NVO sektor

u SRBIJI

Sadr`aj

Uvod 4

1. Opis istra`ivanja 6

2. Glavni nalazi o NVO sektoru 10

A. Op{ta pitanja - osnovne informacije i uslovi rada NVO 10

B. Misija, oblasti delovanja i aktivnosti NVO 16

C. Pravna/fiskalna regulativa NVO 24

D. Politi~ki kontekst 25

E. Struktura NVO 29

F. NVO - umre`avanje 34

G. Saradnja sa dr`avom

H. Saradnja sa poslovnim sektorom

I. Saradnja sa medijima

J. Osoblje i volonteri u NVO 57

L. Raznovrsnost u okviru NVO sektora/regionalna ujedna~enost 59

N. Finansijska stabilnost NVO - izvori finansiranja 62

O. Uklju~enost zajednice - korisnika u rad NVO 71

P. Kvalitet usluge NVO 72

Q. Obu~enost kadra koji radi u NVO 74

R. Saradnja sa NVO u {irem regionu 78

S. Najzna~ajniji problemi za odr`ivost NVO 80

T. Zaklju~ak 81

A. Op{ta pitanja - osnovne informacije 82

B. Projekti lokalnih NVO - aplikacija,

uslovi konkursa i pra}enje realizacije 83

C. Saradnja sa drugim sektorima 88

D. Stanje NVO sektora u Srbiji 89

E. Raznovrsnost u okviru sektora/Regionalna ujedna~enost 91

F. Oblasti edukacije za NVO 92

G. Problemi NVO sektora u Srbiji 93

Saradnja me|u

NVO 39

NVO 41

NVO 46

K. Odnos javnosti prema NVO 52

NVO sektor u Srbiji - stavovi i mi{ljenja donatora

Op{ta zapa`anja

Pred vama je istra`ivanje koje odslikava situaciju u NVO sektoru u Srbiji na

po~etku 2005. godine. Imaju}i u vidu, s jedne strane ogromne rezultate i anga`ovanje ~itavog

sektora u poslednjih 15 godina, a sa druge strane velike te{ko}e sa kojima se danas sektor

suo~ava u svom radu, smatrali smo da je u ovom momentu najva`nije da utvrdimo trenutno

stanje i izazove sa kojima se NVO suo~avaju, kako bi sam sektor i oni koji ga podr`avaju mogli

adekvatno da reaguju. Cilj je o~uvanje kapaciteta nevladinih organizacija zahvaljuju}i ~ijem

delovanju su zbrinute mnoge izbegli~ke porodice, deca izbegla situaciju nasilja, `ene na{le

uto~i{te u skloni{tima, hendikepirani iza{li iz izolacije, Romi i druge manjine po~eli da ostvaruju

svoja prava, izra|eni mnogi biznis planovi, srednjo{kolci i studenti imali priliku da se sretnu sa

vr{njacima iz inostranstva...

Osim {to mo`e da pomogne svim zainteresovanima u osmi{ljavanju strategija

razvoja i rada u NVO sektoru, ovo istra`ivanje treba da poslu`i i kao referentni izvor podataka

za budu}e pra}enje razvoja civilnog dru{tva. Naime, u ovom trenutku postoji samo jedno

istra`ivanje sa kojim smo mogli da poredimo trenutno stanje, a to je istra`ivanje NGO Policy

Group iz 2001. godine. Tako se kao jedan od prvih zaklju~aka name}e potreba za ~e{}im,

relativno standardizovanim istra`ivanjima, po mogu}nosti u redovnim, trogodi{njim ili

petogodi{njim intervalima. Zna~ajno je da je istra`ivanje obuhvatilo i donatore, na `alost, u

manjem broju od predvi|enog.

Odsustvo jedinstvene evidencije NVO je bio ozbiljan problem sa kojima se suo~io

«Strate{ki marketing» kao agencija koja je sprovodila istra`ivanje. Prilikom definisanja osnovnog

skupa kori{}eni su razli~iti izvori: organizacije koje su tokom 2003. predale zavr{ni ra~un,

Registar pravnih lica u Srbiji registrovanih u delatnosti (8476 pravnih lica i organizacija

Udru`enja gra|ana osnovana nakon 1991. godine), drektorijumi NVO - baze podataka razli~itih

resurs centara kao i drektorijum Gra|anskih inicijativa (1286 organizacija).

Odsustvo zakonske regulative uzrok je nepostojanja jedinstvene evidencije, ali se pokazalo da

su baze podataka resurs centara nepouzdane jer podaci nisu a`urirani, {to je isklju~iva

odgovornost NVO sektora.

Nakon ukr{tanja i detaljnog a`uriranja navedenih baza podataka, do{li smo do

osnovnog skupa od 997 nevladinih organizacija koje postoje i koje su bile aktivne u decembru

2004. godine, kada je istra`ivanje sprovedeno. Od ovog broja 371 organizacija je ~lanica FENS-

a. Tokom istra`ivanja 14.9 odsto NVO je ispalo iz uzorka jer nisu vi{e aktivne.

Mora da zabrine mali broj organizacija koje su podnele zavr{ni ra~un nadle`nim

organima. To pokazuje da NVO nemaju osnovno znanje o svojim obavezama kao {to je i ta da

su organizacije koje nisu imale promet na svojim ra~unima du`ne da podnesu zavr{ni ra~un sa

prometom 0 (nula).

Vidna je konfuzija u podeli nadle`nosti i strukture u NVO, posebno u odnosu na

skup{tinu i upravni odbor koji u velikom broju organizacija obavlja i strate{ke i operativne

poslove.

Gledju}i pristup internetu, kori{}enje ra~unara i znanje engleskog jezika u sektoru,

mo`e se re}i da su NVO daleko bolje opremljene nego 2001. godine. Me|utim, kada se

referi{u na probleme u nala`enju sredstava, kao glavni razlog se navodi nedostatak informacija,

a to govori da se, uprkos internetu jo{uvek vi{e koristi pasivan pristup nego aktivna potraga za

informacijama. Situacija je donekle zamagljena jer se ovi podaci bitno razlikuju po regionima.

Tako su na jednoj strani Beograd i 51 op{tina koje je pokrio Fond za podr{ku civilnom dru{tvu

Srbije, a na drugoj zna~ajan broj malih i aktivnih NVO u drugim delovima Srbije, koje nemaju

gotovo ni{ta.

Prostor za rad ostaje ograni~avaju}i faktor u radu NVO, po{to svega 6 odsto

organizacija ima prostor u svom vlasni{tvu. Preovla|uju}i oblici kori{}enja su zakup ili kori{}enje

tu|ih prostorija, dok ~ak 22 odsto NVO uop{te nema svoj prostor za rad. Zabrinjavaju}i je

podatak da svega 29 odsto organizacija ima obezbe|en prostor za rad za period od dve i vi{e

godina.

Za nas su ukupni podaci istra`ivanja bili otre`njavaju}i. Zato u ovom uvodu pre

svega ukazujemo na uo~ene probleme, ne da bismo kritikovali, ve}da bismo pa`nju fokusirali na

njihovo re{enje.

U mnogo ~emu situacija u NVO sektoru je zabrinjavaju}a. Podaci govore da je

sam opstanak sektora ozbiljno ugro`en, jer ~ak 63 odsto organizacija nije obezbedilo sredstva

za 2005. godinu. Raznovrsni uzroci ovakvog stanja podrobno su analizirani u samom

4

istra`ivanju, ali pre svega valja naglasiti smanjenje fondova i promenu strukture finansiranja iz

inostranstva koje jo{ dugo ne}e i ne mogu biti nadome{teni finansiranjem iz doma}ih izvora.

Nagove{taji o skorom odlasku donatora iz ovog regiona zahtevaju hitnu i sveobuhvatnu

zajedni~ku strategiju o~uvanja sektora u onom obimu koji mo`e da zadovolji bar osnovne

potrebe dru{tva i ne ugrozi procese demokratizacije. Zanimljivo je da su odluke o odlasku iz

Srbije donete u centralama donatorskih organizacija, dok oni koji rade ovde na terenu smatraju

da bi njihovo prisustvo bilo potrebno jo{najmanje 5 do 10 godina.

Politi~ka situacija se ocenjuje kao lo{a i posebno nepovoljna za NVO pre svega

zbog nezainteresovanosti dr`ave (vlade) za saradnju. Istovremeno, skoro svi anketirani su

iskazali velika o~ekivanja i podr{ku od dr`ave i lokalne administracije. Zato je te{ko razumeti da

30 odsto NVO nije zainteresovano da u~estvuje u dogovorima sa dr`avom o neophodnoj novoj

zakonskoj i finansijskoj regulativi rada NVO sektora, a samo 50 odsto misli da treba da ima

aktivnu ulogu u izbornom procesu. Preovla|uje stav da sve mora da uradi neko drugi. Ovde

postoje vidljive razlike u proaktivnijim stavovima NVO koje su ~lanice FENS-a u odnosu na one

koje to nisu.

Odnos sa poslovnim sektorom uop{te nije bio obra|en u istra`ivanju iz 2001.

godine, tako da dobijene podatke o minimalnoj saradnji NVO i biznisa, i to pre svega u lokalu,

mo`emo smatrati pozitivnim pomakom. Ako ni{ta drugo, potreba ove vrste saradnje otvara se

kao nova tema i ve}nekoliko organizacija joj se promi{ljeno posve}uje. Broj stalno zaposlenih u

sektoru je ne{to ve}i nego 2001. godine (34 odsto u odnosu na ranijih 23 odsto), a obrazovna

struktura zaposlenih, kao i tada, je izrazito visoka. Utisak je da dru{tvo, a i same NVO, jo{ne

razumeju potencijal NVO sektora u oblasti zapo{ljavanja i posebno da nema strategije

regrutovanja volontera.

Ipak, kao dominantni utisak neme}e se odsustvo objektivnosti u proceni

sopstvenih kapaciteta, kvaliteta i stru~nosti svog rada, odnosa sa medijima i svoje pozicije u

lokalnoj zajednici i javnosti uop{te. Sti~e se utisak da su ~esto davani «po`eljni» odgovori, {to je

rezultiralo nizom kontradiktornosti. Na primer, op{ta situacija u sektoru se ocenjuje kao lo{ija od

sopstvene, konkretne situacije. Tako se isti~e nedovoljno iskustvo zaposlenih i posebno

volontera, {to je u kontradikciji sa visokim procentom zadovoljstva stepenom edukovanosti

osoblja. Pritom 20 odsto NVO nije uop{te imalo edukaciju, a samo u 37 odsto NVO edukacijom

su obuhva}eni svi ~lanovi (uglavnom se edukuje rukovode}i kadar). Skoro 70 odsto NVO ka`e

da se bave seminarima i radionicama, a kasnije navode da sektoru nedostaje edukacija

odnosno profesionalnost. Ovo ozbiljno otvara pitanje kvaliteta edukacija koje se pru`aju krajnjim

korisnicima i jasan je pokazatelj nu`nosti uvo|enja standarda u ovu oblast.

Razlika u percepciji sektora posebno je vidljiva izme|u samih NVO i donatora koji

sektor generalno vide kao nedovoljno profesionalan. Dramati~no je razmimoila`enje u odnosu

na probleme u vezi sa pisanjem projekata NVO smatraju da su zahtevi donatora veoma

komplikovani, a donatori misle upravo suprotno i to navode kao najve}i problem u procesu

apliciranja. Sektor misli da ume da pi{e projekte, donatori se sa tim ne sla`u.

Postoji bitna razlika i u definisanju prioriteta tema kojima NVO treba da se bave, a

poku{aj da se oni pomire i obezbedi kontinuirani rad dovode do nefokusiranog delovanja. Ove

razlike najbolje se vide u oblasti monitoringa zakona i rada institucija za koju su donatori

neuporedivo vi{e zainteresovani od samih NVO.

Podaci govore i o vidljivom raslojavanju sektora po svim parametrima. Sa jedne

strane su «velike» organizacije, uglavnom iz Beograda i nastale pre 2000. godine, a sa druge

ve}ina «mla|ih», malih lokalnih organizacija ~iji je opstanak posebno ugro`en. Razlike u korist

«velikih» izme|u ove dve grupacije uo~avaju se u razli~itim kapacitetima (personalni i

infrastruktura), pristupu izvorima finansiranja, pa sve do jasnog razumevanja potrebe za

saradnjom i ve}im u~e{}em u razli~itim mre`ama i regionalnim projektima.

Kada se svi ovi podaci ukrste sa finansijskom stabilno{}u organizacija, zlonamerni

bi mogli da izvedu zabrinjavaju}i zaklju~ak da je ulaganje u NVO sektor proma{ena investicija.

Me|utim, FENS i Gradjanske inijative smatraju upravo suprotno. Rezultati koje je sektor

postigao uprkos ovako slo`enim i nepovoljnim okolnostima, garancija su da je sektor sposoban

da uz adekvatnu podr{ku donatora, dr`ave i poslovnog sektora prebrodi postoje}u krizu i

doprinese dinami~nom razvoju civilnog dru{tva, a time i razvoju Srbije u modernu, demokratsku

evropsku dr`avu. Verujemo da je ovo istra`ivanje zna~ajan doprinos u ostvarivanju tog cilja.

Dubravka Velat

Miljenko Dereta

5

Cilj istra`ivanja

Specifikacija ciljeva

Utvrditi stanje NVO sektora u Srbiji

Kako bi se {to detaljnije ispunio osnovni cilj utvr|ivanja op{teg stanja

nevladinog sektora u Srbiji, definisane su oblasti za koje smo smatrali da }e na

najbolji na~in dati objektivnu sliku sektora. Istra`ivanjem smo `eleli da obuhvatimo

kako mi{ljenja ljudi iz nevladinog sektora, tako i mi{ljenja ljudi koji rade u

donatorskim organizacijama. Iako su neke teme bile zajedni~ke u cilju sagledavanja

date oblasti iz dva razli~ita ugla, ve}i deo tema je bio specifi~an i vezan za

odre|eni tip organizacije (donatorske ili nevladine). Oblasti za koje smo smatrali da

je bitno da ~ujemo mi{ljenje ljudi iz nevladinih organizacija bile su slede}e:

A. Op{ta pitanja - osnovne informacije i uslovi rada NVO

B. Misija, oblasti delovanja i aktivnosti NVO

C. Pravna/fiskalna regulativa NVO

D. Politi~ki kontekst

E. Struktura NVO

F. Saradnja me|u NVO - umre`avanje

G. NVO saradnja sa dr`avom

H. NVO saradnja sa poslovnim sektorom

I. NVO saradnja sa medijima

J. Osoblje i volonteri u NVO

K. Odnos javnosti prema NVO

L. Raznovrsnost u okviru NVO sektora/regionalna ujedna~enost

N. Finansijska stabilnost NVO - izvori finansiranja

O. Uklju~enost zajednice - korisnika u rad NVO

P. Kvalitet usluge NVO

Q. Obu~enost kadra koji radi u NVO

R. Saradnja sa NVO u {irem regionu

S. Najzna~ajniji problemi za odr`ivost NVO

T. Zaklju~ak

Tako|e jedan od osnovnih ciljeva ovog istra`ivanja bio je da posebno

utvrdimo stanje me|u nevladinim organizacijama koje su ~lanice FENS mre`e.

Oblasti gde nas je naro~ito interesovalo mi{ljenje donatora bile su slede}e:

A. Op{ta pitanja - osnovne informacije o donatorskim organizacijama

B. Projekti lokalnih NVO - aplikacija, uslovi konkursa i pra}enje realizacije

C. Saradnja unutar sektora i sa drugim sektorima (drugim donatorima

i dr`avnim institucijama)

D. Percepcija stanja NVO sektora u Srbiji

E. Raznovrsnost u okviru sektora

F. Oblasti edukacije za NVO

G. Problemi

Tako|e treba naglasiti da jedan manji deo donatorskih organizacije (koje su

u{le u uzorak) ne do`ivljavaju sebe kao donatore nevladinog sektora u u`em smislu

Opis istra`ivanja

6

te re~i (ne prave konkurse za projekte i ne daju grantove), ve} ostvaruju partnerski

odnos sa nevladinim organizacijama pri realizaciji projekata. Zbog toga na ve}inu

pitanja iz upitnika predstavnici ovih organizacija nisu mogli da odgovore (upitnik

najve}im delom ispituje stanje u pogledu davanja grantova i uslova konkursa za

projekte).

Planirani uzorak bio je 500 nevladinih organizacija i 50 donatora koji deluju

na teritoriji Srbije. U samom istra`ivanju ukupno je ispitano 516 NVO i 41

donatorska organizacija.

A. Uzorak NVO

Osnovni skup ~ine sve nevladine organizacije koje su registrovane na

teritoriji Srbije. Kako ne postoji jedinstvena evidencija koja bi obuhvatila sve NVO

registrovane na teritoriji Srbije, prilikom definisanja osnovnog skupa koristili smo

razli~ite izvore:

a) Spisak organizacija koje su predale zavr{ni ra~un za 2003. godinu (1681

organizacija).

b) Registar pravnih lica u Srbiji (8476 pravnih lica i organizacija - Udru`enja

gra|ana osnovana nakon 1991. godine) registrovanih u delatnosti

c) Direktorijumi NVO - baze podataka razli~itih resurs centara

d) Direktorijum Gra|anskih inicijativa (1286 organizacija, od ~ega su 371

~lanice FENS-a)

Nakon detaljnog a`uriranja navedenih baza podataka do{li smo do osnovnog

skupa od 997 nevladinih organizacija koje postoje i aktivno rade u decembru 2004.

godine, kada je istra`ivanje sprovedeno. Od ovog broja 371 organizacija su ~lanice

FENS-a.

Uzorkom je obuhva}eno 516 NVO. Uzorak je stratifikovan na tri stratuma.

Stratumi i realizacija uzorka po stratumima je slede}a:

1.^lanice FENS-a - 243 organizacije.

2.Organizacije koje nisu ~lanice FENS-a - 256 organizacija.

3.Zna~ajne organizacije (koje nisu ~lanice FENS-a) - 17 organizacija.

Ove organizacije su uklju~ene namerno u uzorak jer smo smatrali da su imale i jo{

uvek imaju veliki uticaj kako na sektor, tako i na na{ javni `ivot uop{te.

Smatramo da uzorak daje dobru sliku stanja nevladinog sektora u Srbiji.

Budu}i da je distribucija pomerena u korist organizacija ~lanica FENS mre`e

rezultati su prikazani odvojeno za ~lanice FENS-a i organizacije koje nisu ~lanice na

svim pitanjima gde smo utvrdili razlike u rezultatima u odnosu na ~lanstvo ili smo

smatrali da bi ova variabla mogla da uti~e.

Tokom realizacije istra`ivanja 8.72% NVO iz uzorka je odbilo da u~estvuje u

istra`ivanju. Osim toga, 14.92% organizacija koje su obuhva}ene uzorkom od 516

NVO je zamenjeno drugim organizacijama iz osnovnog skupa jer su prestale da

postoje kao aktivne organizacije.

B. Uzorak donatora

Od ukupno planiranog uzorka od 50 donatora ispitano je 41. Razlog le`i u

~injenici da je ~est slu~aj kod me|unarodnih donatora da je jedna osoba ovla{}ena

Uzorak

7

da odgovara na pitanja ove vrste. Kako smo imali ograni~eno vreme za sprovo|enje

terena (od 20. decembra 2004. do 1. februara 2005.) sa nekim od potencijalnih

ispitanika nismo uspeli da stupimo u kontakt. Problem le`i i u dugotrajnoj proceduri

koja postoji u nekim donatorskim organizacijama (kao {to su ambasade) koja je

potrebna da bi predstavnik date organizacije uop{te mogao da u~estvuje u

istra`ivanju. Postojalo je i odbijanje - deo organizacija je odbio u~e{}e zbog

prezauzetosti, dok su neke organizacije u toku zatvaranja programa i napu{tanja

regiona.

Ispitanici u ovom istra`ivanju (kako za nevladine organizacije tako i za

donatore) bili su osobe sa zna~ajnijom pozicijom u okviru organizacije, upoznati sa

njenim funkcionisanjem, koji su u mogu}nosti da nam daju sve potrebne informacije

i ~iji stavovi su relevantni u dono{enju odluka u organizaciji.

Istra`ivanje je obavljeno od 20. decembra 2004. do 1. februara 2005.

Anketari su zakazivali razgovore sa ispitanicima. Razgovor se obavljao u

prostorijama organizacije u vidu struktuiranog intervjua. Oba upitnika (za NVO i za

donatore) su se sastojali prete`no od pitanja zatvorenog tipa sa manjim brojem

pitanja sa otvorenim odgovorima. (Upitnik za Nevladine organizacije i Upitnik za

donatoremo`ete pogledati na www.gradjanske.org).

Svaka od oblasti (datih u Specifikaciji ciljeva) je bila zastupljena sa setom

pitanja u upitnicima. Upitnik za nevladine organizacije je bio obimniji i anketiranje je

u proseku trajalo oko 1 sat. Upitnik za donatore je bio znatno kra}i, prose~ne

du`ine trajanja intervjua oko 20 minuta.

Sva pitanja iz upitnika ukr{tena su sa nekoliko osnovnih varijabli. Svako

pitanje je predstavljeno u obliku tabele u kojoj je dat total i ukr{tanja po slede}im

varijablama:

a. godina osnivanja

b. oblast delovanja

c. veli~ina organizacije

d. ~lanstvo u FENS-u

e. region u kome je sedi{te

je varijabla sa dve kategorije: osnovana do 2000. godine

i osnovana 2000. i kasnije. Smatrali smo da je 2000. godina bila prekretnica zbog

pada Milo{evi}evog re`ima, pa je samim tim dovela i do promena u okru`enju u

kom deluju nevladine organizacije. Pretpostavili smo da je opravdano o~ekivati da

su organizacije nastale pre 2000 godine iskusnije, bolje pozicionirane, sa ve}im

kredibilitetom, pa samim tim i manjim poblemima u poslovanju organizacije.

Ispitanici

Vreme istra`ivanja

Metodologija

Analiza podataka

Analiza podataka dobijena na osnovu pitanja iz Upitnika za nevladine

organizacije

Godina osnivanja

Oblast delovanja - U samom upitniku ispitanicima je bilo ponu|eno da se

opredele za jednu od 18 oblasti delovanja svoje organizacije (sa mogu}no{}u da

dopi{u svoju oblast ukoliko ona nije na listi). U samim ukr{tanjima ovih 18 oblasti je

sa`eto u 5 kategorija budu}i da mnoge oblasti nisu bile predstavljene sa dovoljnim

8

brojem organizacija. Samo na nekim pitanjima, gde je bilo va`no sagledati stanje u

svakoj pojedina~noj oblasti, dato je ukr{tanje po svim oblastima, ali sa zadr{kom da

se u onim oblastima gde je baza organizacija manja od 60 rezultati mogu uzeti

samo kao indikatori i da ih je potrebno detaljnije ispitati.

Veli~ina organizacije je odre|ivana na osnovu ukupnog broja aktivnih ljudi u

organizaciji. Taj broj obuhvata ~lanove upravnog odbora, koordinatore, zaposlene i

honorarce, ali ne uklju~uje volontere. Ovaj broj podeljen je u 3 kategorije: male

organizacije - do 15 ljudi, organizacije srednje veli~ine - od 15 do 30 i velike

organizacije - preko 30 ljudi.

^lanstvo u FENS-u nam omogu}ava da ustanovimo stanje u sektoru kako

unutar ove mre`e tako i izvan nje. Kao {to je ve} bilo re~i u samom uzorku je

favorizovan broj NVO koje su ~lanice ove mre`e. To je u~injeno kako bi osnova za

zakju~ivanje o stanju unutar mre`e bila dovoljno velika (sadr`ala dovoljno veliki broj

organizacija). Na svim pitanjima na kojima je uo~ena zna~ajna razlika po ovoj

varijabli rezultati su posebo prikazani za ~lanice i ne-~lanice FENS mre`e.

Region - region je utvr|en na osnovu op{tine u kojoj je sedi{te organizacije.

U analizama je kori{}ena podela na tri osnovna regiona sa svojim dru{tveno-

ekonomskim osobenostima: Beograd, Vojvodina i Centralna Srbija.

Kako je ukupan broj donatora u uzorku 41, jasno je da su jedini validni

rezultati oni dobijeni na celom uzorku i da nikakvo ukr{tanje nije moglo dati

pouzdane rezultate. Slika dobijena na 41 ispitaniku vi{e mo`e biti indikator

stavova donatora i pomo} u boljem sagledavanju odre|enih problema u okviru

nevladinog sektora.

Analiza podataka dobijena na osnovu pitanja iz upitnika za donatore

Kultura,

obrazovanje

i ekologija

Socio-

humanitarni

rad

Mladi,

ekonomija,

i strukovna

udru`enja

Razvoj

civilnog

dru{tva

Za{tita

ljudskih

prava

Total

1. Kultura i umetnost

2. Obrazovanje i istra`ivanje

3. Ekolologija, za{tita sredine

4. Humanitarni i socijalni rad,

zdravstvo

5. Mladi, omladina, studenti

6. Izgradnja lokalne zajednice

8. Za{tita ljudskih prava

9. Zakonodavstvo, zastupanje

i javna politika

10 Izgradnja mira

12 Pomo} izbeglicama

i raseljenim licima

14 Ekonomsko osna`ivanje

16 Romi

96 Drugo

15 Prava dece

18 Za{tita prava pripadnika/ca

nacionalnih manjina

Total

30

66

26

79

62

41

42

10

9

4611 @enska prava

13 Me|unarodna saradnja

13

9

16

4 7

122 92 82 76 144 516

24

14

11

7

30

66

26

79

62

41

42

10

9

46

13

9

24

14

11

18

16

Tabela 1: Oblasti delovanja NVO*

9

*Oblasti 7. "Posebna i profesionalna udru`enja" i 17. "LGBT-seksualne manjine" nisu iskazane u tabeli, jer je na pitanje

o prioritetnoj oblasti delovanja, % jednak nuli.

44% NVO ispitanih u uzorku nastalo je pre 2000 godine, dok je 56%

nastalo posle. Nema razlike u odnosu na oblast i pripadnost FENS-u, ali postoje

znatne razlike u odnosu na veli~inu i region. Naime, ve}e organizacije su mahom

i ranije nastale, a tako|e u Beogradu je znatno ve}i procenat organizacija

nastalih pre 2000. godine nego u ostala dva regiona. Kao {to }e se videti u

kasnijim rezultatima ova odlika, da su organizacije iz Beograda u vi{em procentu

ve}e i ranije osnovane organizacije, utica}e na jasne regionalne razlike po

odre|enim pitanjima.

Samo 6% ispitanika navodi da imaju prostorije u vlasni{tvu svoje

organizacije dok ~ak 22% nevladinih organizacija uop{te nema prostorije. Ostalih

72% NVO ili iznajmljuje ili ima ustupljenje prostorije (za koje ne mora da pla}a).

Od njih, skoro polovina (48%) ima obezbe|ena sredstva za iznajmljivanje

prostorija za period manji od godinu dana.

Opremljenost organizacija - prostorije i tehni~ka opremljenost

Glavni nalazi o NVO sektoru

Grafikon 2: Godina osnivanja organizacije - po regionu

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Beograd

Centralna

Srbija

Vojvodina

63%

37%

34%

66%

45%

55%

Do 2000 2000 i kasnije

A. Op{ta pitanja - osnovne informacije i uslovi rada

10

Grafikon 1: Godina osnivanja organizacije

Do 2000

44%

2000 i kasnije

56%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Po pitanju prostorija nema zna~ajnijih razlika me|u nevladinim

organizacijama po ve}ini ispitivanih varijabli (godini osnivanja, veli~ini, ~lanstvu u

FENS-u, oblasti delovanja). Samo u odnosu na region, prime}uje se da

organizacije iz Beograda ~e{}e imaju obezbe|ene prostorije (samo 13% NVO iz

Beograda nema obezbe|ene prostorije u odnosu na 23% u Vojvodini i 28% u

Centralnoj Srbiji.

Kakvo je stanje NVO sektora po pitanju opremljenosti?

Mo`e se zaklju~iti da je opremljenost veoma dobra. Preko 3/4 nevladinih

organizacija poseduje bar jedan kompjuter, {tampa~ i telefonsku liniju. Preko 1/2

tako|e poseduje i modem, faks i skener. Samo su vozila, video bim i kamere

zastupljene u ne{to manjem procentu (ispod 1/4 organizacija). Kao {to se moglo i

o~ekivati znatno su bolje opremljene velike organizacije, ranije nastale, kao i

organizacije iz Beograda (budu}i da su ove tri varijable povezane - naime,

organizacije iz Beograda su naj~e{}e ve}e i ranije nastale nego organizacije iz

drugih regiona). Tako|e, ne{to bolje stanje prime}uje se me|u organizacijama

koje se bave razvojem civilnog dru{tva. Razlike u opremljenosti organizacija su

naro~ito uo~ljive u zastupljenosti fax ure|aja, kopir aparata, video bimova, vozila i

kamera (ve}e, starije i NVO iz Beograda imaju znatno ~e{}e ovu opremu). U

pogledu zastupljenosti kompjutera, {tampa~a, modema i telefonske linije nema

razlike izme|u organizacija - sve vrste organizacija su dobro snabdevene ovom

opremom.

Grafikon :3 Da li va{a organizacija ima prostorije u kojima obavlja

svoje aktivnosti?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

6%Imamo prostorije

u na{em vlasni{tvu

43%Iznajmljujemo

prostorije

29%Ustupljene su nam prostorije

za koje ne moramo da pla}amo

22%Nemamo

prostorije

Manje od slede}ih {est meseci 29%

U periodu od slede}ih

{est meseci do godinu19%

Tokom slede}e godine 23%

Du`e od slede}e tri godine 21%

8%Slede}e dve do tri godine

Grafikon :4 Na koji period imate obezbe|ena sredstva za iznajmljivanje

prostorija ili prostor na raspolaganju?

Baza: NVO koje iznajmljuju ili su im ustupljene prostorije 72% (352 NVO)

11

Kompjuteri

[tampa~

Modem

Telefonska linija

Fax

Fotokopir aparat

Skener

Vozilo

Video-bim

Fotoaparat

Kamera

85%

80%

73%

75%

59%

32%

55%

18%

13%

47%

22%

Kompjuteri

[tampa~

Modem

Telefonska linija

Fax

Fotokopir aparat

Skener

Vozilo

Video-bim

Fotoaparat

Kamera

4,5

2,3

2,6

2,3

1,7

1,8

1,6

1,5

1,2

1,4

1,2

Grafikon :5 Da li u va{oj organizaciji

ima: (% odgovora da)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :6 Koliko u va{oj organizaciji ima:

(prose~an broj ure|aja)

Baza: NVO koje poseduju datu opremu

Me|u onim organizacijama koje poseduju date aparate prose~an broj

kompjutera je 4.5, {tampa~a 2.3, telefonskih linija 2.3. Ipak mora se naglasiti da

postoji manji broj ve}ih i veoma dobro opremljenih organizacija koje "di`u prosek"

u sektoru. Zbog toga je mo`da bolji pokazatelj medijana (za razliku od aritmeti~ke

sredine medijana pokazuje gde je sredina distribucije, ispod i iznad nje nalazi se

po 50% slu~ajeva): za kompjutere medijana je na dva ure|aja, dok je na svim

ostalim aparatima medijana na jednom komadu {to nam govori da najve}i deo

organizacija koje imaju datu opremu ima po jedan komad te opreme.

Ponovo se prime}uju razlike u zavisnosti od ispitivanih varijabli: ve}e

organizacije, ranije osnovane, kao i organizacije iz Beograda imaju znatno ve}i

broj ure|aja, i to naro~ito: kompjutera, {tampa~a, modema i telefonskih linija.

Gledano po oblasti delovanja, organizacije koje se bave kulturom, obrazovanjem i

ekologijom, znatno su opremljenije (gledano po broju ure|aja) od organizacija iz

ostalih oblasti.

Ako rezultate opremljenosti uporedimo sa rezultatima iz istra`ivanja NGO

Policy Group iz 2001. godine, mo`emo primetiti da su dobijene zna~ajno razli~ite

slike o stanju u NVO sektoru u ova dva istra`ivanja. Ovde se mora naglasiti da

je uzorak u ova dva istra`ivanja dobijen na razli~iti na~in, tako da su u na{em

uzorku u ve}em procentu zastupljene bolje razvijene organizacije. Iz tog razloga

ne mo`emo sa sigurno{}u znati u kojoj meri je ova razlika prouzrokovana

razlikom u uzorku, a u kojoj meri pokazuje trend pobolj{anja opremljenosti u

sektoru. Naime, zastupljenost po organizacijama skoro svih delova opreme koja

su bila obuhva}ena u oba istra`ivanja je skoro dvostruko ve}a u istra`ivanju iz

2004. nego u istra`ivanju iz 2001. godine, kao {to se mo`e videti na Tabeli 2.

12

Procenat NVO

koje imaju datu opremu

Aktuelno istra`ivanje 2004.

[tampa~

Modem

Telefonske linije

Faks aparat

Fotokopir aparat

Kompjuter

NGO Policy Group 2001.

53%

48%

42%

56%

40%

17%

85%

80%

73%

75%

59%

32%

Tabela 2: Procenat NVO koje imaju datu opremu

Kompjuteri

[tampa~

Modem

Telefonska linija

Fax

Fotokopir aparat

Skener

Vozilo

Video-bim

Fotoaparat

Kamera

Projekat za davanje opreme

U~estvovala

je

Nije

u~estvovala

Total

Col % Col % Col %

93

88

78

83

52

27

75

24

8

51

23

83

78

72

73

60

34

51

17

14

46

22

85

79

73

75

59

32

55

18

13

47

22

Tabela 3: Opremljenost NVO zavisno od u~estvovanja u projektu EAR-a

U toku 2003. godine osnovan je Fond za podr{ku civilnom dru{tvu u Srbiji

od strane konzorcijuma - Evropskog pokreta u Srbiji i Ekspertske mre`e (uz

podr{ku Evropske agencija za rekonstrukciju), kao deo projekta "Podr{ka civilnom

dru{tvu u isto~noj i zapadnoj Srbiji". Ovaj fond je pru`io pomo} u vidu tehni~ke

opreme nevladinim organizacijama iz 51 op{tine. @eleli smo da vidimo da li se

nevladine organizacije razlikuju u opremljenosti, zavisno od u~estvovanja u ovom

projektu.

Mo`emo zaklju~iti da postoje razlike - NVO iz op{tina koje su primile

donacije iz ovog fonda bolje su opremljene u pogledu kompjutera, {tampa~a i

skenera.

Grafikon 7 prikazuje u kojoj meri su nevladine organizacije zadovoljne

opremom koju imaju. Grafikon pokazuje procenat organizacija koje smatraju da je

njihova oprema nezadovoljavaju}a. Mo`e se primetiti da veliki deo ispitanika nije

zadovoljan stanjem njihove organizacije po pitanju opremljenosti. Bar 1/3 a taj broj

se nekada penje i do 1/2 svih ispitivanika smatra da je stanje u njihovoj

organizaciji nezadovoljavaju}e po pitanju tehni~kih sredstava - kompjutera,

telefonskih linija, faksa, vozila, fotoaparata... Po pitanju nezadovoljstva opremom

nema zna~ajnijih razlika me|u nevladinim organizacijama po svim ispitivanim

varijablama (godini osnivanja, veli~ini, ~lanstvu u FENS-u, oblasti delovanja,

regionu).

13

Ve}ina organizacija ima pristup internetu (84%) i ovaj procenat je jo{ ve}i

me|u ~lanicama FENS mre`e (90% u odnosu na 78% kod organizacija koje nisu

~lanice FENS-a).

Grafikon :8 Da li u va{oj organizaciji

imate pristup internetu?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Ne

16%

Da

84%

^lanice FENS-a

Nisu ~lanice FENS-a

90%

10%

78%

22%

Grafikon :9 Da li u va{oj organizaciji imate

pristup internetu? - po ~lanstvu u FENS-u

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :7 Da li je oprema zadovoljavaju}a za va{ obim posla i broj ljudi:(% odgovora ne)

Retke su organizacije u kojima niko ne ume da koristi ra~unar - svega 3%. U

velikom broju slu~ajeva svi u organizaciji koriste ra~unar (43% organizacija). U

35% slu~ajeva ve}ina u organizaciji koristi ra~unar, a u 19% slu~ajeva manjina.

^lanovi NVO iz oblasti socio-humanitarnog rada najmanje koriste ra~unar (u

svega 26% ovih organizacija svi koriste ra~unar). Tako|e, organizacije iz

Beograda u ve}oj meri koriste ra~unar nego organizacije iz drugih regiona (u 60%

slu~ajeva svi koriste ra~unar u odnosu na 34% u Centralnoj Srbiji i 43% u

Vojvodini).

14

Kompjuteri

[tampa~

Modem

Telefonska linija

Fax

Fotokopir aparat

Skener

Vozilo

Video-bim

Fotoaparat

Kamera

45%

36%

30%

39%

33%

46%

35%

48%

44%

49%

50%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Beograd

Centralna Srbija

Vojvodina

50%

36%

14%

0%

16%

33%

47%

4%

27%

39%

30%

4%

Svi Ve}ina Manjina Niko

Grafikon 2:1 Koliko ljudi u va{oj organizaciji govori bar jedan strani jezik?

- po regionu

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Poznavanje stranog jezika je osnova za uspe{nu komunikaciju sadonatorima i pisanje projekata. Organizacije u kojima ljudstvo ne govori stranejezike u samom startu je u veoma te{koj poziciji i sa malim {ansama da napi{euspe{an predlog projekta. Vidimo da ponovo u 3% organizacija niko od ljudi uorganizaciji ne govori strani jezik. U 28% slu~ajeva svi govore neki strani jezik itaj je procenat ponovo znatno ve}i u Beogradu nego u druga dva regiona (50%prema 16% u Centralnoj Srbiji i 27% u Vojvodini).

43%

Svi Ve}ina Manjina Niko

Grafikon :10 Koliko ljudi u va{oj organizaciji

koristi ra~unar?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :11 Koliko ljudi u va{oj

organizaciji govori bar jedan strani jezik?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

35%

19%

3%

Svi Ve}ina Manjina Niko

28%

36%

34%

3%

15

B. Misija, oblasti delovanja i aktivnosti

91% organizacija tvrdi da ima definisanu misiju organizacije. Vidimo da su

starije organizacije bolje profilisane - procenat organizacija koje nemaju definisanu

misiju je ve}i me|u organizacijama nastalim posle 2000. godine - ~ak 12% u

odnosu na starije organizacije 2%.

Preko 1/2 ispitanih organizacija - 51%, tvrdi da ima dokument strate{ki

plan. Budu}i da je strate{ki plan organizacije jedan od mogu}ih zahteva koji

donatori tra`e kao uslov za odobravanje sredstava, mogu}e je da je dobijeni

procenat vi{i nego {to zaista jeste u realnosti zbog socijalne po`eljnosti

odgovora. Starije organizacije, ~e{}e nego mla|e, navode da imaju ovaj

dokument (60% u odnosu na 44%).

3/4 ispitivanih organizacija tvrdi da ve}inu projekata uspeva da realizuje u

skladu sa svojom glavnom orjentacijom, dok 21% tvrdi da ~esto moraju da

menjaju projekte predvidjene glavnom orjentacijom u skladu sa zahtevima

donatora. 5% organizacija nema glavnu orjentaciju i oblast delovanja, ve} se u

radu usmerava samo prema zahtevima donatora. Po ovom pitanju nema ve}ih

razlika izme|u organizacija u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja,

oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona).

Ocena stanja organizacije na podru~ju planiranja - 21% ispitivanih

organizacija smatra da nema potrebe za dodatnom edukacijom, 61% smatra da

je stanje dobro, ali da bi bila potrebna dodatna edukacija, dok 18% smatra da im

je edukacija iz oblasti planiranja neophodna. Nema ve}ih razlika u zavisnosti od

ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-

u, regiona).

Neophodna

edukacija

u ovom

podru~ju

18%

Dobro, ali

potrebna nam je

dodatna edukacija

61%

Nemamo

potrebe

za dodatnom

edukacijom

21%

Grafikon :13 Kako biste ocenili stanje svoje organizacije na podru~ju

planiranja?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

16

42%

65%

27%

50%

64%

45%

12%

57%

23% 23%

33%30%

42%

28%

39%

27%

7%

27%

5%

Kultura

ium

etn

ost

Obra

zovanje

iis

tra`iv

anje

Ekolo

gija,za{tita

sre

din

e

Hum

anitarn

iisocijaln

ira

d,zdra

vstv

o

Mla

di,

om

ladin

a,stu

denti

Izgra

dnja

lokaln

ezaje

dnic

e

Poslo

vna

ipro

fesio

naln

audru

`enja

Za{tita

ljudskih

pra

va

Zakonodavstv

o,zastu

panje

ija

vna

politika

Mirovnira

d@enska

pra

va

Pom

o}

izbeglim

ira

seljenim

licim

a

Me|unaro

dna

sara

dnja

Ekonom

sko

osna`iv

anje

Pra

va

dece

Rom

i

LG

BT

(Seksualn

em

anjine)

Za{tita

pra

va

pripadnik

a/c

anacio

naln

ihm

anjina

Dru

go

Grafikon :14 Sve oblasti delovanja (mogu}nost vi{e odgovora)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :15 Prioritetna oblast delovanja (jedan odgovor)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

6%

13%

5%

16%

12%

8%

0%

7%

2% 2%

8%

3% 2% 3%

4%

3%

0%

2%

0%

Kultura

ium

etn

ost

Obra

zovanje

iis

tra`iv

anje

Ekolo

gija,za{tita

sre

din

e

Hum

anitarn

iisocijaln

ira

d,zdra

vstv

o

Mla

di,

om

ladin

a,stu

denti

Izgra

dnja

lokaln

ezaje

dnic

e

Poslo

vna

ipro

fesio

naln

audru

`enja

Za{tita

ljudskih

pra

va

Zakonodavstv

o,zastu

panje

ija

vna

politika

Mirovnira

d@enska

pra

va

Pom

o}

izbeglim

ira

seljenim

licim

a

Me|unaro

dna

sara

dnja

Ekonom

sko

osna`iv

anje

Pra

va

dece

Rom

i

LG

BT

(Seksualn

em

anjine)

Za{tita

pra

va

pripadnik

a/c

anacio

naln

ihm

anjina

Dru

go

17

Kada pogledamo prioritetnu oblast delovanja uo~avamo da se najve}i broj

organizacija u ovom sektoru bavi socio-humanitarnim radom, zatim obrazovanjem

i istra`ivanjem, a onda mladima. Tako|e postoji zna~ajno delovanje u oblasti

izgradnje lokalne zajednice, za{titi ljudskih prava, `enskih prava, kulturi i

umetnosti. Ako pogledamo sve oblasti kojima se organizacije bave (ne samo

prioritetne) vidimo da se ponovo iste oblasti pojavljuju kao najzna~ajnije, ali pored

njih postoji delovanje i u oblasti me|unarodne saradnje, pravima dece, za{tita

izbeglica, za{titi Roma i ostalih pripadnika nacionalnih manjina. Sti~e se utisak da

za ove oblasti postoji samo manji broj organizacija koje se ovim oblastima

direktno bave, ve} se u zavisnosti od donacija i trenutnih potreba jedan deo

organizacija usmerava i na ove oblasti, kao dodatne oblasti svog delovanja.

Nave}i deo ispitanika (34%) navodi da se njihova organizacija opredelila

za svoju oblast delovanja jer je ta oblast spadala u sferu njihovog interesovanja.

32% je izjavilo da je data oblast percipirana kao prioritetan dru{tveni problem.

22% je imalo kapacitete da se bavi ovom obla{}u (stru~ni kadar, prethodno

iskustvo), dok 9% smatra da se tom obla{}u nike nije bavio.

Prioritetan dru{tveni problem

Na{a oblast interesovanja

Kapacitete da se bavimo obla{}u

Na osnovu sugestije donatora

Problemom se pre niko nije bavio

Na osnovu iskustva drugih

34

32,4

22

9,2

1,4

1

Grafikon :16 Za{to ste se odlu~ili ba{ za tu oblast delovanja?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO) *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

18

41%43%

59%

40%

22%

34%

26%28% 27%

29%

5%

18%

26%

20%

8%

31% 31%

15%

32%

4% 4%

Svigra

|ani

Deca

Om

ladin

aStu

denti

Sta

rije

osobe

@ene

Izbegla

ira

seljena

lica

Sirom

a{ni

Rom

i

Pripadnic

inacio

naln

ihm

anjina

Pripadnic

iseksualn

ihm

anjina

Sam

ohra

niro

ditelji

Nezaposle

ni

Donosio

ciodlu

ka

Sin

dik

ati

Institu

cije

Mediji

Politi~ke

stranke

NVO

sekto

r

Invalidi(roditeljiili~la

noviporo

dic

a)

Dru

go

Grafikon :17 Svi korisnici usluga (mogu}nost vi{e odgovora)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Primarni/direktni korisnici delovanja nevladinog sektora su naj~e{}e svi

gra|ani. Od pojedina~nih grupacija izdvajaju se deca, mladi i `ene. Ko }e biti

korisnici usluga nevladine organizacije najvi{e zavisi od oblasti delovanja te

organizacije. Ako pogledamo u grafikon sa svim korisnicima usluga prime}ujemo

da dominiraju omladinci, deca i studenti.

Svigra

|ani

Deca

Om

ladin

a

Stu

denti

@ene

Izbegla

ira

seljena

lica

Rom

i

Pripadnic

inacio

naln

ihm

anjina

Nezaposle

ni

NVO

sekto

rIn

validi(roditelji

ili~la

noviporo

dic

a)

Dru

go

39%

11%13%

3%

10%

3% 3% 2% 2% 1%5%

7%

Grafikon :18 Primarni/direktni korisnici (jedan odgovor)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

19

Tipovi aktivnosti

U naj~e{}e aktivnosti kojima se nevladine organizacije bave spadaju

seminari, treninzi i radionice (76%), umre`avanje i saradnja (55%), akcije u

lokalnoj zajednici (55%), {tampanje bro{ura i publikacija (49%), sprovo|enje

istra`ivanja (41%), kao i razne vrste medijskog promovisanja: medijske kampanje

(49%) i odr`avanje konferencija i skupova (46%).

Gledano po oblastima delovanja, NVO koje se bave za{titom ljudskih

prava ~e{}e nego druge pru`aju razli~ite vrste profesionalnih usluga i servisa

(50% ovih organizacija ima ovakve aktivnosti), dok se NVO iz oblasti socio-

humanitarnog delovanja ~e{}e nego druge NVO bave prikupljanjem i davanjem

materijalne pomo}i (47%).

Gledano po regionima, NVO iz Beograda imaju znatno aktivniju delatnost

- u ve}em procentu obavljaju se skoro sve aktivnosti sa spiska. Naro~ito

aktivnije delovanje ove organizacije pokazuju u sferi prezentovanja svoje aktivnosti

({tampanje bro{ura i publikacija - 71%, odr`avanje konferencija i skupova - 58%,

kao i u oblasti lobiranja i javnog zastupanja - 46% i monitoringa zakona i rada

institucija - 35%).

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Sem

inari,trenin

zi,

radio

nice

Org

anizacija

razli~

itih

kurs

eva

Spro

vo|enje

istra`ivanja

[ta

mpanje

bro

{ura

ipublik

acija

Pru

`anje

pro

fesio

naln

ihuslu

ga

Dr`

anje

konfe

rencija

za

{ta

mpu

Odr`

avanje

konfe

rencija

iskupova

Medijs

ke

kam

panje

Dru

gioblic

ikam

panja

Oblic

ialtern

ativnog

obra

zovanja

Lobiranje

/javno

zastu

panje

Um

re`avanje

isara

dnja

Monitoring

zakona

ira

da

institu

cija

Pru

`anje

mate

rija

lne

pom

o}i

Akcije

ulo

kaln

ojzaje

dnici

Dru

go

76%

35%

41%

49%

38%

34%

46%

49%

23%

38%

33%

55%

19%20%

55%

2%

Grafikon :19 Koji se tipovi aktivnosti naj~e{}e sprovode u va{oj organizaciji?

Projekti - pisanje predloga i realizacija

Ako pogledamo slede}i grafikon uo~ava se da je u toku 2004. godine.

najve}i broj organizacija podneo izme|u 1 i 5 zahteva projekata. Iako je,

naravno, bitan tip i veli~ina projekta, moglo bi se ipak zaklju~iti da je u pitanju

suvi{e mali broj projekata da bi se obezbedilo mirno funkcionisanje u toku godinu

dana. Tako|e broj od 11 predloga projekata u toku godine je veliki, i ukoliko su

u pitanju mali projekti, iscrpljuje organizaciju i verovatno govori o velikom trudu

da bi obezbedile stabilnu finansijsku situaciju u samoj organizaciji.

20

Grafikon :20 Koliko ste ukupno predloga projekata podneli donatorima

tokom 2004. godine?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

5%

61%

22%

12%

0

od 1 do 5

11+

od 6 do 10

Grafikon :21 Koliko u proseku traje ve}ina projekata koje va{a

organizacija realizuje?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

15%

30%

32%

16%

7%

Do tri meseca

Od tri meseca do {est meseci

Od {est meseci do godinu dana

Oko godinu dana

Preko godinu dana

Kod najve}eg dela nevladinih organizacija (62%) realizacija ve}ine

projekata traje u proseku od 3 meseca do godinu dana. Oblasti u kojima je

najve}a u~estalost kratkih projekata, do 3 meseca, su kultura, obrazovanje i

ekologija, kao i oblast koja se bavi mladima i studentima.

13%

31%

19%

37%

0

1

2

3+

Grafikon :22 Koliko projekata trenutno realizuje va{a organizacija?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Prose~an broj predatih predloga projekata u 2004. godini iznosio je 5.2.

U proseku je bilo prihva}eno 2.5, a odbijeno 2.0 projekta, dok je ostatak jo{ u

proceduri. Nevladine organizacije koje su se ranije osnovale, ve}e organizacije,

kao i organizacije iz Beograda imaju po pravilu ve}i broj predloga i ve}i broj

prihva}enih projekata. U odnosu na ~lanstvo u FENS-u, nema ve}ih razlika

izme|u ~lanica i ne-~lanica.

21

Tako|e zabrinjava podatak da 13% organizacija trenutno ne realizuju niti

jedan projekat! To su u ve}oj meri organizacije koje su kasnije nastale (18% ovih

organizacija u odnosu na 8% organizacija nastalih pre 2000. godine), kao i NVO

koje nisu ~lanice FENS mre`e (u okviru mre`e ovaj procenat je 8%, dok je van

mre`e 18%).

Neobave{tenost o konkursima 45%

41%

22%

21%

20%

20%

19%

5%

15%

Visoki/slo`eni zahtevi donatora

Nedostatak tehni~kih sredstava

Nepoznavanje engleskog jezika

Nedovoljno iskustvo u pisanju projekata

Nedostatak profesionalizma

Nedovoljna motivisanost ~lanova

Nismo imali tih problema

Drugo

Grafikon :23 Naj~e{}i problemi u vezi konkurisanja projekata?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO) *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Kao najve}i problemi sa kojima se susre}u u pisanju predloga projekata

nevladine organizacije navode neobave{tenost o konkursima i mogu}nostima

prijavljivanja (45%) i visoki, odnosno slo`eni zahtevi donatora (npr. revizorski

izve{taj ili ispunjen LFM*/LOGFRAME 41%). Problemi poput nedostatka tehni~kih

sredstava, nepoznavanja engleskog jezika i neiskustva u pisanju projekata

pojavljuju se u znatno manjoj meri (oko 20% organizacija). Uo~ene su neke

razlike u odnosu na starost organizacije - mla|e organizacije znatno ~e{}e od

starijih navode nedostatak tehni~kih sredstava (29% u odnosu na 13%).

Tako|e u oblasti razvoja civilnog dru{tva manje su pote{ko}e sa

poznavanjem engleskog jezika i tehni~kom opremljeno{}u nego u drugim

oblastima. Manje organizacije, tako|e u ne{to ve}em procentu imaju problema sa

nedostatkom tehni~kih sredstava, nepoznavanjem engleskog jezika i neiskustvom

u pisanjem projekata. U odnosu na region, NVO iz Centralne Srbije se znatno

~e{}e susre}u sa problemima zbog nepoznavanja stranog jeziika, dok

organizacije iz Beograda veoma retko navode ovaj problem. Tako|e, organizacije

iz Beograda bolje stoje po pitanju ~lanstva - kako stru~nosti i profesionalizma

~lanova, tako i po pitanju njihove motivisanosti.

22

*"Logical Frame Matrix" ili Matrica logi~kog okvira

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :24 Naj~e{}i problemi u vezi sa realizacijom projekata?

60%

38%

29%

25%

23%

22%

15%

13%

13%

12%

12%

3%

Nedostatak finansijskih

sredstava

Nizak nivo saradnje

sa vlasti/institucija

Negativan stav okoline

Nedostatak tehni~kih

sredstava

Nedostatak u opremi

i ljudstvu

Pravne pote{ko}e

Nedostatak motivacije

korisnika

Nedostatak

profesionalizma

Nizak nivo saradnje

sa medijima

Nepoznavanje

engleskog jezika

Nedovoljna motivisanost

~lanova

Drugo

Ocena stanja organizacije na podru~ju konkurisanja i realizacije projekata

- 19% ispitivanih organizacija smatra da nema potrebe za dodatnom edukacijom,

59% smatra da je stanje dobro, ali da bi bila potrebna dodatna edukacija, dok

22% smatra da im je edukacija iz oblasti konkurisanja i relizacije projekata

neophodna. Nema ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina

osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona) jedino je u

okviru oblasti Razvoja civilnog dru{tva u ve}oj meri izra`en stav da edukacija nije

potrebna - ~ak 30%).

Grafikon :25 Kako biste ocenili stanje svoje organizacije na podru~ju

konkurisanja i realizacije projekata?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Neophodna

podr{ka

u ovom

podru~ju

22%

Dobro, ali

potrebna nam je

dodatna

59%

podr{ka

Nemamo

potrebe

za dodatnom

edukacijom

19%

Kao najve}i problem pri realizaciji projekata navodi se nedostatak finansijskih

sredstava za realizaciju (60%), nizak nivo saradnje sa raznim nivoima

vlasti/institucija (39%), kao i negativan stav okoline prema nevladinom sektoru

(29%). Po ovom pitanju nema ve}ih razlika izme|u organizacija u zavisnosti od

ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-

u, regiona).

23

C. Pravna/fiskalna regulativa

56% ispitanika je izjavilo da je upoznato sa pravnom regulativom koja se

odnosi na NVO sektor. 31% nije bilo sigurno, dok 14% izjavljuje da nije

upoznato. Mla|e organizacije i organizacije koje nisu ~lanice FENS-a su u manjoj

meri upoznate sa pravnim regulativama. Gledano po oblasti delovanja uo~ava se

da su organizacije koje se bave razvojem civilnog dru{tva bolje upoznate sa

pravnim regulativama u odnosu na organizacije iz ostalih oblasti (63% ovih

organizacija), dok su NVO koje se bave mladima najmanje upu}ene (46% ovih

organizacija).

Na pitanje u kojoj meri su zadovoljni sa trenutno postoje}om pravnom

regulativom koja se odnosi na NVO sektor, ~ak 62% ispitanika je izjavilo da nije

zadovoljno. 24% nema stav, dok je samo 9% zadovoljno. Kao naj~e{}e razloge

nezadovoljstva u oblasti pravne regulative, navo|eni su: zakon o NVO (78%

ispitanika), poreska politika (67%), kao i drugi zakoni koji se ti~u rada NVO

(17%).

Grafikon :26 Da li ste upoznati sa pravnom

regulativom koja se odnosi na NVO sektor?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :27 U kojoj meri ste zadovoljni sa

trenutno postoje}om pravnom regulativom

koja se odnosi na NVO sektor?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

^lanice FENS-a Nisu ~lanice FENS-a

s2

s3

s4

u potpunosti

mi je poznata

sasvim mi je

nepoznata

1

5

6

14

34

28

33

32

26

21

36

24

35

30

19

28

6

7

2

3

2

9

u potpunosti

sam nezadovoljan

s2

s3

s4

u potpunosti

sam zadovoljannisam upoznat

^lanice FENS-a Nisu ~lanice FENS-a

Zanimljiv je podatak da 30% nevladinih organizacija nije zainteresovano

da u~estvuje u inicijativi za promenu zakona koji se ti~u rada NVO (Grafikon 28.).

Ovaj procenat je jo{ ve}i me|u manjim organizacijama (42% u odnosu na 24%

kod srednjih i 27% kod velikih organizacija), a manji je me|u organizacijama koje

su ~lanice FENS-a (23% u odnosu na 37% kod organizacija koje nisu ~lanice

FENS mre`e) i organizacijama iz Beograda (20% u odnosu na 31% u Centralnoj

Srbiji i 38% u Vojvodini).

Kao najva`nije {to bi dr`ava trebala da uradi kako bi stimulisala rad NVO

naj~e{}e je navo|eno obezbe|ivanje sredstava za finansiranje nevladinog sektora

(74%), poreske olak{ice (73%), pobolj{avanje pravnog okvira u kome deluju NVO

(68%) i poreske olak{ice za firme koje finansiraju NVO (68%).

24

Grafikon :28 Da li ste zainteresovani da u~estvujete u inicijativi za

promenu zakona koji se ti~u rada nvo?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Ne

30%

Da

70%

D. Politi~ki kontekst

Najve}i deo ispitanika, preko 1/2 (54%) smatra da je trenutna politi~ka

klima u zemlji nepogodna za razvoj nevladinog sektora. Razlog je dvojak - sa

jedne strane postoji negativan stav i nezainteresovanost za rad NVO sektora koji

svoje korene vuku jo{ iz vremena Milo{evi}evog re`ima, ali bez ve}ih promena

poslednjih godina. Sa druge strane politi~ka situacija se ocenjuje kao nestabilna

sama po sebi sa retrogradnim i konzervativnim politi~kim strankama na vlasti.

(Nezainteresovanost za rad NVO sektora navodi 27% ispitanika, lo{ imid` NVO

sektora 24%, nezadovoljstvo politi~kim strankama u vlasti 19%, i op{tu politi~ku

krizu i nestabilnost 14%). Po ovom pitanju nema ve}ih razlika izme|u

organizacija u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti

delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona).

veoma nepogodna

s2

s3

s4

veoma pogodna

23

31

31

9

6

Grafikon :29 Da li je trenutna politi~ka klima u zemlji pogodna za razvoj

NVO sektora?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Kako se ocenjuje va`nost uticaja razli~itih institucija na rad NVO sektora? Ako

pogledamo grafikon mo`e se primetiti da, po mi{ljenju predstavnika nevladinog

sektora sve institucije, osim crkve imaju va`an uticaj na funkcionisanje ovog

sektora (sve prose~ne ocene prelaze ocenu 3 na 5-stepenoj skali od 1 - uop{te

nisu va`ne, do 5 - u potpunosti su va`ne). Me|utim, kao najva`nije, opa`aju se

NVO, a zatim mediji, pa instance dr`avnog aparata - vlada i lokalna samouprava.

25

Grafikon :30 Koliko je va`an uticaj slede}ih institucija za rad NVO sektora: (prose~na

ocena na 5-stepenoj skali, od 1 sasvim neva`an do 5 sasvim va`an)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :31 Kako biste ocenili saradnju

sada{nje vlade republike srbije sa NVO

sektorom?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Postoje neke razlike u zavisnosti od ispitivanih varijabli. Mla|e organizacije

ve}i zna~aj pripisuju lokalnoj upravi od starijih organizacija (4.4 prema 4.2).

Organizacije iz oblasti socio-humanitarnog rada daju ne{to ve}i zna~aj uticaju

crkve, za razliku od organizacija koje se bave kulturom i umetno{}u koje joj daju

najmanji zna~aj od svih organizacija. Ovaj podatak je o~ekivan jer su NVO iz

oblasti humanitarnog rada ~esto usmerene na ciljne grupe kojima se bave i

crkvene organizacije, a postoje i zajedni~ka delovanja izme|u ova dva tipa

organizacija. Organizacije iz Centralne Srbije daju ne{to ve}i zna~aj crkvi i

poslovnom sektoru od organizacija iz drugih regiona, dok organizacije iz

Beograda, tako|e daju i zna~ajno manji zna~aj dr`avnim institucijama, kako na

republi~kom, tako i na lokalnom nivou.

Saradnja sada{nje Vlade Republike Srbije i NVO sektora se ocenjuje

naj~e{}e kao lo{a ili veoma lo{a (ukupno 60% ispitanika). Po tom pitanju nema

ve}ih razlika izme|u organizacija u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina

osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona). Tako|e, ve}ina

predstavnika nevladinog sektora mi{ljenja je da trenutno NVO sektor uti~e

premalo na kreiranje dr`avne politike. 12% misli da uti~e taman koliko treba, a

samo 1% da uti~e previ{e.

28

32

31

7

2

veoma lo{a

s2

s3

s4

odli~na

Vlada

Politi~ke stranke

Lokalna samouprava

Crkva

Mediji

Poslovni sektor

Same NVO

4,3

3,3

4,3

2,3

4,5

3,9

4,6

Premalo

87%Taman

koliko treba

12%

Previ{e

1%

Grafikon :32 U kojoj meri NVO sektor

uti~e na kreiranje dr`avne politike?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

26

Predstavnici nevladinog sektora koji su dali ocenu da njihov sektor ima premalo

uticaja na dr`avnu politiku (ukupno 87% ispitanika), smatraju da bi nevladine

organizacije mogle da pove}aju svoj uticaj na prvom mestu ukoliko bi se ostvarila

bolja saradnja izme|u samih NVO. Odgovore smo grupisali u nekoliko celina:

- jedinstveno delovanje NVO, bolja saradnja (44%),

- efikasnije delovanje u svojim aktivnostima, ve}a anga`ovanost i

unapre|ivanje rada NVO (32%),

- aktivan pritisak na vlast (33%), - rad na pobolj{anju imid`a NVO u

medijima (18%)

- ostali odgovori (21%).

Po tom pitanju nema ve}ih razlika izme|u organizacija u zavisnosti od ispitivanih

varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona).

U vezi sa ulogom NVO sektora u odnosu na dru{tveno-politi~ku situaciju u zemlji,

`eleli smo da ~ujemo i kakvi su stavovi ljudi iz ovog sektora po pitanju

preuzimanja aktivne uloge u toku izbornog procesa. Na pitanje Da li NVO treba

da imaju aktivnu ulogu tokom izbornog procesa? 9% ispitanika smatra da NVO

ne treba da ima aktivnu ulogu, a 33% je bilo mi{ljenja da izbornim procesom

treba da se bave samo one organizacije ~ija je to oblast delovanja. Ipak, najve}i

deo predstavnika nevladinog sektora (pribli`no 1/2 ispitanika) mi{ljenja je da sve

NVO treba da imaju aktivnu ulogu i da se njihova uloga sastoji u:

1. pozivanju gra|ana da iza|u na izbore (52% ispitanika),

2. kontrolisanju regularnosti izbora (50% ispitanika).

Mali procenat (7% ispitanika) smatra da NVO treba da otvoreno pozivaju gra|ane

da glasaju za odre|enu opciju ili kandidata. Ni po ovom pitanju nema ve}ih

razlika izme|u organizacija u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja,

oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona).

Ne, NVO ne treba da imaju aktivnu

ulogu u izbornom procesu

Da, ali samo one ~ija je

to oblast delovanja

Da, treba da kontroli{u

regularnost izbora

Da, treba da pozivaju gra|ane

da iza|u na izbore

Da, treba da otvoreno pozivaju gra|ane da

iza|u na izbore i da glasaju za odre|enu opciju7

9

33

50

52

Grafikon :33 Da li NVO treba da imaju aktivnu ulogu tokom izbornog

procesa? (mogu}nost vi{e odgovora)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO) *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

27

Najva`nije NVO

Kao najva`nije organizacije za razvoj nevladinog sektora navedene su

Gra|anske inicijative, Centar za razvoj neprofitnog sektora, CESID, Fond za

otvoreno dru{tvo.

Kao {to se moglo i o~ekivati postoje razlike izme|u organizacija koje su

~lanice FENS mre`e i onih koje to nisu. ^lanice FENS-a u mnogo ve}em

procentu opa`aju Gra|anske inicijative kao jednu od 3 najva`nije organizacije za

razvoj NVO sektora. Ipak i me|u organizacijama koje ne pripadaju FENS-u

opa`amo da je ova organizacija prva po zna~ajnosti (37% ispitanika iz

organizacija koje nisu ~lanice FENS mre`e navodi ovu organizaciju kao

najzna~ajniju za razvoj NVO sektora).

Tako|e je zanimljiv nalaz, da se kao odgovor na ovo pitanje navodi se

nepregledan broj organizacija (preko 150) koje se ne javljaju sa u~estalo{}u

ve}om od 2%. Otkud tolika razu|enost odgovora?

O~evidno ne postoji dobra umre`enost, jasna struktuisanost sektora i ne

postoji razvijena komunikacija unutar sektora. ^esto se kao organizacije va`ne za

razvoj NVO sektora navode mnoge manje NVO sa lokalnim karakterom. Me|u

organizacijama koje nisu ~lanice FENS razu|enost odgovora je jo{ ve}a, a ~e{}i

je slu~aj i ne davanja odgovora.

Grafikon :34 Navedite do 3 NVO koje su imale najva`niji uticaj na razvoj NVO

sektora u Srbiji? (prvih 10)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Gra

|anske

inic

ijative

CRN

PS,C

enta

rza

razvoj

nepro

fitn

og

sekto

ra

CESID

FO

D,

Fond

za

otv

ore

no

dru

{tv

o

Evro

pskipokre

tu

Srb

iji

Otp

or

@ene

ucrn

om

Fond

za

hum

anitarn

opra

vo

YU

KO

M,

JU

KO

MH

els

in{kiodbor

za

ljudska

pra

va

72

35

11

8

11

6 6

7

3 3

37

18

13

12

5

7 6 5 5 4

^lanice FENS-a Nisu ~lanice FENS-a

28

E. Struktura NVO

96% organizacija ima upravni odbor. Koordinatori projekata postoje u 77%

organizacija, 34% NVO ima zaposlene u organizaciji, 55% ima honorarno

zaposlene, dok 79% organizacija ima volontere. Nema ve}ih razlika u odnosu na

ispitivane varijable (godina osnivanja, oblast delovanja, veli~ina organizacije,

~lanstvo u FENS-u i region) osim po pitanju broja zaposlenih. Ovaj broj nam

mo`da bolje od svih drugih indikatora mo`e pru`iti jasniji uvid o stabilnosti

organizacije i njenom dugoro~nom i strate{kom delovanju. Prime}uje se da je

procenat organizacija koje imaju zaposlene ~lanove ve}i u slu~aju starijih

organizacija (45%), kao i organizacija iz Beograda (48%). Tako|e ovaj procenat

je ve}i od proseka u oblasti Razvoja civilnog dru{tva (51%), a manji kod

organizacija koje se bave mladim i studentima (20%).

Upravni odbor

Koordinatori

Zaposleni

Honorarci

Volonteri

96%

77%

34%

55%

79%

Grafikon :35 Da li u organizaciji postoji/postoje: (% odgovora da)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Svaki od ovih segmenata posmatran je u odnosu na polnu, starosnu i

obrazovnu strukturu. U tabeli su dati procenti zastupljenosti - u koliko organizacija

koje imaju datu instancu (npr. upravni odbor, koordinatore itd.) figuri{u date

kategorije ~lanova (struktura po polu starosti i obrazovanju).

Broj organizacija koje

imaju datu instancu

PredsednikUpravni

odbor

Upravni

odborKoordinatori Zaposleni Honorarci Volonteri

1. Ukupno u segmentu

2. Mu{ki

3. @enski

4. Mla|i (20 do 35 godina)

5. Srednjih godina

(36 do 50 godina)

6. Stariji (preko 51 godine)

7. Sa osnovnom {kolom

8. Sa srednjom {kolom

9. Vi{a {kola i fakultet

10. Magistri

11. Doktori nauka

516

100%

55

46

27

48

26

1

21

78

482 389 172 276 396

100% 100% 100% 100% 100%

84

92

67

76

31

5

50

86

15

14

67

74

55

58

14

2

33

75

8

5

70

83

69

64

17

3

54

74

9

5

79

88

75

57

20

5

55

75

11

9

80

43

19

11

70

54

5

2

86

77

Tabela 4: Struktura po polu, starosti i obrazovanju: (% zastupljenosti u datom segmentu)

29

Predsednik organizacije je u 46% slu~ajeva `ena, a u 54% slu~ajeva

mu{karac. Samo u oblasti za{tite ljudskih prava dominiraju `ene predsednici

(61% prema 39%). 48% predsednika je srednjih godina, 27% su mla|i - od 20

do 35 godina i 26% su stariji - preko 50 godina starosti. Postoje razlike u

zavisnosti od starosti same organizacije - u organizacijama koje su se osnovale

pre 2000. godine procenat predsednika preko 50 godina je znatno ve}i (36%),

dok je u novonastalim organizacijama (2000. godine i kasnije) pove}an procenat

mla|ih predsednika (35%). Tako|e mla|i predsednici dominiraju u organizacijama

koje se bave mladima (52%). Po obrazovanju predesednici u NVO sektoru su u

78% slu~ajeva vi{eg i visokog obrazovanja, u 21% slu~ajeva imaju srednju {kolu,

a samo u 1% slu~ajeva imaju zavr{enu osnovnu {kolu.

Kada se posmatra sastav upravnih odbora NVO u odnosu na polnu

strukturu vidimo da je malo ja~a zastupljenost `ena u odnosu na mu{karce (od

svih upravnih odbora u 92% figuri{u `ene, dok mu{karci figuri{u u 84% ovih

tela). Starosna struktura nam pokazuje da su u upravnom odboru najvi{e

zastupljeni ~lanovi srednjih godina - 36 do 50 godina (figuri{u u 76%

organizacija), zatim mla|i ~lanovi - 20 do 35 godina (67%) i na kraju najstariji -

preko 50 godina (31%). U upravnim odborima naj~e{}e figuri{u ~lanovi sa vi{om

{kolom i fakultetom (nalaze se u 86% upravnih odbora), ali je tako|e i veoma

~eso prisustvo ~lanova koji imaju magistraturu (15%) ili doktorat (15%). ^lanovi

sa srednjom {kolom zastupljeni su u 50%, dok su ~lanovi sa osnovnom {kolom

prisutni u slu~aju samo 5% upravnih odbora.

Na osnovu polne, starosne i obrazovne strukture svakog od ispitivanih

segmenata (predsednik, upravni odbor, koordinatori, zaposleni, honorarci,

volonteri), mogu se doneti slede}i zaklju~ci:

1. NVO je prete`no "`enski sektor", sa ve}im u~e{}em `ena u svim

segmentima organizacije. Ipak, jedina pozicija na kojoj u ve}em procentu

figuriraju mu{karci nego `ene (54% prema 46%) jeste pozicija predsednika

organizacije. Kao {to je ve} re~eno, ovo nije slu~aj jedino u oblasti Za{tite

ljudskih prava gde se `ene i na vode}oj poziciji pojavljuju u ve}em procentu.

2. Gledano po godi{tu, struktura u organizaciji varira u zavisnosti od

segmenta. U upravnom odboru dominiraju ljudi srednjih godina (od 35 do 50).

Me|u koordinatorima i zaposlenima broj mla|ih i ~lanova srednjih godina je skoro

ujedna~en, dok me|u honoracima, a naro~ito volonterima dominira mla|a

generacija (20 do 35 godina). Starija generacija (preko 50 godina) je najslabije

prisutna u svim segmentima (u proseku oko 15% do 20%).

3. U odnosu na obrazovanje, nevladin sektor ~ine u najve}em procentu

fakultetski obrazovani ljudi (preko 70% organizacija u svim segmentima ima ljude

sa vi{im i visokim obrazovanjem). Samo su me|u volonterima u ve}em procentu

zastupljeni aktivisti sa srednjom {kolom. Me|utim, taj nalaz se pre mo`e

protuma~iti gledano zajedno sa godinama - me|u volonterima dominira mla|a

generacija pa su verovatno u pitanju studenti (koji od zavr{enog obrazovanja

imaju samo srednju {kolu, ali bi bilo pogre{no ne uzimati u obzir da su oni u

toku daljeg {kolovanja).

Budu}i da su na{i ispitanici bili ljudi na visokim pozicijama u organizaciji

`eleli smo da vidimo, kakva je struktura uzorka po polu i starosti. Dobijeni podaci

(Grafikoni 36. i 37.) ukazuju da je broj mu{kih i `enskih ispitanika gotovo

podjednak: 52% mu{karaca i 48% `ena je sa~injavalo uzorak. Najve}i broj `ena

je zastupljen u organizacijama koje se bave za{titom ljudskih prava, dok ih je

najmanje u NVO koje se bave kulturom, obrazovanjem i ekologijom.

30

Mu{ki

52%

@enski

48%

Grafikon :36 Pol ispitanika

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :37 Pol ispitanika - po oblasti

delovanja organizacije

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Ukupno 72% ispitanika ima vi{e ili visoko obrazovanje. 27% ima poslednju

zavr{enu srednju {kolu, a samo 2% osnovnu. Procenat ispitanika sa visokim

obrazovanjem je najve}i u Beogradu, a regioni Vojvodina i Centralna Srbija su

relativno izjedna~eni (skoro svaki drugi aktivista u njihovoj NVO ima zavr{en

fakutet). U regionu Beograda je najmanje onih koji su zavr{ili vi{u {kolu, dok ih

je najvi{e u regionu Centralna Srbija.

U najve}em broju organizacija, ~lanovi upravnog odbora nisu zaposleni u

organizaciji (73% slu~ajeva). Nema ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih

varijabli (godina osnivanja, oblasti delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u,

regiona).

Kultura, obrazovanje

i ekologija

Socio-humanitarni rad

Mladi, ekonomija

i strukovna udru`enja

Razvoj civilnog

dru{tva

Za{tita ljudskih

prava

61%

39%

55%

45%

54%

46%

58%

42%

38%

62%

Mu{ki @enski

19%

Samo neki

~lanovi

5%

Da, ve}ina

4%

Da, svi

73%

Ne

Da, uvek

Da, u ve}ini

slu~ajeva

Samo u manjem

broju slu~ajeva

Ne

22%

48%

18%

12%

Grafikon :38 Da li su ~lanovi upravnog odbora

zaposleni u organizaciji?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :39 Da li ~lanovi upravnog odbora,

predsednik, direktor ili ~lanovi nadzornog

odbora upravljaju projektima?

31

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

U skoro 1/2 ispitivanih organizacija (48% slu~ajeva) ~lanovi upravnog

odbora, predsednik, direktor ili ~lanovi nadzornog odbora upravljaju projektima

(Grafikon 39.). Ovaj procenat koji je izuzetno velik govori nam o nedovoljno

razdvojenoj kontrolnoj, upravnoj i operativnoj funkciji. Ovaj procenat je jo{ ve}i

me|u omladinskim organizacijama i organizacijama koje se bave mladima (u 70%

ovih organizacija ~lanovi upravnog odbora, predsednik, direktor ili ~lanovi

nadzornog odbora upravljaju projektima).

Kao naj~e{}i razlog za{to ~lanovi upravnog i nadzornog odbora upravljaju

projektima, navodi se da je projekat bio iz domena stru~nosti osobe iz datog

odbora (52% ispitanika). Me|utim, tako|e se kao ~est odgovor navodi i mali broj

ljudi u organizaciji (29%), kao i nedovoljno striktno podeljene funkcije u

organizaciji (25%).

Grafikon :40 Iz kog razloga ~lanovi upravnog i nadzornog odbora

upravljaju projektima?

Baza: NVO u kojima ~lanovi upravnog i nadzornog odbora upravljaju projektima - 88% (489 NVO)

52%

29%

25%

7%

3%

Projekat je bio u domenu

stru~nosti osobe iz upravnog odbora

Mali broj ljudi u organizaciji - limitirana

sredstva za anga`ovanje zaposlenih

Funkcije u organizaciji

nisu striktno podeljene

Nema potrebe

za dodatnim ljudstvom

Ostali

odgovori

Proces dono{enja odluka

Kao {to se mo`e videti sa Grafikona 41 skup{tina i upravni odbor

naj~e{}e donose strate{ke odluke, predsednik i direktor donose odluke vezane za

svakodnevno poslovanje, dok koordinatori i izvr{no osoblje donose odluke vezane

za aktivnosti na svakodnevnim projektima. Medutim, kao {to se mo`e videti,

~esta preklapanja nam govore da podela nadle`nosti nije striktna i strogo

definisana.

Skoro 1/2 organizacija, po izjavama u~esnika ima osim statuta, pisana

pravila i procedure dono{enja odluka i celokupnog rada organizacije (Grafikon

42). Ovaj procenat je znatno ve}i od o~ekivanog, tako da je mogu}e da je zbog

socijalne po`eljnosti odgovora jedan deo ispitanika odgovorio potvrdno iako to nije

realna slika (nemaju ova pravila u pisanoj formi).

Ocena stanja organizacije iz oblasti upravljanja i nadzora (Grafikon 43 -

16% ispitivanih organizacija smatra da nema potrebe za dodatnom edukacijom,

57% smatra da je stanje dobro, ali da bi bila potrebna dodatna edukacija, dok

27% smatra da im je edukacija iz oblasti upravljanja i nadzora neophodna. Nema

ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti

delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona), jedino je u okviru oblasti

Razvoja civilnog dru{tva u manjoj meri izra`en stav da je edukacija neophodna).

32

Skup{tina

Upra

vniodbor

Nadzo

rniodbor

Pre

dse

dnik

Direkto

r

Koord

inato

ripro

jekta

Izvr{n

ooso

blje

5%

4%5% 5%

17%

8%

7%

21%

59%

5%

16%

20%

47%

9%8%

55%

32%

28%

11%

37%

16%

Grafikon :41 Koje odluke donosi svaka od slede}ih instanci:

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Strate{ke

odluke

Odluke vezane za svakodnevno

poslovanje organizacije

Odluke vezane za aktivnosti

na konkretnim projektima

Grafikon :42 Da li u va{oj organizaciji, osim

statuta, postoje pisana pravila i procedure

dono{enja odluka i celokupan rad organizacije?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :43 Da li imate potrebe za

dodatnom edukacijom iz oblasti upravljanja

i nadzora?

Da

47%

Ne

53%

Neophodna podr{ka

u ovom podru~ju

15%

Dobro, ali

potrebna nam je

dodatna podr{ka

58%

Nemamo potrebe

za dodatnom

edukacijom

27%

33

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

F. Saradnja me|u NVO - umre`avanje

98% organizacija je do sada imalo kontakta sa drugim NVO. Ovde treba

naglasiti da se pod kontaktom podrazumevao bilo koji oblik saradnje (pomo} u

aktivnosti i opremi, saradnja u mre`i, zajedni~ko obavljanje projekata...).

Me|u razli~itim tipovima saradnje naj~e{}e su zastupljeni: me|usobna

pomo} u aktivnostima (77% od onih koji su imali saradnju), saradnja u okviru

NVO mre`e (65%), obavljanje zajedni~kih projekata (64%), treninzi za ~lanove

(50%), zajedni~ki zahtevi donatorima (48%), pomo} u opremi i ustupanje

prostorija (44%). Izme|u ~lanica i organizacija koje nisu ~lanice FENS-a postoji

razlika samo u saradnji unutar NVO mre`e - ~lanice FENS-a su ~e{}e ostvarivale

saradnju unutar NVO mre`a od nevladinih organizacija koje nisu ~lanice FENS-a

(78% prema 54%).

Jedni drugima smo

pomagali u aktivnostima

Saradnja u NVO mre`i

Obavljanje zajedni~kih

projekata

Treninzi za ~lanove

Zajedni~ki zahtevi

donatorima

Pomo} u opremi,

ustupanje prostora

Lobiranje/javno

zastupanje

Koalicija

Drugo

77%

65%

64%

50%

48%

44%

36%

28%

4%

Grafikon :44 Da li ste do sada na bilo koji na~in

sara|ivali sa drugim nevladinim organizacijama?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :45 Na koji na~in ste sara|ivali

sa drugim nevladinim organizacijama?

Da

98%

Ne

2%

Baza: Ako su sara|ivali, 98% (505 NVO)

Naj~e{}i motiv za ostvarivanje saradnje jesu zajedni~ka interesovanja

(86% od onih koji su imali saradnju), ali tako|e i da bi se udovoljilo zahtevu

donatora ili da bi se ostvarilo lak{e prikupljanje sredstva (59%), kako bi se bolje

iskoristili kapaciteti (45%) i kako bi se pomoglo drugoj organizaciji (43%). Lak{e

prikupljanje sredstva su kao razlog vi{e navodile ve}e organizacije, organizacije iz

Beograda, kao i ~lanice FENS mre`e.

Predstavnici nevladinog sektora su uglavnom zadovoljni nivoom saradnje

koju njihova NVO ostvaruje sa drugim organizacijama u sektoru. 71% (od onih

koji su imali saradnju) je zadovoljno saradnjom, 25% niti je zadovoljno niti je

nezadovoljno, dok samo 4% nije zadovoljno saradnjom. Na pitanje {ta vide kao

glavne probleme u saradnji, najve}i postotak ispitanika ili ne daje nikakav

odgovor (46% onih koji su imali saradnju) ili izjavljuje da nema problema (11%).

Ostatak navodi slede}e probleme u saradnji - nedovoljna anga`ovanost i

nedovoljna motivacija samih ~lanova NVO, lo{a i nedovoljna komunikacija izme|u

organizacija, ~est neprofesionalizam u radu NVO, nedovoljna finansijska sredstva,

34

~ak i me|usobno nepoverenje organizacija.

Ako, me|utim, uporedimo zadovoljstvo saradnjom vlastite organizacije sa

mi{ljenjem o razvijenosti saradnje unutar NVO sektora prime}uje se zna~ajna

razlika u odgovorima. Dok postoji veliko zadovoljstvo sopstvenom saradnjom,

saradnja unutar sektora se znatno lo{ije ocenjuje.

Grafikon :46 Kako biste ocenili saradnju vlastite

NVO sa drugim NVO?

Grafikon :47 Kako biste ocenili saradnju

unutar NVO sektora?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

0

3

25

38

34

Uop{te nismo

zadovoljni

s2

s3

s4

Veoma

zadovoljni

U potpunosti

nerazvijena

s2

s3

s4

Veoma

razvijena

4

25

50

18

3

Baza: Ako su sara|ivali, 98% (505 NVO)

NVO umre`avanje

Od organizacija koje su imale saradnju sa drugim NVO (98% uzorka),

75% su ~lanovi neke NVO mre`e. 69% ovih nevladinih organizacija su ~lanice

doma}ih mre`a, a 26% me|unarodnih. Naravno, postoji razlika izme|u ~lanica i

ne ~lanica FENS mre`e: od organizacije koje nisu ~lanice FENS-a, 48% ne

pripada niti jednoj mre`i, 40% su ~lanice doma}ih, 23% ~lanice me|unarodnih

mre`a. U pogledu ~lanstva u doma}im mre`ama nema ve}ih razlika u odnosu na

region, starost organizacije, oblast delovanja ili veli~inu, me|utim, kada su u

pitanju me|unarodne mre`e slika je druga~ija. ^lanice me|unarodnih mre`a su u

dosta ve}em procentu starije, ve}e organizacije, iz Beograda.

26

69

25

Da, me|unarodne

Da, doma}e

Ne

^lanice FENS-a Nisu ~lanice FENS-a

Grafikon :48 Da li ste ~lan neke mre`e NVO?

Baza: Ako su sara|ivali, 98% (505 NVO)

Grafikon 49: Da li ste ~lan neke mre`e NVO?

Baza: Ako su sara|ivali, 98% (505 NVO)

Da, me|unarodne

Da, doma}e

Ne

30

23

100

40

25

48

35

Kao glavne razloge za u~lanjenje u neku mre`u, ~lanice doma}ih i

me|unarodnih mre`a navode slede}e: - lak{e ostvarivanje ciljeva i zajedni~kih

interesa, potreba za zajedni~kim re{avanjem problema (63% NVO, ~lanica

mre`a),

- razvoj NVO sektora - unapre|enje rada, razmena iskustva, bolja

informisanost, bolja komunikacija, finansijska podr{ka (49%), - mogu}nost

efektivnijeg, ja~eg uticaja (24%), - pobolj{anje slike o NVO u medijima (7%).

Slede}i grafikoni prikazuju pore|enje stavova o uticaju vlastite mre`e i

generalno, uticaja mre`a u NVO sektoru.

5%

58%

37%

Bez

uticaja

Mali

uticaj

Veliki

uticaj

Bez

uticaja

Mali

uticaj

Veliki

uticaj

7%

79%

14%

Grafikon :50 Kako biste procenili uticaj

mre`e/mre`a ~iji ste ~lan?

Baza: ^lanice NVO mre`a 70% (360)

Grafikon 51: Kako biste procenili generalni

uticaj mre`a u NVO sektoru?

Baza: Ako su sara|ivali, 98% (505 NVO)

Gledaju}i spisak ~lanstva u me|unarodnim i doma}im mre`ama mo`e se izdvojiti

nekoliko osnovnih utisaka:

1. Ne postoji jasna distinkcija izme|u pojma mre`e i partnerskog odnosa

sa drugom NVO - ~est je slu~aj da se umesto naziva mre`a navode nazivi

razli~itih organizacija. Ovo je podatak koji je u saglasnosti sa nalazima

istra`ivanja NGO Policy Group iz 2001. godina: "Sam koncept koalicija i

umre`avanja nije dovoljno jasan mnogim organizacijama. NVO koje su

u~estvovale u ovom istra`ivanju navode postojanje ~ak 181 razli~ite mre`e.

Uglavnom samo jedna, a ponekad dve ili tri NVO, prepoznaju sebe kao ~lana

odre|ene mre`e. Neke NVO su navodile pripadnost organizacijama koje ustvari

nisu mre`e. Rezultati istra`ivanja potvrdili su da jo{ uvek nije dovoljno

razja{njeno me|u NVO {ta se podrazumeva pod mre`om kao i njeno

funkcionisanje.

2. Me|u me|unarodnim mre`ama nema ni jedne koja je okupila ve}i broj

NVO - iako je navedeno preko 100 me|unarodnih mre`a, nijedna od njih ne

okuplja vi{e od 5% organizacija (~lanova me|unarodnih mre`a). Na vrhu liste

nalaze se slede}e me|unarodne mre`e (preko 2%): SEEEN, Seecran, RNC,

Evropski pokret, Save the children, CIVICUS, Teledom Savet Evrope, Youth peer.

3. Me|u doma}im mre`ama, osim FENS-a, nema ni jedne mre`e u kojoj

se nalazi vi{e od 5% organizacija, ~lanova doma}ih mre`a. Iako je i doma}ih

mre`a navedeno preko 100, ~lanstvo samo nekoliko prelazi 2% organizacija (koje

su ~lanovi doma}ih mre`a): CRNPS, NVO PVO, Volvoks, Srbija bez siroma{tva.

Budu}i da je u uzorku uzet nameran broj FENS i ne-FENS organizacija, na

osnovu ovog istra`ivanja ne mo`emo zaklju~iti o u~estalosti ~lanstva u FENS

mre`i.

36

Mo`e se primetiti da je naj~e{}i stav da mre`e imaju uticaj, ali da je on

manjeg obima. Tako|e, primetno je da se ve}i uticaj pripisuje delovanju vlastite

mre`e nego postojanju umre`avanja u NVO sektoru. Ovaj rezultat mo`emo

protuma~iti da predstavnici NVO sektora generalno smatraju da su mre`e

zna~ajne za sektor, ali ne vide u dovoljnoj meri njihov uticaj, dok iz vlastitog

iskustva vide delovanje mre`e ~iji su ~lan. Na ovom pitanju nema ve}ih razlika u

zavisnosti od ispitivanih varijabli (starosti i veli~ine organizacije, oblasti delovanja,

~lanstva u FENS-u i regiona).

Kao {to se moglo o~ekivati, sve organizacije, ~lanice FENS-a su ~ule za

ovu NVO mre`u. Me|u organizacijama koje nisu ~lanice ove mre`e ukupno ima

66% organizacija koje su za nju ~ule. Nema ve}ih razlika u zavisnosti od

ispitivanih varijabli (starosti i veli~ine organizacije, oblasti delovanja i regiona).

^lanice FENS-a

Nisu ~lanice FENS-a

Da Ne

100

0

66

34

Grafikon :52 Da li ste ~uli za FENS (Federaciju nevladinih organizacija

Srbije)?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Odnos organizacija koje su ~lanice FENS-a i onih koje to nisu je bio odre|en

uzorkom, tako da na osnovu ovog istra`ivanja ne mo`emo govoriti o incidenci

~lanstva u ovoj mre`i u okviru NVO sektora. Ali zato mo`emo govoriti od

razlozima za u~lanjenje. Naime kao glavne razloge, za{to su njihove organizacije

postale ~lanice, predstavnici organizacija u okviru FENS mre`e su navodili:

- bolja saradnja, razmena iskustva, bolja informisanost (45% organizacija

~lanica FENS-a),

- ja~anje sektora u celini - razvoj, unapre|enje rada, pobolj{anje statusa u

medijima (37%),

- lak{e ostvarivanje zajedni~kih interesa (29%),

- ja~anje uticaja sektora na vlast i dono{enje zakona (14%).

Predstavnici organizacija koje su ~ule za FENS, ali se njihove organizacije

nikad nisu u~lanile u ovu mre`u, kao glavne razloge zbog koga nisu postali

~lanovi FENS-a navode slede}e:

- nedovoljna obave{tenost o ovoj mre`i (47% organizacija koje su ~ule za

FENS a nisu postali ~lanovi),

- nezainteresovanost za u~lanjenje u mre`u (18%),

- sumnja u uticaj FENS-a, negativan stav prema FENS-u (11%),

- li~ni problemi (13%)

- saradnja sa organizacijama koje su im bliskije, sa sli~nom misijom (3%).

37

Baza: Svi koji su ~uli za FENS 82% (423 NVO)

^lanice FENS-a Nisu ~lanice FENS-a

Razm

ena

info

rmacija

izm

e|u

NVO

Uticajna

donosio

ce

odlu

ka

uSrb

iji

Pro

mocija

vre

dnosti

gra

|anskog

dru

{tv

a

Usagla

{avanje

sta

vova

izahte

va

unuta

rN

VO

sekto

raPokre

tanje

va`nih

dru

{tv

enih

pitanja

Pobolj{anje

imid

`a

NVO

sekto

raStv

ara

nje

monopola

unuta

rsekto

ra

Pro

mocija

poje

din

aca

58 58 58

39

55

34

49

42

54

35

48

34

6

13

2

6

Dru

go

54

Bez

odgovora

0

6

Grafikon 53: [ta je po vama svrha postojanja FENS-a?

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Stav prema FENS mre`i je naj~e{}e pozitivan - organizacije koje nisu

~lanice ove mre`e vide svrhu njenog postojanja prete`no u ja~anju samog NVO

sektora, dok njene ~lanice opa`aju svrhu znatno {ire - pored ja~anja NVO

sektora navodi se ja~anje uticaja na donosioce odluka i celokupno javno mnjenje

u Srbiji. Od organizacija koje su ~ule za FENS, kao naj~e{}i odgovori na pitanje

{ta je svrha postojanja FENS-a javljaju se: razmena informacija izme|u NVO,

ja~anje uticaja na donosioce odluka u Srbiji, promocija vrednosti gra|anskog

dru{tva i usagla{avanje stavova i zahteva unutar NVO sektora u odnosu na

dr`avu, pokretanje va`nih dru{tvenih pitanja i pobolj{anje imid`a NVO sektora.

Predstavnici organizacija koje nisu ~lanice FENS-a se sla`u za

predstavnicima ~lanica FENS-a u stavovima da FENS ima va`nu ulogu u ja~anju

odnosa unutar samog sektora, ali u znatno manjem procentu navode uticaj izvan

sektora - uticaj na donosioce odluka i javno mnjenje.

Dosada{nje aktivnosti FENS-a dobijaju prose~nu ocenu 2,92 na 5-stepenoj

skali (1- sasvim neuspe{ne do 5 - sasvim uspe{ne). Najve}i procenat ispitanika

daje trojku (40% organizacija koje su ~ule za FENS) pri ocenjivanju uspe{nosti

dosada{njih FENS-ovih akcija. Organizacije ~lanice FENS-a daju ne{to pozitivnije

ocene aktivnostima ove mre`e od onih koje to nisu. U odnosu na druge

ispitivane varijable (starost i veli~ina organizacije, oblast delovanja, region) nema

ve}ih razlika u ocenama.

38

Baza: Svi koji su ~uli za FENS 82% (423 NVO)

4,5

8,9

24,7

18,3

42

36,1

19,8

10,6

8,2

2,2

0,8

23,9

Sasvim neuspe{ne

s2

s3

s4

U potpunosti uspe{ne

Bez odgovora

Grafikon :54 Kako biste ocenili dosada{nje aktivnosti FENS-a?

^lanice FENS-a Nisu ~lanice FENS-a

G. Saradnja NVO sa dr`avom

Najve}i deo ispitanika nije zadovoljan, generalno, odnosom dr`ave prema

NVO sektoru i opa`a ovaj odnos kao nerazvijen. Naj~e{}i odgovor na pitanje

kako bi procenili odnos dr`ave prema tre}em sektoru jeste da je dr`ava

nezainteresovana i potcenjuje zna~aj NVO sektora (62% ispitanika). 25% smatra

da dr`ava do`ivljava NVO kao suparnike. Me|utim, saradnja vlastite NVO sa

lokalnom upravom se ocenjuje ne{to pozitivnije od generalnog stanja u sektoru,

mada su i dalje u ve}em procentu zastupljene negativnije ocene - saradnju kao

lo{u ocenjuje 40% organizacija, kao ni dobru ni lo{u 28%, dok 32% smatra da

im je saradnja dobra.

62

Dr`ava je nezainteresovana

i potcenjuje zna~aj

NVO sektora

Dr`ava poma`e razvoj

NVO sektora

(izdvaja sredstva)

5

Ne mogu

da procenim9

Dr`ava do`ivljava

NVO kao suparnike25

Dr`ava prepoznaje NVO

sektor kao partnere11

Grafikon :55 Kako biste ocenili odnos dr`ave

prema NVO sektoru?

21

19

28

21

11

Veoma

lo{a saradnja

s2

s3

s4

Veoma

dobra saradnja

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon :56 Kako biste ocenili saradnju

va{e lokalne samouprave

sa va{om organizacijom?

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

39

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti

se ne sabiraju do 100%

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti

se ne sabiraju do 100%

11% ispitanih NVO do sada nije imalo nikakvu saradnju sa dr`avnim

institucijama. 55% je imalo saradanju sa dr`avnim isntitucijama na lokalnom

nivou, a 45% sa dr`avnim institucijama na republi~kom nivou. Nevladine

organizacije koje su osnovane pre 2000. kao i nevladine organizacije iz Beograda

znatno su ~e{}e sara|ivale sa dr`avnim institucijama na republi~kom nivou od

mla|ih organizacija i organizacija iz unutra{njosti. Ovaj podatak nam govori da su

starije organizacije stekle odre|eni ugled i da su zbog svog iskustva bolje

pozicionirane. Po pitanju saradnje na lokalnom nivou nema razlike u odnosu na

ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~ina, ~lanstvo u

FENS-u i region).

Predstavnici organizacija koje do sada nisu imale saradanju kao razlog su

navodili uglavnom nedovoljno interesovanja za saradnju kako od strane same

NVO ("Nije bilo potrebe za saradnjom"), tako i od strane dr`avne institucije ("Nisu

hteli da sara|uju").

Naj~e{}i vid saradnje sa dr`avom jeste zajedni~ki rad na projektu (javlja

se kod 59% organizacija koje su sara|ivale sa dr`avom). Sledi razmena iskustva

i informacija (50%). Dr`ava je kao donator pomogla u slu~aju 44% organizacija.

Malo za~u|uje procenat od ~ak 26% organizacija koje su se u ovoj saradnji

pojavile u ulozi konsultanta, i verovatno je u pitanju {iroko shva}en pojam

konsultacija (vi{e u smislu stru~ne pomo}i). Na ovom pitanju postoje razlike

jedino u odnosu na region: organizacije iz Beograda ~e{}e se pojavljuju u ulozi

konsultanta od organizacija iz drugih regiona (38% u odnosu na 22% - Centralna

Srbija i 20% - Vojvodina), a sa druge strane dr`ava u ulozi donatora se naj~e{}e

pojavljuje u Vojvodini, a najre|e u Centralnoj Srbiji (Vojvodina - 60%, Beograd -

47% i Centralna Srbija - 34%).

11

55

45

Da, na

republi~kom

nivou

Da, na

lokalnom

nivou

Nije bilo

saradnje

Baza: Svi koji su sara|ivali sa

dr`avom 89% (455 NVO)

44

26

59

50

Razmena

iskustva i

informacija

Zajedni~ki

rad na

projektu

NVO

kao

konsultant

Dr`ava u

ulozi

donatora

Grafikon :57 Da li ste do sada imali saradnju

sa bilo kojom dr`avnom institucijom?

Grafikon :58 Koje ste tipove saradnje sa

dr`avnim institucijama imali do sada?

Baza: Svi ispitanici 100%

(516 NVO)

Kao naj~e{}i problemi u saradnji sa dr`avom javljaju se naj~e{}e:

- nezainteresovanost predstavnika dr`avnih organa (54% organizacija koje su

sara|ivale sa dr`avom),

- velika uloga neformalnih kontakata, "veza" (45%),

- dr`avne institucije nemaju sredstava za pomaganje NVO aktivnosti (44%),

- velika dr`avna administracija usporava proces razmene informacija (44%)

- saradnja na projektima se te{ko ostvaruje usled razli~itih nivoa

kompetentnosti (34%).

40

4U potpunosti neva`na

11s2

16s3

19s4

49Veoma va`na

Grafikon :59 Kako biste ocenili va`nost saradnje dr`ave i nevladinih

organizacija?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

25% predstavnika nevladinog sektora izjavljuje da im je dr`avni aparat ili

vlast do sada na neki na~in onemogu}avala rad. Mogu}e je da je ovaj procenat

jo{ i ve}i, ali da se neki postupci dr`avnog aparata ne prepoznaju kao

onemogu}avanje. Ova onemogu}avanja se najve}im delom odnose na period

posle pada Milo{evi}evog re`ima, dok je za vreme ovog re`ima taj procenat bio

znatno ve}i. Po ovom pitanju nema razlike u odnosu na ispitivane varijable

(starost organizacije, oblast delovanja, veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i region).

Kao naj~e{}i na~ini onemogu}avanja rada navo|eni su: uskra}ivanje

kori{}enja prostora (18% organizacija koje navode da im je dr`ava

onemogu}ivala rad), uskra}ivanje finansija (15% datih organizacija), nesaradnja -

"nisu davali garancije", "forsirali druge organizacije" (13%), nezainteresovanost

(11%).

Najve}i deo ispitanika smatra da je saradnja izme|u NVO i dr`ave veoma

va`na - 49% svih ispitanika. Ipak, grafikon nam pokazuje da 15% organizacija

ovu saradnju ne vide kao zna~ajnu.

H. Saradnja NVO sa poslovnim sektorom

Kao {to se iz Grafikona 60 mo`e videti, 61% svih ispitanika tvrdi da je

imalo saradnju sa poslovnim sektorom. Ovde treba naglasiti da se pod saradnjom

podrazumeva bilo kakav vid komunikacije izme|u NVO i kompanija, pa tako i

donacija, ~ak i najmanjeg obima - u robi, nov~ana donacija... Saradnja je znatno

~e{}e ostvarivana me|u starijim organizacijama (70% starijih organizacija su

imale saradanju), kao i me|u velikim NVO (71% velikih organizacija je imalo

saradnju sa poslovnim sektorom). Tako|e, uo~ljive su razlike u odnosu na oblast

delovanja (kao {to se mo`e videti na Grafikonu 61): saradnja sa poslovnim

sektorom je znatno ~e{}a u oblasti kulture, obrazovanja, ekologije, kao i socio-

humanitarnog rada nego u oblasti za{tite ljudskih prava.

Za{to nije dolazilo do saradnje? Kao najzna~ajnije razloge za{to nije

dolazilo do saradnje ispitanici (predstavnici NVO koje nisu ostvarile saradnju) su

navodili sa jedne strane nezainteresovanost za saradnju poslovnog sektora, a sa

druge strane i nezainteresovanost i samih NVO (drugi ~inioci se javljaju znatno

re|e):

- (Poslovni sektor nije

zainteresovan - 24% organizacija koje nisu ostvarile saradnju, Poslovni sektor nije

spreman da sara|uje - 11%, Ne shvataju zna~aj NVO - 8%),

Nezainteresovanost poslovnog sektora

41

Da

61

Ne

39

Grafikon :60 Da li ste do sada sara|ivali

sa poslovnim sektorom?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Da Ne

Kultura, obrazovanje

i ekologija

Socio-humanitarni

rad

Mladi, ekonomija

i strukovna udru`enja

Razvoj

civilnog dru{tva

Za{tita

ljudskih prava

74%

26%

73%

27%

61%

39%

59%

41%

44%

56%

Grafikon :61 Da li ste do sada sara|ivali sa

poslovnim sektorom? - po oblasti delovanja

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

- (Nismo imali potrebe za saradnjom -14%.

Na{a misija nije u vezi sa poslovnim sektorom - 12%, Niko nam nije ponudio

saradnju - 3%)

- - Poslovni sektor je nerazvijen, nema sredstava - 8%, Nije

bilo prilike, uslova, mogu}nosti za saradnju - 17%.

Saradnja je naj~e{}e ostvarivana zbog zainteresovanosti predstavnika

biznis sektora za odre|enu oblast (ovaj odgovor navodi 58% ispitanika ~ije NVO

su ostvarile saradnju). Tako|e va`nu ulogu imaju i li~ni motivi predstavnika biznis

sektora (29% ovih ispitanika), kao i ~lanstvo predstavnika biznis sektora u

upravnom odboru organizacije (17%).

Naj~e{}i tip saradnje izme|u poslovnog sektora i NVO jeste kada se

predstavnik poslovnog sektora na|e u ulozi donatora - ukoliko se uzmu u obzir

samo one organizacije koje su sara|ivale sa poslovnim sektorom, mo`e se uo~iti

da je 78% ovih NVO imalo iskustva sa donatorstvom poslovnog sektora. 25% se

pojavilo u ulozi konsultanta, a 5% je davalo druge tipove usluga. Saradnju gde

se poslovni sektor nalazi u ulozi donatora mnogo ~e{}e su ostvarivale

organizacije iz oblasti socio-humanitarnog delovanja nego organizacije iz drugih

oblasti.

Nezainteresovanost samih NVO

Drugi ~inioci

Grafikon :62 Koje ste tipove saradnje imali do sada sa poslovnim sektorom?

Baza: NVO koje su sara|ivale sa poslovnim sektorom

61% (312 NVO)

78

25

5

7

Poslovni sektor

u ulozi donatora

Konsultantske

usluge NVO

Razne usluge u vezi sa

problemom kojim se bavimo

Drugo

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

42

Zadovoljstvo saradnje sopstvene organizacije i poslovnog sektora je

umereno - prose~na ocena na 5-stepenoj skali zadovoljstva iznosi 2.87 i kao {to

se mo`e videti na grafikonu retke su ekstremne ocene saradnje (petice i jedinice)

{to nam govori da su retki kako izrazito negativni, tako i izrazito pozitivni

slu~ajevi saradnje.

Baza: NVO koje su primale donacije od poslovnog sektora - 48% (233 NVO)

Postoji strate{ki osmi{ljena

i kontinuirana pomo}

6%

Pomo} nije kontinuirana,

ali nam poma`u

kod ve}ine projekata

21%

Pomo} je sporadi~na,

u pitanju su male donacije

73%

Grafikon :63 Kakva je priroda pomo}i koju dobijate od poslovnog sektora?

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

8

12

18

25

37

s2

s3

U

potpunosti

neva`na

s4

Veoma

va`na

Baza: NVO koje su sara|ivale sa poslovnim sektorom

61% (312 NVO)

7

30

38

25

7

s2

s3

Uop{te

nismo

zadovoljni

Sum +

Veoma

smo

zadovoljni

Grafikon :64 U kojoj meri ste zadovoljni

saradnjom va{e organizacije sa poslovnim

sektorom?

Grafikon :65 Kako biste ocenili va`nost

saradnje poslovnog sektora i nevladinih

organizacija?

Kada se poslovni sektor pojavljuje u ulozi donatora, naj~e{}e su u pitanju

nov~ane donacije (66% organizacija koje su primale donacije), a onda "in kind" (u

naturi) donacije (60% ovih organizacija).

Slede}i grafikon, prikazuje prirodu pomo}i dobijenu od strane poslovnog

sektora. Jasno se vidi da najve}i deo organizacija ustvari prima malu, sporadi~nu

pomo} od poslovnog sektora (73% od NVO koje su primile donacije). Samo 6%

(od organizacija koje primaju donacije) ustvari dobija strate{ki osmi{ljenu i

kontinuiranu pomo}. Jo{ 21% ovih organizacija tvrdi da pomo} koju dobijaju nije

kontinuirana, ali da je dobijaju redovno, za ve}inu projekata.

43

Grafikon procene va`nosti saradnje, me|utim ima potpuno druga~iji trend.

Vidi se da najve}i procenat ispitanika - predstavnika NVO sektora smatra da je

saradnja sa poslovnim sektorom od izuzetnog zna~aja (37% svih ispitanika), a jo{

25% je vidi kao va`nu. Ipak treba imati u vidu da 20% ispitanika ne vidi

zna~ajnost ove saradnje.

Po ova dva pitanja nema zna~ajnijih razlika u odnosu na ispitivane

varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i

region).

Na pitanje - Da li bolje sara|ujete sa privatnim ili dr`avnim preduze}ima,

najve}i procenat ispitanika - predstavnika NVO koje su do sada imale saradnju

sa poslovnim sektorom smatra da nema razlike (45% predstavnika NVO koje su

imale saradnju sa poslovnim sektorom). Me|utim, ostatak ispitanika daje prednost

preduze}ima u privatnom vlasni{tvu. Ni po ovom pitanju nema zna~ajnijih razlika

u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~ina,

~lanstvo u FENS-u i region).

Baza: NVO koje su sara|ivale sa poslovnim sektorom - 61% (312 NVO)

Sa privatnim

41%

Sa dr`avnim

14%

Nema razlike

45%

Grafikon :66 Da li bolje sara|ujete sa privatnim ili sa dr`avnim preduze}ima?

Organizacije koje su do sada sara|ivale sa poslovnim sektorom pitali smo

za{to saradnja izme|u njih i poslovnog sektora nije jo{ ve}a? Kao naj~e{}i

razlozi navode se prvenstveno finansijske te{ko}e sa kojima se preduze}a

generalno, a tako|e i vezano za ovu saradnju susre}u: preduze}a nemaju

poreske olak{ice za pomo} NVO sektoru (navodi 65% ispitanika - predstavnika

NVO koje su ostvarile saradnju sa poslovnim sektorom), zatim da su preduze}a

u veoma lo{em stanju (62% ovih ispitanika). Nedovoljno poznavanje uloge i

zna~aja NVO sektora nalazi se na tre}em mestu (58%). O~evidno, prema

mi{ljenju predstavnika NVO sektora, negativan stav predstavnika biznis sektora

prema tre}em sektoru nije prisutan ili ima drugorazredni zna~aj:

nezainteresovanost za rad NVO sektora navodi 35% ispitanika koji su ostavarili

saradnju, a negativan stav poslovnog sektora prema NVO 25%.

Indikativno je da se na poslednjoj stepenici na ovoj lestvici razloga navodi

neiskustvo NVO da se pribli`i poslovnom sektoru, koje kao razlog nedovoljne

saradnje navodi samo 17% ovih ispitanika. Po ovom pitanju nema zna~ajnijih

razlika u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja,

veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i region).

44

Na kraju ovog poglavlja zamolili smo sve ispitanike da daju predloge na

pitanje {ta NVO sektor mo`e da uradi u cilju pribli`avanja poslovnom sektoru.

Ubedljivo naj~e{}e, ispitanici su nagla{avali da je potrebno bolje informisati

poslovni sektor o radu, ulozi i zna~aju NVO sektora, kao i o koristi koju bi oba

sektora imala od ove saradnje.

Preduze}a nemaju

poreske olak{ice

za pomo} NVO sektoru

Preduze}a su u veoma

lo{em stanju - nemaju

sredstava za donacije

Preduze}a nedovoljno

poznaju ulogu

i zna~aj NVO

Preduze}a nisu

zainteresovana

za rad NVO

Postoji negativan

stav prema

NVO sektoru u celini

NVO nema iskustva

kako da se pribli`i

poslovnom sektoru

Drugo

65

62

58

35

25

17

4

Grafikon :67 Za{to saradnja izme|u va{e organizacije i poslovnog sektora

nije ve}a?

Baza: NVO koje su sara|ivale sa poslovnim sektorom

61% (312 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Da upoznaju poslovni sektor

o zna~aju i ulozi NVO

i obostranoj koristi saradnje

Kampanje za promenu

imid`a NVO

Lobiranje

Izrada plana

akcije o zajedni~kom

nastupu u NVO mre`ama

Organizovanje

zajedni~ke konferencije

sa biznis sektorom

U~enje ve{tina

prikupljanja sredstava

Drugo

74

48

39

38

38

36

3

Grafikon :68 [ta NVO sektor mo`e da uradi u cilju pribli`avanja

poslovnom sektoru?

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

45

I. Saradnja NVO sa medijima

Da

98%

Ne

2%

Baza: NVO koje su sara|ivale

sa medijima 98% (505 NVO)

Medijsko izve{tavanje

o nekoj aktivnosti

organizacije

Saradnja NVO i

medija na projektu npr.

edukativna kampanja

Reklamiranje

organizacije

Medijska ku}a kao

donator NVO

NVO u ulozi davanja

stru~nog mi{ljenja

Program treninga

za novinare

95

43

42

20

18

17

Grafikon :69 Da li ste do sada

imali bilo kakav tip saradnje

ili kontakt sa medijima?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :70 Razlozi saradnje sa medijima?

*Mogu}nost vi{e odgovora

procenti se ne sabiraju do 100%

Najve}i procenat nevladinih organizacija ima kontakte sa medijima (98%).

Ovde moramo naglasiti da se u ovom pitanju pod pojmom kontakta misli na bilo

koji tip saradnje (od izve{tavanja, reklamiranja pa sve do zajedni~kog rada na

projektu i davanja konsultantskih usluga). Po ovom pitanju nema zna~ajnijih

razlika u odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja,

veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i region).

Kada pogledamo razloge saradnje vidimo da se ta saradnja u najve}em

broju slu~ajeva (95% organizacija koje su ostvarile saradnju) ogleda u medijskom

izve{tavanju o nekoj aktivnosti organizacije. Me|utim, nije redak ni slu~aj, po

izjavama na{ih ispitanika, zajedni~kog rada NVO i medija na nekom projektu

(43% organizacija koje su ostvarile saradnju). Sledi reklamiranje organizacije (42%

organizacija). Reklamiranje organizacije se kao vid saradnje znatno ~e{}e pominje

od strane predstavnika NVO sektora iz unutra{njosti nego iz Beograda - razlog

tome verovatno le`i u ~injenici ({to }e se videti i iz kasnijih odgovora) da lokalni

mediji iz unutra{njosti daju znatno vi{e prostora za promovisanje NVO sektora.

Od svih organizacija koje su imale kontakt sa medijima (ukupno 98%

uzorka) 67% je kontaktiralo lak{e sa lokalnim, 28% ne prime}uje razliku,

dok je samo 6% lak{e ostvarilo saradnju sa velikim, nacionalnim medijima

(Grafikon 71.). Me|utim, postoje velike regionalne razlike (Grafikon 72.) - u

Beogradu se saradnja sa velikim medijima, sa nacionalnom pokriveno{}u mnogo

lak{e ostvaruje nego u druga dva regiona, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Mo`emo

re}i da je u ova dva regiona saradnja sa velikim medijima skoro u potpunosti

neostvarena, ali da su lokalni mediji o~igledno otvoreni za saradnju.

46

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)

Lokalnim

medijima

Velikim medijima, sa

nacionalnom pokriveno{}uPodjednako

Beograd

Centralna

Srbija

Vojvodina

28

82

74

17

1

4

55

16

23

Grafikon :71 Da li ste saradnju lak{e

ostvarivali sa lokalnim ili velikim,

nacionalnim medijima?

Grafikon :72 Da li ste saradnju lak{e

ostvarivali sa lokalnim ili velikim,

nacionalnim medijima? - po regionima

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)

67%

6%

28%

Lokalnim

medijima

Velikim medijima,

sa nacionalnom

pokriveno{cu

Podjednako

55% predstavnika svih NVO koje su ostvarile saradnju sa medijima

smatra da nije bilo razlike u ostvarivanju saradnje izme|u {tampanih i

elektronskih medija(Grafikon 73.). 31% predstavnika ovih organizacija tvrdi da je

saradnja lak{e ostvarena sa elektronskim medijima, dok 14% lak{e ostvaruje

saradnju sa dnevnim novinama i magazinima. Jasnija slika dobija sa kada ovo

pitanje pogledamo u odnosu na regionalne razlike (Grafikon 74.). Uo~avamo da,

ponovo, u Beogradu imamo znatno druga~iju sliku nego u ostala dva regiona. U

Beogradu je nevladinim organizacijama, o~evidno, znatno lak{e nego u drugim

regionima da kontaktiraju sa {tampanim medijima. U Centralnoj Srbiji je najve}a

razlika u dostupnosti ova dva medija - elektronski mediji su znatno dostupniji od

{tampanih, dok u Vojvodini postoji najve}a ujedna~enost u dostupnosti razli~itih

tipova medija.

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima 98% (505 NVO)

Elektronski mediji

(TV, radio)[tampani mediji Nema razlike

Beograd

Centralna Srbija

Vojvodina

12%

28%

60%

46%

8%

47%

21%

14%

65%

Grafikon :73 Da li ste saradnju lak{e

ostvarivali sa elektronskim ili

{tampanim medijima?

Grafikon :74 Da li ste saradnju lak{e ostvarivali

sa elektronskim ili {tampanim medijima?

- po regionima

Baza: NVO koje su saradjivale sa medijima 98%

(505 NVO)

Elektronski

mediji

(TV, radio)

31%

[tampani

mediji

14%

Nema

razlike

55%

47

Slede}a 4 grafikona pokazuju ocene na 5-stepenoj skali: zadovoljstvo

li~nom saradnjom sa medijima, generalna ocana razvijenosti saradnje NVO

sektora i medija, ocena medijske percepcije NVO sektora i ocena va`nosti

saradnje izme|u ova dva sektora. Mo`emo izvesti zaklju~ak da se saradnja sa

medijima do`ivljava kao veoma va`na - skoro da nema predstavnika nevladinog

sektora koji tako ne misli. Tako|e, dosada{nja iskustva u toj saradnji su mahom

pozitivna (prose~na ocena na skali zadovoljstva - 3.87 i odgovara "umerenom

zadovoljstvu"). ^ak 78% ispitanika je zadovoljno dosada{njom saradnjom! Samo

8% izra`ava nezadovoljstvo dosada{njom saradnjom.

Sa druge strane, smatra sa da saradnja nije dovoljno razvijena kada se

posmatra sektor u celini (srednja ocena saradnje iznosi 3.04, a naj~e{}i odgovor

odgovara trojci na 5-stepenoj skali - "nije ni razvijena niti nerazvijena"). Tako|e,

najizra`eniji je stav da mediji slabo, samo delimi~no razumeju zna~aj NVO

sektora u Srbiji (ponovo, kao najfrekventnija, javlja se ocena 3 na 5-stepenoj

skali).

2

6

25

39

29

s2

s3

s4

Uop{te nismo

zadovoljni

Veoma smo

zadovoljni

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

2

22

51

20

5

s2

s3

s4

U potpunosti

nerazvijena

Veoma

razvijena

Grafikon :75 U kojoj meri ste zadovoljni

saradnjom va{e organizacije sa medijima?

Grafikon :76 Kako biste, generalno, ocenili

razvijenost saradnje medija

i nevladinih organizacija?

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)

s2

s3

s4

U potpunosti

ne

U potpunosti

da

3

15

48

26

9

s2

s3

s4

1

3

11

14

71

U potpunosti

neva`na

Veoma

va`na

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon :77 U kojoj meri, po va{em mi{ljenju,

mediji razumeju zna~aj i ulogu NVO?

Grafikon :78 Kako biste ocenili va`nost

saradnje medija i nevladinih organizacija?

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

48

Za probleme u saradnji uglavnom se krive novinari - ne prepoznaje se

zna~aj aktivne uloge NVO u saradnji sa medijima. Kao naj~e{}i razlozi ~ime nisu

bili zadovoljni u dosada{njoj saradnji sa medijima, ispitanici su naj~e{}e navodili

da nema istra`iva~kog novinarstva u oblasti pra}enja NVO sektora (48%

predstavnika NVO koje su imale saradnju sa medijima), kao i da je generalno

nizak nivo profesionalnosti novinara (38% ovih organizacija). Samo 19%

organizacija smatra da i same NVO nisu dovoljno obu~ene za rad sa medijima.

48%

38%

27%

24%

23%

19%

12%

3%

13%

Nema istra`iva~kog novinarstva

u oblasti pra}enja NVO sektora

Nizak nivo

profesionalnosti novinara

Cene ogla{avanja u medijima

su veoma visoke

Mediji nisu zainteresovani

da izve{tavaju o NVO aktivnosti

NVO nisu dovoljno obu~eni

za saradnju sa medijima

Uticajni mediji imaju generalno

negativan stav prema radu NVO

Ni~im, nije bilo problema,

lepa saradnja

Bez

odgovora

U medijima dolazi do izvrtanja

informacija kako bi se napravila

senzacionalisti~ka pri~a

" "

Baza: NVO koje su sara|ivale sa

medijima - 98% (505 NVO)

Grafikon :79 ^ime niste bili zadovoljni tokom saradnje sa medijima?

*Mogu}nost vi{e odgovora

procenti se ne sabiraju do 100%

Promociju svog rada, nevladine organizacije naj~e{}e vr{e preko lokalnihmedija (ovaj odgovor navodi 85% organizacija koje su imale saradnju sa medijima).Sledi promocija preko interneta (web site i mail) i neformalnim putem. Promocija unacionalnim medijima je najre|i slu~aj. Me|utim, ova dostupnost nacionalnih medijaveoma varira u zavisnosti od kredibiliteta koji ima nevladina oganizacija - tako namrezultati pokazuju da promociju svog rada u velikim, nacionalnim medijima znatno~e{}e imaju velike NVO, osnovane pre 2000, iz Beograda. NVO iz Beograda tako|e~e{}e koriste internet kao sredstvo komunikacije, ali su manje nego NVO iz drugihregiona prisutne u lokalnim medijima.

85

53

49

31

5

U lokalnim medijima

Preko interneta (sajt, mailing lista)

Neformalinim putem

U nacionalnim medijima

Drugo

Grafikon :80 Da li i na koji na~in promovi{ete programe i projekte va{e NVO?

Baza: NVO kje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)*Mogu}nost vi{e odgovora

procenti se ne sabiraju do 100%

49

O rezultatima svojih projekata NVO izve{tavaju na razli~ite na~ine -

me|utim, kao naj~e{}e se pojavljuje izve{tavanje u medijima, konferencije za

{tampu, izve{taji i elaborati, kao i web site i mailing lista.

39

23

23

16

5

5

3

3

2

2

2

2

7

Mediji, elektronski,

{tampani

Konferencija

za {tampu

Izve{taji,

elaborati

Internet, web site,

mailing lista

Bilten i bro{ure, sopstveni

propagandni materijal

Intervjui,

izjave

Evaluacija, zaklju~na

ocena o projektu

Prezentacija, promocija,

prikaz projekta

Neformalnim

putem

Saop{tenja

Pisana

forma

Tribina, okrugli stolovi,

nau~ni skupovi, radionice

Bez

odgovora

Grafikon :81 Na koji na~in izve{tavate o rezultatima svojih projekata?

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO) *Mogu}nost vi{e odgovora

procenti se ne sabiraju do 100%

Na osnovu slede}eg grafikona vidimo da je naj~e{}i vid pra}enja

aktivnosti NVO organizacija od strane medija putem uzimanja intervjua od

predstavnika nevladinog sektora (navodi 84% ispitanika). Pokrivanje aktivnosti

kroz razne novinske ~lanke je slede}e na listi, zatim slede pla}eni oglasi. Vidimo

da se na samom dnu liste, sa svega 4%, javlja kontinuirano pra}enje aktivnosti

od strane medija.

Izve{tavanje putem novinskih ~lanaka je naj~e{}e u Beogradu, a najre|e

u Centralnoj Srbiji, {to je u saglasnosti sa ve} dobijenim podacima da je u

Beogradu ve}a dostupnost {tampanih medija.

84

58

15

4

Intervjuima o aktivnostima

^lancima

Pla}enim oglasima

Izve{taji, pra}enje aktivnosti

Grafikon :82 Kako mediji pokrivaju aktivnosti va{e organizacije?

Baza: NVO koje su sara|ivale sa medijima - 98% (505 NVO)*Mogu}nost vi{e odgovora

procenti se ne sabiraju do 100%

50

Kako nevladine organizacije ocenjuju stav medija prema njihovom sektoru?

Najve}i deo ispitanika smatra da se mediji me|usobno razlikuju u svom stavu

prema nevladinom sektoru i da ima i onih sa pozitivnim i onih sa negativnim

stavom (35% svih ispitanika). Tako|e je visok procenat ispitanika koji smatraju da

ve}ina medija ima vi{e pozitivan nego negativan stav prema NVO sektoru (30%).

Po ovom pitanju nema zna~ajnijih razlika u odnosu na ispitivane varijable (starost

organizacije, oblast delovanja, veli~inu, ~lanstvo u FENS-u i region).

Ocena stanja organizacije na podru~ju saradnje sa medijima - 32%

ispitivanih organizacija smatra da nema potrebe za dodatnom edukacijom, 53%

smatra da je stanje dobro, ali da bi bila potrebna dodatna edukacija, dok 15%

smatra da im je edukacija iz oblasti saradnje sa medijima neophodna. Nema

ve}ih razlika u zavisnosti od ispitivanih varijabli (godina osnivanja, oblasti

delovanja, veli~ine, ~lanstva u FENS-u, regiona).

Grafikon :83 Kako biste ocenili generalan stav

medija prema NVO sektoru?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :84 Kako biste ocenili stanje u

va{oj organizaciji u pogledu saradnje

sa medijima?

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Stav ve}ine medija

je pozitivan

Koliko ima onih sa

pozitivnim toliko i onih

sa negativnim stavom

Stav ve}ine medija

je negativan

Ve}ini medija je

u poptunosti

nezainteresovana

Ne mogu

da procenim

30%

35%

7%

19%

9%

Neophodna edukacija

u ovom podru~ju

15%

Dobro, ali potrebna

nam je dodatna

edukacija

53%

Nemamo potrebe

za dodatnom

edukacijom

32%

*Mogu}nost vi{e odgovora

procenti se ne sabiraju do 100%

51

K. Odnos javnosti prema NVO

Stav sredine prema NVO sektoru ocenjen je kao prevashodno neutralan

(47% ispitanika daje ocenu 3 na 5-stepenoj skali od 1 - izrazito negativan stav

sredine do 5 - izrazito pozitivan stav sredine). Prose~na ocena na ovoj skali je

2,86 (na skali od 1 do 5).

Po ovom pitanju nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable

(veli~inu organizacije, ~lanstvo u FENS-u, godinu osnivanja, oblast delovanja i

region kome NVO pripada).

Uo~ene su ne{to ve}e ocene kada su ispitanici iznosili kako vide stav

sredine u kojoj deluju, konkretno prema njihovoj NVO (naj~e{}i odgovor je ocena

4 na 5-stepenoj skali od 1 - izrazito negativan do 5 - izrazito pozitivan stav).

Prose~na ocena na ovoj skali je 3,50 (u odnosu na 2,86 prema delovanju NVO

sektora u celini). Moglo bi se re}i da ispitanici percipiraju odnos sredine u kojoj

deluju kao mnogo blagonakloniji i pozitivniji prema sopstvenoj organizaciji, nego

prema NVO sektoru u celini.

Grafikon :85 Kako biste ocenili stav sredine u

kojoj delujete prema NVO sektoru u celini?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :86 Kako biste ocenili stav sredine

u kojoj delujete prema va{oj organizaciji?

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

7

25

48

16

5

Izrazito

negativan stav

s2

s3

s4

Izrazito

pozitivan stav

2

10

36

37

14

Izrazito

negativan stav

s2

s3

s4

Izrazito

pozitivan stav

Percepcija obave{tenosti gra|ana o delovanju NVO sektora je relativno

niska (Grafikon 87.) (prose~na ocena 2,60 na 5-stepenoj skali od 1 - veoma

neobave{teni do 5 - veoma obave{teni). Po ovom pitanju su uo~ene regionalne

razlike. Ispitanici iz Centralne Srbije u ne{to ve}em stepenu opa`aju gra|ane

Srbije kao obave{tene o delovanju NVO sektora, naro~ito u odnosu na ispitanike

iz Beograda.

52

11

36

36

13

3

s2

s3

s4

Veoma

neobave{teni

Veoma

obave{teni

10

36

9

3

s2

s3

s4

Izrazito

nezainteresovani

Izrazito

zainteresovani

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :88 Koliko su gra|ani u va{oj

sredini zainteresovani za rad NVO sektora?

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Grafikon :87 Kako biste ocenili obave{tenost

gra|ana u va{oj sredini o delovanju

NVO sektora?

41

Na pitanje koliko su gra|ani u va{oj sredini zainteresovani za rad NVO

sektora (Grafikon 87.), u ne{to ve}em stepenu su izra`ene negativne ocene.

Prose~na ocena na ovoj skali (5-stepena skala od 1 - veoma nezainteresovani do

5 - veoma zainteresovani) je 2,5. Na ovom pitanju nisu dobijene ve}e razlike u

odnosu na ispitivane varijable (izmedju organizacija razli~ite veli~ine, iz razli~itih

regiona, nastalih pre i posle 2000. godine, ~lanica FENS-a i onih koje to nisu).

Samo organizacije koje se bave za{titom ljudskih prava u ne{to vi{em procentu

smatraju da su gradjani zainteresovani za delovanje NVO sektora.

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :90 Da li va{a organizacija ima

strategiju u odnosima sa javno{}u?

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Grafikon :89 Da li va{a organizacija ima

strategiju u odnosima sa javno{}u?

Da

53%

Ne

47%

Kultura, obrazovanje

i ekologija

58%

42%

47%

53%

34%

65%

67%

32%

54%

45%

Socio-humanitarni

rad

Mladi, ekonomija

i strukovna udru`enja

Razvoj civilnog

dru{tva

Za{tita ljudskih

prava

Da Ne

53

Kada navode na~ine na koje njihova organizacija komunicira sa javno{}u,

najfrekventniji odgovori su: direktan kontakt sa gra|anima/korisnicima (67%),

{tampani materijal - bro{ure, flajeri, lifleti, posteri (65%), saop{tenja za javnost

(58%), medijske kampanje (50%), konferencije za {tampu (46%), web prezentacije,

internet sajt (43%), godi{nji izve{taji (27%).

Zna~ajnije razlike dobijene su kada se uporedi frekvencija odr`avanja

konferencija za {tampu malih organizacija (do 14 ~lanova) (34%), u odnosu na

ve}e NVO (55%). Tako|e, organizacije koje se bave razvojem civilnog dru{tva

zna~ajnije koriste web stranice i sajtove (58%) kako bi komunicirale sa javno{}u,

u odnosu na organizacije koje se bave za{titom ljudskih prava (32%). Statisti~ki

zna~ajne razlike se opa`aju i me|u regionima. Internet komunikacija je mnogo

vi{e zastupljena u Beogradu, nego {to je slu~aj u Centralnoj Srbiji. Mogu}e da je

u Beogradu lak{e ostvariti kontakt sa NVO i da se kompjuter ~e{}e koristi kao

"efikasan" medijum.

Priprema godi{njih izve{taja, kao vid komunikacije sa javno{}u, ~e{}a je

kod organizacija osnovanih pre 2000. godine, kao i kod onih koje su ~lanice

FENS-a.

86% NVO imaju svoj logo, 32% slogan, a 35% PR menad`era. Po ovom

pitanju nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable (veli~inu organizacije,

~lanstvo u FENS-u, godinu osnivanja, oblast delovanja i region kome NVO

pripada). Jedinu zna~ajnu razliku dobijamo kada je u pitanju zaposlenost PR

menad`era u malim i velikim organizacijama. Kao {to je i o~ekivano, ve}e NVO

~e{}e imaju PR menad`era, u 47%, dok je to slu~aj samo sa 25% malih

organizacija.

Ocena stanja u organizaciji u pogledu odnosa sa javno{}u - Polovina anketiranih

NVO (52%) navodi da je stanje u njihovoj organizaciji po ovom pitanju dobro, ali

da je neophodna dodatna edukacija. Zna~ajno manju potrebu za dodatnom

edukacijom iskazuju NVO koje se bave razvojem civilnog dru{tva-9% ovih

organizacija. Manje organizacije, zna~ajno vi{e u odnosu na ve}e organizacije,

izra`avaju potrebu za dodatnom edukacijom (33% u odnosu na 19% velikih

organizacija).

53% ispitanika, predstavnika NVO sektora izjavljuje da njihova organizacija

ima strategiju u odnosima sa javno{}u ({to je prikazano na grafikonu 89.). U

odnosu na oblast delovanja prime}uje se da jedino kod NVO koje se bave

mladima postoji druga~iji trend (slika je u potpunosti obrnuta - kod ovih

organizacija 65% nema strategiju u odnosima sa javno{}u,a samo 34% ima).

Organizacije koje se bave razvojem civilnog dru{tva u najve}em procentu

imaju strategiju (65% ovih organizacija). Razlike medju razli~itim regionima,

~lanstvu u FENS-u, godini osnivanja i veli~ini organizacije nisu zna~ajne.

Neophodna

edukacija u

ovom podru~ju

25%

Dobro, ali

potrebna nam je

dodatna edukacija

52%

Nemamo potrebe

za dodatnom

edukacijom

23%

Grafikon :91 Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu

odnosa sa javno{}u?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

54

Zna~ajne razlike nisu uo~ene u odnosu na ~lanstvo u FENS-u, region ili

godinu osnivanja organizacije.

Prilikom odgovaranja na pitanje "[ta je po Vama odlu~uju}e za kreiranje

imid`a jedne organizacije" (postojala je mogu}nost davanja vi{e odgovora naj~e{}e

davani odgovori su:

Odnos prema korisnicima, razumljiv na~in obra}anja gra|anima

Prisustvo u medijima

Uspe{ne aktivnosti

Jasan stav o aktuelnim problemima u zajednici

Posedovanje ve{tina za javni nastup

Dobro napravljen promotivni materijal (logo, lifleti, bilten)

Atraktivne aktivnosti organizacije

Posedovanje strategije za odnose sa javno{}u

Dobre veze i kontakti sa drugim liderima/organizacijama u zajednici

72%

64%

52%

47%

45%

45%

39%

34%

30%

Tabela 5: [ta je po Vama odlu~uju}e za kreiranje imid`a jedne organizacije?

Ve}e regionalne razlike dobijene su u opa`anju atraktivnosti aktivnosti

organizacije kao bitnog ~inioca za kreiranje imid`a NVO: ispitanici iz Vojvodine

procenjuju atraktivne aktivnosti organizacija kao mnogo zna~ajnije za kreiranje

imid`a (50%) u odnosu na ispitanike iz regiona Centralne Srbije (30%) i Beograda

(40%). U Beogradu je vi{e isticana va`nost posedovanja strategije za odnose sa

javno{}u (45%).

Kada su navodili razloge koji su dominantno uticali na imid` NVO sektora

u Srbiji (postojala je mogu}nost davanja vi{e odgovora) ispitanici su navodili

38%

20% 20%

18% 18%

11%

10%

9%8% 8%

7%6%

4%3%

PovezanostN

VO

sekto

ra,

um

re`avanje

Strane

donacije

Ulo

ga

udem

okra

tskim

tokovim

a,

dem

okra

tizacija

Konzerv

ativna

sre

din

a,

patrijarh

at,

pre

dra

sude

Sta

nje

udr`

avi

Politika

biv

{eg

re`im

a

Medijsko

pre

dsta

vljanje

,

posedovanje

ve{tina,

strate

gija

zaBez

odgovora

Odnos

vla

sti

iN

VO

,

sara

dnja

Odnos

medija

iN

VO

,

prisustv

ou

medijim

a,

sara

dnja

Osta

li

odgovori

Nedovoljna

info

rmis

anost

javnosti

oulo

ziN

VO

,

nepoznavanje

Politi~ka

situacija,politika,

politi~ke

stranke

Sam

rad

NVO

,

jasnicilj,

pro

gra

m

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Grafikon :92 Navedite razloge koji su, po vama, dominantno uticali na

imid` NVO sektora u srbiji?

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

55

Po ovom pitanju nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable

(veli~inu organizacije, ~lanstvo u FENS-u, godinu osnivanja, oblast delovanja i

region kome NVO pripada).

Prilikom davanja odgovara na pitanje "Koji je najva`niji faktor za

pobolj{anje imid`a NVO sektora u Srbiji" (postojala je mogu}nost davanja vi{e

odgovora) naj~e{}e opa`en kao najzna~ajniji faktor jeste upoznavanje gra|ana sa

ulogom i zna~ajem NVO sektora (72% ispitanika) Ostali odgovori i procenat u

kome su zastupljeni prikazani su u slede}em grafikonu:

72%

40%

35%

30%

28%

22%

Upoznavanje gra|ana sa ulogom

i zna~ajem NVO sektora

Direktan kontakt sa gra|anima

(tribine, okrugli stolovi, itd)

Ostvarivanje bolje saradnje

sa lokalnim organima vlasti

Unapre|eno reagovanje

na potrebe korisnika

Ostvarivanje bolje saradnje sa

politi~arima i ljudima od uticaja

Promenjen - unapre|en odnos

sa novinarima

Grafikon :93 [ta vidite kao najva`niji faktor za pobolj{anje imid`a

NVO sektora u srbiji?

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO) *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

56

Ni po ovom pitanju nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable

(veli~inu organizacije, ~lanstvo u FENS-u, godinu osnivanja, oblast delovanja i

region kome NVO pripada).

J. Osoblje i volonteri

Rezultati istra`ivanja pokazuju da najve}i broj NVO (76%) zapo{ljava novo

osoblje u zavisnosti od projekta, bez razra|enog sistema. Manji broj (17%) je

onih koje imaju razra|en sistem. Najmanji broj NVO je izneo stav da ne

zapo{ljava novo osoblje (7%). Ovakvi podaci se sla`u sa istra`ivanjem NGO

Policy Group iz 2001. godine, a gde se navodi da 70% organizacija povremeno

anga`uje volontere. U odnosu na podatke dobijene u datom istra`ivanju, broj

organizacija koje ne zapo{ljavaju novo osoblje je smanjen sa 12% na 7%.

Kada se porede rezultati dobijeni po regionima, mo`e se konstatovati da

organizacije locirane u Beogradu, imaju mnogo ~e{}e razra|en sistem

zapo{ljavanja (27%), nego {to je slu~aj u Vojvodini (15%) i Centralnoj Srbiji

(12%). U Centralnoj Srbiji je registrovana izra`enija tendencija zapo{ljavanja

novog osoblja u zavisnosti od projekta u odnosu na prosek (82%). U Vojvodini

bele`imo najve}u tendenciju ne zapo{ljavanja novog osoblja (14% organizacija).

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :95 Na koji na~in pristupate

zapo{ljavanju novog osoblja - po regionu?

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Grafikon :94 Na koji na~in pristupate

zapo{ljavanju novog osoblja?

Imamo

razra|en sistem

17%

Ne zapo{ljavamo

novo osoblje

7%

U zavisnosti

od projekta,

nemamo

razra|en sistem

76%

Beograd

Centralna

Srbija

Vojvodina

Imamo razra|en

sistem

U zavisnosti od projekta,

nemamo razra|jen sistem

Ne zapo{ljavamo

novo osoblje

27%

70%

3%

12%

82%

6%

15%

71%

14%

Organizacije koje imaju vi{e od 30 aktivista, ~e{}e od onih manjih,

zapo{ljavaju osoblje u u okviru razra|enog sistema (23% u odnosu na 13%

organizacija sa brojem ~lanova manjim od 14). Tako|e, postoji i razlika izme|u

organizacija osnovanih pre i posle 2000. godine: organizacije koje imaju "du`i sta`",

iskusnije su, pa ne ~udi dobijeni podatak da imaju u ve}em procentu razra|en plan

zapo{ljavanja (22% u odnosu na 13%).

Naj~e{}i na~in na koji organizacije nalaze volontere je putem li~nih

kontakata, poznanstava i rodbinskih veza (42%), zatim samostalnim odazivanjem i

dolaskom volontera (17%) - ovaj na~in je najmanje efikasan kada su u pitanju

organizacije koje se bave mladima - (samo 7% ovih organizacija regrutuje volontere

na ovaj na~in). U 14% organizacija volonteri se anga`uju u zavisnosti od projekta.

To je jo{ ~e{}i slu~aj me|u organizacijama koje se bave kulturom i obrazovanjem.

Volonterski centri se kao jedan od potencijalnih izvora pronala`enja novog osoblja

javljaju u 13% slu~ajeva.

Razlike me|u NVO koje jesu ili nisu ~lanice FENS-a ne postoje.

57

42%

17%

14%

13%

13%

11%

4%

4%

4%

Putem li~nih kontakata,

poznanstava,

rodbinskih veza

Sami se javljaju, dolaze

Anga`uju se u

zavisnosti od projekta

Iz volonterskih centara

Saznali su za

nas preko medija

Na{i su ~lanovi

Korisnici su

na{ih usluga

Nemamo

volontere

Ne zna

Nedovoljno

iskusno osoblje

Nedovoljna motivisanost

anga`ovanih ~lanova

Regrutacija i zadr`avanje

osoblja u NVO

Regrutacija

volontera

Neadekvatno upravljanje

volonterimai/ili

zaposlenim ~lanovima

Nov~ana sredstva

Nema problema

Bez odgovora

30

29

27

14

6

3

7

11

Grafikon :97 Sa kojim se problemima

suo~avate kada su u pitanju zaposleni

~lanovi i volonteri va{e NVO?

Baza: Svi ispitanici

- 100% (516 NVO)

Grafikon :96 Na koji na~in nalazite volontere?

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti

se ne sabiraju do 100%

Naj~e{}i problemi s kojima se suo~avaju NVO kada su u pitanju zaposleni

~lanovi i volonteri su bili: nedovoljno iskustvo osoblja (30%) i nedovoljna

motivisanost anga`ovanih ~lanova (oko 29%). Ovakva distribucija odgovora govori o

va`nom problemu koji treba sanirati kako bi NVO bile efikasnije i bolje funkcionisale.

U Beogradu je situacija malo druga~ija: manji procenat (samo 17%

organizacija iz Beograda) NVO izra`avaju nedovoljnu motivisanost anga`ovanih

~lanova. Kao i u prethodnim slu~ajevima ~lanostvo u FENS-u nije uticalo na prirodu

odgovora koji su dobijeni.

Jo{ dva zna~ajna problema su regrutacija i zadr`avnje osoblja u NVO

(27%), kao i regrutacije volontera (14%). Ovakvi podaci govore da postoji izra`en

problem, kako pronala`enja osoblja koje su spremne da uzmu u~e{}e u radu NVO,

tako i njihovog zadr`avanja u organizaciji. Neadekvatno upravljanje volonterima i/ili

zaposlenim ~lanovima je navedeno kao jedan od manje zna~ajnih problema (7%).

Najmanje "pogo|ene" ovim problemom su, po izjavama ispitanika, NVO koje se

bave socio-humanitarnim radom (samo u 1%). Iako je ekonomska situacija u zemlji

lo{a, nov~ana sredstva se kao problem sa kojim se NVO susre}u (kada su u

pitanju zaposleni i volonteri) nalaze na samom dnu lestvice (prose~no 3%

organizacija navodi kao jedan od problema).

7% organizacija iznosi stav da "u njihovoj NVO nema problema u oblasti

zaposlenih i volontera", a 11% ne daje nikakav odgovor na ovo pitanje. Sem

navedenih, nikakve zna~ajne razlike nisu na|ene me|u regionima, u odnosu na

veli~inu, godinu osnovanja i oblast delovanja NVO.

Ocena stanja organizacije na podru~ju zapo{ljavanja osoblja i anga`ovanja

volontera - dominira mi{ljenje da je situacija dobra, ali da je ipak potrebna dodatna

edukacija (48% bira ovaj odgovor), 22% smatra da im je edukacija neophodna u

ovom podru~ju, dok 28% iznosi stav da nema potrebe za dodatnom edukacijom. U

Beogradu je ~e{}e mi{ljenje ispitanika da edukacija nije potrebna (41% u odnosu na

Centralnu Srbiju - 22% i Vojvodinu - 26%).

Zna~ajne razlike odgovora NVO u zavisnosti od veli~ine, godine osnivanja

organizacije, ~lanstva u FENS-u nisu dobijene.

58

Baza: Svi ispitanici

- 100% (516 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti

se ne sabiraju do 100%

Neophodna

edukacija u

ovom podru~ju

22%

Dobro, ali

potrebna nam je

dodatna edukacija

48%

Nemamo potrebe

za dodatnom

edukacijom

28%

Beograd

Centralna

Srbija

Vojvodina

17%

40%

41%

25%

52%

22%

22%

49%

26%

Nemamo potrebe za

dodatnom edukacijom

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Grafikon 98: Kako biste ocenili stanje

u va{oj organizaciji u pogledu

zapo{ljavanja osoblja i anga`ovanja

volontera?

Grafikon 99: Kako biste ocenili stanje u va{oj

organizaciji u pogledu zapo{ljavanja osoblja i

anga`ovanja volontera - po regionu?

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Neophodna edukacija

u ovom podru~ju

Dobro, ali potrebna nam je

dodatna edukacija

L. Raznovrsnost u okviru sektora/regionalna ujedna~enost

Kada su ispitanici navodili najva`nije probleme u zemlji kojima bi trebalo

ili se ve} bave NVO (postojala je mogu}nost davanja vi{e odgovora), naj~e{}e su

navo|eni problemi ljudskih prava (26%), zatim problem `ivotnog standarda

gra|ana (25%), kao i problemi obrazovanja (21%). Distribucija ostalih odgovora

prikazana je na grafikonu:

Ljudska prava

Standard,

ekonomski problemi

Obrazovanje, edukacija

Socijalni problemi,

socijalna za{tita

Mladi, omladina

Nezaposlenost

Zakoni, sprovo|enje

zakona, vladavina prava

Za{tita `ivotne sredine,

ekologija

Demokratizacija dru{tva

Deca

Manjinska prava

26%

25%

21%

12%

11%

10%

10%

10%

8%

7%

7%

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Grafikon :100 Koji su najva`niji problemi u na{oj zemlji kojima bi trebalo

ili se ve} bave NVO? (prvih 11 odgovora)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

59

Gledano po ispitivanim varijablama:

- Nema razlika izme|u organizacija koje pripadaju i koje ne pripadaju FENSmre`i osim u percepciji va`nosti ekonomskih problema - ~lanice FENS-a zna~ajpridaju ovom problemu (33% ~lanica FENS-a navodi ovaj probem u odnosu na 18%me|u organizacijama koje ne pripadaju FENS mre`i).

- NVO po pravilu nagla{avaju va`nost problema kojim se same bave -problem obrazovanja zna~ajno vi{e navode organizacije iz oblasti kulture, edukacije iobrazaovanja (30%), socijalnu za{titu nagla{avaju organizacije koje se bave socio-humanitarnim radom (23% ispitanika iz ovih organizacija) itd.

- Mla|e organizacije ne{to vi{e nagla{avaju problem nezaposlenosti odstarijih organizacija. Nema drugih razlika u zavisnosti od starosti organizacije.

- Nema ve}ih razlika u zavisnosti od regiona i veli~ine organizacije.

Najve}i procenat ispitanika smatra da je anga`man NVO sektora ravnomernoraspore|en u odnosu na aktuelne dru{tvene probleme. Na pitanje da li postoji oblastu kojoj deluje previ{e nevladinih organizacija, a na ra~un zapostavljanja drugih oblasti68% ispitanika je mi{ljenja da nema takvih oblasti. Nema ve}ih razlika u odgovoru naovo pitanje po ispitivanim varijablama osim u odnosu na region - u Vojvodini je jo{manji procenat predstavnika NVO sektora koji su mi{ljenja da se u NVO sektoru ve}apa`nja posve}uje odre|enim temama i oblastima, a na ra~un nekih drugih (21%).

8%

8%

8%

6%

6%

6%

6%

5%

5%

4%

3%

3%

2%

2%

Standard, ekonomski

problemi

Obrazovanje,

edukacija

Za{tita `ivotne sredine,

ekologija

Ljudska

prava

Socijalni problemi,

socijalna za{tita

Mladi,

omladina

Nezaposlenost

Deca

Invalidi

@enska prava

Kultura,

dru{tveni `ivot

Zdravstvo,

zdravstvena pomo}

Zakoni, sprovo|enje

zakona, vladavina prava

Manjinska

prava

Grafikon :102 Koja bi bila najva`nija oblast u kojoj, po va{em mi{ljenju,

delovanje NVO sektora nije dovoljno zastupljeno? (15 naj~e{}ih odgovora)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO) *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Da

32%

Ne

68%

Grafikon :101 Oblast sa previ{e delovanja NVO sektora

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Pitali smo ispitanike koji su smatrali da postoje favorizovane oblasti (ukupno32% uzorka) koje su oblasti, po njihovom mi{ljenju, u pitanju. 28% ovih ispitanikanavodi ljudska prava, 10% politiku, 9% obrazovanje, 7% ekologiju. Nema ve}ih razlikau odnosu na ispitivane varijable (starost organizacije, oblast delovanja, veli~inu, ~lanstvou FENS-u i region).

60

U kojim oblastima delovanje NVO sektora nije dovoljno zastupljeno? Akouporedimo oblasti koje ispitanici navode kada je u pitanju sektor u celini i kada je upitanju samo njihov region vidimo da se odgovori ne razlikuju mnogo (Grafikon 102. i103.). Kao naj~e{}i odgovori pojavljuju se ekonomski problemi, problemi obrazovanja iedukacije, za{tite `ivotne sredine. Tako|e nisu na|ene zna~ajne razlike u odgovorimaispitanika iz razli~itih regiona - lokalni problemi su izgleda svuda vrlo sli~ni!

9%

7%

9%

5%

6%

7%

7%

5%

3%

3%

3%

2%

3%

2%

Standard, ekonomski

problemi

Obrazovanje,

edukacija

Za{tita `ivotne sredine,

ekologija

Ljudska

prava

Socijalni problemi,

socijalna za{tita

Mladi,

omladina

Nezaposlenost

Deca

Invalidi

@enska prava

Kultura,

dru{tveni `ivot

Zdravstvo,

zdravstvena pomo}

Zakoni, sprovo|enje

zakona, vladavina prava

Manjinska

prava

Grafikon :103 Koja bi bila najva`nija oblast u kojoj, po va{em mi{ljenju,

nedostaje nevladino delovanje u va{em regionu? (15 naj~e{}ih odgovora)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO) *Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Po mi{ljenju predstavnika NVO sektora, nevladine organizacije samo delimi~noodgovaraju kako na potreba dru{tva, tako i na potrebe lokalne zajednice. Naj~e{}aocena ispitanika na pitanje u kojoj meri NVO odgovaraju na potrebe dru{tva i lokalnezajednice bila je ocena 3 na 5-stepenoj skali (1 - u potpunosti ne odgovaraju do 5 - upotpunosti odgovaraju). Na ovom pitanju nisu na|ene razlike u odgovorima ispitanika poispitivanim varijablama (starosti i veli~ini organizacije, oblasti delovanja i ~lanstvu uFENS-u). Jedino, gledano u odnosu na region, predstavnici NVO iz Centralne Srbije une{to ve}em procentu smatraju da nevladine organizacije odgovaraju na potrebelokalne zajednice (srednja ocena 5-stepenoj skali kod ovih organizacija iznosi 3.45 uodnosu na prose~nu ocenu u Beogradu - 3.02 i Vojvodini - 3.11).

Grafikon :104 Da li NVO odgovaraju na potrebe

lokalne zajednice?

Grafikon :105 Da li NVO odgovaraju na

potrebe dru{tva?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

5U potpunosti

neodgovaraju

U potpunosti

neodgovaraju4

15

42

25

12

s2

s3

s4

U potpunosti

odgovaraju

s2

s3

s4

U potpunosti

odgovaraju

15

42

26

12

61

N. Finansijska stabilnost - izvori finansiranja

Na osnovu rezultata (prikazanih na grafikonu 106.), uo~ava se da je

naj~e{}e zastupljen na~in finansiranja NVO finansiranje na osnovu projekata (84%).

Pored ovog na~ina finansiranja u organizacijama se ~esto radi i volonterski (54%

organizacija). Tako|e, 26% organizacija ima samofinansiraju}e aktivnosti, 23%

dobija dobrovljne priloge, 21% uzima ~lanarinu. Finansiranje na osnovu ~lanarine je

ne{to ~e{}e zastupljeno me|u velikim organizacijama (33%), kao i me|u

organizacijama koje se bave kulturom i obrazovanjem (30%). Organizacije iz oblasti

kulture i obrazovanja ne{to ~e{}e od organizacija iz drugih oblasti imaju i

samofinansiraju}e aktivnosti (42%), kao i razne aktivnosti davanja usluga na

osnovu ugovora (27%).

84%

54%

26%

23%

21%

18%

16%

8%

Finansiramo se na

osnovu projekata

Radimo volonterski

Samofinansiraju}e

aktivnosti

Dobrovoljni prilozi

^lanarine

Pokloni

Davanje usluga

na osnovu ugovora

(npr. dr`anje seminara)

Imamo op{tu

(institucionalnu) podr{ku

74%

36%

34%

34%

27%

17%

15%

13%

Me|unarodne

donatorske

organizacije

Lokalna uprava

Samofinansiranje

Doma}e donatorske

organizacije

Poslovni sektor

(preduze}a, firme)

Ministarstvo

Gra|ani

Pokrajinska Vlada

Grafikon :106 Na koji na~in se finansira va{a

organizacija?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :107 Ko finansira va{u organizaciju?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Dobijeni podaci (prikazani u grafikonu 107.) nedvosmisleno ukazuju da su

osnovni finansijeri NVO me|unarodne donatorske organizacije i to u 74%, {to je

vi{e nego duplo u odnosu na slede}i rangirani izvor finansija, a to je lokalna

uprava (36%). Samofinansiranje je jedan od navedenih na~ina, ba{ kao i doma}e

donatorske organizacije, poslovni sektor, ministarstva, gra|ani i pokrajinska Vlada.

Me|unarodne donacije su podjednako va`an izvor finansiranja svih NVO

bez obzira na njihove karakteristike (veli~inu, godinu osnivanja, oblast delatnosti,

~lanstvu u FENS-u i region). Me|utim uo~avaju se regionalne razlike - u Vojvodini i

znatno ve}i udeo finansiranja od strane lokalne uprave (50% u odnosu na Beograd

- 24% i Centralnu Srbiju - 33%) i pokrajinske vlade (40% u odnosu na Beograd i

Centralnu Srbiju gde taj izvor ne postoji).

Tako|e postoje razlike kada su u pitanju finansiranja od strane ministarstva.

Gledano globalno, ministarstva finansiraju 17% organizacija. Me|utim uo~ava se da

ministarstva ~e{}e finansiraju organizacije sa ve}im kredibilitetom - starije, ve}e

organizacije. Ministarstvo koje se pokazalo kao najve}i finansijer nevladinog sektora

je, na prvom mestu, Ministarstvo za rad, zapo{ljavanje i socijalna pitanja (50% svih

62

organizacija koje su finansirane od strane ministarstva, finansira upravo ovo

ministarstvo), a zatim i Ministarstvo kulture. Ministarstvo za rad, zapo{ljavanje i

socijalna pitanja, kao {to bi se i o~ekivalo, najvi{e finansira NVO iz oblasto socio-

humanitarnog delovanja.

Poslovni sektor finansira 27% organizacija, ali je taj procenat znatno ve}i

me|u organizacijama koje se bave kulturom i obrazovanjem (39%).

Mo`emo uporediti ove nalaze sa nalazima istra`ivanja NGO Policy Group,

iz 2001. godine. U tom istra`ivanju NVO kao prvi izvor finansiranja navode

fondacije, potom slede vlastiti resursi NVO, me|unarodne NVO, donacije

koorporacija, individualna davanja, ~lanarine, bud`ete lokalnih vlasti. Poslovni sektor

se u ovom istra`ivanju ne pominje kao izvor finansiranja.

Prilikom procene sopstvenog odnosa sa donatorima ispitanici u 63%

slu~ajeva daju pozitivne ocene. Prose~na ocena odnosa sa donatorima je 3,80 (na

5-stepenoj skali od 1 - veoma lo{ odnos, do 5 - odli~an odnos). Ne{to lo{ije, svoj

odnos sa donatorima ocenjuju manje organizacije iz oblasti kulture i obrazovanja,

kao i one organizacije koje se bave mladima.

Upitani u kojoj meri bi za va{u organizaciju bilo prihvatljivo da se finansira

od strane pojedinaca i firmi koji su bili optu`eni po osnovu ekstra profita za

vremem Milo{evi}eve vlasti, ispitanici naj~e{}e daju odgovor da u potpunosti nisu

Grafikon :108 Kako biste ocenili svoj odnos

sa donatorima?

Grafikon :109 U kojoj meri bi za va{u

organizaciju bilo prihvatljivo da se finansira

od strane pojedinaca i firmi koji su bili

optu`eni po osnovu ekstra profita za vremem

milo{evi}eve vlasti?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

3

8

24

32

31

1

s2

s3

s4

Veoma lo{

Odli~an

Bez odgovora10

U potpunosti

smo spremni

57

11

13

6

s2

s3

s4

Uop{te nismo

spremni

spremni za ovakvu saradnju (57% ispitanika daje ovaj odgovor). Ne{to spremnije

od ostalih su NVO koje se bave socio-humanitarnim radom (44% odbija u

potpunosti ovaj vid saradnje).

Pri proceni sada{nje finansijske situacije dominiraju negativne ocene - 29%

ispitanika, predstavnika NVO sektora izjavljuje da je stanje veoma lo{e, na granici

opstanka! Jo{ 26% ocenjuje stanje kao umereno lo{e. Samo 15% ispitanika vidi

stanje svoje organizacije kao dobro i odli~no. "Utemeljenije" organizacije (ranije

osnovane, sa ve}im brojem aktivista) daju ne{to pozitivniju sliku svog stanja.

Tako|e i predstavnici organizacija iz oblasti razvoja civilnog dru{tva daju

ne{to pozitivnije ocene (29% vidi finansijsko stanje svoje organizacije kao dobro ili

odli~no). Nasuprot njima, manje NVO i one koje su nastale ranije (pre 2000

godine) stoje finansijski dosta lo{e (preko 60% ispitanika iz ovih organizacija

ocenjuje stanje svoje organizacije kao lo{e ili veoma lo{e).

Ocena sada{nje finansijske situacije

63

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Grafikon :111 Da li ste obezbedili sredstva

za rad va{e organizacije u 2005?

Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

Grafikon :110 Kako biste ocenili sada{nju

finansijsku situaciju va{e organizacije?

29

26

29

12

3

s2

s3

s4

Veoma lo{e

(na granici opstanka)

Odli~no

Da

37%

Ne

63%

Odgovaraju}i na pitanje "Da li ste obezbedili sredstva za rad va{e

organizacije u 2005. " , ispitanici samo u 37% slu~ajeva daju potvrdne odgovore,

dok ~ak 63% organizacija nije uspelo da do sada obezbedi potrebna sredstva za

rad u 2005! Manje uspe{ne u ovom poslu bile su manje organizacije, kasnije

nastale, kao i organizacije koje se bave mladima i kulturom i umetno{}u (me|u

svim ovim organizacijama vi{e od 70% nije obezbedilo sredstva za ovu godinu).

Analiziraju}i da li su godi{nja dotiranja njihove organizacije porasla, ostala

ista ili su se smanjila u protekle 3 godine, najve}i procenat, 39% ispitanika smatra

da su se smanjila, 25% ispitanika misli da su ostala ista, dok 30% odgovara da su

porasla. Razlike u odgovorima uo~ene su u zavisnosti od veli~ine organizacije -

ve}e organizacije u 40% slu~ajeva smatraju da su njihova godi{nja dotiranja

porasla, dok isto mi{ljenje deli samo 19% malih organizacija.

Podaci na grafikonu 112. predstavljaju okvirne godi{nje bud`ete NVO za

2002, 2003 i 2004 godinu.

?

19%

26%

28%

17%

9%

19%

27%

28%

14%

12%

21%

24%

27%

18%

11%

Bud`et za 2002.

Bud`et za 2003.

Bud`et za 2004.

Do 1.000 evra

1.001 - 5.000 evra

5.001 - 20.000 evra

20.001 - 100.000 evra

Preko 100.000 evra

Grafikon :112 Navedeni okvirni bud`eti organizacija za 2002., 2003., 2004. god.

Baza: Svi ispitanici koji su pristali da odgovore na ovo pitanje - pribli`no 3/4 uzorka

64

Treba naglasiti da je bazu sa~injavalo 72,7% (bud`et iz 2002), odnsosno

76,6% (bud`et iz 2003 i 2004. godine) ispitanika koji nisu odbili da odgovore na

ovo pitanje. Na osnovu analize odgovora uo~ava se da su se bud`eti malo menjali

izmedju 2002 i 2004. godine. Najve}i je procenat organizacija koje raspola`u

bud`etom izmedju 5000 i 20.000 evra, a zatim organizacija sa bud`etom od 1.001

do 5.000 evra. Zanimljiv je podatak da je vi{e od 10% organizacija koje imaju

bud`et ve}i od 100.000 evra (ovakvu distribuciju treba tuma~ti i u odnosu na

prirodu uzorka, {to je ve} navedeno u metodologiji). Kada se dobijeni podaci

porede sa istra`ivanjem iz decembra 2001. godine (NGO Policy Group), uo~ava se

slede}i podatak: u ovom, kasnijem istra`ivanju (iz 2005.) 20% vi{e ispitanika je

sada spremno da iznese cifru svog okvirnog bud`eta. Mogu}e je da je na ovakvu

promenu uticala nova politi~ka i ekonomska situacija, i promena u transparentnosti

finansijskog poslovanja na globalnom planu.

Mo`emo uo~iti da se godi{nji bud`et nevladinih organizacija pove}ao skoro

duplo od 2000. do 2004. godine. Sa druge strane, u toku ove 3 godine desila se i

transformacija valute iz marke u evro {to je dovelo i do op{teg pove}anja svih

tro{kova. Ako bi smatrali da su se cene u markama skoro duplo pove}ale

prelaskom marke u evro i da je protivvrednost u markama iz 2000. pribli`no

jednaka po svojoj kupovnoj mo}i sada{njoj protivvrednosti u evrima, mo`emo

uo~iti da su distribucije odgovora iz 2000. i 2004. veoma sli~ne. Prime}ujemo da

postoje razlike u odnosu na ~lanstvo u FENS-u. Organizacije koje su ~lanice ove

mre`e u manjem procentu imaju izrazito nizak bud`et (do 1.000 evra), a tako|e u

vi{em procentu imaju bud`et preko 100.000 evra.

Osim ove razlike, koja dovodi to toga da je slika finansijskog stanja

gledana na totalnom uzorku ne{to bolja nego {to je u realnosti, treba naglasiti i da

je u na{ uzorak, tako|e, namerno uklju~eno nekoliko velikih, zna~ajnih organizacija

{to je verovatno dovelo do neznatnog pove}anja procenta organizacija u poslednjoj

kategoriji (sa bud`etom preko 100.000 evra).

2000 2004^lanice

FENS-a

NVO koje nisu

u FENS-u

2004

Vrednosti u:

Do 1.000

1.001-5.000

5.001 20.000

20.001 100.000

Preko 100.000

Total

Godina istra`ivanja:

U evrimaU DM U evrima U evrima

Col% Col% Col% Col%

22%

25%

27%

19%

6%

21%

24%

27%

18%

11%

14%

24%

30%

18%

14%

27%

24%

25%

17%

8%

100% 100% 100% 100%

Tabela :6 Navedeni okvirni bud`eti NVO u istra`ivanjima

iz 2000. i 2004. godine

Uo~ava se porast bud`eta u protekle 3 godine. 2002. godine prose~an

godi{nji bud`et nevladine organizacije iznosio je 47.000 evra, 2003. godine ova

cifra raste na 51.000 evra, a 2004. na 56.000 evra.

65

Baza: Svi ispitanici koji su pristali da odgovore na ovo pitanje - pribli`no 3/4 uzorka

2002

2003

2004

EUR 47.000

EUR 51.000

EUR 56.000

Grafikon :113 Okvirni bud`et za 2002, 2003, 2004. godinu

(protivvrednost u evrima): (Prose~na vrednost)

2002 godinu

2003 godinu

2004 godinu

Broj ispitanika

koji su

odgovorili

2000

ikasnije

Kultura

,obra

zovanje

iekolo

gija

Socio

-hum

anitarn

ira

d

Mla

di,

ekonom

ija,i

str

ukovna

udru

`enja

Razvojciv

ilnog

dru

stv

a

Zastita

ljudskih

pra

va

Do

14

15-3

0

31+

Da

Ne

Beogra

d

Centr

aln

aS

rbija

Vojv

odin

a

Do

2000

Tota

l

Godin

a

osniv

anja

Obla

st

Veli~in

a

^la

nstv

o

uFE

NS

-u

Regio

n

410

47

51

56

175

83

86

83

235

16

23

36

101

70

68

62

70

55

51

58

66

10

12

15

53

62

84

119

120

35

44

45

122

26

25

19

156

27

30

35

132

89

100

116

196

63

69

75

214

31

34

39

113

79

83

88

193

30

34

41

104

41

47

50

Tabela :7 Navedeni okvirni bud`eti organizacija za 2002, 2003, 2004. godinu

(protivvrednost u 1.000 evra): (Prose~na vrednost po ispitivanim varijablama)

Gledano po ispitivanim varijablama (veli~ina i starost organizacije, oblast

delovanja, ~lanstvo u FENS-u i region), uo~avaju se neke pravilnosti:

-O~ekivano, starije, ve}e organizacije, iz Beograda imaju ve}e okvirne

bud`ete. Kao {to je ve} re~eno, ove tri varijable su me|usobno povezane - ve}e

organizacije su, mahom, ranije nastale i situirane su u Beogradu. Kao {to se vidi

prose~ni godi{nji bud`eti organizacija su vi{e nego duplo ve}i u Beogradu nego u

unutra{njosti, pa mo`emo zaklju~iti da postoji koncentracija velikih projekata u

glavnom gradu.

-Tako|e, organizacije, ~lanice FENS mre`e u boljoj su finansijskoj poziciji

od organizacija koje ne pripadaju ovoj mre`i - finansijski bud`eti ovih organizacija

su skoro duplo ve}i.

Najlo{ije finansijski stoje organizacije koje se bave mladima, dok najve}e

godi{nje bud`ete imaju organizacije iz oblasti razvoja civilnog dru{tva.

Rast godi{njeg bud`eta najvi{e se prime}uje kod organizacija koje su kasnije

nastale, zatim, kod velikih organizacija, kao i organizacija koje se bave razvojem

civilnog dru{tva. U rastu bud`eta nema ve}ih razlika u odnosu na region i ~lanstvo

u FENS-u. Opa`a se, tako|e, da godi{nji bud`et malih organizacija (do 15

~lanova) opada.

66

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Bud`et za 2002. Bud`et za 2003. Bud`et za 2004.

49%

12%

6%

7%

4%

0%

0%

7%

23%

48%

12%

9%

8%

4%

0%

2%

5%

22%

47%

12%

9%

9%

4%

3%

2%

4%

21%

Me|unarodne donatorske

organizacije

Doma}e donatorske

organizacije

Lokalna uprava

Ministarstvo

Drugo

Bez odgovora

Samofinansiranje

Poslovni sektor

(preduze}a, firme)

Pokrajinska Vlada

Grafikon :114 Glavni izvori prihoda 2002, 2003. i 2004. godine

Na grafikonu gore prikazani su glavni izvori prihoda u 2002, 2003, 2004.

godini. Evidentno je da su glavni izvor prihoda tokom ovih godina bile

me|unarodne donatorske organizacije. Nisu na|ene ve}e razlike izme|u

organizacija u odnosu na ispitivane varijable (starost i veli~inu organizacije, oblast

delovanja, ~lanstvo u FENS-u i region).

Prilikom odgovaranja na pitanje "Da li je u va{oj organizaciji izvr{ena

finansijska revizija od strane nezavisne revizorske ku}e", dobijeni su podaci da su

organizacije izvr{ile reviziju na nivou projekta u 22% slu~ajeva, na nivou cele

organizacije u 8%, dok je ipak najzastupljeniji odgovor bio da nisu izvr{ile reviziju -

njih 68% daje ovaj odgovor.

Da, na nivou

projekta

22%

Da, na nivou

cele organizacije

8%Ne 70%

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 115: Da li je u va{oj organizaciji izvr{ena finansijska revizija od strane

nezavisne revizorske ku}e?

67

Kada se poredi procenat organizacija koje su nastale pre i posle 2000.

godine vidimo da su starije organizacije u ve}em procentu izvr{ile reviziju na nivou

projekta od mla|ih organizacija (28% u odnosu na 17%). Isto va`i i za organizacije

iz Beograda, dok na drugim varijablama nema ve}ih razlika.

Prilikom ocenjivanja stanja u njihovoj organizaciji u pogledu finansijskog

menad`menta i eventualne potrebe za dodatnom edukacijom dobijamo podatke na

osnovu kojih 32% ispitanika smatra da je dodatna edukacija neophodna, 48%

smatra da je stanje u organizaciji dobro, ali da je potrebna dodatna edukacija, dok

20% ispitanika smatra da nema potrebe za dodatnom edukacijom. U Beogradu je

procenat organizacija koje smatraju da nema potrebu za dodatnom edukacijom

ne{to ve}i (30%) u odnosu na stanje u drugim regionima - Vojvodini i Centralnoj

Srbiji. Tako|e, potreba za dodatnom edukacijom je ne{to ve}a me|u

organizacijama koje se bave mladima i organizacijama iz oblasti kulture i umetnosti.

Neophodna

edukacija

u ovom podru~ju

32%

Nemamo potrebe

za dodatnom

edukacijom

20%

Dobro, ali potrebna nam

je dodatna edukacija

48%

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 116: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu

finansijskog upravljanja?

Kada ocenjuju sada{nju finansijsku situaciju u ~itavom NVO sektoru,

ispitanici daju prose~nu ocenu 2,44 (na 5-stepenoj skali od 1 - veoma lo{e do 5 -

odli~na situacija). Vidimo da su ocene za nijansu bolje nego prilikom ocenjivanja

finansijske situacije sopstvene organizacije (tada je prose~na ocena bila 2,.33 na

istom tipu skale). Zna~ajnije razlike u odgovorima, u zavisnosti od karakteristika

organizacije, nisu naene.

15

34

42

6

1

s2

s3

s4

Veoma lo{e

(na granici opstanka)

Odli~no

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 117: Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju ~itavom

NVO sektoru?

68

29

26

29

12

3

s2

s3

s4

Veoma lo{e

(na granici opstanka)

Odli~no

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 118: Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju va{e

organizacije?

Na slede}em grafikonu su predstavljeni glavni problemi sa kojima se

susre}e NVO sektor (postojala je mogu}nost davanja vi{e odgovora). Primetno je

da ne postoji jedan ili nekoliko razloga koji su dominantni, ve} je u sli~nom

procentu navedeno vi{e glavnih problema koji ote`avaju funkcionisanje NVO

sektora: mali fondovi dr`ave i lokalnih samouprava (57%), lo{a poreska politika

(53%), smanjena zainteresovanost donatora za odre|ene oblasti (53%),

nerazvijeno donatorstvo me|u poslovnim sektorom (50%)...

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%Baza: Svi ispitanici - 100% (516 NVO)

29%Nedovoljno iskustvo

u prikupljanju sredstava

32%Nedostatak informacija

o potencijalnim donatorima

39%Donatori finansiraju samo

velike organizacije

49%Mali broj donatora

50%Poslovni sektor

ne finansira NVO

53%Donatori vi{e ne finansiraju

odre|ene oblasti

53%Lo{a poreska politika

57%Dr`ava i lokalne samouprave imaju

male fondove za finansiranje

Komplikovani uslovi za podno{enje

predloga projekata27%

Drugo 4%

Grafikon :119 Koji su glavni problemi?

69

Zna~ajnije razlike u odgovorima, u zavisnosti od karakteristika organizacije,nisu na|ene.

U istra`ivanju iz 2001. godine koje je sproveo NGO Policy Group , 60%ispitanika je za najve}i problem smatralo nedostatak finansijskih sredstava, ali je biloohrabruju}e da ~ak 31% ispitanika izjavilo da nema finansijskih prepreka u kreiranjui implementaciji projekta. Ostali problemi predstavljaju 3% intervjuisanih i odnose sena nedostatak obrazovanih ljudi, logisti~ke i organizacione probleme, na pitanjavezana za bankarstvo i ra~unovodstvo, nedostatak podr{ke lokalnih vlasti i problemesa pojedinim donatorima.

Upitani da daju odgovor na pitanje {ta bi bio najbolji na~in finansiranja NVOu Srbiji u budu}nosti, ispitanici daju slede}e odgovore (postojala je mogu}nostdavanja vi{e odgovora):

Baza: Svi ispitanici

Dr`ava kroz posebne fondove

Donatori iz inostranstva (kao i do sada)

Poslovni sektor

Doma}e fondacije

Lokalne samouprave

Samofinansiranje

Prilozi gra|ana

Drugo

516

53%

48%

41%

37%

31%

23%

8%

2%

Tabela 8: [ta bi bio najbolji na~in finansiranja NVO u Srbiji u budu}nosti?

Mo`e se uo~iti da o~ekivanja u budu}nosti idu u smeru finansiranja odstrane dr`ave, me|unardonih donatora i poslovnog sektora.

Pobolj{avanje finansijske transparentnosti rada NVO-a kao va`nog segmenta upobolj{anju javnog imid`a mogu}e je, prema odgovorima ispitanika na slede}ena~ine:

1. Pojednostavljivanje propisa kojima se reguli{e vo|enje finansija od stranedr`ave (60%)

2. Promena poreske politike (53%)

3. Edukacija NVO o vo|enju finansija (45%)

4. Obaveza javnog objavljivljivanje godi{njih finansijskih izve{taja (35%)

5. Anga`ovanje finansijskih eksperata (revizori, knjigovo|e) (18%)

6. Drugo (manje od 1%)

Ve}e razlike me|u NVO po ispitivanim parametrima (godina osnivanja,veli~ina, oblast kojom se bave, ~lanstvo u FENs-u) nisu utvr|ene.

70

O. Uklju~enost zajednice - korisnika u rad NVO

69

60

42

40

35

2

Ispitujemo

potrebe korisnika

Proveravamo koliko su

korisnici zadovoljn

na{im radom (evaluacija)

Konsultujemo ih

prilikom planiranja

Regrutujemo korisnike

kao volontere

Primamo korisnike u

~lanstvo organizacije

Drugo

58%

16%

9%

10%

6%

Da, uvek

Da, za velike projekte

(koji traju du`e od godinu)

Da, ako to

donator zahteva

Da, kad imamo

vremena za to

Ne

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 120: Na koji na~in va{a organizacija uklju~uju korisnike u svoj rad?

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 121: Da li prilikom pripreme predloga projekta ispitujete potrebe

korisnika?

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Na osnovu dobijenih podataka (grafikon gore) mo`e se zaklju~iti da NVOuklju~uju korisnike u svoj rad naj~e{}e putem ispitivanja potreba korisnika (69%organizacija), kao i evaluacijom svog rada tj. proveravanjem koliko su korisnicizadovoljni njihovim radom (60%). Tako|e se spominje konsultovanje prilikomplaniranja (42%), regrutovanje korisnika kao volontera (40%) i primanje korisnika u~lanstvo (35%).

Nisu dobijene ve}e razlike u odgovorima ispitanika iz razli~itih NVO (uodnosu na veli~inu, godinu osnivanja, oblast delovanja, ~lanstvo u FENS-u iregion).

Na pitanje da li prilikom pripreme predloga projekta ispituju potrebekorisnika ~ak 58% organizacija odgovara da uvek ispituje. Preostalih 41%organizacija ili ne ispituje ili ispituje kada uslovi to zahtevaju. Mogu}e je da je brojNVO koje ne ispituju potrebe korisnika jo{ i ve}i jer se kod ovog pitanja (kao i jo{nekih) iz upitnika javlja socijalna po`eljnost odgovora, pa ne mo`emo biti sigurni dali su na{i ispitanici odgovarali sasvim iskreno. Nisu na|ene ve}e razlike uodgovorima na ovo pitanje u odnosu na ispitivane varijable. Jedino je u Beogradune{to ve}i procenat onih organizacija ~iji predstavnici odgovaraju da prilikompripreme projekata uop{te ne ispituju potrebe korisnika, dok je u Centralnoj Srbijitaj procenat znatno ni`i (2% u odnosu na 16% u Beogradu).

71

Predstavnici NVO sektora naj~e{}e tvrde da podatke o reakcijama korisnikadobijaju formalnim putem direktno od korisnika (ankete, intervjui) - 62% ispitanika,dok se za neformalni na~in prikupljanja podataka opredeljuje njih 32%. 5% nisu dosada prikupljali reakcije korisnika. Na ovom pitanju nisu na|ene ve}e razlike uodgovorima u odnosu na ispitivane varijable (starost i veli~ina organizacije, oblastdelovanja, ~lanstvo u FENS-u, region).

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

62%

32%

5%

Neformalni na~ini prikupljanja povratnih

informacija od korisnika

Nismo do sada prikupljali

reakcije korisnika

Formalni odgovori tra`eni od korisnika

(npr. ankete, intervjui ...)

Grafikon :122 Na koji na~in va{a organizacija prikuplja podatke

o reakcijama korisnika?

P. Kvalitet usluge

Odgovaraju}i na pitanje u kojoj meri su korisnici zadovoljni njihovim radom

odnosno uslugama ispitanici daju izrazito visoku prose~nu ocenu 4,12 (na 5-

stepenoj skali od 1 - uop{te nisu zadovoljni do 5 - u potpunosti su zadovoljni)

{to nam govori da predstavnici NVO opa`aju zadovoljstvo korisnika njihovim

radom kao veoma visoko. Nijedan ispitanik nije dao odgovor da korisnici "uop{te

nisu zadovoljni", dok 30% njih smatra da njihov rad u potpunosti zadovoljava

korisnike. Samo 2% odgovora ukazuju na percipiranje nezadovoljstva njihovih

korisnika. Najve}i broj neutralnih ocena daju NVO koje se bave mladima,

ekonomijom i strukovna udru`enja (23%) {to je zna~ajno vi{e od proseka i broja

ovih odgovora koje daju druge organizacije iz ostalih oblasti. Male organizacije

vi{e nego velike (5% u odnosu na 0) smatraju da su korisnici nezadovoljni

njihovim radom.

s2

s3

s4

0

2

14

53

30

Uop{te nisu

zadovoljni

U potpunosti

su zadovoljni

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 123: U kojoj meri su va{i korisnici zadovoljni va{im radom

odnosno uslugama?

72

Kada je u pitanju evaluacija uspe{nosti projekata: 46% ispitanika navodi

da sprovode uglavnom internu evaulaciju, 39% navodi da sprovode i internu i

eksternu, 8% navodi da sprovode samo eksternu, dok 7% ispitanika odgovara da

organizacija ne sprovodi ni jedan vid evaluacije uspe{nosti svojih projekata.

8%

46%

39%

7%

Uglavnom da

eksternu

evaluaciju

Uglavnom

da internu

evaluaciju

Da, obe

eksternu

i internu

Uglavnom ne

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 124: Da li sprovodite evaluaciju

- ocenu uspe{nosti projekata?

4%

49%

30%

17%

Da, eksternu

Da, internu

Da, obe eksternu

i internu

Ne

Grafikon 126: Da li sprovodite evaluaciju - ocenu uspe{nosti rada va{e

organizacije?

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 125: Da li sprovodite evaluaciju

- ocenu uspe{nosti projekata? - po regionu

Beograd

Centralna

Srbija

Vojvodina

2%

39%

52%

8%

9%

44%

41%

6%

13%

53%

25%

7%

Uglavnom da

eksternu evaluaciju

Uglavnom da

internu evaluaciju

Da, obe eksternu

i internu

Uglavnom ne

Ako posmatramo distribuciju odgovora po regionima dobijaju se slede}i

podaci: u Beogradu se naj~e{}e sprovodi i interna i eksterna evaluacija (52%

organizacija), dok se u druga dva regiona - Centralnoj Srbiji i Vojvodini naj~e{}e

sprovodi samo interna evaluacija (44% odnosno 53%). Jo{ jedna razlika se dobija

kada se uporede odgovori ~lanica FENS-a u i organizacija koji ne pripadaju

FENS-u. Samo 2% ~lanica FENS mre`e ne sprovodi evaluaciju projekata, dok je

takva situacija sa ~ak 11% NVO koje nisu ~lanice FENS-a.

49% predstavnika NVO sektora tvrdi da sprovodi internu evaluaciju

uspe{nosti rada organizacije (nezavisno od projekata), 30% tvrdi da sprovodi i

internu i eksternu evaluaciju, a 4% se izja{njava da sprovodi samo eksternu.

17% tvrdi da ne sprovodi nikakav vid evaluacije. Gledano u zavisnosti od

ispitivanih varijabli (veli~inu i starost organizacije, region, ~lanstvo u FENS-u i

oblast delovanja) nisu na|ene razlike, osim u slu~aju organizacija koje se bave

mladima i kod kojih je u manjem procentu zastupljen bilo kakav vid evaluacije

rada organizacije.

73

Q. Obu~enost kadra koji radi u NVO

Na osnovu obrade podataka dobijen je rezultat da je 80% organizacija imalo

trening za svoje osoblje, dok 20% nije. Procenat organizacija koje nisu imale treninge

za svoje osoblje je jo{ ve}i me|u manjim organizacijama (29%), organizacijama koje

se bave mladima (30%), kao i me|u organizacijama koje nisu ~lanice FENS mre`e

(26%).

Ne

20%

Da

80%Da Ne

86%

14%

74%

26%

^lanice FENS-a

Nisu ~lanice FENS-a

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 127 : Da li ste imali

treninge za svoje osoblje?

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 128: Da li ste imali treninge za svoje osoblje?

TIM TRI i Gradjanske inicijative su naj~e{}e navo|ene organizacije koje su

dr`ale trening ispitivanim NVO. Zanimljivo je da je navedeno preko 180 organizacija

koje su dr`ale treninge i da je najve}i deo ovih organizacija naveden samo od strane

jednog ispitanika. Nisu na|ene ve}e razlike po ovom pitanju u odnosu na ispitivane

varijable (starost i veli~inu organizacije, oblast delovanja, ~lanstvo u FENS-u i region).

Medju organizacijama koje su obezbedjivale treninge za svoje ~lanove,

naj~e{}e, u 54% slu~ajeva, su na treninge i{li rukovodioci i po neko od ~lanova, dok

je samo 36% obezbedilo trening za sve ~lanove. 8% organizacija je na treninge slalo

samo rukovode}e ~lanove. Navedeni podaci prikazani su na grafiku gore. U

Beogradu duplo ve}i procenat organizacija (15%) na treninge {alje samo rukovodstvo.

Baza: Organizacije koje su imale treninge 80% (409 NVO)

Baza: Organizacije koje su

imale treninge 80% (409 NVO)

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti

se ne sabiraju do 100%

Grafikon 129: Ako su imali treninge,

ko vam je dr`ao treninge?

Samo rukovodstvo 8%

Uglavnom

rukovodstvo

i po neko

od ~lanova

55%

Svi ~lanovi

37%

Grafikon 130: Da li ste imali treninge

za svoje osoblje?

21%

19%

4%

2%

2%

2%

2%

TIM TRI

Gra|anske

inicijative

CRNPS

Evropski

pokret

Strane

NVO

NDI

Most

74

Baza: Organizacije koje su imale treninge 8% (409 NVO)

75%Pisanje predloga projekata

62%Timski rad i liderstvo

60%Strate{ko planiranje

52%Upravljanje projektima

51%Lobiranje i zastupanje

44%Upravljanje ljudskim resursima

43%Fund raising

38%Finansijsko upravljanje

32%Trening za trenere (TOT)

29%Me|usektorska saradnja

3%Pitanja i problemi kojima se

mi bavimo, usavr{avanja

2%Ostali odgovori

Pisanje predloga projekata

Upravljanje projektima

Timski rad i liderstvo

Strate{ko planiranje

Trening za trenere (TOT)

Upravljanje ljudskim resursima

Fund raising

Lobiranje i zastupanje

Finansijsko upravljanje

Me|usektorska saradnja

Medijsko predstavljanje, PR menad`er, marketing

Ostali odgovori

66%

49%

48%

43%

38%

30%

30%

27%

21%

15%

2%

3%

Grafikon :131 Osnovni nivo

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Baza: Organizacije koje su imale treninge 8% (409 NVO)

Grafikon :132 Vi{i nivo

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Na osnovnom, ba{ kao i na vi{em nivou najzastupljeniji su treninzi iz pisanja

predloga projekata, upravljanja projektima, timskog rada i liderstva i strate{kog

planiranja. Na ovom pitanju nisu na|ene ve}e razlike u zavisnosti od ispitivanih

karakteristika organizacija (godine osnivanja i veli~ine organizacije, oblasti delovanja,

~lanstva u FENS-u i regiona).

75

Op{ta ocena edukovanosti kadra je 3,59 (na 5-stepenoj skali od 1 - uop{te

nismo zadovoljni do 5 - u potpunosti smo zadovoljni) {to odgovara umerenom

zadovoljstvu po ovom pitanju. Ispitanici iz organizacija koje su osnovane pre 2000.

godine, ve}ih organizacija, kao i organizacija iz Beograda su u ne{to ve}em procentu

zadovoljni stepenom edukovanosti NVO u odnosu na ispitanike iz ostalih organizacija.

s2

s3

s4

1

6

38

41

13

Uop{te nismo zadovoljni

Veoma smo zadovoljni

Grafikon :133 Mo`ete li dati op{tu ocenu stepena edukovanosti va{e NVO?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Fin

ansijsko

upra

vljanje

Strate

{ko

pla

niranje

Lobiranje

izastu

panje

Fund

rais

ing

Pis

anje

pre

dlo

ga

pro

jekata

Medijsko

pre

dsta

vljanje

,

PR

menad`er,

mark

eting

Upra

vljanje

ljudskim

resurs

ima

Upra

vljanje

pro

jektim

a

Tre

nin

gza

trenere

(TO

T)

Me|usekto

rska

sara

dnja

Tim

skira

diliders

tvo

Izobla

sti

pra

vne

(zakonske)re

gula

tive

U~enje

stranih

jezik

aO

buka

za

rad

na

ra~unaru

Osta

liodgovori

36%

21%

19%

19%

17%

15%

10%

10%

9%

7% 8%

5%

4%

4%

8%

Grafikon :134 Mo`ete li navesti teme, oblasti za koje smatrate da vam je

prioritetno potrebna edukacija?

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

Oblasti u kojima je, po mi{ljenju ispitanika, predstavnika NVO sektora

primarno potrebna edukacija su, na prvom mestu finansijsko upravljanje - 36%,

strate{ko planiranje - 21%, edukacija u oblasti fund raising-a i lobiranja/zastupanja

-19%.

76

Na ovom pitanju nisu na|ene ve}e razlike u zavisnosti od ispitivanih

karakteristika organizacija (godine osnivanja i veli~ine organizacije, oblasti delovanja,

~lanstva u FENS-u i regiona).

61% predstavnika NVO tvrdi da su njihove organizacije koristile konsultativne

usluge drugih organizacija za obu~avanje svog kadra, dok 39% na ovo pitanje daje

negativan odgovor. Zna~ajne razlike medju organizacijama po ispitivanim

karakteristikama nisu nadjene.

Kao organizacije koje su naj~e{}e davale konsultativne usluge navode se na

prvom mestu Gra|anske inicijative (22% organizacije koje su koristile konsultative

usluge), a zatim CRNPS (10%), Tim Tri (8%), Evropski pokret u Srbiji (6%).

Nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable osim u odnosu na ~lanstvo u

FENS-u: organizacije koje su ~lanovi FENS mre`e su u ve}em procentu navodile

Gra|anske inicijative kao organizaciju koja im je pru`ala konsultantske usluge od

organizacije koje nisu ~lanice ove mre`e (31% prema 13%).

Baza: Organizacije koje su koristile konsultativne

usluge 61% (316 NVO)

22%

10%

8%

6%

3%

3%

2%

2%

2%

2%

Gra|anske inicijative

CRNPS, Centar za razvoj

neprofitnog sektora

Tim Tri

Evropski pokret u Srbiji

Me|unarodne organizacije

Most

Save the children

CESID

A@IN

Autonomni `enski centar

Grafikon :135 Ko vam je davao konsultantske usluge, koja organizacija?

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%

77

R. Saradnja sa NVO u {irem regionu

Me|unarodne projekte, odnosno projekte saradnje sa nekom NVO iz okolnih

zemalja do sada je sprovodilo 48% ispitivanih NVO. NVO iz Beograda su sara|ivale

sa zemljama iz regiona zna~ajno ~e{}e u odnosu na total (69%) dok je tek svaka

tre}a NVO iz Centralne Srbije imala takav vid saradnje.

Ne

52%

Da

48%

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Da Ne

Beograd

Centralna

Srbija

Vojvodina

69%

31%

33%

67%

54%

46%

Grafikon 136: Da li ste do sada imali me|unarodne projekte, projekte u

kojima ste sara|ivali sa nekom NVO iz okolnih zemalja?

Grafikon 137: Da li ste do sada imali me|unarodne projekte, projekte u

kojima ste sara|ivali sa nekom NVO iz okolnih zemalja?

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Manje organizacije, kao i organizacije nastale posle 2000. godine, su tako|e

re|e imale ovakav vid saradnje {to je o~ekivan podatak.

78

Obrazovanje, edukacija

Mladi/omladina

Izbegla i raseljena lica

Deca

Standard,

ekonomski problemi

Budu}nost zajednice,

op{tine, razvoj

@enska prava

Za{tita `ivotne sredine,

ekologija

Ljudska prava

Kultura, dru{tveni `ivot

Zajedni~ki projekti,

razmena iskustava

Baza: NVO koje su imale

me|unarodne projekte170 45 36 22 27 40

Col% Col% Col% Col% Col% Col%

20.6

8.8

7.6

7.1

5.9

5.9

5.3

5.3

5.3

5.3

4.7

47

11

2

2

2

4

2

16

7

11

8

3

14

17

14

3

3

8

8

23

27

5

5

14

5

5

5

9

5

5

15

4

7

19

7

4

5

5

10

10

3

3

15

3

5

5

3

Kultura,

obrazovanje

i ekologija

Socio-

humanitarni

rad

Mladi,

ekonomija,

i strukovna

udru`enja

Razvoj

civilnog

dru{tva

Za{tita

ljudskih

prava

Total Oblast

Tabela 9: Naj~e{}e oblasti saradnje u me|unarodnim projektima

Mediji

Humanitarna pitanja

Mirovni pokreti

4.1

4.1

4.1

7

4

11

5

5

9 7

8

5

3

U tabeli su date naj~e{}e oblasti saradnje u me|unarodnim projektima. Mo`e se

zaklju~iti da su organizacije naj~e{}e sara|ivale na onim oblastima koje su ina~e

njihova oblast delovanja.

Po ovom pitanju nema ve}ih razlika u odnosu na ispitivane varijable (veli~inu

organizacije, ~lanstvo u FENS-u, godinu osnivanja, oblast delovanja i region kome

NVO pripada).

79

S. Najzna~ajniji problemi za odr`ivost NVO

Kao najve}i problemi za odr`ivost NVO sektora u Srbiji izdvojeni su

nedostatak podr{ke od strane dr`ave i povla~enje me|unarodnih donatora

(prose~an rang 3.5 odnosno 3.9, gde rang 1 predstavlja najva`niji problem).

Kao najmanji problem do`ivljava se saradnja sa medijima. Zanimljivo je da se

zna~ajnost problema do`ivljava na isti na~in i kad je re~ o NVO sektoru i

vlastitim NVO.

U percepciji problema uo~ene su razlike po regionima: u Beogradu se

mnogo manji zna~aj pridaje problemima nedovoljne saradnje sa lokalnim vlastima i

negativnog stava okoline. U Vojvodini se ve}i zna~aj, nego u drugim regionima,

pridaje problemu nerazvijenosti samog NVO sektora.

Razlike izmedju ~lanica i organizacija koje nisu ~lanice FENS-a javljaju se

jedino kada je u pitanju negativan stav okoline: ~lanice FENS mre`e negativan stav

okoline do`ivljavaju kao manji problem nego one koje nisu u~lanjene u FENS.

Organizacije koje se bave kulturom, obrazovanjem i ekologijom vi{e nego

druge NVO do`ivljavaju nerazvijenost donatorstva kod biznis sektora kao jedan od

osnovnih problema, dok organizacije koje se bave mladima i ekonomijom manji

zna~aj pridaju (u odnosu na druge NVO) problem nestimulativne pravne regulative.

Generalno, sli~na je i situacija i kada je u pitanju percepcija problema

vlastite NVO. Najve}a je razlika izme|u organizacija osnovanih pre i posle 2000.

godine: starije generacije pridaju ve}i zna~aj nestimulativnoj pravnoj regulativi od

mla|ih, dok mla|e organizacije nerazvijensti samog NVO sektora do`ivljavaju kao

zna~ajno ve}i problem u odnosu na starije organizacije. Uo~ene su regionalne

razlike kada je u pitanju percepcija problema vlastite NVO: organizacije iz Beograda

daju ve}i zna~aj problemu nestimulativne pravne regulative, a manji problemima

nerazvijenosti samog NVO sektora, nedovoljne saradnje sa lokalnim vlastima i

negativnom stavu okoline u odnosu na NVO iz Vojvodine i Centralne Srbije.

6Lo{a saradanja sa medijima

5,7Nedovoljna (nerazvijena)

saradnja izme|u NVO

5,5Nerazvijenost samog

NVO sektora

5,1Negativan stav

okoline, gra|ana

5,2Nedovoljna saradanja

sa lokalnim vlastima

4,5Nestimualtivna

pravna regulativa

4,4Nerazvijenost donatorstva

kod biznis sektora

3,9Povla~enje

me|unarodnih donatora

3,5Nedostatak podr{ke

od strane dr`ave

Grafikon 139: Prose~an rang problema

vlastite NVO (Rang 1-najva`niji problem)

3,9Povla~enje

me|unarodnih donatora

4,2Nerazvijenost donatorstva

kod biznis sektora

4,3Nestimualtivna

pravna regulativa

4,9Nedovoljna saradanja

sa lokalnim vlastima

5,4Negativan stav

okoline, gra|ana

5,6Nerazvijenost samog

NVO sektora

5,9Nedovoljna (nerazvijena)

saradnja izme|u NVO

6,3Lo{a saradanja sa medijima

3,8Nedostatak podr{ke

od strane dr`ave

Baza: Svi ispitanici (516 NVO)Baza: Svi ispitanici (516 NVO)

Grafikon 138: Prose~an rang problema NVO

sektora u srbiji (Rang 1-najva`niji problem)

80

T. Zaklju~ak

Na ovom grafikonu su date ocene stanja u razli~itim segmentima NVO sektora.

Mo`emo primetiti da najvi{e potrebe za edukacijom ima u pogledu finansijskog

menad`menta, odnosa sa javno{}u, a o~igledna je i potreba za edukacijom u

oblasti planiranja i konkurisanja i realizacije projekata.

Baza: Svi ispitanici 100% (516 NVO)

Neophodna edukacija

u ovom podru~ju

Dobro, ali potrebna nam

je dodatna edukacija

Nemamo potrebe za

dodatnom edukacijom

Planiranje

Konkurisanje i realizacija

projekata

Upravljanje i nadzor

Kontakt sa medijima

Zapo{ljavanje osoblja

i anga`ovanje volontera

Odnos sa javno{}u

Finansijski menad`ment

18% 61% 21%

22% 59% 19%

16% 57% 27%

15% 53% 32%

22% 50% 28%

25% 51% 23%

32% 48% 20%

Grafikon :140 Kako biste ocenili stanje u slede}im oblastima?

Da li imate potrebe za dodatnom edukacijom?

81

NVO sektor u Srbiji - Stavovi i mi{ljenja donatora

A. Op{ta pitanja - osnovne informacije

Visina granta koju daje va a organizacija?š

MINIMALNA MAKSIMALNA PROSE NAČ

N

Mean

SD

25 percentil

Median

75 percentil

Mode

Minimum

Maximum

30

12867

54339.52

875

1750

4250

1000

1

300000

30

594507

1998364.54

18750

33000

100000

20000

1200

10000000

30

46207

145743.93

7500

17000

30000

10000

600

800000

Tabela :10 Visine grantova (u evrima)

Preko 1/2 ispitivanih donatora je prisutno u Srbiji od 90-tih godina. 1/3 je

do{la u Srbijiu posle 2000 godine.

Ve}ina ispitivanih predstavnika donatorskih organizacija ne zna da

odgovori na pitanje do kada planira da sprovodi program u Srbiji (49%). Ostali

naj~e{}e navode godinu 2007. kao kraj njihovog boravka u Srbiji.

Od programa donatorske organizacije naj~e{}e imaju grantove (78%) i

treninge (66%). Kao korisnici grantova naj~e{}e se pojavljuju NVO (81%),

dr`avne institucije (49%) i pojedinci (37%). Gledano po vrsti grantova najve}i broj

donatora daje grantove za projekte (85%), dok institucionalne grantove daje samo

24% donatorskih organizacija (postojala je mogu}nost vi{e odgovora). Ve}ina

(42%) ispitanih donatora smatra da potreba za institucionalnim grantovima jo{

uvek postoji i da ih treba davati proverenim NVO. 24% se sa ovom tvrdnjom ne

sla`e, a 34% nije sigurno.

51% donatorskih organizaciija daje grantove za konkretne teme, 12% u

okviru {irih oblasti, dok 22% daje grantove obe vrste - i za konkretne teme i u

okviru {irih oblasti. 15% orgnizacija na daje grantove, pa nisu ni odgovorili na

ovo pitanje.

Najve}i broj predstavnika donatora izjavljuje da njihova organizacija

odobrava samo one projekte koji spadaju u njihovu oblast delovanja, dok manji

procenat smatra da izlaze u susret zanimljivim projektima ako se ne odnose na

njihovu oblast delovanja (68% prema 27%).

U toku 2004. godine 1/2 donatora dobila je do 100 predloga projekata i

jo{ 1/3 od 100 i 200 predloga projekata. Me|utim, broj odobrenih projekata je

znatno manji - malo vi{e od 1/2 donatora (54%) je u toku 2004 godine odobrilo

do 20 projekata.

Na osnovu tabele mo`emo izvu}i nekoliko zaklju~aka o tome kako se kre}uvisine grantova:

1. Prvi i osnovni zaklju~ak jeste da visine grantova veoma variraju kako oddonatora do donatora, tako i u okviru same donatorske organizacije.

2. Prose~an iznos granta je u najve}em broju slu~ajeva izme|u 10.000 i30.000 evra. Minimalni iznos grantova koje daju donatori je naj~e{}e izme|u 1.000 i

82

4.000 evra, dok je maksimalni iznos naj~e{}e izme|u 20.000 i 100.000 evra. Kod65% donatora konkursi traju tokom ~itave godine, dok 34% organizuje konkurse kojitraju odre|eno vreme. Takvi konkursi se naj~e{}e organizuju na godinu dana i traju4 nedelje.

Skoro svi (osim jednog) ispitivanog donatora imaju kancelarije u Srbiji, pa sei odluke o odobravanju projekata naj~e{}e donose u Srbiji (u 85% slu~ajeva).Odluke o odobravanju projekata naj~e{}e donosi odbor (odabrano telo) u komeu~estvuje i lokalno osoblje i stranci zaposleni u organizaciji.

B. Projekti lokalnih NVO - aplikacija, uslovi konkursa i

pra}enje realizacije

Kultura

i umetnost

Obrazovanje

i istra`ivanje

Ekolologija,

za{tita sredine

Humanitarni

i socijalni rad,

zdravstvo

Mladi,

omladina,

studenti

Izgradnja

lokalne

zajednice

Poslovna

i profesionalna

udru`enja

Za{tita

ljudskih

prava

Zakonodavstvo,

zastupanje

i javna politika

Mirovni rad

39%

42%

6%

63%

65%

13%

39%

27%

5%

44%

50%

16%

73%

64%

12%

59%

45%

8%

34%

12%

0%

68%

57%

7%

66%

23%

2%

46%

23%

2%

@enska prava

Pomo} izbeglim i

raseljenim licima

Me|unarodna

saradnja

Ekonomsko

osna`ivanje

Prava dece

Romi

LGBT

(Seksualne

manjine)

Za{tita prava

pripadnika/ca

nacionalnih

manjina

54%

33%

8%

44%

30%

3%

49%

42%

2%

42%

28%

3%

37%

39%

4%

71%

27%

3%

32%

7%

0%

61%

27%

2%

17%

5%

0%

Drugo

Oblasti odobravanja

projekata donatora

Sve oblasti delovanja

NVO sektora

Prioritetna oblast

delovanja NVO

Grafikon :141 Oblasti projekata

83

Oblasti u kojma se naj~e{}e odobravaju projekti su: oblast mladih (73%),Roma (71%), za{tita ljudskih prava (68%), zakonodavstvo i javna politika (66%).

Na grafikonu ispred mo`emo zapaziti da se oblasti u kojima donatoori odobravajuprojekte i oblasti kojima se bave NVO ne podudaraju uvek. Najve}e disproporcijuuo~avamo u oblastima:

1. Zakonodavstvo, zastupanje i javna politika, prava i za{tita Roma i drugihnacionalnih manjina. Vidimo da postoji ve}e interesovanje za ove oblasti me|udonatorskim, nego me|u nevladinim organizacijama.

2. U oblasti kulture i obrazovanja, kao i socio-humanitanog rada i prava deceprime}ujemo druga~iji trend. Interesovanje za ove oblasti je ve}e u nevladinomsektoru nego me|u donatorima.

3. Najmanja disproporcija, bar po ovom istra`ivanju, prime}uje se u slede}imoblastima: ekologija i za{tita sredine, mladi, izgradnja lokalne zajednice, za{titaljudskih prava, `enska prava, pomo} izbeglim i raseljenim licima, me|unarodnasaradnja i ekonomsko osna`ivanje. U ovim oblastima je primetan skladniji odnosizme|u zainteresovanosti donatora i anga`mana NVO.

Donatori su najvi{e spremni da podr`e slede}e tipove aktivnosti (Grafikon142.): seminare, treninge radionice (93% donatora), {tampanje bro{ura i publikacija(76%), akcije u lokalnoj zajednici (71%), medijske kampanje (68%), umre`avanje iNVO saradanju (66%).

Ako uporedimo sada{nje aktivnosti NVO i aktivnosti koje donatori najvi{epodr`avaju, vidimo da su donatori u ne{to ve}oj meri od samih pripadnika NVOzainteresovani za promotivne aktivnosti poput {tampanja publikacija i bro{ura,medijskih kampanja i lobiranja i javnog zastupanja, odr`avanje konferencija i skupova.Tako|e, me|u donatorima postoji ve}e interesovanje za monitoring zakona i radainstitucija, nego aktuelne aktivnosti NVO sektora.

U pogledu edukativnih aktivnosti poput seminara, treninga i radionica,umre`avanja i saradnje i aktivnosti u lokalnoj zajednici, postoji podjednako visokointeresovanje donatora i NVO sektora.

Naj~e{}e je potrebno izme|u 1 i 5 nedelja za procesuiranje granta (odogla{avanja do dono{enja odluke) - 42% ispitnika. Kod 32% donatora ovaj period jene{to du`i - od 6 do 10 nedelja, kod 17% ovaje period je od 11 do 15 nedelja, akod 10% traje vi{e od 15 nedelja.

Sa potencijalnima aplikantima se naj~e{}e komunicira u li~nom kontaktu(telefonom, mailom ili kroz posetu) - u 85% slu~ajeva, ali je veoma zastupljen i websajt (51%) kao na~in komunikacije, kao i razli~ite mailing liste (interna mailing lista -44%, mailing liste resursnih centara - 32%). Kada pogledamo ove podatke postajejasno koliko je za NVO va`na kompjuterska opremljenost, pristup internetu ipoznavanje engleskog jezika.

Najve}i broj donatorskih organizacija ima uputstva za apliciranje na projektima(68%). Tako|e predstavnici donatora su nam dali ta~ne zahteve koje tra`e od svojihaplikanata.

84

Aktivnosti koje podr`avaju donatori Postoje}e aktivnosti NVO

Seminari,

treninzi, radionice

Organizacija

razli~itih kurseva

Sprovo|enje

istra`ivanja

[tampanje bro{ura

i publikacija

Pru`anje

profesionalnih usluga

Dr`anje konferencija

za {tampu

Odr`avanje konferencija

i skupova

Medijske

kampanje

Drugi oblici

kampanja

Oblici alternativnog

obrazovanja

Lobiranje/javno

zastupanje

Umre`avanje

i saradnja

Monitoring zakona

i rada institucija

Pru`anje

materijalne pomo}i

Akcije u lokalnoj

zajednici

32%

38%

10%

20%

44%

35%

54%

41%

44%

38%

42%

34%

59%

46%

37%

23%

49%

33%

66%

55%

54%

19%

93%

76%

76%

49%

68%

49%

71%

55%

Grafikon :142 Tipovi aktivnosti

Slede}e {to smo hteli da pitamo predstavnike donatora bilo je da probaju daprocene koliko su po njihovom mi{ljenju, zahtevi koje tra`e od NVO na konkursima,te{ki za ispunjenje (Grafikon 143.). Dobijena slika je u potpunosti suprotna odmi{ljenja predstavnika NVO sektora. Dok predstavnici NVO sektora nagla{avajukomplikovanost ovih zahteva, predstavnici donatorskih organizacija naj~e{}e smatraju

85

da su njihovi zahtevi veoma laki za ispunjavanje. Ovakva slika nam govori da jemogu}e da nije problem u previ{e te{kim zahtevima donatora, ve} u nedovoljnojobu~enosti NVO sektora da ove zahteve ispuni.

Donatori naj~e{}e smatraju da su njihovi zahtevi konkretni i jasni i da setra`e jednostavne stvari, a da im sa druge strane pru`aju vi{e informacija o NVO,kao i o kvalitetu projekta.

39% donatora je mi{ljenja da lokalne NVO nemaju pote{ko}a u ispunjavanjuovih zahteva, 41% smatra da imaju samo manjih pote{ko}a, dok samo 10% smatrada lokalne NVO imaju ve}e pote{ko}e da ispune ove zahteve (10% ispitanika nijeodgovorilo na ovo pitanje).

Po izjavama donatora, naj~e{}i problemi sa kojima se susre}u prilikomkonkurisanja lokalnih NVO su nedovoljno iskustvo aplikanata u pisanju projekata(76% ispitanika navodi ovaj problem), kao i nedostatak profesionalizma u okviru NVOsektora (73%).

*Mogu}nost vi{e odgovora procenti se ne sabiraju do 100%Baza: Svi ispitanici - 100% (41 donator)

3%

Nedovoljno

iskustvo aplikanata

u pisanju projekata

Nedostatak profesionalizma

(pomanjkanje stru~nog kadra)

Nepoznavanje engleskog

jezika aplikanata

Nedovoljna obave{tenost

aplikanata o konkursima

i mogu}nostima

Nedostatak tehni~kih

sredstava

(kompjuter, faks, internet)

Nedostatak samopouzdanja

aplikanata

Nedovoljna motivisanost

~lanova aplikanata

Drugo

76%

73%

36%

27%

21%

21%

33%

Grafikon :144 Sa kojim problemima vezanim za konkurisanje lokalnih NVO

se naj~e{}e susre}ete?

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

s2

s3

s4

Veoma laki

Veoma te{ki

Bez odgovora

37

17

27

7

7

5

Grafikon :143 Mo`ete li proceniti u kojoj meri su va{i zahtevi te{ki

za ispunjavanje?

86

59% ispitanih organizacija objavljuje imena NVO kojima su odobreni projekti,34% ne objavljuje (7% nije odgovorilo na ovo pitanje). Donatori koji objavljuju imenanaj~e{}e kao razlog navode da je potrebno da sve bude transparentno i da javnostima uvida u proces konkursa. Donatori koji ne objajvljuju imena organizacija navodilisu kao razloge da za tim nema ni potrebe ("Nije potrebno, jer nema zvani~nogkonkursa", "Nije relevantno, jer nismo klasi~na donatorska organizacija, ve} imamopartnerstva sa NVO"), kao i da je to obaveza samih NVO da objave da su improjekti odobreni ("Zahtevamo od NVO da sami objave.").

15% donatorskih organizacija ne sprovodi evaluaciju rada lokalne NVO. 20%sprovodi evaluaciju anga`uju}i eksterne evaluatore, dok najve}i broj donatora, 66%,sami sprovode evaluaciju rada lokalnih NVO. Od donatora koji sprovode evaluacijunajve}i procenat sprovodi evaluaciju u toku projekta (47%). Evaluacija se tako|esprovodi i pre po~etka projekta (43% donatora), kao i pri zavr{etku projekta (31%).Kao {to se vidi, neki donatori sprovode evaluaciju i vi{e puta, u razli~itim fazamaprojekta. Naj~e{}e se podr`avaju se projekti koji pokrivaju celu Srbiju (85%).

Na grafikonu ispod vidimo procenu va`nosti odre|enih faktora na odobravanjepredloga projekata. Predstavnici donatorskih organizacija su procenjivali va`nostsvakog od datih faktora na 5-stepenoj skali od 1 - potpuno bez uticaja, do 5 -veoma va`an uticaj. Mo`emo videti, na grafikonu ispod, da je najve}a va`nostpridodata slaganju ciljeva projekta sa ciljevima donatora. Ovaj nalaz nam jasnopokazuje ono {to se ve} videlo i na ranijim pitanjima u upitniku - donatori naj~e{}epodr`avaju samo one projekte koji se jasno nalaze u okvirima njihovog delovanja.Slede}a po va`nosti jeste procena dalekose`nosti projekta, a zatim poverenje ipozitivno iskustvo sa datom NVO, kao i jasno napisan predlog projekta - jo{ jednomse uo~ava zna~aj ume{nosti u pisanju projekata.

Tek posle svih ovih faktora, nalazi se, gledano po va`nosti za odobrenjeprojekta, sama zanimljivost projekta. Regionalno sedi{te i rasprostranjenost NVO-a,kao i preporuke drugih donatora, vi{e se opa`aju kao nebitni nego kao va`ni faktoriu dono{enju odluke o odobravanju predloga projekta.

Grafikon :145 Koliko uti~e na odobravanje projekta?

4,1Prethodno iskustvo i poverenje u datu NVO

3,9Zanimljivost projekta

4,1Jasno napisan predlog projekta

4,5Slaganje ciljeva projekta sa ciljevima donatora

2,6Regionalno sedi{te NVO i njena rasprostranjenost

4,2Procena dalekose`nih posledica projekta

2,7Preporuke drugih donatora

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

87

C. Saradnja sa drugim sektorima

Saradnja sa drugim donatorima

Saradnja sa dr`avnim institucijama

Saradnja sa poslovnim sektorom

93% donatora je do sada sara|ivalo sa drugim donatorima. Skoro svi koji

sara|uju ~ine to stalno ili ~esto (78%). Lista oblasti u kojima se ostvaruje

saradnja je veoma velika - to mogu biti oblasti delovanja same donatorske

organizacije (za{tita ljudskih prava, obrazovanje i edukacija...) ili razne vrste

umre`avanja, razmene informacija, ispomo} u radu (koordinacija, pravna pomo},

izgradnja kapaciteta...).

61% donatora ima direktnu progrmamsku saradnju sa dr`avnim

institucijama. Upitani koliko ~esto sara|uju sa dr`avnim institucijama, 39%

odgovara stalno, 10% ~esto, 32% retko, 12% nikad i 7% ne daje odgovor na ovo

pitanje.

Kao oblasti saradnje sa dr`avnim institucijama ponovo se pojavljuju

veoma razli~ite oblasti, ali je ipak na prvom mestu, reforma dr`avnih institucija, a

zatim oblasti delovanja same donatorske organizacije (obrazovanje i istra`ivanje,

za{tita ljudskih prava, humanitarni i socijalni rad...).

Poverenje u poslovni sektor, kao nosioce donatorstva u Srbiji je

minimalno. ^ak 78% ispitanih predstavnika donatorskih organizacija se ne sla`e

sa tvdnjom da }e nakon povla~enja nekih donatorskih organizacija, poslovni

sektor uspe{no finansirati aktivnosti NVO sektora.

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

Grafikon :146 U kojoj se meri sla`ete sa tvrdnjom: nakon povla~enja nekih

donatorskih organizacija, poslovni sektor u Srbiji }e biti u stanju da

uspe{no finansira aktivnosti nevladinih organizacija?

s2

s3

s4

Bez odgovora

29

49

20

0

0

2

Uop{te se ne sla`em

U potpunosti se sla`em

88

D. Stanje NVO sektora u Srbiji

Najve}i broj donatora je mi{ljenja da je stanje NVO sektora u Srbiji sli~no

stanju u drugim zemljama u regionu.

Kao glavni problemi NVO sektora u Srbiji opa`aju se problem finansiranja

(37%), lo{ zakonski okvir (24%), problem stru~nih kadrova u NVO (22%),

nedovoljna saradnja izme|u NVO (22%), nedostatak vizija, ideja u samim NVO

(17%), neprihva}enost NVO u javnosti (12%), nedostaka iskustva (10%).

Pote{ko}e sa kojima se susre}u sami donatori su na prvom mestu pravni

okvir (78%), a zatim politi~ka situacija u zemlji (51%).

Kao naj~e{}i problemi na koje oni, kao donatori, nailaze u radu sa

lokalnim NVO, ispitanici su naj~e{}e navodili neprofesionalizam, nemotivisanost i

nedostatak iskustva NVO sektora.

Donatori, svojim delovanjem `ele na prvom mestu da deluju na op{tu

demokratizaciju dru{tva, razvoj gra|anske svesti, zatim na razvoj lokalnih

zajednica, ja~anje NVO sektora, me|unarodne integracije. Tako|e, donatori ~esto,

kao razlog delovanja, navode razvoj njihove oblasti (`enska prava, razvoj romske

zajednice...).

Ne{to manje od 1/2 ispitivanih donatora (41%) je do sada utvr|ivalo

potrebe NVO sektora u Srbiji. To su naj~e{}e ostvarivali neformalno - li~nim

kontaktom, na sastancima, otvorenim debatama ali i formalno, kroz razne vidove

istra`ivanja. Tako|e su prisutne i razli~ite vrste indirektnog ispitivanja (prikupljanje

informacija od drugih organizacija, resurs centara, preko medija...).

Ve}i deo ispitivanih donatora ima dugoro~ni plan delovanja kada je u pitanju

dotiranje projekata u Srbiji (71%).

Na grafikonu su prikazani procenti donatora koji trenutno finansiraju odre|ene

oblasti, kao i njihovi planovi za budu}nost. Mo`emo videti da se oblasti

finansiranja generalno ne}e drasti~no menjati. Ne{to manji bud`eti predvi|eni su

za oblast mladih i studenata.

Planovi za budu}nost

s2

s3

s4

Bez odgovora

5

7

59

24

5

0

Znatno lo{ije od stanja u drugim zemljama u regionu

Znatno bolje od stanja u drugim zemljama u regionu

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

Grafikon :147 Kakvo je va{e mi{ljenje o stanju u NVO sektoru u Srbiji

u odnosu na druge zemlje u regionu?

89

Trenutne oblasti finansiranja Oblasti finansiranja u budu}nosti

Humanitarni

i socijalni rad,

zdravstvo

Mladi,

omladina,

studenti

Izgradnja

lokalne

zajednice

Poslovna i

profesionalna

udru`enja

Za{tita

ljudskih prava

Zakonodavstvo,

zastupanje

i javna politika

Mirovni rad

39%

31%

Kultura

i umetnost

Obrazovanje

i istra`ivanje

Ekologija,

za{tita sredine

63%

62%

39%

41%

44%

46%

73%

59%

59%

51%

34%

28%

68%

64%

66%

59%

46%

46%

@enska

prava

Pomo} izbeglim i

raseljenim licima

Me|unarodna

saradnja

Ekonomsko

osna`ivanje

Prava dece

Romi

LGBT

(Seksualne

manjine)

Za{tita prava

pripadnika/ca

nacionalnih manjina

Drugo

54%

46%

44%

33%

49%

46%

42%

36%

37%

33%

71%

64%

61%

59%

17%

10%

32%

23%

Grafikon :148 Oblasti projekata

Tokom 2004. godine postojale su velike razlike u bud`etima za dotiranje

NVO sektora. Zavisno od organizacije bud`eti za dotiranje NVO sektora se kre}u

od 1.200 evra do 50.000.000 evra. Ipak najve}i deo bud`eta (kod 50%

organizacija) kretao se od 100.000 do 1.000.000 evra.

65% donatora ima pripremljen bud`et za donacije za 2005. godinu. Me|u

donatorima koji imaju pripremljen bud`et za 2005. najve}i deo (50%) ima bud`et

izme|u 250.000 i 3.600.000 evra. Od toga, za NVO sektor je naj~e{}e izdvojen

bud`et koji se kre}e od 100.000 do 750.000 evra. Me|u donatorima koji }e i

slede}e godine biti prisutni u Srbiji nisu prime}ene ve}e razlike u izdvojenim

sumama za donacije.

90

N

Mean

Std. Deviation

25 Percentil

Medijana

75 Percentil

Mode

Minimum

Maximum

36

2272200

8354352.89

97750

175000

1000000

100000

1200

50000000

16

2875508

4936181.86

262500

875000

3600000

1000000

120

18000000

23

580565

905531.03

100000

200000

750000

200000

8000

3500000

Bud`et za donacije

NVO u Srbiji u toku

2004 godine

Planirani bud`et

za donacije u 2005.

Planirani bud`et

za donacije u 2005.

u okviru NVO sektora

Tabela 11: Bud`eti donatora

Na pitanje da li }e se bud`et va{e organizacije za dotiranje NVO sektorau Srbiji smanjivati, pove}avati ili ostati isti, 32% isptanika izjavljuje da }e bitimanji, jo{ 32% da }e ostati isti, a samo 17% da }e se pove}eveti. 20% nijemoglo da proceni.

32% donatora namerava uskoro da napusti Srbiju, ostali jo{ uvek nenameravaju. Od onih koji planiraju odlazak nejve}i deo planira odlazak u toku2007. godine i 2010. godine. Najve}i deo ovih organizacija ima exit strategiju -strategiju za zatvaranje programa.

Po mi{ljenju najve}eg dela ispitanika, predstavnika donatorskihoorganizacija, me|unarodni donatori bi trebali da budu prisutni u Srbiji jo{ pargodina - izme|u 5 i 10 godina.

E. Raznovrsnost u okviru sektora

^ak 37% smatra da postoje oblasti u kojima deluje previ{e nevladinih

organizacija. Pod tim oblastima naj~e{}e podrazumevaju za{titu ljudskih prava i

prava Roma.

Kao oblasti u kojima delovanje NVO sektora nije dovoljno zastupljeno

pojavljuju se najrazli~itije oblasti - uglavnom oblasti delovanja same donatorske

organizacije. Veoma sli~nu situaciju mo`emo zapaziti i kada ponovimo isto

pitanje, ali za podru~je njihovog regiona - kao odgovor dobija se ~itav niz

razli~itih oblasti.

Najve}i procenat ispitanika smatra da NVO u Srbiji umereno odgovaraju

na potrebe lokalne zajednice i na potrebe dru{tva.

Prvih 10 odgovora

Za{tita ljudskih prava

Za{tita prava pripadnika/ca nacionalnih manjina

Reforma dr`avnih institucija

Izgradnja lokalne zajednice

Razvoj civilnog dru{tva

Ekonomski razvoj

Obrazovanje i istra`ivanje

Ekologija, za{tita sredine

Zakonodavstvo, zastupanje i javna politika

Frekvencije

14

9

8

6

5

5

4

4

4

Procenti

34.1%

22.0%

19.5%

14.6%

12.2%

12.2%

9.8%

9.8%

9.8%

Tabela :12 Kao najva`nije probleme kojima bi trebalo da se bavi NVO

sektor, donatori navode (mogu}nost vi{e odgovora):

91

Na potrebe lokalne zajednice Na potrebe dru{tva

32

24

49

66

17

10

2

0

0

0

U potpunosti ne odgovaraju

s2

s3

s4

U potpunosti odgovaraju

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

Grafikon :149 Da li NVO odgovaraju na:

F. Oblasti edukacije za NVO

Donatori su samo umereno zadovoljni stepenom edukovanosti NVO u Srbiji.

s2 7

2U potpunosti smo zadovoljni

s4 37

s3 54

0Uop{te nismo zadovoljni

Grafikon :150 Mo`ete li dati op{tu ocenu stepena edukovanosti

NVO u Srbiji?

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

Frekvencije Procenti

Odnosi sa javno{}u, saradnja sa medijima

Menad`ment

Pisanje i realizacija projekata

Stru~no usavr{avanje (strani jezik, rad na ra~unaru..)

Fund raising

Edukacija iz oblasti (teme) kojima se bave

Civilno dru{tvo, demokratija

Upravljanje ljudskim resursima

13

10

10

8

5

5

4

4

32.5%

25.0%

25.0%

20.0%

12.5%

12.5%

10.0%

10.0%

Tabela 13

Kao naj~e{}e teme, za koje smatraju da je primarno potrebna edukacija NVO

sektora navode:

92

3,1Nerazvijenost samog NVO sektora

4,2Nerazvijenost donatorstva kod biznis sektora

3,6Povla~enje me|unarodnih donatora

3,9Nedostatak podr{ke od strane dr`ave

3,2Lo{a saradanja sa medijima

3,5Nedovoljna (nerazvijena) saradnja izme|u NVO

3,4Nedovoljna saradnja sa lokalnim vlastima

4,1Nestimulativne zakonske regulative

Grafikon :151 Koliko je, po vama, zna~ajna za odr`ivost NVO sektora u srbiji?

Baza: Svi ispitanici 100% (41 donator)

G. Problemi NVO sektora u Srbiji

Kao trenutno najve}i problemi NVO sektora u Srbiji uo~avaju se nerazvijenost

donatorstva kod biznis sektora, nestimulativne zakonske regulative, kao i

nedostatak podr{ke od strane dr`ave.

93

3,2Negativan stav okoline, gra|ana

94

INDEKS TABELA I GRAFIKONA

Tabela 1: Oblasti delovanja NVO 9

Tabela 2: Procenat NVO koje imaju datu opremu 13

Tabela 3: Opremljenost NVO zavisno od u~estvovanja u projektu EAR-a 13

Tabela 5: [ta je po Vama odlu~uju}e za kreiranje imid`a jedne organizacije

Tabela 6: Navedeni okvirni bud`eti NVO u istra`ivanjima iz 2000. i 2004. godine 65

Tabela 7: Navedeni okvirni bud`eti organizacija za 2002, 2003, 2004. godinu

(protivvrednost u 1.000 evra): (Prose~na vrednost po ispitivanim varijablama) 66

Tabela 8: [ta bi bio najbolji na~in finansiranja NVO u Srbiji u budu}nosti

Tabela 9: Naj~e{}e oblasti saradnje u me|unarodnim projektima 79

Tabela 10: Visine grantova (u evrima) 82

Tabela 11: Bud`eti donatora 91

Tabela 12: Kao najva`nije probleme kojima bi trebalo da se bavi NVO sektor, donatori

navode (mogu}nost vi{e odgovora): 91

Tabela 13 92

Grafikon 1:

Grafikon 2: G 10

Grafikon :

Grafikon :

11

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon 2:

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

21

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

26

Grafikon :

Grafikon : 27

Grafikon :

28

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Tabela 4: Struktura po polu, starosti i obrazovanju: (% zastupljenosti u datom segmentu) 29

? 55

? 70

Godina osnivanja organizacije 10

odina osnivanja organizacije - po regionu

3 Da li va{a organizacija ima prostorije u kojima obavlja svoje aktivnosti? 11

4 Na koji period imate obezbe|ena sredstva za iznajmljivanje prostorija il

prostor na raspolaganju?

5 Da li u va{oj organizaciji ima: (% odgovora da) 12

6 Koliko u va{oj organizaciji ima: (prose~an broj ure|aja) 13

7 Da li je oprema zadovoljavaju}a

za va{ obim posla i broj ljudi:(% odgovora ne) 14

8 Da li u va{oj organizaciji imate pristup internetu? 14

9 Da li u va{oj organizaciji imate pristup internetu? - po ~lanstvu u fens-u 14

10 Koliko ljudi u va{oj organizaciji koristi ra~unar? 15

11 Koliko ljudi u va{oj organizaciji govori bar jedan strani jezik? 15

1 Koliko ljudi u va{oj organizaciji govori bar jedan strani jezik? - po regionu 15

13 Kako biste ocenili stanje svoje organizacije na podru~ju planiranja? 18

14 Sve oblasti delovanja (mogu}nost vi{e odgovora) 17

15 Prioritetna oblast delovanja (jedan odgovor) 17

16 Za{to ste se odlu~ili ba{ za tu oblast delovanja? 18

17 Svi korisnici usluga (mogu}nost vi{e odgovora) 19

18 Primarni/direktni korisnici (jedan odgovor) 19

19 Koji se tipovi aktivnosti naj~e{}e sprovode u va{oj organizaciji? 20

20 Koliko ste ukupno predloga projekata podneli donatorima tokom

2004. godine?

21 Koliko u proseku traje ve}ina projekata koje va{a organizacija

realizuje? 21

22 Koliko projekata trenutno realizuje va{a organizacija? 21

23 Naj~e{}i problemi u vezi konkurisanja projekata? 22

24 Naj~e{}i problemi u vezi sa realizacijom projekata? 23

25 Kako biste ocenili stanje svoje organizacije na podru~ju konkurisanja

i realizacije projekata? 23

26 Da li ste upoznati sa pravnom regulativom koja se odnosi na NVO sektor? 24

27 U kojoj meri ste zadovoljni sa trenutno postoje}om pravnom regulativom

koja se odnosi na NVO sektor? 24

28 Da li ste zainteresovani da u~estvujete u inicijativi za promenu zakona

koji se ti~u rada NVO? 25

29 Da li je trenutna politi~ka klima u zemlji pogodna za razvoj NVO sektora? 25

30 Koliko je va`an uticaj slede}ih institucija za rad nvo sektora 26

31 Kako biste ocenili saradnju sada{nje vlade republike srbije sa NVO

sektorom?

32 U kojoj meri nvo sektor uti~e na kreiranje dr`avne politike? 26

33 Da li nvo treba da imaju aktivnu ulogu tokom izbornog procesa?

34 Navedite do 3 NVO koje su imale najva`niji uticaj na razvoj NVO sektora

u Srbiji? (prvih 10)

35 Da li u organizaciji postoji/postoje: (% odgovora da) 29

36 Pol ispitanika 31

Grafikon 37: Pol ispitanika - po oblasti delovanja organizacije 31

38 Da li su ~lanovi upravnog odbora zaposleni u organizaciji? 31

39 Da li ~lanovi upravnog odbora, predsednik, direktor ili ~lanovi nadzornog

odbora upravljaju projektima? 31

41 Koje odluke donosi svaka od slede}ih instanci

42 Da li u va{oj organizaciji, osim statuta, postoje pisana pravila i procedure

dono{enja odluka i celokupan rad organizacije? 33

40 Iz kog razloga ~lanovi upravnog i nadzornog odbora upravljaju projektima? 32

? 33

95

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon : 35

Grafikon

Grafikon :

Grafikon : 37

Grafikon 53:

Grafikon :

Grafikon : 39

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon : 42

Grafikon : 43

Grafikon :

Grafikon :

43

Grafikon : 44

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon : 46

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon : 47

Grafikon :

47

Grafikon : 48

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon : 51

Grafikon :

Grafikon :

52

Grafikon : 52

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon : 53

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

43 Da li imate potrebe za dodatnom edukacijom iz oblasti upravljanja

i nadzora? 33

44 Da li ste do sada na bilo koji na~in sara|ivali sa drugim nevladinim

organizacijama? 34

45 Na koji na~in ste sara|ivali sa drugim nevladinim organizacijama? 34

46 Kako biste ocenili saradnju vlastite NVO sa drugim NVO? 34

47 Kako biste ocenili saradnju unutar NVO sektora? 35

48 Da li ste ~lan neke mre`e NVO?

49: Da li ste ~lan neke mre`e NVO? 35

50 Kako biste procenili uticaj mre`e/mre`a ~iji ste ~lan? 36

Grafikon 51: Kako biste procenili generalni uticaj mre`a u NVO sektoru? 36

52 Da li ste ~uli za FENS (Federaciju nevladinih organizacija Srbije)?

[ta je po vama svrha postojanja FENS-a? 38

54 Kako biste ocenili dosada{nje aktivnosti FENS-a? 39

55 Kako biste ocenili odnos dr`ave prema NVO sektoru?

56 Kako biste ocenili saradnju va{e lokalne samouprave sa va{om

organizacijom? 39

57 Da li ste do sada imali saradnju sa bilo kojom dr`avnom institucijom? 40

58 Koje ste tipove saradnje sa dr`avnim institucijama imali do sada? 40

59 Kako biste ocenili va`nost saradnje dr`ave i nevladinih organizacija? 41

60 Da li ste do sada sara|ivali sa poslovnim sektorom? 42

61 Da li ste do sada sara|ivali sa poslovnim sektorom? - po oblasti

delovanja 42

62 Koje ste tipove saradnje imali do sada sa poslovnim sektorom?

63 Kakva je priroda pomo}i koju dobijate od poslovnog sektora?

64 U kojoj meri ste zadovoljni saradnjom va{e organizacije sa poslovnim

sektorom? 43

65 Kako biste ocenili va`nost saradnje poslovnog sektora i nevladinih

organizacija?

66 Da li bolje sara|ujete sa privatnim ili sa dr`avnim preduze}ima?

67 Za{to saradnja izme|u va{e organizacije i poslovnog sektora nije ve}a? 45

68 [ta NVO sektor mo`e da uradi u cilju pribli`avanja poslovnom sektoru? 45

69 Da li ste do sada imali bilo kakav tip saradnje ili kontakt sa medijima? 46

70 Razlozi saradnje sa medijima?

71 Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa lokalnim ili velikim, nacionalnim

medijima? 47

72 Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa lokalnim ili velikim, nacionalnim

medijima? - po regionima 47

73 Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa elektronskim ili {tampanim medijima?

74 Da li ste saradnju lak{e ostvarivali sa elektronskim ili {tampanim medijima?

- po regionima

75 U kojoj meri ste zadovoljni saradnjom va{e organizacije sa medijima?

76 Kako biste, generalno, ocenili razvijenost saradnje medija i nevladinih

organizacija? 48

77 U kojoj meri, po va{em mi{ljenju, mediji razumeju zna~aj i ulogu NVO? 48

78 Kako biste ocenili va`nost saradnje medija i nevladinih organizacija? 48

79 ^ime niste bili zadovoljni tokom saradnje sa medijima? 49

80 Da li i na koji na~in promovi{ete programe i projekte va{e NVO? 49

81 Na koji na~in izve{tavate o rezultatima svojih projekata? 50

82 Kako mediji pokrivaju aktivnosti va{e organizacije? 50

83 Kako biste ocenili generalan stav medija prema NVO sektoru?

84 Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu saradnje sa

medijima? 51

85 Kako biste ocenili stav sredine u kojoj delujete prema NVO sektoru u

celini?

86 Kako biste ocenili stav sredine u kojoj delujete prema va{oj organizaciji?

87 Kako biste ocenili obave{tenost gra|ana u va{oj sredini o delovanju NVO

sektora? 53

88 Koliko su gra|ani u va{oj sredini zainteresovani za rad NVO sektora? 53

89 Da li va{a organizacija ima strategiju u odnosima sa javno{}u? 53

90 Da li va{a organizacija ima strategiju u odnosima sa javno{}u?

91 Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu odnosa sa

javno{}u? 54

92 Navedite razloge koji su, po vama, dominantno uticali na imid` NVO

sektora u srbiji? 55

93 [ta vidite kao najva`niji faktor za pobolj{anje imid`a NVO sektora u srbiji? 56

94 Na koji na~in pristupate zapo{ljavanju novog osoblja? 57

95 Na koji na~in pristupate zapo{ljavanju novog osoblja - po regionu? 57

96 Na koji na~in nalazite volontere? 58

97 Sa kojim se problemima suo~avate kada su u pitanju zaposleni ~lanovi i

volonteri va{e NVO? 58

Grafikon 98: Kako biste ocenil stanje u va{oj organizaciji u pogledu zapo{ljavanja

osoblja i anga`ovanja volontera? 59

Grafikon 99: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu zapo{ljavanja

osoblja i anga`ovanja volontera - po regionu? 59

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon : 61

Grafikon : 61

Grafikon :

Grafikon : 62

Grafikon : 63

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon : 64

Grafikon : 64

Grafikon :

Grafikon : 67

Grafikon : 69

Grafikon : 72

Grafikon : 75

Grafikon : 75

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon : 77

Grafikon 136: Da li ste do sada imali me|unarodne projekte, projekte u kojima ste

sara|ivali sa nekom NVO iz okolnih zemalja? 78

Grafikon 137: Da li ste do sada imali me|unarodne projekte, projekte u kojima ste

sara|ivali sa nekom NVO iz okolnih zemalja? 78

Grafikon 138:

Grafikon 139: 80

Grafikon :

Grafikon : 83

Grafikon :

Grafikon : 86

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon :

Grafikon : 90

Grafikon : 92

Grafikon : 92

Grafikon :

100 Koji su najva`niji problemi u na{oj zemlji kojima bi trebalo ili se ve} bave

NVO? (prvih 11 odgovora) 59

101 Oblast sa previ{e delovanja NVO sektora 60

102 Koja bi bila najva`nija oblast u kojoj, po va{em mi{ljenju, delovanje

NVO sektora nije dovoljno zastupljeno? (15 naj~e{}ih odgovora) 60

103 Koja bi bila najva`nija oblast u kojoj, po va{em mi{ljenju, nedostaje

nevladino delovanje u va{em regionu? (15 naj~e{}ih odgovora) 61

104 Da li NVO odgovaraju na potrebe lokalne zajednice?

105 Da li NVO odgovaraju na potrebe dru{tva?

106 Na koji na~in se finansira va{a organizacija? 62

107 Ko finansira va{u organizaciju?

108 Kako biste ocenili svoj odnos sa donatorima?

109 U kojoj meri bi za va{u organizaciju bilo prihvatljivo da se finansira od

strane pojedinaca i firmi koji su bili optu`eni po osnovu ekstra profita za vreme

Milo{evi}eve vlasti? 63

110 Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju va{e organizacije? 64

111 Da li ste obezbedili sredstva za rad va{e organizacije u 2005?

112 Navedeni okvirni bud`eti organizacija za 2002., 2003., 2004. god.

113 Okvirni bud`et za 2002, 2003, 2004. godinu (protivvrednost u evrima):

(Prose~na vrednost) 66

114 Glavni izvori prihoda 2002, 2003. i 2004. godine

Grafikon 115: Da li je u va{oj organizaciji izvr{ena finansijska revizija od strane

nezavisne revizorske ku}e? 67

Grafikon 116: Kako biste ocenili stanje u va{oj organizaciji u pogledu finansijskog

upravljanja? 68

Grafikon 117: Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju ~itavom NVO sektoru? 68

Grafikon 118: Kako biste ocenili sada{nju finansijsku situaciju va{e organizacije? 69

119 Koji su glavni problemi?

Grafikon 120: Na koji na~in va{a organizacija uklju~uju korisnike u svoj rad? 71

Grafikon 121: Da li prilikom pripreme predloga projekta ispitujete potrebe korisnika? 71

122 Na koji na~in va{a organizacija prikuplja podatke o reakcijama korisnika?

Grafikon 123: U kojoj meri su va{i korisnici zadovoljni va{im radom odnosno uslugama? 72

Grafikon 124: Da li sprovodite evaluaciju - ocenu uspe{nosti projekata? 73

Grafikon 125: Da li sprovodite evaluaciju - ocenu uspe{nosti projekata? - po regionu 73

Grafikon 126: Da li sprovodite evaluaciju - ocenu uspe{nosti rada va{e organizacije? 73

Grafikon 127 : Da li ste imali treninge za svoje osoblje? 74

Grafikon 128: Da li ste imali treninge za svoje osoblje? 74

Grafikon 129: Ako su imali treninge, ko vam je dr`ao treninge? 74

Grafikon 130: Da li ste imali treninge za svoje osoblje? 74

131 Osnovni nivo

132 Vi{i nivo

133 Mo`ete li dati op{tu ocenu stepena edukovanosti va{e NVO? 76

134 Mo`ete li navesti teme, oblasti za koje smatrate da vam je prioritetno

potrebna edukacija? 76

135 Ko vam je davao konsultantske usluge, koja organizacija?

Prose~an rang problema NVO sektora u srbiji (Rang 1-najva`niji problem) 80

Prose~an rang problema vlastite NVO (Rang 1-najva`niji problem)

140 Kako biste ocenili stanje u slede}im oblastima? Da li imate potrebe za

dodatnom edukacijom? 81

141 Oblasti projekata

142 Tipovi aktivnosti 85

143 Mo`ete li proceniti u kojoj meri su va{i zahtevi te{ki za ispunjavanje?

144 Sa kojim problemima vezanim za konkurisanje lokalnih NVO se naj~e{}e

susre}ete? 86

145 Koliko uti~e na odobravanje projekta? 87

146 U kojoj se meri sla`ete sa tvrdnjom: nakon povla~enja nekih donatorskih

organizacija, poslovni sektor u Srbiji }e biti u stanju da uspe{no finansira aktivnosti

nevladinih organizacija? 88

147 Kakvo je va{e mi{ljenje o stanju u NVO sektoru u Srbiji u odnosu na

druge zemlje u regionu? 89

148 Oblasti projekata

149 Da li NVO odgovaraju na:

150 Mo`ete li dati op{tu ocenu stepena edukovanosti NVO u Srbiji?

151 Koliko je, po vama, zna~ajna za odr`ivost NVO sektora u srbiji? 93

96