7. april 2017. godine

''NOVOSTI'' SAZNAJU Sastanak "Merkatora S"

i njegovih dobavljača

Privredna komora Srbije posle uskrsa organizuje susret zbog krize u "Agrokoru"

POD pokroviteljstvom Privredne komore Srbije, odmah posle

Uskrsa biće održan veliki sastanak rukovodstva firme "Merkator

S" i dobavljača. Tu će biti razmatrana situacija u vezi s njihovim

poslovim odnosima na tržištu trgovine na malo u Srbiji.

Kako "Novosti" saznaju, Marko Čadež, predsednik PKS,

zainteresovan je za to da Komora detaljno prati sva dešavanja u vezi s poslovanjem ove kompanije u Srbiji,

jer je svestan toga da se kriza u "Agrokoru" često paušalno ocenjuje i da se stavlja znak jednakosti s

kompanijama u kojima koncern ima udeo, a koje posluju u Srbiji.

Inače, Privredna komora Srbije nedavno je saopštila da je "Merkator S" finansijski nezavisan, jer posluje u

okviru sistema "Merkator" d. d. Ljubljana.

Pod krovom "Agrokora", u Srbiji posluju "Dijamant", "Kikindski mlin", "Merkator", "Idea", "Frikom", "MG

Mivela", "Super kartica" i "Nova sloga Trstenik".

Inače, Kompanija "Agrokor", hrvatskog tajkuna Ivice Todorića, zapala je u velike finansijske probleme zbog

čega su računi svih firmi, koje posluju u okviru koncerna, blokirane. Trenutno je u "Agrokor" ušla

privremena uprava.

Smederevska Palanka: Slovaci zaradili i - ostavili

dugove

"Lisnart holdings limitid" otkupila "Gošu" za 4,2 miliona evra. Radnici i država, ukoliko stari vlasnik ne

isplati dug, moraće da tuže ŽOS "Trnavu"

SLOVAČKA ŽOS "Trnava" je pre deset godina za

Fabriku šinskih vozila "Goša" u Smederevskoj

Palanci dala 1,76 miliona evra, a sada su je prodali

kiparskom "Linsart holdings limitid" za 4,2 miliona

evra. Slovaci su "Gošu" ostavili sa najmanje pet

miliona evra obaveza. Ni u četvrtak se nisu pojavili

predstavnici novih vlasnika, pa su radnici nastavili

generalni štrajk.

U fabriku ne svraća ni prethodni direktor Ivan

Hemšild iz Slovačke.

- I dalje se niko od predstavnika novih vlasnika ne pojavljuje - čuli smo od Milorada Miloradovića iz

Samostalnog sindikata "Goše". - Čuli smo da je Ivan Hemšild nudio bilo kome od domaćih članova

menadžmenta da preuzme mesto direktora, ali niko naravno to nije želeo. Sa poslednjim danom 2016.

poslodavac zaposlenima duguje 1,8 miliona evra, a državi 3,2 miliona evra.

Prema ugovoru kojim je pokrenuta promena podataka u Agenciji za privredne registre, novi vlasnik sa

svojim udelom prihvata srazmerni osnivački ulog, osnivačka prava i obaveze, koji su mu ovim ugovorom

preneti. Dokument, međutim, ne otkriva da li su mu izmirivanjem kupoprodajne cene preneti i - dugovi.

- Ovo je logičan potez ucveljenog poslodavca koji u svojoj biografiji ne sme da ima da je upropastio jednu

fabriku, da je odgovoran za jedan život i da se enormno obogatio - smatra Zoran Vujović, predsednik

Samostalnog sindikata metalaca Srbije. - Treba da vidimo ko je novi vlasnik. Mi to pokušavamo da

ispitamo. Sumnjamo, ali još nemamo dokaze, da je to možda ćerka firma slovačke kompanije. Što se tiče

dugova, logično bi bilo da je za one nastale do dana prodaje odgovoran stari vlasnik.

Ostaje pitanje kako će radnici i država, uspeti da nateraju bivšeg vlasnika da sada, kada je napustio Srbiju,

izmiri obeveze.

- Plaćanje poreza, doprinosa i zarada je obaveza svakog poslodavca predviđena zakonom - dodaje Vujović. -

Ukoliko se on ogluši o tu obavezu i ne uplati dobrovoljno taj dug, država i zaposleni mogu da ga tuže pred

međunarodnim sudom.

ČEKAJU DA OTVORE RAČUN

MINISTAR rada i socijalne zaštite Aleksandar Vulin u četvrtak je poručio da će nadležnim državnim

institucijama morati da se obrati novi vlasnik "Goše" kada bude otvarao račun i ulazio u sistem. Država će

tak tada moći da reaguje ako se ne poštuju propisi:

- To su privatne firme koje trguju na slobodnom tržištu, Srbija ne može da kontroliše šta je uradila slovačka

sa kiparskom firmom, ako je uopšte tačno da je reč o kiparskoj firmi.

KRIVIČNA PROTIV DIREKTORA

PROTIV zakonskog zastupnika "Goše", inspektor rada će podneti krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu

zbog svesnog kršenja Zakona o radu, čime je zaposlenima uskraćeno pravo na zaradu.

- Zaposlenima je poslednji put isplaćena zarada 6. marta ove godine, a odnosila se na deo zarade za

decembar 2016. i deo zarade za avgust 2015. - neki su od nalaza inspektora.

Trenutno se kao zastupnik vodi Slovak Ivan Hemšild.

Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru –

nacionalizacija dugova?

Iako krupne vesti o razvoju krize hrvatskog koncerna Agrokor tek sustižu jedna drugu, pa je teško tačno

prosuditi šta će se već sutra novo otkriti ili dogoditi, nemoguće je u ovoj sedmici preskočiti pogled na ovu

aferu u komšijskoj državi, tim pre što ova kompanija raspolaže i značajnim trgovačkim i industrijskim

kapacitetima u Srbiji, gde zapošljava oko 11.000 radnika.

No, važnije od svega toga biće odgovor na pitanje kako će se u

finansijskom brodolomu Agrokora postaviti Vlada Hrvatske, jer to

može biti reper i za ostale vlade na tranzicijom sluđenom Balkanu.

Zapravo, ne treba to ni dokazivati, sve vlade u ex-Ju državama

imaju sličan ideološko-politički bekgraund, pa su se “zgledale” i u

proteklih nekoliko decenija u pogledu mnogobrojnih sistemskih i

tekućih poteza. Uostalom, i prilikom prvog susreta Vučić–

Plenković u Mostaru početkom ove nedelje Agrokor je bio

nezaobilazna tema razgovora u kojem je srpski predsednik-premijer pokazao mnogo razumevanja za nevolje

hrvatskog kolege.

Pri svemu tome ne treba smetnuti s uma da je u toku (još) jedan “privredni poraz” velikih razmera za našu

ekonomsku zonu jer se iz temelja drma kompanija koja je do ovih dana bila praktično u potpunom

nominalnom vlasništvu Ivice Todorića, a koji je svoj godišnji biznis vredan oko šest milijardi evra vodio sa

isto tolikim dugovima kod banaka i na finansijskom tržištu (a u suštini i mnogo većim ako se svemu tome

pripoji i “stalni dug” dobavljačima od oko dve milijarde evra). To su na našim meridijanima krupni dugovi

koje niskoprofitna maloprodaja, na koju se Agrokor oslanja, više nije mogla da servisira ni novim

zaduženjima – koja su zapravo početkom ove godine “presekla” nepovoljni izveštaji svetskih rejting

agencija. Poverioci su trenutno nametnuli prinudnog upravnika Antonija Alvareza, koji bi trebalo da

sprovede “hirurgiju restrukturiranja” Agrokora, dok traje moratorijum na njegove obaveze koji je navodno

zaključen između poverilaca (banaka i dobavljača), uz dodatnu finansijsku potporu ruskih banaka (Sber i

VTB). Ipak, nije potpuno jasno da li je taj moratorijum “stendstil aranžman” doista saglasno uspostavljen, uz

smenu Todorićevog menadžerskog tima, jer se ni Vlada Hrvatske ne predaje.

Kad je kriza pukla pre nekoliko sedmica vladajuća koalicija u Hrvatskoj odmah je, gotovo refleksno, pustila

glas da neće spasavati Todorića nego kompaniju koja vrti oko 14 odsto BDP-a Hrvatske i koja zapošljava

oko 60.000 radnika (pola u samoj domicilnoj državi). A kako je to zamislila da izvede – pa jednim leks

specijalisom po kojem bi sama država imala ovlašćenje da preuzme upravljanje jednom od “sistemskih

firmi” na svojoj teritoriji (priča se da se takvim smatraju firme koje vrte više od milijardu evra godišnje). S

tim u vezi Vlada Hrvatske je preko državnih firmi koje su poverioci Agrokora blokirala račun te firme i u

Sabor poslala zakon po kojem, izgleda, ona može preuzeti upravljanje kompanijom, oslanjajući se na

maglovitu ustavnu odredbu da se mogu povlačiti takvi potezi “ako su ugroženi državni interesi”. Taj zakon

trebalo bi da je u ponedeljak stigao u Hrvatski sabor.

I u samoj hrvatskoj javnosti ovaj zakonski projekat naišao je na oštre kritike i mnoga pitanja. Prvo je – kako

vlada misli da se umeša u krizu ako ili dužnik ili poverioci ne zatraže od države prinudnu upravu, to jest ako

se oni o tome ne slažu, pa novu upravu postave poverioci, a Vlada bude protiv te uprave? Vlada tobože ne

obećava budžetsku pomoć već samo nudi prinudnu upravu privatnom preduzeću – ali kako će ona upravljati

firmom u krizi ako poverioci obustave kreditiranje posrnule sistemske kompanije. Vlada bi kao stečajni

upravnik trebalo da proda delove kompanije, ali su u Agrokoru svi delovi povezani uzajamnim jemstvima,

pa bi seča neprofitabilnih bila nemoguća, itd.

Da bi zakonski projekat imao bolju prođu kod građana Hrvatske i u Evropskoj uniji, u aferu je ubačena i

geopolitika – čini se preko svake mere. Činjenica da su glavni poverioci Agrokora dve ruske banke

iskorišćena je da se kaže da Hrvatska ne može dozvoliti da preko njene trgovine Putin upravlja hrvatskom

privredom. O tome je, naravno, trebalo voditi računa mnogo ranije – kad su nemilice uzimani ruski krediti.

Ukoliko Vlada Hrvatske doista progura zakon o Agrokoru u Saboru, to neće spasti tu kompaniju bez

“nacionalizacije njenih dugova”, a ugroziće dalji priliv ulaganja u Hrvatsku. O tome bi morale da vode

računa sve vlade na Balkanu koje žive od toga što šire iluziju da će država zaštititi sve i svakog od

privrednih poraza koji vrebaju sa svih strana.

Zakon o socijalnoj zaštiti

SULUDO: Tuži roditelje da dobiješ pomoć!

Da bi neko ko je nesposoban za rad imao pravo na socijalni dodatak, mora da dostavi dokaz da je pokrenuo

postupak protiv najbližih srodnika

Dragan Tatić (38) iz Kraljeva primoran je da tuži sopstvene roditelje kako bi od države, kao invalid

nesposoban za rad, dobio socijalnu pomoć!

- Nedavno sam dobio status osobe sa invaliditetom koja se ne može zaposliti, ali onda me je dočekao šok.

Kako bih dobio socijalnu pomoć od države, primoravaju me da tužim rođene roditelje jer su oni po zakonu

dužni da me izdržavaju! To što su mi roditelji stari, što je otac nezaposlen i što žive od mamine minimalne

penzije, to nikog ne zanima - ispričao je Tatić za RTS.

Dragan je teško oboleo pre 16 godina, a sa suprugom Gordanom, koja radi na pijaci, podiže dvoje male

dece.

Besmisleno

- Moram prvo da tužim najbližeg srodnika s kojim ne živim i tek onda mogu da primam novčanu socijalnu

pomoć. Pre ću pristati na to da umrem od gladi nego da tužim svoje roditelje - revoltiran je Tatić.

U Centru za socijalni rad u Kraljevu objasnili su da je sve urađeno prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, po

kojem rešenje o izdržavanju, umesto socijalnih centara, sada donose sudije. Inače, prema porodičnom

zakonu, ne samo da roditelji moraju da izdržavaju svoju decu koja nisu sposobna za rad, već to moraju da

učine i babe i dede za svoje unuke! Ovo pravilo važi i obratno: roditelji treba prvo da tuže svoju decu za

izdržavanje ako žele da dobiju novčanu pomoć od države.

Advokat Vojin Biljić kaže za Kurir da je ovaj deo zakona o socijalnoj zaštiti protivan većem broju članova

Evropske konvencije o sudskim pravima.

- To je potpuno besmislen deo zakona! Vi praktično morate da se odreknete jednog prava da biste ostvarili

pravo na socijalnu pomoć. Na svakom građaninu treba da bude odluka da li da tuži ili ne tuži nekog, to ne

sme da bude uslovljavanje da morate. Pretpostavka da su roditelji dužni da izdržavaju svoju decu je takođe

diskutabilna. Ispada da vi morate da izgubite spor da biste ostvarili neko pravo. Rekao bih čak da je ovo i

protivustavno - kaže Biljić.

Po uzoru na Evropu

Ovaj zakon donesen je 2011. po uzoru na neke evropske i usklađuje akt o socijalnoj zaštiti i porodični

zakon. Njime je propisano da član porodice koji je nesposoban za rad mora da dostavi dokaz da je pokrenuo

postupak pred sudom radi utvrđivanja obaveze izdržavanja od srodnika s kojim ne živi u porodici. Iz

Ministarstva za rad nismo dobili odgovore.

NEVEROVATNA STATISTIKA U Danskoj

najskuplja radna snaga, u Bugarskoj najjeftinija

Najskuplja radna snaga prošle godine u Evropskoj uniji bila je u Danskoj i Belgiji, a najjeftinija u Bugarskoj

i Rumuniji, prema objavljenim podacima evropske službe za statistiku Evrostata.

Cena rada po satu u EU u proseku je iznosila 25,4 evra, a u

evrozoni 29,8 evra, navodi se na zvaničnoj internet stranici

Evrostata.

Međutim, cena rada je veoma neujednačena među članicama

EU, ocenjuje Evrostat.

Najveća cena rada po satu bila je prošle godine u Danskoj 42

evra, zatim u Belgiji 39,2 evra, Švedskoj 38 evra,

Luksemburgu 36,6 evra i Francuskoj 35,6 evra.

Najjeftinija cena rada po satu je bila u Bugarskoj 4,4 evra, zatim u Rumuniji 5,5 evra, Litvaniji 7,3 evra,

Letoniji 7,5 evra, Mađarskoj 8,3 evra i Poljskoj 8,6 evra.

Cena rada po satu u industriji je prošle godine u proseku iznosila 26,6 evra u EU, a u evrozoni 32,6 evra, u

uslužnom sektoru 25,8 evra, odnosno 28,7 evra, a u građevinskom sektoru 23,3 evra i 26,1 evro.

Kod ove bolesti najvažnije je da se ne

OTUĐUJEMO

Oko pet odsto populacije u Srbiji ima neki vid depresije, a to je oko 420.000 stanovnika, izjavio je danas

ministar zdravlja Zlatibor Lončar, pozivajući se na zvanične podatke.

- Jednostavno, način života i kod nas i u svetu se

promenio, živimo mnogo brže, sa mnogo više stresa,

postajemo otuđeni i to je veliki problem - rekao je

Lončar za RTS.

Ministar kaže da ljudi treba više da se posvete svom

zdravlju, da razmišljaju o njemu, da se ne otuđuju, da

razgovaraju sa našim najbližima.

- Otuđili smo se, udaljili i iz tog razloga dolazi do problema, a ono što se predviđa nije dobro. Do 2030.

depresija će biti vodeći problem u svetu - rekao je Lončar.

Prema njegovim rečima, vlada je donela Strategiju za razvoj zaštite mentalnog zdravlja, što ocenjuje da je

bitno, te obavezan skrining u domovima zdravlja za rano otkrivanje depresije, gde izabrani lekar to

prepoznaje.

Takođe, ministar kaže da se prave novi normativi da skoro u svakom domu zdravlja postoji psihijatar, i

ističe da nije sramota otići kod psihijatra, i na vreme krenuti sa rešavanjem problema.

Dodaje da će isto tako, elektronski recept omogućiti hroničnim bolesnicima da ne gube vreme, da imaju

adekvatnu terapiju. Iako antidepresivi nisu na pozitivnoj listi lekova, ministar kaže da su svi neophodni

lekovi tu, a da je želja da se uzmu lekovi nove generacije, da se ide u korak sa svetom.

- Ovo je samo deo mera, otvaramo i kol centre 24 sata dostupne, u psihijatrijskim ustanovama, svi koji imaju

problem, da se jave, da ga rešavaju. Vraća se na ono da je porodica osnov, moramo da se okrenemo jedni

drugima, nemojte samo da se otuđujemo i onda se pravi veći problem. Prevencija, prevencija, samo

prevencija - to je strategija - rekao je Lončar.

Zakazali i štrajk i mirenje - možda ga i ne bude

Sindikat PTT Srbije održaće 19. aprila štrajk upozorenja u poštama širom zemlje sa zahtevima koji se

mahom odnose na materijalni i statusni položaj zaposlenih.

Sindikat je istovremeno pokrenuo i postupak mirenja pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje

radnih sporova.

Iz Agencije poručuju da će preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se sprečilo da do štrajka uopšte

dođe, te da se spor okonča sporazumom putem pregovora pre 19. aprila.

Direktor Agencije Mile Radivojević u izjavi za Tanjug kaže da će se na taj način sprečiti sve štetne

posledice koje bi mogle da nastanu i po Javno preduzeće PTT i po građane koji bi ostali bez poštanskih

usluga.

Glavni odbor tog Sindikata je pre dva dana doneo odluku o stupanju u štrajk upozorenja od jedan sat - 19.

april od 11:59 do 12:59 sati, s obzirom da Pošte Srbije obavljaju delatnost u javnom interesu i da su po

zakonu dužne da poštuju minimum procesa rada.

Sindikat PTT Srbije, pored ostalog, zahteva vraćanje zarada na nivo pre 28. oktobra 2014. godine, ukidanje

Uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, poštovanje zakona i kolektivnog ugovora za JP Pošte

Srbije, poništavanje odluke direktorke PTT o brisanju slobodnih dana, odnosno rešavanje problema

slobodnih dana i načina korišćenja godišnjih odmora.

Takođe zahteva rešavanje statusa i podizanje cene rada za radnike koji rade na osnovu ugovora o

privremenim i povremenim poslovima.

S obzirom da se štrajkački zahtevi se odnose i na poslodavca i na osnivača tog javnog preduzeća, Odbor za

mirenje činiti pored predstavika Sindikata, i predstavnici uprave PTT Srbije i Vlade Srbije.

Pregovorima koji treba da se okončaju u roku od 30 dana rukovoriće miritelj Agencije za mirno rešavanje

radnih sporova.

Sindikat PTT Srbije ima 7.500 članova od ukupno 15.000 zaposlenih u tom javnom preduzeću.

N1 objavljuje ugovor: Goša prodata za 4,2 miliona

evra

Goša, fabrika šinskih vozila putničkih i specijalnih vagona iz Smederevske Palanke, koja je bila u vlasništvu

slovačkog ŽOS-a iz Trnave, prodata je kiparskoj kompaniji za 4,2 miliona evra, piše u ugovoru koji je

televizija N1 objavila.

U ime prodavca ugovor su potpisali predsednik i potpredsednik Upravnog odbora ŽOS Trnava, Vladimir

Por i Miroslav Nahlik, a u ime kiparskog kupca Peter Kmeč. Kod notara ugovor je overen 28. marta ove

godine.

Kupac zaključenjem ugovora prihvata srazmerni osnivački ulog i osnivačka prava i obaveze koja su mu

preneta i koja su propisana Zakonom o privrednim društvima. Svi sporovi ili neslaganja, koji nastanu u vezi

sa ovim ugovorom i koji ne mogu biti rešeni na miran način biće konačnoi rešeni pred nadležnim sudom u

Srbiji, navodi se u ugovoru.

Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin, rekao je danas da će u toku dana imati priliku

da vidi ugovor između slovačke i kiparske firme, ali navodi da nije upoznat sa obavezama novog poslodavca

- ako je, dodaje Vulin, zaista reč o novom poslodavcu.

Vulin kaže da je u pitanju privatna firma, koja nije isplaćivala plate i da država ne može da reši pitanje ni

zdravstvenog osiguranja niti povezivanja staža. Ipak, kaže da je država uvek spremna na razgovore.

Upitan da li će primiti radnike na razgovor, Vulin navodi da Goša nije u direktnoj nadležnosti njegovog

ministarstva ali da je raspoložen za dijalog.

http://rs.n1info.com/Binary/93/Kupoprodajni-ugovor-za-Gosu-iz-Smederevske-Palanke.pdf

Vučić i sindikati: Srbija napredovala u socijalnom

dijalogu

U Srbiji je ostvaren napredak u pregovaranju svih socijalnih partnera: Vlade Srbije, sindikalnih organizacija

i poslodavaca, ocenjeno je danas na sastanku premijera Srbije Aleksandra Vučića sa predstavnicima

sindikata.

Kako je saopštila Vlada Srbije, Vučić se sastao s predsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije

Ljubisavom Orbovićem, s predsednikom Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoranom

Stojiljkovićem i s generalnim sekretarom Evropske konfederacije sindikata Lukom Visentinijem.

Navodi se da je Srbija pohvaljena za napredak u oblasti socijalnog dijaloga i jer je od donošenja novog

Zakona o radu, potpisan veliki broj kolektivnih ugovora u javnoj upravi i javnom sektoru.

Pozitivno je ocenjen napredak u reformama i da tri godine opada stopa nezaposlenosti, koju prati otvaranje

novih radnih mesta.

Sastanku su prisustvovali ministar privrede Goran Knežević i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i

socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Radnici kruševačkog Savremenog doma traže

plate

Ispred ulazne kapije kruševačkog preduzeća Savremeni dom u stečaju se okupilo stotinak bivših radnika koji

traže zaostale plate.

"Okupili smo se zbog neisplaćenih zarada od 2004. do 2013. godine, imamo izvršna sudska rešenja", rekao

je bivši radnik tog preduzeća Srbobran Damjanović.

On je za agenciju Beta izjavio da potražuje više od miliona dinara, a preduzeće toliko duguje i njegovoj

supruzi.

Prema navodima okupljenih radnika, potraživanja prema nekadašnjem preduzeću ima njih oko 400 a duguje

im se od 25 do 40 plata.

Oni su upozorili da se svakodnevno krade imovina tog preduzeća, odnosno da "obezbeđenje postoji, ali kao

da ga nema".

Preduzeće Savremeni dom je od sredine 2015. u stečaju, bankrot je proglašen u novembru te godine, a u

međuvremenu ni jedan oglas za prodaju imovine nije objavljen.

Preduzeće, kako tvrde bivši radnici, ukupno duguje između 400 i 500 miliona dinara, a vrednost imovine je

procenjena na oko tri miliona evra. Imovina Savremenog doma, prema njihovim navodima, sastoji se od oko

26 hektara zemljišta, dva lokala u Beogradu i imovine na Kosovu.

Predsednik kruševačkog Samostalog sindikata Milenko Mihajlović rekao je da će sindikat od nadležnih

zatražiti da se stečajni postupak što pre okonča a da se imovina obezbedi.

Radni sat u EU od 4 do 40 evra

Cena radnog sata u zemljama Evropske unie se razlikuje u odnosu 1:10, navodi evropska statistička služba

Eurostat, na osnovu podataka iz 2016. godine.

Najskuplji radni sat je u Danskoj gde iznosi 42 evra, što je skoro deset puta više od cene rada u Bugarskoj

gde iznosi 4,4 evra.

Cena rada obuhvata platu i dodatke, poput doprinosa koje uplaćuju poslodavci.

Iza Danske su Belgija (39,2 evra po satu), Švedska (38) i Luksemburg (36,6). Zatim Francuska (35,6 evra),

dok je Nemačka na osmom mestu, s cenom radnog sata od 33 evra.

Prosečna zarada po satu je 29,8 evra na nivou evrozone, a 25,4 evra na nivou Unije.

Na dnu liste su Bugarska, Rumunija (5,5 evra) i Litvanija (7,3).

U Francuskoj doprinosi čine najveći deo cene s 33,2 odsto, a sledeća je Švedska s 32,5 odsto. Taj procenat

učešća doprinosa u ceni rada u evrozoni je 26 odsto, u Nemačkoj 22,4 odsto, dok je prosečan procenat EU

23,9 odsto.

PRODATA "BEOHEMIJA" Bivši fudbaler kupio

fabriku za 20 miliona evra

"Preston" d.o.o. iz Novog Sada, čiji je vlasnik Davor Milićević, kupio je juče "Beohemiju Inhem" za 2,5

milijardi dinara. Početna cena bila je 5,1 milijarda dinara, ali toliko niko nije hteo da plati.

Milićević je bio jedini takmac na javnom nadmetanju. "Preston" je holding kompanija koju čine četiri firme.

Posluje već 10 godina, a prošle godine kupila je i slovenački trgovački lanac "Merkur", čime je u vlasništvo

dobila i šoping centre u Beogradu i Novom Sadu. Preduzeće

je počelo kao transportno-logistički centar, a kupovinom

"Beohemije" sada u sastavu postoji i proizvodni deo.

"Beohemija" je jedna od najvećih kompanija za proizvodnju

kućne hemije, a njeni proizvodi su odlično zastupljeni na

tržištu Srbije i regiona. Plan nam je da povećamo prodaju u

ovoj godini za 35 odsto Davor Milićević, novi vlasnik

- Današnjom kupovinom uvećali smo kapital firme i prihod

za 100 miliona dinara. "Beohemija" je jedna od najvećih

kompanija za proizvodnju kućne hemije, a njeni proizvodi su

odlično zastupljeni na tržištu Srbije i regiona. Plan nam je da povećamo prodaju u ovoj godini za 35 odsto,

uz smanjenje troškova - kaže Davor Milićević, uz napomenu da "Preston" ima podršku finansijskih

institucija za kreditne aranžmane.

U "Beohemiji Inhem" u Zrenjaninu, gde se proizvodnja odvijala i u stečaju, trenutno je zaposleno 250

radnika i, prema najavi Milićevića, svi će ostati na svojim radnim mestima. Najpoznatiji brendovi firme su

"deus" i "duel".

Davor Milićević je Vrbašanin koji živi u Novom Sadu. "Preston" je za samo nekoliko godina postao jedna

od vodećih firmi u svojoj oblasti, sa ogromnim voznim parkom, poznata i po trgovini naftnim derivatima,

đubrivom, pesticidima i šećernom repom. Davor Milićević nekada se bavio sportom, bio je manje poznati

fudbaler u Srbiji. Između ostalog, igrao je u OFK Beogradu.

Prvi put u Srbiji sistemska borba protiv korupcije se decentralizuje

Počinje borba protiv korupcije po gradovima

Počinje institucionalna borba protiv korupcije u lokalnim samoupravama u Srbiji, koja do sada nije

postojala, već se vodila "iz centrale", i to ne posebno efikasno.

Ovih dana završena je javna rasprava o

modelu lokalnog akcionog plana za borbu

protiv korupcije, na osnovu kojeg bi svi

gradovi i opštine u Srbiji do 30. juna ove

godine trebalo da usvoje svoje lokalne

planove. Ovakva vrsta antikorupcijske

decentralizacije predviđena je Akcionim

planom za pregovaračko poglavlje 23

između Srbije i EU.

U ovom modelu - koji radi Agencija za borbu protiv korupcije u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova

i opština, predviđeno je i formiranje antikorupcijskih tela koja će pratiti sprovođenje tih lokalnih planova.

Takva tela će u velikoj meri "ličiti" na niški Lokalni antikorupcijski forum (LAF), samostalno i nezavisno

gradsko telo koje već godinama realizuje i prati primenu Lokalnog plana za borbu protiv korupcije grada

Niša, usvojenog još 2011. godine, kao jednog od retkih dokumenta te vrste u Srbiji.

U modelu Agencije je navedeno da je "predlog rešenja za proces izbora članova antikorupcijskog tela za

praćenje primene lokalnih planova, kao i organizacije i rada samog tela, dat prema praksi i iskustvima

Lokalnog antikorucijskog foruma u Nišu". U skladu sa tim, model predviđa da članovi budućih

antikorupcijskih tela ne smeju biti javni i stranački funkcioneri i zaposleni u lokalnoj samoupravi već

građani sa ličnim i profesionalnim integritetom, opredeljeni za borbu protiv korupcije. Članove tih tela

biraće komisija, koja će raspisati javni poziv, a u kojoj će, između ostalih, biti i predstavnici lokalne

samouprave koji "ne smeju biti u većini". Skupštine gradova i opština nakon toga će "konstatovati izbor"

članova ovih tela.

- Ovo je prilično dobro rešenje, osim što smo uvereni, na osnovu iskustva koje imamo, da antikorupcijska

tela moraju da budu nezavisnija i sa većim ovlašćenjima od onih koje predviđa model. Mislimo da komisije

za izbor članova antikorupcijskih ne treba da bira lokalna samouprava već lokalna zajednica, a da u njima ne

treba da bude predstavnika lokalne samouprave, odnosno vlasti. Nezavisna antikorupcijska tela, takođe, ne

bi trebalo samo da "prate primenu" lokalnih antikorupcijskih planova već da imaju i neka ovlašćenja u samoj

primeni i koordinaciji primene, koje su, po ovom modelu, poverene isključivo lokalnoj samoupravi. Takva,

isključiva nadležnost lokalne samouprave mogla bi dovesti do toga da primena planova bude "umrtvljena"

ili selektivna, pa tu "praćenje primene planova" neće puno pomoći, kaže Valentina Krstić, članica niškog

LAF-a.

Ona podseća da su članovi LAF-a Niš izabrani na javnom konkursu, a od strane nezavisne komisije, u kojoj

nije bilo predstavnika lokalne samouprave, već su njeni članovi bili, uz predstavnika Agencije, i predstavnici

novinarskih organizacija i nevladinog sektora. Niški LAF, takođe, osim što nadzire primenu, brine i o samoj

primeni Lokalnog plana.

- Uvođenje lokalnih mehanizama za borbu protiv korupcije, kroz donošenje lokalnih planova i formiranje

antikorupcijskih tela, predstavlja svojevrsnu antikorupcijsku revoluciju u Srbiji jer će borba protiv korupcije

biti decentralizovana, fokusiranija, nadohvat ruke građanima. Akteri koji su zaduženi za borbu protiv

korupcije dobiće podršku od antikorupcijskog tela koje čine ljudi koji imaju integritet, a koji će biti birani po

proceduri koja taj integritet garantuje. Stvoriće se, nasuprot kleptokratskoj mreži, antikorupcijska mreža od

članova tela i uzbunjivača, koja treba da joj bude efektivna alternativa - ocenjuje Zoran Gavrilović,

programski direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), u okviru čijeg projekta je grad Niš usvojio

Lokalni plan i formirao LAF.

Ipak, on dodaje da će sistemska borba protiv korupcije na lokalu biti suočena sa problemima kao što su

"moć lokalne političko-ekonomske oligarhije" i neretko zavisno civilno društvo i mediji. U "izazove" on

ubraja i nepostojanje "veze" između lokalnih antikorupcijskih tela i Agencije, kao i nedostatak "mehanizama

monitoringa primene lokalnih planova i sankcionisanja", koje model nije predvideo. To su izazovi koji čak

mogu da uruše poslednju šansu da se Srbije izvuče iz kandži korupcije, kaže on, dodajući da će zbog toga

BIRODI "nastaviti da prati sprovođenje ove sistemske promene".

Agencija još nije objavila konačni model, pošto još uvek razmatra predloge i sugestije pristigle tokom javne

rasprave, ali se očekuje da to učini uskoro.

Opstalo samo nezavisno telo u Nišu

BIRODI je, inače, pre sedam godina, u okviru projekta "Gradovi protiv korupcije", inicirao usvajanje

Lokalnih planova za borbu protiv korupcije i formiranje LAF-ova u Nišu, Kragujevcu, Zrenjaninu i Požegi,

a kasnije i u još šest gradova i opština. Danas efikasno funkcioniše samo LAF Niš, dok su ostala tela za

primenu i praćenje lokalnih i planova prilično umrtvljena ili ugašena.