1

CENTAR ZA EKONOMSKA I FINANSIJSKA ISTRAIVANJA BEOGRAD

O D I T O R asopis za menadment, pravo i finansije

Beograd, Vol. 2, No. 3/2016.

2

Izdava Publisher

CENTAR ZA EKONOMSKA I FINANSIJSKA ISTRAIVANJA

Bulevar Mihaila Pupina broj 10g/Vp 50, 11070 Beograd

Tel. +381612475044

www.vsem.edu.rs/casopis/

www.cefi.edu.rs

Suizdavai:

Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i

Hercegovina

Visoka kola EPOHA Beograd, Republika Srbija

Visoka kola za menadment i ekonomiju Kragujevac, Republika Srbija

Visoka kola modernog biznisa, Beograd, Republika Srbija

Fakultet za poslovno industrijski menadment, Mladenovac, Republika Srbija

Univerzitet Alfa BK, Beograd, Republika Srbija

ISSN 2217- 401X

PREDSEDNIK SAVETA ADVISORY BOARD PRESIDENT

Prof. dr Dragomir orevi

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK EDITOR IN CHIEF

Prof. dr Slavko Vuka

Izdavaki savet Advisory Board

prof. dr Dragomir orevi, Fakultet za ekonomiju i inenjerski menadment,

Novi Sad, R. Srbija

prof. dr edomir Ljubojevi, Visoka kola modernog biznisa, Beograd, R.

Srbija

prof. dr Duko Jovanovi, Visoka kola za menadment i ekonomiju,

Kragujevac, R. Srbija

prof. dr Radovan Klincov, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, R.

Srpska, BiH

prof. dr Aleksandar Prnjat, Univerzitet Alfa BK, Beograd, R. Srbija

prof. dr Milija Bogavac, Fakultet za poslovno industrijski menadment,

Mladenovac, R. Srbija

prof. dr Branislav Jaki, Fakultet za primenjeni menadment ekonomiju i

finansije, Beograd, R. Srbija

tel:%2B381612475044http://www.vsem.edu.rs/casopis/http://www.cefi.edu.rs/

3

Redakcijski odbor Editorial Board

prof. dr Slavko Vuka, Univerzitet Alfa BK, Beograd, R. Srbija

prof. dr Ivan Milojevi, Vojna akademija, Beograd, R. Srbija

prof. dr Svetlana Ignjatijevi, Fakultet za ekonomiju i inenjerski

menadment, Novi Sad, R. Srbija

prof. dr Drago Cvijanovi, Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Vrnjaka Banja,

R. Srbija

prof. dr Sneana Krsti, Vojna akademija, Beograd, R. Srbija

prof. dr Predrag Jovievi, Fakultet za primenjeni menadment ekonomiju i

finansije, Beograd, R. Srbija

doc. dr Marjan Mirevski, Vojnomedicinska akademija, Beograd, R. Srbija

doc. dr Anelka Anii, Univerzitet Alfa BK, Beograd, R. Srbija

prof. dr Ilija ui, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, R. Srpska,

Bosna i Hercegovina

prof. dr Vidoje Moraanin, Fakultet za poslovni i industrijski menadment,

Beograd, R. Srbija

prof. dr Duko Jovanovi, Visoka kola za menadment i ekonomiju,

Kragujevac, R. Srbija

prof. dr Gordana Ljubojevi, Visoka kola modernog biznisa, Beograd, R.

Srbija

prof. dr Miljana Barjaktarovi, Univerzitet Alfa BK, Beograd, R. Srbija

doc. dr Milan Mihajlovi, Vojna akademija, Beograd, R. Srbija

Lektor Proofreader

Vladan Vladisavljevi, Vojna akademija, Beograd, R. Srbija

Tehniki urednik - Technical editor

Ilija Kolarski, M.A., Vojna akademija, Beograd, R. Srbija

Sekretar urednitva - Secretary editorial

Mihailo uri, M.A., Vojna akademija, Beograd, R. Srbija

asopis izlazi tri puta godinje The magazine is published three times a

year

(april, avgust, decembar)

4

5

SADRAJ ASOPISA BROJ 03/2016

Svetlana Ignjatijevi, Radoja Janjetovi, Anelka Anii USLOVI POSLOVANJA U REPUBLICI SRBIJI I RIZICI U MEUNARODNOM

POSLOVANJU 7

Ljubia Stanojevi, Dragan Trivan, Oliver Bakreski KVANTITATIVNA ANALIZA OCENE RIZIKA REVIDIRANJA 21

Bernardo Aureo RAZVOJ RAUNOVODSTVA 39

Bogdan Ili, Neboja Praa, Ilija Kolarski SAVREMENO EKONOMSKO-POLITIKI ASPEKTI NOVOG SVETSKOG

PORETKA 49

ikica Bardi, Dragomir uri DOKTRINA ORGANIZACIJE DOGOVORA ZA KOLEKTIVNU BEZBEDNOST63

TEHNIKO UPUTSTVO ZA AUTORE KOJI OBJAVLJUJU RAD U ASOPISU

ODITOR CENTRA ZA EKONOMSKA I FINANSIJSKA ISTRAIVANJA 81

6

7

USLOVI POSLOVANJA U REPUBLICI SRBIJI I RIZICI U

MEUNARODNOM POSLOVANJU

Orginalni nauni rad

UDK: 005.334:334.7(497.11)

339.56

Svetlana Ignjatijevi1, Radoja Janjetovi2, Anelka Anii3

Apstrakt

Svako preduzee koje posluje na meunarodnom tritu rukovodi se prvenstveno

profitom i pre nego to krene u realizaciju odreenog posla, ono prvenstveno pravi

kalkulacije tog posla i u njemu nalazi ekonomsku opravdanost u vidu profita. Prilikom

ostvarivanja ekonomskog interesa u inostranstvu, prvenstveno treba voditi rauna o

pravima obe strane - i kupaca i prodavaca, uz uvaavanje prisustva konkurencije.

Spoljna trgovina je vie izloena rizicima nego unutranja trgovina i zato je pravilo

da se svaki posao ove vrste obavlje uz osiguranje ili uz neke bankarske garancije, tj.

da se rizik posla na neki nain osigura.

Meunarodne rejting agencije dodeljuju, kako Republici Srbiji tako i drugim

zemljama u okruenju, rejtinge za dugorono zaduivanje tako da e u ovom radu biti

analiziran rizik poslovanja u Republici Srbiji.

Kljune rei: trite, rizici, konkurencija, meunarodno poslovanje, osiguranje.

Uvod

Cilj svake proizvodnje je da roba dospe u potronju, bilo da je re o sredstvima za

proizvodnju ili o sredstvima za potronju. Dakle, cilj je da roba zadovolji neku

ovekovu potrebu. Roba putem trita moe stii u potronju na domae ili strano

trite. Ukoliko roba prelazi granicu jedne zemlje i odlazi na trita drugih zemalja,

re je o spoljnoj trgovini. Spoljnotrgovinski posao povezan je sa brojnim faktorima

koji utiu na njegovu realizaciju. Okolnosti koje imaju neposrednog uticaja na

odvijanje spoljnotrgovinskog posla su u nekim sluajavima predvidivi, a u nekim

nisu. Upravo zbog toga, uesnici pri samom inu ugovaranja posla, se moraju

pripremiti i za mogunost pojave odreenih rizika koji mogu u dobroj meri da umanje

1 Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad, Republika Srbija 2 Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, Bosna i Hercegovina 3 Univerzitet Alfa BK, Beograd, Republika Srbija

8

prihode koji se oekuju od takvog posla. (Miljkovi, 2010) Opasnosti u

spoljnotrgovinskom poslu se prepliu. U literaturi su prisutne brojne definicije rizika,

a uobiajeno rizik predstavlja pretnju nekom licu ili imovini od nastupanja ekonomski

tetnog dogaaja.

Sa ekonomskog aspekta rizik predstavlja verovatnou nastupanja nekog ekonomski

tetnog dogaaja, dok se sa pravne take gledita, rizik definie kao mogunost

nastupanja neizvesnog dogaaja koji ne zavisi od volje zainteresovanih lica i ije je

ostvarenje doputeno javnim poretkom i moralom. (Miljkovi, 2010) U

meunarodnom poslovanju i spoljnoj trgovini svaka povrnost i nepridravanje

poslovnih i proizvodnih standarda se skupo plaa, kao to se i dobro poslovanje i

pridravanje ugovorenih i oekivanih standarda bogato nagrauje. Predmet

istraivanja u radu je analiza uslova poslovanja u Republici Srbiji, sa posebnim

osvrtom na kreditni rejting drave. Cilj istraivanja u radu je sagledavanje rizika sa

kojim se firme koje posluju na meunarodnom tritu suoavaju i predlaganje mera i

instrumenata za njihovo prevazilaenje. U skladu sa ciljem istraivanja, predloiemo

intrumente koji se koriste u osiguranju od rizika u meunarodnom poslovanju.

1. Ekonomski interes

Svako preduzee koje posluje na meunarodnom tritu se rukovodi prvenstveno

profitom. Dakle, pre nego to krene u realizaciju nekog posla na meunarodnom

tritu, preduzee prvenstveno pravi kalkulacije tog posla i njemu nalazi ekonomsku

opravdanost u vidu profita. Takoe, ono pokuava da, poveanjem produktivnosti i

smanjenjem trokova poslovanja, ponudi to povoljniju cenu na taj nain bude

konkurentno na meunarodnom tritu. Meutim, postoje i odreeni izuzeci. Iako je

pravilo da u meunarodnom poslovanju ne treba beleiti gubitke, i to se nekad deava,

iako se unapred znalo da e doi do gubitka. Na primer, da bi preduzee koje izuzetno

zavisi od uvoza dolo do konvertibilnih deviza (posebno u sluajevima kada domaa

valuta nije konvertibilna), ono svoje eventualne nominalne gubitke prevaljuje na

kupca u zemlji, preko viih cena svojih proizvoda.

U principu, ne treba podrati ovako poslovanje, jer se javlja model neravnopravnosti

domaeg kupca u odnosu na kupca iz zemlje iz koje se proizvod uvozi, meutim takav

sistem rada je nametnula praksa. Pravilo prodaje ispod praga rentabilnosti takoe

primenjuju i neke multinacionalne kompanije koje su zainteresovane za osvajanje

nekog novog trita (Andi, Rajkovi osi, 2016.). Meutim, njihov cilj je profit u

celini i razvoj procesa proizvodnje, a ne profit na tom konkretnom poslu na

meunarodnom tritu. Prodaja proizvoda u inostranstvo po cena niim od trokova

9

proizvodnje, ali po cenama niim od uobiajenih cena naziva se damping. Ova radnja

nije dozvoljena u uslovima meunarodne trgovina, i kanjava se od strane Svetske

trgovinske organizacije. Iz prethodnog zakljuujemo da, pri ostvarivanju ekonomskog

interesa u inostranstvu, prvenstveno treba voditi rauna o pravima obe strane - i

kupaca i prodavaca, uz uvaavanje prisustva konkurencije. Spoljna trgovina je vie

izloena rizicima nego unutranja trgovina. Prilikom transporta robe iz zemlje, ona

prelazi granicu, plaa se cari