novinari ”odbrane” na ve`bi natoa u norve{koj hladni ... odbrana.pdf · predvidiva karijera 20...

Godi

na I

IBr

oj 1

415

. ap

ril

200

6.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

rawww.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

Vi{kovi naoru`awa i vojne opremeVi{kovi naoru`awa i vojne opreme

Novinari ”Odbrane” na ve`bi Natoa u Norve{kojNovinari ”Odbrane” na ve`bi Natoa u Norve{koj

I n t e r v j u

T e m aT e m a

E k s k l u z i v n oE k s k l u z i v n o

IZME\U POTREBAI STVARNOSTIIZME\U POTREBAI STVARNOSTI

HLADNI ODGOVORNA VRU]E IZAZOVEHLADNI ODGOVORNA VRU]E IZAZOVE

POJELI SMO SVOJE FABRIKEPOJELI SMO SVOJE FABRIKE

PREDVIDIVA KARIJERAPREDVIDIVA KARIJERA

Dr Predrag Bubaloministar privrede u Vladi Srbije

Dr Predrag Bubaloministar privrede u Vladi Srbije

General-major Slobodan Tadi}na~elnik Uprave za kadrove

General-major Slobodan Tadi}na~elnik Uprave za kadrove

NIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3201-808. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ”ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC ”Vojska”) overenu uVojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe "ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NIC "Vojska", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

Novinsko-izdava~ki centar

”VOJSKA”

PREPORUÛJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

4

INTERVJUMinistar privrede u Vladi Republike Srbije dr Predrag BubaloPOJELI SMO SVOJE FABRIKE 8

Per aspera ZLOÎN, MOJA DE@ELA 13

DOGA\AJI

Pripadnici Novosadskog korpusa u borbi sa vodenom stihijomNA PRVIM LINIJAMA 14

TEMA

Vi{kovi naoruàwa i vojne opremeIZME\U POTREBA I STVARNOSTI 16

ODBRANA

General-major Slobodan Tadi}, na~elnik Uprave za kadrove Ministarstva odbranePREDVIDIVA KARIJERA 20

SA LICA MESTA

Novinari "Odbrane" na ve`bi Natoa u Norve{kojHLADNI ODGOVOR NA VRU]E IZAZOVE 24

JEDINICE

Obuka u Prvoj oklopnoj brigadi TENK NIJE [ALA 30

[kolovawe pilota borbene avijacijeSKUP, DUGOTRAJAN I RIZIÂN PROCES 32S

AD

R@

AJ

32Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi},Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io R

adov

an P

OPO

VI]

15. april 2006.

SARADWA

Regionalni centar za pomo} u kontroli i verifikaciji naoruàwa NOSILAC SARADWE U REGIONU 38

Verifikacioni centar Srbije i Crne GoreZA NOVA POVEREWA 40

POVODI

Klub generala i admiralaSERVIS DOBRIH USLUGA 44

U POSETI

Major Sa{a Ivanovi}, komandant 56. inìwerijskogbataqona u Podgori~kom korpusuÔVJEK ZAQUBQEN U MOSTOVE 47

SVET

Podmorni~ke snage u Sredozemnom moruUVA@AVAWE MO]I 54

TEHNIKA

Juri{na pu{ka tavor 21IZRAELSKI ADUT 58

Snajperisti kroz istoriju SLOVENSKA LUKAVOST 61

KULTURA

Luvr u BeograduPREPOZNAVAWE LEPOTE DODIROM 64

SPORT

Najboqi mladi sportista Srbije i Crne Gore u 2005. godini, vaterpolista Filip Filipovi}MOMAK OD ZLATA 74

66

RE^ UREDNIKA

5

54

VI[AK

Uistinitost narodne izreke da od vi{ka glava ne boli po-~eli smo da sumwamo, ili da je barem izgovaramo s re-zervom. Da od vi{ka i te kako moè da boli glava uveri-li smo se obilaze}i ovih dana skladi{ta u kojima se ~u-vaju velike koli~ine neperspektivnog naoruàwa i opre-

me. Re~ je o stotinama hiqada cevi streqa~kog naoruàwa,vi{e od 500 artiqerijskih oru|a, 1.000 protivavionskih to-pova, na desetine hiqada komada municije razli~itog kali-bra, oko 40 miliona komada rezervnih delova i velikim ko-li~inama drugih sredstava. Sve to nalazi se, sloèna pod ko-nac, u skladi{tima Logistike. êka ih prodaja koja }e im pro-duìti vek ili rashodovawe i pretvarawe u sekundarnu siro-vinu. Kako i kome prodati toliko naoruàwe na trì{tu, io-nako prezasi}eno takvom robom, problem je za logisti~are inadle`ne u Sektoru za materijalne resurse Ministarstva,koji se trude da i tako obezbede koji dinar za praznu vojni~-ku kasu. Jo{ vi{e ih optere}uje problem odràvawa i ~uva-wa tih sredstava od kojih se mnoga nalaze pod vedrim nebom.I to ko{ta.

Poput neperspektivnih sredstava ratne tehnike ima i ne-perspektivnog kadra u na{oj vojsci. Oficiri su prvi na uda-ru, zatim podoficiri i civilna lica. Definisani su kriteri-jumi profesionalizacije za detaqnu analizu, vrednovawe irangirawe vojnog kadra. Uslovi koje zaposleni treba da ispu-ne kako bi sa~uvali radno mesto i planirali daqe usavr{a-vawe i profesionalnu karijeru bi}e poznati i dostupni svi-ma. Svako }e, dakle, mo}i neposredno da planira svoju budu}-nost. U prvom planu je zdravstvena sposobnost, zatim nivoobrazovawa, slu`bene ocene, uspeh tokom {kolovawa, pozna-vawe svetskih jezika, vreme provedeno na pojedinim du`nosti-ma. Su{tina je u tome da se najboqima omogu}i razvoj na kojii sami mogu da uti~u. Pro{logodi{we gre{ke prilikom sma-wewa broja zaposlenih primenom principa neselektivnog ilinearnog penzionisawa i otpu{tawa ne}e se vi{e ponoviti.Ali primena kriterijuma profesionalizacije ne}e spre~itiodliv najperspektivnijeg kadra, ako se ne{to ne promeni uvrednovawu wihovih znawa, iskustava i drugih poèqnih vr-lina.

Sa vi{kovima radne snage suo~avaju se i preduze}a od-brambene industrije. Godine iza nas ostavile su na wih te{keposledice. Nije se ulagalo u razvoj, nove tehnologije i nabav-ku opreme. O~uvawe socijalnog mira na subvencijama dràvebila je slamka spasa. Te slamke vi{e nema. Radnici su ”poje-li svoje fabrike”, kaè ministar privrede u Vladi Srbije drPredrag Bubalo u intervjuu za Odbranu. Mora se se}i dozdravoga, do onog broja zaposlenih koji }e omogu}iti racio-nalnu proizvodwu, poru~uje ministar. Trì{te bi trebalo dakreira broj zaposlenih, a dràva da kreditira preduze}a od-brambene industrije za izlazak u svet. Bez izvoza nemaju {an-su da preìve. Nema vi{e iluzija. To je zelena grana za kojutreba da se uhvate. Ako u tome ne uspeju prete im bankrotstvoi ste~aj. Surova ekonomska logika koju hteli-ne hteli morajuda prihvate.

VI[AK

– Broj pripadnika Vojske ve} 2007. godi-ne trebalo bi da se smawi sa sada{wih oko50.000 na oko 36.000, {to ukqu~uje vojna icivilna lica i vojnike na sluèwu vojnog ro-ka. Prema Nacrtu strategijskog pregleda od-brane, ve} 2010. godine taj broj bi se sveo naispod 30.000–21.000 pod General{tabom ijo{ nekoliko hiqada u ostalim strukturamaMinistarstva odbrane. Moramo da napravi-mo druga~iji sistem. To podrazumeva i dodatnoobu~avawe i mogu}nost potpisivawa profesi-onalnog ugovora, ali za platu koja }e biti ve-}a od prose~ne u Republici, jer i posao vojni-ka nije prose~an.

6 15. april 2006.

REKLI SU

U Palati federacije ministar odbraneSCG Zoran Stankovi} i ambasador SAD Ma-jkl Polt potpisali su, 5. aprila, Sporazum osaradwi u oblasti spre~avawa {irewaoru`ja za masovno uni{tewe i unapre|ivawuodbrambenih i vojnih odnosa.

Potpisivawu Sporazuma prisustvovali supredsednik dràvne zajednice SGC SvetozarMarovi}, predsednik Srbije Boris Tadi} i pot-predsednik Vlade Srbije Miroqub Labus.

Zakqu~ewe Sporazuma predstavqa zna-~ajan korak u uspostavqawu strate{kog part-

Delegacija Vojske Srbije i Crne Gore,koju je predvodio na~elnik General{taba ge-neral-potpukovnik Qubi{a Joki}, na pozivna~elnika General{taba generala NikoleKoleva, boravila je od 5. do 7. aprila u zva-ni~noj poseti oruànim snagama Bugarske.

Na~elnik General{taba VSCG susreose sa ministrom odbrane Republike Bugar-ske Veselinom Bliznakovim, generalom Ni-kolom Kolevim i predsednikom Komisije za

odbranu Angelom Najdenovim. Tokom tih su-sreta razgovaralo se o mestu i ulozi mini-starstva odbrane u sistemu odbrane, pri-premi zajedni~ke vojne ve`be, koja je predvi-|ena za jun ove godine u na{oj zemqi, te oiskustvima doma}ina u parlamentarnoj kon-troli vojske.

General Joki} i wegovi saradnici po-setili su 3. avio-bazu Graf Ignatijevo i 61.mehanizovanu brigadu u Karlovu.

DELEGACIJA VSCG U POSETI BUGARSKOJ

General-majorZdravko Pono{,zamenik na~elnika General{tabaVSCG

Pukovnik Radivoj

Vukobradovi},na~elnik Uprave

za obavezeodbrane

Borislav Lalevi}, na~elnik Upraveza odbranu Crne Gore

P o t p i s a n S p o r a z u m v l a d aAKTUELNO

nerstva izme|u SCG i SAD, {to je jedan odprioritetnih spoqnopoliti~kih ciqeva na-{e zemqe. Sporazum ~ini bitnu polaznuosnovu za daqu pravnu i politi~ku nadgrad-wu bilateralnih odnosa Srbije i Crne Gorei Sjediwenih Ameri~kih Dràva, te za ja~a-we regionalne bezbednosti. Osim toga, stva-raju se osnovni uslovi za kasnije pokretawevelikog broja razli~itih aktivnosti, koje bidoprinele poboq{awu bilateralne vojnesaradwe i omogu}ile podr{ku SAD za brù ikvalitetniju reformu sistema odbrane SCG.

– Odziv regruta u martovskom uputnomroku ove godine bio je 68 odsto, odnosno 5.517regruta sa teritorije Republike Srbije (odplaniranih 8.090) odlu~ilo je da vojni rokprovede u uniformi. U odnosu na sve uputnerokove od pro{le godine, ovaj martovski je poodzivu na tre}em mestu. U martu 2005. odziv jebio oko 60 odsto, u junu 49, a u septembru 85odsto. Na civilno sluèwe vojnog roka u martuje upu}eno ukupno 3.829, a od toga 2.368 regru-ta podnelo je molbe u martu, dok je ostatak apli-cirao jo{ u prethodnim uputnim rokovima.

KORAK KA BOQEM RA

– U martu ove godine na teritoriji Cr-ne Gore odziv je oko 83 odsto. Od tog pro-centa 21 odsto regruta odlu~ilo se za vojnirok u uniformi i pod oru`jem, a ~ak 62 od-sto za civilnu slu`bu. U decembru pro{legodine bilo je 41 odsto regruta pod oru`jemi 39 u civilnoj slu`bi. Mladi}i u Crnoj Go-ri vi{e su zainteresovani za civilno slu-èwe nego za vojni rok pod oru`jem.

7

S C G i S A D

>>> MINISTAR STANKOVI] U Ê[KOJ – Ministar odbrane SCG dr Zo-ran Stankovi}, sa delegacijom Ministarstva odbrane i General{taba Vojske SCG,na zvani~ni poziv boravio je u Republici ̂ e{koj od 9. do 11. aprila. Ciq posete jeunapre|ewe bilateralnih vojnih odnosa SCG i Republike ê{ke.

Ministar Stankovi} razgovarao je sa ministrom odbrane Republike ê{keKarelom Kinlom o bezbednosnoj situaciji u SCG i regionu, reformi sistema od-brane, iskustvima ê{ke nakon u~e{}a u mirovnim operacijama i bilateralnojvojnoj saradwi SCG i Republike ê{ke.

Delegacija Ministarstva odbrane razgovarala je i sa predsednikom Komitetaza odbranu i bezbednost Poslani~kog doma Parlamenta Republike ê{ke JanomVidom.

>>> SCG I BIH U EVROATLANTSKIM PROCESIMA – Ministri odbraneSrbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine dr Zoran Stankovi} i Nikola Radovano-vi} ocenili su 31. marta da dve zemqe imaju ista stremqewa u evroatlantskim in-tegracionim procesima, za ~ije ostvarewe je neophodna puna saradwa sa Ha{kimtribunalom.

Ministri Stankovi} i Radovanovi}, posle razgovora u Palati dràvne zajed-nice o politi~ko-vojnoj situaciji, reformama oruànih snaga i me|unarodnoj i re-gionalnoj saradwi, izjavili su novinarima da je postignuta saglasnost o svim pita-wima za koja su zainteresovane dve zemqe, prenosi Tanjug.

”Razgovarali smo o nekoliko tema u okviru vojno-politi~kog dijaloga i razme-nili mi{qewa o pitawu pune saradwe sa Ha{kim tribunalom”, rekao je Radovano-vi}, prvi ministar odbrane BiH koji je posetio SCG. Naveo je da je stav BiH da punasaradwa sa Tribunalom u Hagu predstavqa ”pitawe svih pitawa”, ~ije ispuwavaweje osnovna pretpostavka za daqe evroatlantske integracije i napredak, i dodao da”u BiH postoji jasno opredeqewe da se uloè svi napori da se to i dogodi”.

Ministar Stankovi} je izrazio zadovoqstvo razgovorom i najavio da }e se naekspertskom nivou dva ministarstva daqe razra|ivati sve ono {to je dogovoreno.

>>> REFORMA ODBRANE SRBIJE I CRNE GORE – Radni sastanak predstav-nika Ministarstva odbrane SCG i Grupe Nato za reformu odbrane Srbije i CrneGore odràn je 29. marta u Klubu VSCG u Top~ideru. Ciq sastanka je analizirawedosada{wih aktivnosti koje su realizovane u okviru Grupe SCG – Nato za reformuodbrane i usvajawe smernica za predstoje}i period.

Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Sneàna Samarxi}- Mar-kovi} predo~ila je prisutnim brojne mere i aktivnosti koje je nakon posledweg sa-stanka Grupe SCG – Nato za reformu odbrane sprovelo Ministarstvo odbrane.

Direktor Direktorata za planirawe snaga Nato Frenk Boland istakao je kaoohrabruju}u ~iwenicu da je od prvog sastanka u~iweno mnogo.Teì{ne aktivnostiGrupe za naredni period vezane su za analizu tro{kova, reformu obrazovawa,konverziju baza, strategiju za odnose sa javno{}u i bilateralne sporazume izme|uSCG i Natoa.

Uz predstavnike Ministarstva i General{taba VSCG sastanku su prisustvova-li predstavnici Skup{tine SCG, pojedinih ministarstava Republike Srbije, tebrojni izaslanici odbrane akreditovani u Beogradu i drugi.

>>> KONFERENCIJA ^LANICA JADRANSKE POVEQE – Na~elnik Gene-ral{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}, sa saradnicima, u~estvovao jeu svojstvu posmatra~a u radu êtvrte konferencije na~elnika general{tabova ze-maqa ~lanica Jadranske poveqe, koja je 3. aprila odràna u ameri~koj Komandi zaEvropu u [tutgartu. Razmatrani su ostvareni rezultati u okviru programa Part-nerstvo za mir, ali i iskustva oruànih snaga u mirovnim operacijama UN.

Tokom Konferencije ostvareni su bilateralni susreti na~elnika General-{taba VSCG sa kolegama iz zemaqa u regionu i zakqu~eno da su poboq{ani vojnasaradwa i efikasnost u preduzimawu mera na ja~awu poverewa i saradwe.

>>> MINISTAR STANKOVI] SAAMBASADORIMA I STRANIM VOJNIMPREDSTAVNICIMA – Ministar odbrane Srbije i Crne Gore dr Zoran Stankovi}je 30. marta u Klubu Vojske SCG u Top~ideru informisao ambasadore, predstavnikeme|unarodnih organizacija i strane vojne predstavnike u Beogradu o aktuelnim pi-tawima rada Ministarstva.

Wegova ekselencija ambasador Norve{ke gospodin Hans Blakenborg zahvalioje ministru {to je u~inio transparentnim sve procese u oblasti reforme odbram-benog sistema.

Ministar Stankovi} je posle sastanka izjavio da “Ministarstvo odbrane è-li da bude institucija koja }e biti veoma prisna sa gra|anima svoje zemqe, koja }enajve}i deo svojih aktivnosti prezentovati javnosti i na taj na~in dobijati ocenuza svoj rad i pona{awe”.

”Potpisavawe ovog sporazuma jo{ je jedan korakka boqem razumevawu, uzajamnom po{tovawu i uva-àvawu”, ocenio je ministar Stankovi}. ”Nadam seda je ovo znak da }emo u narednom periodu potpisatipreostale sporazume i time pokazati da smo odgo-vorni za sve aktivnosti koje smo preduzeli na zbli-àvawu sa SAD”.

Ambasador Polt je istakao da }e “Sporazum ko-ji je upravo potpisan doneti i neke vidqive predno-sti za SCG ~im procedura u Skup{tini bude zavr{e-na. Re~ je pre svega o vi{e od 800.000 dolara u vi-du specijalne opreme za detekciju oru`ja za masovnouni{tewe. Taj novac treba da se uru~i slu`bama nagranicama obe republike”. On je naglasio da je “pot-pisivawe Sporazuma znak na{e obaveze prema SCGda pro{irimo i oja~amo bilateralne odnose. Ovoje samo jedan od niza poteza koji }emo, nadamo se,poduzeti sa SCG u bliskoj budu}nosti, kako bi dodat-no oja~ali na{e bezbednosne i ukupne veze.

Onog trenutka kada budete spremni, zakqu~i}e-mo Sporazum o statusu snaga, {to }e nam pomo}i dapo~nemo sa programom partnerstva izme|u dve dr-àve. Spremni smo da potpi{emo i Sporazum o bez-bednosnoj saradwi, koji godi{we predvi|a milionedolara za vojne seminare, obuku i finansijsku po-mo} daqim reformama sistema odbrane SCG”, re-kao je ambasador Polt.

S. \.

AZUMEVAWU

UKRATKO

15. april 2006.

IN

TE

RV

JU

Bez izvozne orijentacije iizlaska na svetsko trì{teperspektive na{e odbrambeneindustrije da preìvi veoma su male – kaè ministar Predrag Bubalo i dodaje da se vi{e ne moè tro{itinezara|eno, da se morajuzaboraviti dràvne subvencije i da se i u ovoj grani privredematerijalni i qudski resursimoraju dovesti u sklad sarealnim trì{nim uslovimaprivre|ivawa

MINISTAR PRIVREDE U VLADI REPUBLIKE SRBIJE DR PREDRAG BUBALO

8

POJELI SMOSVOJE FABRIKE

prilagode svoj broj zaposlenih i tro{kove u tim novonastalimuslovima i tako je do{lo do kanibalizma. Sve {to se uradilo ilizaradilo u to vreme, ili {to se dobilo kao subvencija od dràve,odlazilo je u plate. Me|utim, ni{ta od toga nije ulagano u razvoj,u obnovu tehnologije, nabavku nove opreme tako da smo do{li dopojave kanibalizma, odnosno do fenomena da su zaposleni pojelisvoje fabrike. I to je karakteristi~no za celu na{u industriju,ali i za nijansu vi{e u namenskoj, ili kako se ona danas zove – od-brambenoj. Me|utim, kao {to ste primetili, namenska industrijaje bila na{a perjanica i za tu nijansu ona je i danas ispred osta-le, pre svega u pogledu proizvodne opreme i drugih mogu}nosti. Ito je ta prednost na koju treba ra~unati, {ansa da }e na{a od-brambena industrija ponovo iza}i na svetsku scenu i trì{te.Jer, oslawaju}i se samo na doma}e potrebe ova industrija, zai-sta, nema perspektivu. I ko god bude kalkulisao sa tim, mislim dapravi gre{ku. Sve {anse, razvojne, proizvodne ili kako god ho}e-te, postoje samo u slu~aju da se fabrike namenske industrije pri-lagode novim zahtevima svetskog trì{ta. Mislim, da “know how”,dakle znawe, iskustvo i potencijali koje imaju jo{ uvek te na{efabrike, mada ne u onoj meri kao ranije, moè da im omogu}i so-lidnu i zna~ajnu podr{ku dràve u tom iskoraku ka svetskom trì-{tu. Me|utim, to podrazumeva i zna~ajne promene u glavama qudiu uslovima koje donosi tranzicija, mada imam utisak da je to najve-}i problem i da se tu stvari najsporije mewaju.

[ta podrazumevate pod tim promenama u glavama?– Podrazumevam vi{e stvari. Prvo, da mora mnogo vi{e da

se radi i da ne moè da se tro{i ono nezara|eno, da moraju da sezaborave dràvne ili druge subvencije, da svi resursi u odbram-benoj industriji, kako proizvodni kapaciteti, tako i oni qudski,moraju da budu dovedeni na nivo koji obezbe|uje trì{te. To zna~ida se vi{e ne mogu tolerisati neracionalnosti, vi{ak zaposle-nih… Znam da izgleda vrlo surovo. U mnogim glavama je jo{ pri-li~na koli~ina tzv. samoupravqawa, kada su govorili radnicimada smo svi mi stvorili fabrike, da su one wihove… I ukoliko sebudemo dràli tog koncepta ube|en sam da pred tom industrijomnema perspektive. Istina, po pitawu uskla|ivawa proizvodnihkapaciteta i broja zaposlenih u tim preduze}ima do sada je ura-|en zna~ajan korak ali je i na posledwem sastanku odlu~eno da ovegodine za ta preduze}e ne}e biti subvencija. Me|utim, na tom is-tom sastanku smo vrlo iskreno obe}ali da }e dràva veoma pomo-}i i podràti svaki wihov razvojni projekat koji }e omogu}iti pla-sman proizvoda i usluga na inostrano trì{te.

Operi{e se sa nekih 25 do 30 odsto uposlenosti proiz-vodnih kapaciteta u odbrambenoj industriji, naravno, uzavisnosti od preduze}a do preduze}a. Da li }e se taj od-nos reflektovati u istoj meri i na budu}i broj zaposle-nih, odnosno tehnolo{ki vi{ak u tim preduze}ima?

Gospodine ministre, poznato je da je do po~etka devedesetihgodina minulog veka, u onda{woj “velikoj” Jugoslaviji, anaravno i Srbiji, namenska (odbrambena) industrija bilaizuzetno razvijena i da su mnoga takva na{a preduze}a bi-la ~ak nedostiàn ideal i za neke, u to vreme, nove ~lani-ce Natoa. Ogroman deo deviznog prihoda tada{we drà-ve, tako|e, bio je upravo ostvarivan od izvoza na{eg nao-ruàwa i vojne opreme, ali i od prodaje na{eg znawa iusluga u toj oblasti. [ta se, u me|uvremenu, dogodilo sana{om odbrambenom industrijom i za{to je ona danas tugde jeste?– Sa odbrambenom industrijom dogodilo se sve ono {to i sa

celom na{om privredom koja je bila izvozno orijentisana. Kao{to je poznato, prvo se dogodio raspad doma}eg trì{ta, pa je naovim prostorima ostalo ne{to vi{e od jedna tre}ina od onda-{weg trì{ta… Uz to, i Vojska je u tom periodu doìvela velikutransformaciju, pre svega u svom smawewu, ali i u svojim potre-bama. S druge strane, na{a namenska industrija je bila vrlo iz-vozno orijentisana i ekonomskim embargom ona je bila pogo|enadrasti~nije i vi{e nego civilna. Dakle, to su bila ta nepovoqnade{avawa koja su konvergirala u istom momentu: sa raspadom do-ma}eg do{lo je i do zatvarawa inostranog trì{ta, {to je za po-sledicu imalo velike probleme. Istovremeno, u takvim nesre}nimokolnostima za tu, ali i svu drugu na{u industriju, vaìla je vla-dina uredba da niko od radnika ne moè da bude progla{en tehno-lo{kim vi{kom. Sami privredni subjekti, me|utim, nisu mogli da

– U mnogim preduze}imau kojima je, posledwih godi-na, dràva postala ve}in-ski vlasnik, to se nije do-godilo zato {to je ona è-lela ili imala interes dawima upravqa ili vodi ra-~una o wima. Ne! To se do-godilo upravo zato {to jetim preduze}ima bila po-trebna pomo}, jer ona nisumogla da servisiraju svojestare i nove dugove, zato{to nisu mogla da pla}ajuuredno poreze i doprino-se… Dràva je tako do{lau situaciju da mora da impomogne i da putem konver-tovawa tih dugova u dràv-ni kapital, zapravo, posta-ne ve}inski vlasnik u timpreduze}ima. Ali, dràvatime nije dobila ni{ta ve-liko, ve} samo brigu i gla-voboqu. Naravno, ne{to jeza nijansu bilo druga~ijekod odbrambene industri-je. Uz realan motiv i èquda joj se pomogne oko nago-milanih dugova, dràva jeprema odbrambenoj indu-striji imala i dodatni po-zitivan odnos jer je, kao{to je poznato, re~ o vrlova`noj industrijskoj grani,kojoj smo ̀ eleli da, i na tajna~in, damo do zna~aja.Ali, u osnovi, ovde je vi{ebila èqa da im se pomog-

ne nego namera ili interes da dràva poseduje ve}inski paket ka-pitala u preduze}ima odbrambene industrije. Upravo zato dràvai jeste spremna da u narednom periodu kontroli{e i posebnimkreditima i finansijskim podsticajima pomogne sve one izvozno,ali ponavqam samo izvozno orijentisane programe tih preduze}a.

Koliko je danas realno govoriti o izvozu na{eg NVO, kaojedinoj {ansi za opstanak odbrambene industrije, kada sezna da smo u tom pogledu u poprili~nom tehnolo{kom za-stoju i da su, tokom 1999. godine, bombardovawem upravodevastirani gotovo svi va`ni objekti na{e tada{we na-menske industrije? Jesmo li danas, uop{te, konkurentni uovoj oblasti? – To biste zaista morali da pitate one koji su stru~niji od me-

ne. Iako poti~em iz industrije, ja sam radio u potpuno drugom sekto-ru, te nisam imao prilike da se podrobno informi{em o namenskojindustriji. Me|utim, kada se poredite sa drugima, va`no je da znatei sa kojom ciqnom grupom se poredite. Ako su to, recimo, najrazvije-nije industrijske zemqe onda je jasno da smo, koliko i na drugim pla-novima, isto tako i u ovoj oblasti u ozbiqnom zaostatku u odnosu nawih. Ali, ako je re~ o zemqama koje su bile u na{em rangu, onda mi-slim da i u ovom sektoru, zbog dominacije ”know how” i iskustva, pai izuzetne privrènosti na{ih inèwera koji su ostali u tim fa-brikama, onda mi nismo u nekom drasti~nom zaostatku. Recimo, pri-mer fabrike u Lu~anima to najboqe pokazuje. Ta fabrika je obno-vqena i ona je jedna od dve-tri u svetu te vrste koja ima gotov proiz-vod koji je, da tako kaèm, stopostotno izvozan artikal i mi }emo,naravno, kao Ministarstvo to maksimalno podràti kao {to smopodràli, uz razumevawe i solidarnost drugih preduze}a iz tog lan-ca namenske industrije, i obnovu fabrike u Lu~anima.

9

– U ovom slu~aju su bi-li angaòvani stru~ni kon-sultant i qudi iz Ministar-stva odbrane SCG koji sebave materijalnim resursi-ma. Dakle, na osnovu stru~-nih analiza tih qudi, zasvako od {est preduze}a uSrbiji je odre|eno kolikotreba da ima zaposlenih. Ive}ina tih preduze}a je ve}profilisala svoj broj za-poslenih na osnovu pomenu-tih analiza i sopstvenestrategije razvoja. Dakle, jasebi ne dajem za pravo dakaèm da li je to stvarno tajbroj zaposlenih koji trebada nastavi da radi u od-brambenoj industriji iline, jer su to analiziralimnogo stru~niji qudi od me-ne. Ali, li~no mislim da usvakom preduze}u, ako pri-mete da je i taj broj trenut-no zaposlenih prevelik,treba da nastave sa racio-nalizacijom radne snage.

Kada kaète raciona-lizacija radne snage,na koga konkretno mi-slite: radnike ili naadministraciju? – Neminovno je, ali

ba{ do kraja, da se iz tihpreduze}a i{~isti sve ono{to nije vezano za namen-sku industriju. Zna~i, svi tzv. usisiva~i dohotka, svi ostali delovimoraju biti odvojeni od onoga {to stvarno jeste odbrambena indu-strija i podvrgnuti redovnom procesu privatizacije. Znate, akobrod tone, da bi spasao i brod i posadu, kapetan prvo preko palu-be u more baca vi{ak tereta na la|i. Ovde, naravno, nije re~ obacawu ve} o preno{ewu u redovan proces privatizacije hotela,odmarali{ta, teniskih terena i drugih programa koji proizvoderobu {iroke potro{we, a da bi se spasilo ono {to je krucijalno,a to je namenski program. I dràva je velikodu{no postupila i po-mogla da se sporedni delovi u tim preduze}ima prodaju i da se no-vac, taj ostvareni prihod, uloì u razvoj preduze}a, ali ne za po-tro{wu ili plate.

Postoji li identifikovani interes u inostranstvu ili ze-mqi da se budu}i izdvojeni “civilni programi” u sada{wimpreduze}ima odbrambene industrije kupe, odnosno priva-tizuju? – Ja nemam nameru da se bavim time da li toga ima ili ne.

Znate, interes ne zna~i ni{ta! Prava stvar je ponuda. Odnosno,da li je neko “presavio” tabak hartije i dao ponudu. I to je pravaverifikacija. Dobijao sam na desetine pisama o namerama, a po-sle tih nigde nema… Zna~i, mene ta pisma o namerama mnogo ne uz-bu|uju… Ali, trì{na verifikacija se proverava upravo onda ka-da se javno objavi da se neko preduze}e prodaje na aukciji ili ten-deru. Sve ostalo je u domenu pri~e i spekulacije!

Dràva je, koliko je poznato, danas ve}inski vlasnik u pred-uze}ima odbrambene industrije. Kakva je, dakle, i tim po-vodom uloga na{e dràve u onome {to danas zovemo tran-sformacija, reorganizacija i restrukturisawe odbrambe-ne industrije? [ta dràva tu radi?

Ipak, qudi se pla{e za posao. Pribojavaju se spiskova vi-{kova… Kakva je danas situacija? – Odbrambena industrija je ve} u prvom krugu o~i{}ena od

vi{ka zaposlenih, ali za posao se boje i u drugim preduze}ima, ane samo onim namenske proizvodwe. I to je neminovnost! Uosta-lom, ho}emo li da ìvimo u iluzijama? Znate, ìveli smo 15 godi-na u iluzijama da radimo i idemo naposao, a u stvari smo jeli na{e fa-brike, preduze}a… Ho}emo li tako danastavimo, da ̀ ivimo u iluzijama? Na-ravno, to jeste jedna mogu}nost… Dafabrika radi sa 10–20 odsto svojihproizvodnih kapaciteta, a da imamosto odsto zaposlenih qudi? Nema vi-{e pri~e o tome da }e im dràva na}ii obezbediti posao! Naravno, dràvaima neki kvantum i obim posla za na-mensku proizvodwu koji je potreban zafunkcionisawe Vojske i koji je sada vr-lo minoran. Prema tome, ako odbram-bena industrija ne na|e interes, na~i-ne i puteve da svoje proizvode i uslugeplasira na svetskom trì{tu, onda jazaista ne vidim na~in da oni preìvei ne vidim da im se pi{e lepa sudbi-na. S druge strane, moè da se dogodida oni nastave da ìve u iluzijama i da zavr{e u bankrotstvu, uste~aju… Da li je to re{ewe? Da imamo jo{ vi{e nezaposlenihqudi, na ulici. Zato se mora se}i do zdravoga, do onog broja koji}e omogu}iti normalnu i racionalnu proizvodwu, mora se broj za-poslenih odrediti prema obimu posla i do tog broja se mora povu-}i crta! Trì{te mora da kreira broj zaposlenih! Ne ̀ eqa, ne so-cijalna politika, nego trì{te.

Kada se govori o odvajawu civilnog dela od onog odbram-benog na {ta ste misli, odnosno {ta su Vam predloìlidirektori tih preduze}a, o ~emu oni razmi{qaju, o kojimnovim projektima?

– Oni treba da izdvoje postoje}e civilne programe. Ne trebada razmi{qaju o novim civilnim programima ve} da svoje postoje-}e izdvoje i da se to privatizuje. I to je tako jasno, ali samo trebarazbiti opstrukciju koja ina~e postoji u jednom delu menaxmentanekih preduze}a. Naravno, ima i onih preduze}a koja se iskqu~ivobave namenskom proizvodwom i nemaju te civilne programe. Zna-te, ima fabrika koje su razlupane, koje se mu~e, ne primaju subven-cije, a istovremeno imaju hotel blizu svog grada koji ve} ~etiri go-

dine ne radi, koji je zarastao u ko-rov… A za kupovinu tog hotela postojikupac ali oni ga ne prodaju, ve} ga ~u-vaju za neko boqe vreme. Koje to vre-me? Pa, neka prodaju taj hotel, ili to{to ve} imaju, neka se tako pomognu,neka vrate dugove, neka od toga inve-stiraju, sebe osposobe za daqi rad isami sebi pomognu. To su sve diskusijekoje se vode i koje vam prenosim, alinamerno ne}u da spomiwem imena tihfabrika. Kaù: promeni}e se situa-cija i vreme pa }e im hotel ostati dase odmaraju. A ja ih pitam: od ~ega dase odmarate kad ve} 15 godina ne ra-dite? Platite vi svojim radnicimaplatu, pa neka oni idu da se odmarajuu koji god ho}e hotel. Manite se vi ugo-stiteqstva i ostalog! I radite vi ono{to najboqe znate, a to je oblast na-menske ili civilne proizvodwe…

Gospodine ministre, dugo ste bili u privredi. Koliko Vamto iskustvo direktora danas pomaè na ovoj funkciji? – Ni{ta drugo ne zagovaram, nego ono {to sam i sam radio

kada sam bio direktor Livnice Kikinda. Tada je iz Livnice oti-{lo 1.714 radnika, dodu{e, ve}ina wih je oti{la dobrovoqno,kao tehnolo{ki vi{ak. Prodali smo neka predstavni{tva, hote-le, sve ono {to nam je bilo vi{ak i uspeli smo da do|emo do pri-vatizacije, do zelene grane. Dakle, nikakav druga~iji model nename}em danas drugima ve} samo onaj koji je jedino mogu} i u kojiduboko verujem. Ne bi bilo fer ni da sada ne{to drugo pri~am od

INTERVJU

10

Ako brod tone, da bi spasao i brod i posadu, kapetan prvo preko palube u more baca vi{ak tereta na la|i. Ovde, naravno,

nije re~ o bacawu ve} o preno{ewu u redovanproces privatizacije sporednih stvari, a da bi

se spasilo ono {to je krucijalno, a to je namenski program.

Mora se se}i do zdravoga, do onog brojazaposlenih koji }e omogu}iti normalnu i racionalnu proizvodwu, i do tog broja se

mora povu}i crta! Trì{te mora da kreirabroj zaposlenih! Ne èqa, ne socijalna

politika, nego trì{te.

15. april 2006.

onoga {to sam radio i to u fabrici gde sam ponikao i ceo radnivek proveo, ta~nije punih 27 godina.

Koliko je ta situacija, da morate da otpu{tate qude u fa-brici, li~no za Vas bila mu~na? – Pa, izuzetno mu~na… Evo, ispri~a}u vam jednu anegdotu…

Krajem maja 1992. godine vratio sam se iz Indije. Tamo je trebaloda budem direktor predstavni{tva Livnice i Geneksa u Bombaju. Teno}i je osvanula vest Saveta bezbednosti UN o uvo|ewu ekonom-skog embarga Jugoslaviji. Livnica Kikinda u kojoj sam radio imalaje skoro 6.000 radnika koji su od izvoza godi{we zara|ivali vi-{e od 100 miliona dolara. Da li moète da pretpostavite {ta jeza takvu jednu firmu, koja je vi{e od 70 odsto svoje proizvodwe iz-vozila, zna~ila jedna takva vest? Smrt! Mesec dana po uvo|ewuembarga na{oj zemqi, {etao sam jedne ve~eri sa profesorom lo-kalne gimnazije na trgu u Kikindi koji me je pitao, krajwe dobrona-merno, {ta }emo da radimo sada kada nema posla u Livnici, kadaje stao izvoz?... Pitao me i imamo li vi{ka zaposlenih… Odgovo-rio sam mu da smo i pre uvo|ewa embarga imali u firmi vi{akzaposlenih, a da }e sada, posle gubitka trì{ta, to biti katastro-fa. I rekao sam mu, mada tada nisam bio generalni direktor Liv-nice, da }e otpu{tawa vi{ka radnika sigurno biti i da ne bih vo-leo, ne dao Bog, da ja budem u koì onog ko }e o tome morati da od-lu~uje. Deset godina kasnije, 2002, sudbina se sa mnom poigrala ija sam postao generalni direktor firme. Meni je zapala uloga daprvo to moram da uradim. Vidite, da smo to uradili odmah, te1992. godine, mi bismo danas u svimtim fabrikama bili u boqoj kondiciji.Da je Slobodan Milo{evi} imao malovi{e sluha i da je shvatio da je embargoi da mora da vodi realnu ekonomiju, azna se da nije imao snage da to uradi,jer je vodio populisti~ku politiku, nebismo danas imali uni{tene fabrike.Molim vas, ja ne govorim ovde o poli-tici ve} o ekonomiji i privredi! Mo-`da bih, da sam ja bio na wegovom me-stu, isto kao on tada razmi{qao… Ali,da je tada zdravo shva}eno da smo sa embargom izgubili trì{ta ida moramo na{e resurse dovesti u realne okvire, na{e fabrikebi danas, sasvim sigurno, bile u mnogo povoqnijoj poziciji. Ova-ko, umesto da je do{lo do investirawa u razvoj sve je odlazilo naplate i, kao {to sam rekao, do{lo je do pojave kanibalizma.

Nedavno je u Kraqevu do{lo do ozbiqnih protesta radni-ka u jednoj vojnodohodovnoj ustanovi; sli~na situacija je i udrugim gde radnici mesecima nisu primili plate, a tim po-vodom je i ministar odbrane Zoran Stankovi}, za samo ne-koliko meseci, tri puta odlazio u Kara|or|evo. Kao mini-star privrede Srbije, vidite li neko re{ewe za na{e voj-nodohodovne ustanove i remontno-tehni~ke zavode? – U ovom trenutku za remontno-tehni~ke zavode vidim mnogo

mawe {anse nego za ona preduze}a koja imaju svoj konkretan pro-izvod. Znate, da biste ne{to remontovali Vojska mora prvo to dakoristi. Koliko znam, nama vojni avioni ne lete, vozila su u gara-àma… Pa {ta onda da se remontuje?

Ima mnogo toga {to je za remont, ali Vojska zbog restrik-tivnog buxeta nema novca da to plati. – Tako je… Ali nema ni dràva novca da plati ne{to {to joj

ne treba. Vidite, pitawe je uop{te veli~ine na{e vojske… Ja sam,kada je ina~e re~ o Vojsci, odrastao od tog vojnog dinara jer je mojotac bio oficir pa, mo`da i zbog toga, imam nostalgi~no poziti-van odnos prema svemu tome. U celoj toj pri~i meni zato najteè nepada to {to moramo da smawimo brojno stawe Vojske i weno nao-ruàwe i da je, na neki na~in, prilagodimo realnim okvirima, ve}~iwenica {to se ne zna ta~no {ta se ho}e i kolika se Vojska ho}eza dve, tri ili pet godina. Iako sam u Vladi Srbije, imam utisak,mada su ti poslovi u nadle`nosti drugog ministarstva, da je to gre-{ka i jedne i druge, i one tre}e vlade, i drugih sa ovih prostora,

11

{to jo{ uvek nije jasno definisano idovedeno do kraja {ta mi to sa Voj-skom ho}emo. Kada bi postojala vizi-ja, onda bih se svim srcem borio zato {to se ustanovilo, a na bazi sa-vremenih kriterijuma i mi{qewavojnih i civilnih stru~waka.

Na kraju, gospodine ministre, ve-rujete li da bi, mo`da, sa na{imulaskom u Partnerstvo za mir, apotom i u Nato, za na{u odbrambe-

nu industriju do{li boqi dani? – Sve predstoje}e me|unarodne integracije kojima kao drà-

va teìmo u su{tini su na{a neminovnost. Mi smo tim putem kre-nuli i sve je to jedno sa drugim povezano. Zna~i, ako ho}emo uEvropsku uniju moramo prvo u Partnerstvo za mir itd. Sve to shva-tam kao mogu}nost i {ansu da na{a preduze}a do|u u poziciju darade u ravnopravnim konkurentskim uslovima. I siguran sam da}e onda na{i qudi da iskoriste svoju {ansu. Mo`da }e i tu u po-~etku biti malo problema, ali }emo mi, pre ili kasnije, iskori-stiti {ansu. Jer, mnogi pokazateqi govore da mi imamo tu vital-nost da iskonski istrajemo… Uostalom, mi smo i otpustom duga idrugim mehanizmima, a zahvaquju}i svemu onome {to su ova drà-va i wena ekonomija uradile, pokazali izuzetnu vitalnost i u iz-nosu od 3,85 milijardi evra relaksirali brojne prethodne dugoveprivrede koji su nastali kao plod neracionalnosti i zabluda, ~i-tavog galimatijasa problema.

Dakle, ima li ipak nade i svetlosti na kraju tog mra~nogtunela kada je re~ o na{oj odbrambenoj industriji? Kakvesu Va{e prognoze?– Ima. Ali samo ako se ta industrija osposobi da bude na

svetskom trì{tu. Dakle, bez izvoza ona nema {ansu da preìvi.Na{e potrebe su danas toliko male da nema razloga dràti celutu industriju i pla}ati je toliko skupo kada se to, recimo, moè pojeftinijoj ceni uvesti. Re{ewe je, dakle, u tome da se odbrambenaindustrija osposobi, da je dràva potpomogne kreditima, a ne sub-vencijama, i zakora~i na svetsku pijacu gde }e ponuditi tom trì-{tu zna~ajne proizvode koji, naàlost i u sada{wem svetu i kon-stelaciji postoje}ih odnosa, jo{ uvek imaju svoju pro|u.

Du{an MARINOVI]Snimio Zvonko PERGE

Da je tada zdravo shva}eno da smo sa embargom izgubili trì{ta i da moramo na{e resurse dovesti u realne okvire,

na{e fabrike bi danas, sasvim sigurno, bile u mnogo povoqnijoj poziciji. Ovako,

umesto da je do{lo do investirawa u razvoj sve je odlazilo na plate i, kao {to sam rekao,

do{lo je do pojave kanibalizma.

15. april 2006.12

Nastavnici [kole nacionalne odbrane, predvo|eni na~elnikom pukov-nikom Qubi{om Lojanicom, realizovali su komandantsko izvi|awe sa slu-{aocima 49. klase General{tabnog usavr{avawa na prostoru ju`ne i cen-tralne Srbije. Realizovani su va`ni zadaci provere vaqanosti donetih od-luka u u~ionicama–kabinetima u pripremi, organizovawu i realizaciji voj-nih operacija i ume{nosti slu{alaca 49. klase G[U u angaòvawu operativ-nih sastava VSCG, posebno sa aspekta uticaja vojnogeografskog ~inioca i an-gaòvawa komandi, jedinica i ustanova VSCG na tom delu zemqe. Proverenesu i mogu}nosti u~e{}a organa vlasti, lokalne samouprave, privrednih i dru-gih struktura u planirawu, organizovawu i vo|ewu operacija u postoje}imuslovima, te delovawa dru{tvenih ~inilaca, istorijskih tradicija i kulturo-lo{kih vrednosti na procese objediwavawa i usmeravawa sadràja operaci-je kao celine.

Na~elnik [kole nacionalne odbrane pukovnik docent Qubi{a Lojani-ca je i tom prilikom istakao da u procesu usavr{avawa kadra za najodgovor-nije komandne, {tabne i operativne du`nosti u Ministarstvu odbrane, Gene-ral{tabu i operativnim sastavima VSCG, prakti~ni oblici nastave, a po-sebno komandantsko izvi|awe, imaju najve}i zna~aj, jer je to prakti~na prove-ra i potvrda osposobqenosti slu{alaca za dono{ewe odluka strategijskog,operativnog i takti~kog nivoa u uslovima realnih i modelovanih izazova, ri-zika i pretwi sistemima bezbednosti i odbrane dràvne zajednice SCG.

Na~elnik Katedre operatike pukovnik docent Zoran Jakovqevi} je ista-kao da su planirani sadràji izvi|awa uspe{no realizovani i da su slu{ao-ci i nastavnici ispoqili visok nivo znawa, sposobnosti i stvarala~ke pri-mene iskustava u wihovoj realizaciji.

Posebnu pohvalu zasluùju doma}ini iz komandi i jedinica Operativnihi Kopnenih snaga i predstavnici lokalne vlasti iz op{tina centralne i ju`neSrbije koji su omogu}ili dobre uslove za rad i boravak na terenu. U zoni od-govornosti 78. motorizovane brigade, kojom komanduje pukovnik Milosav Si-movi}, sagledani su i analizirani aspekti uticaja obezbe|ewa Kopnene zonebezbednosti, dràvne granice sa Makedonijom, administrativne linije saKiM, vojnih objekata i objekata od posebnog zna~aja za borbenu gotovost uuslovima izvo|ewa operacije preventivnog razme{tawa snaga i obezbe|ewamira na jugu Srbije.

Prilikom obilaska 49. klase General{tabnog usavr{avawa na teì-{nom zadatku na~elnik Vojne akademije general-major mr Vidosav Kova~evi}je istakao “da je iz redova Vojne akademije ponikao oficirski kadar koji jesudbonosno uticao na mnoga istorijska doga|awa na{eg naroda i koji je ume-}e, sposobnosti, vojni~ku ~ast i odgovornost posvetio otaxbini. Zato i sada,u svakoj aktivnosti, pogotovu na najvi{em nivou {kolovawa oficira VSCG,treba razvijati sposobnosti i vrline prilagodqive vremenu: oficir–stra-teg–vo|a–rukovodilac–vaspita~–stru~wak, ali i dostojni reprezent Vojske,dràve i naroda u svim prilikama i na raznim zadacima”.

Vojislav \OR\EVI]

Istraìvawe odnosa samedijima Agencije PRAGMA

MINISTARSTVO ODBRANE ME\U NAJBOQIM

Najkvalitetnije odnose sa medijima me|u dr-àvnim institucijama i politi~kim organizacijamatokom pro{le godine imali su Skup{tina Beogra-da, Uprava za za{titu ìvotne sredine, Ministar-stvo odbrane i Narodna banka Srbije, saop{tilaje Agencija PRAGMA nakon istraìvawa medijskogpredstavqawa institucija i pojedinaca u vi{e ka-tegorija.

Prema tom istraìvawu ministar SCG za qud-ska i mawinska prava Rasim Qaji} bio je najkomu-nikativniji dràvni i politi~ki funkcioner u Sr-biji tokom pro{le godine.

Me|u privrednicima, glasove novinara do-bili su Filip Cepter, Milka Forcan, MiroslavMi{kovi}, An|elko Trpkovi} i Vojin \or|evi}, au neprivrednom sektoru najvi{e glasova dobio jesekretar fudbalskog kluba “Partizan” @arko Ze-~evi}.

Prema rezultatima istraìvawa, u kategorijiprivrednih organizacija najboqe odnose sa mediji-ma imali su Telekom Srbija, Aerodrom ”Beograd”,Delta holding, Parking servis i Erste banka.

Me|u neprivrednim organizacijama za najko-munikativnije ozna~eni su fudbalski klub “Parti-zan”, Privredna komora Srbije, MENSA, Francu-ski kulturni centar i Vaterpolo savez SCG.

Organizovani doga|aji koji su, prema izborunovinara, obeleìli pro{lu godinu su muzi~ki fe-stival Egzit, Evropskog prvenstvo u ko{arci, Birfest i koncert Andrea Bo~elija.

U~enici Vojne gimnazije u 72. specijalnoj brigadi

MOTIV ZA BUDU]IPOZIV

U~enici tre}eg razreda Vojne gimnazije obi-{li su 5. aprila 72. specijalnu brigadu u Pan~evu.Poseta je organizovana kao deo nastavnih aktivno-sti iz predmeta “vojna obuka”. U Kasarni “RastkoNemawi}“ profesore i oko 140 u~enika Vojne gim-nazije pozdravio je zastupnik komandanta 72. spbrpukovnik Zoran Veli~kovi}.

Za mladi}e koji se pripremaju da upi{u Vojnuakademiju, specijalci iz Pan~eva izveli su prikazobuke na takti~kom poligonu za protivteroristi~kuborbu u naseqenom mestu, u gradskoj i seoskoj sre-dini i pokazali im kako se koriste minsko-eksplo-zivna sredstva i hladno oru`je.

– Qudi obi~no imaju predrasude o Vojnoj gim-naziji. Izjedna~avaju je sa vojnom {kolom, misle dase tu stalno kopa i juri{a. Me|utim, to je {kola op-{teg tipa koja ima nastavni plan i program kao isve civilne gimnazije sa jednom razlikom, a to je voj-na obuka u tre}oj godini. Nizom aktivnosti kao {toje dana{wa poku{avamo da razvijemo interesova-we u~enika za vojni poziv, da im predstavimo real-nu situaciju i tako spre~imo neka wihova ma{tawai iluzije – rekla je psiholog Ivana Stupar.

A. A.

KOMANDANTSKOIZVI\AWE NA JUGU SRBIJE

[kola nacionalne odbrane

13

P E R A S P E R A

ZLOÎN MOJA DE@ELA

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“

Slovena~kiteritorijalciubili su juna1991. godine, na grani~nomprelazu Holmec,trojicu de~akakoji se nisubranili.Podigli su ruke,nosili beloplatno. U rukama nisuimali oru`je.Hteli su da kaùda je, bar {to sewih ti~e, taj ratbio gotov.

O

M

K

vo nije licitirawe sa koli~inom zla na ovomubogom poluostrvu. Dakle, na ~ijim je le|imaod zakrvqenih bratskih naroda najteìkrst? Ili je mo`da va`nije od svega, ko je pr-

vi po~eo! Da li su to, kao i uvek baksuzni Srbi,od Principa do danas, nespremni za slogu, a go-tovi da mahnitost svakog kratkovidog vo|e pri-hvate kao nacionalni usud?

Videli smo onaj zlo~in na Holmecu. Slove-na~ki teritorijalci ubili su trojicu de~aka kojise nisu branili. Podigli su ruke, nosili beloplatno. U rukama nisu imali oru`je. Hteli su dakaù da je, bar {to se wih ti~e, taj rat bio gotov.Ionako su ih genijalni stratezi tamo poslali bezobuke i bez razloga.

Austrijanci su imali dovoqno pribranostida snime tu smrt nedu`nih. Tako to ide sa prvimkom{ijama. Od prvih koraka ka nezavisnosti, oniumeju da zavire u dvori{te. Novi, mlad kom{ija,èqan Evrope i slobode. Da vidimo kakav je kadpo~iwe da mewa svet oko sebe!

Prvi korak koji je u~iwen bio je zlo~in. Zasvet, to je bila ”odbrana od agresije“! Za JNA,sramotna generalna proba raspada. Rat koji jesistem ONO i DSZ vodio sam protiv sebe, kaokancer ~ija metastaza po~iwe na severu. Terito-rijalci ubijaju vojnike armije koja ih je stvorila.Vojna elita u Beogradu je za~u|ena nad svojim ma-loumnim projekcijama. Sve su predvideli, ali ni-{ta ne uspeva. âk tragi~no propada i savr{enaoperacija sa regrutima bez sve~ane obaveze.

Ali i takva vojska bez rukovode}eg mozga,progla{ena je silovitim ru{iteqem mlade demo-kratije. I takva Slovenija, li{ena milosr|a ieti~kih obzira, progla{ena je nevinom i krhkom`rtvom.

onopol za sve kasnije zlo~ine preuzeo je jug.Zlo~ine u ime Srbije po~inili su najgori.Olo{, koji je u silnim ru{evinama vredno-

snog sistema postao etalon rodoqubqa. A ipak jepred snimkom ubistva muslimanskih mladi}a kodTrnova, ustala cela Srbija. ”Ako je onaj, ko je pu-cao u le|a zarobqenim momcima Srbin“, napisaoje jedan ~italac ”Politike“, „ja to ne èlim biti!“.

Ta~no je ovo: to nisu bili Srbi, to su bilizlo~inci, ubice nemo}nih. [ta su bili pre – to jesvejedno.

O~ekivali smo bar da Slovenci ne}e sakri-vati najgore me|u sobom kao svoje najboqe. Samoda kaù: ”Jeste, to je uàs koga se moramo oslo-boditi, sve gledaju}i istini u o~i. To je stra{an

zlo~in“. Pa da onda dva vode}a Janeza, Drnov{eki Jan{a odu na Holmec i kleknu pred uspomenamana te de~ake.

To se, naravno, nije dogodilo. Slovenci pom-no ~uvaju svoju istoriju. Oni nam posredno poru~u-ju da je to {to je slikala austrijska televizija, ne-{to najboqe iz we. Za wih je Holmec mo`da legen-darni podvig. Ne ̀ ele da im neka nova saznawa ra-zaraju romanti~ne uspomene na domovinski rat.

U Hagu misle kako to nije slu~aj za wih. ”Zlo-~in nije dovoqno veliki, nismo zainteresovani!“

Upadqivo }ute i nevladine organizacije izSrbije, povodom tog ”malog“ nacisti~kog pira.One ipak ne {tite op{te humanitarno pravo, negosvoj udoban poloàj. Tako im je stimulisan selek-tivni napor da se bore za istinu koju èle. Svakinastrani hedonizam mora da ima svoju cenu.

Slovenija i Srbija su posledwih godina po-pravile svoje odnose. Neke stare rane po~ele suda zara{}uju. Vreme bojkota roba i zabrane pu-tovawa, kao da je iza nas.

ad do|u veliki praznici, pun je Beograd mla-dih Slovenaca. ”Nigde ìvotne energije kaou Srbiji“ – kaù momci koji su odrasli tekposle ratova. A ovde nisu bili nikada pre.

Mo`da je stvoren najboqi okvir da se zaboravistara mr`wa.

Za sve to, potrebna je saglasnost u po{tova-wu. Srbija je ne{to brè zaboravila pro{lost.A sada, posle slika sa Holmeca, vra}aju nam sefantazmagori~ne scene kozara~kog kola bratstvai jedinstva, koje igraju Joè Smole i Radmila An-|elkovi}. I to samo nekoliko meseci pre junskograta, u kome je Janez Jan{a potukao Blagoja Axi-}a. Moralo je tako da bude, general je imao samoJNA, a kaplar sve ostalo.

Mo`da }e Srbija, u vremenu obnove samopo-{tovawa da kupi ”Merkator“. Devedesete se ipakne mogu vratiti. Onaj uàsni snimak pomaè namda boqe razumemo istoriju balkanskog zla. I daSrbija nipo{to ne bude u defanzivi pred wim.Niko nema prava da ovde uporno ~uva la`nu nevi-nost mlade Slovenije.

Tamo se za~eo zlo~in. To ne opravdava niko-ga kasnije, ali mora da se zna. O~ekujemo da Slo-venci {irom otvorenih o~iju pogledaju u temeqesvoje dràve. Ni{ta se ne}e promeniti. Bez qu-bavi, do daqeg. Samo neka kaù, ”u~inili smo to!“I onda }e biti pravi pobednici u ratu sa onimakoji su vodili JNA. I onda }e razumeti da bi tobilo lako i bez zlo~ina.

Vodena stihija, koja se i ove godine prete}i nadvila nad Vojvodi-nom, nije iznenadila komande i jedinice VSCG u tom delu na{ezemqe. Ve} u prvom naletu Dunava iz susedne Ma|arske po~et-kom meseca, na oja~avawu nasipa i spasavawu dobara u rejonuBezdana i Ba~kog Mono{tora angaòvan je ve}i broj pripadni-ka Vazduhoplovnog nastavnog centra VSCG iz Sombora.Koriste}i ste~ena iskustva tokom pro{logodi{wih poplava u

Sredwem Banatu, kada su pripadnici Novosasdskog korpusa prviprisko~ili u pomo} ugroènom stanovni{tvu, jo{ 7. aprila Komandatog operativnog sastava formirala je poseban {tab za pra}ewe si-tuacije i stepena ugroènosti od poplava u zoni svoje odgovornosti.

– Vojska }e u odbrani od poplave angaòvati, po potrebi, svesvoje potencijale, ali sama Vojska ne moè da se bori protiv vodenestihije. Neophodno je da se u odbranu od poplava ukqu~e i svi ostaligra|ani, a ne da se doga|a kao sada, da grupe qudi nemo posmatrajukako vojnici rade na nasipu – rekao je pomalo revoltirano general-major Stanimir Matijevi}, u nedequ, 9. aprila, prilikom obilaskaizgradwe nasipa na Dunavu, upravo uz Varadinski most, apeluju}i nasve dru{tvene strukture da se {to hitnije ukqu~e u odbranu od po-plava.

APEL ZA POMO]Prema re~ima komandanta Korpusa, jo{ sedmog aprila iz Me-

sne zajednice Petrovaradin upu}en je apel za pomo}. Nekoliko dese-tina vojnika na ~elu sa kapetanom prve klase Qajkom Nerdizom ukqu-~eno je u odbranu od vodene stihije podgra|a te Mesne zajednice.

I pre progla{ewa vanredne odbrane od poplava, u KomandiNovosadskog korpusapreduzete su neophodne mere kako bi se snage isredstva tog operativnogsastava planski angaòvali na izgradwinasipa, eventualnoj evakuaciji stanovni{tvai ìvotiwa, tesanitetskom i intendantskom zbriwavawu ugroènogstanovni{tva u Vojvodini

14

NA PRVIM LINIPRIPADNICI NOVOSADSKOG KORPUSAU BORBI SA VODENOM STIHIJOM

Vojska Srbije i Crne Gore aktivno je ukqu~ena u odbranu od po-plava na svim ugroènim podru~jima. Na osnovu nare|ewa na~el-nika General{taba general-potpukovnika Qubi{e Joki}a, vi{e od400 pripadnika Vojske iz sastava Novosadskog korpusa, Vazduho-plovnih snaga i PVO, Kopnenih i Operativnih snaga Vojske, zajednosa tehni~kim sredstvima, angaùje se na izradi odbrambenih poja-seva i drugim aktivnostima na pomo}i stanovni{tvu.

Pripadnici Vojske su angaòvani na Dunavu i Tisi, u rejonu sela@abaq, u Petrovaradinu, kod Ledinaca, Zemuna, Kostolca i Veli-kog Gradi{ta. Na izradi odbrambenog nasipa duìne 7,5 km kodNovog Sada, pored ostalih, angaòvano je i 40 vojnika na civilnomsluèwu vojnog roka. Istovremeno, pripadnici Vojske su angaòva-ni i na za{titi pojedinih sopstvenih objekata koji su ugroèni po-plavama.

Prodor vode je ubrzo zaustavqen. Istog dana u porti hrama Pre-svete Bogorodice u Sremskoj Kamenici, tek stotinak metara uda-qenom od Dunava, angaòvana je grupa vojnika sa zastavnikom prveklase Sini{om Vlatkovi}em da spre~i prodor vode u hram.

– Da Vojska nije brzo intervenisala ju~e bi sveti hram plivaou vodi. Na sre}u, ovi mladi}i su neumorno i po`rtvovano zausta-vili prodor vode – kaù sve{tenici tog hrama protojereji TodorKati} i Gavro Milanovi}.

Ni Tisa nije ostala mirna. Neo~ekivano brz rast vodostajate reke ugrozio je selo Mo{orin, pa je na taj deo odbrambene li-nije, u rano jutro osmog aprila, upu}en 91 pripadnik novosadskoggarnizona. Neposredno uz @abaqski most na Tisi raspore|ena jei grupa od pedesetak artiqeraca iz Rume, kojima je zadatak da punevre}e zemqom kako bi se oja~ao bedem u duìni od skoro dvadesetkilometara.

– Za dan i no} zemqom je napuweno vi{e od tri hiqade vre-}a. Vremena za odmor bilo je tek da se ne{to prezalogaji, ali ni-ko se ne àli. Radi se udarni~ki, bez prestanka – kaè generalMatijevi}.

Tisa je ozbiqno zapretila i Staji}evu, pa je iz suboti~keoklopne brigade u to mesto nedaleko od Zrewanina upu}eno {e-zdesetak stare{ina i vojnika za pomo} u odbrani nasipa.

Tokom popodneva istoga dana nabujale vode Dunava po~ele suda ugroàvaju i dva skladi{na objekta 793. pozadinske baze Novo-sadskog korpusa u Petrovaradinu i Ledincima. Svi pripadnici tejedinice, sa raspoloìvom mehanizacijom, na{li su se na odbram-benim nasipima.

– Ako voda probije ovu liniju nema spasa ni za Beo~in, ni zaSremsku Kamenicu – upozoravaju potpukovnik Miroslav Paji} ikapetan prve klase Sini{a Prica, koji rukovode radovima u tomrejonu.

Voda je kroz kanalizaciju prodrla i u deo kruga novosadskogVojnomedicinskog centra, ali osobqe i bolesnici za sada nisuugroèni.

NA VISINI ZADATKAKako smo saznali od Bo{ka Pilipovi}a, na~elnika odeqewa

za odbranu grada Novog Sada, pored pripadnika Novosadskog kor-pusa u Ju`noba~kom okrugu je za angaòvawe spremno i oko 1.000vojnika na civilnom odsluèwu vojnog roka, me|u wima oko 500 uNovom Sadu.

Direktor “Voda Vojvodine” Branislav Radanovi} upozorio jeda se narednih dana o~ekuje nailazak drugog vodenog talasa, ni{taslabijeg intenziteta, koji bi mogao da potraje i ceo mesec. Premawegovim re~ima, neophodno je angaòvawe Vojske i na 22 kilome-tra dugoj deonici nasipa uz levu obalu Tise, takozvanog Be~kere~-kog }o{ka, koji nije rekonstruisan u posledwih dvadeset godina ipredstavqa najslabiji deo odbrambenog sistema ~itavim tokom Ti-se u na{oj zemqi.

Pripadnici Novosadskog korpusa i drugih jedinica VSCG uVojvodini, nema sumwe, spremno }e do~ekati i taj vodeni talas. Bi-}e sigurno, kao i mnogo puta do sada na, visini zadatka zajedno same{tanima ugroènih podru~ja.

Budimir M. POPADI]

15

JAMA Sni

mio

F.B

AKI

]

Vojni logisti~ari samo

pro{le godine prodali su

strancima Vojsci nepotrebna

sredstva u vrednosti oko

devet miliona dolara, a na

doma}em trì{tu zaradili

su 16 miliona dinara. Stoga

najavquju jo{ dinami~niji

nastavak procesa otu|ewa

svega onoga {to i danas

imamo u brojnim vojnim

magacinima i skladi{tima,

a {to je oceweno kao

zastarelo i neperspektivno

naoruàwe i oprema.

15. april 2006.16

VI[KOVI NAORU@AWA I VOJNE OPREME

Pitawe vi{kova naoruàwa i vojne opreme (NVO), kao {to je poznato,aktuelno je posledwih ~etiri-pet godina. Me|utim, sa po~etkom kon-kretnijih organizacijsko-mobilizacijskih promena u Vojsci, ovaj pro-blem, koji ina~e dobrano optere}uje i Ministarstvo odbrane i Voj-sku, izbija u red prioriteta i, naravno, dobija posebno na zna~aju.

Istina, po tom pitawu ne{to je ura|eno i u minulom periodu, ali je, objek-tivno gledano, koli~ina NVO stalno rasla jer je proces otu|ewa bio mno-go sporiji od priliva novih vi{kova, proisteklih iz reformskih promena.U svemu tome, uloga Logistike ostala je nezamenqiva. Zato je to i bila pra-va adresa na koju smo se obratili ne bismo li saznali kakva je trenutnasituacija sa vi{kovima NVO, {ta je tokom minule godine otu|eno od toga i,kona~no, {ta se planira u bliskoj budu}nosti sa vi{kovima svega onoga{to je Vojsci nepotrebno i {to je, na ovaj ili onaj na~in, optere}uje.

KAD VI[AK POSTANE PROBLEMPrema re~ima na{eg sagovornika, zastupnika komandanta Logistike

pukovnika spec. Vasilija [im{i}a, diplomiranog inèwera ma{instva,na osnovu naloga General{taba VSCG, tim na ~ijem je on ~elu ima zadatakda preuzme svo suvi{no naoruàwe i vojnu opremu od jedinica takti~kognivoa, zatim da ih smesti i ~uva i, po potrebi, izvr{i pripremu i, po pro-daji, preda ih kupcima.

Na po~etku razgovora pitamo pukovnika [im{i}a da li su i u kojojmeri vi{kovi NVO danas samo vojni problem?

– Vi{kovi NVO, sami po sebi, nisu su{tinski problem Logistike, pani Vojske. Ali, kada se ima u vidu da nemamo dovoqno skladi{tenog prosto-ra, da se vi{kovi NVO sporo prodaju i da se gomilaju, zatim da se zbog lo-

TE

MA

IZME\U POTREBA I

{ih uslova sme{taja degradiraju karakteristike tehnike, pa samimtim i pada wena realna vrednost, vidi se da problema ima ali dasu to, pre svega, pitawa organizacione prirode. No, uprkos tome,ti problemi mogu biti re{eni – kaè pukovnik i obja{wava kakoje uop{te do{lo do tih vi{kova NVO:

– Kao jedna od zakonomernosti gotovo svih zemaqa Istoka utranziciji jeste da su se, sa tim procesom, uporedo drasti~no sma-wivale i wihove vojske. To se, po toj logici, dogodilo i doga|a ikod nas. Preformirawem i rasformirawem velikog broja na{ihjedinica, pojavili su se, samim tim, i neminovni vi{kovi NVO.Najzna~ajniji izvori tih vi{kova NVO kod nas su, pre svega, orga-nizacijsko-mobilizacijske promene, ali i takti~ko-tehni~ka i teh-nolo{ka zastarelost tehnike, zatim, izmena kriterijuma za prora-~un i e{alonirawe ubojnih sredstava i, kona~no, razne mirno-dopske zalihe neutro{enih rezervnih delova koje smo nasledilijo{ iz vremena JNA. Dakle, sve vi{kove NVO moèmo podeliti naosnovna, ubojna sredstva i rezervne delove. Na{ ciq je, najkra}ere~eno, otu|ewe svih vi{kova NVO i to {to pre. Time bismo oslo-bodili znatan deo na{eg skladi{tenog prostora. Vi{kove moèmootu|iti prodajom, najboqe izvozom, u zate~enom stawu, zatim, ras-hodovawem, to jest prodajom preko na{ih sabirno-prodajnih cen-tara (SPC) i, kona~no, uni{tavawem. [ta se time postiè? Otu-|ewem vi{kova NVO osloba|amo dragoceni skladi{ni prostori drugo, ali ne i mawe zna~ajno, rastere}ujemo vojni buxet od ne-potrebnih tro{kova skladi{tewa, uz dodatno stvarawe zna~ajnihprihoda.

17

REZERVNI DELOVIU vojnim magacinima i skladi{tima i danas ima vi{e

od 400.000 asortimanskih stavki, odnosno raznih vrstarezervnih delova. Gledano ukupno, to je oko 40 miliona ko-mada raznih rezervnih delova ~ak i za ona sredstva koja suodavno rashodovana ili otu|ena. Tu se nalaze, na primer,najsitniji tranzistori i elektronski otpornici, razni de-lovi naoruàwa, tenkova, Bejli-mostova, gumenih ~amaca…Prema re~ima vojnih logisti~ara u vi{ku je, pa samim timi za prodaju, oko 3.700 stavki rezervnih delova neperspek-tivnog naoruàwa i oko 1.500 stavki rezervnih delova ne-potrebnih inìwerijskih sredstava. Uz to, u vojnim magaci-nima ima jo{ i rezervnih delova iz vremena JNA ali za ko-je u civilstvu vlada jo{ uvek veliko interesovawe. Upravozato, ~im se pojave na SPC-ima, rezervni delovi naoruà-wa, raznih inìwerijskih ma{ina, nekih motornih vozilaruskog porekla ili starih italijanskih motocikala “planu”odmah, za dan-dva.

Pitamo pukovnika [im{i}a {ta ima u tom asortimanu vi-{ka i kakva je danas cena tog NVO na svetskom trì{tu?

Prema wegovim re~ima asortiman vi{ka je zaista veliki: odnajsitnijih delova, recimo, elektronskih komponenti i delova pe-{adijskog naoruàwa do krupnih sredstava artiqerije, tenkova,

I STVARNOSTI

oklopnih transportera, pa do raznih vrsta ubojnih sredstava ve-likih kalibara.

– Poznato je da je posle pada Berlinskog zida i raspada Is-to~nog vojnog bloka svetsko trì{te u velikoj meri jo{ tada zasi-}eno ponudom raznog NVO, neperspektivnog i onog drugog, tako daje danas te{ko o~ekivati dobru cenu na trì{tu – kaè pukovnik iobja{wava situaciju kod nas:

– Logistika je kod nas razme{tena u velikom broju garnizonai garnizonih mesta tako da i danas u obezbe|ewu tih lokacija iskladi{ta u~estvuje mnogo na{ih qudi, a to, naravno, ko{ta. Vi-{kovi NVO se ~uvaju, koliko to objektivne mogu}nosti dozvoqava-ju, u namenskim skladi{tima i grupisani su po pripadnosti. Po-sebno isti~em da vojni vi{kovi nisu, kako se to moè misliti, ne-gde napu{teni ili odba~eni. Naprotiv, o svakom vi{ku vodi semaksimalna briga, kao i NVO koje nas sleduje po materijalnoj for-maciji. Ti vi{kovi su kwigovodstveno zaduèni i, samim tim, onise ~uvaju po svim propisima skladi{tewa. Zbog nedostatka skladi-{tenog prostora deo tih sredstava je sme{ten i na otvorenom pro-storu ali fizi~ki obezbe|en. Re~ je, pre svega o neperspektivnojkrupnoj artiqeriji, tenkovima, inìwerijskim ma{inama i uboj-nim sredstvima koja su, mada stokirana na otvorenom prostoru,pokrivena ceradnim pokriva~ima i za{ti}ena od atmosferskihuticaja, sa obaveznom izvedenom propisanom gromobranskommreòm, kako ne bi do{lo do nezgoda izazvanih atmosferskimpra`wewem.

[TA JE SVE NA PRODAJU?Pitamo pukovnika [im{i}a {ta je do sada od vi{ka NVO

otu|eno, odnosno {ta je danas od svega toga na prodaju?– Trenutno se prodaje municija za haubice 105 i 155 mm, kao

i municija 57 mm za protivavionska oru|a ZSU 57/2. Sve zajedno,te municije ima oko 60.000 komada na lageru. [to se ti~e ubojnihsredstava, rashodovali smo nepotrebnu municiju 90 mm za samo-hodna oru|a M-36 koje ima vi{e od 40.000 komada i, kao {to jepoznato, u toku je, a na osnovu Otavske konvencije ~iji smo potpi-snici, uni{tavawe svih na{ih stokiranih protivpe{adijskih minakojih je jo{ ostalo oko 360.000 komada. Naravno, za samo ogla{a-vawe, ugovarawe i prodaju navedenih i drugih vi{kova NVO nad-le`no je MO, a mi logisti~ari smo tu da celu stvar sprovedemo uorganizaciono-tehni~kom smislu – kaè pukovnik [im{i}.

Na pitawe da li je bilo problema oko realizacije prodajevi{ka NVO do sada, pukovnik kaè da su oni bili uglavnom orga-

nizacione prirode. - Problem je, svakako, kada u „pet dodvanaest“ budemo obave{teni da potencijalni kupac, ~esto inos-trani, èli da stekne uvid u stawe NVO u nekom od na{ih brojnihskladi{ta, ili, kada u vrlo kratkom roku moramo da pripremimoi predamo kupcu velike koli~ine NVO. Naravno, sve ovo ima iodgovaraju}e bezbednosne aspekte.

– Me|utim, problem je i u ~iwenici {to jo{ nije usvojenStrategijski pregled odbrane, jer }emo tek na osnovu tog dokumen-ta ta~no znati organizaciju Vojske, pa samim tim i {ta }e biti uvi{ku od NVO – smatra pukovnik i napomiwe:

– Zato je sada te{ko precizirati {ta }e u bliskoj budu}no-sti od NVO biti ponu|eno trì{tu na prodaju, ali se sa pouzda-no{}u moè ve} sad re}i da }e to biti trofejno li~no naoruà-we kao {to su pu{ke M-48 svih modela, snajperske pu{ke 7,9 mmM-76, automati 7,62 mm, pu{komitraqezi 7,9 mm i 7,62 mm, pro-tivavionski mitraqezi 12,7 mm ”broving“, poluautomatske i deoautomatskih pu{aka. Pretpostavqamo da }e tog pe{adijskog nao-ruàwa za prodaju biti nekoliko stotina hiqada, zatim vi{e od500 sredstava artiqerijskog naoruàwa i do hiqadu protivavi-onskih topova 20/1 i 20/3 mm. Sve ostalo je pitawe. Jer, za{tobismo mi, na primer, prodavali na{e remontovane stare {lemo-ve M-59/85 kad oni mogu i te kako, za sada, da posluè za opre-mawe ratnog sastava?

– Pro{le godine prodali smo ne{to topova 130 mm M-46,ve}u koli~inu pe{adijskog naoruàwa, pre svega pu{aka, ne{topokretnih radionica i kompleta alata, elektroagregata, delovaza brodske motore i, putem velikog tendera, tehnike u obliku se-kundarnih sirovina teìne 10.000 tona (tenkovi T-55, oklopnitransporteri M-60, ZSU 57/2, samohodna artiqerijska oru|a

18

TEMA

KAKO TO RADE U SVETU?U razvijenim zemqama Natoa, kaè pukovnik Vasilije

[im{i}, po{to nema velikih reorganizacija vojski, nemani enormnog vi{ka sredstava. Iz dostupnih izvora se, me|u-tim, zna da oni svoja zastarela sredstva samo zamewuju no-vim, tehnolo{ki modernijim. Drugim re~ima, zahvaquju}isvojoj ekonomskoj mo}i, oni su u poziciji da, recimo, odjed-nom zamene ili povuku iz operativne upotrebe ceo jedan tipborbenih aviona koji je, po wihovim merilima, zastareo.Posledice takvih odluka vojnog establi{menta razvijenogZapada zato se mogu videti na wihovim ogromnim vojnim ot-padima. Naravno, deo svojih vi{kova NVO i oni poku{avajuda modernizuju i prodaju ili ga, jednostavno, uni{tavaju.

15. april 2006.

M-36 i haubice 122 mm M-38). Za sve {to je prodato tokom pro-{le godine ostvaren je prihod od 8.942.788 dolara, mada zbognekih jo{ nerealizovanih ugovora nije sve napla}eno od kupaca.Uz to, od prodaje prete`no starih i suvi{nih pokretnih radioni-ca i alata, na doma}em trì{tu, prihodovali smo jo{ 16 milionadinara – kaè za “Odbranu” pukovnik [im{i}.

“VOJNI BUVQACI”Sagovornik kaè da Logistika u svom sastavu ima i dva sa-

birno-prodajna centra (SPC), jedan u Zemunu (u Kasarni “AleksaDundi}” ili popularnijoj Kowi~koj {koli) i drugi u Ni{u. Vi{ko-vi NVO se u tim centrima, koje narod jo{ naziva i “vojnim buvqa-cima”, prodaju na osnovu Zakona o javnim nabavkama, dakle putemjavnih tendera (za pravna lica) ali i prostom maloprodajom fi-zi~kim licima koja obi~no kupuju, na licu mesta, razne sitne delo-ve alata, kqu~eve, bu{ilice, delove intendantske opreme, opasa-~e, padobrane, pribore za jelo, tovarne ili pokretne kuhiwe…Cene su, {to je zanimqivo, ali i vrlo poznato gra|anima, vrlopristupa~ne i ta se roba zato vrlo brzo proda. Treba dodati i daje re~ o uglavnom vrlo kvalitetnoj robi koja je, iz ovih ili onihrazloga, postala nepotrebna Vojsci, a ina~e je nema na slobod-nom trì{tu. Po tom osnovu, napomiwe pukovnik [im{i}, u obaSPC-a, samo pro{le godine, Vojska je ostvarila prihod vi{e od186 miliona dinara {to je, bez sumwe, umnogome pomoglo da se,jednim delom, popuni, ina~e, poluprazna vojna kasa.

Pitamo sagovornika da li proces prodaje neperspektivnogNVO moè da se ubrza kako bi se Vojska re{ila tog vi{ka i, na-ravno, zaradila neki dinar pride?

Pukovnik [im{i} kaè da su u tom ciqu pripremili svojpredlog nadle`nima, a koji se odnosi na realnu mogu}nost da,umesto trenutno dva, u Srbiji bude vi{e vojnih sabirno-prodajnihcentara. Naime, sagovornik smatra da bi ti centri, odnosno od-re|ene maloprodajne prodavnice za vi{kove NVO mogle da seformiraju, zapravo, u ve}im gradovima Srbije i da bi se, na tajna~in, ta roba pribliìla {to ve}em broju kupaca.

U ~emu je problem {to se to jo{ nije realizovalo?Osim odre|enih fiskalnih problema i onih zakonskih, u ve-

zi sa registracijom i otvarawem takvih specijalizovanih prodav-nica, kaè pukovnik, Logistika smatra da se i druga pitawa timpovodom mogu lako prevladati. Na taj na~in bi se ubrzao procesotu|ewa vojnih vi{kova pre svega sitne opreme, delova alata,rezervnih delova ali i, recimo, neispravnih motornih testera,agregata mawih snaga, gumenih ~amaca, vanbrodskih motora… Da-kle, u tim na{im “armi {opovima”, uz ostalo, mogli bi da se kupei delovi starih uniformi i obu}e koja je izuzetno popularna ugra|anstvu, a {to potvr|uje ~iwenicu da je ona izra|ena od kva-litetnog i otpornog materijala.

– Kada govorimo o prodaji vi{kova NVO moram da kaèm danama vreme, u tom poslu, nije saveznik i da bi taj problem trebalore{avati mnogo brè. I to iz dva razloga: prvi je {to s vremenomsredstvima opadaju vrednost i realna cena, i drugo, moramo bitisvesni da je svetsko trì{te zasi}eno naoruàwem i vojnom opre-mom. Kod tendera treba, recimo, i}i ka dowoj granici rentabilno-sti prodaje i drugo, brìm re{avawem vi{kova NVO smawili bi-smo i izdatke za wihovo ~uvawe, skladi{tewe… Dakle, stvar tre-ba {to pre ubrzati jer, nije tajna, posle usvajawa Strategijskogpregleda odbrane bi}e na na{im stokovima jo{ vi{kova neper-spektivnog i suvi{nog NVO – kaè pukovnik [im{i} i obja{wava:

– ̂ ekawa vi{e nema i ono {to moèmo uraditi danas ne tre-ba da ostavqamo za sutra. Kao ozbiqna ku}a i komanda, mi smove} predvideli {ta }e, kada se usvoji taj dokument, objektivno bi-ti na{a obaveza i {ta }e, najverovatnije, biti vi{ak. Sa dostapouzdanosti procewujemo da }e u tom budu}em vi{ku NVO biti ve-liki broj na{ih tenkova i oklopnih transportera, zatim ve}i brojartiqerijskog oru|a svih kalibara i ubojnih sredstava, pre svegaminsko-eksplozivnih sredstava i artiqerijske municije. O ta~-nom broju sada ne moèmo govoriti jer ne znamo kriterijume sma-wewa, niti koje }e sve jedinice, koje sada duè to NVO, biti ras-formirane ili preformirane. Mi se zato, kao Logistika, zala-èmo da se odmah po usvajawu tog va`nog dokumenta krene sa pro-cesom otu|ewa neperspektivnog i Vojsci nepotrebnog NVO i da sesvi ti poslovi obavqaju neposredno na mestima gde se NVO sadai nalaze. U tom vi{ku }e sigurno biti i onih sredstava koja, naj-verovatnije, ne}e zanimati potencijalne kupce tako da smo sprem-ni da ih odmah rashodujemo, odnosno po~nemo da ih uni{tavamo.

[ta je sa objektima koja su u sastavu raznih skladi{ta i je-dinica Logistike, kakva }e biti wihova sudbina?

Pukovnik kaè da je to veoma sloèno pitawe. Ti objekti sa-da zadovoqavaju svoju osnovnu namenu, a tamo gde su uskladi{tenaubojna sredstva vo|ena je posebna pa`wa. S druge strane, ima iobjekata koji su veoma stradali za vreme agresije, ali i onih ko-jima je ionako bila neophodna popravka. Me|utim, prioritet uLogistici je dat popravci, adaptaciji i redovnom odràvawuobjekata za sme{taj vojnika kojih je, kao {to je poznato, sve mawe.U tom smislu, za obezbe|ewe objekata i skladi{ta angaòvane su~uvarske slu`be koje ~ine civilna lica i vojnici po ugovoru. I tuvelikog izbora nema jer se svi, pa i oni ispra`weni objekti iskladi{ta, moraju obezbe|ivati.

Du{an MARINOVI]

19

SPECIJALISTA ZA VOJNU TEHNIKUPukovnik Vasilije [im{i} je jedan od tehni~kih

oficira na{e vojske koji je pro{ao sve du`nosti u kari-jeri. Zavr{io je Tehni~ku vojnu akademiju u Zagrebu (21.klasa) i prva du`nostmu je bila komandir vo-da. Obavqao je sve du-`nosti u brigadi, a po-tom i one u Odeqewutehni~ke slu`be u Ko-mandi Prve armiji.Potom je pre{ao u Ko-mandu 608. pozadinskebaze gde je obavqao svedu`nosti i bio na~el-nik {taba. Trenutno jena funkciji zamenikakomandanta i istovre-meno zastupnik koman-danta Logistike. PoredVojne akademije zavr{io je specijalizaciju iz vojnoteh-ni~kih nauka i [kolu nacionalne odbrane.

15. april 2006.20

Vaqanom kadrovskompolitikom, odnosno primenomKriterijuma zaprofesionalnu vojnu slu`bu,spre~i}e se odlazakkvalitetnih oficira ipodoficira iz Ministarstvai Vojske. Uslovi kojezaposleni treba da ispunekako bi ostali na radnommestu i planirali daqenapredovawe iliusavr{avawe u struci, bi}epoznati i dostupni svima.

Pro{le godine, otpust prekobrojnih pripadnika Vojskezasnivao se na linearnom modelu – godinama starosti iradnog staà. Takav pristup nije obezbedio za{titu kva-litetnog vojnog kadra jer nisu primewivani vaqani kri-terijumi selekcije. U tom periodu posebno su bile ugro-ène visoko obrazovane kategorije zaposlenih – leka-

ri, nau~ni i nastavni kadar, istraìva~i. Kako bi se nadaqeizbegli sli~ni propusti Ministarstvo odbrane je razvilo idefinisalo Kriterijume za profesionalnu vojnu slu`bu.

– Reformski procesi u sistemu odbrane i usvojena dok-trinarna re{ewa uslovqavaju dodatno smawewe broja zapo-slenih. Kako jo{ nije izvesna dinamika reforme, niti je pro-jektovano ta~no brojno stawe Vojske, name}u se zahtevi zadetaqnom analizom, vrednovawem i rangirawem vojnog ka-dra – kaè na{ sagovornik general-major Slobodan Tadi},na~elnik Uprave za kadrove Ministarstva odbrane.

Œ êmu, zapravo, sluè Kriterijumi za profesionalnuvojnu slu`bu? Pravilnom kadrovskom politikom, odnosno primenom

kriterijuma profesionalizacije, spre~i}e se odlazak kvali-

GENERAL-MAJOR SLOBODAN TADI], NAÊLNIK UPRAVE ZA KADROVE MINISTARSTVA ODBRANE

KARIJERAPREDVIDIVA

OD

BR

AN

A

Sni

mio

Z. P

ERGE

tetnih oficira i podoficira iz sistema odbrane. Osmi-{qeni Kriterijumi nisu idealni i mogu se daqe razvijatiili dogra|ivati. Uslovi koje zaposleni treba da ispune kakobi ostali na radnom mestu, planirali i kreirali daqu pro-fesionalnu karijeru ili stru~no usavr{avawe, bi}e pozna-ti i dostupni svima, kao i rang-liste po kojima se svrstavajuu kategorije perspektivnih, potencijalno perspektivnih ilineperspektivnih pripadnika Vojske. Takav pristup je u funk-ciji dugoro~nog razvoja sistema predvidive karijere.

Svaki stare{ina }e, u zavisnosti od ~ina koji nosi, zna-ti svoje mesto ili rang u okviruroda ili slu`be kojoj pripada, od-nosno, kakva mu se karijera i na-predovawe nudi, te kada mu pre-staje radni odnos. Da bi popravioili dostigao odgovaraju}u pozici-ju potrebno je da ovlada dodatnimznawima i ve{tinama.

Kriterijumi profesionali-zacije obezbe|uju usavr{avawe perspektivnih pripadnikaVojske i potencijalno perspektivnih samo ukoliko su potreb-ni sistemu. Ne}e se ulagati u razvoj kadra koji nije ispunioili ne moè da dostigne propisane uslove.

Œ Od ~ega najpre zavisi ostanak stare{ina na radnimmestima?Vojska na osnovu predvi|enih misija i zadataka traì

zdravog i sposobnog stare{inu, spremnog da uspe{no odgovo-ri zahtevima koji se pred wega postavqaju. Jedan od obaveznihkriterijuma profesionalizacije jeste zdravstvena sposob-nost. Pripadnici Vojske koji nisu u potpunosti zdravstvenosposobni za profesionalnu vojnu slu`bu ne}e imati perspek-tivu u sistemu odbrane. Oni }e se u narednom periodu poste-peno otpu{tati, uz primenu odgovaraju}ih socijalnih progra-ma. U tom smislu, neophodno je osavremeniti i propise za rad

vojnolekarskih komisija, kako bi se stare{ine progla{avalesposobnim ili nesposobnim za vojno zanimawe, saglasno kri-terijumima za svaki rod ili slu`bu Vojske posebno.

Drugi vaàn uslov za ostanak na radnom mestu je nivoobrazovawa vojnih lica. Za oficire je predvi|eno visokostru~no obrazovawe sedmog stepena ili vi{eg, dok je za pu-kovnike potreban jo{ i odgovaraju}i oblik stru~nog ili po-slediplomskog usavr{avawa. To ne zna~i da dodatni nivoiedukacije nisu poèqni i za mla|e stare{ine. Podoficiritreba da imaju zavr{enu ~etvorogodi{wu sredwu {kolu.

Œ Kako }e se nadaqe vrednovatikadar koji ispuwava pomenuteuslove?

Primenom pomo}nih krite-rijuma bodova}e se oficiri i pod-oficiri koji su zadovoqili osnov-ne uslove za profesionalnu vojnuslu`bu – stepen stru~ne spreme,

slu`bene ocene, osnov prijema u radni odnos, godine staro-sti, du`nosti i preme{taji, zatim, znawe stranog jezika ivreme provedeno na komandnim ili rukovode}im du`nosti-ma. Taj model se ne}e koristiti za generale, potporu~nike,vodnike prve klase i vodnike. Potom }e se sve stare{inerangirati u tri kategorije – perspektivne, potencijalno per-spektivne i neperspektivne pripadnike Vojske.

Œ [ta to zna~i?Definisana je najpre poèqna, ta~nije prose~na sta-

rost pripadnika Vojske za svaki ~in. Ako je stare{ina mla|iod propisanih godina, on dobija pozitivne poene, a ukolikoje stariji bodovi mu se u odre|enom stepenu umawuju. Taj kri-terijum je osmi{qen u skladu sa opredeqewem da se podmla-di oficirski kadar, ~ija je starosna struktura vrlo nepo-voqna. Vrednuje se, zatim, prosek svih slu`benih ocena koji-

21

Kriterijumi za profesionalnu vojnu slu`bu tre-ba da za{tite stru~an i kvalifikovan kadar po-treban sistemu odbrane, shodno projektovanojstrukturi Ministarstva i Vojske, uz planski od-lazak stare{ina koji ne ispuwavaju predvi|eneuslove.

Kriterijumi za MAJORE

Ta~nije, bodova}e se vreme, zvawe ili funkcije koje su sta-re{ine obavqale, {to }e doprineti kvalitetu Kriterijuma.

Ne moèmo govoriti o istim elementima koji se kao zah-tevi postavqaju pred oficire i podoficire razli~itih ro-dova ili slu`bi Vojske. Svaki rod ili slu`ba imaju speci-fi~nosti koje moramo uvaìti, {to }e sugerisati saveti vi-dova. U te zahteve bi}e ugra|eni i rezultati istraìvawa Ostru~nom profilu oficira za po~etne du`nosti. Tek u junu2006. godine Uprava za kadrove mo}i }e formirati ta~nerang-liste perspektivnih, potencijalno perspektivnih i ne-perspektivnih stare{ina Vojske, jer }e imati sve potrebneelemente, koji za sada nisu razra|eni Kriterijumima.

Œ Koje novine u kadrovskoj politici donose kriterijumiprofesionalizacije? Kriterijumi ublaàvaju neizvesnost pripadnika Vojske

o kretawu u karijeri ili prestanku slu`be. Su{tina je da senajboqim stare{inama omogu}i razvoj na koji oni mogu uti-cati. Neperspektivnom kadru se nudi Prisma – Program pre-kvalifikacije za civilna zanimawa ili penzija. Ukoliko nebudu usvojene izmene i dopune Zakona o Vojsci – penzionisa-we stare{ina sa navr{enih 20 godina radnog staà,odre|en broj oficira i podoficira iza}i }e iz sistema od-brane bez penzije. Tada Kriterijumi garantuju relativno po-{ten otpust zaposlenih, jer }e bez posla ostajati vojna licasa za~eqa rang-lista.

Model po kome se rangiraju stare{ine Vojske je subli-mat inostranih re{ewa prilago|enih na{im uslovima. Nem-ci, na primer, imaju sistem u kome su svi profesionalni pri-padnici pod ugovorom do 35 godine ìvota. Tek posle tog vre-mena se bira kadar za profesionalnu slu`bu. Kadrovska po-litika je u stalnom hodu i promeni. U narednom periodu tre-ba da projektujemo kadrovska kretawa do 2010. godine, a ja-sno je da ona zavise od raspoloìvih finansija, bezbedno-snih integracija i propisanih standarda.

Sa~iwena je i Anketa o statusu i èqenom razvoju u ka-rijeri. Ona je po~etni poku{aj da se sagledaju i prepoznajunastojawa i sposobnosti oficira i podoficira za kretaweu slu`bi, od kojih zavisi daqe usmeravawe kadra. Anketomje, tako|e, proveren i socijalni status, te interesovawe zapojedine oblike zbriwavawa vi{ka zaposlenih. Istovreme-no, Ministarstvo razvija i model potreba za kadrom, a naosnovu rang-lista mogu se izabrati najkvalitetnije stare{i-ne za pojedine du`nosti.

Œ Ho}e li se na taj na~in zaustaviti prijem mla|ih sta-re{ina u slu`bu?U svakom slu~aju ne. Upravo }e se insistirati na pod-

mla|ivawu kadra. Problem je, dodu{e, u znatno mawem bro-ju kandidata za vojne {kole, {to je posledica standarda i

ma su oficiri i podoficiri ocewivani. Slu`bena ocena jerealna slika o wihovim karakteristikama, izraèna broj-kom. Ona sublimira vojnostru~nu i fizi~ku osposobqenost,kvalitet i kvantitet rada, na~in izvr{avawa zadataka, po-na{awe, ugled, autoritet i me|uqudske odnose, a to su ustvari i najpoèqnija svojstva vojnog kadra. Izra~unava-wem sredwe vrednosti slu`benih ocena elimini{e se pri-strasnost pojedinih ocewiva~a u nekom periodu profesio-nalne slu`be.

Potom se vrednuje i uspeh vojnih lica tokom {kolovawai poslediplomskog usavr{avawa. Svaka prose~na ocena no-si odre|eni broj bodova. Oni se uve}avaju u zavisnosti oduspeha na dodatnim oblicima obrazovawa. U~e{}e broja bo-dova po tom kriterijumu u odnosu na ukupan broj poena kodoficira iznosi od 25 do 30 odsto, a kod podoficira od 10do 13 odsto. Sa 0,5 bodova vrednuje se i svaki preme{tajstare{ina Vojske u toku slu`be, kao odraz specifi~nostivojnog poziva i ste~enih iskustava na razli~itim du`nosti-ma. I postavqewe na formacijsku du`nost vi{eg ~ina nosisa sobom odgovaraju}i broj bodova, dok se stare{inama po-stavqenim na niè du`nosti od svog ~ina poeni umawuju.

Prijem u profesionalnu slu`bu posle zavr{etka vojne{kole donosi oficirima i podoficirima pet bodova. Vojnalica koja su se najpre {kolovala u gra|anstvu, a potom akti-virala u Vojsci ne dobijaju takve poene, jer su uskra}ena zaop{tevojna znawa. Taj uslov, me|utim, nije u potpunosti ele-menat profesionalizacije, ve} pre socijalni kriterijum, jer

2215. april 2006.

INTERVJUDo kraja maja profesionalna vojna slu`ba pre-sta}e oficirima i podoficirima koji ne ispu-wavaju obavezne kriterijume u pogledu stru~nespreme i zdravstvene sposobnosti, a navr{ilisu 30 godina radnog staà.

Oficirima u ~inu potpukovnika koji nisu zavr-{ili dodatno poslediplomsko usavr{avawe ilistru~nu specijalizaciju, a imaju 30 godina pen-zijskog osigurawa, presta}e vojna slu`ba dokraja maja 2006. godine.

Vojna slu`ba okon~a}e se oficirima i podofi-cirima do kraja maja ukoliko su navr{ili 30 go-dina radnog staà, a na posledwem vrednovawurada su dobili slu`benu ocenu – dobar.

Tokom smawewa brojnog stawa Vojske, profesi-onalnu slu`bu najpre }e izgubiti stare{ine ko-je su na za~equ rang-lista, formiranih premaKriterijumima po ~inovima u okviru rodova ilislu`bi kojima pripadaju.

se smatra da pripadnici Vojske koji su zavr{ili civilne{kole i fakultete pre mogu do}i do posla ukoliko se na|uvan sistema.

Œ Da li su Kriterijumima predvi|eni jo{ neki sadràjina osnovu kojih }e se rangirati oficiri i podoficiriVojske? Poznavawe svetskih jezika je vaàn uslov koji moraju

zadovoqiti stare{ine Ministarstva odbrane i Vojske kakobi ostale u slu`bi. Za sada }e znawe bilo kog svetskog jezi-ka, bez obzira na nivo i kvalitet, nositi po jedan bod. Real-izacijom Programa u~ewa stranih jezika - Pelt, vojnim lici-ma }e se dodatno vrednovati i prema propisanom Stanagubodovati nivo usvojenog znawa. Tada }e i taj kriterijum pro-fesionalizacije nositi znatno ve}u teìnu. Test timovi Mi-nistarstva odbrane pojedina~no }e ocewivati znawe svet-skih jezika.

Posle dogradwe Kadrovsko-informacionog sistema bi-}e osmi{qen i model za vrednovawe vremena koje su profe-sionalni pripadnici Vojske proveli na pojedinim komandno-{tabnim, nau~nim, nastavni~kim ili upravnim du`nostima.

profesionalnih vojnih li-ca. S druge strane, o pove-}awu standarda moèmo go-voriti samo ako smawimobroj pripadnika Vojske.Na{ buxet je definisan, aplaniranim sredstvima nemoèmo u drugoj polovinigodine obezbediti dosada-{wi nivo plata i wihovominimalno pove}awe, barna nivou inflacije. Dakle,neophodno je {to pre od-pustiti vi{ak vojnog kadra.

Œ Kako }e se Kriteri-jumi primewivati u je-dinicama i ustanova-ma?Realizacija Kriteriji-

ma je u potpunosti informa-ti~ki podràna. Uprava zakadrove, nadle`na za wiho-vu primenu i verifikaciju,razvila je model koji se te-meqi na Kadrovsko-infor-macionom sistemu, tako da sujoj dostupni podaci o svakomprofesionalnom pripadnikuVojske. Ona }e na osnovukriterijuma profesionali-zacije sa~initi rang-liste idostaviti ih svim jedinica-ma i ustanovama Min-istarstva odbrane i Vojske.Va`no je da svaki persona-lac u jedinici i ustanovi navreme aùrira podatke ostare{inama, {to za sadanije u~iweno. No, kako }emesto i rang biti zna~ajnisvakom oficiru i podofici-ru, oni }e i sami nastojatida pravovremeno evidenti-raju personalne izmene.

Œ Poznato je da u siste-mu odbrane radi velikibroj civilnih lica. Re-formski procesi u Voj-sci i Ministarstvu na-me}u potrebu za smawe-wem broja i te katego-rije zaposlenih. [tapreduzimaju, u tom smi-slu, nadle`ni?

Po sli~nom modelu koji se primewuje za oficire i pod-oficire Ministarstvo odbrane kreira kriterijume za ot-pust civilnih lica. Osnov za izlazak iz sistema je ukidaweradnog mesta ili smawewe broja izvr{ilaca za pojedine du-`nosti na koje su raspore|eni civili. I u tom slu~aju po-trebno je za{tititi stru~an kadar. Kako? Samo na osnovujasno definisanih uslova. Oni ne mogu biti identi~ni kri-terijumima za stare{ine, jer se razlikuju poslovi koje oba-vqaju, a druga~iji je i na~in na koji se odmerava kvalitet

wihovog rada. No, u narednom periodu me-wa}e se u celini i na~in ocewivawa ci-vilnih lica. Vrednovawe i kategorisawebi}e uslovqeni godinama starosti, obra-zovnim nivoom, dodatnim oblicima eduka-cije, znawem stranih jezika u zavisnostiod poslova koje obavqaju, zatim, pojedi-na~nim sposobnostima za odre|ene du`no-sti, prose~nom slu`benom ocenom za po-

sledwih deset godina rada, ali i pojedinim socijalnim ele-mentima – da li je zaposleni jedini hranilac porodice, za-poslenost ostalih ~lanova ili pripadnost porodici ~iji je~lan poginuo u Vojsci tokom ratnih sukoba. Krajem maja bi}edefinisani kriterijumi za civilna lica u Vojsci. U svakomslu~aju, wihov otpust uslovqen je dinamikom organizacio-nih promena.

Vladimir POÛ^

23

Na predlog Kadrovske komisije, ministar od-brane moè odobriti zadràvawe u Vojsci ofi-cira na du`nostima koje nije mogu}e vaqano po-puniti ostalim kategorijama, najduè do krajakalendarske godine u kojoj se predlaè wihovostanak u slu`bi.

Rang-lista pe{adijskih majora formirana na osnovu Kriterijuma (bez imena stare{ina i naziva jedinica)

SA LICA MESTA

24

Od 10. do 22. marta na severuNorve{ke odràna je jedna odnajve}ih ve`bi Natoa u ovojgodini, koja je okupila 10.000qudi iz jedanaest zemaqa. Vojnici i jedinice obu~avali su se zau~e{}e u mirovnim operacijama nakriznim podru~jima u ekstremnimzimskim uslovima. Na ve`bi su, usastavu norve{ke lake poqskebolnice, u~estvovala i ~etirilekara sa Vojnomedicinskeakademije.

NOVINARI ”ODBRANE” NA VE@BI NATOA U NORVE[KOJ

HLADNI ODGOVOR NA VRU]E IZAZOVE

UAsandu, zemqi na krajwem severu Evrope, koja je 1979. godine do-bila nezavisnost, tokom posledwih pet godina kulminirao je vi{e-godi{wi sukob izme|u nove demokratske vlasti i politi~ara izperioda od pre sticawa nezavisnosti. Nestabilnosti zemqe do-prinosi i jedan broj pobuweni~kih grupa, ali i visoka inflacija,koja je uzrok pada ìvotnog standarda stanovni{tva. Od 1985. go-dine Asando je pretrpeo i brojne prirodne katastrofe, poplave izemqotrese, koji su dodatno oteàli materijalni poloàj zemqi.

Separatisti~ke grupe, koje su u vezi sa me|unarodnim terori-sti~kim organizacijama, èle da sru{e demokratsku vlast. Zbogtoga je predsednik Asanda, zajedno sa svojim kolegom iz susedne ze-mqe Ranije, apelovao na Savet bezbednosti UN, traè}i pomo}kako bi se stawe smirilo, izbegao gra|anski rat i spre~ilo {ire-we sukoba u regionu.

Vlada Ranije postigla je sporazum sa UN, kojim wihovim oru-ànim snagama omogu}uje da, deluju}i u skladu sa rezolucijama UN,koriste wene teritorije tokom preliminarnih aktivnosti u Asan-du. U operaciji pod mandatom Ujediwenih nacija u~estvova}e snageNatoa za reagovawe u kriznim situacijama i druge me|unarodnesnage. Operacija je mirovnog karaktera, a sprovodi se radi nor-malizacije ìvota u Asandu, razdvajawa sukobqenih strana, uspo-stavqawa mira i vladavine zakona na celoj teritoriji te dràve.

U toj zami{qenoj zemqi, koja je sme{tena na krajwem severuNorve{ke, od 10. do 22. marta odràna je ve`ba Natoa ”Hladniodgovor” 2006. – Cold Response. Ciq wenog odràvawa bio je, presvega, obuka Norve{kih oruànih snaga, ali i snaga drugih zemaqa~lanica Natoa i Programa Partnerstvo za mir za angaòvawe umirovnim operacijama na kriznim podru~jima u ekstremnim zim-skim uslovima.

REAGOVAWE U EKSTREMNIM USLOVIMA

Svoju ume{nost pokazalo je oko deset hiqada qudi, a poslezemqe doma}ina, Velika Britanija je angaòvala najvi{e vojnika

i sredstava, a u “smirivawu stawa u Asandu” u~estvovali su i voj-nici i oficiri iz [vedske, Holandije, Latvije, [vajcarske, Fran-cuske, SAD, Finske, Danske i [panije.

Ve`bu je vodio Norve{ki nacionalni zdruèni {tab, uz po-dr{ku drugih zemaqa ~lanica Natoa, a u skladu sa Poveqom Ujedi-wenih nacija.

Na spisku zemaqa u~esnica na{la se i Srbija i Crna Gora,iako nije ~lanica Natoa niti Programa Partnerstvo za mir. ê-tvoro~lani tim lekara sa Vojnomedicinske akademije, koji su sa~i-wavali hirurzi major Boban \or|evi} i kapetan prve klase IvanMarjanovi}, te anesteziolozi major Ivo Udovi~i} i kapetan prveklase Aleksandar Vrawanac, predstavqao je na{u vojsku u tomelitnom dru{tvu. Angaòvani su u sastavu norve{kog kontingenta ulakoj poqskoj bolnici, koja je bila najzna~ajniji elemenat sanitet-skog obezbe|ewa na ve`bi.

Do komande ve`be stigli smo u pratwi Torbjorna Lovlanda,dopisnika norve{kog vojnog magazina “Forsvarets forum” sa se-vera te zemqe, a stawe na terenu predo~io nam je u kratkom bri-fingu poru~nik Jan Harald Tomasen, oficir za odnose s javno{}u.

– Najve}i deo aktivnosti de{avao se u priobalnom podru~ju,na vojnim poligonima i u naseqenim mestima. U~e{}e u ve`bi kojase izvodi u te{kim zimskim uslovima (temperature su se kretale uproseku oko petnaestog podeqka ispod nule) predstavqa izazov jerbi svaki vojnik i stvarno mogao da se na|e u sli~nom situacijamana zemqi, u vazduhu i na vodi. Stoga moto ve`be glasi: “Ako moè{da se bori{ i da preìvi{ u ekstremnim uslovima Arktika, ondamoè{ da se bori{ bilo gde na svetu” – kaè major Tomasen.

Nadgledawe terena, patrolirawe, postavqawe kontrolnihpunktova, kontrola vozila i vazdu{nog prostora, ra{~i{}avawemina, evakuacija civila i re{avawe problema sa pobuwenicima,samo su neki od aspekata ve`be u kojoj je i svaki vojnik morao darazvija i iskazuje svoje individualne vojni~ke ve{tine i znawa.

Na putu do poqske bolnice u blizini Sotermoena, najve}eggarnizona na severu Norve{ke, susre}emo kolone motornih ioklopnih borbenih vozila, izvi|a~e na sne`nim skuterima, osma-

tra~ke punktove, rejone razme{taja jedinica, radio-relejne cen-tre i logisti~ke stanice. @ute table sa upozorewima da se nala-zimo u rejonu izvo|ewa vojne ve`be postavqene su pored puta nasvakih nekoliko kilometara.

– Naravno, takva frekvencija vojnih sastava i wihove aktiv-nosti nisu ba{ po voqi lokalnog stanovni{tva. Naro~ito im sme-taju ograni~ewa brzine, no}ne akcije i imitacije vatrenih dejsta-va. Pomirili su se nekako sa tim, mada organizator ima dostaproblema s civilima – kaè Lovland.

U ve`bi su angaòvani i odre|eni potencijali civilne za-{tite i drugi segmenti civilne odbrane, ali samo u najnu`nijoj me-ri kako se ìvot stanovni{tva ne bi posebno naru{avao.

– Vojska koristi iskqu~ivo svoje resurse u izvr{avawu odbram-benih zadataka, tako da je nezamislivo da se jedinice razme{taju ucivilnim objektima, {kolama i drugim ustanovama – dodaje on.

25

ORU@ANE SNAGE NORVE[KEKraqevina Norve{ka ima 4.593.041 stanovnika i pro-

stire se na povr{ini od 307.860 kvadratnih kilometara za-padnog dela Skandinavskog poluostrva. ^lanica je Nordij-skog saveza i Natoa od wegovog osnivawa. Iako nije ~lanicaEvropske unije, aktivno se zalaè za ja~awe evropske bez-bednosti i zajedno sa [vedskom i Finskom u~estvuje u for-mirawu jedne od borbenih grupa u okviru Evropskih snaga,koje }e postati operativne 2008. godine.

Norve{ke oruàne snage broje oko 21.750 pripadnika(KoV – 13.000, Mornarica – 4.950 i RV i PVO – 3.200, Na-cionalna garda – 600 i Civilna za{tita – 350 pripadnika),ukqu~uju}i vojnike na odsluèwu vojnog roka i civile na slu-`bi u vojsci. Jedinice norve{ke vojske angaòvane su u mi-rovnim misijama u Avganistanu, Bosni i Hercegovini, Sudanui na Kosovu i Metohiji. Buxet za odbranu iznosi oko 3,2 mi-lijarde dolara.

Pripadnici {vedskih oruànih snaga na ve`bi u Norve{koj

– Na tom svojevrsnom kursu iz ratne hirurgi-je na sviwama sve se odvija po posebnoj proce-duri i pod kontrolom predstavnika Organiza-cije za za{titu ìvotiwa. Operacija ne smeda po~ne dok weni predstavnici ne daju sagla-snost. @ivotiwa se najpre uvede u anesteziju,pa se tek onda ustreli, jer ne sme da pati pri-likom rawavawa. U toku operacija instrukto-ri su pravili namerne povrede organa kako bise timovi obu~avali u zbriwavawu te{kih po-vreda. Probu{e srce, preseku neku od velikiharterija, a mi ih daqe operi{emo. Vrlo je bit-no da sviwa preìvi operaciju i do|e ìva uintenzivnu negu – dodaje major Marjanovi}.

Rad deùrnog tima pomno prati major TorVormdal, kontrolor ve`be.

– Veoma smo zadovoqni radom kolega iz Sr-bije i Crne Gore. Re~ je o vrhunskim profesi-onalcima koji su se vrlo brzo uklopili u radpoqske bolnice. Sa wima imamo ukupno {esthirurga i ~etiri anesteziologa. Raspore|enisu u tri tima, u kojima se nalaze i medicinskesestre, anesteti~ari, sestre za intenzivnu ne-gu i instrumentarke. Trenutno je u norve{kom

U vreme hladnog rata na severu Norve{ke na-lazili su se veliki vojni potencijali. Tu je bilo lo-cirano ~ak trinaest brigada i nekoliko desetinahiqada vojnika spremnih da odgovori na sovjetskinapad sa istoka. Kasarne, skladi{ta razli~ite na-mene i drugi vojni objekti uo~qivi su svuda usput.

– Sada je na tom prostoru razme{tena nor-ve{ka brigada ”Sever”. Mnogi objekti su prazni iuop{te se ne koriste. Neki su zaposednuti samo uvreme izvo|ewa vojnih ve`bi, a neki su odavno na-pu{teni ili su na prodaju – obja{wava kolega Lo-vland, o~igledno dobro upu}en u lokalne vojneprilike.

LAKA POQSKA BOLNICA

Laka poqska bolnica sme{tena je u krugu ve-likog vojnog kompleksa u Sotermoenu. Da smo napravom mestu videlo se ne samo po tabli na ula-sku u veliki {ator, na kojoj je, po uzoru na pozna-tu ameri~ku TV seriju, pisalo Welcome to M.A.S.H.(Mobile Armu Surgical Hospital – Pokretna vojna hi-rur{ka bolnica), ve} i po aktivnostima koje su bi-le u punom jeku. Iz sanitetskog vozila izno{eni suupravo pristigli ”rawenici“ sa terena. Osobqebolnice bilo je u punom zamahu, tako da smo na licumesta mogli da sagledamo wen rad.

U trija`nom odeqewu povre|eni su razvrstanipo stepenu hitnosti za sanitetsko zbriwavawe. Onisa najteìm povredama zavr{ili su na operacionomstolu. Ciq je spasiti ìvot i obezbediti transportdo zdravstvene ustanove, gde }e povre|eni biti potpu-no zbrinuti. U deùrnom timu sa norve{kim kolegamabio je major Boban \or|evi}, vo|a tima.

– Imamo ovih dana pune ruke posla. Marki-ranti sa razli~itim povredama pristiù u bolnicudawu i no}u, a ve`bali smo i na ”ìvim pacijenti-ma“, sviwama, {to je za nas bilo nesvakida{we is-kustvo – kaè major \or|evi}.

15. april 2005.

BILATERALNA VOJNA SARADWADobra bilateralna vojna saradwa Kraqevine Norve{ke i na{e zemqe

produbqena je tokom 2005. godine, kada je Norve{ka dobila ulogu kontakt-ze-mqa za odnose Srbije i Crne Gore sa Natoom. Zapo~eti su brojni zajedni~kiprojekti, koji su nastavqeni i u ovoj godini, pre svega u izradi Strategijskogpregled odbrane, zatim na pripremama predstavnika VSCG za u~e{}e u me|una-rodnim mirovnim operacijama, podr{ci reformi sistema nau~noistraìva~kedelatnosti i vojnog {kolstva, realizaciji programa za prekvalifikaciju vi{kavojnog kadra i saradwi u oblasti odnosa s javno{}u.

Posebno zna~ajan prostor za pro{irewe bilateralne saradwe otvoriose u oblasti vojnog zdravstva, jer ta zemqa traì partnera koji ima potencijalaza trajnu saradwu prilikom upu}ivawa snaga za medicinsko zbriwavawe u mi-rovnim operacijama. Naime, ve}ina zemaqa ~lanica Natoa i Partnerstva zamir prestala je sa razvojem vojnog saniteta, pa je uo~qiv nedostatak obu~enogosobqa, jer civilni lekari nisu zainteresovani za takav posao. U okviru teinicijative predstavnici sanitetske slu`be oruànih snaga Norve{ke su u2005. godini u dva navrata boravili u SCG i najavili donaciju lake savremenepoqske bolnice za kori{}ewe u mirovnim operacijama.

Norve{ka je tokom 2005. godine za pomo} reformi Sektora bezbednosti uSCG izdvojila oko tri i po miliona evra, a najavqeno je i da }e u ovoj godinibiti izdvojeno jo{ toliko nov~anih sredstava.

SA LICA MESTA

Poqska bolnica je opremqena svim potrebnim sredstvima i za najsloènije operacije

Kurs iz ratne hirurgijena sviwama

rad norve{kih deùrnih timo-va u poqskoj bolnici. Dostasmo nau~ili. Doma}ini su bi-li veoma qubazni i veoma suse trudili da nam obezbedeuslove za rad – isti~e majorVrawanac.

Osobqe bolnice sme{te-no je u malim {atorima, poputonih koje na{i vojnici praveod {atorskih krila. U svakomje sme{ten po jedan deùrnitim od {est do osam qudi.

– Kada smo do{li na terensledili smo se i od same pomi-sli da se na hladno}i od minus20 ili ~ak 25 stepeni, koliko jetih dana pokazivala ìva natermometru, boravi u tim uslo-vima. Ali uz dobru opremu tonije problem ni u arkti~kompodru~ju – kaè major Udovi~i}dok obilazimo rejon razme{ta-ja bolnice. – U sredi{tu svakog{atora je pe} na naftu, koja ve-oma dobro greje. Gorivo se ne{tedi i unutra je vrlo toplo.Spava se u vre}ama na podme-ta~ima koji ne propu{taju vla-gu. Ispod podmeta~a su samo de-bele asura da bi upile vodu odotopqenog snega. Visok stepenvla`nosti se podrazumeva, alina to smo ve} navikli.

Hladan vetar podse}a nasda se nalazimo daleko na se-veru, na 69 paraleli. Samozbog uticaju Atlantskog okea-na, tople Golfske struje i ve-trova sa zapada i juga, klima usevernoj Norve{koj je znatnotoplija nego u drugim oblasti-ma na istim geografskim {i-rinama. Pod uticajem hladnihpolarnih masa samo su najse-verniji delovi zemqe. U obal-skom pojasu klima je umerenotopla i vla`na.

27

EVROPSKA ASOCIJACIJA VOJNIH NOVINARAUrednici norve{kog vojnog magazina “Forsvarets fo-

rum” Tor Eigil Stordahl i Erling Eikli jesu i ~elniciEvropske asocijacije vojnih novinara (European MilitaryPress Asociation – EMPA). Asocijacija postoji od 1977. godi-ne i okupqa individualne i kolektivne ~lanove (redakcijevojnih medija) iz 17 zemaqa Starog kontinenta. Susret sanorve{kim kolegama bio je prilika da se iz prve ruke oba-vestimo o na~inu rada te asocijacije i proceduri za pri-jem Redakcije magazina ”Odbrana” u kolektivno ~lanstvo.

Pored vojnih novinara, ~lanovi asocijacije su i eks-perti koji se bave problematikom bezbednosti i odbrane.Zadatak Evropske asocijacije vojne {tampe jeste da oja~aveze izme|u ~lanova i da podrì wihov rad u vojnim mediji-ma, a weni osnovni ciqevi su: razmena informacija i lak-{i pristup medijima, pojedincima i drugim izvorima u ino-stranstvu, promovisawe razumevawa bezbednosne i drugepolitike stranih zemaqa i pro{irivawe saznawa o wiho-vim oruànim snagama.

delu bolnice angaòvano ukupno 64 qudi, i svakog dana, zajedno sabritanskim kolegama moèmo da primimo i zbrinemo, u proseku,14 pacijenata – kaè major Vormdal.

Ina~e, za funkcionisawe lake poqske bolnice u mirovnimoperacijama UN potreban je tim od najmawe 150 qudi, razli~itihspecijalnosti, dok je za wen rad u mirovnim operacijama koje vodiNato, neophodno najmawe dvesta qudi. Obu~eno qudstvo moè daje uspostavi za dva sata. [atori se vrlo brzo montiraju, jer imajuspecijalnu konstrukciju koja se naduvava kompresorima, a za tran-sport monta`nih delova potrebno je dvadesetak kamiona.

– Bolnica je opremqena svim potrebnim sredstvima i za naj-sloènije operacije u poqskim uslovima. Ima dve operacione sa-le, aparate za anesteziju, rendgen, jedinicu za sterilizaciju i savdrugi potreban pribor. Tu su i sala za intenzivnu negu sa ~etirikreveta i prostorija sa 20 kreveta za zbriwavawe lak{e povre-|enih i promrzlih – kaè kapetan Ivar Solhajm, glavni medicin-ski tehni~ar norve{ke poqske bolnice.

– Pre izlaska na teren proveli smo dve nedeqe u Oslu, gdesmo bili na nekoj vrsti prakse u norve{kim civilnim bolnicama.Sagledali smo wihovu organizaciju, na~in rada i tehniku koju ko-riste. Potom smo zavr{ili kurs ratne hirurgije i ukqu~ili se u

Major Tor Vormdal, kontrolor ve`beKapetan Ivar Solhajm, glavni medicinski tehni~arNorve{ke poqske bolnice

Vojni~ka kapela

U{i su po~ele da bride od hladno}e.Sklawamo se u jedan {ator u blizinipoqske bolnice. Boban kaè da je tu ”ba-zu” otkrio tek pre nekoliko dana. U to-plom i ugodnom prostoru zati~emo posveneuobi~ajen prizor. Sto~i} na kome senalaze dve vaze sa cve}em, krst sa raspe-}em i Biblija. Pored sto~i}a je stalak sazapaqenim sve}ama. U jednom uglu {atorabila je gitara, u drugom muzi~ka linija, au tre}em aparat za pe~ewe bakinih kola-~a, ~inija sa testom, bokali sa toplim na-picima, kutija sa marmeladom od jagoda inugat-premazom. Sve to, zajedno sa naf-tarom u sredini i nekoliko stolica sastrane – jeste vojni~ka kapela.

Sa~ekala nas je Onika, korpulentnaèna u uniformi. Ima ~in majora i oba-vqa du`nost vojnog kapelana u poqskojbolnici. Wen je zadatak, naravno, da vo-di brigu o duhovnim potrebama vojnika naterenu, a u slobodno vreme, kaè, pripre-ma im slatko posluèwe. Lovland dodajeda je ta vrsta bakinog kola~a norve{kinacionalni specijalitet.

NARVIKPrema scenariju ve`be u Asandu je si-

tuacija normalizovana. Nema ni pobed-nika, ni poraènih. Moderni sukobi setako zavr{avaju.

– Ste~ena su dragocena iskustva. Po-sebno u komandovawu multinacionalnim

snagama i koordinaciji sloènih aktivnosti u kriznim podru~ji-ma – nagla{ava major Tomasen.

I na{i lekari ispunili su svoju jednomese~nu misiju. Mo-`da }e se uskoro sa Norveànima ponovo na}i u Avganistanuili nekoj drugoj mirovnoj operaciji, a obaveza im je, najpre, daste~ena znawa i iskustva prenesu kolegama u zemqi.

Rastajemo se sa wima, uz dogovor da pri~u nastavimo u Beo-gradu.

Na povratku do Bardufosa svratili smo u Narvik, jednu odnajve}ih norve{kih luka (posle Osla, Bergena i Tronhejma), pre-

ko koje se izvozi gvozdena ruda iz [ved-ske. Za vreme Drugog svetskog rata taj gradbio je steci{te brojnih zato~enika Ver-mahta. Iskreno smo se obradovali Lo-vlandovoj ponudi da obi|emo Spomen-obele`je logora{ima, iako je ve} biloprili~no kasno. Sumrak se polako navla-~io na obalu norve{kog mora, sne`ne vr-hove gle~era i idili~ne ku}e crvene, belei ùte boje.

Spomenik srpskim logora{ima, naà-lost, nismo na{li, ali smo se, ipak, po-klonili senima francuskih i norve{kihstradalnika iz Drugog svetskog rata. Nor-veàni su veoma ponosni na taj deo svojeistorije, jer Hitler je upravo na podru~juseverne Norve{ke doìveo prvi poraz.

Slavoqub M. MARKOVI] iSawa SAVI]

15. april 2005.28

RAZMENA ISKUSTAVATokom boravka u Norve{koj novinari ”Odbrane” obi{li

su Redakciju norve{kog vojnog magazina “Forsvarets forum” uOslu, gde su razgovarali sa glavnim i odgovornim urednikomTorom Eigilom Stordahlom i izvr{nim urednikom Erlingom Ei-klijem.

“Forsvarets forum” je mese~nik, koji je, posle nedavnog ga-{ewa 16 razli~itih vojnih listova i ~asopisa, jedino {tampanoglasilo Ministarstva odbrane i Norve{kihoruànih snaga.

Oblikovawe i {irewe informacijavezanih za vojsku zadatak je Medija-centratih snaga. Stariji savetnik Andre Hjelset isavetnik Xon ârls Kvam predstavili sunam tu instituciju, koja je deo Kancelarijeportparola ministra odbrane. Medija-cen-tar ima {est organizacijskih celina: za in-formisawe, audiovizuelnu produkciju, mul-timedijalnu produkciju, marketing, produk-cionu podr{ku i posebnu celinu koja spro-vodi kampawe za popunu oruànih snaga po-trebnim kadrom. Medija-centar ure|uje zva-ni~ni Internet sajt Ministarstva odbranewww.mil.no, koji je osnova za internu i eks-ternu komunikaciju i odnose sa medijima.

Magazin “Forsvarets forum” nije deoMedija-centra, ali te dve institucije tesnosara|uju.

Na{ lekarski tim u Norve{koj: sleva na desno,majori Boban \or|evi} i Ivo Udovi~i} i

kapetani prve klase Ivan Marjanovi} iAleksandar Vrawanac

29

PREKVALIFIKACIJAOFICIRA

Peti ciklus prekvalifikacije oficiraza civilna zanimawa u okviru programaPrisma po~eo je sa radom 3. aprila u Cen-tru za obuku pri Fakultetu organizacionihnauka u Beogradu.

Velika Britanija je donator Petog ciklu-sa prekvalifikacije koji }e poha|ati stopolaznika.

Uspe{nu obuku oficirima poèleli suna~elnik Uprave za kadrove general-ma-jor Slobodan Tadi} i vojni izaslanik Ve-like Britanije u SCG pukovnik SajmonVandeler.

I u Centru za obuku Ni{, pri Ma{in-skom fakultetu u tom gradu, po~ela je pre-kvalifikacija druge grupe od 100 ofici-ra VSCG za civilna zanimawa. Polaznikesu pozdravili i poèleli im uspeh u obucina~elnik Uprave za kadrove Ministarstvaodbrane general-major Slobodan Tadi},vojni ata{e Kraqevine Holandije u SCGpukovnik Jan van den Elsen, prorektorUniverziteta u Ni{u Miroqub Bogdano-vi}, dekan Ma{inskog fakulteta ZoranBori~i} i menaxer Centra za obuku Mi-roslav Trojanovi}.

Prekvalifikaciju ove grupe finansiraMinistarstvo inostranih poslova Kraqe-vine Holandije, a pomaù brojne instituci-je ukqu~ene u program zbriwavawa vi{kavojnog kadra. Obuka na Ma{inskom fakul-tetu u Ni{u bazirana je na samostalnoj iz-radi projekata uz pomo} mentora, ali i narazradi projekata dobijenih od potenci-jalnih poslodavaca.

A. A. i Z. M.

Ministar odbrane Srbije i CrneGore Zoran Stankovi} posetio je 1. apri-la Vojnu ustanovu ”Kara|or|evo”, po tre-}i put od kako je na ~elu Ministarstva,kako bi sagledao stepen realizacije za-dataka na re{avawu nagomilanih pro-blema u toj ustanovi.

U razgovorima sa poslovodstvom mi-nistar Stankovi} je zahtevao konkretnepredloge za prevazilaèwe problema.Obra}aju}i se zaposlenima me|u kojimaje wih 150 do 200 u vi{ednevnoj obusta-vi rada, on je najavio da }e u saradwi saVladom Srbije biti realizovan socijal-ni program za zbriwavawe 273 preko-brojna radnika i otpis dugova po osnovuporeza i doprinosa dràvi, te da }e na-

stojati da se obezbede sredstva za ispla-tu zaostalih primawa.

Ministar Stankovi} je tako|e naja-vio da }e li~no biti na ~elu tima za re-{avawe statusa vojnodohodovnih usta-nova.

Prema re~ima zastupnika direktoramajora Borivoja Mladenovi}a, u Vojnojustanovi ”Kara|or|evo” trenutno ima467 zaposlenih. Ukupni dugovi su oko 414miliona dinara bez dospelih kamata, apotraìvawa su ne{to ve}a od 30 milio-na dinara. Radnici ve} pet godina ne do-bijaju redovna li~na primawa. Umestoplata primaju vrednosne bonove za kojeuzimaju robu u prodavnicama Ustanove.

S. M. M.

UKRATKO

PRVOMAJSKI URANAK

Vojna ustanova ”Kara|or|evo”, podpokroviteqstvom Ministarstva odbrane,i ove godine organizuje tradicionalniprvomajski uranak.

Doga|aj dana bi}e kowi~ke trke, koje}e se prvog majskog dana odvijati od 12 do17 ~asova. Za posetioce }e biti organi-zovan i bogat kulturno-zabavni program.U skladu sa tradicijom glavna atrakcijabi}e vo pe~en na ra`wu i pasuq iz voj-ni~kog kazana. Ulaz za posetioce je slo-bodan.

Kapmerima je obezbe|en prostor zapodizawe {atora bez nadoknade, dok }eonima koji budu no}ili u kamp-prikoli-cama biti napla}ena usluga prikqu~ka nastruju i drva za loèwe. Pripadnici Mi-nistarstva odbrane i VSCG mo}i }e, uznaro~iti popust, da rezervi{u sme{taj iu ~vrstim objektima.

Potrebne informacije mogu se dobi-ti na telefon 021/ 765-222 i 22-057.

RAD SEKTORA ZA MATERIJALNE RESURSE

Ministar odbrane posetio Vojnu ustanovu ”Kara|or|evo”

SOCIJALNI PROGRAM I OTPIS DUGOVA

Pukovnik Branko \edovi}, pomo}nikministra odbrane za materijalne resurse,upoznao je ministra dr Zorana Stankovi}asa problemima koji optere}uju svakodnevnezadatke sastava logistike. Posebno je is-takao pote{ko}e zbog lo{e popune organi-zacionih celina Sektora kvalitetnim ka-

NAGRADA ZA ”POMAK 2” Dru{tvo za informatiku Srbije

dodelilo je 7. aprila plakete i pohvaleDru{tva za izvanredne doprinose urazvoju informatike u 2006. godini.Dobitnik pohvale je, pored ostalih, ipukovnik Ivo Brajevi} za ”POMAK 2” –Informacioni sistem za izve{tavaweiz materijalnog kwigovodstva iz VojskeSrbije i Crne Gore.

drom, nedostatka finansijskih sredstavaza logisti~ku podr{ku jedinica i ustanovaVojske i oteànog ~uvawa vi{ka naoruà-wa i vojne opreme. Od 3,2 milijarde odo-brenih rashoda, kako kaè pukovnik \edo-vi}, Sektor je ve} realizovano 1,3 mili-jarde. U proteklom vremenu ostvarena jeme|unarodna logisti~ka, vojnoekonomska inau~notehnolo{ka saradwa sa 32 zemqe.

Tokom sastanka ministru odbrane suprezentovani programski paketi iz dome-na Informacionih sistema logisti~ke po-dr{ke, koje su kreirali pripadnici Sek-tora za materijalne resurse – Pomak 2 iApoteka.

Ministar odbrane razgovarao je i sastare{inama Uprave za snabdevawe Mi-nistarstva.

V. P.

30

Otkako je vojni rok

skra}en, izraènije je

optere}ewe vojnika

tokom obuke. Stare{ine

su svesne da je

u vremenu koje se meri

danima veoma te{ko

pripremiti mlade qude

da koriste tenk

kao mo}no borbeno

sredstvo, a da ga

pri tom nikada ranije

nisu ni videli.

TENK NIJE

15. april 2006.

JEDINICE

OBUKA U PRVOJOKLOPNOJ BRIGADI

Uspe{nim izvo|ewem planskih ga|awa iz naoruàwa oklopnih i mehanizo-vanih jedinica na automatizovanom tenkovskom streli{tu ”Ore{ac” broj-ne generacije vojnika Prve oklopne brigade zavr{avaju po~etni deo svogobu~avawa za du`nosti ni{anxija operatera u tenku i borbenom vozilupe{adije. Ostvareni rezultati nedavnih ga|awa oceweni su vrlo dobromocenom, {to govori da je i obu~avawem po novom nastavnom programu zavojni rok koji traje {est meseci mogu}e posti}i zadovoqavaju}e domete. – Na ukupno {esnaest pripremnih i {kolskih ga|awa koje smo izveli sa

vojnicima decembarske generacije iz tenkovskih i mehanizovanih ~eta pokaza-lo se da se i u oteànim uslovima obuka u Prvoj oklopnoj brigadi izvodi naprimeran na~in – kaè komandant jednog od oklopnih bataqona te brigade ma-jor Qubi{a Kojadinovi}.

Posle izvedenih ga|awa, najzadovoqniji su bili vojnici koji su upravodoìveli vatreno kr{tewe kao ni{anxije u tenkovima i borbenim vozilimape{adije.

– Pre vojske studirao sam na Fakultetu civilne odbrane. Ima dosta do-dira izme|u oblasti kojima se bavimo na fakultetu i onoga sa ~ime sam sesreo tokom sluèwa vojnog roka, jer oboje spadaju u sistem odbrane. Toliko supovezani da su studenti mog fakulteta nekada ~ak bili oslobo|eni sluèwavojnog roka – kaè razvodnik Sa{a Sunajko iz Beograda, ina~e student naSmeru civilne za{tite i za{tite ìvotne sredine.

Wegov kolega, Aleksandar Mari} iz Stepojevca, jedva ~eka bojno ga|awena poligonu na Pasuqanskim livadama. I wemu je to najzanimqiviji deo obuke.

– Nije mi teàk sam teren, a naro~ito volim ga|awa. Jedino {to mi jenaporno jeste da pri polasku i odlasku spakujem svu neophodnu opremu – tvrdiAleksandar.

Jo{ jedan od najboqih ni{anxija operatera u tenku je \or-|e Vu~kovi}, Kragujev~anin ro|en 1984. godine. Taj mladi} imaoje posao pre vojske, radio je ve} dve godine i kako se prise}a,mislio je da je vojska za wega gubqewe vremena. Me|utim, sadakaè da je promenio mi{qewe.

– Da nisam do{ao u vojsku, nikad ne bih imao priliku dapucam sa bojnom municijom. Ne znam {ta je presudilo da takodobro ga|am, vid mi nije toliko dobar, ali verovatno imam do-bru koordinaciju pokreta i zato je sve bilo kako treba.

Iz perspektive vojnika, posebno onih kojima vojni~ke ve-{tine idu od ruke, izgleda da je obuku relativno lako savlada-ti. Niko od wih ne pomiwe neke bitnije probleme u nastavi.No, stare{ine izvo|a~i obuke ipak imaju najboqi uvid u to {taje sve potrebno uraditi da bi ti momci uop{te iza{li na te-ren i tamo izveli sva ga|awa predvi|ena programom obuke.

– Osnovni problemi su malobrojno stawe vojni~kog sasta-va i skra}eni period za obuku. Iste obaveze imali smo ranijesa 40 vojnika u tenkovskoj ili preko stotinu vojnika u mehani-zovanoj ~eti, kada smo mogli da odvojimo neke vojnike za stra-ù, poàrstva i deùrstva i da se proces obuke zavr{i kvali-tetno i u roku. S druge strane, do skora je ra|eno po programukoji predvi|a oko ~etiri i po meseca obuke pred ga|awe, a sa-da pro|e svega mesec dana od prvog susreta vojnika s borbenimvozilom do ga|awa – obja{wava komandir voda u mehanizova-noj ~eti poru~nik Mladen Baloti}.

Mnogo pa`we se, po re~ima mla|ih stare{ina, mora po-svetiti onima koji “kaskaju” za ostalima tokom obuke. Nema sevremena za ponovno odra|ivawe tema, nego se znawa i ve{ti-ne vojnika popravqaju do nivoa kojim se zadovoqavaju posta-vqeni kriterijumi do vremena predvi|enog za ga|awa. Mora seispo{tovati broj ~asova, jer na primer temu od 30 ~asova postarom programu sada treba svesti na svega deset.

Komandir tenkovske ~ete u jednom od oklopnih bataqonakapetan Vitomir Kiproski kaè da su pomenuti problemi u obu-ci naro~ito zao{treni kod prve generacije vojnika koja se ob-

u~ava po novom programu.Ulazni podaci vojnika kojipristiù u jedinicu nisuba{ ohrabruju}i, jer ima ionih sa kriminalnom pro-{lo{}u, u slaboj su fizi~-koj kondiciji, i mali jebroj onih koji poseduju teh-ni~ko obrazovawe potreb-no za rod oklopnih i meha-nizovanih jedinica.

– Tek posle mesec i po da-na vojnik stvarno vidi tenk.Ovi momci koji su upravoga|ali bili su u tenku dva-desetak dana, a nakon jo{mesec dana i}i }e na bojnoga|awe. Ako imamo u vidu

da podoficir koji se {koluje devet meseci, tek po po~etku slu`bepo~iwe da detaqnije u~i sve ono {to mora da zna o tenku, jasnoje da je to vreme kratko – kaè kapetan Kiproski.

A kako ekonomisati u procesu obuke koja nosi velike tro-{kove?

– Po{to je materijalna baza suvi{e slaba, pripremom iorganizacijom obuke postièmo da obuka ne trpi. Nemamosredstava da popravimo deo trenaèra koji su nam od nepro-cewive vrednosti. Zato se obuka izvodi na samom borbenomsredstvu odnosno tenku – kaè zamenik komandanta oklopnogbataqona kapetan prve klase Sa{a Anti}.

Pozitivni pomaci de{avaju se trudom samih stare{inakoji planiraju i izvode obuku. Komanda jedinice nedavno jeuspela da osposobi sobni poligon za ga|awe koji dugo nije biou funkciji i sada se ve`be u ga|awu izvode u sobnom poligonu.Time je donekle olak{ano uve`bavawe ni{anxija {to pokazujui dobri rezultati sa ga|awa na poligonu “Ore{ac”.

Aleksandar ANTI]

31

[ALA

Major Qubi{a Kojadinovi}

Sni

mio

Rado

van

PO

PO

VI]

15. april 2006.32

[ K O L O V A W E P I L O T A B O R B E N E A V I J A C I J E SKUP DUGOTRAJAN I RIZIÂN

PROCESSvaki propust u {kolovawu pilota, pre ili kasnije,

moè biti uzrok te{kih posledica, prvenstveno zbog

slabije osposobqenosti leta~kog kadra i nièg

stepena gotovosti jedinica avijacije za izvr{ewe

namenskih zadataka. To neretko izaziva teè

posledice – gubitak qudskih

ìvota. Jedan od najva`nijih puteva

da se izbegnu neèqene posledice jeste

kvalitetna leta~ka obuka.

OBUKA

{kolsko-borbenom avionu, ~ije su osobine veoma sli~ne pravimborbenim avionima, ali – uz osetno niù cenu eksploatacije.

Borbena (namenska) obuka jeste specijalisti~ko osposo-bqavawe. Provodi se naj~e{}e u jedinici i na namenskom tipu– ta~nije na borbenim avionima dvosedima kojima su naoruà-ne jedinice prve linije.

Iz navedenog moè da se uo~i da do dolaska u borbenu je-dinicu i preobuke na namenski tip aviona mladi pilot ostvariod 180 do 270 sati naleta. Naravno, to su sistemi koji seozbiqno bave obukom i koji ne èle da prave kompromise sabezbedno{}u letewa i borbenim osposobqewem pilota.

Zadovoqewe tih uslova, uz {to ekonomi~niju obuku, pro-blem je kojim se bave brojni eksperti u toj oblasti {irom sve-ta. Wihova razmatrawa umnogome se bave istraìvawem kom-binacije {kolskih aviona koji }e se upotrebqavati u obuci.Problem postaje utoliko sloèniji kada {kolski avioni ne tre-ba da sluè samo kao sredstvo za osposobqavawe pilota ve} iza trenaù velikog broja pilota, koji zbog problema sa gorivomili resursima nisu u stawu da aktivno lete na borbenim avio-nima prve linije. Zato u odre|enim slu~ajevima nije pretencio-zno re}i da ovakva vrsta vojnih aviona moè da ima veliki zna-~aj za opstanak i funkcionisawe jednog vazduhoplovstva.

U obuci pilota, kao {to je re~eno, koristi se vi{e avio-na, sa razli~itim pogonskim grupama i letnim odlikama. To jenu`no jednostavno zato {to mladi pilot, bez obzira na prirod-ne predispozicije, ne moè odmah, posle samo nekoliko letovana malom klipnom avionu, da ukroti borbenu letelicu koja seza desetak sekundi odvaja od zemqe brzinom ve}om od 300 kilo-metara na ~as. Jednostavno, to bi bilo kao kada biste novope-~enog voza~a juga 45 stavili za volan por{ea i poslali na au-to-trke. Dakle, po{tovawe principa postupnosti jedan je oduslova kvalitetne i bezbedne leta~ke obuke.

PRVA LETA^KA ISKUSTVADanas u svetu budu}i piloti svoja prva leta~ka znawa sti~u

na klipno-elisnim avionima. [kolski avioni u toj, po~etnoj fa-zi obuke, odnosno selekciji, sluè da se utvrdi da li kandidatikoji èle da se bave leta~kim pozivom imaju prirodne predispo-zicije i smisao za bavqewe tim zahtevnim pozivom. Lete}i naklipno-elisnim avionima, iskusni instruktori }e ve} nakon ne-kih 10 do 15 sati provedenih u vazduhu proceniti da li kandidat

33

Osim odgovaraju}eg nastavnog kadra i dobro osmi{qenogplana i programa, {kolovawe pilota borbene avijacijezahteva i odgovaraju}a nastavna sredstva, pre svega kvali-tetan {kolski avion, koji je, bez sumwe, jedan od kqu~nihfaktora uspe{nog osposobqavawa pilota. Naime, {kolski avion je namenski gra|en ili adaptiran

vazduhoplov za obuku pilota i ostalog leta~kog osobqa. To je,na~elno, dvosed sa ugra|enim dvostrukim komandama. Danas usvetu postoji veliki broj razli~itih tipova {kolskih aviona,koji se naj~e{}e razvrstavaju prema vrsti pogonske grupe (klip-na, turboelisna i mlazna) i prema fazi leta~ke obuke u kojoj seupotrebqavaju. Treba imati u vidu da se {kolovawe borbenihpilota odvija u etapama, jer zbog razumqivih razloga budu}egpilota nije odmah mogu}e staviti u kabinu borbenog aviona iposlati ga na zadatak. Faze leta~ke obuke su veoma sli~ne usvim vojnim sistemima koji se bave obukom pilota. To su fazapo~etne, osnovne, napredne/prelazne i borbene obuke.

OBUKA PO FAZAMAPo~etna leta~ka obuka jeste faza u kojoj u~enik pilot tre-

ba da stekne prva iskustva u upravqawu vazduhoplovom i da seprilagodi uslovima letewa. U toj fazi, nakon 10 do 15 ~asovanaleta provodi se osnovna selekcija, kako bi se pouzdano pro-cenila podobnost kandidata za letewe. Dobrom selekcijom sma-wuje se broj kandidata koji otpadaju tokom kasnijih, osetno sku-pqih faza obuke.

Osnovna leta~ka obuka obuhvata sadràje koji u~eniku pi-lotu omogu}avaju da stekne temeqne ve{tine upravqawa i vo|e-wa vazduhoplova u prostoru. Program sadrì osnovno, akrobat-sko i navigacijsko letewe, a poèqno je da sadrì i osnove grup-nog i instrumentalnog letewa. Nalet u toj fazi iznosi 80 do 130sati, {to je blizu polovine ukupnog naleta tokom obuke.

Napredna/prelazna leta~ka obuka sprovodi se sa ciqem dastudent pilot, pored usavr{avawa sadràja osnovne obuke, ovla-da instrumentalnim i no}nim letewem. U toj fazi po~iwe se i saosnovnom borbenom obukom, koja ukqu~uje dejstvo na {kolskompoligonu. Nalet iznosi od 90 do 130 sati, naj~e{}e na mlaznom

G4 super galeb – Snimio Slavi{a VLAÎ]

poseduje dobru koordinaciju pokreta i potrebnu brzinu reago-vawa, zatim kako se snalazi u nestandardnim poloàjima avio-na, kako se orijenti{e u prostoru, itd. Pravilan odabir budu-}ih pilota je veoma bitan, jer je finansijski pogubno da nepodo-ban kandidat do|e do vi{ih stepena obuke (gde je ~as letewaznatno skupqi) i da se tek tada utvrdi da ne moè da savlada le-ta~ku obuku na skupqim borbenim avionima.

Najkra}e re~eno, u ovoj fazi se, osim iskusnih instrukto-ra, traì klipni {kolski avion mawih brzina (raspona od 100do 250 km/h), sa stajnim trapom koji se ne uvla~i, koji ne}e bi-ti niti komplikovan niti prejednostavan za letewe i koji }e,istovremeno, omogu}iti dobru procenu kandidata po svim ele-mentima po kojima se bira budu}i pilot. Tipi~ni predstavnicite grupe aviona jesu nema~ki grob 115, britanski T-67, {vedskiMFI 17 i ~e{ki zlin 242.

Posebnu podgrupu klipno-elisnih {kolskih aviona ~ineavioni sa ne{to sna`nijom pogonskom grupom (preko 200 kW) iuvla~e}im stajnim trapom. To su italijanski SF 260, ruski JAK-52, ~ileanski T-35 pilan i doma}a lasta. Dijapazon wihove upo-trebe ne zavr{ava se selektivnim letewem, ve} je pro{iren ina osnovnu leta~ku obuku.

Kandidati koji uspe{no savladaju selekciju nastavqaju saosnovnom leta~kom obukom. U pojedinim vazduhoplovstvima onase, kao {to je pomenuto, nastavqa na istom tipu aviona koji seupotrebqava na selekciji, {to je znatno ekonomi~nije, ali imawe produktivno posmatrano sa aspekta kvaliteta leta~a kojise {koluju. U ve}em broju slu~ajeva, {to se naro~ito uo~ava u

34

razvijenim vazduhoplovstvima (SAD, Velika Britanija, Francu-ska), obuka se nastavqa na turboelisnim {kolskim avionima.To su, u stvari, mlazni avioni na kojima se energija gasova,oslobo|ena u komori sagorevawa mlaznog motora, prenosi pre-ko reduktora na elisu, ostvaruju}i time ¾ ukupne sile potiska(vu~e), dok se ¼ ostvaruje dejstvom mlaza. Takav {kolski avionima najboqi odnos potro{we goriva i letnih osobina na brzi-nama do 600 km/h. Snaga tih motora kre}e se od 559 do 820kW i oni omogu}avaju raspon brzina od 450 do 600 km/h, brzi-nu pewawa od 12 do 20 m/s i plafon leta od 12.000 metara.Prema tim osobinama veoma su sli~ni pojedinim lovcima izDrugog svetskog rata.

STICAWE ZRELOSTIKonstrukcija turboelisnih aviona je dovoqno ~vrsta da mo-

gu da podnesu ve}a G preoptere}ewa i izvo|ewe sloènijih akro-batskih figura, ~ijim se izvo|ewem izgra|uje leta~ko samopou-zdawe. Radi bezbednosti letewa izbaciva sedi{ta su postalasastavni deo opreme. Uglavnom su postavqena jedno iza drugog(tandem raspored), a uobi~ajeno je da zadwe sedi{te bude izdig-nuto radi boqe preglednosti nastavnika letewa. Anti-g i kiseo-ni~ki sistem tako|e su sastavni deo opreme. Osim fizikalnihprednosti kojima se smawuje stepen zamora pilota, anti-g opre-ma i kiseoni~ki sistem nalaze se u svakom savremenom borbe-nom avionu, pa je zato dobro da se student pilot {to ranije na-vikne na no{ewe kacige, upotrebu kiseoni~ke maske i naduvava-we anti-g odela. Digitalni displeji, kao i HOTAS komande (rukena palici i gasu), postaju standard i na turboelisnim avionima.Time se stvara radna atmosfera tipi~na za kabine borbenihaviona, {to je tako|e elemenat poèqan u obuci.

Turboelisni avioni predstavqaju idealnu stepenicu za pre-lazak na mlazne avione koji se koriste u posledwim fazama obu-ke. Wihovi resursi su veliki, a cena sata leta je neznatno ve}au odnosu na klipno-elisne {kolske avione. Tako|e, u naoruànojvarijanti mogu uspe{no da se upotrebqavaju kao laki borbeniavioni za blisku vazduhoplovnu podr{ku, borbu protiv helikop-tera i bespilotnih letelica, navo|ewe na ciq drugih vrsta avi-jacije, i sli~no. Zbog svoje ekonomi~nosti s vremenom su iz fazeosnovne leta~ke obuke potisnuli mlazne {kolske avione prve ge-neracije, kao {to su to bili CM-170 magister, L-29, T-37, xetprovost i MB 326. Ono {to tako|e treba da se napomene jesteda po svojim letnim osobinama turboelisni avioni ne zaostajumnogo za navedenim {kolskim mlaznim avionima.

Tipi~ni predstavnici turboelisne kategorije {kolskihaviona jesu {vajcarski pilatus PC-9, brazilski embraer tukano,ju`nokorejski KT-1, poqski orlik i ameri~ki T-6A teksan (izve-den iz PC-9).

Kao glavna mana turboelisnih aviona navodi se relativnovisoka nabavna cena u odnosu na klipne {kolske avione. Ta re-lacija ide i do 1:10, {to zna~i da za jednog pilatusa PC-9 moèda se nabavi 10 aviona tipa SF 260 ili lasta. Taj podatak osli-kava jednu od osnovnih nedoumica u odre|ivawu modela obukeborbenih pilota, posebno kada je re~ o vazduhoplovstvu sa ta-wim buxetom.

Najve}a mana turboelisnih {kolskih aviona jeste nemogu}-nost postizawa velikih napadnih uglova, {to je potrebno da bise u~enici piloti {to pre navikli na pona{awe savremenihborbenih aviona koji mogu da lete na napadnim uglovima ve}imod 30°. Isto tako, zbog toga {to su konstruisani za brzine do600 km/h, ovi avioni imaju relativno debele aeroprofile, paim je brzina okretawa oko uzdu`ne ose mawa nego kod borbenihaviona.

Kako {kolski avion za vi{e stepene obuke mora u vazduhuda se pona{a {to sli~nije borbenom avionu, {to se izme|uostalog o~ituje u prethodno navedenim elementima – maksimal-noj brzini, maksimalno dozvoqenom napadnom uglu i brzini

15. april 2006.

Super Tukano

okretawa oko uzdu`ne ose – jasno je da turboeli-sni avioni imaju limit upotrebe. Zbog toga se tur-boelisni {kolski avioni koriste samo za sticaweosnovnih i dela naprednih leta~kih ve{tina, asloènija borbena obuka izvodi se na mlaznimavionima koji imaju performanse mnogo sli~nijeborbenim tipovima. Tako|e, aerodinami~ki po-smatrano, elisa ograni~ava maksimalnu brzinuaviona, zbog ~ega ovi avioni verovatno nikada ne-}e u potpunosti mo}i da preuzmu ulogu mlaznih{kolskih aviona.

FINALE NA MLAZWAKUUpravo zato, u fazi napredne/prelazne le-

ta~ke obuke nema nedoumice o neophodnosti mla-znog {kolsko-borbenog aviona vi{ih performan-si (britanski hok, francuski alfa xet, italijan-ski MB 339, {panski C-101 i doma}i G-4 superga-leb). Teì se da uslovi leta na {kolskom avionuza prelaznu obuku budu {to sli~niji onima kojivladaju na borbenim avionima – posebno u sferibrzina leta, G preoptere}ewa i napadnih uglova.Kao neke od okvirnih odlika tih aviona izdvajajuse krstare}a brzina, koja se kre}e od 600 do 800km/h, brzina uzdizawa do 30 m/s, plafon leta od12.000 m i dolet vi{e od 2.000 kilometara.

Budu}i da su mlazni {kolski avioni posled-wa stepenica sa koje student pilot prelazi za ko-mande borbenog tipa, standard za te avione se ta-ko|e mewa. Prvi korak u postizawu novog standar-da jeste modifikacija ve} postoje}ih mlaznih ti-pova ugradwom ja~e pogonske grupe radi pove}awaodnosa potiska po jedinici teìne i nove digital-ne avionike, kako bi radno okruèwe u kabini bi-lo {to sli~nije onom u borbenom tipu. Obimno senadogra|uje postoje}a elektronska oprema, ukqu-~uju}i uvo|ewe tzv. ”staklenog“ kokpita, koji pod-

Italijanski mlazwak M346

Sni

mio

Sla

vi{

a VL

AÎ

]

Obuka studenata VA VSCG na avionu Utva 75

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

uspela konstruktivna re{ewa doma}eg aviona G-4 supergaleb,prirodno je da i na{i stru~waci uveliko razmatraju moderniza-ciju te letelice u skladu sa savremenim trendovima.

Me|utim, kategoriju mlaznih aviona namewenih napred-noj/prelaznoj obuci ne reprezentuju samo stariji, ali usavr{enimodeli, ve} i potpuno nove konstrukcije, kao {to su italijanskiM-346, ju`nokorejski T-50 i ruski JAK-130 (zvani~no prihva}enod strane ruskog RV) odnosno MiG-AT. U wihovom koncepcijskom de-finisawu primewena su najnovija aerodinami~ka i tehnolo{kare{ewa kori{}ena kod savremenih lova~kih aviona, kao {to sukrila i uvodnici vazduha prilago|eni letu na velikim napadnim

OBUKA

36

razumeva dowe i gorwe prikaziva~e, HOTAS sistem komandi,kompjutere misije, imitatore radara, inercijalne i GPS siste-me navigacije, i sli~no. Re~ je o standardu opreme nalik na naj-savremenije borbene avione. Ta oprema omogu}ava i obuku pi-lota za upotrebu najsavremenijih, precizno vo|enih, ubojnihsredstava.

Na tim principima nastale su usavr{ene verzije aviona hok(hok 127), L 39 (L 159) i MB 339 (MB 339 CD). S obzirom na veoma

37

uglovima i, naravno, kabinski prostor opremqen modernom avio-nikom. Poseban kvalitet predstavqa adaptivni sistem elektri~-nih komandi leta, koji omogu}ava da se letni kvaliteti i na~in re-agovawa aviona prilago|avaju tokom obuke, shodno porastu nivoaznawa i ve{tina u~enika. Takav sistem komandi leta omogu}ava dase u domenu podzvu~nih brzina simulira pona{awe odre|enih sa-vremenih bobenih aviona i prakti~no ostvare “lete}i simulato-ri” èqenih tipova operativnih aviona prve linije.

Na taj na~in moè znatno da se skrati vreme namenske obu-ke i obezbedi lak{i prelazak u~enika na bilo koji savremeniborbeni avion. Time se znatno doprinosi racionalizaciji i

ekonomi~nosti sistema obuke – {to je imperativ u svim fazamaosposobqavawa pilota.

Pa ipak, kako se u praksi pokazuje, kvalitet {kolskog avio-na koji je realno jedan od najbitnijih faktora uspe{nog {kolo-vawa vojnih pilota, nije uvek presudan za odre|ivawe modela{kolovawa. Na to uti~e i niz drugih ~inilaca koji nisu usko ve-zani za kvalitet {kolskog aviona.

Zato }e u jednom od narednih brojeva “Odbrane” biti vi-{e re~i o modelima {kolovawa pilota i na~inima na koji se,prema {kolskim avionima, iznalazi najefikasniji sistem obu-ke u specifi~nim okolnostima.

Mr Slavi{a VLAÎ]

Trenutno je u rad ukqu~eno 20 zemaqa u svojstvu redovnih ~lanica iosam u svojstvu posmatra~a. Osobqe zaposleno u ovom jedinstvenommultinacionalnom telu sastavqeno je od pripadnika vojnog i civil-nog sastava iz 14 zemaqa – izjavio je nakon sastanka general Papo-tis na konferenciji za novinare nakon sastanka Me|unarodne sa-vetodavne grupe i dodao – jasno definisan interes svih zemaqa ju-goisto~ne Evrope za izgradwu kapaciteta i regionalnu saradwu ukonverziji sistema odbrane potvr|uje da je ta institucija na pra-vom putu i da ima stvarnu mogu}nost da dokaè svoju ulogu.

Regionalni centar za pomo} u kontroli i verifikaciji naoru-àwa – RACVIAC pruà pomo} u implementaciji i realizaciji odre-daba Sporazuma o kontroli naoruàwa u regionu. Osnovan je kra-jem 2000. godine na inicijativu specijalnog koordinatora Paktastabilnosti u jugoisto~noj Evropi (PSJIE) i funkcioni{e pod okri-qem Tre}eg radnog stola PSJIE (za odbrambeno-bezbednosna pita-wa). Nalazi se u selu Rakitje pored Zagreba.

Osnovni ciq Regionalnog centra jeste ja~awe regionalne koo-peracije i pomo} u efikasnijoj primeni Sporazuma u oblasti kon-trole naoruàwa i drugih odbrambeno-bezbednosnih pitawa odinteresa za zemqe u~esnice, posebno ~lanova 2, 4. i 5. Aneksa 1-B

Na{a zemqa, kao predsedavaju}a Me|unarodne savetodavne grupe Regionalnogcentra za pomo}u u kontroli i verifikacijinaoruàwa (RACVIAC), posle godinauslovqavawa, nosilac je saradwe u regionu

15. april 2006.38

NOSILACSARADWE U REGIONU

REGIONALNI CENTAR ZA POMO] U KONTROLI

I VERIFIKACIJI NAORU@AWA

Ministarstvo odbrane SCG i Regionalni centar za pomo} u ve-rifikaciji i primeni kontrole naoruàwa – RACVIAC organi-zovali su 3. aprila u Beogradu sastanak Me|unarodne saveto-davne grupe (Multinational Advisory Group – MAG) radi analizerada i definisawa budu}ih zadataka. Taj sastanak je jedan od

prvih multilateralnih me|unarodnih skupova iz oblasti odbranekoji je odràn u Beogradu. I ne samo to, Srbija i Crna Gora pred-sedava radom MAG tokom ove godine, a predsedavaju}i je zamenikna~elnika General{taba Vojske SCG general-major Zdravko Po-no{, {to u ovom trenutku nosi zna~ajnu politi~ku poruku.

Posle godina uslovqavawa na{a zemqa je u situaciji da budenosilac saradwe u regionu, ”uz mogu}nost da se na{a re~ na takovelikom forumu saslu{a“, kako je to naglasila pomo}nik ministraodbrane za politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi}.

Na sastanku MAG u Beogradu razgovaralo se o kqu~nim obla-stima rada: kontroli naoruàwa, merama izgradwe poverewa ibezbednosti i novoj oblasti rada tog centra – konverziji odbrane(preobuka vi{ka personala, konverzija baza i restrukturisawevojne industrije). U tim oblastima Regionalni centar }e sara|ivatii sa ostalim regionalnim inicijativama. Pored toga, dogovoreno jeda }e RACVIAC ubudu}e pomagati u reformi sektora bezbednosti uzemqama regiona.

Na osnovu upitnika u kojem su se zemqe ~lanice izjasnile o bu-du}oj ulozi Regionalnog centra zakqu~eno je da najve}i broj ~lani-ca smatra da taj Centar treba da se razvija kao forum za regio-nalni dijalog i da bi trebalo da ima intenzivniju saradwu saEvropskom unijom i Severnoatlatskim savezom.

U~esnici sastanka saglasili su se i da se dosada{wem direk-toru Regionalnog centra brigadnom generalu OS Gr~ke StergiosuPapotisu, kome mandat isti~e ove godine, produì mandat za jo{jednu godinu.

– Pokazalo se da je RACVIAC jedan od najuspe{nijih projekatau okviru Tre}eg radnog stola Pakta stabilnosti jugoisto~ne Evrope.

SARADWA

BEZ PREDRASUDA– S po~etkom novog stole}a, u Regionalnom centru za pomo}

u kontroli i verifikaciji naoruàwa oficiri iz regiona po~e-li su da se okupqaju i, sve mawe optere}eni pro{lo{}u, da raz-govaraju o problemima koji pristiù u postkonfliktnom perio-du. Oficiri u ovom regionu su u stawu da sa mawe emocija raz-govaraju o vremenima koja su za nama nego qudi iz drugih sfera,zbog ~ega smatramo da bi RACVIAC mogao biti mesto za dijalog,na kome bi se okupqali i parlamentarci, nau~ni radnici, ne-vladine organizacije i ostali subjekti koji se bave pitawimaodbrane i bezbednosti. Za Ministarstvo odbrane taj centar jevaàn zbog regionalne saradwe, ali i zbog prilike da se u svomregionu afirmi{emo kao zemqa i kao vojska koja je spremna nasaradwu, ~ime istovremeno otklawamo predrasude prema nama.Mislim da smo u tome bili uspe{ni. To pokazuje i ~iwenica da jena{oj zemqi ponu|ena pozicija predsedavaju}eg Me|unarodnesavetodavne grupe kao upravqa~kog tela Regionalnog centra zapomo} u kontroli i verifikaciji naoruàwa – rekao je nakonsastanka te grupe general-major Zdravko Pono{.

Dejtonsko-pariskog sporazuma i Be~kog dokumenta, ali i razvijawei ja~awe Oebsovih mera za izgradwu bezbednosti i poverewa u re-gionu jugoisto~ne Evrope.

Regionalni centar svoj ciq ostvaruje distribucijom potrebnihinformacija, koordinacijom inspekcijskih i evaluacijskih aktivno-sti za kontrolu naoruàwa, kursirawem qudstva iz zemaqa u~esni-ca, odràvawem seminara i instruktaà o navedenim sporazumimai sli~nim aktivnostima koje su u funkciji navedene podr{ke.

Stalni sastav Centra broji 38 qudi iz 14 zemaqa regiona.SCG aktivno u~estvuje u radu od formirawa, ali i u realizacijiorganizovanih sadràja obuke, instruktaà seminara, konferen-cija i drugih. Rad predstavnika SCG finansijski pomaè VelikaBritanija.

Centar sara|uje sa drugim regionalnim i evropskim institu-cijama koje se bave pitawima bezbednosti: Oebsom, Natoom, regi-onalnim centrima i agencijama za verifikaciju. Glavni donatorCentra je Nema~ka, koja je do sada u wegov razvoj uloìla vi{e odpet miliona evra. SCG tako|e – premda mnogo mawe – redovno upla-}uje kontribuciju, pa je tako, ilustracije radi, 2004. godine u~e-stvovala u buxetirawu rada sa 10.000 evra (1% od ukupnog buxetaCentra za 2004). Regionalnim centrom upravqa Me|unarodna sa-vetodavna grupa – MAG , koju ~ine vojno-politi~ki predstavnici svihzemaqa u~esnica Pakta stabilnosti u jugoisto~noj Evropi.

Regionalni centar za pomo} u kontroli i verifikaciji naoru-àwa ispunio je ciq svog osnivawa u oblasti kontrole naoruà-wa. Na osnovu deklaracije ministara odbrana zemaqa procesasaradwe u jugoisto~noj Evropi, usvojene 31. marta 2005, godine uBukure{tu, to telo }e {iriti i ja~ati svoju ulogu u regionu kao telokoje pruà pomo} zemqama u tranziciji, u procesu konverzije od-brane (prekvalifikacija vojnog kadra, konverzija vojnih baza i kon-verzija vojne industrije).

Seminari, kursevi i radionice obuhvataju sve mere za izgrad-wu poverewa i bezbednosti, te s tim povezana pitawa bezbedno-snih reformi i bezbednosne politike. Wegov program tako|e ukqu-~uje glavne sporazume o kontroli naoruàwa. Aktivnosti su uop-{teno namewene visokim civilnim i vojnim slu`benicima u mini-starstvima inostranih poslova i ministarstvima odbrane, dok sukursevi nameweni vojnim i civilnim stru~wacima ili osobqu veri-fikacionih agencija. Namera je da se pro{iri spektar u~esnika iukqu~e akademske zajednice, parlamentarni poslanici, nevladineorganizacije zemaqa regiona...

Sneàna \OKI]

Sni

mio

D. B

ANDA

>>> ME\UNARODNA KONFERENCIJA O TRANSFORMA-CIJI SISTEMA ODBRANE – Delegacija Ministarstva odbraneSCG, koju je predvodio zamenik na~elnika General{taba VSCG ge-neral-major Zdravko Pono{, u~estvovala je na me|unarodnoj kon-ferenciji ”Transformacija sistema odbrane” u Evropskom centruza bezbednosne studije ”Xorx Mar{al” u Garmi{-Partenkirhenu(Nema~ka), 10. i 11. aprila.

>>> POSETA DELEGACIJE ORU@ANIH SNAGA SAD – ê-tvoro~lana delegacija Evropske komande oruànih snaga SAD, kojuje predvodio Tod Laviwe, boravila je od 3. aprila u ~etvorodnev-noj poseti Srbiji i Crnoj Gori. Tokom posete, sa predstavnicimaMinistarstva odbrane SCG i General{taba Vojske SCG usagla{enje Plan bilateralne vojne saradwe za idu}u godinu.

>>> MINOLOVAC VERSO U LUCI BAR – U okviru bilate-ralne vojne saradwe Srbije i Crne Gore i Francuske brod Ratnemornarice Francuske, minolovac ”Versaus M 651” – (Verso) bio jeu zvani~noj poseti Mornarici VSCG u vremenu od 31. marta do 4.aprila. Tokom boravka broda uprili~en je susret delegacije koju susa~iwavali kapetan Markantoni, prvi savetnik u ambasadi Fran-cuske u SCG, Ines Bareli i izaslanik odbrane Francuske TjeriNavrez sa gradona~elnicom grada Bara i predstavnicima lokalnesamouprave.

Goste je primio i komandant Mornarice VSCG kontraadmiralDragan Samarxi}.

>>> VOJNA SARADWA SCG I HRVATSKE – Plan bilateral-ne vojne saradwe izme|u Ministarstava odbrane Srbije i CrneGore i Republike Hrvatske potpisali su, 30. marta, u Upravi zaMe|unarodnu vojnu saradwu Ministarstva odbrane SCG, izasla-nik odbrane Hrvatske pukovnik Smiqan ûbeli} i zastupnik na~el-nika Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu pukovnik Mihajlo Mla-denovi}.

>>> POSETA DELEGACIJE MA\ARSKE – U okviru bilate-ralne saradwe sa Ministarstvom odbrane Republike Ma|arske,Vojnoistorijski institut, Vojni muzej i Muzej vazduhoplovstva bilisu krajem marta doma}ini predstavnicima Vojnoistorijskog insti-tuta (VII) i muzeja, te Kancelarije za negovawe tradicija i groba-qa Ministarstva odbrane Republike Ma|arske.

Delegaciju Ma|arske primio je i na~elnik Uprave za odnosesa javno{}u kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}. Predstavnicidoma}ina dobili su poziv da na jesen ove godine posete ma|arskiVojnoistorijski institut i muzej, te da u~estvuju na konferenciji odoga|ajima iz 1956. godine u Ma|arskoj.

>>> IZASLANIK ODBRANE GR^KE POSETIO VOJNU AKA-DEMIJU – Izaslanik odbrane Republike Gr~ke brigadni generalEfstratios Haralampios posetio je 4. aprila Vojnu akademiju. Tomprilikom razgovarao je sa na~elnikom te vojno{kolske institucijegeneral-majorom Vidosavom Kova~evi}em.

>>> RADIONICA ZA INSTRUKTORE IZ PRAVA ORU@ANIHSUKOBA – U saradwi sa Upravom za me|unarodnu vojnu saradwu,Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) organizovao je u Cen-tru za mirovne operacije “Radionicu za instruktore iz prava oru-ànog sukoba“. Glavni instruktor bio je regionalni delegat MKCKza oruàne snage @il Leba.

Polaznici radionice, koja je odràna od 4. do 7. aprila, bi-li su pripadnici Ministarstva odbrane i VSCG koji su se osposo-bqavali za ulogu instruktora prilikom organizovawa i izvo|ewaobuke iz prava oruànih sukoba u svojim jedinicama i ustanovama.

U idu}em periodu odrà}e se kurs na kome bi sada{wih 15polaznika bili u ulozi instruktora iz razli~itih oblasti pravaoruànih sukoba, a planirano je i odràvawe ve`be u kojoj bi seprimenila znawa iz humanitarnog prava u oruànim sukobima.

UKRATKO

39

40

UAktivnosti verifikacionih

centara u svim zemqama

Oebsa imaju neposredan

zna~aj u procesu kontrole

naoruàwa, ali su i doprinos

ukupnim naporima

za ostvarivawe ve}eg

poverewa, saradwe i

bezbednosti. U tom procesu

Srbija i Crna Gora uspe{no

sprovodi sve me|unarodne

obaveze, a wen Verifikacioni

centar ima u tome

najaktivniju ulogu.

prva tri meseca ove godine Verifikacioni centar Ministar-stva odbrane SCG obavio je ukupno osam kontrola. Od toga su~etiri bile kod nas, a ~etiri puta su na{i inspektori bora-vili u kontroli oruànih snaga u drugim zemqama – u Ukraji-ni, Sloveniji, Norve{koj i [vedskoj. – Tim aktivnostima nastavili smo veoma dinami~an rad ostva-

ren posledwih godina – isti~e na~elnik pukovnik êdo Vu~i}evi}. – Od 2001. godine, kada je na{a zemqa primqena u Oebs, broj do-kumenata po kojima se sprovodi kontrola naoruàwa znatno je po-ve}an. Samim tim i na{ obim posla. Ali je u me|uvremenu smawenbroj izvr{ilaca, tako da na{ mali kolektiv realizuje zaista veli-ki broj zadataka. To radimo, oceweno je, efikasno i uspe{no, pa jei na{e zadovoqstvo utoliko ve}e – dodaje pukovnik Vu~i}evi}.

Verifikacioni centar taj naziv nosi od 2001. godine. Do ta-da je to bila Uprava za kontrolu naoruàwa, formirana 1. avgu-sta, prelazi u Ministarstvo odbrane (u Sektor za me|unarodnuvojnu saradwu, dana{wi Sektor za politiku odbrane) i dobija no-vi naziv – Verifikacioni centar.

Promena naziva uslovqena je promenom naziva sli~nih in-stitucija u regionu. I obim poslova se znatno pove}ava. Sa ula-skom u Oebs na{a zemqa prihvata obaveze iz Be~kog dokumenta

VERIFIKACIONI CENTAR SRBIJE I CRNE GORE ZA NOVAPOVEREWA

SARADWA

41

}enim obavezama u Dejtonskom mirovnom sporazumu uspostavqalismo u na{im oruànim snagama limite u naoruàwu zacrtane timdokumentom. To je podrazumevalo da obavqamo kontrole na teri-torijama strana u sporazumu, kod nas, u Hrvatskoj, Federacija BiHi Republici Srpskoj. Da oni dolaze kod nas i mi kod wih, te dauporedo sprovodimo redukciju naoruàwa.

Ciq odre|ivawa limita bio je stvarawe balansa snaga u regi-onu, kao uslov za poverewe i ja~awe mira. Model proporcionalno-sti prihvatile su sve strane potpisnice Dejtonskog sporazuma, i on-da se krenulo u proces realizacije inspekcijskog reìma i redukci-je. Do 1998. svi su spustili svoje naoruàwe na propisane limite.

Sami po~eci bili su specifi~ni zbog me|usobnog nepovere-

1999, Konvencije o zabrani upotrebe hemijskog naoruàwa, Kon-vencije o biolo{kom naoruàwu, obaveze iz Dokumenta o malom ilakom naoruàwu, Otavske konvencije o protivpe{adijskim mina-ma i svih dokumenata iz oblasti kontrole naoruàwa iz nadle-`nosti Ujediwenih nacija. Upravo se nalazimo u postupku pristu-pawa i potpisivawa dokumenta Otvorena neba (Open skies).

POÊCI– Od 1996. do kraja 1999. mi smo realizovali samo Dejton-

ski mirovni sporazum, ~lan 4, aneks B, i nastojali da pre svega us-postavimo me|usobno poverewe i saradwu na prostoru na kome sedo ju~e ratovalo – kaè pukovnik Vu~i}evi}. – U skladu sa prihva-

ORGANIZACIJAVerifikacioni centar je organizacijska jedinica Sekto-

ra za politiku odbrane i ~ine ga dva odeqewa. Prvo se baviimplementacijom sporazuma iz nadle`nosti UN i Oebsa, adrugo odeqewe implementacijom Dejtonskog mirovnog sporazu-ma, aneksa 4 i 5.

Prema formaciji Centar bi trebalo da ima 14 lica, odtoga 13 inspektora i jedno civilno lice – sekretara. Ali tre-nutno ima 11 inspektora. Kada se po~iwalo 1996. godine tu jebilo 27 qudi. Sve reorganizacije i smawewa Vojske uticalisu i na reorganizaciju Centra, iako je od 2001. godine mnogovi{e obaveza nego do tada.

– Sa velikim naporima uspevamo da odgovorimo svim za-dacima koje podrazumeva implementacija brojnih sporazuma,kaè na~elnik pukovnik ̂ edo Vu~i}evi}. – Ali zato imamo veo-ma dobro pripremqene qude i vodimo ra~una o wihovoj eduka-ciji. Tako|e, i u jedinicama imamo obu~ene qude koju znaju kakoda do~ekaju inspekciju i kvalitetno ispune zadatak.

Pukovnik Vu~i}evi} navodi primer Nema~ke, koja kada jere~ o kontroli naoruàwa ima iste obaveze kao i na{a ze-mqa, ali kod wih to radi 240 qudi, a kod nas samo 14! Poslejednog od susreta i razmene iskustava, na~elnik nema~kog Ve-rifikacionog centra general Jens Cimerman se zapitao da liwima treba ba{ 240 qudi?

PROFILKako se postaje inspektor za kontrolu naoruàwa? Ofi-

cir koji to ̀ eli da postane, a i to je va`no pored drugih uslova,treba da pro|e test op{te kulture, psiholo{ki i test inteligen-cije, te da zna jedan od {est jezika Oebsa do nivoa nesmetanograda sa predstavnicima drugih oruànih snaga (Stanag II). Svalica koja dolaze u Centar prolaze bezbednosnu proveru.

Iako je na{ tim malobrojan, a posla mnogo, iskustvo poka-zuje da svi koji vide kako se u Centru radi poèle da to bude wi-hov posao. Ali selekcija je stroga, jer taj rad traì oprez, kon-centraciju, po{tovawe lica s kojima se radi i normi po kojimase radi. Qudi se pa`qivo biraju i zato sa izabranima nemaproblema. Naprotiv, vlada uverewe da imamo mo`da najkvali-tetnije inspektore za kontrolu naoruàwa u Evropi.

DEJTONSKI SPORAZUMOd 1996. do 2004. godine u okviru sprovo|ewa Dejton-

skog sporazuma obavqeno je 236 misija svih strana. U wima jebilo 529 inspekcija u komandama i jedinicama. Tokom tog peri-oda u radu su u~estvovala i 784 posmatra~a Oebsa iz 29 ze-maqa, koji su verifikovali na{u pravilnu implementaciju togsporazuma.

U toku pro{le godine na{i inspektori bili su u pet kon-trola. Jednoj u Republici Srpskoj (Mawa~a kod Bawaluke) i podve u Federaciji BiH (Mostar i Visoko) i Hrvatskoj (Zagreb iOto~ac).

Wihovi timovi su kod nas realizovali sedam poseta (Su-botica, Ni{, Kraqevo, Nik{i}...)

Inspekcijski tim u kontroli oruànih snaga [vedske, februar 2006.

Od 1996. godine na prostorima SRJ, BiH i Republike Hrvat-ske uni{teno je oko 10.000 komada raznog naoruàwa koje podle-è kontroli. Od toga je SRJ uni{tila oko 2.800 komada, a samo u2005. godini 485 sredstava.

Pored limita kao obavezuju}eg, dobrovoqno je smawen brojpojedinih sredstava zato {to nisu perspektivna i ne uklapaju se uviziju organizacije na{ih oruànih snaga. Drugo, nisu rentabilnaza odràvawe, kao tenkovi T-34, topovi 76 mm M-48 B-1, i sli~-no. Time se postiè trostruki efekat: ispuwavawe obaveze iz Spo-razuma, smawewe tro{kova i ostavqawe mogu}nosti za nabavkenovih savremenijih sredstava.

Prodaje se i ono {to moè da se proda. Tokom 2005. legalno suprodati 24 haubice 105 mm M-56 i 11 topova 130 mm M-46. Nemazapravo ilegalne trgovine naoruàwa. Niko ne moè ni{ta da kupiniti da proda dok o tome ne obavesti Oebs i Ujediwene nacije.

U procesu redukcije uni{teni su i neki avioni, jer nama nisupotrebni, niko ne}e da ih kupi, a pojedini trideset godina nisuservisirani.

Redukcije su izvo|ene i po sporazumima o smawewu malog ilakog naoruàwa, protivpe{adijskih mina, hemijskog naoruàwa...Treba ista}i da deo tro{kova za uni{tewe vi{ka naoruàwa obez-be|uje me|unarodna zajednica realizacijom programa donacija.

Sve je to deo procesa kontrole naoruàwa u svetu, a je-dan od bitnih razloga je da to naoruàwe ne dospe u ruke neo-

42

PREVLAKAKontrola naoruàwa je jedan od pogodnih mehanizama

za re{avawe spornih pitawa izme|u dràva. Takvo spornopitawe izme|u SCG i Hrvatske jeste Prevlaka. Dve dràvepotpisale su Privremeni protokol uz ju`nu granicu, po komese taj prostor kontroli{e sa kopna, mora, iz vazduha i demi-litarizuje. Nikakvi vojni efektivi ne mogu se tu nalaziti. Toje regionalni sporazum, ali su svi elementi uskla|eni premaBe~kom dokumentu.

Taj prostor se redovno kontroli{e dva puta godi{we, utrajawu od po 48 ~asova, po utvr|enim procedurama. Kao re-zultat te aktivnosti moè se re}i da su pale tenzije u tom de-lu obale, a to je zna~ajno za turizam, na{ u Herceg Novom, awihov u Dubrovniku. Granica se zna, ali je sporan deo okorta O{tro, na ulasku u Boku kotorsku, o ~emu me|udràvnisporazum tek treba da bude postignut.

OBUKAObu~avawe inspektora i drugih

u~esnika u procesu kontrole naoru-àwa sprovodi se na kursevima u ze-mqi i inostranstvu. U zemqi se or-ganizuju po dva kursa godi{we, a uinostranstvu se za obuku koristecentri za obuku inspektora za kon-trolu naoruàwa. To su Oberamer-gau u Nema~koj, Regionalni centarRACVIAC u Zagrebu i drugi centri unadle`nosti pojedinih verifikacio-nih centara, kao {to su u Gr~koj iItaliji. U te centre na{i inspekto-ri idu na osnovu poziva.

wa svih strana i trebalo je uporno obja{wavati ciq i na~ine kon-trola. Posebne dvoumice izazivalo je uni{tavawe naoruàwa, zakoje se izdvajao veliki novac. Tako je bilo i kod nas, a naro~ito ubiv{im jugoslovenskim republikama koje su oru`je u ratnim godi-nama uvozile. Qudi su emotivno te{ko prihvatali da seku naoru-àwe kojim su rukovali, pogotovo ako je ono bilo ispravno.

Tako je bilo na po~etku, a kasnije, nova smawewa armija i or-ganizacione promene u~iwene u me|uvremenu uticali su da dràvepo~nu smawewe naoruàwa i ispod traènih limita. Najvi{e zbogekonomskih razloga. Po~elo se postavqati pitawe odràvawa ne-kih artiqerijskih, oklopnih, pa i vazduhoplovnih sistema, koji vi-{e nisu bili rentabilni za odràvawe.

U procesu smawewa armija sve strane su pratile kako je to ura-|eno u Evropi, i polako redukovale nepotrebno naoruàwe. Tako je,od po~etnog razloga – uspostavqawe poverewa u regionu, s vreme-nom po~eo da dolazi do izraàja ekonomski faktor, pa su pojedinestrane smawile broj naoruàwa i ispod limita. O svakoj promenistrane su obavezne da obaveste Oebs i druge potpisnice sporazuma.

REDUKCIJEU procesu smawewa naoruàwa do limita datih u Dejtonskom

sporazumu, a kasnije i ispod wih, prema ekonomskim mogu}nostimai perspektivama razvoja oruànih snaga, i na{a zemqa izvr{ilaje plansku redukciju svog naoruàwa.

U kontroli na{ih oruànih snaga

15. april 2006.

SARADWA

vla{}enih, naro~ito terori-sti~kih grupa.

AKTIVNOSTIZa sprovo|ewe svih kontrola

postoje me|unarodno prihva}enidokumenti. Svaka zemqa je du`nada primi odre|eni broj zaintere-sovanih inspekcija od drugih ~la-nica Oebsa, kao {to ima pravo daprijavi i ode u inspekciju oruà-nim snagama druge zemqe. Broj ta-kozvanih kvota, aktivnih i pasiv-nih, dakle onih kad se ide u posetuili se poseta prima, odre|uje sena po~etku godine na osnovu prija-

va koje svaka zemqa izvr{i posredstvom komunikacione mreè Oeb-sa. To je direktna za{ti}ena veza sa Oebsom, koju ima svaka zemqa~lanica, ta~nije wen verifikacioni centar. Oebs je, u stvari, po-srednik odnosa izme|u zemaqa koje imaju ista prava i obaveze.

Drugi plan saradwe jesu bilateralni kontakti, koji dodatnodoprinose ja~awu transparentnosti, me|usobnog poverewa i sa-radwe strana u sporazumu.

Svaka zemqa u Oebsu ima verifikacioni centar ili institu-ciju sli~nog naziva i namene, pri ministarstvu odbrane ili priministarstvu spoqnih poslova. Kod nas je to pri Ministarstvu od-brane i plan rada Verifikacionog centra SCG na godi{wem ni-vou odobrava ministar odbrane. Izlazna komunikacija, dakle, sve{to se {aqe Oebsu i UN, ide preko direkcija za Oebs i UN u Mi-nistarstvu spoqnih poslova SCG.

Treba naglasiti da su oblici angaòvawa raznovrsni. Poredinspekcija, tu su i druge kontrole, posete, razmene informacija,demonstracije novih tipova naoruàwa, bilateralna saradwa sapojedinim zemqama...

U pro{loj godini Verifikacioni centar je po Be~kom doku-mentu obavio ukupno 24 aktivnosti u zemqi i inostranstvu. Kodnas su bili Grci, Rumuni, Nemci, Danci, Makedonci, Slovaci, Slo-venci, a mi smo bili u Poqskoj, Turskoj, Bugarskoj, Albaniji, Gr~koj,Hrvatskoj, Sloveniji, [paniji, Francuskoj i Nema~koj.

PROCEDUREJedna dràva najavquje svoju posetu preko komunikacione

mreè Oebsa, u skladu sa odredbama dokumenta po kome èli dasprovodi kontrolu. Druga strana du`na je najpre da odgovori da likontrolu prihvata ili ne. Uobi~ajeno je, zapravo pravilo, da seinspekcija prihvata, a moè se odbiti samo zbog vi{e sile, naprimer, zemqotresa, prirodne katastrofe...

Delegacija se do~ekuje na granici, uz obezbe|ene diplomatskevize i diplomatski imunitet svim inspektorima, jer svi imaju di-

plomatske paso{e. U podru~jima u kojima nisu svi odnosi sre|eniopasno je i}i bez diplomatskog imuniteta. Odmah na po~etku pose-te, prate}i tim dràve koja prima inspekciju informi{e inspek-cijski tim o aktivnostima oruànih snaga u tom trenutku. To je bit-no da inspekcija ne bi remetila zna~ajnije redovne aktivnosti. Itada se timovi dogovaraju o radu.

Po Be~kom dokumentu najavquje se prostor ili jedinica u kojojse èli sprovesti inspekcija. I sve {to je na tom prostoru podlo-`no je inspekciji. Verifikuje se ta~nost podataka iz informacijakoje postoje za svaku dràvu, odnosno wene oruàne snage. To pod-razumeva kontrolu samo jedne jedinice, sa najavom tri do pet danapred dolazak, a ako se kontroli{e specifi~no podru~je, onda svejedinice na tom terenu treba da pripreme informacije – brifin-ge i obrazloè svoje aktivnosti.

Ako je inspekcija po Dejtonskom sporazumu, plan inspekcijesaznaje se sat vremena posle ulaska inspekcijskog tima u zemqu.Ne zna se unapred {ta }e biti kontrolisano, samo se zna grani~niprelaz. Vreme trajawa inspekcije za prvi najavqeni objekat je 48sati, a za svaki naredni 36, tako da ona najduè traje 48 sati. Akobi se spojilo vi{e inspekcija, na primer tri-~etiri, onda najduèkumulativno vreme moè biti 10 dana. Ali u praksi svi planirajujednu do dve inspekcije.

Treba napomenuti da je Dejtonski sporazum vi{e vojni doku-ment, sa teì{tem na kontroli naoruàwa, brojnog stawa qudi, aBe~ki dokument je vi{e vojno-politi~ki, gde teì{te nije na sred-stvima, ve} na aktivnostima jedinica, wihovoj organizaciji, pla-novima...

Va`no je naglasiti i da se svake godine po svim sporazumimarazmewuju informacije, u kojima se daje pregled jedinica i sred-stava u oruànim snagama. Takvu informaciju dostavqa svaka ze-mqa i ta~no se zna celokupna organizacija oruànih snaga, te ko-liko koja jedinica ima qudi, sredstava, da li izvodi odre|ene ak-tivnosti... Svaki poku{aj skrivawa je nedopustiv. To {to drugi zna-ju o nama, i mi znamo o svim drugima.

Tim za kontrolu po Dejtonskom sporazumu ima do devet in-spektora zemqe koja sprovodi inspekciju i dva asistenta Oebsa, aBe~ki dokument predvi|a ~etiri inspektora. U oba sporazuma pred-vi|eno je pomo}no osobqe (prevodioci, voza~i). Me|u ta ~etiriinspektora jedan ili dva mogu biti i gosti, dakle iz drugih dràva.Inspektor gost prethodno dolazi na zajedni~ke pripreme, zatimu~estvuje u radu i, posle zavr{etka inspekcijske posete, sudeluje uanalizi. Pozivawe inspektora gosta postalo je uobi~ajeno, jer jeznak poverewa i transparentnosti. I na{i inspektori rado su vi-|eni u drugim timovima, tako da su pro{le godine bili gosti u ma-kedonskom, nema~kom i albanskom timu.

Raznovrsne aktivnosti verifikacionih centara imaju nepo-sredan zna~aj u procesu kontrole naoruàwa, ali predstavqaju iveliki doprinos ukupnim naporima za ostvarivawe ve}eg stepenapoverewa, saradwe i bezbednosti u regionu.

Radenko MUTAVXI]

43

BE^KI DOKUMENT I OTVORENA NEBAPo~etkom oktobra 2005. godine sprovedena je zajedni~ka

aktivnost po Be~kom dokumentu 99. i Sporazumu Otvorena ne-ba (Open skies). Za 18 posmatra~a iz 16 zemaqa Oebsa, 16.mabr iz Rume uspe{no je izvela ve`bu bataqonskog nivoa sabojnim ga|awem. Jednovremeno je realizovan trena`ni let nateritoriji SCG po odredbama Sporazuma Otvorena neba zainspekcijski tim Nema~ke. Maksimalnom koordinacijom prate-}eg tima SCG, tim Open skies snimio je ve`bu 16. mabr i re-zultate prikazao posmatra~ima Oebsa.

Reagovawa na rezultate bila su izuzetno pozitivna i toje uslovilo da se na{im predstavnicima omogu}i detaqnopredstavqawe te metodologije svim ~lanicama Oebsa u Be~u,tokom godi{we analize realizacije dokumenata o kontrolinaoruàwa iz nadle`nosti Oebs, odràne po~etkom martaove godine.

Pukovnik êdo Vu~i}evi},na~elnik Verifikacionogcentra SCG

Kontrola po Dejtonskom mirovnomsporazumu u Hrvatskoj i BiH

K L U B G E N E R A L A I A D M I R A L A

Generali i admirali bili su

i ostali deo na{e vojske, stoga

teze o na{em navodnom

elitisti~ko-konformisti~kom

separatizmu iz oficirskog

kora, kao i ona da je na{ klub

neka generalska stranka,

neozbiqne su i neosnovane

– kaù ~elni qudi

Udruèwa, generali u penziji

Qubi{a Stojimirovi} i

Spasoje Smiqani}

4415. april 2006.

Od ideje do formirawa Kluba generala i admirala Vojske Srbije iCrne Gore (Kluba) bilo je potrebno dvanaest godina. Razloga zato dugo “stagnirawe“ ima vi{e ali, kada se zna dru{tveno-isto-rijski ambijent o kojem govorimo, a posebno put kojim je mar{ira-la i pro{la Vojska, prvo SR Jugoslavije, a potom Srbije i CrneGore, stvari postaju jasnije. Ovome treba dodati i odre|ene di-

leme i razumqiva kolebawa dela generalskog kadra u vezi navedeneideje od biti ili ne biti do one kocka (ni) je ba~ena – kaè za “Od-branu” predsednik Saveta kluba general u penziji Qubi{a Stojimiro-vi} i obja{wava:

– Januara 2005. godine jedanaest generala i admirala VSCG, ak-tivnih i penzionisanih, konstituisali su inicijativni odbor radiformirawa Kluba. Inicijativa je nai{la na razumevawe u Ministar-stvu odbrane SCG i do juna pro{le godine Odbor je izvr{io pripremeza odràvawe Osniva~ke skup{tine i izradio potrebna, zakonompredvi|ena dokumenta za rad Skup{tine i registraciju Kluba.

[TA BI GENERALI?Na Osniva~koj skup{tini Kluba, odrànoj 30. juna 2005. u Cen-

tralnom domu VSCG u Beogradu prisustvovalo je i u~estvovalo u radu186 generala i admirala. Tada je doneta Odluka o osnivawu Kluba,usvojeni su Statut kluba i druga dokumenta, a tajnim glasawem izabra-ni su Statutom predvi|eni organi Kluba: predsednik i potpredsednikSkup{tine, predsednik i ~lanovi Saveta kluba, Statutarna komisija,Nadzorni odbor i Sud ~asti. Ubrzo, ta~nije 20. jula 2005, Klub je re-gistrovan, odnosno upisan u Registar udruèwa gra|ana kod Mini-starstva za qudska i mawinska prava SCG.

Pitamo sagovornike {ta su konkretno hteli generali i admiraliosnivawem svog kluba?

Prema re~ima predsednika Skup{tine ovog udruèwa generala upenziji Spasoja Smiqani}a i Qubi{e Stojimirovi}a, svrha wegovogformirawa i postojawa definisana je “strategijskim“ ~lanom 8 Statutakojim su, zapravo, definisani i wegovi osnovni zadaci. A to su negovawetradicija i o~uvawe ugleda i drugih vrednosti oficirskog kora Vojske,razvijawe i izgradwa vojni~ke etike i kodeksa generala i admirala, pla-nirawe i organizovawe razli~itih aktivnosti na ja~awu ugleda Vojske i~lanova Kluba, inicirawe nau~noistraìva~kog rada svojih ~lanova iorganizovawe nau~nih, vojnostru~nih i informativnih predstavqawa najavnim skupovima u zemqi i inostranstvu, inicirawe re{avawa statu-snuh pitawa i pomo} svojim ~lanovima i pripadnicima Vojske. Osnovnizadatak Kluba je i pra}ewe geopoliti~kog stawa u regionu i svetu, izradastru~nih i nau~nih analiza u vezi sa ja~awem sistema odbrane zemqe idostavqawe istih nadle`nim organima i organizacijama, saradwa saorganizacijom Rezervnih vojnih stare{ina i udruèwima vojnih penzio-nera SCG i sli~nim asocijacijama, saradwa sa udruèwima generala iadmirala drugih zemaqa, organizovawe kulturnih, rekreativnih i drugih

SERVISDOBRIH USLUGA

VETERANI

BEZ POLITIKE Na pitawe da li je Klub, zapravo, prikrivena general-

ska stranka ili neko udruèwe ”apisovske orijentacije”, ge-neral Qubi{a Stojimirovi} kaè da se i iz samog re{ewa oregistraciji udruèwa vidi da nije re~ ni o kakvoj politi~kojstranci ve} o èqi profesionalaca, odnosno prerano penzi-onisanih generala i admirala da (u aktivnoj slu`bi nema nijednog ”ratnog” generala iz 1999.), preko Kluba, na neki na-~in, nastave da se bave pre svega onim pitawima kojima su sebavili tokom svoje oficirske karijere. Dakle, napomiwe ge-neral, Klub, kao organizacija, nije politi~ki opredeqen i nebavi se ni dnevnom ni strana~kom politikom. On po{tuje svedràvne odluke ali i smatra da je sasvim u redu da wegovi po-jedini ~lanovi imaju svoje politi~ko mi{qewe o odre|enimtemama i da mogu biti istovremeno ~lanovi politi~kih stra-naka ili drugih organizacija tim pre, {to su generali i admi-rali, kako kaù, visoko obrazovani qudi ogromnog ìvotnogiskustva i zavidnog nivoa politi~ke kulture. Me|utim, ukoli-ko neko od ~lanova Kluba ipak istupa u javnosti povodom od-re|enih politi~kih pitawa, onda to mora ~initi iskqu~ivo usvoje li~no ime – kaè Stojimirovi} i precizira da su i tapitawa regulisana Statutom i Kodeksom Kluba. Odre|enistavovi Kluba, od zna~aja za dràvne institucije i javnost,moraju biti verifikovani na Skup{tini Kluba, odlukomve}ine generala i admirala ~lanova Kluba.

li srda~ni, radni i obostrano korisni sa razmenom infor-macija i stavova o va`nim pitawima iz oblasti odbrane,bezbednosti i reforme na{e vojske, a na~elnik G[ VSCG jetom prilikom poklonio Klubu kwigu “Zemqa ìvih“. Poklon jeprimqen kao podr{ka ideji ~lanova, da vlastitim snagama iod poklona, formiraju biblioteku Kluba.

– Uspesi svake organizacije zavise, pre svega, od qud-skog faktora, wegove brojnosti, kvaliteta, organizovanosti,odlu~nosti, upornosti, kreativnosti, entuzijazma... Na{ klubje do sada obuhvatio 46 odsto svih na{ih generala-admira-la i broj ~lanova Kluba se stalno uve}ava. U Klubu nema voj-ne subordinacije i obezbe|ena je apsolutna jednakost ~lano-va, uz razumqivo posebno po{tovawe ~lanova kojima je Skup-

aktivnosti ~lanova Kluba, planirawe, organizovawe i reali-zovawe saradwe sa medijima objavqivawem saop{tewa, stru~-nih napisa i reagovawa putem konferencije za {tampu, te orga-nizovawe drugih poslova i aktivnosti predvi|enih programomrada Kluba ili vanredno pokrenutih i utvr|enih odlukama nad-le`nih organa Kluba.

– Klub se finansira sredstvima iz ~lanarina, komerci-jalnog angaòvawa ~lanova kroz predavawa i sli~no, dona-cija, sponzorstava i drugih izvora, a u skladu sa vaè}impropisima. Nov~ana sredstva Kluba vode se na posebnom ra-~unu kod Srpske banke i wihovo kori{}ewe ure|eno je pra-vilnikom – kaù sagovornici i dodaju da ~lanovi Kluba mogubiti aktivni i penzionisani generali i admirali VSCG, a iz-uzetno, po odluci Skup{tine kluba, mogu se primiti i po~a-sni ~lanovi. Me|utim, pona{awe i rad ~lanova Kluba morajubiti u skladu sa Statutom i Kodeksom udruèwa. Uostalom,~lanstvo u Klubu je dobrovoqno, sti~e se potpisivawem pri-stupnice, a dokazuje ~lanskom kartom Kluba.

GENERATORI UDRU@EWAKako obja{wavaju sagovornici, na godi{woj Skup{tini

odrànoj krajem novembra 2005. usvojen je Program radaKluba za 2006. godinu, doneta je Odluka o formirawu podru-`nice Kluba u Ni{u, formirano je pet sekcija, a organi Klu-ba su obavezani da na osnovu usvojenog Programa izrade od-govaraju}e godi{we planove rada.

– Na Skup{tini su razmatrana i aktuelna pitawa re-forme sistema bezbednosti i VSCG, profesionalno-socijal-ni status vojnih lica i vojnih penzionera, te potreba dograd-we odre|enih dokumenata Kluba, posebno Kodeksa – kaù ge-nerali i napomiwu da je uspe{an rad Skup{tine i Kluba pi-smeno poèleo ministar odbrane SCG, a u ime na~elnika G[VSCG Skup{tinu je pozdravio general-major Milan Stanimi-rovi}. Gosti Skup{tine bili su tada i predsednik Udruèwavojnih penzionera SCG general u penziji Milenko Gligore-vi}, predstavnici Organizacije rezervnih vojnih stare{inaVSCG, SUBNOR-a i novinari.

Zahvaquju}i razumevawu, uzajamnom uvaàvawu i obo-stranoj zainteresovanosti 21. novembra delegaciju Klubaprimili su na~elnik G[ VSCG general-potpukovnik Qubi{aJoki}, a 27. decembra 2005. ministar odbrane Zoran Stan-kovi}. Kako kaù Smiqani} i Stojimirovi}, ti susreti su bi-

Sa jednog od sastanaka generala i admirala

radwa sa institucijama, organizacijama i medijima, kulturai rekreacija.

Za sada, “privilegovani“ primalac analiza i stavova Klu-ba iz navedenih oblasti su Ministarstvo odbrane i General-{tab VSCG, ali u narednom periodu taj broj adresa bi}e ve}i. Utom smislu, kaù sagovornici, Klub treba shvatiti kao profesi-onalno-ekspertski servis dobrih usluga. Trenutno je angaòvanna analizi i izradi stavova o aktuelnim doktrinarno-zakon-skim dokumentima iz oblasti reforme sistema bezbednosti iVojske, kao i na analizi aktuelnog vojnog potencijala dràva uregionu i vojnim reformama u susednim dràvama. Istovremenoteku pripreme i za po~etak rada na velikom vi{egodi{wem pro-jektu “Stru~no profesionalne reference generala i admiralaVSCG od 1990. do 2005. godine“ kao i za savetovawe po temi“Reforme sistema odbrane SRJ i SCG od 1990. do 2006. godine– iskustva i pouke”, planirano za oktobar ove godine.

Klub je inicirao saradwu sa Udruèwem vojnih penzio-nera SCG i Organizacijom rezervnih vojnih stare{ina VSCGradi obezbe|ivawa o~ekivane i poèqne saradwe i angaò-

vawa u realizaciji jednog broja zajedni~kih i aktuelnih zada-taka. Razumqivo je da }e Klub intenzivno sara|ivati i sadrugim organizacijama i institucijama gde postoji obostraniinteresi, programsko sli~ni zadaci i ciqevi ili zajedni~kiizazovi. O toj saradwi i rezultatima rada udruèwa glavniinformator od maja meseca bi}e Internet sajt Kluba, a kakokaù generali, odgovaraju}i uslovi za rad Kluba obezbe|enisu u Centralnom domu VSCG.

– Oko formirawa Kluba bilo je pojedina~nih nerazume-vawa. Na takve usamqene i ishitrene slu~ajeve nismo reago-vali i prihvatili smo ih, pre svega, kao posledicu nedovoq-ne informisanosti o Klubu ili male qudske sujete. ‘Strah’od generalskog Kluba, kojim se, navodno, ugroàvaju jedinstvoi monolitnost oficirskog kora je bezrazloàn – kaè Stoji-mirovi} i obja{wava:

– Generali su bili i ostali deo oficirskog kora na{e voj-ske i teza o ‘elitisti~ko-konformisti~kom separatizmu’ genera-la iz oficirskog kora je neozbiqna i neosnovana. Ve}ina gene-rala i admirala su istovremeno i ~lanovi Udruèwa vojnih pen-zionera SCG (50 odsto ~lanova Kluba su ~lanovi UVP) i Orga-nizacije rezervnih vojnih stare{ina VSCG, te drugih udruèwa.Tako|e, Statut Kluba omogu}ava i prijem po~asnih ~lanova, iz-me|u ostalog i oficira. I na kraju, kao {to su nekada vrataSrpske kraqevske akademije (kasnije Srpske akademije nauka)bila otvorena za generale Jovana Draga{evi}a, Dimitrija \u-ri}a, Jovana Mi{kovi}a i @ivka Pavlovi}a, tako su i vrata ge-neralskog i admiralskog kluba od 20. jula 2005. otvorena zaoficirski kor na{e vojske. Dakle, gospodo dobro do{li!

Du{an MARINOVI]Snimili G. STANKOVI] i D. BANDA

15. april 2006.46

{tina ukazala poverewe da rukovode Klubom, kao i starijihgenerala i admirala. Kod nas, dakle, nema postrojavawa, voj-nih po~asti, pozdrava nalevo, ravnawa nadesno, prekoman-di, prekovremenog rada i vanrednih doga|aja – kaè, vi{e u{ali, general Stojimirovi} ali i precizira:

– Istovremeno, Klub ne ograni~ava prava svojih ~lanova dabudu ~lanovi i drugih institucija, udruèwa, organizacija ilipoliti~kih stranaka. U tom smislu jedan broj generala ~lanovaKluba, grade}i svoje civilne karijere, opredelio se za politi~kianga`man, drugi za menaxerske izazove, tre}i za svoje produènoprofesionalno angaòvawe u struci u civilnom sektoru... Takavpersonalni mozaik dokazuje da su ~lanovi Kluba qudski materi-jal visoke otpornosti na postraumatski {ok penzionisawa popotrebi slu`be. Vidite, najmla|i generali ~lanovi Kluba imajuoko 50 godina, a najstariji od 80, do ~ak 92 godine. Ukupno rad-no-profesionalnoiskustvo, ili da ka-èmo radni vek ~la-nova Kluba iznosiblizu 8.000 godinaili osam milenijuma!

POZNATAIMENA

Pitamo sago-vornike, do skoro ak-tivne generale, akoto nije “klupska i voj-na tajna”, ko su wiho-vi ~lanovi, jesu liwihova imena pozna-ta i {iroj javnosti?

Tako saznajemo da su me|u 245 ~lanova Kluba i dva done-davna na~elnika G[ VSCG generali Branko Krga i Dragan Pa-ska{, ~etiri prethodna zamenika na~elnika G[ VSCG generaliSvetozar Marjanovi} i Milan Zari} i admirali Milivoje Pa-vlovi} i Mihailo @arkovi}, donedavni zamenici na~elnika G[VSCG za vidove, komandanti strategijskih grupacija i korpusa,tri na~elnika VMA… Tu su, recimo, i u svojstvu ~lanova SavetaKluba, jo{ i generali u penziji Radoslav Babi}, Mom~ilo Mom-~ilovi}, Qubomir An|elkovi}, Geza Farka{, Radoslav [ko-ri}, Branislav Petrovi} i admiral Vlade Nonkovi}. Pomenimoi generale u penziji, ina~e ~lanove dvaju komisija i Suda ~asti,Milo{a Gojkovi}a, Du{ana Zori}a, @ivomira Ninkovi}a,Branka Fezera, Gradimira @ivanovi}a, Borivoja Jovani}a,Qubomira Domazetovi}a, Radomira Gojovi}a, Jovu Milanovi-}a, Petra Trkuqu, Milana \akovi}a, te ~elne generale podru-`nice Kluba u Ni{u Veroquba @ivkovi}a i Mirka Star~evi}a.Uz to, vele sagovornici, posebno nau~no-kreativno jezgro Klu-ba ~ine oko 30 doktora i magistara vojih, medicinskih, ekonom-skih, tehni~kih i drugih nauka. ^lanovi Kluba mogu biti i pukov-nici koji su Ukazom bili postavqeni na generalske du`nosti,uspe{no ih obavqali u potrebnom vremenu, ali su “potrebeslu`be“, posledwih nekoliko godina, zahtevale da “ponovo buduunapre|eni u ~in pukovnika“ i, naravno, penzionisani.

Generatori Kluba su pet wegovih sekcija u kojima je gru-pisano oko sedamdeset generala i admirala sa kontinuira-nim planskim radom tokom cele godine, osim u avgustu. U timsekcijama ~lanovi, na osnovu li~nih afiniteta, individual-no i kolektivno, realizuju godi{wi Plan Kluba u relevant-nim programskim sadràjima: politika odbrane, statusni isocijalni poloàj aktivnih i penzionisanih vojnih lica, sa-

Spasoje Smiqani}Qubi{a Stojimirovi}

VETERANI

47

Sva ona potucawa i napori po bespu}ima i nedo|ijama zaborave se kad

se posao zavr{i – napravi most ili probije put. Tada radost dijelimo

sa narodom toga kraja, jer ura|eno najvi{e narodu koristi i za

potomstvo ostaje

Na{ Nobelovac Ivo Andri}, po~etkom pro{log vijeka najednom mjestu zapisa – Od svega {to ~ovjek u ìvotnom na-gonu podiza i gradi, ni{ta nije u mojim o~ima boqe i vred-nije od mostova. Oni su va`niji od ku}a, op{tiji od hramo-va, sva~iji i prema svakome jednaki, podignuti uvijek smi-sleno, na mjestu na kome se ukr{tava najve}i broj qudskihpotreba, istrajniji su od drugih gra|evina i ne sluè ni-

~em {to je tajno i zlo. Napisa Andri} i nama ostavi da ~itamoi wegovu tvrdwu potvrdimo ili osporimo. Svakako da su mosto-vi prava spajali{ta krajeva i qudi. Ta uzajamnost traje s vre-menom i potvr|uje se ìvotom. Qudi vole mostove, neki su u wihi zaqubqeni, a qubavi nema ako se ne zaqubimo. Jedan od za-qubqenika u mostove je i major Sa{a Ivanovi}, komandant 56.inìwerijskog bataqona u Podgori~kom korpusu.

– Postoji bezbroj mostova gra|enih od drveta, kamena, be-tona ili gvo`|a. Ali najboqi i najqep{i su oni s du{om gra|enii s qubavqu sazidani, svejedno od ~ega su napravqeni. Va`no jekako su napravqeni i {ta neimaru zna~e – kaè Ivanovi}.

No, otkud ta qubav za mostove kod wega?

MAJOR SA[A IVANOVI],

KOMANDANT56. IN@IWERIJSKOG

BATAQONAU PODGORI^KOM

KORPUSU

ÔVJEKZAQUBQEN U MOSTOVE

MOST KOJI ]U PAMTITIPo~eo je svoju pri~u prvim sje}awima na rano djetiwstvo. Ro-

|en u skromnoj porodici Miomira Ivanovi}a, policajca, i majkeRadmile, doma}ice, rastao je Sa{a izme|u dvije sestre, uz budnooko majke, jer je otac, s obzirom na prirodu posla, bio mawe sadjecom. Ali su nad wihovim domom uvijek bdjeli wegova “strogo}a”i briga da djeca rastu skromno i budu vaspitana u duhu tradicije.

êsti odlasci u maj~in rodni kraj, selo Kuti u andrijeva~-koj op{tini, blizu granice sa Republikom Albanijom, na Sa{usu imali veliki uticaj. Tamo se jo{ kao dijete sreo sa na{imgrani~arima. Wihovo oru`je i uniforma u~inili su da dje~akzavoli vojsku. Jo{ kada je od djeda, maj~inog oca, dobio na po-klon sabqu, dje~ija qubav za budu}i poziv sve je vi{e i vi{euzimala maha. Poslije osnovne {kole, koju je zapo~eo u BijelomPoqu, mjestu ro|ewa, a zbog o~eve prekomande zavr{io u Pod-gorici, upisao je Sredwu geodetsku i bio jedan od najboqih |a-ka. Slijedili su upis na Prirodno-matemati~ki fakultet, Od-sjek fizika, a ubrzo zatim i odluka da se odsluì vojska. Otacse nikad nije protivio namjeri sina, ali je uvijek vodio ra~una

U POSETI

DR

U[

TV

O

U POSETI

15. april 2006.48

da ne “zaluta”. To je isto vaìlo i za sestre. Vojni~ki rok je od-sluìo u Karlovcu, u {koli Rezervnih oficira inìwerije. Ta-da se i javila prva qubav prema mostovima i san da i sam budegraditeq nekog od wih. A potom je sve krenulo svojim tokom. Bi-lo je to 1989. godine.

– Smatrao sam tu du`nost kao i svaku drugu i ne slute}i da}u zavoqeti mostove. A oni su me prosto plijenili. I onda kadanijesam li~no u~estvovao iwihovom gra|ewu, volio sampri~e o wima. Do sada sam ve-zan za sedam mostova koje jegradila jedinica pod mojom ko-mandom. Svi su oni dubokourezani u sje}awe, ali triimaju posebno mjesto. Prvje-nac sam gradio kao mlad pot-poru~nik sa rezervnim sasta-vom i vi{e sam ja tada u~io odwih nego oni od mene. Drugi jegra|en u Fo~i poslije bom-bardovawa 1999. godine, ka-da je Nato sru{io mostove naDrini. I wega sam gradio satre}epozivcima. Posebno is-ti~em wihovu ̀ equ i upornost,istrajnost i po`rtvovawe damost {to prije naprave. Kaoda su wime htjeli da prkose si-li i nepravdi. – A onda dubokuzdah iz majorovih grudi. Po-gled kroz prozor i nastavakpri~e.

– Most koji }u pamtiti doksam ìv, ve} je sru{en. Ali je

svakako, iako je kratko vreme kori{}en, imao veliki zna~aj.Gradili smo ga sa grupom rezervista onda kada je rezerva ve}bila raspu{tena, nakon bombardovawa 1999. godine. Bilo jeto u Murinu, malom mjestu u andrijeva~koj op{tini, gdje su stra-dala nedu`na djeca kada su ja~i i mo}ni, bez ikakvog razloga,sru{ili most na Limu. Smrt ~etvoro djece iskreno nas je pogo-dila i zaboqela. U~estvovali smo i u poku{aju spasavawa. Alije za wih bilo sve kasno. Sa dobrovoqcima smo brzo postavilipontonski most i on je uspje{no kori{}en pola godine. Demon-tiran je nakon izgradwe novog mosta. U mom sje}awu ostao je zasva vremena kao znak na{e neuni{tivosti – zavr{ava svoju pri-~u o mostovima major Ivanovi}.

TO [TO NIKO NE MO@E,

VOJSKA MO@ENo, ìvotna pri~a se nasta-

vqa. Poslije dobijawa ~inaporu~nika Sa{a je sa dvadesetgodina i ~etiri mjeseca postaokomandir ~ete. Prilike i doga-|aji ga odvode na Kordun. To jebilo za mene ne{to posebno,kaè Sa{a. Primio sam ~etukoja je u~estvovala u ratnim de-{avawima i imala gubitke (petmrtvih i sedam rawenih). Mi-slim da sam je dobro i uspje-{no vodio, svih {est mjesecikoliko sam proveo na rati{tu.Za mene kao mladog oficirabila je to velika {kola. Po po-vratku u Prokupqe sre}e svojuìvotnu saputnicu Anicu Mi-hajlovi}, Prokup~anku, sa ko-jom se upoznao tokom saradwesa omladinskom organizacijomgarnizona. Svoju vezu dvojemladih ozvani~ilo je brakom.

ZNA[ LI TI [TA ZNAÎ OPASAÔtac se nikad nije mije{ao u moje odluke. Kad sam mu

rekao da sam primqen u Vi{u vojnu {kolu i da sam napustiofakultet, pitao me je: Zna{ li ti {ta zna~i opasa~?

Znam – odgovorio sam.Moè{ li ti to izdràti?Mogu.Ja se ne slaèm sa tom odlukom, a tebi neka je sa sre}om.Tako me je otac ispratio – kaè Ivanovi}. Nijesam mu vi-

dio suze, ali sam osjetio da mu je bilo te{ko. Vjerovatno zato{to sam bio jedinac i {to sam relativno mlad oti{ao od ku}e.

NEKA SU ONI @IVI I ZDRAVISa{a i ja nikada nijesmo plani-

rali koliko }emo djece imati. Samoneka su ona nama ìva i zdrava.Svako }e na}i svoj put, samo ga tre-ba pravilno usmjeriti. Meni je naj-va`nije da su mi djeca zdravo i da uporodici vladaju harmonija i zdra-vi odnosi. To je najve}a sre}a i iz-van toga ni{ta ne postoji – kaèSa{ina supruga Anica.

Djeca su na{e najve}e bogatstvo,major Ivanovi} sa }erkama Jovanom, Tijanom i Miqanom

Mezimac porodice sin Du{an

49

A potom je uslijedila Sa{ina molba za premje{taj u Podgoricu,{to je i odobreno 1994. godine.

U Podgorici se porodica uve}ala: Ivanovi}i su dobili trik}erke i sina – Jovanu, Tijanu, Miqanu i Du{ana. O wima se sta-ra majka Anica, koja kaè da nije sigurna da ih ne}e biti jo{.

– Mo`da djeluje pomalo ~udno imati ~etvoro djece u ovo vri-jeme kada djecu nije lako podizati i vaspitavati – kaè Anica. –Ali ja polazim od toga da je Sa{in otac bio jedinac, Sa{a jedi-nac, i onda sam odlu~ila da se ta situacija u porodici Ivanovi-}a promijeni. Ina~e nam prijeti bijela kuga, i to je iz dana u dansve izraènije. Nimalo mi ne smetaju zamjerke na{ih prijateqakada se sretnemo u Prokupqu sa prinovom, a oni se i{~u|avaju –Zar opet? Mnogo mi je prijatnije kada nam ro|aci i prijateqi ov-dje kaù – budite zdravo i nek’ vas je jo{ vi{e. Jeste da nemamostan, ali vjerujemo da }e sve biti boqe. Samo neka su djeca zdra-vo i neka rastu – osmjehnula se Anica. Nakon dolaska u Podgori-cu, Sa{a je nastavio sa li~nim usavr{avawem. Upisao je Fakul-tet civilne odbrane i zavr{io ga sa visokom ocjenom. Prije negoje do{ao na du`nost koju sada obavqa, u Podgorici je Ivanovi}obavqao du`nosti komandira pionirskog voda, komandira pio-nirske ~ete, na~elnika Odsjeka za operativne poslove u puku, ko-mandanta pionirskog bataqona, a 2001. godine bio je komandantinìwerijskog bataqona u okviru 56. inìwerijskog puka. Najno-vijim organizacijsko-formacijskim promjenama, koje su uslijedi-le 2004. godine, 56. inìwerijski puk je prefomiran u bataqonu Podgori~kom korpusu. Svoj poziv neskriveno voli i sa zadovoq-stvom govori o kolektivu kojim komanduje.

– Kad je neko sa 36 godina najstariji me|u qudima kojimakomanduje, a prosjek wihove starosti iznosi 27 godina i mawe,onda on s razlogom treba da se ponosi. Govorim o oficirimaiz sastava moje jedinice. Ali ima i razlog vi{e, a to su podo-ficiri, ako izuzmemo jednog zastavnika, oni u prosjeku imajuoko 23 godine. Dodamo li tome ~iwenicu da smo kolektiv stru-~an, obu~en i osposobqen da izvr{ava sve postavqene zadatke,{to i ~inimo, razlozi za radost i ponos su tu. A ilustracije ra-di pomenu}u zadatke i poslove koje je bataqon izvr{io u tokupro{le godine, jer smo do sada, krajem zime i po~etkom proqe-}a, imali velike nevoqe sa snijegom. Pomenu}u samo deblokaduputa do manastira “Ostrog” u danilovgradskoj op{tini. Bio samprisutan kada je na{a ma{ina, poslije maksimalnog napora itruda rukovaoca, probila ogromne namete i pojavila se pravopred manastirom. Nikada ne}u zaboraviti radost i blagoslovemonaha pri susretu sa nama. Potom smo radili na ra{~i{}a-vawu snijega u op{tinama Danilovgrad, Podgorica i Nik{i}.Da ne pomiwemo izvr{avawe redovnih zadataka i obaveza, ~i-me smo obezbijedili nesmetan rad u okviru jedinice Podgori~-kog korpusa, prije svega 650. logisti~ke brigade i drugih. Izvr-{ili smo i proboj puta u duìni od 600 metara, nove trase irekonstrukciju 400 metara u op{tini Roàje. Taj zadatak su pri-je nas poku{avali da izvr{e razli~iti izvo|a~i, ali su svi od-ustajali zbog te{kog terena. Mi smo uspjeli i po ko zna koji putpotvrditi da ono {to niko ne moè, vojska moè. Bili smo okru-èni priznawima gra|ana Roàja. Izrazili su èqu da i daqesara|ujemo, na obostrano zadovoqstvo. Zatim smo radili naure|ewu plaè u Vojnom odmarali{tu “Valdanos” i izgradwiprotivpoàrnih puteva u masliwacima oko te ustanove. Radilismo i na Aerodromu Golubovci, potom na rekonstrukciji puta uselima Tepca, Mala Crna Gora u àbqa~koj op{tini. U Podgo-rici smo uklonili stari most preko rijeke Ribnice u ulici Rat-nih veterana i postavili ga preko rijeke Su{ice, gdje }e kori-stiti za potrebe vojske. Sve ove zadatke izvr{ili smo krajwesavjesno i odgovorno, uz velike napore i maksimalno angaòva-we svih pripadnika kolektiva. Nije nam bilo lako, ali smo ipakuspjeli. Ostvarili smo i prihod vi{e od 20.000 evra – rekaonam je na kraju major Ivanovi}.

Slobodan VUÎNI]

UKRATKO>>> VMA PREDSTAVQA SVETSKI BREND – Ministar od-

brane dr Zoran Stankovi} izjavio je 29. marta da potencijal Voj-nomedicinske akademije (VMA) predstavqa svetski brend koji mo-èmo da aktiviramo i preko u~e{}a u mirovnim misijama na kri-znim podru~jima.

Posle razgovora sa ~lanovima Kolegijuma na~elnika VMA,ministar odbrane je rekao novinarima da imamo zahteve me|una-rodne zajednice za u~e{}e sanitetskih timova u mirovnim misija-ma. ”To bi bio jo{ jedan dodatni dokaz na{e spremnosti za sve oneintegracije kojima teìmo”, rekao je ministar Stankovi}.

Za potrebe VMA, u najskorije vreme, bi}e obezbe|eni savre-meni dijagnosti~ki aparati, a bi}e ura|ena i neophodna potpunarekonstrukcija, koja nije obavqana posledwih 25 godina, najavioje ministar Stankovi} i izrazio o~ekivawe da }e za te potrebe, uvrednosti oko desetak miliona evra, novac biti obezbe|en izFonda za reformu Vojske.

Na~elnik VMA general-major Miodrag Jefti} predo~io je mi-nistru odbrane na~in rada i probleme u svakodnevnom delovawusa kojima se susre}u zaposleni u toj ustanovi.

>>> SUPROTSTAVQAWE SAVREMENOM TERORIZMU – UInstitutu ratne ve{tine 4. aprila je odràn sastanak tima za ko-ordinaciju rada na nau~noistraìva~kom makroprojektu ”Sektorbezbednosti Srbije i Crne Gore u suprotstavqawu savremenom te-rorizmu”.

U konstruktivnoj raspravi analiziran je dosada{wi rad idate su smernice za daqu realizaciju nau~noistraìva~kog zadat-ka. Sastanku, kojim je rukovodio pukovnik dr Branislav \or|evi},prisustvovali su predstavnici organa dràva ~lanica i dràvnezajednice SCG, u~esnika u projektu.

>>> IZMIRENA NOVÂNA DUGOVAWA U KZB – Ministar-stvo odbrane SCG uspelo je da izmiri sva nov~ana dugovawa zapro{lu godinu prema profesionalnim pripadnicima Vojske SCG iMinistarstva odbrane, koji su angaòvani na izvr{avawu poseb-nih zadataka u Kopnenoj zoni bezbednosti. Tako je 27. marta ovegodine ispla}ena naknada zakqu~no sa prvom polovinom januara2006. godine, u ukupnom iznosu od 143.800.000 dinara, te nakna-da za grani~ne jedinice, zakqu~no sa decembrom 2005. godine, uukupnom iznosu od 16.347.632 dinara.

>>> POMO] RADNICIMA VGU ”KRAQEVO” – Ministar-stvo odbrane u saradwi sa Ministarstvom za kapitalne investi-cije urgentno razmatra upo{qavawe kapaciteta Vojnogra|evinskeustanove ”Kraqevo”, kao {to je upravo pokrenuto angaòvawe voj-nogra|evinskih kapaciteta na sanirawu posledica izazvanih kli-zi{tima i poplavama u Srbiji i eventualne avansne isplate ugo-vorenih radova.

Tako|e, u saradwi sa nadle`nim ministarstvima RepublikeSrbije, Ministarstvo odbrane nastoji da obezbedi konkretna fi-nansijska sredstva iz socijalnog programa radi nadokna|ivawaneispla}enih zarada i doprinosa u iznosu od oko 64 miliona di-nara.

Ministarstvo odbrane je ve} kontaktiralo Direkciju za imo-vinu Republike Srbije radi hitnog razmatrawa i verifikacijezahteva za transformaciju i restrukturisawe Vojnogra|evinskeustanove ”Kraqevo”, da bi se problem trajno re{io. Problemi sakojima se susre}u radnici te ustanove seù godinama unazad, de-lom su subjektivne prirode i ne mogu se re{iti za sedam dana, ka-ko to zahtevaju radnici koji su pokrenuli nelegalnu obustavu rada.Ilustracije radi, od 48 miliona dinara avansa dobijenog krajem2004. godine za ugovoreni posao u Ni{u, oko 34 miliona su po-tro{ili za plate, umesto da pokrenu proizvodwu, te preti i tu`bainvestitora za neispuwewe ugovora.

Ministarstvo odbrane }e u~initi sve, u skladu sa nadle`no-stima i realnim mogu}nostima, da se problem vojnodohodovnihustanova {to pre re{i.

SAVETI

15. april 2006.50

Lajmska bolest javqa se kod qudi i ̀ i-votiwa, a zapaqenskim procesom mo-gu biti zahva}eni svi organi i siste-mi, naj~e{}e koà, nervni sistem,zglobovi i srce. Osetqivost na in-fekciju je op{ta i oboqewa su regi-

strovana u svim uzrasnim grupama humanepopulacije, ali je rizik od zaraze ve}i kodosoba ~iji stepen izloènosti stani{ti-ma krpeqa traje duè, bilo da im je to pro-fesionalna delatnost ({umari, sto~ari,vojnici i dr.) ili su povremeno izloèninapadu krpeqa (lovci, ribolovci, rekrea-tivci, kamperi).

Koà je jedan od organa koji je naj-~e{}e zahva}en u infekciji uzro~nikomlajmske bolesti. Promene na woj nakon ubo-da krpeqa mogu biti posledica lokalne re-akcije na mestu uboda, u vidu crvenila pre~-nika 1-2 cm, koje nema tendenciju daqeg {i-rewa i spontano se povla~i nakon dva-tridana. U vi{e od 80 odsto slu~ajeva prviznak bolesti je prstenasto crvenilo (erythe-ma migrans), koje se javqa izme|u prvog itrideset {estog dana od infekcije. Eritemje bezbolan, periferno se {iri i moè do-sti}i oko 30 cm u pre~niku, sporo se povla-~i, i ako se ne le~i moè da traje nekolikonedeqa. U tom periodu, sa ili bez eritema,mogu se javiti i povi{ena telesna tempera-tura, glavoboqa, bolovi u mi{i}ima i zglo-bovima i uve}awe limfnih `lezda.

U tom stadijumu va`no je prepoznatioboqewe i primeniti pravilnu antibiot-sku terapiju, koja naj~e{}e dovodi do izle-~ewa. Kod nele~enih i nedovoqno dugo le-~enih bolesnika mogu se nekoliko nedeqaili meseci posle infekcije ispoqiti ma-nifestacije drugog stadijuma lajmske bole-sti na centralnom i perifernom nervnomsistemu, zglobovima i srcu. Efikasno le-~ewe antibioticima u ranoj fazi obi~nospre~ava nastanak kasne faze bolesti iispoqavawe te{kih hroni~nih formi.

Stru~waci Instituta za epidemio-logiju VMA, svake godine po~ev od 1989. go-dine, ispituju prisustvo krpeqa na odre|e-nom broju lokaliteta u Beogradu – Ko{ut-wak, Avala, Top~iderski park, Bawica iAda Ciganlija. Rezultati ispitivawa aktiv-nosti krpeqa ukazuju da wihova brojnost ipojavqivawe u prirodi variraju zavisno odklimatsko-meteorolo{kih uslova, dok jeutvr|ena zaraènost krpeqa bakterijomBorrelia burgdorferi (zavisno od lokaliteta)

iznosila od 15% do 35%, prose~no 23%. Taispitivawa omogu}avaju da se sagleda ri-zik od infekcije na pojedinim podru~jima ipredloè mere prevencije. One se mogu od-nositi i primeniti na samo stani{te krpe-qa, i podrazumevaju redovno ko{ewe tra-ve, ure|ewe terena uklawawem i spaqiva-wem nisko`bunastog rastiwa, te primenuhemijskog tretmana. Ali, treba imati u viduda ove mere ne zna~e potpuno uni{tewe kr-peqa, ve} samo znatno smawewe wihovebrojnosti na nekom lokalitetu. Zato je vi-{e puta predlagano da se takvi lokalitetividno obeleè tablama, kako bi qudi zna-li u kakvo podru~je ulaze i pravovremenoprimene neku od mera li~ne za{tite (za-{titu koè ode}om sa dugim rukavima i no-gavicama, uvla~ewe nogavica u ~arape, ilimazawe otkrivenih delova koè sredstvi-ma koje odbijaju insekte). Nakon boravka uprirodi moraju se pa`qivo pregledati svidelovi tela, a ukoliko su sa vama bili iku}ni qubimci, obavezno pregledajte i wih.êsto se de{ava da se preko wihove dlakeunese krpeq u ku}u i da uku}ani zarade ubodkrpeqa a da nisu boravili u prirodi.

Ukoliko je do{lo do uboda krpeqa,nema razloga za paniku, jer nije svaki kr-peq zaraèn uzro~nikom tog oboqewa, a ida jeste, to ne zna~i i da }ete se razboleti.Va`no je znati da se pravilnim i pravovre-menim odstrawivawem krpeqa znatno sma-wuje rizik od infekcije. Krpeqa ne trebagwe~iti, kidati, ~upati, niti premazivatiraznim hemijskim supstancama (alkohol,etar, uqe, aceton, benzin i dr.), ve} je naj-boqe da se odmah obratite lekaru da on touradi. Ukoliko to ne moète odmah, poku-{ajte sami da ga pravilno izvadite tako{to }ete pincetom uhvati krpeqa {to bli-è koì i polako izvu}i, a mesto uboda po-tom dezinfikovati. Kasnije se obavezno ja-vite lekaru zbog stavqawa pod zdravstveninadzor, kako bi se pravovremeno otkriliprvi simptomi ove bolesti: crvenilo namestu uboda, povi{ena temperatura, za-mor, malaksalost i bolovi u zglobovima.

Rezultati na{eg vi{egodi{weg radasa pacijentima koji su se javili u ambulantuInstituta za epidemiologiju VMA zbog ubo-da krpeqa, ukazali su da je deset puta ve}irizik od infekcije i oboqevawa od lajmskebolesti u grupi onih koji su sami na nepro-pisane na~ine odstrawivali krpeqa.

Dr Radovan ÊKANAC

OPASNI VESNICI PROLE]A

K R P E Q I I L A J M S K A B O L E S T

Krpeqi postaju aktuelna temasa prvim prole}nim danimajer se tada bude iz zimskogsna, a sve ve}i broj qudiodlazi u prirodu. Iako

prenose i mnoga oboqewa,qudi se najvi{e pla{e lajmskebolesti. Danas u Srbiji ima

oko 7.000 obolelih.

PREPORUKEPacijenti koji do|u na pregled u am-bulantu Instituta za epidemiologi-ju VMA mogu da za 15 minuta dobijurezultat da li je odstrawen krpeqbio zaraèn i zavisno od toga da-qe preporuke. Gra|ani se za sve in-formacije mogu javiti na telefone011-3609-367 i 3609-332.

Znak bolesti je prstenasto crvenilo

51

prava, medije, pravnu saradwu, odno-se u dru{tvu, sport, zdravstvo, obra-zovawe, kulturu, lokalnu samoupravu,saradwu me|u dràvama, ìvotnu sre-dinu i regionalno planirawe. Savetne treba me{ati sa Evropskom unijom,jer su ove dve organizacije sasvim raz-li~ite.

Srbija i Crna Gora primqene suu ~lanstvo Saveta Evrope u prole}e2003. godine. Po~etkom januara 2004.

PripremaRadojka MARINKOVI]

PRAVNIK VAM ODGOVARA

Aktuelna tema – kritika rada pra-vosu|a, pa nesporno nedefinisa-na nadle`nost po pitawima sudskeza{tite u upravnom sporu profe-

sionalnih pripadnika Vojske i wenihpenzionisanih ~lanova nakon ukidawavojnog pravosu|a, sve ~e{}e zavr{ava-ju komentarom: Sve }u ja to tuìtiStrazburu! [ta je zapravo Sud u Stra-zburu?

Savet Evrope je me|unarodna or-ganizacija sa sedi{tem u Strazburukoja okupqa vi{e od 45 evropskih ze-maqa. Svaka dràva u Evropi moè po-stati ~lan Saveta Evrope pod uslovomda prihvata na~elo vladavine prava ijem~i qudska prava i osnovne slobodesvakome u okviru svoje nadle`nosti.Savet Evrope bavi se svim najzna~aj-nijim pitawima sa kojima se suo~avaevropsko dru{tvo, osim odbrane. We-gov program ukqu~uje oblasti qudskih

godine u SCG je stupio na snagu Zakono ratifikaciji Evropske konvencije zaza{titu qudskih prava i osnovnih slo-boda od strane dràva ugovornica.Evropski sud za qudska prava, koji jesme{ten u Strazburu, jedini je pravisudski organ ustanovqen u skladu saEvropskom konvencijom o qudskim pra-vima. Sastavqen je od 41 sudije i osi-gurava, kao posledwa sudska instanca,da dràve ugovornice po{tuju svojeobaveze preuzete ratifikacijom nave-dene Konvencije. Me|utim, jedan odosnovnih preduslova za obra}awe Su-du u Strazburu je, kako je to regulisa-no odredbom ~lana 35. Konvencije, dasu iscrpqeni svi unutra{wi pravnilekovi, u skladu s op{tepriznatim na-~elima me|unarodnog prava. Pravno-sna`ne presude Evropskog suda za qud-ska prava su obavezne i izvr{ne zadràvu koja je bila stranka u sporu.Ukoliko Sud svojom presudom utvrdi daje prekr{ena Konvencija ili protokoluz wu, odgovorna dràva du`na je daobe{teti o{te}eno lice.

[TA JE SUD USTRAZBURU?

FOTOAL BUM

Obuka artiqeraca1946. godineSnimio P. Karamatijevi}

Pripremio Radovan POPOVI]

15. april 2006.52

”ODBRANA” Bra}e Jugovi}a 1911000 Beograde-mail: [email protected]

piti. Da li je vama poznat stav Crkve o ratovawu, a pogotovoprema Boìjoj zapovesti ”Ne ubij!”? Kada su i gde to predstavni-ci SPC pozivali da se ne ide u vojsku i {irili defetizam? Kon-kretno navodim SPC, jer zaista postoje odre|ene verske grupe –sekte koje propagiraju defetizam i samim tim slabe odbrambenusposobnost na{e dràve. Ako se to odnosilo na wih, duboko seizviwavam. A {to se ti~e odnosa SPC prema VSCG, uputio bihdoti~nog gospodina na dela Lazara Milina, istaknutog apologe-te 20. veka u krilu SPC, koji na konkretan na~in iznosi posta-vqen problem u svojoj kwizi ”Crkve i sekte”. Ili, da li je pozna-ta istorijska ~iwenica da je i na{ kanonizovani svetiteq sv.Nikolaj Velimirovi}, episkop ì~ki i ohridski, po nalogu Niko-le Pa{i}a, za vreme Prvog svetskog rata odlazio u Englesku iAmeriku i tamo po kolexima, univerzitetima, hotelima, crkvamai na svakom mestu, branio interese srpskog naroda i na taj na-~in pridobijao ~ak i protestante i rimokatolike da se bore zasrpsku stvar! Nije on pozivao da se bezrezervno ubija neko uime pravoslavqa, ve} da se brani otaxbina.

Jo{ mnogo toga bih izneo, ali ne èlim da vam vi{e zauzi-mam prostor, mada iskreno i ne verujem da }ete objaviti mojepismo.

Stariji vodnik prve klaseDamwan TODOROVI],

Veliko Gradi{te

Reagovawa

DUH PRO[LIH VREMENA(“Moralista ili sve{tenik u kasarni”,

Odbrana br. 9, 1. februar)

TRI GRUPE BESKU]NIKA

(“Ili jesmo, ili nismo”, br. 10, 15. februar)

Pro~itao sam intervju sa gospodinom Obrenom Joksimo-vi}em, direktorom Fonda za reformu sistema odbrane, u komeakcentira na dvadeset dve hiqade besku}nika, sa razmi{qa-wem kako taj goru}i problem re{iti.

Moje je mi{qewe da sve besku}nike treba podeliti u trikategorije, i to:

– lica koja su tokom svog radnog veka od svojih prinadle-`nosti pla}ala stambeni doprinos. Postavqa se pitawe gde suta sredstva. Ako je zakonodavac nekome ta sredstva dao, ondatreba da traì povra}aj. Sramota je da je isti zakonodavacsam sebe zloupotrebio;

– drugoj grupi besku}nika pripadaju izbeglice iz biv{ihrepublika. Preispitati postoji li mogu}nost povratka na wi-

hova ogwi{ta, a ako ne postoje, ondapreko nadle`nih traìti da se ta-kvim besku}nicima isplati nadokna-da za oduzetu i uni{tenu imovinu;

– tre}u grupu sa~iwavajulica koja su na slu`bi u VSCG. Ne-re{avawe stambene problemati-ke i te kako uti~e na ta lica. Da bise lak{e i bezbolnije re{avaotaj goru}i problem, nave{}u ne-koliko predloga.

Od VSF otkupqeni su sta-novi i oni potpadaju pod skup-

{tinu stanara. Takvi stanovi u ve}ini slu~a-jeva su sa ravnim krovom koji proki{wava. Pojedine skup{tinestanara, da bi re{ile taj problem, izdaju dozvolu da se izvr-

@eleo bih na po~etku da pozdra-vim va{u po{tovanu redakciju,iskreno se nadaju}i da }e i u nared-nom periodu nastaviti uspe{anrad, koji se ogleda u mno{tvu zani-mqivih tekstova. Razlog mog obra-}awa je slede}i: u broju 9 od 1.2.2006. godine objavili stetekst pod naslovom ”Moralistaili sve{tenik u kasarni”, koji jepotpisao gospodin Stevan Sto-janovi} iz [apca. O tom tekstugovori}u u svoje ime, mada veru-jem da }u govoriti i u ime jednog dela pripadnikaVSCG. Kao prvo, veoma je ru`no kako je gospodin Stojanovi} iz-neo tvrdwu da bi zamena moralista sve{tenicima bila samopo onoj narodnoj: “Sjahao Murta, uzjahao Kurta”, uz dodatak od”tri prsta”. Kao prvo, po{tovani gospodine, ta tri prsta neko-me veoma mnogo zna~e i simbolizuju Oca i Sina i Svetoga Duha,Svetu Trojicu, za koje je neko od nas ìvotno vezan. Nekome je,mo`da, po{tovani gospodine, VERA u Svetu Trojicu pomogla daprebrodi te{ke trenutke kojima je bila izloèna celokupna na-{a nacija u prethodnom periodu.

Gospodinu smeta {to je Crkva u sada{we vreme u velikojekspanziji. Kamo lepe sre}e da je oduvek tako bilo kod nas Sr-ba! A to da Gospodin Bog nije mogao da nam pomogne u neka ra-nija boqa vremena, odgovori}u samo pitawima: a kako smo semi odnosili prema Wemu u proteklih pedesetak godina? Na kojina~in smo se odnosila prema na{im crkvama, manastirima? Koje ru{io svoje svetiwe u ime neke ideologije? U iznesenom iz-lagawu gospodina Stojanovi}a ne mogu a da ne primetim, iliboqe re}i osetim, duh nekih pro{lih vremena, ili je mo`daboqe re}i – duh nekih vremena koja dolaze!?

Dozvoli}ete meni gre{nom da iznesem neko svoje mi{qe-we, po kome ve}ina pripadnika Vojske ne bi imala ni{ta pro-tiv uvo|ewa sve{tenika u SCG.

Iznosite podatak da je enormna ekspanzija Crkve uzrok {tomladi Srbi ne èle da idu u svoju vojsku, da ne}e da nose oru`-je!!! Ako ve} iznosite neke argumente, morate ih ne~im i potkre-

53

IMA LI KRAJA

BAWICA BEZ AMBULANTEKada sam nedavno i{ao kod lekara na VMC Slavija, svratio

sam kod upravnika. Izneo sam mu problem koji me mu~i. Na kraju,to i nije samo moj problem. Ti~e se i drugih osiguranika koji ìvena Bawici.

Rekao sam, do{ao sam da Vas molim, ako je i{ta u Va{oj nad-le`nosti da pomognete da se vrati ambulanta na Bawici.Izneo sam li~ni problem zbog zdravstvenih tegoba moje k}erke.Samo u na{em susedstvu ima nekoliko te{kih bolesnika, a na pod-ru~ju cele Bawice da i ne govorim.

Qubazni doktor pa`qivo me saslu{ao. I sam podràva ide-ju o vra}awu ambulante u kojoj se le~ilo vi{e od 3.000 osigurani-ka.

Dao mi je adresu Redakcije magazina ”Odbrana“ i broj tele-fona. Obavezno da vam se obratim. Zato vas najqubaznije molimda u granicama va{ih mogu}nosti date svoj doprinos da se {to preotvori ambulanta.

S nadom da }ete iza}i u susret mojoj molbi, unapred vam za-hvaqujem i drugarski vas pozdravqam.

Jordan JEREMI], Beograd

PLANSKO RE[AVAWEPROBLEMA

(”Kadrovska piramida” i ”Ja~awe potencijala”,

Odbrana br.13, 1. april)

Kao aktivan oficir redovno ~i-tam magazin ”Odbrana” i veomasam zadovoqan koncepcijskim pro-menama. Analizirawem i izno{e-wem u javnost pitawa o stambenimproblemima i re{avawu vi{ka za-poslenih, sigurno ste zaintereso-vali ~itala~ku javnost i unutar i

van sistema odbrane. To je posebno uo~qivo u posledwem broju”Odbrane”, gde ste objavili intervju sa mr Zoranom Jefti}em,pomo}nikom ministra odbrane za qudske resurse i ~lanak pu-kovnika dr Mitra Kova~a o Strategijskom pregledu odbrane.

Iz intervjua i ~lanka vidi se da sada{wi menaxment imajasnu sliku o predstoje}im reformama i plan kako da se spro-vedu neophodne promene. Ono {to je posebno va`no, u oblastiupravqawa qudskim resursima vidqiva je spremnost Mini-starstva odbrane da se socijalni problem zaposlenih i pro-blem vi{ka kadra svih kategorija re{ava planski, uz uvaàva-we dostojanstva zaposlenih i specifi~nosti vojnog poziva. Na-ravno, ostaje da se vidi koliko }e se i kako realizovati pla-novi i da li }e se u re{avawe problema ukqu~iti i dràva.

Mislim da bi trebalo da nastavite sa daqim istraìva-wem i pra}ewem tema vezanih za upravqawe qudskim resursi-ma, jer su qudi, i u vremenu brzog tehnolo{kog razvoja, osnov-ni ~inilac sistema odbrane.

@eqko GAJI]

{i nadogradwa. Smatram da po tim pitawima treba mewatipropise i da prvenstvo nadzi|ivawa ima VSCG.

Na taj na~in bi se brè i jeftinije re{avalo pitawe bes-ku}nika. Gra|evinska uprava Ministarstva odbrane ima svestru~ne kadrove koji mogu da ispitaju pomenute zgrade i zemqi-{te na kome se nalaze. Vojska u tom slu~aju ne bi morala da ku-puje stanove, zemqi{te, da pla}a infrastrukturu kad te zgradesve to poseduju. Vojska bi jedino bila u obavezi da od skup{ti-ne op{tine dobije urbanisti~ko re{ewe, a sa skup{tinom sta-nara da re{i ostale probleme.

Iz svega pomenutog dobili bismo tri stvari: veoma jeftinore{avawe pitawe besku}nika, za{titili bismo stambeni objekatod proki{wavawa i onemogu}ili onim koji raspolaù sa ogrom-nim nov~anim sredstvima da na lak{i na~in izvedu nadzi|ivawe.

Ne bismo smeli da dozvolimo da propisi i zakon ~ine jed-no, a ìvotna praksa sasvim drugo.

Zastavnik u penziji@ivan GOJKOVI],

Kru{evac

Po{tovana Redakcijo,nadam se da }ete snagom javne re~i uspeti da pomognete vojnimosiguranicima koji su ovih dana izloèni neprijatnostima pozdravstvenim ustanovama u Kru{evcu.

Svima je dobro poznato da pojedine specijalisti~ke pregledenije mogu}e obaviti u garnizonim ambulantama, tako da su vojniosiguranici, uz uredno izva|en uput, pojedine zdravstvene pro-bleme re{avali u civilnim zdravstvenim ustanovama.

A onda, od pre nekoliko dana, ukoliko ste posednik plavekwiìce, za vas po~iwe ko{mar, jer neshvatqivom odlukom Mini-starstva zdravqa vojni osiguranici vi{e ne mogu da idu kod ci-vilnih pedijatara, oftalmologa, ginekologa, ortopeda... Ako, nedaj boè, uganete nogu – ni{ta stra{no...

Sa~eka}ete organizovani prevoz do vojne bolnice u Ni{u, aza tu prigodu morate ustati pod okriqem no}i i, uz prve petlove,ta~no u pet ujutru, krenuti da zadovoqite svoje pravo da budetezdravstveno zbrinuti.

Ili, ukoliko supruga treba da se porodi, ponovi}ete istipostupak uz nadu da u kr{tenici budu}eg deteta kao mesto ro|ewane}e stajati ”Autoput”... I tako daqe, bez kraja i konca..S druge strane, ukoliko poèlite da sebe i svoje najmilije sa~uva-te ovakvih maltretirawa i pute{estvija, moète oti}i do civil-nog lekara i dostojanstveno platiti vi{e stotina dinara, za jed-nostavnije preglede, do vi{e desetina hiqada dinara (!?), ukolikoje u pitawu poro|aj.

Sve je samo stvar izbora, a izbor uvek postoji, zar ne?Na kraju, postavqaju se razna pitawa.

Ima li kraja nipoda{tavawu i omalovaàvawu vojni~ke uni-forme, poziva, ~asti? Da li }e iko ustati u odbranu na{eg digni-teta, ili se od nas o~ekuje da doveka mirno prihvatamo sve ekspe-rimente koji se nad nama sprovode?

Ima li kraja traèwu profesionalizma, a da se zauzvratdaju samo prazna obe}awa i uvrede?

Posledwi postupak Ministarstva zdravqa to, svakako, je-ste...

Potpukovnik mr Dragan PETKOVI], dipl. in`.Kru{evac

Objavqivawem Va{eg apela da se ponovo otvori ambulan-ta ”Bawica” mi smo uradili sve {to je u na{oj mo}i.

Nadamo se da }e to pro~itati i neko od nadle`nih za re-{avawe tog problema.

Redakcija magazina ”Odbrana”

Dvadeset jedna dràva izlazi svojim obalama na sredozem-ni basen i skoro sve imaju svoje, {to trgova~ke, {to ratnemornarice. A polovina i podmornice u okviru svojih snagana moru, uz svu potrebnu logistiku i tehnolo{ku mo}, neop-hodnu za sve kompleksniju i zahtevniju energetsku podr{ku uokviru logistike.Od zemaqa Sredozemqa podmornice danas nemaju Albani-

ja, BiH, Kipar, Liban, Libija, Malta, Maroko, Monako, Sirija,Slovenija i Tunis. Nekoliko dràva je {ezdesetih godina, poniìm cenama (za prijateqe) kupilo podmornice od SovjetskogSaveza – Sirija tri iz klase Romeo, Libija {est iz klase Fox-trot, a Albanija dve iz klase Whiskey. Sve je to odavno zastareloi delimi~no rashodovano. Zanimqivo je da albansku podmor-ni~ku bazu na ostrvu Sazan renoviraju Turci, {to izaziva broj-na naga|awa o wenom daqem statusu.

GRUPA I U grupu zemaqa I, koje imaju samo diverzantske podmornice

(xepne), svrstavaju se Hrvatska i Srbija i Crna Gora. Hrvatskoj je nakon raspada SFRJ 1991. godine ostala jed-

na podmornica iz sastava jugoslovenske 88. flotile podmorni-ca oznake 914. Ona je preure|ena i neka svojstva su joj poboq-{ana. Sada je to podmornica pod imenom Velebit, oznake 01,ali nije operativna zbog isteklih resursa akumulatora. Hrvat-ska je imala vrlo ambiciozne planove za daqe projektovawe igradwu podmornica, ali }e odlukama Natoa odustati od toga,pa i u tom kontekstu treba gledati na izvesno taktizirawe da lida uop{te nabavqa nove akumulatore za objekat 01.

Srbija i Crna Gora imaju tri podmornice istog tipa, kojesu nakon ukidawa 88. FP aprila 2005. ostale u operativnojupotrebi pod oznakama 913, 915 i 916, a u sastavu kombinova-ne mornari~ke jedinice za dejstva pod vodom. Oklevawem da senabave novi akumulatori poja~ava se teza o me|ukoraku ka pot-punom ukidawu tog segmenta pomorske mo}i dràvne zajednice.

Pomenutim rasformirawem 88. FP ostale su u vi{ku dvediverzantske i tri velike podmornice, {to uz jednu prethodno

Sredozemnim morem

plove veoma uverqivi

multinacionalni

sastavi, ~iji su deo i moderne

konvencionalne podmornice

zemaqa ~lanica Alijanse.

Stalno su prisutne i ameri~ke

napadne podmornice,

naoruàne krstare}im

raketama.

15. april 2006.54

PODMORNI^KE SNAGE U SREDOZEMNOM MORU

UVA@AVAWE MO]I

SV

ET

rashodovanu ~ini ukupno {est objekata kojim raspolaè Mini-starstvo odbrane. Do sada u~iweni potezi u 2004. i 2005. neobe}avaju prodaju pa je sve blià izvesnost da }e Nik{i}ka è-qezara do}i do kvalitetnog starog gvo`|a.

GRUPA IIGrupu zemaqa II, koje imaju dve do ~etiri velike podmornice,

~ine Alìr, Egipat i Izrael.Alìr ima dve mo}ne podmornice iz ruske klase Kilo, najve-

}e klasi~ne objekte na svetu, pored klase Collins – Australija, od3.000 tona podvodnog deplasmana i b/k od 18 torpeda, koje mogu dalansiraju i rakete. Oba objekta su na sredini veka trajawa, pa seo~ekuje nu`na modernizacija, koju Rusi ve} izvode na toj klasi zasebe i strane kupce.

Egipat ima ~etiri podmornice ruske klase Romeo, sagra|eneu Kini 1983/1984. godine, deplasmana 1.700 tona, stare koncep-cije i tehni~kih re{ewa koja bi, uz ameri~ku pomo}, hitno trebaloda osavremene radi prihvata protivbrodskih raketa i pove}awawihove borbene mo}i. Ima informacija i o mogu}em transferudve podmornice iz jedne evropske zemqe, kako bi se ublaìo teh-nolo{ki jaz izme|u tih podmornica i modernih objekata koje pose-duju tradicionalno neugodne kom{ije.

Izrael je 1999/2000. uveo u sastav tri najmodernije pod-mornice sagra|ene u Nema~koj (brodogradili{te TNSW), depla-

smana 1.800 tona, sa 10 torpednih cevi i b/k od 16 torpeda iliraketa Harpoon. Objekti su sagra|eni na bazi poznatog nema~kogtipa 209, uz znatno uvaàvawe izraelskih zahteva, {to ih je svr-stalo u respektivne podmorni~ke snage na Sredozemnom moru.

GRUPA IIIGrupi zemaqa III, u kojima su podmorni~ke flotile u okviru

ukupnih mornari~kih efektiva znatno nagla{ene, pripadaju [pa-nija, Turska, Gr~ka i Italija.

[panija ima dve grupe (klase) podmornica. Tip Daphne sa ~e-tiri objekta, deplasmana 1.000 tona, izgra|ena je 1973–1975. uFrancuskoj i predvi|ena je za mnogobrojnu posadu, {to govori oarhai~nosti tehni~kih re{ewa. Druga grupa je sa~iwena od pod-mornica klase Agosta 90A, tako|e francuske proizvodwe, ali jeznatno modernija i ubojitija od prethodnih. Sagra|ene su 1981-1984. godine, deplasman im je 1.700 tona, a b/k je 20 torpeda. Iwih odlikuje prevelik broj ~lanova posade u odnosu na sli~na re-{ewa drugih.

Projekat nove klase podmornica Scorpene, opremqenih AIPsistemom, ura|en je u saradwi sa Francuskom i priveden kraju, pa}e {pansko podmorni~arstvo, koje je derivat francuskog, sa ~eti-ri takva objekta dràti korak sa modernim tokovima.

Turska kao zemqa sa hiqadama kilometara sredozemne obaleveoma drì do svojih podmorni~kih snaga, koje su koncipirane dazadovoqe sve zahteve odbrane wenog arhipelaga i obale. Turci susvoje poverewe jo{ pre trideset godina poklonili nema~koj pod-morni~koj {koli, tako da danas imaju dve generacije podmornica.[est objekata je iz starije klase Atilay i samo je prva sagra|ena uNema~koj, a ostale u doma}oj brodogradwi (1975–1988); depla-sman im je 1.300 t i imaju b/k od 14 torpeda. Novija klasa Prevezeod {est podmornica tako|e je sagra|ena u Turskoj u periodu1989–1999. godine. To je modifikovani tip 209, deplasmana 1.600tona, sa istim brojem torpeda i posadom od samo trideset qudi.

Logistika turske podmorni~ke flotile nema ve}ih problema,jer su Nemci sagradili desetine tih objekata za potrebe brojnihkupaca, ~ime je optimizovano i provereno svako tehni~ko re{ewe.

Najve}i problem turskih podmorni~ara jesu toksi~ni i koro-zivni efekti dejstva vodonik-sulfida, koga u velikim koli~inamaimaju vode, posebno u dubinama na kojim operi{u wihove pod-mornice.

Gr~ka je tako|e svoju inventivnost u podmorni~koj tehnologijiprepustila nema~koj brodogradwi. Osvedo~enim kvalitetom i {i-rinom ponude Nemci su udovoqili svim specifi~nim èqama Gr~-ke mornarice, tako da Grci imaju odli~ne podmornice klase209/1.100 tona (~etiri objekta sagra|ena 1971–1975) i209/1.200 tona (~etiri objekta sagra|ena 1976–1980). Moderni-zovane posle 15–17 godina eksploatacije, sa po 14 torpeda u b/kpredstavqaju zaista respektivnu snagu. Prate}i svetske tokove upogonu podmornica bez prisustva vazduha, tzv. AIP (Air Independent

55

PORE\EWAAnalizom kvaliteta podmornica zemaqa koje izlaze na

Sredozemno more moè se re}i da Hrvatska i SCG, grupa I,nemaju ozbiqan tretman po vi{e kriterijuma, uz podse}aweda je mesto SFRJ bilo u grupi III.

U grupi II, Alìr, a naro~ito Egipat, znatno zaostaju izaIzraela, koji ima mogu}nost da lansira i rakete.

U grupi III, [panija, Turska, Gr~ka i Italija su po jednomkriterijumu vrlo izjedna~ene, a po drugom Gr~ka i Italija su uznatnoj prednosti zbog nabavke podmornica tre}e generacije.

U grupi IV samo je Francuska i wena podmorni~ka flo-tila najja~a, jer poseduje nuklearne podmornice.

Ukupna borbena mo} podmorni~kih flotila moè se is-kazati brojkom od 930 torpeda i raketa, koliko iznosi zbirbojnih kompleta podmornica mediteranskih zemaqa. A svakabojna glava nosi u proseku 250 kg eksploziva.

Propulsion), Gr~ka je sa Nema~kom ugovorila gradwu ~etiri objekta,od kojih je prvi – Papanicolis izgra|en u Kilu (brodogradili{teHDW), a slede}a tri }e pod nadzorom nema~kih stru~waka biti sa-gra|ena u doma}em brodogradili{tu Skaramanga. To je poznati ne-ma~ki tip 212, kao eksportna varijanta {ifrovan oznakom 214,sa deplasmanom 1.700 tona, osam torpednih cevi i b/k od 12 tor-peda.

Italija kao pomorska sila u pro{losti i sada drì primat uSredozemqu (ako se ne ra~unaju francuske nuklearne podmorni-ce). U periodu 1980 -1995. izgradili su ~etiri tzv. mini serije sapo dve podmornice, stalno poboq{avaju}i svojstva i pove}avaju}ideplasman od 1.630 tona na tipu Sauro iz 1980. do 1.860 tona natipu Primo Longobardo iz 1993. godine. Svih osam objekata gra|enoje sa impozantnim pre~nikom ~vrstog trupa od 6,8 metara, a imajupo {est torpednih cevi i b/k od 12 torpeda.

Italijani su tako|e blagovremeno uhvatili korak sa AIP teh-nologijom, pa ve} imaju dve zavr{ene podmornice, od ~etiri ugovo-rene, po licenci za objekte 212, koje samostalno grade pod nema~-kim nadzorom u svom brodogradili{tu Mugijano.

GRUPA IVFrancuska (IV) kao mediteranska zemqa gradi i izvozi kon-

vencionalne podmornice, ali ih nema u svojoj operativi, ve}poseduje samo nuklearne, i to tri klase. Najstarija je Rubis, sa{est jedinica (gra|ene 1983–1993) od 2.700 tona, sredwa kla-sa je Inflexible, dva objekta (1985-1986) od 9.000 tona i najnovi-je Triomphant, u kojoj su sagra|ene dve, a plan je ~etiri jedinice(1997–2009.) od 14.100 tona.

Neke procene govore da bi Francuzi daqim podizawemperformansi svojih AIP podmornica klase Agosta 90V mogli vr-lo brzo da ih uvrste i u svoju podmorni~ku flotilu.

NOVA RE[EWAPodmornice tipa 212 (214) sa posebno primewenim energet-

skim re{ewima predstavqaju vrhunac u svetskoj brodogradwi i uzbok su sa {vedskim tipom Gotland i francuskim Agosta 90B. To suobjekti koji ~ine tre}u generaciju podmornica (I – klasi~ne dizel-elektri~ne, II – nuklearni pogon), sa glavnom odlikom produènogboravka pod vodom, bez kontakta sa atmosferom do 20 dana(2005). Ve} se najavquju pove}awa podvodne autonomije do 60 dana(2010–2012), ~ime bi se znatno pribliìle nekim svojstvimaatomskih podmornica.

Tu prednost omogu}avaju im napredne zapadne tehnologije, po-sle vi{edecenijskih snova i eksperimenata na pogonima nezavi-snim od vazduha. Tako energiju za pogon podmornice 212 pod vodomobezbe|uju gorive }elije ekvivalenta 300 KW, bez tro{ewa kapa-citeta osnovnih akumulatora. Gotland pokre}u stirling-motori

STRANE ARMIJE

15. april 2006.56

POVE]AWE SNAGE Prva ispitivawa ruskog AIP sistema Kristal 20E da-

la su dobre rezultate, pa je ja~i sistem Kristal 27E ugra-|en na dve podmornice klase Kilo, ~ije je eksploatacionoispitivawe u toku. Ruski stru~waci do 2010/2012. godineo~ekuju snagu sistema od 600 KW, koji bi trebalo da buduugra|ivani u klasu podmornica Amur.

GRADITEQINekada je i SFRJ pripada-

la grupi zemaqa graditeqa pod-mornica, ali je ve} uo~qiva te-`wa ka smawewu te grupe, pa ineke tehnolo{ki znatno na-prednije zemqe odustaju od ta-kvih poslova.

Sa aspekta kvaliteta i si-gurnosti podmornica i novihtehnolo{kih re{ewa, vrlo br-zo izdvoji}e se samo nekolikoisporu~ilaca, prvenstveno Ne-ma~ka, Rusija, [vedska i Fran-cuska.

Stare podmornice u Tivtu

snage 2 h 75 KW, a podmornici Agosta 90B energiju obezbe|uje tur-binski pogon od 200 KW.

Ovo su re{ewa koja }e vrlo brzo izmeniti poglede na pod-morni~ki rat u dokumentima malih zemaqa, koje deceniju unazadnisu ni sawale da mogu posedovati podmornice koje }e ostati neo-tkrivene nedeqama pred protivni~kim vodama, na komunikacijama,u izvi|awu, specijalnim prevoèwima i u sli~nim misijama.

Pri tom je jasno da sve to, nabavka podmornica, obu~avaweposada, prihvatawe novih tehnologija i obezbe|ewe o{trih logi-sti~kih zahteva, mnogo ko{ta. Nema~ka je ugovorila ~etiri svojepodmornice za 1,2 milijarde evra (sa razvojem pogona), Gr~ka ~e-tiri za 960 miliona evra, Italija za 250 miliona evra po jedini-ci. Pakistan je postigao cenu od 900 miliona dolara za tri objek-ta od Francuza, a Izraelci su svoje podmornice platili Nema~kojpo 340 miliona dolara.

Milan KOMAR

57

NA[A SERIJADoma}e podmornice tipa 911 izgra|ene su u seriji

od {est objekata u periodu 1983–1988. godine u Brodo-gradili{tu specijalnih objekata u Splitu. Deplasman imje 100 tona, pre~nik ~vrstog trupa 2,7 metara, a mogu danose ~etiri mine AIM M-70/82 ili da prevoze ~etiri do{est pomorskih diverzanata sa opremom. Pogon im je ~i-sto akumulatorski (bez motora i generatora), {to ima od-re|enih i prednosti i mana.

N

O B I Q E @ E N D A N P O D M O R N I ^ A R A

VUKOVI POD MOREMSmotrom pripadnika Prvog divizionapodmornica, koju je obavio komandant kapetan fregate Nenad Bolmanovi}, i ~itawem naredbi o pohvalama i nagradama, u zgradi podmorni~ara u Tivtu obiqeèn je 8. april – danpodmorni~ara i 78. godi{wica od osnivawa te slu`be u Mornarici VSCG

akon {to je pro{le godine rasformirana 88. flotila pod-mornica kao posebna jedinica u sastavu Mornarice, Prvidivizion podmornica koji ~ine tri male podmornice tipa”Una P-911“ uveden je u sastav 82. pomorskog centra, speci-

jalne mornari~ke jedinice kojom komanduje kapetan bojnog brodamr Oto Iker. Pored kapetana bojnog broda Ikera, sve~anosti uTivtu prisustvovao je i nekada{wi komandant 88. flotile podmor-nica, a sada zamjenik komandanta Mornarice VSCG, kapetan bo-jnog broda Rajko Bulatovi}.

Ina~e, 8. april se obiqeàva kao Dan podmorni~arstva uspomen na isti datum 1928. godine kada su u ratnu luku Tivatuplovile prve jugoslovenske podmornice ”Hrabri“ i ”Neboj{a“ iz-gra|ene te godine u Velikoj Britaniji za potrebe RM KraqevineJugoslavije. Ve} 1929. godine jugoslovenska RM nabavila je uFrancuskoj jo{ dvije podmornice ”Osvetnik“ i ”Smeli“, a krajemtridesetih godina pro{log vijeka u Wema~koj je naru~ila izgradwujo{ dvije male obalske podmornice od 250 tona deplasmana, kojejoj zbog izbijawa Drugog svjetskog rata nikada nisu isporu~ene.

Od podmornica Kraqevine Jugoslavije Drugi svjetski ratpreìvjela je samo podmornica ”Neboj{a“ koji je nakon kapitu-lacije 17. aprila 1941. prebjegla saveznicima u Aleksandriju. Satim ratnim brodom koji je po povratku u domovinu 1945. godine do-bio ime ”Tara“, po~ela je obnova podmorni~kih snaga SFRJ u kojesu u{le i iz mora izva|ene i obnovqene, u ratu potopqene itali-janske podmornice ”Sava P-802“ i ”Mali{an P-901“. Izgradwomnovih podmornica ”Sutjeska P-811“ i ”Neretva P-812“ po~etkom{ezdesetih, SFRJ se uvrstila u veoma uski krug dràva koje surazvile i gradile sopstvene tipove podmornica {to se ubrodogradwi smatra izuzetnim dostignu}em. Nakon toga uslijedilaje i izgradwa novih i jo{ modernijih dizel-elekti~nih podmornica”Heroj P-821“, ”Junak P-822“ i ”Uskok P-823“ po~etkom sedamde-setih, odnosno ”Sava P-831“ i ”Drava P-832“ po~etkom osamde-setih godina pro{log vijeka. Posqedwe jugoslovenske podmorniceizgra|ene pred raspad biv{e SFRJ bile su {est malih di-verzantskih podmornica tipa ”Una P-911“ koje su i danas me|u na-juspjelijim brodovima te vrste i namjene u svjetu.

Praznik koji je obiqeèn 8. aprila u Tivtu bio je i prilikaza susret sa brojnim starim, penzionisanim ili podmorni~arimakoji su u me|uvremenu iz te jedinice oti{li na brojne druge vojne icivilne du`nosti.

Kako se ~ulo, biv{i pripadnici te jedinice namjeravaju dauskoro u Tivtu formiraju Udruèwe podmorni~ara po ugledu nave} postoje}e dvije NVO sa imenom ”Podmorni~ar“ koje djeluju uNovom Sadu i Beogradu.

N. BO[KOVI]

15. april 2006.58

Dinamika ratovawa, a i nova globalna opasnost – terorizamzahtevaju veoma veliku mobilnost svih snaga, a naro~ito spe-cijalnih jedinica, koje su obu~ene i opremqene za vo|eweprotivteroristi~kih dejstava. Da bi se taj, mo`da i najzna~aj-niji zahtev ispunio, pred proizvo|a~e streqa~kog naoruàwazaduène za opremawe takvih jedinica postavqa se nekolikouslova, koji se sada uglavnom svode na gabarit i teìnu oru`-

ja. Pored toga, traè se ta~nost i preciznost, jednostavnost u ru-kovawu i mogu}nost dogradwe {to vi{e dodatnih ure|aja, kao {tosu optoelektronski ni{ani, balisti~ki ra~unari, potcevni baca~igranata, takti~ka svetla, laserski obeleàva~i ciqeva, juri{nepredwe dr{ke i sva ostala oprema koja doprinosi uspe{nom izvo-|ewu zadatka.

Israel Military Industries (IMI), osnovana 1947, do sada je nekoli-ko puta zadivila svet osmi{qavawem i proizvodwom ru~nog va-trenog oru`ja, koje ”bije” glas da je u vrhu sa ostalim poznatijimfirmama koje imaju dugogodi{wu tradiciju proizvodwe, kao {to suColt, I`ma{, Smith & Wesson, Remington, Walther... Pre nekoliko go-dina IMI je predstavila svoj novi proizvod, koji se u potpunostirazlikuje od svega do sada vi|enog. Najpre je dobio ime AAR (Advan-ced Assault Rifle – {to bi u prevodu zna~ilo unapre|ena juri{na pu-{ka), a sada nosi naziv Tavor Assault Rifle 21 (TAR – juri{na pu{katavor 21). Ime je dobila po istoimenoj planini, koja se pomiwe uStarom zavetu kao va`no boji{te u jevrejskoj istoriji.

KONFIGURACIJA BUL-PAPPu{ka je izra|ena u konfiguraciji bul-pap (Bull Pup), {to zna-

~i da se okvir nalazi iza rukohvata sa mehanizmom za okidawe ida se zatvara~ki sklop kre}e unutar kundaka. Takva konfiguracijajuri{ne pu{ke pojavila se prvi put 1942. godine, i to kao modelkorobov TKB – 408, u kalibru 7,62 h 39 mm. Me|utim, qudi koji suodlu~ivali o sudbini te pu{ke proglasili su je previ{e futuri-sti~kom, i ona je ostala u drugom planu narednih tridesetak godi-na, sve do sedamdesetih, kada je Stauer AUG ponovo aktivira, pa se{irom sveta pojavquje sve vi{e modela automatskih pu{aka u kon-figuraciji bul-pap. Najpoznatiji po~etni model bio je Stauer AUGA 1, pa prototip SA 80 iz ~uvene engleske firme Enfield koji posleusavr{avawa dobija oznaku L85A1 i na kraju ~uvena ”truba” izfrancuskog Giat-a, a to je FA MAS G-1.

Oru`je odlikuje

velika preciznost,

jednostavna konstrukcija,

lako odràvawe i upotreba.

Odre|eni delovi izra|eni su

od aluminijumskih legura,

{to pu{ci daje vi{e nego

prihvatqivu teìnu.

JURI[NA PU[KATAVOR 21

IZRAELSKI ADUTTE

HN

IK

A

59

Pu{ka se izra|uje u nekoliko verzija (osnovna, kompakt, mi-kro i poluautomatska za civilnu upotrebu). Ugra|en je i regulatorrafalne paqbe. Svaka pu{ka ima mehani~ki ni{an, ali on je po-mo}ni, jer kada se ne upotrebqava on je u preklopqenom poloàju,tako da ne ometa ni{awewe preko drugih ni{anskih sprava – ure-|aja. Osnovni ni{an pu{ke jeste optoelektronski ni{anski ure-|aj, koji se lako montira na nosa~ malo izdignut iznad poklopcasanduka i nalazi se ta~no iznad rukohvata. Re~ je o Pikatinijevoj{ini, koja je po standardu Natoa, pa se na wu mogu uspe{no monti-rati svi ti optoelektronski ure|aji, balisti~ki ra~unar, laserskiobeleàva~ ciqa, itd. Pored ovih ure|aja, juri{na pu{ka trebalobi da ima mogu}nost montirawa jo{ nekih nadogradwi, kao {to su”bipod” (pu{komitraqeski dvonoàc) i baca~ granate M 203.

ZGODNA I ZA LEVORUKEKomande kod TAR 21 su obostrane, {to zna~i da pu{kom bez

ikakvih problema mogu da rukuju i vojnici koji su levoruki. Wen ga-sni mehanizam poseduje ve} vi|ena, ali i neka nova re{ewa. [ip-ka koja se prostire od cevi sa predwe strane i ublaàva~a udarana kapi kundaka sa zadwe strane vodi nosa~ zatvara~a na wenomkretawu napred-nazad. Nosa~ se kre}e samo po jednoj vo|ici da bise smawile dodirne povr{ine izme|u zatvara~a i sanduka/usadni-ka. Ovaj sistem trebalo bi da produì vek trajawa pu{ke, a naro-~ito u oteànim ekstremnim uslovima (pesak, blato itd.). Da bispre~ili obrtawe nosa~a zatvara~a sa obe strane, pu{ka je pot-pomognuta sa dva aluminijumska pomo}na nosa~a. Bravqewe se vr-{i zakretawem zatvara~a, koje obezbe|uje fiksna vertikalna iglavo|ica, po kojoj se kre}e spiralni `leb zatvara~a.

Izvlaka~ je postavqen na zatvara~ pod uglom od 15 stepeni uodnosu na horizontalnu ravan, da bi se ugao izbacivawa sveo na45 stepeni i unazad. Na taj na~in postignuto je slede}e – da bezobzira na to {to se otvor za izbacivawe ~aura nalazi odmah is-pod obraza strelca, prazne ~aure ne}e udarati u wega, ve} }e le-teti unazad pod uglom od 45 stepeni u odnosu na osu cevi. To obez-be|uje izbaca~ koji je sme{ten sa suprotne strane u odnosu na iz-vlaka~.

Podsklop mehanizma za okidawe, iako robustan, jednostavneje konstrukcije. On se sastoji od ku}i{ta, udara~a, okida~a, zapi-wa~e i automatske zapiwa~e. Ovaj podsklop izra|en je kao poseb-na celina, kako bi se {to lak{e odvajao od pu{ke radi ~i{}ewa iodràvawa. Automatsku zapiwa~u aktivira zatvara~ kada se onapotpuno zabravi, a to onemogu}ava slu~ajno opaqewe metka u tokuuvo|ewa u leì{te. Poluga ko~nice, odnosno selektor paqbe, sme-

{tena je tik iznad pi{toqskog ruko-hvata, tako da se sa wima veoma la-ko upravqa palcem. Poluga ima tripoloàja: uko~eno, jedina~na i ra-falna paqba. Kada je oru`je uko~e-no sigurnosna poluga blokira i uda-ra~ i obara~u.

Poluga za zapiwawe zatva-ra~a nalazi se sa gorwe desne stra-ne, uz sam vrh sanduka. Hod mu je re-lativno kratak, a zbog mesta gde senalazi, veoma lako se zapiwe sla-bijom rukom, bez promene poloàjaoru`ja.

OSNOVNE ODLIKE

MOGU]E DOGRADWEPo izboru, odnosno èqi kupca – naru~ioca, na TAR

21 mogu se dodati i dograditi najsavremeniji optoelektron-ski dnevni ni{ani, pasivni ni{ani tre}e generacije, rem-nik za no{ewe, okvir od 20 ili od 30 metaka, pribor za ~i-{}ewe sa {ipkom, ”bipod” dvonoàc, potcevni baca~ gra-nate M 203, {ine Natoa (Viverova ili Pikatinijeva), pri-gu{iva~ pucwa, kratka cev za karabine i duga cev za snaj-perske pu{ke.

Konfiguracija bul-pap doprinosi kompaktnosti oru`ja, bo-qoj manipulaciji i pomera teì{te oru`ja unazad ({to zna~i dapostoji mogu}nost produèwa cevi, a samim tim i pove}awa uspe-{nog dejstva oru`ja), ali isto tako ima i neke nedostatke, pre sve-ga u samom rukovawu sa takvom konfiguracijom. Dok kod klasi~nekonfiguracije u leè}em stavu okvir uti~e na veli~inu ciqa u le-è}em stavu, ako se zauzima na otvorenom prostoru, to kod konfi-guracije bul-pap nije veliki problem, jer se okvir nalazi iza ru-kohvata, ali ozbiqan problem nastupa kada treba da se zamenirezervni okvir. Bez obzira da li ste lovoruk ili de{wak, stav(bez obzira koji je) treba vidno da se naru{i (zna~i otkrije, ako jeu leè}em stavu) da biste ubacili pun okvir.

PRIHVATQIVA TE@INATavor 21 je veoma kompaktno oru`je. Kalibar je prilago|ena

standardu Natoa, {to zna~i da je 5,56 h 45 mm. Pu{ka se puniokvirom od 30 metaka i pri tome koristi okvir pu{ke M-16. Masajoj je mawa od tri kilograma, a teoretska brzina ga|awa iznosi900 metaka u minuti. Cev je `lebqewem pri~vr{}ena u sanduk iiznutra je tvrdo hromirana. Na usta cevi ugra|en je kompenzator-skriva~-razbija~ plamena, koji bi trebalo da umawi odskok cevi.Kundak je ergonomski dizajniran, kao i veliki broj drugih delovakoji su izgra|eni od visokootpornih i laganih polimerskih masa. Uzavisnosti od potrebe naru~ioca, ti delovi se boje u razli~iteboje – od sivomaslinaste – zelene, pa do boje peska i svetlosme|e.Odre|eni delovi izra|eni su od aluminijumskih legura i one dajupu{ci vi{e nego prihvatqivu teìnu. Pored toga, oru`je odlikujuveoma velika preciznost, jednostavna konstrukcija i lako odrà-vawe i upotreba.

dan razlog – cena gotovog proizvoda bila je visoka ~ak i za wih.Francuzi su tako|e od svog programa PAPOP odustali zbog cene,pa su prihvatili mnogo jeftiniju varijantu – da ve} postoje}u ”tru-bu” FA MAS modernizuju u varijantu 2. Jedini koji su ostali u trcisa TAR 21 jesu belgijska FN 2000 i ju`noafri~ki vektor.

I pored toga {to Izraelska vojna industrija (IMI) zna da iz-nenadi svetsko trì{te svojim smelim proizvodima, postavqa sepitawe zbog ~ega su promenili konfiguraciju kada su sa prethod-nim modelom Gallil postigli mnogo ve}i uspeh nego do sada sa ovomnovom pu{kom. Za{to su se ba{ oni odlu~ili da proizvedu savr-{enu juri{nu pu{ku u konfiguraciji bul-pap kada to ne pada na pa-met ni Amerikancima koji uveliko rade na zameni M 16 novom HM

8 pu{kom. âk je i Rusija, koja je davnih ~etrdesetih godina me|uprvima ponudila novu konfiguraciju u konstrukciji automat-

skih pu{aka, i to sistema bul-pap,do danas uradila samo jedan novijimodel – a to je GROZA (iako je tooru`je u fazi ispitivawa, wime suve} naoruàne neke specijalne je-dinice ruske armije). Svojevremenoje i Zastava – namenska uradilaprototip juri{ne pu{ke u konfigu-raciji bul-pap, ~ija je osnova bioautomat 5,56 mm M 85, ali se odu-stalo od proizvodwe.

I{tvan POQANAC

PRESUDNA JE CENAKada TAR 21 uporedimo sa klasi~nim modelom, na primer,

sa na{om automatskom pu{kom M 21, na prvi pogled uo~avamovelike prednosti TAR 21, pre svega kada je re~ o teorijskoj br-zini ga|awa, ukupnoj duìni i, {to je najzna~ajnije, teìni. Lak-{a je od M 21 dva kilograma. Ta dva kilograma na boji{tu zna-~i mnogo, ~ak i glavu mogu da spasu. Me|utim, pravi rezultatiupore|ewa mogli bi da se saop{te tek kada bi se pu{ka opito-vala kod nas u Nikincima. Tu su, pored na{e M 21, ispitivane inajpoznatije svetske pu{ke, kao {to su M 16 i neki weni mode-li, zatim FN FAL, Stauer AUG, AK 74 i mnoge druge. Zastava oru`-je je jedina garantovala da se cevima wene pu{ke ne}e dogoditini{ta ako se u zimskim uslovima iz pu{ke ispali nekoliko okvi-ra metaka rafalnom paqbom i odmah potom potopi u bure saledenom vodom. Za model M 16 A2 ~ak nisu ni preporu~ivalitaj opit, jer bi se cev sigurno deformisala, a M 21 je taj opitpro{la bez ikakvih problema.

I izraelska i na{a pu{ka imaju jednu zajedni~ku osobinu,a to je refleksni kolimatorski ni{an MARS koji je predvi|en iza na{u pu{ku. Namewen je za ni{awewe u svim vremenskimdnevnim uslovima i u sumrak. To je opti~i instrument koji je in-tegrisan sa laserskim obeleàva~em ciqa. U dnevnim uslovi-ma, kroz optiku (koja ina~e ne uveli~ava niti ima kon~anicu),posle ukqu~ivawa ure|aja pojavquje se crvena ta~kica pomo}ukoje se uspe{no ni{ani do 400 m. No}u i u sumraku moè se ko-ristiti i laserski obeleàva~ ciqa (integrisan u samom ni{a-nu) koji ima dva spektra zra~ewa – vidqivi i nevidqivi. No}use uspe{no ni{ani do 300 m. Pored ovog ni{ana za na{u M21 predvi|ena su jo{ dva uspe{na izraelska optoelektronskaure|aja za ni{awewe, a to je LOC AIM 2000 (laserski obele-àva~ ciqa) tako|e proizvod firme ITL i pasivni monokular zaosmatrawe MINI N/SEAS.

Na osnovu svega i laici bi mogu da zakqu~e da je pu{kaTAR 21 boqa od M 21, me|utim detaqnijim razmatrawem uzanalizu i pore|ewe cene proizvoda, rada i sirovina, utvrdilobi se da je na{a automatska pu{ke M 21 mnogo jeftinija. Aupravo je cena TAR 21 presudila da Izraelci pu{ku uvedu samou neke specijalne jedinice svoje i indijske armije.

60

NAORU@AWE

Pu{ka se veoma jednostavno kontroli{e prilikom dejstvarafalnom paqbom. Kontrola oru`ja je boqa od austrijskog AUG-ai mnogo boqa od britanskog L85A1.

PORE\EWE VI[E MODELAAko uporedimo TAR 21 sa ostalim modelima u svetu, posebno

sa modelima bul-pap, koji su atraktivni na svetskoj pijaci naoru-àwa (austrijski Stauer AUG, engleski L 85A1, francuska ”truba”FA MAS, pa ~uvena belgijska FN 2000, ju`noafri~ki vektor, zatimceo ameri~ki program OICW, francuski PAPOP, i dr.) dolazimo dozanimqivih saznawa. Odmah je uo~qivo da su neki modeli, na pri-mer, Stauer AUG ili L 85 A1 i FA MAS, uveliko dede za TAR 21, jersu oni u naoruàwe uvedeni me|u prvima u toj konfiguraciji dav-nih sedamdesetih godina. Ako posmatramo samo tehniku izradeoru`ja tih sedamdesetih godina, sa onom primewenom na TAR 21,o~ita je velika razlika u samom kvalitetu izrade delova. Sem to-ga, proizvo|a~ je kod TAR 21 glavni akcenat stavio na teìnu – ufazi izrade maksimalno su iskori{}ene kompozitne lake legure imaterijali.

Amerikanci su odustali od svoga programa OICW zbog nizanezgoda koje su se de{avale tokom opitovawa, naro~ito potcevnogbaca~a. Naime, doga|alo se da se granate same aktiviraju u okvi-ru – ~ipovi su prerano aktivirali projektil. Postojao je jo{ je-

KLASI^NI MODEL TAR21 I NA[A M21

Mikro verzija – MTAR21

Kompaktna verzija – CTAR21

I

61

zraz snajper, u bukvalnom prevodu, zna~i {qukar, odnosno ”lo-vac na {quke“. [quka (engleski snajp) je vrsta male ptice po-znate po brzom i krivudavom letu, {to zahteva posebnu ve{ti-nu lovca koji èli da je pogodi. Pomenuta kovanica nastala jepolovinom 18. veka, a kasnije je postala sinonim za natpro-se~no kvalitetnog strelca.Snajperista, me|utim, sa vojnog aspekta, mora da ima i

druge kvalitete. Svaki snajperista je dobar ili odli~an stre-lac, ali svaki odli~an strelac ne mora biti i dobar snajperi-sta. Razloga je vi{e, i ne odnose se svi na sposobnost snajperi-ste da kroz opti~ki ni{an vidi ~oveka koga }e ubiti i kasnijezbog toga (ne)ose}ati griù savesti ili kajawe. Pravi snajperi-sta mora biti izuzetno ve{t u kamuflaì, stapawu sa priro-dom, prikradawu i osmatrawu, odnosno u onome {to su pripad-nici nema~kog Vermahta zvali slovenska lukavost, o~ajni zbogstalnih gubitaka koje su im nanosili sovjetski snajperisti. To jedemonstrirano i septembra 1941. kada je 465. pe{adijski pukVermahta, tokom odmora u gustoj {umi, za samo nekoliko satipretrpeo gubitke od 75 mrtvih i 25 nestalih vojnika. Naneo ihje neprijateq koji je nestajao u dubini {ume. Slovenska luka-vost je, zapravo, samo bila kvalitetno izvedena kamuflaà iprikradawe, u skladu sa motom sovjetskih snajperista: Ja osta-jem nevidqiv... ali vidim sve, i uni{tavam.

VE[TINA KROZ VEKOVEOduvek je prvi zadatak snajperiste bio eliminisawe protiv-

ni~kih oficira po principu {to vi{i ~in, utoliko boqe. Prvi zabe-leèni podatak u tom smislu susre}e se u sredwevekovnom Japanu.

Velikom bitkom kod Naga{ina 1575. godine, Oda Nobunaga jepotpuno porazio vojsku svog protivnika Takede [ingena i time stvo-rio prostor da Tokugava {ogunat vlada duè od ~etvrt veka. Taj us-peh je ostvaren mudrim kori{}ewem pu{aka sa fitiqem koje su uJapan prvi doneli portugalski trgovci 1543. godine. Tada{we pu-{ke su se sporo punile, bile neprecizne na ve}im rastojawima,glomazne i te{ke, a iznad svega je wihova primena zavisila od vre-menskih uslova – suvo vreme je bilo imperativ. Me|utim, vispreniNobunaga je izabrao idealno mesto za bitku, poqe [itarabaraograni~eno rekom sa tri strane. Naredio je kopawe rovova sa pu-{karnicama i izgradwu fortifikacija od bambusa. Problem brzi-ne puwewa pu{aka re{io je tako {to je 3.000 strelaca rasporedio

SNAJPERISTI KROZ ISTORIJU

SLOVENSKALUKAVOSTSvaki snajperista je dobar ili odli~an strelac, ali svaki odli~an strelacne mora biti i dobarsnajperista. Onaj pravimora biti izuzetno ve{t u kamuflaì, stapawu saprirodom, prikradawu i osmatrawu... da ostanenevidqiv, a sve vidi i uni{ti.

Pu{ka vitvort izuzetno precizna i vrlo skupa

tara, navikloj na linearnu borbu (gde vojnici stoje rame uz rame irazmewuju plotune sa rastojawa od pedesetak metara), suprotstavi-la se vojska ameri~kih pobuwenika, odli~nih strelaca, ve{tih lovui ìvotu u prirodi. Naoruàni kentaki pu{kama, maweg kalibra avisoke preciznosti, oni su se stapali sa prirodom, a stalnim ineo~ekivanim napadima dovodili su Britance do o~ajawa. Preci-znost kentaki pu{aka je s razlogom legendarna. Naime, 1922. ori-ginalnom pu{kom iz vremena revolucije, pri ga|awu sa oslonca,pet pogodaka grupisano je u promer kruga od pet centimetara na ra-stojawu od 200 metara.

Britanski general Sajmon Frejzer ubijen je hicem sa oko 500jardi (450 metara), {to je direktno uticalo na tok jedne bitke u ko-rist pobuwenika. Britanci su takvo ratovawe smatrali za neferborbu i pri~a se da je jednom prilikom Xorx Va{ington, vo|a pobu-wenika, bio na ni{anu britanskog strelca, ali oficir nije dozvo-lio vojniku da puca, sa obrazloèwem da nije posao obi~nog vojni-ka da ubija boqe od sebe.

Stavovi se brzo mewaju, te je ve} za vreme Napoleonovih ra-tova britanska vojska oformila nekoliko jedinica strelaca, ode-venih u zeleno (radi kamuflaè), sa osnovnim ciqem da elimini{uneprijateqske oficire. Najpoznatiji je hitac Tomasa Planketa ko-jim je ubio generala Kolbera januara 1809. kod Viqafranke u [pa-niji, sa oko 300 jardi (270 metara) iz pu{ke tipa bejker. ûvenibritanski admiral Horacije Nelson poginuo je od snajperskog hicaispaqenog sa jarbola neprijateqskog broda u bici kod Trafalgara1805. godine.

BERDANOVI STRELCITokom ameri~kog secesionisti~kog rata, pukovnik Unije Hajram

Berdan osnovao je dva puka ”Berdanovih strelaca“. Uslov za pri-jem bio je jedinstven: kandidat je morao da grupi{e 10 uzastopnihpogodaka u krug pre~nika pet centimetara na rastojawu od 600 sto-pa (180 metara). Mada su mnogi vojnici poneli i koristili sopstve-ne pu{ke, pukovnik Berdan je uspeo da 1862. godine opremi svoje je-dinice pu{kama tipa {arps, koje su uìvale zavidnu reputaciju u

pogledu preciznosti i pouzdano-sti. Jedino u ~emu su se razlikova-li od drugih vojnika Unije bila jeboja uniforme – zelena umestoplave. Tvrdi se da su ”Berdanovistrelci” izbacili iz stroja vi{eju`wa~kih vojnika nego bilo kojajedinica unionista.

Ju`waci su tako|e imali od-li~ne strelce, koji su mahom bilinaoruàni engleskim pu{kama en-fild ili vitvort sa o`qebqenimcevima. Ove pu{ke su bile izuzet-no precizne i vrlo skupe: dok je ce-na {arpsa bila 42 dolara, vi-tvort je ko{tao 600, a sa opti~kimni{anom skoro 1.000 dolara.

u ~etiri vrste – dok je prva ga|ala ostale tri su punile pu{ke, pri-premale fitiq i doturale oru j̀e prvoj vrsti. Do podneva je Takeda[ingen izgubio veliki broj vojnika u uzaludnim napadima, a i samje poginuo od pu{~anog zrna. Sre}a prati hrabre, kaè izreka, pase mora napomenuti da je dan bitke, 21. maj, bio usred ki{ne sezo-ne, ali tada nije pala ni kap, iako je prethodnog dana pqu{tala. Danije bilo povoqnih vremenskih uslova, pitawe je kako bi se odvija-la istorija Japana.

Francuski kraq Luj XIV zahtevao je da wegovi strelci ga|ajuvitezove u oklopu i smatra se da su tanad, koja su teìla 30 grama,bila dovoqna da te{ku, oklopqenu kowicu zauvek odstrane sa boj-nog poqa i u~ine je beznade`no zastarelom.

Hroni~ari engleskog gra|anskog rata (1642–1648) beleè po-datak o smrti lorda Bruna, tokom opsade Li~filda 1643. godine,kada ga je rojalisti~ki strelac pogodio u oko hicem sa krova kate-drale sa razdaqine od oko 150 jardi (135 metara). Za to vremebio je ovo vrlo precizan pogodak, pogotovo ako se uzme u obzir daje Brun bio zaklowen ku}nim tremom, odakle se nagao kako bi videodejstvo obli`weg topa.

Tokom ameri~kog rata za nezavisnost jasno su se ispoqile dverazli~ite koncepcije. Britanskoj vojsci (crvenim mundirima) nao-ruànoj sa nepreciznim musketama braun bes, dometa oko 200 me-

Pogibija britanskog admirala Nelsona u bici kod Trafalgara– pogodio ga je snajperski hitac ispaqen sa jarbola neprijateqskogbroda

Japanske arkebuze – pu{ke sa fitiqem

Oda Nobunaga

NAORU@AWE

15. april 2006.62

Sa druge strane, Britanci su u po~etnoj fazi rata imali pro-fesionalnu vojsku koja je bila obu~ena za preciznu plotunsku i sa-sre|enu vatru, ali ne i kvalifikovane snajperiste. Osim toga,standardna vojni~ka pu{ka li-enfild SMLE pu{ka br. 1, Mk.3 nije va-ìla za naro~ito precizno oru`je. Stoga je Ministarstvo ratafebruara 1915. godine kupilo 52 lova~ka karabina velikog kali-bra i dodelilo ih strelcima na rati{tu, dok nova varijanta, SMLEpu{ka br. 3 Mk. 1, nije bila spremna za upotrebu.

Vode}i eksponent snajperske ve{tine u Vojsci Ujediwenog Kra-qevstva bio je major Hesket Pri~ard, predratni lovac na krupnudivqa~, koji je brzo uo~io nizak nivo obuke britanskih snajperi-sta i lo{ kvalitet wihove opreme. Vojnici su dobili pu{ke sa op-ti~kim ni{anom, ali ne i neophodnu obuku u vezi sa pode{avawem,upucavawem i odràvawem oru j̀a, kamuflaè, prikradawa. Sko-ro 60 odsto takvih pu{aka postalo je neupotrebqivo posle mesecdana u rovovima. Pri~ard je jedan od najzaslu`nijih za osnivaweprve vojne {kole za snajperiste, osmatrawe i izvi|awe, koja je do-vela do preporoda snajperista u britanskoj vojsci.

Kanadske jedinice su koristile pu{ku tipa ros koja se, i po-red izuzetne preciznosti, lo{e pokazala u uslovima rovovskog ra-tovawa sa aspekta pouzdanosti. Ali, ta pu{ka je u rukama pravogstrelca stvarala ~uda. Takav je bio kaplar Frensis Pegamagabau,kanadski Indijanac iz plemena Oxibva u Ontariju, jedan od retkihvojnika koji je preìveo ceo rat od 1914–1918, ukqu~uju}i i prvubitku kod Ipra, aprila 1915. godine kada su Nemci, prvi put uistoriji ratovawa, upotrebili bojni otrov iperit. Wegov obi~ajje bio da ~im padne no} otpuè iz rova u ni~iju zemqu, odakle jesejao strah i trepet nema~kim trupama. Prema nekim izvorima,smatra se da je imao ~ak 378 pogodaka.

Drugi istaknuti snajperista bio je Australijanac indijskogporekla, Bili Sing. Tokom zlosre}nog iskrcavawa kod Galipoqa,brzo je uspostavqena rovovska linija u kojoj su rovovi bili na ra-stojawu ~esto mawem od 100 metara. Turci su imali odli~ne strel-ce koji su svakom bataqonu Komonvelta nanosili gubitke od 12 do15 mrtvih dnevno. Bili Sing je pu{kom bez opti~kog ni{ana zva-ni~no pogodio 150 Turaka, a nezvani~no vi{e od 200. Osim {to jebio poznat po izuzetnom strpqewu, on je bio jedan od retkih snaj-perista koji je radio uz pomo} osmatra~a zaduènog za pronala-èwe ciqeva.

ZIMSKI RATRat izme|u SSSR-a i Finske 1939–1940. godine doneo je vr-

lo velike gubitke Crvenoj armiji. ôvek koji je direktno doprineotome bio je Simo Hejhe. Wegovo ime zapisano je u istoriji kao snaj-periste sa verovatno najve}im brojem pogodaka (542) u istorijiratova. Sve pogotke postigao je od 30. novembra 1939. do 6. mar-ta 1940, kada je bio te{ko rawen.

Jo{ kao mladi} postao je poznat po svojoj streqa~koj ve{ti-ni, jer je jednom prilikom, za opkladu, iz pu{ke bez opti~kog ni{a-na, pogodio standardnu metu na odstojawu od 150 metara {esnaestputa za jedan minut. Koriste}i finsku vojni~ku pu{ku mosin-naganM28, a ponekad i automat suomi, on je samo 21. decembra 1939.imao 25 potvr|enih pogodaka, a posle tri sedmice rata 138.

Nije koristio opti~ki ni{an, jer ga je smatrao nepotrebnim irizi~nim. Naime, uvek je isticao da se za ni{awewe kroz opti~kini{an glava mora mnogo vi{e podi}i, a wemu su nekoliko puta hicisovjetskih snajperista prozujali samo na nekoliko centimetara po-red glave. Posebno je poznat wegov duel sa snajperistom koji je najednom delu fronta zadavao muke Fincima. Od ranog jutra, Hejhe je ~ekao u snegu, bez ijednog pokreta do trenutka kada se zracisunca, koje mu je u suton za{lo za le|a, nisu odbili o optiku protiv-ni~kog snajperiste. Pogodio ga je na daqini od oko 450 metara.

Hejhe je te{ko rawen 6. marta 1940. dok je {titio odstupnicusvojim saborcima. Tane mu je raznelo dowu vilicu i obraz, ali je~vrsti Finac, vrlo niskog rasta (158 cm) i tihe prirode, preì-veo i ovo isku{ewe i umro u dubokoj starosti 2002. godine.

( U idu}em broju: U vrtlogu Drugog svetskog rata)Dr Aleksandar MUTAVXI]

Najpoznatiji primer efikasnog dejstva snajperista u ovom ra-tu je smrt general-majora Unije, Xona Sexvika, tokom bitke kodSpotsilvanije 9. maja 1864. godine. On je vr{e}i kontrolu svojihjedinica upozoren da su ju`wa~ki strelci vrlo aktivni i opasni, pamu je savetovano da se zakloni. Na to je Sexvik odgovorio: Oni nebi pogodili ni slona na ovoj razdaqini! Ubrzo je pao sa kowa, po-go|en ispod levog oka hicem iz pu{ke vitvort, sa neverovatne daqi-ne od 800 jardi (700 metara). Wegova smrt dovela je do konfuzije uredovima Unije i bila je jedan od faktora koji su doprineli pobedisecesionista u ovoj bici.

STRAH I TREPET ZA PROTIVNIKAPrvi svetski rat i rovovsko ratovawe bili su idealno mesto

za snajperska dejstva svih zara}enih strana, u ~emu su se Nemci po-sebno istakli. Ne samo da su regrutovali lovce, lovokradice i lo-vo~uvare koji su navikli na ìvot u prirodi, ve} su na po~etku rataimali 15.000 spremnih pu{aka tipa mauzer 98 sa opti~kim ni{a-nom. Vrlo brzo su snajperisti postali trn u oku Britancima i Fran-cuzima. Nemci su pravilno uo~ili demoralizuju}i psiholo{ki efe-kat koji samo prisustvo snajperiste nanosi protivni~koj strani.

U rukama pravih strelaca bile su i precizne i ubojite - kanadskapu{ka ros i pu{ke bejker, kentaki i SMLE1 mk3r

NAJUBOJITIJISTRELAC

Snajperista sa ve-rovatno najve}im bro-jem pogodaka (542) uistoriji ratova bio jeFinac Simo Hejhe. Svepogotke postigao je to-kom rata izme|u SSSR-a i Finske, ta~nije od30. novembra 1939. do6. marta 1940, kada jebio te{ko rawen.

63

1.15. april 2006.64

KUL

TU

RA

L U V R U B E O G R A D U

PREPOZNAVAWE LEPOTEDODIROM

Kako slabovide ili slepe

osobe mogu da uìvaju

u vizuelnom

trodimenzionalnom

ili dvodimenzionalnom

umetni~kom delu samo pod

uslovom da mu pristupe

posredno, Muzej Luvr

je traìo re{ewa i

izabrao dodir kao na~in

da ta publika uìva

u lepoti wegovih

kolekcija

Po~etak 2006. godine doneo je Beogradu, osim sibirskih hladno}ai mediteranskih otopqewa, uvek dobrodo{lu kulturu, bezobzira na to da li ona dolazi iz hladne Skandinavije ilitoplije Francuske. Tako je po~etkom ove godine jo{ jednompotvr|eno da je Beograd postao nezaobilazna destinacija nakulturnoj mapi Evrope i sveta. Naime, posle izlo`be Tapija Virkale, legendarnog finskog

dizajnera, ~ije je stvarala{tvo obeleìlo 20. vek, a koja je obilaze}isvetske metropole gostovala i u Beogradu, a polovinom februara una{ grad stigla je jo{ jedna putuju}a izlo`ba, ~ije }e gostovawe pomnogo ~emu ostati zapam}eno. Prvi put u istoriji Narodni muzej uBeogradu ugostio je jednu izlo`bu pariskog Muzeja Luvr i wegoveTaktilne galerije. Re~ je o izlo`bi ”U dodiru sa antikom“, koja je, presvega, namewena i prilago|ena osobama sa posebnim potrebama.

ÂRI BBEOGRADSKE IIZLO@BE

Posebnost u uvodnom delu najavqenog kulturnog doga|aja nijesamo u dolasku jednog od najve}ih i najpoznatijih svetskih muzeja uSrbiju, ve} i u tome {to je sama postavka izlo`be Taktilne galerijenamewena i prilago|ena osobama sa invaliditetom. Ideja zaformirawe jedne takve galerije prvi put se javila 1995. godine uLuvru, a podstakle su je kopije remek-dela evropske skulpture.Izlo`ba ”U dodiru sa antikom“, koja se, posle proputovawa poItaliji, moè videti na prostorima Balkana, osmi{qena je naosnovu izlo`be “Po anti~kom modelu“ iz 2000. godine.

Muzej Luvr je napravio selekciju kopija najpoznatijih dela gr~ko-rimskog vajarstva, kojim èli da pokaè kako je antika tema kojoj se

neprestano vra}amo i koja predstavqa jedan od na~ina da sepristupi umetnosti, lepoti i kulturi. Biraju}i eksponate, autoriizlo`be Siril Gujet i @enevjev Bresk-Botje èleli su da naglasena~in na koji su se znamenita anti~ka dela kasnije kopirala,imitirala i {irila, ali i transformacije koje su s vremenomdoìvela. Osim toga, ideja sa kojom je izlo`ba krenula na putbila je da pro{iri i dopuni se}awe na antiku tako {to }e bitioboga}ena zbirkama iz raznih muzeja u kojima se izlaè.Postavka je u Ankoni bila povod da se predstavi maketa poznateTrajanove trijumfalne kapije, a izlo`ba u Splitu prilika dapodseti na cara Dioklecijana i wegovu palatu, dok je izlo`ba uZagrebu bila specifi~na po tome {to je objedinila dva muzeja,Tiflolo{ki, namewen slepim osobama, i Arheolo{ki.

Beogradska izlo`ba sadrì 27 kopija izvornih anti~kihskulptura i dela nastalih po wihovom uzoru. Od toga su 24 izzbirke Muzeja Luvr, tri iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu,{est originalnih kapitela korintskih stubova i tri reqefakoji su deo stalne postavke Narodnog muzeja. Ukqu~uju}i upostavku i originale, Narodni muzej je svesno odstupio odpropisanih muzeolo{kih pravila, omogu}uju}i posetiocimapore|ewe originala i kopija. Iz zbirki beogradskog muzejapredstavqene su kopije Glave devojke – Venere, Singidunum (IIvek), Stela Bankara – nadgrobni spomenik, Viminacijum (III vek) iDe~ak koji vadi trn, Simeona Roksandi}a iz 1922. godine. Prvadva eksponata iz Narodnog muzeja posle zatvarawa izlo`bena}i}e se u Taktilnoj galeriji u Luvru.

NEBRIGA IILI NNE[TO VVI[E

Kako slabovide ili slepe osobe mogu da uìvaju u vizuelnomtrodimenzionalnom ili dvodimenzionalnom umetni~kom delu samopod uslovom da mu pristupe posredno, Muzej Luvr je traìore{ewa i izabrao dodir kao na~in da i ta publika "vidi" wegovekolekcije. Osetiv{i potrebu da se i na{a zemqa na|e na putuaktivnijeg ukqu~ewa osoba sa invaliditetom u kulturni ìvotuop{te, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Narodni muzejiz Beograda, uz veliku podr{ku Ambasade Republike Francuske iFrancuskog kulturnog centra u Beogradu, doveli su projekat “Udodiru sa antikom" i u na{u zemqu. Time su osobama sainvaliditetom omogu}ili da, makar nakratko, osete i uìvaju uumetni~kim delima, ali i svim drugim posetiocima da, koriste}ijo{ jedno ~ulo, doìve anti~ke skulpture na nov na~in. Izlo`ba jeprilago|ena i korisnicima invalidskih kolica, kao i osobama sao{te}enim sluhom. Kako organizatori isti~u, ovo je samo prvikorak i mali napor da se ukqu~e u bitku protiv postoje}egnegativnog odnosa i nebrige prema qudima sa invaliditetom, kojisu na bukvalan na~in sputani da pristupe raznim kulturnimsadràjima i da u wima u~estvuju.

Kao zna~ajan aspekt izlo`be Siril Gujet, koji je u MuzejuLuvr zaduèn za izlo`be namewene osobama sa invaliditetom imladima, u katalogu objavqenom povodom izlo`be isti~epedago{ku funkciju kopije: “Vajarstvo je jedina umetnost kojamoè da se doìvi ~ulom dodira, a kopija je neophodno sredstvoslepim osobama da upoznajudela ~iji su originalisuvi{e osetqivi dabi se dodirivali.Na taj na~in kopija,zami{qena daposluì umetnicimakao obrazovnosredstvo i da zadovoqistrast kolekcionara,dobija novi smisao kaojedino sredstvo kojemoè da posluìslabovidim i slepimosobama da se upoznajusa umetni~kim delom.“

Izlo`ba }e bitiotvorena do krajaaprila.

Sawa SAVI]

65

PRATE]I PROGRAMIU okviru projekta ”U dodiru sa antikom“ tokom trajawa

izlo`be u Narodnom muzeju planiran je veliki brojradionica sa decom {kolskog uzrasta i decom sa posebnimpotrebama. Bi}e odràna i predavawa stru~waka o praksii iskustvu Muzeja Luvr u radu na programima prilago|enimza slepe i slabovide osobe i dodiru, kao na~inu da sepublika upozna sa wegovim kolekcijama.

Izlo`bu prati katalog i multimedijalni CD, a za decuje prire|ena slikovnica koja im na kreativan i pristupa~anna~in predo~ava izloèna dela.

66

P R I K A Z KK W I G E P R I K A Z KK W I G E

ODGOVORTERORIZMU

U teoriji i praksi terorizma ova kwigadaje solidnu polaznu osnovu da se stekneuvid u na~ine suprotstavqawa tomproblemu me|unarodne zajednice

Krajem septembra 2005.godine objavqena je kwigapod naslovom ”Odgovorterorizmu”, ~iji je autor

na{ poznat stru~wak zabezbednost, vanredni profesorFakulteta civilne odbraneUniverziteta u Beogradu drMilan Mijalkovski. Izdava~kwige je navedeni fakultet, arecenzent Milan Milo{evi}.Kwiga obima od 311 strana,strukturisana je tako da sadrìuvod, glavni deo, dva priloga,popis kori{}ene literature iindeks va`nijih imena i pojmova. Glavni deo rada sadrì trifunkcionalno povezane celine.

Prva celina je dominantno posve}ena genezi nastankaislamisti~kog teroristi~kog kolektiviteta Al kaida. Na tajna~in, autor predstavqa saznawa o uslovima nastanka irazvoja Al kaide, kao uzroku wenog aktuelnog stawa. Potompredstavqa ciqeve, aktivnosti (s teì{tem na teroristi~kimaktima) i organizacionu strukturu (aktuelna je za 2001. godinu)Al kaide. Imaju}i navedene aspekte razmatrawa osnovnihobele`ja Al kaide, profesor Mijalkovski ukazuje naspecifi~nosti odbrane od we.

Taj deo kwige je posebno zna~ajan budu}i da se na jednommestu u me|usobnu vezu dovode ~iwenice o ”êtvrtom svetskomratu”, koji je izme|u ostalog posledica prethodna tri svetskarata, a posebno Tre}eg (Hladnog)! Prema autoru, kao i u svakomratu, veliki problem je nepomirqiv antagonizam ciqevazara}enih strana. S jedne strane, ciqevi Al kaide su Uma(”...zajednica muhamedanaca, koja bi najpre obuhvatalateritorije nastawene pripadnicima, vernicima, islamskeverske zajednice, a potom prostor ~itave na{e planete”),islam, {erijat (islamski verozakon), itd., dok su imsuprotstavqeni ciqevi antiteroristi~ke koalicije (od 134 do142 dràve, zavisno od razmatrane faze rata protivterorizma), koja nastoji da sa~uvaju pozitivne tekovinesavremenog sveta. U zahvatu aktivnosti Al kaide zanimqivi sunavodi o raznovrsnosti wenih ”borbenih” i ”neborbenih”angaòvawa, pri ~emu autor posebno isti~e zagonetnostfinansirawa. Najzad, u ovome delu kwige vrlo je zanimqivo irazmatrawe ”asimetri~nosti” teku}eg svetskog rata, zbogneravnoteè snaga zara}enih strana, pri ~emu je dominacijaapsolutno na strani antiteroristi~ke koalicije.

Druga celina je posve}ena reagovawu na teroristi~ke akte.Pre svega, autor ukazuje na odgovor terorizmu, a zatim na ratprotiv terorizma. Me|utim, profesor Mijalkovski navedenomreagovawu na terorizam dodaje jo{ jednu, su{tinsku dimenziju te

K U L T U R O S K O PS V E ^ A N O S T I

18. i 19. april – Velika salau 19 sati48. FESTIVAL BEOGRAD-SKIH HOROVA

K O N C E R T I

25. april – Velika sala u 20 satiKONCERT UMETNI^KOGANSAMBLA VSCG“STANISLAV BINI^KI”

26. aprila – Velika sala u18 satiVELIKI USKR[WI KONCERT SRPSKETRADICIONALNE IDUHOVNE MUZIKE

I Z L O @ B E

20. april u 19 sati – ot-varawe samostalne izlo`be radova akademskih slikaraVERA VIRIJEVI], ProkupqeMILANA PAUNOVI],Beograd i IVANA JO-VANOVI], ZemunIzlo`ba traje do 7. maja

15. april 2006.

reakcije, ukazuju}i na to da se ona odnosi na strah ineposrednih, i posrednih `rtava teroristi~kih akata.

Ovaj deo kwige posebno je zna~ajan zbog analizereagovawa na razli~ite teroristi~ke akte u razli~itimuslovima. Pri tome profesor Mijalkovski ”ba{tini” iskustvakoja se odnose na reakcije nadle`nih organa na teroristi~kepretwe i akte. Tu je zanimqivo izdvojiti predvi|awa o trajawurata protiv terorizma, jer sve procene govore da }e trajativeoma dugo (prema pojedinim, veoma ozbiqnim prognozama, rat}e biti okon~an za 20 do 30 godina).

Pored navedenog, profesor Mijalkovski u ovoj celinikwige identifikuje mere kojima nadle`ni organi reaguju naterorizam. Prema wemu, u najva`nija reagovawa na terorizamspadaju: politi~ka, ekonomska, psiholo{ka, medijska,zdravstvena, prosvetna, bezbednosna i odbrambena reagovawa.

Tre}a celina je posve}ena osnovnim obele`jimateroristi~kih akata u zavisnosti od dràva u kojima se de{avaju.Pri tome autor sistematizuje osnovna obele`ja teroristi~kihakata protiv dràva koje su terorizmom najvi{e ugroène, poputRusije, pojedinih ~lanica Zajednice Nezavisnih Dràva (npr.,Uzbekistan), [panije, Srbije, Makedonije, Izraela, Iraka,Saudijske Arabije, Avganistana, Indonezije, Filipina, i dr.

Ovaj deo rada posebno je zna~ajan za analizu uslova nastankai razvoja albanskog terorizma na prostoru Srbije i Makedonije,wegovog aktuelnog stawa, ali i pretenzija wegovih nosilaca da sepro{iri na Gr~ku. Kao nosioca ispoqavawa albanskog terorizmana prostoru Balkana autor identifikuje Albansku nacionalnuarmiju (ANA), kao svojevrsnog naslednika Oslobodila~ke vojskeKosova (OVK). Navedenu teroristi~ku organizaciju autor obra|ujesa aspekta wenih aktivnosti i strukture, pri ~emu je posebnozna~ajno razmatrawe wenih veza sa Al kaidom.

U aktuelnoj fazi teorije i prakse terorizma i odgovara nawega, ova kwiga daje solidnu polaznu osnovu da se stekne uvid uproblem i na~ine suprotstavqawa savremenom terorizmu,”kako ma~em, tako i perom!” Me|utim, evolucija problemaodgovora na terorizam zahteva}e nastavak autorovihistraìvawa, ali i ostalih nau~nika u navedenoj oblasti.Posebno zna~ajna dimenzija ove kwige jeste podsticaj, koji wenautor upu}uje svim, a posebno mla|im kolegama – da istraju unaporima koji vode kona~noj pobedi nad terorizmom!

Dane SUBO[I]

U evakuaciji Srpske vojske i civila u~estvovalo je 87transportnih i sanitetskih brodova, od toga 45 italijanskih,25 francuskih, 11 britanskih, a u obezbe|ewu cele operacije70 ratnih brodova. Ostalo je zabeleèno da su saveznici to-kom tih meseci na Krf evakuisali 151.828, Bizertu 13.000,Korziku i Francusku oko 5.000 srpskih vojnika i civila. Os-tao je, naravno, i tuàn podatak da je od bolesti i iznureno-sti na Krfu umro 7.751 srpski vojnik.

Od tada je, eto, pro{lo punih 90 godina. Tim povodom ne-davno je, uz sve~anu akademiju u Narodnom pozori{tu u Beogra-du, organizovana i tribina u Centralnom domu Vojske SCG, nakojoj su, ponekad i sa suzama u o~ima, govorili veliki poznava-lac srpske istorije general u penziji dr Milorad Prelevi},istori~ar Dejan Risti}, iz Ministarstva za rad, zapo{qava-we i socijalnu politiku Srbije, Drago{ Petrovi} iz ArhivaSrbije, general u penziji dr Marko Negovanovi} i pukovnikMi}a @ivojinovi} iz Ministarstva odbrane. Na po~etku tri-bine poznatu pesmu Milutina Boji}a “Plava grobnica” govo-rio je glumac Zoran Simonovi}.

Bio je to, naravno, tek po~etak velikog se}awa na te slav-ne i tragi~ne dane na{e otaxbine, naroda i vojske. Kako je tomprilikom najavqeno, centralna proslava devedesetogodi{wi-ce od po~etka evakuacije Srpske vojske i naroda na Ostrvospasa, u prisustvu najvi{ih dràvnih i vojnih li~nosti Srbijei Crne Gore odrà}e se na Krfu 18. i 19. aprila ove godine,kada }e, po tradiciji, u “plavu grobnicu” biti poloèni vencii cve}e u slavu svih srpskih junaka umrlih na Krfu i Vidu.

D. MARINOVI]

67

TRADICIJE

Sve~ana akademija

PROMETEJINADE

Scenskim kolaòm “Prometejinade” u Narodnom pozori{tu u Beo-gradu, 5. aprila sve~ano je obeleè-na devedesetogodi{wica iskrcava-wa srpske vojske na gr~ka ostrvaKrf i Vido, a posle tragi~nog povla-~ewa preko Albanije.

Prepunom gledali{tu, u kome subili ~lanovi srpske vlade i skup{ti-ne, strani vojni izaslanici, visokevojne li~nosti i ceweni gosti, na po-~etku akademije obratio se, u svojstvuorganizatora, ministar za rad, za-po{qavawe i socijalnu politiku Re-publike Srbije Slobodan Lalovi}.

Scenario za uspeli scenski ko-la` uradila je Jelica Zupanc uz stru~-nu saradwu dr Mileta Bjelajca, dok jereìja poverena Sa{i Gabri}u. Uzpoznata gluma~ka imena u jednosatnojpredstavi poseban ton kolaù dali suhor i orkestar Umetni~kog ansamblaVojske Srbije i Crne Gore “StanislavBini~ki” i orkestar Opere Narodnogpozori{ta u Beogradu. Pod dirigent-skom palicom Pavla Medakovi}a iMilovana Pan~i}a “Prometeji nade”zavr{eni su pesmom “Tamo daleko” iovacijama brojne publike. .

Za mnoge iznurene srpske vojnike i civile, 1916. godine, poslealbanske golgote, to gr~ko ostrvo zaista je bilo kona~no mestospasa. Me|utim, za 7.751 ~oveka ono je, uz ostrvo Vido i“plavu grobnicu”, postalo ve~na ku}a – za nas danas, mestohodo~a{}a i se}awa na slavne dane srpske istorije.

90 godina od iskrcavawa Srpske vojske na Krf

OSTRVO SPASA

Srpska vojska se povla~ila kroz Albaniju decembra 1915.i januara naredne godine sa delom Crnogorske vojske imasom izbeglog naroda. U uslovima jakih mrazeva, gladi,zamora, bolesti i gotovo stalnih borbi protiv pqa~ka

{kih albanskih odreda, glavnina srpskih snaga krenula jeka Medovi i Dra~u, lukama za snabdevawe i evakuaciju. To-kom odstupawa kroz Albaniju gladna i ogoqena Srpska voj-ska pretrpela je te{ke gubitke, te zato ono i spada u rednajtragi~nijih i najteìh odstupnih mar{eva u istoriji.Prema istraìvawima dr Mileta Bjelajca, procewuje se daje prilikom tog povla~ewa poginulo, umrlo ili nestalo oko144.000 srpskih vojnika i oko 100.000 civila. Me|utim,nagla{ava istori~ar, ta~an broj nastradalih nikada se ne-}e saznati.

Ono {to je preostalo od Srpske vojske skupilo se do kra-ja januara 1916. na albanskom primorju, ~ekaju}i savezni~kupomo}. Me|utim, Italija je odbila da prihvati Srpsku vojsku,tako da su Francuzi odlu~ili da evakui{u Srbe najpre za Tu-nis, u Bizertu, 4. januara 1916. godine. Tek sutradan, a posleozbiqnog Ruskog ultimatuma, doneta je zajedni~ka odluka save-znika da se evakui{u na ostrvo Krf, koje su, tim povodom, oku-pirale francuske snage od tada neutralne Gr~ke.

Ukrcavawe Prve i Tre}e srpske armije po~elo je 6. janu-ara u Dra~u i trajalo je do 16. februara 1916. godine. Od26. januara otpo~elo je ukrcavawe i u Valoni, koje je trajalodo 5. aprila, kada su posledwi delovi Kowi~ke divizije pre-ba~eni na Krf ili, kako su ga ve} tada Srbi nazvali – Ostr-vo spasa.

U15. april 2006.

Pi{e Vlada RISTI]

Posle prodaje svih svojihdotada{wih patenata Xorxu

Vestinghausu, na{pronalaza~, i posle

izbijawa nesuglasica saameri~kim magnatom,

spasava od propasti wegovopreduze}e. Tesla obe}ava ida }e prona}i na~in da se

elektri~na energija prenosibe`i~nim putem.

z pomo} posade Tesla je uklonio kvar tek oko ~etiri sata ujutro. Kvarje nastao zato {to su zbog kratkog spoja pregoreli neki namotaji urotoru ma{ine. Tesli je posle toga ugled znatno porastao, tako da muje Edison rekao: ”Imao sam mnogo vrednih pomo}nika, ali Vi ste naj-boqi!”Bilo je, dakako, dosta razloga da ga Edison pohvali, jer je uo~io Te-slinu veliku upornost u radu, stru~nost, znawe i ume}e. Tim pre {to

je Tesla, dok je radio u Edisonovom preduze}u, prona{ao mnogo na~ina zausavr{avawe dinamoma{ina i pove}awe wihovog u~inka. To Edisonovomoku nikako nije moglo da promakne. ”Da}u Vam 50.000 dolara”, rekao mu jeEdison ”ako u~inite da se i dobit mog preduze}a pove}a”.

Podstaknut tom ponudom, Tesla se odmah svesrdno prihvatio poslanapraviv{i plan za popravku 26 raznih dinamoma{ina. Su{tina celogposla, jednostavnije re~eno, bila je u zameni elektromagneta sa duga~kim

FE

QT

ON

68

MILIONI ZAPATENTE

1 5 0 G O D I N A O D R O \ E WA N I K O L E T E S L E ( 3 )

Pra`wewe elektri~nog oscilatorapri naponu od 12 miliona volti

va. Tesla je, me|utim, bio nepo-znat, sa vrlo skromnom nov~a-nom podr{kom. Jednosmernastruja je, istina, u tehni~kompogledu bila jednostavnija zaprimenu, dok je naizmeni~nasloènija, ali se upravo u we-noj sloènosti skriva ogromnamogu}nost prakti~ne upotrebe.

Nikola Tesla je bio svestanda prihvatawe ili neprihvata-we sistema naizmeni~nih stru-ja nije stvar samo nau~nog itehni~kog saznawa, nego da to uvelikoj meri zavisi od predra-suda, straha od inovacija, us-kra}ivawa zarada onih koji suuloìli u sisteme jednosmernestruje, a i od same qudske pri-rode i velikih ”inertnih na-slaga” u wihovim razmi{qawi-ma. ”Ipak, wegova zvezda je jed-nom morala da zasija i da oba-sja nepregledno nebo elektro-tehnike” (Xon O’ Nil).

îm je osnovao elektri~nodru{tvo na Petoj aveniji, Teslaje u svojoj laboratoriji po~eoda izra|uje razne tipove dina-moma{ina za proizvodwuelektri~ne energije. [to je ve-oma zanimqivo, nije mu bilopotrebno da pravi prora~unei crteè. Sve mu je bilo u pa-meti; ~ak i najsitniji detaqipojedinih elektri~nih napravapomo}u kojih je dokazivao prin-cipe svog vi{efaznog sistemanaizmeni~nih struja u praksiispadali su onako kako ih jeslavni pronalaza~ zamislio.Jedan jedini aparat, onaj {toga je napravio u Strazburu, pr-vi model indukcionog motora,bio mu je sasvim dovoqan kaodokaz o ta~nosti svih ostalihwegovih prora~una.

Nikola Tesla je napraviotri celovita sistema ma{inaza naizmeni~nu struju, za jedno-fazne, dvofazne i trofaznenaizmeni~ne struje, i obavioeksperimente sa ~etvorofa-znim i {estofaznim strujama.Za svaki od ta tri glavna siste-ma izradio je dinamoma{ineza proizvodwu struje, elektro-motore iz kojih se dobija meha-ni~ki rad i transformatore zapove}awe ili slabqewe elek-tri~nog napona, te razne na-prave za automatsku kontrolutih ma{ina. Nekoliko meseciposle otvarawa laboratorijeu Wujorku, Tesla je V. A. Anto-niju, profesoru Kornelovog

jezgrom, koji su se tada upotre-bqavali, elektromagnetima sakra}im jezgrom, a samim ma{i-nama je pridodao po nekolikoautomatskih kontrolnika, koje jekasnije patentirao. Dinamoma-{ine su bile inovirane i is-probane. Ispalo je sve onakokako je Tesla zamislio, a kadaje zatraìo da mu se isplatiobe}ana suma, Edison je samokratko prozborio: ”Tesla, Vi nerazumete ameri~ki humor”.

Bilo je to u prole}e 1885.godine. Za Teslu je to bilo jo{jedno razo~arawe u susretu sakapitalistom. Uzeo je svoju ne-deqnu platu i otkazao posao.Kod Edisona se nije zadrào nigodinu dana. Me|utim, za tovreme je stekao glas izvanred-no darovitog stru~waka, {to jebrzo uo~ila jedna grupa predu-zimqivih qudi, predloìv{imu da zajedni~ki oforme dru-{tvo pod wegovim (Teslinim)imenom, na {ta je Nikola pri-stao. U tome je, sem ostalog, vi-deo i priliku da dovr{i svojsistem naizmeni~nih struja, o~emu je obavestio i budu}e ak-cionare, ali su mu oni reklida wih to ne zanima.

Tada nastaje najteè dobau Teslinom ìvotu. Nije imaonikakav izvor prihoda. Tek u zi-mu 1887. upoznaje A. K. Brauna,iz Ameri~kog telegrafskog dru-{tva, koji je, zajedno sa svojimprijateqem, prihvatio vredno-sti naizmeni~nih struja. Obo-jica su po~ela da finansirajuTeslino elektri~no dru{tvo,tako da je aprila iste godineTesla otvorio laboratoriju naPetoj aveniji u Wujorku, neda-leko od radionice Edisonovogdru{tva.

I ko bi rekao: Edison jepotpuno odbacio Teslinu teori-ju naizmeni~nih struja, a sadamu je, eto, Tesla postao prvikom{ija, koji je imao vlastitulaboratoriju gde je prakti~nopo~eo da razra|uje svoju (supar-ni~ku) teoriju. Na tom malomprostoru }e se, kako se kasnijevidelo, povesti borba elektro-industrije u pogledu primenejednosmerne ili naizmeni~nestruje. Ve} oven~an slavom uAmerici, a i u Evropi, Edisonje bio veliki pristalica jedno-smerne struje. Wegove elek-tri~ne centrale bile su monti-rane u nekoliko velikih grado-

69

REVOLUCIJA U ELEKTROTEHNICIVrlo upe~atqivu ocenu Teslinog ostvarewa na podru~ju

elektrotehnike izneo je 1921. jedan od prvih konstruktora iteoreti~ara indukcionih motora, ameri~ki profesor X. N.Berend: ”Kada bismo iz na{e industrije iskqu~ili rezulta-te Teslinog istraìva~kog rada, svi to~kovi te industrijeprestali bi da se okre}u, tramvaji i vozovi bi stali, grado-vi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i dokone. Wegov rad jeod dalekose`nog zna~aja… Teslino ime obeleàva epohu na-pretka nauke o elektricitetu. Iz wegovih istraìvawa pro-izi{la je revolucija u elektrotehnici…”

NEPRIHVA]ENA PONUDANapraviv{i motor za dvofaznu naizmeni~nu struju Te-

sla nije dobio samo potpuno nov tip elektri~nog sistema, ne-go je i prakti~no pokazao da wegov negda{wi profesor Pe{l,sa Visoke tehni~ke {kole u Gracu, nije bio u pravu. Ali, {tasad? Kome da ponudi svoj pronalazak kada uprava Edisonovogdru{tva u kome je radio nije htela ni da ~uje za wegove teori-je o naizmeni~noj struji, jer bi im propala ogromna ulagawau centrale {to su proizvodile jednosmernu struju?

Zato se Tesla obratio gospodinu Bozenu, predsednikuop{tine Strazbura, koji je bio naklowen mladom pronala-za~u i koji je verovao da se primenom motora za proizvodwunaizmeni~ne struje otvaraju velike mogu}nosti. Pozvao jevi|enije Strazburàne na sastanak na kome je prikazan radTeslinog motora, ali niko nije iskazao zanimawe za wegovproizvod.

Posle tog sastanka Tesla nije mogao da sakrije razo~a-rawe i utu~enost. Naime, Tesla nikako nije mogao da shvatikako qudi mogu potpuno da odbace najve}i pronalazak u nau-ci o elektricitetu, koji je, i u komercijalnom pogledu, imaoneograni~ene mogu}nosti.

Nikola Tesla u svojoj laboratoriji u Wujorku

FEQTON

15. april 2006.70

univerziteta, predo~io radsvog dvofaznog motora i zamo-lio ga da ga ispita, {to je on iu~inio. U svom kasnijem izve-{taju profesor Antonio je,sem ostalog, napisao: ”Ovajmotor je u pogledu stepena ko-risnog dejstva isto tako dobarkao i najboqi motor jedno-smerne struje”.

Ohrabren mi{qewem po-znatog ameri~kog profesora,Tesla je nastavio da izra|ujema{ine prema svojoj zamisli ida, istovremeno, razra|uje ma-temati~ku teoriju na kojoj se za-snivao wihov rad. Matemati~kuteoriju je, prema tvr|ewu XonaO’Nila, razradio tako temeqi-to da je wome obuhvatio ne sa-mo ma{ine koje rade sa nor-malnom frekvencijom od 60 pe-rioda u sekundi ve} i za strujevi{e i niè u~estalosti. U si-stemu razvo|ewa Edisonove jed-nosmerne struje nije se mogloraditi uz napone ve}e od 220volti, dok je naizmeni~nu strujubilo mogu}e proizvesti i pre-neti na daqinu ~ak i pri napo-nu od nekoliko hiqada volti. Toje vodilo ka ekonomi~nom kori-{}ewu struje, posebno zato {toje napon mogao i da se smawi,zavisno od potrebe potro{a~aelektri~ne energije.

Tesla je, u to vreme, zapra-vo, hteo da samo jednim jedinimpatentom za{titi ceo svoj elek-tri~ni sistem, sve svoje dinamo-ma{ine i transformatore, si-stem razvo|ewa struje i motore~iji se rad zasnivao na Teslinimnaizmeni~nim strujama. Me|u-tim, zahtev za patentirawe, pod-nesen 12. oktobra 1887, nije od-mah prihva}en, jer je biro za pa-tente od Teslinih advokata zah-tevao da se ”prijava ra{~lanina sedam posebnih izuma i da seza svaki podnese odvojena prija-va”, {to je i u~iweno do 23. de-cembra te godine.

Teslini pronalasci su bi-li vrlo originalni. Toliko suduboko zadirali u neispitanapodru~ja nauke o elektricitetuda su za samo {est meseci pa-tentirani.

Za pronalaske koje je poslepola godine prihvatio ameri~-ki Biro za patente ubrzo su sa-znali elektroinèweri, za kojeTesla vi{e nije bio nepoznat.Zbog zna~aja tih epohalnih ot-kri}a veliki nau~nik je 16. maja1888. pozvan da u Ameri~kominstitutu elektroinèweraodrì predavawe, {to je na{pronalaza~ i prihvatio. Uosta-lom, pruìla mu se prilika dastru~nu javnost obavesti o ce-lokupnom sistemu naizmeni~nihstruja i ogromnim preimu}stvi-ma nad sistemom jednosmernestruje. To Teslino predavawesmatra se ”klasikom elektro-tehnike”, jer je tada prikazaoteoriju naizmeni~nih struja iprakti~nu primenu u proizvod-wi elektri~ne energije, a paten-ti kojima je za{ti}ena wegovaintelektualna svojina u osnovisu elektrotehnike i elektrosi-stema koji se, uz razna poboq-{awa, i danas koriste. Ni{tanovo, ~ak ni pribli`no, nijeostvareno u savremenoj elek-trotehnici. Ti izumi u~inili suNikolu Teslu ocem nauke o si-stemu naizmeni~nih struja i is-taknutim pronalaza~em na pod-ru~ju elektriciteta.

Bio je to povod da nau~nikXon O’Nil napi{e: “Tesla jeizazvao plimu koja je jednim ve-li~anstvenim talasom ponelasvet u novi vek elektri~neenergije… Ameri~ki elektro-inèweri bili su zadivqeni,zbuweni i oma|ijani brojem ot-kri}a koja je Teslina laborato-rija bez prekida iznosila predwih. Teslin sistem proizvodweenergije, koji se koristio viso-kim naponom za preno{ewe nadaqinu, oslobodio je elektri~-ne centrale za proizvodwustruje svake zavisnosti od togada budu ~isto lokalna preduze-}a, sposobna da daju energijuna prostoru od najvi{e 1,5 do2 kilometra u pre~niku. Wego-vi motori su koristili naizme-ni~nu struju koja je mogla jevti-no da se prenosi stotinama ki-lometara daleko…”

U slede}em broju: VELIKI PROTIVNIK RATOVA

VIZIONARSKO SHVATAWE IZUMASvojim patentima prijavqenim u jesen 1887, a priznatim

i objavqenim maja 1888. godine, Tesla je veoma jasno izloìoizum vi{efaznog indukcionog motora i prvi dobio sva pravana taj izum. On je, za razliku od svojih savremenika, prvi ieksperimentalno dokazao da se indukcioni motor moè na-praviti sa visokim stepenom korisnog dejstva. Vizionarski jeshvatio zna~aj svog pronalaska za razvoj civilizacije.

Tesla nije samo izumeo, ve} je nepogre{ivo predvideozna~aj tog motora u sistemu za proizvodwu, preno{ewe iupotrebu elektri~ne energije pomo}u vi{efaznih naizme-ni~nih struja, sistem koji nam vi{e od jednog veka omogu}avamoderan ìvot.

PRVI MODEL INDUKCIONOG KALEMAU vreme dok je bio zaposlen u Edisonovom kontinental-

nom dru{tvu u Parizu, Tesla je ~esto odlazio u druge grado-ve Francuske. Izvesno vreme je proveo u Strazburu, u tada-{woj nema~koj pokrajini Alzas, gde je bilo nekih problemaoko odràvawa elektri~ne centrale instalisane na novojèlezni~koj stanici. Na taj zadatak je upu}en, sem ostalog,zbog toga {to je govorio nema~ki, ali i zbog prili~no veli-kog iskustva koje je stekao u odràvawu Edisonovih centra-la, koje su proizvodile jednosmernu struju. Nema~ka vladanije htela da primi instalacije, pa je francusko preduze}ebilo pred ozbiqnim problemom.

Zahvaquju}i Tesli, wegovoj stru~nosti i ume{nosti, pro-blem je re{en. Boravak u Strazburu Tesla je, me|utim, iskori-stio i da napravi prototip prvog motora za dvofaznu naizme-ni~nu struju, pri ~emu je posebno zanimqivo to da su u ma{in-skoj radionici izra|eni svi delovi bez prethodnih crteà.Tesla ih je imao samo u glavi. A te slike su mu se ~inile ìvqenego da su bile na crteù. Svaki prora~un mu je bio ta~an.

Teslin kalem za pra`weweelektriciteta Zemqe

71

25. april 1915.Savezni~ki desant na Galipoqe. Iskrcan je ekspedicioni kor-pus od 65.000 qudi, koji je po~etkom 1916. evakuisan u Solun.25. april–26. jun 1945.Odràna osniva~ka skup{tina Organizacije ujediwenih nacijau San Francisku. Na zavr{etku zasedawa potpisana je PoveqaUjediwenih nacija. 27. april 1992.Na sve~anoj sednici oba ve}a Saveznog parlamenta prihva-}en je Ustav Savezne Republike Jugoslavije. Republika Srbijai Republika Crna Gora oformile su SRJ kao dràvu koja na-stavqa kontinuitet Socijalisti~ke Federativne RepublikeJugoslavije. 28. april 1919.U Parizu usvojen predlog Statuta Dru{tva naroda i potpisanPakt kojim je obrazovano Dru{tvo naroda. Predlog za formi-rawe Dru{tva naroda podneo je predsednik SAD Vudro Vilson.

28. april 1975.Posledwe jedinice SADnapu{taju Sajgon, ~ime sezavr{ila dvadesetogodi-{wa vojna intervencijaSAD u Ju`nom Vijetnamu.30. april 1941.Nemci doneli odluku dase plan napada na SSSRodloì za 22. jun 1941.

(plan “Barbarosa”).30. april 1941.Ante Paveli} izdao zakonskuodredbu o rasnoj pripadno-sti, koja je posluìla kao os-nov za progone i istrebqe-we Srba, Jevreja i Roma uNezavisnoj Dràvi Hrvat-skoj.30. april 1941.Obrazovana Komesarskauprava, civilna srpska vlastpod nema~kom okupacijom,kojom je predsedavao MilanA}imovi}. Osnovni zadaciKomesarske uprave bili su

zavo|ewe reda pod okupacijom ispre~avawe eventualnog narodnogustanka.30. april 1945.Adolf Hitler izvr{io samoubistvo.30. april 1945.Jugoslovenska armija po~ela tako-zvano osloba|awe Trsta.

Pripremio Miqan MILKI]

16. april 1917.Posle Februarske revolucije u Rusiji isvrgavawa carskog reìma, VladimirIli~ Uqanov Lewin dolazi iz [vajcar-ske, preko Nema~ke, u Petrovgrad. Su-tradan ujutro, pred vode}im partijskimradnicima, Lewin je pro~itao svoj pro-gram “O zadacima proleterijata u sada-{woj revoluciji”, poznat pod nazivomAprilske teze.16. april 1944.Bez ikakve najave, dok su Beogra|ani proslavqali VaskrseweHristovo, angloameri~ki avioni bombardovali su srpsku pre-stonicu. U tom bombardovawu poginulo je oko 2.000, a rawenooko 5.000 qudi. Nema~ki gubici u qudstvu bili su sto puta mawi.Bilo je to prvo savezni~ko bombardovawe Beograda, a do sep-tembra te godine usledilo je jo{ deset takvih razarawa.18. april 1867.Posle dugih pregovora, Otomanska imperija je tokom aprila imaja povukla svoje garnizone iz Beograda, [apca, Smedereva iKladova. Sultanov ferman o predaji srpskih gradova sve~ano jepro~itan u Beogradu tog dana. Posle gotovo ~etiri veka turskavojska napustila je tvr|ave u Srbiji.

20–23. april 1919.U Beogradu odràn Kongres ujediwewa socijaldemokratskihradni~kih partija i socijalisti~kih grupa, na kome je osnovanaSocijalisti~ka radni~ka partija Jugoslavije (komunista). 20. april 1974.^lanice Natoa daju negativan odgovor na predlog Var{avskogpakta o raspu{tawu oba vojna bloka.21. april 1941.Dragomir Dragi Jovanovi} u okupiranoj Srbiji organizovaoSpecijalnu policiju koja je, zajedno sa nema~kom tajnom polici-jom (GESTAPO), bila podre|ena Policiji bezbednosti (SIPO).Srpska Specijalna policija je bila deo nema~kih obave{tajnih,policijskih i propagandnih slu`bi koje su imale svoje mreè uokupiranoj Srbiji. 21. april 1995.Usvojena Rezolucija 988 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija osuspenziji dela sankcija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji.23. april 1815.Na sastanku vi|enijih qudi u Takovu, za vo|u Drugog srpskogustanka izabran Milo{ Obrenovi}. Teì{te ustanka bilo je uRudni~koj, Vaqevskoj, â~anskoj i Kragujeva~koj nahiji, gde suustanici ubrzo oslobodili Rudnik i po~eli sa opsadom drugihturskih garnizona.

23. april 1913.Turska posada Skadra pre-dala se crnogorskoj vojsci.Komandant odbrane Ska-dra, Esad-pa{a predao jesutradan kqu~eve gradaprestolonasledniku Dani-lu, a crnogorska zastavazavijorila se na skadarskojtvr|avi.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

72

LI^NOSTI

15. april 2006.

DOMENTIJAN

Savin u~enik, Domentijan, naj-zna~ajniji je srpski pisac 13.veka, ali i jedan od velikanasrpske kwièvnosti. Za wegakaù da je bio “kwigoqubac”i “znalac svetskih kwiga”.

Grandiozna Domentijanova figurauzdiè se visoko iznad svojih sa-vremenika. Kao nastavqa~ delasvetog Save, on pripada vrhu onestruje u kwièvnosti i duhovnomìvotu koja je izraàvala nacio-nalne i op{tequdske ideje nema-wi}ke politike dràvnog i kultur-nog osamostaqewa srpskog naroda.

Ro|en oko 1210, Domenti-jan je rano stekao {iroko obrazovawe. Odli~an poznavalac svihteolo{kih disciplina i literature, vizantijske i slovenske, bioje upu}en u saznawa hri{}anskog Istoka. Kako sam kaè, bio je“posledwi u~enik svetog Save”, wegov pratilac u svete zemqe;prisustvovao je wegovoj smrti i pogrebu u Trnovu u Bugarskoj i os-tao kraj Savinog groba do prenosa mo{tiju u Srbiju (oko 1227).

Kao hilandarski jeromonah, ìveo je i pisao u Karejskoj}eliji na Svetoj Gori. Napisao je op{irno delo “@ivot svetogaSave”, najverovatnije 1242/43. godine. Dve decenije kasnije(1264), opisao je “@ivot svetog Simeona” (Stevana Nemawe) upirgu Preobraèwa na Spasovoj vodi vi{e Hilandara. Ubrzo jeumro (posle 1264), a poznati kwièvnici Teodor Span i Teodosi-je izraàvali su duboko po{tovawe prema Domentijanovom delu.

Pi{u}i retori~ko ìtije svetog Save, Domentijan je, ustvari, sa~inio istoriju Nemawinog, Savinog i Stefanovog vre-mena u Srbiji, balkanskim prostorima i Bliskom istoku. On jeNemawinu ideju o boànskom poreklu svoje vlasti, iskazanu uarengi prve “Hilandarske poveqe”, Nemawine autobiografije, aonda prihva}enu od wegovih sinova, “pro{irio na srpsku dràvui ceo srpski narod”, uzdiù}i ga na “nivo predodre|enog, iza-branog Bo`jeg naroda, Novog Izraiqa”.

UÊNIK SSVETOG SSAVE

Skoro sve {to znamo o svetom Savi, po~iva na Domentija-novim kazivawima. Iako pi{e po “naruxbini dvora”, Domentijanje nastojao da sa~uva “relativnu samostalnost” i napi{e realnuistoriju Savinog ìvota. Priznaju mu da je postupio kao praviistori~ar. Pored li~nog se}awa i svedo~anstava pouzdanih sve-doka, on je ugra|ivao u svoj tekst i prethodne poznate pisane iz-vore. Dabome, tu su razna dokumenta, pisma, proglasi, Savinebesede, putopis iz Palestine i drugo. Upravo zato wegova isto-rija obiluje zna~ajnim podacima o zemqama, qudima, na~inu ì-vota, odnosima me|u qudima i narodima. Uostalom, za Domenti-jana je istorija va`nija od pojedinca, od ~oveka, pa i onda kad jetaj ~ovek Bogom dat kao wegov Sava.

Istori~ari kwièvnosti za Domentijana kaù da je “tvo-rac nacionalne svesti u srpskoj kwièvnosti”. On je uspeo daostvari veoma aktivan odnos izme|u svetog Save i wegovog ota-~estva, pa je to glavna ideja na kojoj se gradi ceo Savin ìvoto-

pis. Spoqa posmatrano, Sava pu-tuje, “odlazi iz ote~estva, vra}amu se, uvek s novim vrednostimakojima ga ukra{ava”, kaè Radmi-la Marinkovi}. Duhovno se usavr-{avaju}i na Svetoj Gori, Sinaju iGori Tavorskoj, Sava, ipak, svoju~istotu daruje ota~estvu.

Po Domentijanu, Savin ì-vot je “neka sve~ana, duhovna, ~i-sta slu`ba otaxbini”. Delo imavi{e od 200 stranica u moderni-jem izdawu. Polaze}i po osi Sa-vinih kretawa Zapad–Istok, u de-lu se naizmeni~no prepli}u bo-ravci u zemqi i putovawa. Ina~e,

delo se sastoji od 32 zaokruène strukture, a zajedno sa pogovo-rom, kompoziciona celina ima 33 dela, {to odgovara broju Hri-stovih godina. Ta ~iwenica otkriva Domentijanovo poimawe sve-tog Save kao obnovqene Hristove pojave na zemqi, ali ovoga pu-ta u Izraiqu, me|u Srbima. Domentijanove pohvale predstavqajuvrhunski domet srpske retorike sredweg veka i sublimaciju celo-kupne Savine pojave.

@IVOT SSVETOG SSIMEONA

Svoje drugo delo “@ivot svetog Simeona” (1264), Domenti-jan je napisao na osnovu ranijih pisanih dela Nemawinog ̀ ivotopi-sa od Stefana Prvoven~anog, iz koga je izvr{io izbor, i iz svogaìvotopisa o svetom Savi, biraju}i one delove koji govore o wego-vom junaku. Slave}i svetog Simeona, Domentijan je na kraju prime-wivao i pohvale, a posebno “Pohvale ruskom knezu Vladimiru”, odIlariona, mitropolita kijevskog. Naime, knez Vladimir se smatrautemeqiva~em hri{}anstva me|u Rusima, kao {to je i Nemawa svo-jim delovawem “jednak apostolima”, po shvatawu tada{we srpskekwièvnosti. Dakako, time je Domentijan èleo dati sna`niji legi-timitet Nemawinoj verskoj politici. Ovo mawe obimno Domentija-novo delo, u odnosu na prethodno, ima 12 celina. Time se simboli-zuje broj Hristovih u~enika, apostola. “@ivot svetog Simeona” bo-qe se uklapa u tradicionalna crkvena shvatawa o ìvotopisu “sve-tog ~oveka”, pa je prihva}en kao kanonski tekst o svetom Simeonu.

U slu`bi povesti o srpskoj istoriji, Domentijan je ujedi-nio tri osnovna ànra tada{we srpske kwièvne vrste – poezijukao motivaciju, prozu kao naraciju, a retoriku kao sublimaciju.Godinama je uìvao reputaciju nejasnog i misti~nog mislioca. No,kada su istorijska nauka i kwièvnost boqe razotkrile zakoni-tosti sredwovekovne poetike, “isplivale su Domentijanove vred-nosti”. Tako je on postao srpski pisac u kome na{a savremenost“i{~itava svu duhovnost monumentalnog srpskog 13. veka”. Obadela su izuzetan izvor za upoznavawe li~nosti i stvarala{tvaSave Nemawi}a i, naravno, prilika u Srbiji onoga vremena.

Obe Domentijanove biografije izdao je \ura Dani~i}(1865). Upotrebio ih je u originalnom tekstu Ivan Pavlovi} pri-premaju}i “Doma}e izvore za srpsku istoriju” (1877), a prevod nadana{wi kwièvni jezik izvr{io je Lazar Mirkovi} (1938).

Krsman MILO[EVI]

73

VERSKI PPRAZNICI15-30. aprilaPravoslavni15. april – Lazareva subota – Vrbica16. april – Ulazak Gospoda Isusa Hrista

u Jerusalim – Cveti20. april – Veliki ~etvrtak (Veliko bdenije)21. april – Veliki petak22. april – Velika subota23. april – Vaskrsewe Gospoda Isusa

Hrista – Vaskrs24. april – Vaskrsni ponedeqak25. april – Vaskrsni utorak

Rimokatoli~ki16. april – Uskrs

Jevrejski25. april – Jom a{oa

Vaskrs je praznik nad svim praznicima. On jesredi{te ~itave liturgijske godine. To je i prvi pra-znik koji se slavi od apostolskih vremena. Koliko suapostoli i wihovi u~enici Isusovo vaskrsnu}e sma-

trali va`nim za hri-{}ansku veru, najbo-qe dokazuje ~iwenicada su uspomenu na todelo po~eli da slavene samo na taj dan,nego i svakog prvogdana u nedeqi, na-zvav{i ga “Danom Go-spodwim”.

Isusovo vaskrsnu-}e apostoli uzimajukao temeq hri{}an-ske vere, jer ono jenajo~iglednije svedo-~anstvo Hristova Bo-ànstva, a ujedno je ipotvrda vaskrsnu}a uve~ni ìvot.

Kao sredi{wi praznik crkvene godine on seu liturgiji slavi punih pedeset dana, tj. do Duhova.Vaskrs mogu pravo slaviti i razumeti samo oni kojisu uistinu po pokornoj ispovesti umrli u grehu ivaskrsli na ̀ ivot u milosti. Stoga poslu{ajmo opo-menu svetog Pavla: “Bra}o, o~istite stari kvasacda, kad ste ve} beskvasni, postanete novo testo, jerje `rtvovan Hrist, na{e ve~no jagwe. Zato slavimopraznik, ali ne sa starim kvascem, s kvascem zlobei greha, nego s beskvasnim hlebom iskrenosti iistine”.

DUHOVNOST

V A S K R S

[ta qudi mogu u~initi bez vernosti? [ta bez vernosti polazi zarukom? Ni{ta. Ali, sada{wi svet malo {ta ho}e da zna o tome.On proslavqa koristoqubivu svojevoqnost; on li{en vernostii ne prime}uje weno odsustvo. Sveop{te osloba|awe od okova,sveop{te uzajamno izdajstvo vode ~ove~anstvo prema pogibeqi.

Sve {to je veliko sme{teno je u dubini; ono zri polagano,zahteva qude sa dubokim ose}awima i tvrdom voqom – qude koji ima-ju zahtevnost za dovr{enu vrlinu svojih ube|ewa i koji se ose}ajudobro samo onda kada znaju da ih podràva wihova vernost. Brzonikne samo ono {to je bezvredno; zato ono i ìvi nedugo, kao leptirjednodnevnik, i bezna~ajno je kao pometena pra{ina. Velika ideja –duboke dvoumice – dugi napor – istinska vernost; to je jedini lanacpretpostavki na kojima se gradi sve stvarala~ki veliko, kako u ì-votu naroda, tako i u duhu pojedinog ~oveka.

Kako jednostavno i ta~no zvu~e ove re~i: ”Ostajem koji jesam;vole}u ono {to je privezalo moje srce; radi}u tako sve dok se mojegrudi budu punile disawem ìvota”. îni se, kako je jednostavno bi-ti veran! Me|utim, vernost je – redak gost na zemqi. Za{to?

Zato {to vernost dolazi iznutra i pretpostavqa ciqnost du-{e; ali savremen ~ovek je sklon rasipawu, premi{qawu, rezoner-stvu, svepori~u}em kritikantstvu. Ako je ~ovek ciqan, on ovladavajedinstvenim duhovnim centrom koji i odre|uje wegov ìvot; tada jesklon vernosti. Ako je rasut, u wemu se ugnezdi nekoliko nemo}nih”centara”, koji se potom takmi~e jedan sa drugim, izme|u kojih se onkoleba i koji ga stalno nemo}aju i izdaju jedno drugo. Ali, vernost je– ono du{evno jedinstvo, ona duhovna ”apsolutnost” iz koje se ra|aunutra{wa sigurnost vernika.

Da bi bio veran, treba ne{to da voli{; to jest, treba uop-{te umeti voleti, upravo nerazdvojivom potpunom qubavqu. Ta qu-bav i odre|uje ~oveka. Ona ga vezuje za voqenu vrednost i vernostna taj na~in postaje privrènost vrednosti. Ko ni{ta ne voli, tajnepokajan, lepr{a, ni~emu nije veran, i sve izdaje. Ko doista voli,taj ”ne moè druk~ije”: u wemu vlada unutra{wi zakon, sveta neop-hodnost. Ne da bi ona u wemu prebivala kao oteìca ili ga ko~ila:ne, on i ne èli druk~ije, on ni{ta drugo niti bi èleo, niti bi mo-gao. Tu neophodnost on prihvata kao ne{to {to je odabrao i {to jeèleo: kao samoodre|ewe, kao istinsku slobodu. Ona je za wega la-ka i ”prirodna”; i on nosi i svoju vernost, kao jedinstvenu i prirod-nu mogu}nost svoga ìvota...

Veran ~ovek ovladava dubinom karaktera. Onome ko je nedu-bok i prazan vernost ne ”polazi za rukom”. Veran ~ovek ima jasno,~asno srce. Onaj ko ìvi sa sumra~nim, tamnim srcem, odjednom gubisvoju vernost u tom mra~nom haosu. Veran ~ovek ovladava jakom, tvr-dom voqom. Kako moè da shvati vernost slabovoqan ~ovek? Veran~ovek je ona duhovna snaga Bitija, ona neizre~ena zakletva i zavet,ona ta~ka otpora koju je zahtevao Arhimed da bi pomerio svet. Poni-~u}i iz unutra{we snage, sama vernost je isto~nik sile. Ona se ja~akarakterom, dostojanstvom i ~a{}u. Ona je – iskra Boìja, blago-slov Bo`ji, ona je – istinsko ukrepqewe u Gospodu....

Sve {to se u~inilo u qudskoj istoriji odistinski ozbiqno i”realno”, {to je umelo da pobedi sve sumwe, strahove i opasnosti;{to je crpilo iz dubine i vite{ki stradalo – ìvelo je u vernosti.Vernost je za nas, na taj na~in, kao zov na{ih predaka i – obe}awena{im unucima; a za nas ta re~ zvu~i kao duboko ube|ewe, uteha ispokojstvo. Koji odista poznaje vernost, ume}e pone{to da shvati i oblaènstvu, i o wenoj vi{oj sre}i.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

VERNOST

NAJBOQI MLADI SPORTISTA SRBIJE I CRNE GORE U 2005. GODINI, VATERPOLISTA FILIP FILIPOVI]

74

SPORT

GTokom 2005. godine, sa

mladom Vaterpolo

reprezentacijom SCG,

Filipovi} je postao prvak

sveta u Argentini i juniorski

{ampion Evrope na turniru u

Sofiji, gde je progla{en i za

najuspe{nijeg igra~a

Prvenstva i Starog

kontinenta. Zbog toga je

vaterpolistu ”Partizana” i

list "Sport" izabrao za

najboqeg mladog sportistu

na{e dr`ave

u protekloj godini.

odina koja je za nama o~igledno Vam je bila naklowena.Nakon osvojene dve zlatne medaqe na velikim takmi~ewi-ma, progla{eni ste i za najboqeg sportistu u 2005. godi-ni. Da li ste o~ekivali takvo priznawe?– Da budem iskren, nisam se previ{e nadao ~asti koja mi

je ukazana. Osim vaterpolista, u godini koja je za nama velikeuspehe zabele`ili su mladi rukometa{i, potom ko{arka{ice,a i fudbaleri su pro{li bara` protiv Hrvata. Poznato je dasu to sve sportovi koji su u na{oj zemqi popularniji od vater-pola. Zbog svega toga sam se jo{ vi{e obradovao nagradi.

Pri~a o Va{em po~etku u vaterpolu je zanimqiva. Krenu-li ste sa ocem da se upi{ete u fudbalski klub...?– Da, sa sedam godina otac i ja smo krenuli na Bawicu da

se upi{em u tamo{wi fudbalski klub i po~nem sa treninzima.Budu}i da tatin prijateq, koji je trebalo da nas uputi kod jed-nog od trenera, nije do{ao, oti{li smo na plivali{te “Bawi-ca“ i odgledali trening vaterpolista. Po{to sam nau~io daplivam jo{ sa pet godina, svidelo mi se ono {to sam video itako je sve po~elo. Danas ne mogu ni da zamislim dan bez vodei bazena.

Kad smo kod vode i bazena, rekoste da nakon intervjua ima-te trening, a prili~no ste prehla|eni. Kako }ete, s obzi-rom na zdravstveno stawe, da odradite trening?– U vaterpolu termini kijavica, prehlada i glavoboqa ne

postoje. I pored hladne vode koja nas veoma ~esto do~eka u ba-

15. april 2006.

MOMAKOD ZLATA

U ugovoru koji ste potpisali na pet godina postoji klauzulaprema kojoj moète da odete iz kluba u slu~aju povoqne po-nude iz inostranstva. Gde biste voleli da nastavite kari-jeru?– U ovom trenutku ne mogu da zamislim ìvot bez Bawice i

“Partizana”. Jednostavno, ne vidim sebe u drugom klubu. Ali, sva-ko ima neki svoj san pa i ja. Moj san je [panija, ta~nije Barselo-na. Imao sam veliku sre}u da igraju}i vaterpolo posetim taj gradnekoliko puta i svaki boravak tamo pruìo mi je ne{to novo.Mentalitet tamo{wih qudi je jako sli~an na{em, ali su im ulice~iste i uredne. Tamo sve sija. Barselona je grad mojih snova.

Nenad S. MILENKOVI]

“NEBESKE VIDRE” NA JAHORININAJBOQI EKIPNO I POJEDINA^NO

Padobranska ekipa Vojske Srbije i Crne Gore “Nebeske vi-dre” u~estvovala je krajem marta na tri paraski takmi~ewa

na Jahorini – Prvom me|unarodnom paraski kupu 2006. godine,Tre}em otvorenom prvenstvu Bosne i Hercegovine u paraskiju,a istom prilikom odràno je i Osamnaesto dràvno prvenstvoSCG u paraskiju u pojedina~noj konkurenciji. Na prva dva tak-mi~ewa u~estvovalo je osam ekipa, a ekipa “Nebeskih vidri”na oba takmi~ewa zauzela je ekipno prvo mesto.

Stariji vodnik prve klase Miroqub Jani}ijevi} iz 63. pa-dobranske brigade bio je prvi u pojedina~noj konkurenciji nasva tri takmi~ewa, dok je stariji vodnik prve klase Radmila\uri} na sva tri takmi~ewa zauzela tre}e meste u pojedina~nojkonkurenciji, odnosno prvo u ènskoj kategoriji.

Ina~e, paraski takmi~ewe je kombinacija takmi~ewa u ve-leslalomu, prema pravilima svetskog kupa, i padobranskih sko-kova na ciq na padinu pod uglom od 35 stepeni.

STUDENTSKO PRVENSTVO BEOGRADAU ORIJENTIRINGU NAJUSPE[NIJAEKIPA VOJNE AKADEMIJE

Uokviru 9. studentskog prvenstva Beograda u orijentiringu, ubeogradskom nasequ Bra}e Jerkovi} odràno je i prvenstvo

Vojne akademije u orijentiringu, kao svojevrstan uvod u pred-stoje}e sportsko prvenstvo Vojne akademije. Takmi~ewe je odr-àno pod pokroviteqstvom Skup{tine grada Beograda, a u or-ganizaciji Orijentiring saveza Beograda, POK “Obili}” iUniverzitetskog sportskog saveza Beograda i Vojne akademije.

Veliki broj u~esnika iskoristio je sun~an i topao prole}-ni dan da, takmi~e}i se u odgovaraju}oj kategoriji, preispitasvoju spretnost i brzinu na kratkoj distanci, u stambenom na-sequ sa dosta mikrodetaqa. Vaqa naglasiti i da je ovo takmi-~ewe bilo uvertira za Otvoreno prvenstvo Srbije u orijenti-ringu u Smederevskoj Palanci, koje }e da bude i jedno od kvali-fikacionih takmi~ewa za izbor reprezentacije za u~e{}e naSvetskom studentskom prvenstvu u orijentiringu od 14. do 21.avgusta u Slova~koj.

Posle sumirawa rezultata, najuspe{niji student Beograd-skog univerziteta u orijentiringu jeste Rade Goqovi} sa Gra|e-vinskog fakulteta, a najboqa studentkiwa Naja \uri} dolazisa Ekonomskog fakulteta. Ekipno, u kategoriji studenata, ube-dqivo najboqi bili su studenti Vojne akademije, dok su student-kiwe Filozofskog fakulteta pobedile u ènskoj konkurenciji.

[to se ti~e prvenstva Vojne akademije, prvo mesto zauzeoje student @eqko ]ori} sa Odseka PVO, drugi je bio MarkoAnti} (KoV), a tre}i Vuka{in Mijailovi} (KoV). Ekipno, najbo-qi su bili studenti Odseka KoV, drugi su bili studenti sa Od-seka VS i PVO, a tre}i u~enici Vojne gimnazije.

S. SAVI]

75

BIOGRAFIJAFilip Filipovi} je ro|en 2. maja 1987. u Beogradu. Od

sedme godine igra za “Partizan”.U juniorskoj konkurenciji, sa evropskih i svetskih tur-

nira doneo je u ovu zemqu ~etiri zlatna i dva srebrna od-li~ja.

Kao {esnaestogodi{wak pozvan je u seniorsku repre-zentaciju 2003, godine kada se na Evropskom prvenstvu u Kra-wu okitio zlatnom medaqom, rame uz rame sa Ikodinovi}em,Vujasinovi}em, [api}em.

zenu, treniramo kao da smo apsolutno zdravi. Ako, primera ra-di, vaterpolista ima upalu uva, radi}e u teretani i van baze-na, dok }e u bazenu odraditi ve`be za noge. To je sve od po{tedekoja moè da se dobije. [to se preventive ti~e, mi u “Partiza-nu” pred zimu dobijamo vakcinu protiv gripa. Ove godine je iona izostala, ne znam zbog ~ega. Oni koji se bave bilo kojimsportom dobro znaju da se sportista koji jednom ispadne iz for-me, jako te{ko vra}a. Kada bismo pauzirali zbog svake kijavi-ce, nikada ne bismo dostigli vrhunsku formu. Mo`da zvu~i su-rovo i spartanski, ali je to cena koju moramo da platimo akoèlimo sportski vrh sveta. Medaqe i priznawa su satisfakci-ja za sve uloène napore.

Kako izgleda uobi~ajen sportski dan vrhunskog vaterpoli-ste?– I nije naro~ito zanimqiv. U toku dana imamo dva trenin-

ga. Jutarwi od 9.30 do 12 i ve~erwi od 19 do 21. Imamo orga-nizovanu ishranu u restoranu gde odlazimo posle jutarweg i ve-~erweg treninga. Nakon toga smo slobodni. Ukoliko u toku su-tra{weg dana imam neku utakmicu, te ve~eri ne idem nigde ve}se odmaram i spavam. Ako to nije slu~aj, vidim se sa devojkomili prijateqima.

U Partizanu ste kao junior ~etiri sezone nastupali za pr-vi tim a ove godine ste potpisali prvi profesionalni ugo-vor. Sportisti, ali i funkcioneri, obi~no izbegavaju dagovore o finansijskoj strani ugovora. @elite li da kaètekoliko je pla}en jedan vaterpolo reprezentativac u Srbi-ji i Crnoj Gori?– U odnosu na neke druge sportove i sportiste, vaterpoli-

sti, i to oni vrhunski, pla}eni su znatno mawe. Iako je vater-polo na{ najtrofejniji sport u posledwim decenijama novackoji se zaradi ne moè da se upore|uje ni sa rukometa{ima nisa ko{arka{ima. O fudbalerima da i ne govorim. Maksimumnovca koji se moè dobiti od petogodi{weg ugovora u na{oj ze-mqi meri se u desetima hiqada evra. Nagla{avam, to je maksi-mum i to moè da plati samo najbogatija ekipa. Od ukupne ci-fre odmah se dobije 20 odsto, a ostatak se deli u deset rata.Treba li da naglasim i to da apsolutna sigurnost isplate nepostoji?

SPORT

15. april 2005.76

OODR@ANO 48. SVETSKO VOJNO PRVENSTVO U SKIJAWU

ZA REZULTATE SU NEOPHODNAULAGAWAEkipa Vojske SCG u skijawu prvi put je nastupilana Svetskom skija{kom vojnom prvenstvu uAndermatu u [vajcarskoj. Premijerni nastupobeleìli su brojni kontakti sa ekipama izdrugih zemaqa.

Prvi put, skija{ka ekipa Vojske Srbije i Crne Gore u~estvo-vala je na Svetskom vojnom prvenstvu u skijawu koje je krajemmarta odràno u poznatom {vajcarskom ski-centru Ander-mat. êtvoro~lanu ekipu, koja se prozvala ”Medvedi“, ~i-

nili su vo|a ekipe i predstavnik na{e vojske u alpskom skijawupotporu~nik Aleksandar Milo{evi}, takmi~arka u ènskom vele-slalomu profesorka sa Vojne akademije Lela Mari} i predstav-nik u nordijskim disciplinama vodnik prve klase Igor Vukovi}iz Gardijske brigade. Trener ekipe je profesor Vojko Petkovi}.

U konkurenciji mu{ki veleslalom, me|u 34 takmi~ara, na{predstavnik Aleksandar Milo{evi} zauzeo je 20 mesto, {to jeodli~an rezultat kada se ima u vidu da su prvih 19 mesta zauzeliprofesionalni skija{i koji se takmi~e u Svetskom kupu, a mnogiod wih su bili i na Olimpijadi u Torinu. U ènskoj konkurenciji,na{a predstavnica je otpala u prvoj trci i ostala bez plasmana.Takmi~ar Igor Vukovi}, u konkurenciji 76 skija{a, zauzeo je 60.mesto u nordijskom skijawu (prvih 58 su profesionalci), a kakoza wega nije nabavqena odgovaraju}a takmi~arska pu{ka, Vuko-vi}, iako je bio prijavqen i za takmi~ewe u bijatlonu, nije setakmi~io.

Po povratku u Beograd, vo|a ekipe obja{wava da ”ovakavrezultat na{e ekipe nije iznena|uju}i kada se ima u vidu da ve-}ina profesionalnih skija{a trenira 11 meseci godi{we, a svese organizuje u ~vrstoj sprezi dràve i vojske koje mnogo ulaù uunapre|ewe i razvoj sporta“.

Mo`da se kao najvredniji rezultat prvog nastupa ”Medveda“na Svetskom vojnom prvenstvu u skijawu mogu ista}i kontakti kojesu ostvarili sa predstavnicima drugih ekipa. Tako je dogovorenasaradwa sa Slovencima i detaqno razra|en plan gostovawa uSloveniji, te mogu}nost pozajmqivawa wihove opreme na{im tak-mi~arima i obuka sportista i trenera. Sa hrvatskom ekipom ugo-vorena je pozajmica potrebnih pu{aka za bijatlon. Dakle, svipomenuti dogovori su razra|eni, ali da bi oni bili realizova-ni formalne ugovore treba da potpi{u zvani~nici vojnih diplo-matija.

Sawa JEFTOVI] -ÂNOVI]

U SUSRET 19. BEOGRADSKOM “BANCA INTESA” MARATONU 2006.

BOQI USLOVI ZA BOQA VREMENAI ove godine organizatori su se potrudili damaraton, koji }e biti odràn 22. aprila, budefinansijski i sadràjno bogatiji od prethodnih

sim {to se dolasku aprila ve}ina nas raduje zbog toga {to namdonosi lep{e i toplije vreme, na~iwawe prvih dana ~etvrtogmeseca u godini najavquje i pribliàvawe jednog od najzna~aj-nijih sportskih manifestacija u Beogradu, a i {ire. Naravno,

re~ je o Beogradskom maratonu o kome su pro{le godine, posred-stvom najzna~ajnijih svetskih televizijskih ku}a, agencija, sport-skih dnevnika i veb stranica, bili obave{teni qubiteqi tr~a-wa na svim kontinentima. Ovi podaci, ne samo {to govore o me-stu koje Beogradski maraton zauzima u svetu sporta, ve} i name}uobavezu da svaki slede}i bude, ako ne boqi, ono bar na nivouprethodnog. Tako su se i ove godine organizatori, uz znatnu podr-{ku sponzora, pre svega italijanske banke “Inteza”, potrudilida 19. maraton, koji }e biti odràn 22. aprila, bude finansij-ski i sadràjno bogatiji od prethodnih.

Za predsednika Upravnog odbora Maratona izabran je na{dugogodi{wi ko{arka{ki reprezentativac Aleksandar \or|e-vi} dok je promoter ”Beogradskog Banca intesa maratona”, najbo-qi atleti~ar svih vremena Karl Luis, rekorder po duìni nepo-bedivosti u svetskoj atletici – vi{e od deset godina nije bio po-raèn u skoku u daq, a za to vreme se takmi~io 63 puta.

Kao i prethodnih godina, i ovogodi{wi maraton ima}e hu-manitarni deo koji je posve}en Unicefovoj akciji ”[kola beznasiqa”, pa otuda i wegov slogan glasi “19. beogradski Banca In-tesa maraton – za {kolu bez nasiqa”.

Ovoj humanitarnoj akciji, koju organizuje Unicef u saradwisa republi~kim ministarstvima zdravqa, rada i prosvete i spor-ta Srbije, pe~at }e dati ambasador Unicefa Aleksandar \or|e-vi} i Karl Luis koji }e se angaòvati na prikupqawu {to vi{enovca. Akciji }e doprineti i fudbalski klubovi ”Partizan” i”Crvena zvezda” po{to su za 126. fudbalski derbi {tampaniposebni dresovi koje su potpisali akteri derbija i dve lopte.Oni }e biti stavqeni na aukcijsku prodaju koja }e biti organizo-vana na veb sajtu Beogradskog maratona. Prihod se o~ekuje i odprodaje maratonskih majica sa znakom Unicefa i ”19. Beograd-skog Banca Intesa maratona – za {kolu bez nasiqa”.

Kako smo ve} navikli, uvod u “veliki” maraton predstavqa,”De~iji Smoki maraton” koji }e biti odràn 15. aprila u beo-gradskom zoolo{kom vrtu. Iz wega je i proistekao projekat ”Po~-nimo sa sportom” osmi{qen sa ambicijom da preraste u siste-matski pristup uvo|ewu na{ih najmla|ih sugra|ana u organizo-vane atletske aktivnosti. Tako }e posle ovogodi{weg ”De~ijegSmoki maratona” 240 u~esnika finalnog takmi~ewa biti pozva-no u atletsku ”{kolicu” iz koje }e zahvaquju}i prilago|enimzdravstvenim, trena`nim, takmi~arskim i edukativnim programi-ma iza}i spremniji za daqe bavqewe sportom.

Od ove godine u~esnici Maratona mogu da se prijave zau~e{}e i posredstvom Interneta, a novina je i da }e se rezulta-ti meriti elektronski, uz pomo} ~ipova. Nagradni fond za ovugodinu je uve}an, tako da }e najboqi maratonac dobiti 8.000, amaratonka 6.000 evra. U sklopu glavne trke odrà}e se i Pr-venstvo Balkana u maratonu i Regionalno vojno prvenstvo u ma-ratonu.

S. S.

77

a) I z b o r - na formaciji VMA

1. Jednog nastavnika za predmet FARMACEUTSKA TEHNO-LOGIJA u zvawe vanrednog profesora

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije i Crne Gorekoja ispuwavaju ove uslove:

OP[TI USLOVI– da su dràvqani SCG;– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog

krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti odnosnokoji nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora duè od {estmeseci (utvr|uje po slu`benoj du`nosti nadle`ni organ);

– da su zavr{ili medicinski fakultet i da ispuwavaju uslovepropisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra-ìva~kim ustanovama Vojske Srbije i Crne Gore za izbor uodgovaraju}e nastavni~ko odnosno saradni~ko zvawe;

– da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;– da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad.

POSEBNI USLOVI– Za nau~no zvawe pod rednim brojem 1 mogu konkurisati li-ca koja imaju nau~ni stepen doktora nauka iz oblasti za kojuse biraju,– Za nau~no zvawe pod rednim brojem 1 mogu konkurisati ci-vilna lica koja su u posledwa dva ocewivawa ocewena slu-`benom ocenom najmawe ”vrlo dobar”;Prednost pri izboru imaju kandidati koji:

– imaju duì nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastave iz predme-ta za koji konkuri{u;

– imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova iz pred-meta odnosno nau~no-nastavne oblasti za koju konkuri{u;

– se sluè sa vi{e stranih jezika.

NAÎN KONKURISAWAMolbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Cr-notravska broj 17.

Uz molbu se prilaè:

– overena fotokopija uverewa o dràvqanstvu;– overene fotokopije diploma – uverewa o zavr{enom fa-

kultetu i doktoratu – spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa radovima u

prilogu;– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebno bavqe-

we nastavni~kim du`nostima i bavqewe nau~noistraìva~-kim radom.

Fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnog organajedinice – ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.

Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa u magazinu”Odbrana”.O rezultatima izbora kandidati }e biti pismeno obave{te-ni u roku od 10 dana nakon izvr{enog izbora.

Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-nau~nog ve}a VMA na telefon 2661-122 lokal 26-384.

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA

DOPUNA KONKURSA

Za izbor lica u nastavni~ko zvawa Vojnomedicinske akademije u Beogradu

MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE I CRNE GOREUPRAVA ZA ODNOSE SA JAVNO[]U

r a s p i s u j e

KONKURSza prijem u radni odnos na neodre|eno

vreme

1. Jednog civilnog lica za radno mesto prevodioca za engle-ski jezik – Referent u Odseku za internet.

OP[TI USLOVI– da je dràvqanin SCG;– da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nogdela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nijeosu|ivano za takvo delo kaznom zatvora duòm od {est mese-ci (utvr|uje nadle`ni organ po slu`benoj du`nosti);– da je zavr{ilo Filolo{ki fakultet, smer engleski jezik ikwièvnost.

POSEBNI USLOVI– da poseduje iskustvo u radu na prevo|ewu;– da poznaje rad na ra~unaru, programski paket Microfot Office.

NAÎN KONKURISAWAMolba se podnosi Upravi za odnose sa javno{}u Ministar-stva odbrane SCG, Bir~aninova br. 5 Beograd.

Uz molbu se prilaè:– Izvod iz mati~ne kwige ro|enih– Lekarsko uverewe– Potvrda da se ne vodi sudski postupak– Overena fotokopija Uverewa o dràvqanstvu– Overena fotokopija Diplome, uverewa o zavr{enom fa-kultetu– Radna beiografija

Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa u magazinu”Odbrana”.O rezultatima konkursa kandidati }e biti pismeno obave-{teni u roku od 15 dana nakon izbora.

Sve informacije mogu se dobiti u Upravi za odnose sa javno-{}u, telefon 3203-188 i 3203-016.

15. april 2006.

OGLASI

78

Profesionalni oficiri Vojske Srbije i Crne Gore i Ministar-stva odbrane mogu konkurisati za redovno Komandno-{tabno,odnosno General{tabno usavr{avawe u Vojnoj akademiji u {kol-skoj 2006/2007. godini, ako ispuwavaju slede}e uslove.

OP[TI USLOVI:

– da su dràvqani SCG – da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu (utvr|uje nadle`na

vojna zdravstvena ustanova) i – da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog

krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno,da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora duòm od {estmeseci.

POSEBNI USLOVI:

a) Za Komandno-{tabno usavr{avawe: – da su zavr{ili Vojnu akademiju ili fakultet sa prose~nom oce-

nom najmawe 8 (kandidati koji su zavr{ili Vojnu akademiju saprose~nom ocenom mawom od 8 polaù poseban ispit)

– da do trenutka zatvarawa Konkursa imaju najmawe ~in majora – da su du`nost za koju je odre|en ~in majora ili vi{i ~in uspe-

{no obavqali najmawe dve godine – da su u toku slu`be imali sve povoqne slu`bene ocene, odnosno

najmawu ocenu vrlo dobar u posledwem periodu ocewivawa,pre upu}ivawa na usvar{avawe

– da su zdravi i sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa– da su ro|eni 1966. godine ili kasnije – da nisu upu}ivani na poslediplomske studije– da poznaju jedan svetski jezik (engleski, francuski, ruski, ne-

ma~ki) u obimu prvog stepena kursa ({kole) stranih jezika

b) Za General{tabno usavr{avawe:

– da su Komandno-{tabno usavr{avawe oficira ili posledi-plomske studije u oblasti ratne ve{tine oblika magisterijumazavr{ili sa prose~nom ocenom najmawe 8 (osam)

– da imaju najmawe ~in potpukovnika – da su komandne, {tabno-operativne, nau~no-nastavne ili druge

du`nosti za koje se odre|uje ~in potpukovnika ili vi{i ~inuspe{no obavqali najmawe dve godine

– da su za posledwi period ocewivawa oceweni slu`benom oce-nom odli~an

– da poznaju jedan svetski jezik (engleski, ruski, francuski ilinema~ki) u obimu drugog stepena kursa ({kole) stranih jezika

– da su ro|eni 1959. godine ili kasnije

Prednost za prijem na Komandno-{tabno, odnosno General{tabnousavr{avawe ima profesionalni oficir, koji ima boqu posledwuslu`benu ocenu, a ako imaju istu posledwu slu`benu ocenu – pred-nost ima kandidat koji je duè vreme neprekidno ocewivan boqomslu`benom ocenom, koji ima boqi uspeh iz prethodnog {kolovawa,koji ima vi{i ~in, koji je postavqen na formacijsko mesto vi{eg

~ina i koji je uspe{nije obavqao vi{e razli~itih du`nosti. Na osnovu odluke o izboru kandidata sa sednice Kolegijuma mi-nistra odbrane Uprava za kadrove Sektora za qudske resurseMinistarstva odbrane Srbije i Crne Gore done}e naredbu o upu-}ivawu izabranih kandidata na Komandno-{tabno i General-{tabno usavr{avawe.

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa popuwavaju upitnik za{kolovawe (”Slu`beni vojni list”, broj 41/93, obrazac br. 2). Uz upitnik treba priloìti slede}e dokumente: uvere-we o dràvqanstvu, overenu kopiju posledwe dve slu`bene ocene,izvod iz mati~ne kwige ro|enih, ocenu zdravstvene sposobnostikoju donosi nadle`na vojnolekarska komisija, dokaz da se protivkandidata ne vodi krivi~ni postupak niti postupak zbog krivi~nogdela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, prepis diplome o za-vr{enoj Vojnoj akademiji, odnosno fakultetu (ako u diplomi nemaprose~ne ocene uspeha, prilaè se izvod iz predmetnih ocena) iuverewe o poznavawu engleskog, ruskog, nema~kog ili francuskogjezika. Osim navedenih dokumenata, kandidati za General{tabnousavr{avawe treba da dostave i prepis diplome o zavr{enom Ko-mandno-{tabnom usavr{avawu ili o zavr{enom magisterijumu.Kandidati koji su vojnu akademiju zavr{ili sa prose~nom ocenommawom od osam, a ispuwavaju sve druge uslove konkursa, podnoseprijavu za polagawe posebnog ispita, propisanu Uputstvom o poseb-nom ispitu za prijem na Komandno-{tabno usavr{avawe za kandida-te koji su vojne akademije zavr{ili sa prose~nom ocenom mawom odosam (”Slu`beni vojni list”, broj 11/00, u daqem tekstu – Uputstvo).Upitnike (prijave) sa dokumentima kandidata i mi{qewem stare-{ine ranga komandanta puka – brigade ili vi{eg, nadle`na koman-da, odnosno ustanova dostavqa Upravi za kadrove Sektora za qud-ske resurse, odvojeno za K[U i G[U, najkasnije 10 dana posle za-kqu~ewa Konkursa. Pri prosle|ivawu prijave obaveznonavesti du`nost na koju }e kandidat biti postavqen po-sle zavr{etka {kolovawa (naziv du`nosti i jedinicu).Nepotpuni i nekompletni dokumenti ne}e se razmatrati. Usavr{avawe po~iwe 1. septembra 2006. i traje jednu {kolskugodinu. Me|usobne obaveze Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore ilica primqenih na usavr{avawe reguli{u se ugovorom.Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u Upraviza kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane (natel. 23-965, odnosno 011/3201-965). Uprava za kadrove ne}evra}ati dokumente kandidatima koji nisu izabrani. Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu ”Od-brana”.Uprava za kadrove }e, nakon analize broja podnetih molbi, oba-vestiti kandidate koji podleù polagawu posebnog ispita, za kojese rodove i slu`be nije prijavio potreban broj kandidata kojiispuwavaju uslove, na na~in propisan ta~kom 10. Uputstva.Poseban ispit realizova}e Vojna akademija u skladu sa Uput-stvom.

MINISTARSTVO ODBRANE SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVEr a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem oficira na redovno Komandno-{tabno i General{tabno usavr{avawe

u Vojnoj akademiji

79

– pe{adija;– ARJ PVO;– OMJ;– avijacija;– VOJ;– tehni~ka slu`ba KoV;– vazduhoplovnotehni~ka slu`ba

OP[TI USLOVI KONKURSA :

– da su mu{kog pola;– da su dràvqani SCG; – da su zdravstveno sposobni za {kolovawe (utvr|uje nadle-

`na vojna lekarska komisija);– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak

zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti,odnosno da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora utrajawu duèm od {est meseci ili kaznom maloletni~kog za-tvora i

– da nisu oèweni.

POSEBNI USLOVI KONKURSA :

– da su ro|eni 1985 godine ili kasnije;– da su zavr{ili ~etvorogodi{wu sredwu {kolu;– da u svim razredima iz matematike imaju najmawe ocenu 4

(vrlo dobar);– da u svim razredima iz vladawa imaju najmawe ocenu 5 (od-

li~an) i– da su u sva ~etiri razreda sredwe {kole postigli najmawe

vrlo dobar op{ti uspeh.

Kandidati sposobni za Vojnu akademiju polaù kvalifikacio-ni ispit iz matematike, podleù psiholo{kom ispitivawu iproveri fizi~ke sposobnosti.

[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE STUDENATA

[kolovawe u Vojnoj akademiji po~iwe 2. oktobra 2006. go-dine i traje ~etiri ili pet godina, zavisno od smera. Po za-vr{etku {kolovawa, studenti sti~u visoko obrazovawe istru~no zvawe diplomiranog oficira Vojske Srbije i CrneGore, primaju se u profesionalnu vojnu slu`bu i unapre|uju u

~in potporu~nika odgovaraju}eg roda - slu`be.Za vreme {kolovawa studenti stanuju u internatu, a sve tro-{kove {kolovawa snosi Ministarstvo odbrane Srbije i Cr-ne Gore.

Me|usobne obaveze lica primqenih na {kolovawe i Mini-starstva odbrane Srbije i Crne Gore reguli{u se ugovorom.

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati iz gra|anstva podnose prijavu komandi vojnog od-seka (odeqka) na teritoriji stalnog mesta boravka, na obra-scu koji se dobija kod tog organa, a vojnici – komandi vojnogodseka na ~ijoj se teritoriji nalaze na odsluèwu vojnogroka.

UZ PRIJAVU PRILA@U:

– overenu fotokopiju uverewa o dràvqanstvu;– overenu fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih;– potvrdu nadle`nog organa da se protiv wih ne vodi krivi~-

ni postupak ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se gonipo slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takvadela kaznom zatvora u trajawu duèm od {est meseci ilikaznom maloletni~kog zatvora;

– overene fotokopije svedo~anstava svih razreda i diplomesredwe {kole.

Fotokopije dokumenata traènih po konkursu kandidat moè,uz davawe na uvid wihovog originala, besplatno da overi ukomandi vojnog odseka (odeqka) na teritoriji stalnog mestaboravka.

Konkurs je otvoren do 30 dana od dana objavqivawa.

Kandidati za studente Vojne akademije, mo}i }e u komandamavojnih odseka (odeqaka) gde su konkurisali da dobiju obave-{tewe o rezultatima konkursa po~ev od 20. septembra 2006.godine.

Kandidatima koji nisu izabrani za {kolovawe dokumenta sene}e vra}ati.

Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom, program ispita izmatematike i provere fizi~ke sposobnosti mogu se dobiti uVojnoj akademiji i vojnim odsecima.

MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE I CRNE GORESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVEr a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem kandidata iz gra|anstva u Vojnu akademiju

U {kolskoj 2006/2007. godini prima}e se kandidati iz gra|anstva za studente Vojne akademije - smer:

Stan u [apcu, 61 kv, II, CG, lift,ukwièn. Mewam za stan u Beogradu. Tel. 015/370-516

Jubilarnih 20 godina od zavr{etka XIII klase OSV[ ”Bratstvojedinstvo” Beograd obeleì}emo 27. maja 2006. godine. Okupqaweklasi}a je u zgradi {kole u 11 ~asova. Kontakt: Predrag Simi}, 32-305, 011/3603-305 i Qubi{a Miki}, 28-250, 011/3053-250

MALI OGLASI

15. april 2006.80

VOJNATURISTI^KAAGENCIJABEOGRADResavska 34/A

CENE za leto 2006.1.

81

USLOVI PRODAJE:1. Doplata za pansionski ru~ak u VU ”TARA”, u

objektima ”Omorika” i ”Javor” i VU ”Vrwa~-ka Bawa” iznosi 300,00 din. za sve kategori-je korisnika.

2. U VO ”Valdanos” u objektu ”MENDRA” soba 1/2ima cenu 1/2 MONT. KU]ICE, dok je cena PO-LUAPARTMANA kao u ZIDANIM BUNGALO-VIMA 1/4.

3. U VO ”Valdanos” polupansion podrazumeva ko-ri{}ewe obroka doru~ak – ve~era, dok je do-plata za pansionski ru~ak , za sve kategorijekorisnika, 3,00 evra.

4. Cena pansiona – polupansiona po osobi u au-toprikolici, kada koristi jedna osoba, napla-}uje se po ceni za 1/2 uve}anoj za 10%.

5. Cena pansiona – polupansiona po osobi ubungalovima kada koriste dve osobe napla}u-je se na bazi cene 1/3 uve}anoj za 20%.

6. Usluge rezervacija u Vojnoj turisti~koj agenci-ji za sva odmarali{ta napla}uju se u iznosuod 826,00 din. sa PDV-om, po jednoj sme{taj-noj jedinici.

7. ZA IZVR[ENE REZERVACIJE, u vojnim odma-rali{tima ”Tara”, ”Vrwa~ka Bawa” i ”Valda-nos”, gosti pored jednokratne uplate aran-`mana mogu usluge pla}ati u vi{e mese~nihrata (~ekovima gra|ana) i to:

VU ”TARA”– ~etiri rate:– prva rata – akontacija visini 30% kompletnog

aran`mana, prilikom rezervacije;– druga rata 30% kompletnog aran`mana, u toku

boravka u hotelu;– tre}a rata 20% kompletnog aran`mana odlo-

èno 30 dana od dana odlaska;– ~etvrta rata 20 % kompletnog aran`mana odloèno 60 dana od

dana odlaska. Za tre}u i ~etvrtu ratu ~ekovi se deponuju na re-cepciji hotela.

Individualni gosti usluge boravka mogu platiti i kreditnom kar-ticom.

VU ”VRWA^KA BAWA”– ~etiri rate:– prava rata – akontacija 30% vrednosti aran`mana, prilikom

rezervacije, – druga rata 20% vrednosti aran`mana, u toku boravka u hotelu.Preostali iznos deli se na dve jednake rate i to:– tre}a rata nakon 30 dana, od posledweg dana boravka u hotelu;– ~etvrta rata nakon 60 dana od posledweg dana boravka u hotelu Za tre}u i ~etvrtu ratu ~ekovi se deponuju na recepciji hotela.Za avansne uplate kompletnog aran`mana, najkasnije 7 dana prepo~etka prve usluge, odobrava se popust od 5%.

VU ”BOKA” – Ulciw, VO ”VALDANOS” – Valdanos – pla}aweusluga u vi{e mese~nih rata i to: prva rata – akontacija 20%vrednosti aran`mana, prilikom rezervacije, a preostali deo navi{e jednakih mese~nih rata, ~ekovima gra|ana, s tim da posled-wa rata dospeva najkasnije do 15. decembra 2006. êkovi se de-ponuju u Vojnoj turisti~koj agenciji – Beograd.Za jednokratnu uplatu celokupnog aran`mana do 20. juna 2006.odobrava se popust od 5% .8. Gosti u odmarali{tu pla}aju boravi{nu taksu koja je odre|ena

odlukom republi~kih organa i osigurawe.9. Turisti~kim agencijama za individualne aran`mane na upit

odobrava se provizija od 5% na cenu pansiona/polupansio-na, a kompletan iznos aran`mana se pla}a do roka nazna~e-nog na profakturi.

10. Cene su garantovane osim u slu~aju promene pariteta dinarai zna~ajnijeg poskupqewa stavki koje direktno uti~u na for-mirawe cena. U tom slu~aju korekciji ne podleè ve} upla}e-ni deo aran`mana.

11. POPUSTI ZA DECU:Deca do 3 godine starosti, ukoliko ne koriste poseban leàj ihranu, ne pla}aju usluge boravka, osim osigurawa.Deca od 3 do 10 godina starosti imaju slede}i popust:– 30% ako koriste hranu i poseban leàj,– 50% ako koriste ili leàj ili hranu,– 70% ako koriste zajedni~ki leàj sa roditeqima i ne koristehranu.Deca od 3 do 10 godina starosti mogu koristiti samo jedan popust.

12. OTKAZI:– od 30 ili vi{e dana vra}a se kompletan iznos akontacije ili

aran`mana uz odbitak tro{kova povra}aja,– od 29 do 15 dana obustavqa se 20% akontacije odnosno aran-

`mana,– od 14 do 8 dana obustavqa se kod akontacije 50%, a kod aran-

`mana 40%,– do 7 dana obustavqa se ceo iznos akontacije odnosno 80%

aran`mana.Otkazi se dostavqaju u pisanoj formi uz prilagawe rezervacijei original uplatnice.U slu~aju vi{e sile (smrt u porodici, bolest, slu`bena spre~e-nost i sl ), {to se mora i dokazati odgovaraju}im dokumentom,upla}eni iznos se vra}a u celosti uz odbitak manipulativnihtro{kova. Iznos na ime tro{kova rezervacija se ne vra}a.13. Organizovan autobuski prevoz na relaciji Beograd-Valda-

nos-Beograd, a za Taru ukoliko bude bilo dovoqno zaintere-sovanih putnika.

14. Uz ovaj program vaè ”Posebna uputstva za primenu cena uvojnim odmarali{tima”.

VOJNA TURISTI^KA AGENCIJA – BEOGRADTel. 011/ 636-535, 32-01-887, 32-03-342,faks 011/36-16-155

8215. april 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Polovina od 56, 2. ârape za zimu (od vune), 3. Upi{ite: o,k, 4.Strano mu{ko ime (3.slovo: k), 5. [e}er {to ga sadrì meso, 6. Ro-`nati izra{taj na prstu, 7. Avarin, Obar, 8. Kineska mera za teì-nu, 9. Upi{ite: k, }, 10. [est mu{karaca, 11. Logi~ka nejasno}a (gr~.),12. U kojoj meri, kako obimna, 13. Jedan kontinent, 14. Galama, vika-we, 15. Ime glumca i peva~a Montana, 16. Vrlo duga godina (koja mo-ra da se sluì caru), 17. Jezik kojim govore Arapi, 19. Veliki kosturili kost, 21. Savezna dràva u SAD, 22. Mala kera, keri}, 24. Imepisca Veselinovi}a, 25. Stru~wak u montanistici, 28. Vrsta papaga-ja, 29. Francuski nau~nik, Luj, 30. Glavni grad Kanade, 32. Sawali-ce, fantasti, 33. [areni tropski papagaji, 35. Zidni (sobni) plakat,36. Mawe dramsko delo, 38. Spretna, kadra, 39. Ime biv{eg bokse-ra Karnere, 41. Bik (u {panskoj koridi), 42. Manekenska agencija izWujorka, 45. Omladinska radna akcija (skr.), 46. Uz, do, pored, 48.Jedinica za elektri~nu otpornost, 49. Simbol talijuma, 50. Vrhunskisportist.

VODORAVNO:18. Kovanica od dva dinara, 19. [amar, {qaga (2.slovo: q), 20. Na-{a slikarka, Beta, 21. Upi{ite: k, e, 22. Raznosa~ poziva za vojneobveznike, 23. Upi{ite: a, n, 24. Mu{ko ime odmila, 25. Koji je kaovosak, nalik na vosak, 26. Simbol radijuma, 27. Biv{a filmska zve-zda, Doris, 28. Veo, koprena, 29. Misterioznost, tajna, 30. Upi{ite:s, p, 31. Pripadnik biblijskog plemena Enak, 32. Vrsta cigarete (poPortoriku), 33. Noge u obliku slova “O”, 34. Pismena potvrda, ove-ra (tur.), 35. Oblast u Kini (domovina Manxuraca), 36. Napad, ata-kovawe, 37. Mesto kraj Zrewanina (ribwak), 38. ôbanica, 39. Mi-li, omiqeni, 40. Osnovno na~elo taoizma, 41. Vo{tana sve}a, 42.Planinski putni prelaz, 43. Auto-oznaka za Oregon (SAD), 44. Pro-izvod ili jelo od testa, 45. Uì~anin, 46. Re~na ostrva, 47. Predlog:s, 48. Kr~ma, gostionica (pokr.), 49. Visoka planina u Gr~koj, 50.Predlog, 51. Vrsta lova~kog psa, 52. Auto-oznaka za San Antonio,53. Plovilo sa tri trupa (mn.), 54. Pisac memoara, 55. [tampa“zlatnim” slovima.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJA[AMPION NA DELU

Topalov - AdamsSan Luis, 2005.

1.Sf3 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 c5[ahovski svet je priznao Bugari-

na Veselina Topalova kao novog {a-hovskog kraqa. FIDE je ranije or-ganizovala jo{ nekoliko {ampiona-ta, ali na wima nisu igrali najbo-qi velemajstori dana{wice. PosleKasparovqeve odluke da vi{e neigra, bezmalo najja~e dru{tvo se ne-kako okupilo, a na titulu je reflek-tovalo vi{e wih. Topalov je bioubedqivo najboqi na tom turniru.

Ovu partiju po~iwe ne ba{”{kolskim” potezom, a drugi potezkarakteri{e Englesku partiju.

4.g3 b6 5.Lg2 Lb7 6.0-0 Le77.Te1 Se4 8.d4 Sc3 9.bc3 Le410.Lf1 d6

Analiziraju}i ovu partiju u svom~asopisu ”Moderni {ah”, me|una-rodni majstor Milo{ Jovi~i} pi-{e da se ispostavilo da je ovaj”prirodan” potez - teoretska no-vost. Naravno, on tako pi{e jer tognastavka nema u wegovoj ”bazi”.

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

:da

tari

ja, o

bloz

i, t

ast,

unit

arac

, boa

, ops

enar

, {ah

ovsk

i tu

rnir

, tra

n{, A

meri

ka, a

s, o

sa, {

eta~

,N

i, a

, iko

, tal

ent,

nek

a, i

td, o

ro, n

alik

, a-t

im, n

, v, i

sto,

rev

an, e

ta, A

di,

Kant

, gla

dan,

Uma

, k, E

[, O

taru

, Eme

, fi,

imo

vite

, Var

us, @

eqko

Obr

ado-

vi},

Ili

jada

, ker

, sat

iraw

e, }

a}a,

Ajl

and,

sta

rina

r.

ZANIMQIVOSTIGENERALOVA UDOVICASmatra se da ~etvrti svetski

{ampion Aleksandar Aqehin,ina~e sin ”mar{ala plemstva” i~lana ruske Dume, nije mnogo dr-ào do èna. Promenio ih je ~e-tiri, a jedna od wih bila je Na-de`da Vasiqevna, udovica jednogruskog generala. Bila je tridesetgodina starija od Aqehina.

UNIFORMISANI [AHISTIFilipinska {ahovska fede-

racija ima ode}u propisanu za{ahiste. [ah je u toj zemqi jakopopularan, ali nam nije poznatoko je sve i u kojoj prilici obave-zan da nosi propisano odelo.

11.h4 Sd7 12.d5 0-0 13.a4 h614.Lh3 ed5 15.cd5 Lf6 16.Ta3 b5

Pita}ete se ~emu ova `rtvica?Crni }e spre~iti pretwu beloga17. c4, ali je to nije bilo svrsis-hodno, jer je wegov protivnik ipaksproveo svoj plan!

17.ab5 Sb6 18.c4 Lf3 19.Tf3Sc4 20.Da4 Se521.Ta3 Te8 22.h5Te7 23.Lf4 Tb8 24.Lf5 De8 25.Lc2

KOMBINACIJAEstrin - SkujaSSSR, 1951.

Dd7 26.De4 Sg6 27.Dd3 c4 28.Dc4Sf4 29.Df4 Te5 30.Df3 Dh3

Dama kao dama - nije prva kojusu ponele emocije, pa je zalutala.

31.Ta7 Th5 32.e3 Dh2 33.Kf1Dh3 34.Ke2 Te5 35.Tc7 Tc8

Beli: Kg1, Dd6, Te1, Te3, Sf3, a3, c5,d4, f2, g2, h2Crni: Kg8, Df7, Te8, Te7, Lc6, a5,b7, d5, e6, f6, h7

Beli na potezu.1.Se5! fe5 2.Tg3 Kf8 3.De5 Td7

4.Tee3! Ke7 5.Tg71:0

Beli: Ke2, Df3, Tc7, Te1, Lc2, b5,d5, e3, f2, g3Crni: Kg8, Dh3, Tc8, Te5, Lf6, d6,f7, g7, h6Sledi ”grom iz vedra neba”!36.Lf5! Tf5 37.Tc8 Kh7 38.Th11:0To je bio {ampion na delu. Ali,

”batina ima dva kraja”. U slede}embroju }emo prikazati kako je Engleznaterao novope~enog {ampiona daispije prvu ~a{u ù~i!

Sni

mio

Rad

ovan

PO

PO

VI

]

Mini poster

novinari ”odbrane” na ve`bi natoa u norve{koj hladni ... odbrana.pdf · predvidiva karijera 20...

Documents