Skiperske pri~e / Nenad Tolma~evi}

... LEG III, Azori - Evropa (Portugal) ...

Cirkumnavigacija...

16. jul 2005.

Ba{jako i njena posada sustigli do najzapadnije ta~keEvrope. Usidreni smo uluci Lajes (La`e{) na ostrvuFlores. Jednoglasnoodlu~ujemo da ostanemobar jo{ jedan dan naFloresu, da se odmorimo iobi|emo to ~udesno ostrvo.

Neli, Peri{a i Miki kre}u uekspediciju. Na{inovoste~eni drugari sasino}ne zabave poma`u izovu taksi. Ostrvo je tolikovisoko i brdovito pa pe{icenema {anse da se obi|e, ataksisti napla}uju samo 10evra na sat, tako da je tonajbolje sredstvo za

obilazak ostrva. Ubrzo smodogovorili kra}u turu ostrvaza 30 evra. Kapetan Ne{aostaje da pazi na brod (ustvari vadi se, jer ne voliprevi{e da se {eta i pentra).

Posada odlazi, a Ne{aostaje na brodu da u`iva umirnoj i zaklonjenoj luci.

Izvod iz Nelinogdnevnika

Mogli smo pretpostaviti daostrvo koje se zove Floresmora da ima mnogo cve}a,ali ipak nismo bili spremniza prizore koji su nasdo~ekali. Napu{taju}ii maligradi} Lajes divili smo seba{tama punim cve}a, a

na{ voza~ je mirnokomentarisao, "nije toni{ta". Pored puta su sesmenjivale hrizanteme ihortenzije, a na{ vodi~ jeopet komentarisao "nije toni{ta". Ostali smo bez dahakada smo nai{li na alejeplavih hortenzija, a na{vodi~ nam je rekao"pogledajte tamo,pogledajte me|e, sve suobrasle hortenzijama".Objasnio nam je da svehortenzije rastu divlje,samo ponekad putarimoraju da ih seku kadaprerastu toliko daugro`avaju saobra}aj.

Na{ vodi~ je znao samoportugalski, pa kako smo

se onda sporazumevali snjim? Malo italijanski, malofrancuski, malo {u{kate, padodate "o{" ili "e{" na kraju,a ako to ne uspe, malopotpomognete rukama i svise lepo razumemo.

Vodi~ nas je doveo navidikovac i zamahnuorukom pokazuju}i more:"Ja ovde najvi{e volim dado|em da se okrepim,udi{em more i gledam ubeskona~no plavetnilo".Kako da mu objasnimo dasmo mi to beskona~noplavetnilo gledaliposlednjih 15 dana i danam ni malo nije do toga.Mi bi smo jo{ malo dagledamo u zelenilo.

Nauti~ki magazin 2006 / 10

... V deo

Uz brdo, pa niz brdo, krozdoline hortenzija, pa opetuz brdo, obilazili smo ovoneverovatno zeleno ostrvo.Pored mno{tva vodopadakona~no smo stigli navisoravan gde se nalazi 11neponovljivih jezeraduboko u starimvulkanskim kalderama.Priroda se postarala dazbog razli~itog sastavadna, dubine i igre svetlosti,sva jezera budu razli~iteboje, po ~emu se i zovu.Jedno je Crno, drugoAzurno, tre}e Belo, itd.

18. jul 2005.

19:30 sati.Isplovljavamo sa Floresa ikre}emo ka CentralnimAzorima (Grupo Central) kanajve}em i najva`nijemostrvu arhipelaga, ostrvuFaial. Cilj nam je lukaHorta.

Do Horte ima oko 127milja, {to za nas "ve}

prekaljene moreplovce" nebi trebalo da predstavljaneki problem. Palimomotor, di`emo sidro ipolako napu{tamo Flores. Odjednom po~inje haos.Motor bez najave i bilokakvog razloga po~inje daubrzava, di`e obrtaje na4.000, po~inje da urla i dase dimi. Poku{avamo daga ugasimo, komande nereaguju, ni{ta ne poma`e.Po~inje trka. Miki i jaotvaramo motorni prostor.Sve je puno dima i ulja.Skidamo usisni filter,guramo krpu u usisvazduha i kona~nouspevamo da ga ugasimo.Tako "udavljen" motorstaje. Gledamo se u ~udu.Dobili smo takozvanihidro{ok. O tome samnekada davno ~itao i tonazivaju "Runaway engine",takozvani odbegli motor.

Vetar polako poja~ava i miisplovljavamo na jedra.Duva Jug-jugoistok oko 10

~vorova, {to namodgovara.

Neli i Peri{a voze, a Miki ija poku{avamo da nabrzinu otkrijemo {ta sedesilo motoru. Vadimomera~ ulja i konstatujemoda ulja ima daleko prekomaksimuma. Iz karteravadimo preko 12 litarame{avine ulja i nafte. Motoro~igledno me{a naftu iulje. Postoje samo dvemogu}nosti: Prva je dapumpa niskog pritiska(transfer- AC) pu{ta namembrani, a druga dapumpa visokog pritiska(takozvana Bo{ pumpa)pu{ta na gumenimbritvama - semerinzima.Po skidanju AC pumpeshvatamo da je problem uBo{ pumpi. Na otvorenommoru, bez radionice ispecijalnih alata, nemo`emo ni{ta da uradimo.Menjamo ulje, startujemomotor i on po~inje da radinormalno. Ponovo ga

gasimo i re{avamo da gane palimo do Horte gde }enam trebati priuplovljavanju u marinu. Neznamo koliko je kvarozbiljan i kada }e motorponovo da poludi.

20. jul 2005.

U Hortu sti`emo oko 2 sataujutru i uplovljavamo umarinu po mrklom mraku.Malo smo nervozni zbogmotora koji bi mogao danas izda u svakomtrenutku, {to ne bi bilo nimalo prijatno u prepunojmarini.

Na na{u sre}u motornormalno radi i mipristajemo na prijemni(carinski) dok.

Osvr}emo se po marini, svispavaju, pa odlazimo i mi.Sutra je novi dan, pa }emovideti {ta i kako dalje.

21. jul 2005.

Prijavili smo se lu~kojpoliciji i carini. Nelina[engen viza je istekla ipla{ili smo se da }e to bitiproblem. Odmor joj jeistekao i mora}e da se vratiza Beograd sa Azora.Carinik nam ka`e da to nijenikakav problem. Neli trebada ode do avio-kompanije,da kupi kartu i on }e jojizdati novu vizu. Ovde jesve izgleda lako ijednostavno. Nije ni ~udo.Ovo mesto `ivi odnauti~kog turizma i svi setrude da vam pomognu ire{e bilo koji problem.

Marina u Horti je jedna odnajinteresantnijih marinakoju sam video u `ivotu (averujte video sam ih puno).Kada se osvrnete okosebe, na prvi pogled sve Î

083

Odlazimo svi na pi}e u~uveni Piterov kafe. Peter'sCafe je institucija za sebe.U ovaj kafe su svra}ali svi~uveni jedrili~ari sveta,po~ev{i od D`o{ueSlokuma pa na dalje(postoji ve} 3 generacije).Neli i Peri{a re{avaju dazamole sada{njeg Pitera

da im da intervju i dozvolida snime njihov maliprivatni muzej figura odkitovih usi.

22. jul 2005.

Danas je Nelin ro|endan.^im je ~ula za to, D`un seponudila da napravi tortu.

Î08

4

izgleda uobi~ajeno. Punobrodova oko vas, stotinejarbola, puno ljudi.

Me|utim, kad malo boljepogledate, shvatite da suoko vas sve dosta starejedrilice, da nema brodovaza ~arter, da su svi tivreme{ni brodoviopremljeni za ozbiljnuokeansku plovidbu (odajuih auto piloti na vetar -"Wind vane", generatori navetar - "wind generatori",solarni paneli, radari, sidra,oprema itd). Definitivno serazlikuju od "normalnih"brodova. Stvar je u tomeda na Azorima mo`etevideti samo brodove koji supreplovili okean, jer suostrva usputna stanicaskoro svih jedrili~ara kojiplove od Amerike iliKanade ka Evropi.

Pona{anje ljudi u marini jesasvim druga~ije negoobi~no. Svi se me|usobnodru`e, bez obzira da li susa nekog "nadozbiljnog",60 stopa dugog jedrenjaka,ili sa maju{ne jedrilice od25 stopa. ^ak mi se ~ini daoni sa ve}ih brodovaduboko po{tuju one samanjih, jer svi vrlo dobroznaju {ta je okean, kakvi suizazovi na njemu i kolikotreba imati srca i ljubavi paploviti po njemu u malojbarci.

Ubrzo po dolasku sre}emona{e prijatelje D`un iGrega sa Growltigra, kojesmo upoznali naBermudama i sa kojimasmo imali stalni kontakt zavreme plovidbe do Azora.D`un nam je svakodnevnoslala meteo-izve{taje ipredvi|anja.

Piterov kafe

Marina Horta

Skiperske pri~e / Nenad Tolma~evi}

Nauti~ki magazin 2006 / 10

Pozivamo celo dru{tvo saGrowltigera i sa kom{ijskihbrodova na `urku na na{brod.

Predve~e se svi skupljamoi ubrzo shvatamo da namje brod premali za sve kojisu pozvani, a i oseka jetako velika da se sa kejajako te{ko silazi na brod (tavratolomija podrazumevaskakanje na palubu savisine od skoro dva metra -penjanje na kej je pri~a zasebe).

Re{avamo da `urkunapravimo na keju.Iznosimo stolice, Peri{ape~e doma}i hleb, D`undonosi tortu, meze i pi}esu na stolu, \okaBala{evi} peva Panonskogmornara, sve u svemusjajno raspolo`enje i divnodru{tvo.

Ve~e prolazi u pri~anjumornarskih pri~a,upoznavanju sa kom{ijamai dogovaranju o budu}implovidbama i kontaktima.

23. do 27. jula 2005.

Prona{li smo jedrara (sailmakera) u blizini. ^ovek jeNemac i ve} dugo radi uHorti. Uzima jedra iobe}ava da }e ih popravitido 17 ~asova. Mi odlazimoda {etamo po gradu i dopijace. Treba obnovitibrodske zalihe. Vra}amose negde oko 17 ~asova ina na{e ~udo (navikli smona ameri~ko ka{njenje)Nemac nas ~eka sa ve}gotovim jedrima (Evropakona~no). Cenafantasti~na, kao i kvalitetrada. Horta je zaista mestogde se zna {ta ozbiljnimjedrili~arima treba.Dan pre Nelinog odlaska

iznajmljujemo auto daobi|emo ostrvo.

Penjemo se do uga{enogvulkana. Na na{u `alostvrlo je obla~no pa nismo uprilici da snimimo sve {tosmo `eleli. Obilazimo starasela iz 19-tog veka,silazimo na suprotnu obalui snimamo vulkanskimpepelom zasute pla`e istari svetionik. Za vremeposlednje erupcije vulkana1958. godine pepeo ga jezasuo do visine drugogsprata.

Ostrvo je jako zeleno sapuno cve}a koje raste nanajneobi~nijim mestima.Nije ni ~udo kad ostrvo imajako puno ki{nih dana ivlage. Svuda oko nasstoka slobodno pase potamnozelenim pa{njacima.Celo ostrvo `ivi od

sto~arstva i nauti~kogturizma.

Ranije su stanovnici `iveliod ribarenja i od lova nakitove. Od tih starih danakitolovstva ostali su samotradicionalni ~amci za lovna kitove. Drveni su, jakosu uski i duga~ki, sadesetak pari vesala ijarbolom sa nekomkombinacijom so{nog ilatinskog jedra. Svakegodine se tradicionalnoodr`avaju trke kitolovaca.Prosto je neverovatno kakoti ~amci na vesla brzoplove.

U Horti postoji interesantnatradicija (niko nije znao dami ka`e od kada) da svijedrili~ari treba da negde uluci ne{to napi{u ilinacrtaju, da ostave trag, dabi ih pratila dobra sre}a na

putovanjima. Svi zidovi iplo~nici u marini suiscrtani. Tu ima svega: odobi~nih poruka tipa - D`onje bio ovde tada i tada, pasve do pravih malihumetni~kih dela za koje jetrebalo puno truda, ukusa iznanja. Odlu~ujemo da se imi upi{emo u ovuneobi~nu knjigu posetilaca.Pronalazimo prazanprostor na plo~niku i Mikise baca na "umetni~ki"posao. Napisali smo da jeposada Ba{jako bila tu kaoprva srpska posada i svismo se potpisali. Valjda }ei na dalje da nas pratisre}a.

Neli mora da nas napusti.Ose}anja su joj podeljena.Drago joj je {to je sa namado`ivela ovaj deo puta, asa druge strane joj je `ao{to mora da nas napusti i

Vulkanska pla`a

Divimo se svom delu

Skiperske pri~e / Nenad Tolma~evi}

ne pro`ivi i ovaj drugi deoputa.

Pripremamo brod zanastavak puta. Samotorom za sada nemo`emo ni{ta da uradimo.Ako skinemo pumputreba}e nekoliko dana dadelovi stignu, a mi ve}dosta kasnimo. Re{avamoda idemo dalje.

27. jul 2005

U 14 ~asova smo napustiliHortu. Kre}emo kaslede}em ostrvuarhipelaga. To je SaoMiguel i luka PontaDelgada. Do tamo ima oko128 milja.

Vetar je slab istok-jugoistok, 5 do 6 ~vorova.Di`emo sva jedra inastavljamo u kursu 115stepeni.

U Ponte Delgadu sti`emo28. jula oko osam uve~e. Uluci je stra{na gu`va zbogpriprema za neku regatu.Mesto nalazimo samo nadoku sa benzinskompumpom. Dozvoljavajunam da se tu prive`emosamo pod uslovom dasutra nastavimo dalje.Mesto nije naro~itointeresantno, suvi{e jemoderno i prenatrpano zana{ ukus.

29. jul 2005.

14 ~asova.Napu{tamo Azore ikre}emo ka Evropi i

Mediteranu. Pred nama jeput od oko 1000 milja. Ciljnam je {panska luka Kadiz.Vetar je slab pa palimomotor da bismo bar maloodmakli. Po{to nam Nelifali dogovaramo novisistem smena. Na jedraidemo jako polako jer vetraskoro da uop{te nema.

31. jul 2005.

Danas je vetar malopoja~ao. Dolazi sa severa iduva od 8 do 14 ~vorova.Ba{jako ide izme|u 5 i 6~vorova. Imamo jo{ oko700 milja do Evrope.

Ve} smo pomalo zamoreni.

No}as nam je motorponovo poludeo. Menjamoulje i nastavljamo na jedra.Moramo da {tedimo struju i

gasimo auto- pilota kadgod mo`emo. Sada smosilom prilika postali "pravijedrili~ari". Na sre}u vetarje lep, more mirno, satalasima do jedan metar imi lepo napredujemo.

5. avgust 2005.

Odustali smo od Kadiza.Re{avamo da idemo donajbli`eg mogu}eg kopna ida popravimo motor.Te{ko je bez auto-pilota, ajo{ te`e bez hladnog pi}ajer smo i fri`ider ugasili(napon u ku}noj baterijskojbanci je ispod 11 volti ).

Menjamo kurs ka Rtusvetog Vincenta (Cabo St.Vincente) u Portugaliji. Tajrt je prvo evropsko kopnokoje }emo ugledati. Dotamo je jo{ oko 250 milja.

7. avgust 2005.

Mornar Peri{a je prvi videokopno oko 6 i 15 ujutro (saprezrenjem je odbiosladoled i kuka za hladnimpivom). Gledamo u karte iodlu~ujemo da stanemo uprvom naseljenom mestu.To bi trebalo da bude Lagosna portugalskoj obali.

Oko 18 ~asova ulazimo najedra u uvalu ispredLagosa. Plovimo o{tro uvetar izme|u stena koje seprete}i nadnose nad nama,naglo spu{tamo jedra,obaramo sidro i molimoBoga da uhvati, jer zadrugi manevar nemamo nimesta, a ni motor.Uspevamo, mada sidro nedr`i ba{ najbolje. Dno je{ljunkovito i sidro po maloore. Nadamo se da ne}ekrenuti neki Jugo jer bionda bili u velikoj frci jer jeuvala potpuno otvorena kajugu.

Miki pumpa gumenjak,penta pali od prve i miizlazimo na prvo "pravo"

Î08

6

Lagos

Nauti~ki magazin 2006 / 10

kopno posle Amerike.Lagos je klasi~no ribarskomesta{ce, sa gomilommre`a i }upova za lov nahobotnice po obali. Dostaje prljavo i neuredno. Kejuse ne mo`e pri}i jedrilicomzbog gaza. Ovde bi trebaloda nam se pridru`i i na{drugar Dragan Keckarevi}(zvani Keca).

Keca je krenuo izBeograda autobusompreko Italije, Francuske iPortugalije. ^ovek je sjajanlik. Putovati autobusom trido ~etiri dana nije ba{ nekiprovod.

Zovemo ga telefonom i onobe}ava da }e sti}i dove~eri. I zaista u sumrakvidimo na obali poznatu iveselu facu. Uspeo je.

Sjajna je stvar {to je Kecauspeo da nam se pridru`i.Mikiju isti~e viza za dvadana i mora da se vrati {topre, tim pre {to ga kodku}e ~ekaju neodlo`neobaveze.

Bi}e nam lak{e ako i nadalje budemo trojica nabrodu. Sem toga Keca je`eljan plovidbe, odli~andrugar i {to je va`no voli

da se sun~a {to ga ~iniidealnim za dnevnade`urstva, jer se Peri{i imeni sun~anje ve} pomalo smu~ilo.

9. avgust 2005.

Danas smo stigli uPortimao. Uspeli smo dau|emo na motor koji jesjajno radio celih desetminuta. Portimao je lepamarina na u{}u neke rekeu more. Kona~nocivilizacija. Marina imastruju i vodu na plove}impontonima, tu{eve,prodavnice, servise i ~itav

hotelski kompleks u okvirumarine.

Miki odlazi da na|eturisti~ku agenciju i kupiavio- kartu za povratak.Karta je kupljena i Miki nasnapu{ta posle skoro ~etirimeseca provedenih usre|ivanju broda u Americii plovidbi.

Tra`imo mehani~ara.Kona~no dolazi ~ovek kojise predstavlja i ka`e da sezove D`on Vejn. Malo smoza~u|eni, ali nam onobja{njava da je to prevodnjegovog pravog imena(Jony Blanco). Skidamopumpu i D`on je odnosikod bo{iste. Obe}ava da}e biti "brzo" gotova.Sutradan je petak kada onide kod mame na ru~ak,subota i nedelja su neradnidani, ponedeljak je praznik,pa jo{ dva dana da stignudelovi iz Barcelone,uglavnom na pumpu smo~ekali 5 dana.

Koristimo vreme dasredimo brod. Pada prvoozbiljno pranje slatkomvodom, pranje ve{a,kupovina novog punja~aza akumulatore (na broduimamo ameri~ki kojinaravno radi na 110 Volti,{to je u Evropineupotrebljivo). Novipunja~ je "internacionalni",{to zna~i da radi sasvakom strujom od 90 do380 volti i od 40 do 90Herca: uglavnom gde godvidi{ uti~nicu "u{tekaj" i nebrini.

U Portimau smo ostali svedo 18-tog avgusta...

Tekst: Nenad Tolma~evi}Neli Brankovi}

Nastavi}e se... Î08

7

Keca

Marina Portimao

Zdravica bogu motora