ns seme novine br.1

Iz sadržaja:

NS hibridi kukuruza danas i sutra 4–5

NS hibridi suncokreta opravdavaju poverenje 6–7

NS sojaza vrhunski prinos 8–9

Povrće i za najprobirljivije ukuse 10–11

Slatki koren za slatku zaradu 11

Krmno biljeza uspešno stočarstvo 12–13

Prestižna nagradaza organsko seme 14

Etiketa na ambalaži – dokazkvaliteta NS semena 15

Posetite carstvo semena!

skladišno-distributivni centar ns semena na Rimskim Šančevima

tel.: 021/4898-280

PoPust na cenu, stRučni saveti, nagRade!

PoŠtovani PoLJoPRivRedni PRoiZvo\ači!

2 ns seme novine 1/2010

Institut je u prethodnih nekoliko godina dobio niz značajnih priznanja koja ukazuju na visok kvalitet proizvoda, ali i na kvalitet poslovanja u oblasti poljoprivredne proizvodnje.

1–3 Veliki šampionski pehari Novosadskog sajma 2006, 2007, 2008. godine4 Veliki pehar „Najbolji u agrobiznisu” 2008. u oblasti primarne proizvodnje od Novosadskog sajma

5 Priznanje „Najbolje iz Srbije” 2008. godine koje dodeljuje Ministarstvo trgovine i usluga, Privredna komora Srbije i dnevni ekonomski list „Privredni pregled”

NS SEME NOVINE ● Godina I ● Broj 1 ● PROLEĆE 2010 ● List Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada name-njen poljoprivrednim proizvođačima ● Izlazi tri puta godišnje ● Besplatan primerak ● Izdavač: Institut za ratarstvo i povr-tarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad (Srbija), tel.: 021/4898-100, fax: 021/6621-212, e-mail: [email protected], www.nsseme.com, direktor: prof. dr Petar Sekulić ● Urednik: prof. dr Janoš Berenji ● U pripremi broja učestvovali su: dr Igor Balalić, dr Svetlana Balešević-Tubić, dr Goran Bekavac, prof. dr Janoš Berenji, dr Janko Červenski, mr Živko Ćurčić, mr Darijo Danojević, prof. dr Đuro Gvozdenović, dr Siniša Jocić, dr Đorđe Jocković, mr Goran Krajinović, dr Vojislav Mihailović, dr Vladimir Miklič, dr Jegor Miladinović, dr Božana Purar, dr Milorad Rajić, dipl. inž. Željka Stojaković, dipl. inž. Adam Takač, dr Ksenija Taški-Ajduković, dr Sanja Vasiljević, dr Miloš Vidić, dr Milka Vujaković ● Lektura: Tamara Letić ● Tiraž: 100.000 ● Dizajn, priprema i štampa: Craft Marketing, Subotica, Karađorđev put 44a, tel.: 024/671-345, fax: 024/552-087; Novi Sad, Go-goljeva 13a, tel./fax: 021/639-78-29; e-mail: offi [email protected]; www.craftmarketing.rs, direktor: Vladimir Bulatović

Pred Vama je prvi broj lista NS SEME NOVINE koji smo pokrenuli radi bolje komunikacije sa svim ko-risnicima NS sorti i NS semena. Naš plan je da NS SEME NOVINE izlaze tri puta godišnje. Prolećni broj je posvećen setvi jarih useva, u letnjem broju ćemo pisati o aktuelnostima u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji a jesenje-zimski broj će biti prilika za

sumiranje rezultata u proizvodnji i pravljenje novih planova. Savremena poljoprivreda je ne-zamisliva bez mineralnih đubriva, pesticida, modernih poljoprivred-nih mašina, i u takvim okolnostima pravilan odabir sorte i kvalitetnog sortnog semena postao je važniji nego ikad. Institut za ratarsvo i povr-tarstvo u Novom Sadu, lider u se-menarstvu i oplemenjivanju bilja u našem i širem okruženju, već više od 70 godina proizvođačima nudi sorte i sortno seme vrhunskog kvaliteta po svetskim standardima. Ali, to nije sve! Za uspeh i konkurentnost u savre-menoj poljoprivredi, uz navedene inpute, potrebno je još nešto što se ne može kupiti ni u jednoj poljo-privrednoj apoteci jer ne stoji na policama i ne prodaje se ni za dinare

niti za evre. To najvažnije zove se ZNANJE! NS SEME NOVINE su namenjene kontinuiranom prenosu najnovijih saznanja domaće i svetske poljoprivredne nauke i struke tamo gde je znanje najviše potrebno – u samu brazdu. Sigurni smo da ćemo mi i Vi, zajednički, NS sortama, NS se-menom i znanjem sa stranica NS SEME NOVINA lakše i sigurnije stići do visokih prinosa, dobrog kvaliteta i toliko nam potrebnog profi ta!

Direktor InstitutaProf. dr Petar SekulićProf. dr Petar Sekulić

tRi PaRade PoLJoPRivRedne naUKe i strUKe

1/2010 ns seme novine 3

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u No-vom Sadu svake godine, krajem januara, na Zlatiboru tradicionalno organizuje Savetovanje agronoma Srbije. Na Savetovanju je 2010. godine prisus- tvovalo više od 700 učesnika iz naše zemlje i inostranstva. Prisutni su bili gosti iz Rusije, Be-lorusije, Ukrajine, Bosne i Hercegovine, Slo-venije, Hrvatske, Makedonije... Tokom pet radnih dana savetovanja obrađeno je oko 50 različitih tema vezanih za gajenje svih ratarskih i povr-tarskih biljnih vrsta. Predstavljena su naj-novija dostignuća iz oblasti genetike i oplemenjivanja, agrotehnike, zaštite bilja i agroekologije, koja su rezultat rada naučnih radnika Insti-tuta. Radovi prezen-tovani na Savetova- nju agronoma Srbije dostupni su i u pisanoj formi, u naučnom časopisu „Ratarstvo i povrtarstvo” čiji je izdavač Institut.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je svake godine pred žetvu domaćin tradicionalnog

Dana polja strnih žita. Obilaze se ogledna po-lja zasejana novim kre-acijama pšenice, ječma, ovsa, tritikalea. Pored agronoma i seljaka iz cele zemlje, prisutni su i crkveni veledos-tojnici koji daju bla-goslov na žito i novi hleb, pa i najviši pred-stavnici državnih or-gana koji saopštavaju kako država namerava da pomaže žeteocima u njihovoj predstojećoj borbi za hleb naš nasušni.

Jesenji Dan polja kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe i sirka je pravi praznik poljoprivredne nauke i struke, prilika da se prelista „živi katalog” novosadskog sortimenta i razgovara i druži sa stručnjacima Instituta.

Najveće površine pod kuku-ruzom u Srbiji zauzimaju NS hibridi. Ovo je od izuzetnog značaja, posebno kada se ima u vidu da je tržište semena u Srbiji otvoreno i da su ovde već duže vreme prisutne bro-jne multinacionalne kompani-je iz celog sveta. I pored toga, oplemenjivači NS kukuruza us-pevaju da održe kontinuitet us-peha i da NS hibridi budu lideri u proizvodnji kukuruza u Srbiji.

U čemU je tajNa USpeha NS hIbrIda kUkUrUza?

Dobra adaptabilnost NS hib-rida je najvećim delom rezultat stvaranja i testiranja ovih hib-rida u uslovima u kojima se gaje. Cilj NS oplemenjivanja je da se stvore stabilni hibridi kukuruza koji će iz godine u godinu sve man-je varirati u prinosu. Najbolji prim-er za to je hibrid NS 640 koji je najrašireniji hibrid u zemlji, pored ostalog i zato što svake godine ost-varuje visoke prinose i što su osci-lacije u prinosu između godina kod ovoga hibrida izuzetno male. To je hibrid koji je i u ekstremno sušnim godinama kakve su bile 2000. i 2007, i u povoljnim kakve su bile 2005. i 2006. godina, podjednako bio među najboljima. Zato je NS 640 i omiljen među proizvođačima. Osim njega, po stabilnosti prino-sa ističu se hibridi NS 6010, NS 6030, NS 5043, NS 5010 i NS 300. Svi novosadski hibridi iz gru-pa zrenja FAO 600 i 700 ima-ju genetički potencijal za pri-nos preko 20 t/ha suvog zrna. Zbog uslova spoljne sredi-ne, koji na njivama proizvođača ku-kuruza nikad nisu u optimumu, ovaj potencijal ne može da se realizuje. Ipak, neki NS hibridi su u proizvod-nji davali i preko 18 t/ha suvog zrna!

tOleraNtNOSt NS hIbrIda prema herbIcIdIma

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je naročito ponosan na hibride NS 444 ultra i NS 640 ultra. Hibrid NS 444 ultra bio je prvi hibrid kukuruza stvoren na ovim prostorima tolerantan prema herbicidu Focus ultra koji suzbija uskolisne korove. S obzirom na to da su divlji sirak, zubača, pirevina i ostali uskolisni korovi najveći problem u proiz-vodnji kukuruza, stvaranje ovakvih hibrida ima poseban značaj. Sada proizvođači k u k u r u z a imaju odlično rešenje da održe usev kukuruza bez korova tokom v e g e t a c i j e , posebno na njivama u zakupu gde je problem korova često bio nerešiv. Posebno je važno istaći novi hibrid NS 640 ultra. To je, zapravo, poznati hibrid NS 640, najrašireniji u našoj zemlji u poslednjoj deceniji, ali mu je dodato svojstvo koje ga čini toler-antnim prema herbicidu Focus ultra. Hibridi NS 444 ultra i NS 640 ultra se prodaju u tzv. DUO Pack-u, zajedno sa herbicidom Focus ultra..

ns HiBRidi KuKuRuZa Za danas i sutRaNOvOprIzNatI NS hIbrIdI kUkUrUza

Komisija za priznavanje sorti i hibri-da je 24. decembra 2009. priznala 14 novih NS hibrida kukuruza. Posebno ističemo dva nova hibrida: NS 4023 i NS 5051. Hibrid NS 4023 je od 23 novopriznata hibrida domaćih i ino-stranih kompanija u grupi zrenja FAO 400 bio najprinosniji sa 16% većim prinosom od standarda, a hi-brid NS 5051 je u grupi zrenja FAO 500 bio drugi i imao čak 22% veći prinos od standarda. Osnovna odlika

ovih novopriznatih hibrida je visok potencijal rodnosti, dobra adapta-bilnost i stabilnost prinosa, savre-mena arhitektura biljke sa relativno niskim stablom i niskim klipom. Ovi hibridi brzo otpuštaju vlagu i pogodni su za kombajniranje zrna. Svakako da ćemo najbolje nove hi-bride umnožiti i što pre ih učiniti dostupnim našim proizvođačima!


kakO OdabratI NajbOljI hIbrId za SetvU kUkUrUza?

- Oslonite se prvenstveno na sopstve-na iskustva, ali se raspitajte i kod dru-gih uspešnih proizvođača kukuruza;

- Nosioci proizvodnje treba da budu provereni hibridi stabilnog prinosa. Najbolji primer je hibrid NS 640;

- Sve nove hibride prvo proveriti na manjim površinama uz hibride koje ste već sejali;

- Ako planirate setvu kukuruza na većim površinama, nikada ne sejte samo jedan hibrid već obavezno bar tri ili četiri;

- Kombinujte hibride različitih grupa zrenja. Ako vam je prvenstveno bitan prinos onda to mogu biti hibridi iz grupa zrenja od FAO 400 do FAO 700;

- Hibridno seme NS hibrida kukuru-za kupujte od proverenih dobavljača;

- Prilikom kupovine semena prove-rite podatke o kvalitetu semena na deklaraciji;

- Nakon kupovine semena obavezno otvorite vreću i proverite kvalitet se-mena;

- Do setve seme čuvajte u adekvat-nim uslovima, zaštićeno od vlage, velikih temperaturnih promena, in-sekata i glodara;

- Ukoliko imate neka pitanja, kon-taktirajte NS predstavnike na terenu ili direktno Odeljenje za kukuruz na tel. 021/4898-281 ili 021/4898-250.

Gajenjem NS hibrida kukuruza i vi imate šansu da

budete rekorder!

ns HiBRidi KuKuRuZa Za danas i sutRa

rekordi postignuti sa NS hibridima kukuruza


Svake godine hibridi suncokreta, rašireni u proizvodnji i novi čije vreme tek dolazi, proveravaju se u mreži mikroogleda na više loka-liteta, kako u Vojvodini gde se ovaj usev najviše gaji, tako i u centralnoj Srbiji, gde se suncokret gaji na ma-njoj površini.

U 2009. godini mikroogledi su bili postavljeni na 14 lokaliteta u region-ima Vojvodine i centralne Srbije: u

Bačkoj (Rimski Šančevi, Šupljak, Sombor i Kljajićevo), u Banatu (Ki-kinda, Zrenjanin, Pančevo i Vršac), u Sremu (Donji Petrovci, Krčedin i Neštin) i u centralnoj Srbiji (Kula kraj Požarevca, Negotin i Zaječar). Ispitivano je dvadeset hibrida sun-cokreta: za regione bez volovoda NS-h-111, Sremac, velja, kaza-nova, krajišnik, NS- h-45, duško, Somborac, pobednik i plamen; hi-bridi otporni na volovod bačvanin, perun, baća, Šumadinac, branko, Novosađanin, milan i vladimir; konzumni hibrid vranac i viso-kooleinski hibrid Oliva. Ostvareni rezultati, a u tabeli su prikazani prinosi semena prvih de-set hibrida za svaki region gajenja, najbolje su pokazali komercijalnu

vrednost novopriznatih hibrida u poređenju sa hibridima koji se na-laze već duži niz godina na poljima Srbije.

U Bačkoj, posmatrajući sve hibride, prosečan prinos semena iznosio je 4,07 t/ha. Najveći prosečan prinos ostvario je hibrid Novosađanin, a zatim slede Sremac i duško. Pri-nose preko 4 t/ha dali su i hibridi vladimir, kazanova, baća, pobed-

nik i NS-h-111. Prosečan prinos semena u Banatu (3,29 t/ha) bio je niži nego u Bačkoj, što je i razumlji-vo, s obzirom na lošiji tip zemljišta u ovom regionu, kao i zbog suše u vreme setve i nicanja suncokreta. Najveći prinos semena ostvarili su hibridi kazanova i duško. Prinos semena u Sremu bio je nešto viši nego u Banatu i iznosio je 3,43 t/ha. Po prinosu najviše se istakao hibrid duško, dok su prinose preko 3,50 t/ha ostvarili hibridi pobed-nik, vladimir i Novosađanin. U centralnoj Srbiji prosečan prinos je iznosio 3,33 t/ha. Prinose iznad 3,50 t/ha dali su hibridi branko i duško. Prinose iznad proseka za ovaj region ostvarili su i hibridi kazanova, ve-lja, Sremac i Novosađanin.

Radi bolje ocene vrednosti po-jedinih hibrida, neophodna su ispitivanja tokom više godina. Poređenjem prinosa semena 10 hibrida suncokreta koji su gajeni u mikroogledima u Vojvodini tokom trogodišnjeg perioda (2007–2009), može se uočiti da su hibridi duško, kazanova, Sremac, velja i baća dali prinos semena iznad opšteg proseka (3,42 t/ha).

prinosi NS hibrida suncokreta u mikroogledima u 2009. godini

NS HIBRIDI SUNCOKRETA OPRAVDAVAJU POVERENJE


NS HIBRIDI SUNCOKRETA OPRAVDAVAJU POVERENJEIzbOr SOrtImeNta NS hIbrIda SUNcOkreta za SetvU U 2010. GOdINI

Na parcelama gde je uočeno prisustvo volo-voda (Orobanche cumana) treba sejati hibride bačvanin, baća, Šumadinac, perun, kao i nove branko i Novosađanin. Takođe, na ovim par-celama se uspešno mogu gajiti i IMI-hibridi uz obaveznu primenu herbicida Pulsar-40, a to su hi-bridi rimi i vitalko, kao i najnoviji hibrid rimi pr koji je genetski otporan i prema plamenjači. Na parcelama gde nije prisutan volovod najbolji izbor su hibridi NS-h-111, velja, Sremac, kaza-nova, krajišnik, NS-h-45 i pobednik. Na ovim parcelama preporučuje se i novi hibrid duško koji je postigao odlične rezultate u mreži mik-roogleda u periodu 2007–2009. godine. Ovaj hi-brid je takođe genetski otporan i prema plamenjači. Od hibrida specijalne namene preporučujemo: za proizvodnju hladno ceđenog ulja i biodizela hi-brid Oliva, za proizvode od jezgra suncokreta hibride vranac i cepko, za ishranu ptica hi-brid labud, za setvu krajem maja i u prvoj po-lovini juna rani hibrid dukat, a iz grupe dekora-tivnih suncokreta preporučuje se Neoplanta, koja se odlikuje bordo bojom jezičastih cvetova.

rImI pr – NOvONa tržIŠtU!

Od 2010. godine prvi put Institut nudi proizvo-đačima i novi hibrid otporan na herbicide iz grupe imidazolinona (IMI hibridi – Clearfield tehnologija u kojoj Institut spada u svetske lidere) i koji je dobi-jen konvencionalnom metodom selekcije (nije GMO proizvod). Radi se o hibridu rimi pr koji se, pored ostalih poboljšanih osobina, odlikuje i otpornošću na sve rase plamenjače (kontrolisane genom Pl6) prisutne u Srbiji. Spada u grupu srednje ranih hibrida. Genetski potencijal za prinos semena je preko 4 t/ha. Sadržaj ulja u semenu je 46–49%. Visoko je toleran-tan prema Phomopsis-u. Dobro podnosi stresne us-love i može se gajiti na različitim tipovima zemljišta. Atraktivan je za polinatore (pčele). Optimalan sklop je oko 60.000 biljaka/ha. Hemijsko suzbijanje svih rasa volovoda obezbeđeno je samo uz upotrebu her-bicida Pulsar-40.

Volovod na suncokretu


ns soJa Za vRHunsKi PRinos značaj soje se ogleda pre svega u hemijskom sastavu njenog zrna u kome se nalazi oko 40% pro-teina i oko 20% ulja, odnosno više od 60% hranljivih materija. zbog mogućnosti upotrebe celog zrna, kao i ulja i proteina posebno, soja ima veliku primenu u prehram-benoj, ali i u drugim granama industrije. Sojina sačma je neza-menljiv izvor proteina za ishranu sitne i krupne stoke i živine.

prIprema zemljIŠta za SOjU

Predsetvenoj pripremi treba posve-titi posebnu pažnju! Usevi na njiva-ma na kojima predsetvena priprema nije obavljena kvalitetno, u zrenju se „šarene” i žetva se obavlja uz gubi-tak i do 50% već formiranog prino-sa. Kvalitetna predsetvena priprema za soju omogućava ujednačenije nicanje, lakše ukorenjavanje, što se pozitivno odražava na porast bilja-ka, prinos, a kasnije i na smanjenje gubitaka u žetvi. Naravno, kvalitet-nu predsetvenu pripremu moguće je obaviti samo na parcelama gde

je prethodno obavljena i kvalitetna osnovna obrada. Predsetvenom pri-premom se ne mogu ispraviti greške u osnovnoj obradi jer i pored po-ravnatosti površinskog sloja, dublji slojevi ostaju neujednačeni.

raNa SetvaNema alterNatIvU

Vreme setve je bolje vezivati za temperaturu zemljišta nego za kalen-darski datum. Soju nije preporučljivo sejati dok temperatura zemljišta u setvenom sloju (4–5 cm) ne dostigne 10–12ºC, što u našim proizvodnim uslovima obično biva krajem marta. Ranijom setvom se postiže i bolje delovanje herbicida (povoljna vlaga i temperatura), te usev u početnom delu vegetacije duže ostaje čist od korova, što je osim suše u drugom delu vegetacije presudno za postiza-nje dobrog prinosa. Datum setve ima manji efekat na prinos ranostasnih sorti, dok se kod kasnostasnih sorti primećuje tendencija smanjenja pri-nosa pri setvi u kasnijim rokovima. Ako se setva obavi znatno posle op-timalnog roka, dovodi se u pitanje dozrevanje useva.

kvalItetNO SemeOSNOva USpeha

Semenarstvo soje posebno dobija na značaju u poslednjih nekoliko go-dina, jer osim proizvodnje visokih kategorija semena, stručnjaci Odseka za soju Instituta za ratarstvo i povr-tarstvo u Novom Sadu kontrolišu i proizvodnju i doradu komercijalnog semena NS sorti. Tako Institut u potpunosti stoji iza kvaliteta seme-na, bilo da se prodaje na domaćem ili stranom tržištu. Ovakva poli-tika Instituta ima zajednički cilj sa proizvođačima i sa prerađivačima – maksimalno iskorišćenje genet-skog potencijala rodnosti sorti soje stvorenih u Institutu i visok kvalitet proizvoda koji nose brend NS seme.

Rad na soji u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, na svim poljima istraživanja, prikazan je u knjizi SOJA objavljenoj početkom 2009. godine. Knjiga je namenjena svima koji se bave sojom. O vrednosti ove knjige govori činjenica, da su u njenon pisanju učestvovali i svetski poznati stručnajci za soju iz Sjedi-njenih Američkih Država. U toku je prevođenje knjige na enleski jezik da bi bila dostupna ne samo našim, već i proizvođačima soje širom sveta.

Diplomirani inženjer Saša Arsenijević, rukovodilac ratarske proizvodnje u AD „Labudnjača” u Vajskoj, koja posluje u okviru MK Grupe, kaže da je na ovom gazdinstvu u 2009. godini na 50 hektara ostvaren prinos 4,5 t/ha sa NS sortom soje venera u suvom ratarenju. Ovakav prinos se u godini kakva je bila 2009. godina može smatrati izvanrednim i predstavlja najbolju reklamu ne samo za novosadski sortiment soje, već za NS SEME kao brend uopšte.


bOGata pONUda NS SOrtI SOje Najbrojnije su NS sorte soje prve grupe zrenja, koje u agroekološkim uslovima naše zemlje imaju opti-malnu dužinu vegetacije. Sortama ove grupe zrenja po pravilu se zase-je više od 50% ukupne površine. U poslednjih desetak godina domini-raju sorte balkan i ravnica koje se smatraju standardnim za ovu grupu zrenja i široko su rasprostranjene u svim proizvodnim područjima. Svoje mesto u sortimentu zauzela je i novija sorta Novosađanka, koja se odlikuje povećanim sadržajem proteina u odnosu na standardne sorte, a poseduje i visok nivo otpor-nosti prema poleganju, što je čini veoma pogodnom za gajenje u us-lovima navodnjavanja. Sortiment prve grupe zrenja je poslednjih go-dina dopunjen sa više novih sorti od

kakO đUbrItI SOjU?

Jedno od pitanja koje prizvođače najviše zanima je đubrenje soje, posebno azotnim đubrivima. Uticaj azota na rast, razviće i formiranje prinosa svih ratarskih biljaka je dobro poznat, a specifičnost soje u odnosu na druge ratarske useve je u njenoj sposobnost da putem sim-bioze sa zemljišnim bakterijama obezbedi ovo hranivo. Biljci soje je azot iz zemljišta najviše potreban u početnom periodu rasta i razvića (u prve dve-tri nedelje vegetacije), odnosno od prelaska sa ishrane iz kotiledona do pojave kvržica na ko-renu. Inokulacija semena pre setve preparatom koji se proizvodi pod na-zivom Nitragin ima veliki značaj u proizvodnji soje. Primenjuje se tako što se određenoj količini preparata (doza za 1/2 ha ili 1 ha) doda mala količina vode (1–2 dl), pa se rastvor izmeša sa odgovarajućom količinom (50–100 kg) semena. Upotreba Ni-tragina ostalog od prethodne godine nije sigurna jer bakterije iz preparata vremenom gube vitalnost.

kojih se svojim visokim genetskim potencijalom za rodnost i dobrom adaptabilnošću posebno istakla Sava koju proizvođači sve više traže i od koje očekujemo da u godinama koje dolaze zauzme vodeće mesto u proizvodnji soje u našoj zemlji. Kasnostasni genotipovi druge grupe zrenja su u setvenoj strukturi zastupljeni na oko 25% do 30% uku-pne površine. Ove sorte odlikuju se izuzetno visokim genetskim potenci-jalom rodnosti koji do punog izražaja dolazi u povoljnim agroekološkim uslovima. Osim standardne sorte vojvođanka, proizvođačima je iz ove grupe zrenja na raspolaganju i novija sorta venera koja se odlikuje izuzetno visokim genetskim poten-cijalom za rodnost. Ranostasni genotipovi grupe zrenja 0 pogodni su za aridnije re-gione, brdska područja i kasnije

rokove setve. Blagovremeno dozre-vaju i pri setvi soje kao drugog use-va, pod uslovom da se setva obavi početkom treće dekade juna (posle žetve graška). Kraći vegetacioni period omogućava ovim sortama da delimično izbegnu nepovoljne uslove i formiraju zadovoljavajući prinos i pri redovnoj setvi u aprilu. Trenutno aktuelan sortiment čine valjevka, Galina, bečejka i alisa. Vrlo rane sorte grupe zrenja 00 prvenstveno su namenjene za setvu soje kao drugog useva, posle graška i ječma, ali i posle žetve ranijih sorti pšenice. Nove sorte merkur i julija se zahvaljujući kratkoj vegetaciji ali i potencijalu za prinos sve više gaje, ali najveće površine i dalje zauzima standardna sorta Fortuna koja ima povišen sadržaj proteina u zrnu, te predstavlja vrlo atraktivnu sortu s aspekta prerađivačke industrije.


Institut raspolaže bogatim sorti-mentom paprike. Izdvajaju se polu-babure matica i buketna 1, kao i babure od kojih su veoma popularne nove sorte anita, atina i vranj-ska. Sorta anita ima najbolje meso od svih babura, a vranjska viseći plod koji se lako bere. Paprike u tipu kapija, Una i amfora, veoma su tražene i rasprostranjene. Iz ve-likog sortimenta paprike izdvaja se paradajz-paprika Novosađanka koja ima meso debljine 10 mili-metara i pogodna je za kiseljenje. U sortimentu su i rane sorte pa-prike tipa turšijara – krušnica i plamena. Sorta krušnica je slatka, pogodna za gajenje u polju ali i u zaštićenom prostoru, a plamena je blago ljuta, gaji se na otvorenom a zimi i u proleće u zaštićenom pros-toru. Navedene sorte paprike mogu se gajiti direktnom setvom semena ili iz rasada. Hibridi paradajza NS-2 F1 i NS-6 F1 spadaju u grupu ranih. Vegatacija prvog traje 90 dana, a plod teži oko 120 grama, dok vegetacija drugog traje oko 105 dana, a plod teži oko 140 grama. Od determinantnih sorti paradajza nudimo alparac, ranu sortu namenjenu za industrijsku proizvodnju, i Novosadski niski, kao i sorte bačka i knjaz, koje spadaju u grupu srednje ranih. Sorta bačka ima čvrst plod pogodan za

transport, gaji se direktnom setvom ili rasadom. knjaz ima dobro izba-lansiran odnos kiseline i šećera, vi-sok sadržaj suve materije u plodu i prijatan ukus. Kada je reč o krastavcu preporučujemo sortu salatnog krastavca tajfun koja je izvanred-nog kvaliteta i otporna prema plamenjači. Setva lubenice u saksije ili PVC vrećice se priprema, da bi od 10. maja počelo rasađivanje u polju na rastojanju 2x1 metar. Direktna setva je od 20. aprila do 5. maja na rasto-janju 1,4x0,5 metara, uz proređivanje na konačan sklop. Preporučujemo sortu danka izvanrednog kvaliteta, prosečne težine ploda oko 10 kilo-grama. Proizvođačima nudimo i sorte drugih vrsta povrća: kupusa NS-Futoški i Orion, rotkvice verica, crnog luka kupusinski jabučar i alek, belog luka bosut (ozimi), peršuna NS-molski, salate Novo-sadska majska maslena i vuka (prolećne) i anuška (ozima), graška tamiš, dunav, Fruškogorac i vitez, pasulja zlatko, dvadesetica, belko, maksa, Sremac, balkan,

aster determinantnog rasta i levač indeterminantnog rasta, kao i visoke boranije tisa (žuta) i resava (zele-na).

Svetozar Botić iz Zmajeva je dugogodišnji proizvođač pasulja. Seme isključivo kupuje u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Prošle godine je sejao sortu belog pasulja dvadesetica i ost-vario prinos od 2.882 kilograma po hektaru. Žetvu je obavio čupanjem biljaka, koje je potom ostavio dva dana na parceli da se suše, a za-tim je zrno ovršio „bubnjarom”.

Stručnjaci Odeljenja za povr-tarstvo podsećaju da je krajem feb-ruara i početkom marta vreme za setvu graška i spanaća, a polovinom aprila krajnji rok za setvu peršuna, paštrnaka, rotkvice, celera, cvekle. U to vreme uveliko se seje i mrkva, a u drugoj polovini aprila i početkom maja se rasađuju paprika, paradajz i plavi patlidžan. Takođe, u to doba se seju i rasađuju i druge kulture, pa povrtari ovog proleća imaju pune ruke posla kako bi proizveli povrće za najprobirljivije ukuse.

PovRĆe i Za naJPRoBiRLJiviJe uKuse


sLatKi KoRen Za sLatKu ZaRadu

Ove godine u ponudi su naše do-bro poznate, isprobane, kvalitetne hibridne sorte šećerne repe: lara, drena, darija i Irina. lara je monogermna diploidna hi-bridna sorta otporna prema rizomani-ji (dva tipa otpornosti), tolerantna prema cerkospori, visoko tolerantna prema korenovoj vaši, visoko adapta-bilna, visoko šećernata, pogodna za rane rokove vađenja. Najbolje rezul-tate ostvaruje pri punom sklopu od 90.000 do 100.000 biljaka po hektaru. drena je monogermna diploidna hi-bridna sorta otporna prema rizomaniji (dva tipa otpornosti), tolerantna pre-ma cerkospori. Pripada N tipu sorti. Potencijal za prinos korena ove sorte je iznad 100 tona po hektaru. Punu tehnološku zrelost postiže za 180 dana, pa se preporučuje za srednje rokove vađenja. darija je monogermna diploidna hibridna sorta otporna prema rizo-maniji (tri tipa otpornosti), visoko tolerantna prema cerkospori. Pripada N tipu sorti. Ima dobre tehnološke karakteristike. Preporučuje se za kas-nije rokove vađenja pošto tehnološku zrelost postiže za 200–210 dana.

Irina je monogermna diploidna hibridna sorta otporna prema rizo-maniji (dva tipa otpornosti), toleran-tna prema cerkospori. Pripada E tipu sorti. Ima visok potencijal rodnosti.Punu tehnološku zrelost postiže za 200–210 dana, pa se preporučuje za kasnije rokove vađenja. Primenjena nova tehnologija u do-radi semena šećerne repe u Insti-tutu za ratarstvo i povrtarstvo omogućila je da se dobije NS seme odličnog kvaliteta, pre svega visoke energije klijanja, što obezbeđuje brzo i ujednačeno poljsko nicanje. Inkustrirano seme je najkrupni-je i prvenstveno se koristi za set-vu u lošim vremenskim uslovima. Na pilirano seme se nanosi veći broj različitih materija koje dovode do povećanja mase semena i poboljšanja njegovog kvaliteta. Ovo seme se najviše koristi za setvu. Minipilirano seme je novo u ponu-di! Razlikuje se od piliranog u tome što se koristi nešto krupnije seme sa manjom količinom dodatnih materija. Cena NS semena šećerne repe je za preko 7.600 din/ha niža od cene stra-nog semena.

Proizvodnja povrća predstavlja jed-nu od najintenzivnijih grana biljne proizvodnje, što se izražava visinom prinosa po jedinici površine, učešćem ljudskog rada, a naročito količinom zarađenog novca! Tako, na primer, proizvodnja paprike na jednom hektaru može da obezbedi 5–8 puta veću vrednost u odnosu na pšenicu, a ista proizvodnja u stakle-niku 200–250 puta veću vrednost. Njivska proizvodnja povrća u odno-su na proizvodnju pšenice može da poveća dohodak za 7–10 puta, a je-dan hektar intenzivne njivske proiz-vodnje povrća može da odgovara vrednosti proizvodnje sa 30 do 100 hektara pod pšenicom. Jedan hek-tar staklenika odgovara površini od 600 do 900 hektara pod pšenicom. Ovakva intenzivna proizvod-nja zahteva punu organizovanost, kvalitetnu radnu snagu, kao i pouz-dane sorte kakve su NS sorte povrća!

Proizvođač povrća Ondrej Vida iz Kulpina je 2009. godine gajio sortu paprike Amfora na površini od jed-nog hektara. Proizvodnjom paprike se bavi već duži niz godina, tako da je znao da ova povrtarska vrsta zahteva intenzivnu agrotehniku, što je i pred-uslov za velike prinose. Da bi pro-izvodnja bila sigurna, seme nabavlja isključivo u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ondrej kaže da je sa sortom Amfora ostvario prinos 40 tona po hektaru. Plodovi su u proseku bili teški preko 200 grama.

PovRĆe i Za naJPRoBiRLJiviJe uKuse

Inkrustrirano seme Pilirano seme Minipilirano seme


Značajan doprinos proizvodnji kvalitetne i raznovrsne stočne hrane, naročito kada je u pitanju oranično krmno bilje, dalo je Odeljenje za krmno bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Osnov-na delatnost ovog odeljenja je ople-menjivanje i stvaranje novih sorti i hibrida krmnih biljaka visokog pri-nosa i kvaliteta krme, prilagođenih našim agroekološkim uslovima. Osim toga, Odeljenje se bavi i izučavanjem tehnologije gajenja i iskorišćavanja krmnih biljaka, kao i proizvodnjom semena. lucerka je najzastupljenija i najznačajnija višegodišnja krmna biljka kojom je u Srbiji zasejano oko 190.000 hektara. Od toga se 70–75% površina seje semenom s oznakom NS! U proizvodnji su najzastupljenije sorte banat i me-diana, i skoro da nema proizvođača lucerke koji nije gajio ove sorte na svojim njivama. U poslednje vreme sve su traženije nove sorte lucerke: banat vS, NS alfa, Nijagara i Nera. Sorte lucerke stvorene na ovom terenu imaju životni vek od pet do sedam, a katkad i više od sedam godina, otporne su prema niskim temperaturama, imaju brzu regeneraciju i daju visoke pri-nose odličnog kvaliteta. Za naše proizvođače je to važno jer su se mnogi „opekli” sejući uvozne fla-manske sorte neproverenog kvalite-ta, koje u našim uslovima imaju

životni vek dve-tri godine, te sada vode računa gde kupuju seme, koju sortu i ko je proizvođač i dorađivač. Crvena detelina je druga značajna višegodišnja krmna leguminoza, na-menjena isključivo za proizvodnju kvalitetne stočne hrane na kiseli-jim i vlažnijim zemljištima brdsko- -planinskog dela Republike Srbije. Dosadašnjim oplemenjivačkim ra-dom su stvorene tri sorte crvene de-teline: kolubara, Una i avala. Rad na selekciji stočnog graška je u prvo vreme bio usmeren na stvara-nje sorti ozimog graška za proizvod-nju kabaste stočne hrane. Do sada su priznate tri sorte: NS-dunav, pionir i NS-pionir. Noviji pravci u selek-ciji krmnih graškova, započeti 1981. godine, usmereni su na stvaranje vi-sokoproteinskih jarih sorti graška za kombinovano iskorišćavanje (zelena

krma, zrno), i tipičnih zrnaša koji se koriste u proizvodnji koncentrovane stočne hrane. Najzastupljenije u proizvodnji su tri sorte jarog stočnog graška: NS-junior, javor i jezero. U proizvodnji kabaste stočne hrane od naročitog su značaja jare i ozime forme grahorice. Kao legu-minoze odlični su predusevi za sve ratarske i povrtarske biljke, jer u zemljištu ostavljaju znatne količine azota i organskih materija. Ova činjenica posebno je značajna zbog biološkog ratarenja i proizvodnje zdravstveno bezbedne stočne hrane. Poslednjih godina, više od 50% naše proizvodnje izvozi se u Grčku, Tur-sku i neke druge zemlje. Najzastu-pljenija sorta grahorice u našoj zem-lji je Novi beograd, a u inostranstvu kadmos NS, koja je priznata u Grčkoj. Krmni sirak i sudanska trava su tolerantni prema suši, a u uslovima navodnjavanja postižu prinos i preko 100 t/ha. To su jednogodišnje biljke, a kose se tri-četiri puta godišnje. Po jedinici površine daju veoma vi-soke prinose, dobrog su kvaliteta, preživari ih rado konzumiraju, a mogu da se koriste kao sveža stočna hrana, kao seno, senaža ili silaža. Najraširenije sorte krmnog sirka i sudanske trave su NS-džin i Srem.

Smatra se da Institut za ratarstvo i povrtarstvo raspolaže najboljom kolekcijom jednogodišnjih krmnih i zrnenih mahunarki u Evropi. Poseduje oko 2.200 uzoraka iz celog sveta, što predstavlja široku genetsku osnovu za hibridizaciju i stvaranje novih sorti.

KRMno BiLJe Za usPeŠno stočaRstvo


Sirak za zrno stalno osvaja nove proizvođače u našoj zemlji i okruženju. Oni koji su ovu, za nas potpuno novu gajenu biljku opro-bali ranije, gaje je na sve većim površinama. Ako se zna da smo pre nekoliko godina sa gajenjem ove biljke krenuli praktično od nule, onda se današnje stanje može sma-trati velikim uspehom prenosa i primene znanja iz nauke u praksu. U čemu je poseban značaj sirka za zrno i gde je mesto i uloga ove biljke u našoj ratarskoj proizvodnji? Na većini naših njiva ne postoje tehničke mogućnosti za navodnja-vanje, te je radi ublažavanja nega-tivnih posledica suše neophodno gajiti biljne vrste koje su tolerantne prema visokim temperaturama i nedostatku vlage. Ova konstatacija je naročito aktuelna sa aspekta glo-balne promene klime i svih štetnih posledica koje ona donosi, pre svega porast prosečne temperature i sma-njenje količine padavina. Prednost u proizvodnji će imati biljne vrste

Naši krajevi su tradicionalno dobro poznati, čak i u svetskim razmerama, ne samo po proizvodnji odlične sirkove metle već i po odgajivačima sirkove metlice izvanrednog kvaliteta. Proizvodnja sirka metlaša, pre svega ubiranje metlica, zahteva veliko iskus-tvo i puno skupog ručnog rada, ali ova proizvodnja retko kada izneveri sirkare. Troškovi nisu mali, ali ne izostaje ni solidna zarada! Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je vodeća kuća u svetu po rezultatima na proučavanju sirka metlaša, a naročito po odličnim sor-tama sirka metlaša i visokokvalitetnom sortnom semenu. Stručnjaci Instituta su na raspolaganju svim proizvođačima koji su zainteresovani da gajenjem sir-ka metlaša sa malih njiva ostvare visok profit!

koje bolje podnose više temperature i tolerantnije su prema zemljišnoj i vazdušnoj suši. Sirak za zrno se od-likuje upravo takvim prednostima u odnosu na većinu naših useva! Zahvaljujući izuzetno moćnom korenovom sistemu, sirak za zrno usvaja iz zemljišta i onu vlagu koja je nedostupna za druge biljke. Zbog skromnih zahteva prema vodi i biljnim hranivima i tolerantnosti pre-ma nepovoljnim uslovima spoljne sredine, sirak za zrno se može preporučiti za gajenje i tamo gde je suviše toplo i sušno za kukuruz, ili je kvalitet zemljišta ograničavajući faktor za uspešnu i stabilnu proiz-vodnju kukuruza. Novosadski hibridi sirka za zrno alba F1 i Gold F1 odlikuju se vi-sokim prinosom, odličnim kvalite-tom zrna i svim drugim prednos-tima po kojima se sirak kao biljna vrsta izdvaja od ostalih biljnih vrsta: tolerantnost prema suši, visokim temperaturama i lošijim tipovima zemljišta.

alba F1

Gold F1

siRKoM Za ZRno PRotiv suŠe

sirKom i metLom U evroPU


Organska poljoprivredna proiz-vodnja jedan je od najnovijih pravaca u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane visoke biološke i nutritivne vrednosti. Svi oni koji se bave organskom proizvodnjom su obavezni da se pridržavaju strogih principa ove proizvodnje od kojih se naročito ističu korišćenje organ-skih umesto mineralnih đubriva i potpuna zabrana svih sintetičkih preparata za zaštitu bilja. Uopšteno se može reći da svi inputi u organ-skoj proizvodnji moraju biti prirod-nog porekla. To se odnosi i na seme i sadni materijal, za koja važi pravilo da ne smeju biti tretirani preparati-ma sintetičkog porekla i da moraju biti proizvedeni po metodama or-ganske proizvodnje. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je jedan deo svog programa istraživanja posvetio or-ganskoj proizvodnji. U tom delu se najviše radi na izboru sorti po-godnih za organsku proizvodnju i na proizvodnju organskog semena. Institut je na svom oglednom polju, koje je sertifikovano za organsku

proizvodnju 2009. godine, među prvima u Srbiji proizveo deklarisano organsko sortno seme spelta pšenice i soje. Plan je da se u budućnosti ponuda organskog sortnog semena proširi i na druge biljne vrste i sorte. Za rezultate postignute u naučnom i istraživačkom radu u oblasti or-ganske proizvodnje i za naročite zasluge u proizvodnji sertifikova-nog organskog semena, Institutu za ratarstvo i povrtarstvo je na Petom međunarodnom festivalu organ-skih proizvoda BIOFEST u Subo-tici dodeljeno prestižno priznanje „Bioproizvođač godine”.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu posebnu pažnju posvećuje izdavačkoj delatnosti. Jedno od najnovijih izdanja nosi naslov „Organska poljoprivreda”. Ovo kapitalno delo u dva toma predstavlja plod pionirskog zahvata u oblasti organske proizvodnje i za sada je najkompletnije pisano štivo koje obuhvata sve aspekte i oblasti organske proizvodnje. Najveći broj autora ove monografije su naučni radnici Instituta, ali su osim njih angažovani i eksperti iz drugih insti-tucija u našoj zemlji. Knjiga je na-pisana tako da podjednako korisno može poslužiti kako stručnjacima tako i neposrednim proizvođačima koji su zainteresovani za organsku proizvodnju.

Knjiga „Organska poljoprivre-da” se može nabaviti u knjižari „Solaris” u Novom Sadu po ceni od 4.320 dinara za dva toma. Knjižara šalje knjigu i pouzećem pri čemu se na iznos cene zaračunavaju poštanski troškovi od 200 dinara. tel.: 021/472-4200e-mail: [email protected]

PRestiŽna nagRada Za oRgansKo seMe

Semenski usev organske soje, sorte Galina


Deklarisano seme je ono koje je dorađeno i obeleženo odgovarajućom etiketom. Na eti-keti se navodi dorađivač semena, broj deklaracije, broj partije seme-na, naziv biljne vrste, naziv sorte, kategorija semena, datum važenja deklaracije, neto masa pakovanja, sredstvo kojim je seme tretirano, zemlja proizvodnje i broj uverenja o priznavanju semenskog useva. Etiketa ukazuje da se radi o sort-nom semenu koje ispunjava uslove kvaliteta propisane Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu raspolaže vlastitom laboratorijom za ispitivanje seme-na. Sva količina semena, koju In-stitut pakuje i prodaje, prolazi kroz ovu Laboratoriju i do tržišta stiže samo seme besprekornog kvaliteta!

Klijavost je najvažniji pokazatelj kvaliteta semena. Na osnovu rezul-tata ispitivanja klijavosti određuje se setvena norma, a samim tim i sklop useva koji direktno utiče na prinos. Sadržaj vlage u semenu određuje životnu sposobnost semena i uslov-ljava dužinu njegovog čuvanja. Uko-liko je sadržaj vlage povišen dolazi do ubrzanog trošenja rezervnih ma-terija što smanjuje životnu sposob-nost semena. Visok sadržaj vlage u semenu omogućuje intenzivniji razvoj štetnih mikroorganizama, što smanjuje klijavost semena.

Ni prenizak sadržaj vlage nije po-voljan jer je suvo seme osetljivo na mehanička oštećenja usled ko-jih dolazi do narušavanja osnovnih struktura semena.

Najveći praktičan značaj pri ispitivanju čistoće semena ima utvrđivanje prisustva semena koro-va. Na ovaj način se sprečava zako-rovljenost njiva i širenje ekonomski štetnih i karantinskih vrsta iz jedne zemlje u drugu. Masa 1.000 semena zavisi od nje-gove krupnoće. Na osnovu ove kom-ponente kvaliteta semena određuje se setvena norma. Krupnije seme ima veću količinu hranljivih ma-terija koje su neophodne za brz i ujednačen početni rast ponika. Određivanje zdravstvenog stanja semena je veoma važno jer prisus-tvo patogenih gljiva, bakterija i vi-rusa na površini ili u unutrašnjosti semena ugrožava njegovu biološku vrednost, a samim tim utiče i na vi-talnost biljaka. U Laboratoriji se obavlja i testi-ranje semena i proizvoda od semena na prisustvo genetskih modifikacija. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu proizvodi isključivo genetski nemodifikovano seme! Svakom proizvođaču se savetu-je da po završetku setve sačuva praznu ambalažu u kojoj je bilo seme, a naročito etiketu na ambalaži. U slučaju bilo kakvog spora, poreklo semena se samo na ovaj način može dokazati.

uLJana tiKva Leči teLo i Puni dŽePove!

Jedna od najprofitabilnijih biljnih vrsta u 2009. godini bila je uljana tikva – golica. To je specijalna forma lekovite tikve čije seme nije pokrive-no čvrstom belom ljuskom odakle i potiče njen naziv – golica. Za uspešno gajenje uljane tikve ne-ophodno je kvalitetno sortno seme koje se može nabaviti u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Osim semena, od velike važnosti je i tehnologija proizvodnje. Institut je lider i u ovoj oblasti jer raspolaže bogatim iskustvom u svim domenima proizvodnje uljane tikve – od setve, preko zaštite od korova pa do žetve. Svim proizvođačima koji se odluče za gajenje ove atraktivne biljke skrećemo pažnju da je neophodno da stupe u kontakt sa firmama koje ugo-varaju proizvodnju jer je to jedi-ni način da se osigura kombajn za vađenje semena iz plodova. Seme uljane tikve golice se pro-daje u Distributivnom centru Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rim-skim Šančevima, a može se poručiti i pouzećem putem telefona: 021/780-365. Seme je pakovano u setvene je-dinice, a količina je dovoljna da se zaseje jedno katastarsko jutro.

etiKeta na aMBaLaŽi – doKaZ KvaLiteta ns semena

Uljana tikva – golica


Institut za ratarstvo i povrtarstvoMaksima Gorkog 30 21000 Novi Sadtel.: 021/4898-100 (centrala) fax: 021/6621-212 e-mail: [email protected] Skladišno–distributivni centar NS semena na rimskim Šančevimatel.: 021/4898-280

PRoMoteRsKa MReŽa instituta Za RataRstvo i PovRtaRstvo novi sad

ns seme novine br.1

Documents