25. maj 2018. godine

"Nisu povećane plate, fali 600 radnika, a

penzioneri čekaju..."

Tokom prošle godine PIO fondu pristiglo je nešto više od 520.000 zahteva za odlazak u penziju.

Oko 92 odsto zahteva rešeno je u zakonskom roku od dva meseca, dok su preostali na rešenje morali da

čekaju duže.

Član UO PIO fonda Dragoslav Đukanović kaže da gledano statistički 92 odsto izdatih rešenja u zakonskom

roku deluje kao dobar rezultat, ali da to pak znači da su preostalih osam odsto morali da čekaju duže od 60

dana.

"To znači da oko 40.000 ljudi nije rešeno u zakonskom roku. Iza svakog predmeta stoji čovek, pojedinac.

Svi znamo da firme danas ne daju otpremninu pri odlasku u penziju, a ti ljudi moraju od nečeg da žive",

rekao je Đukanović na sednici Upravnog odbora PIO fonda.

Direktorka PIO Fonda Dragana Kalinović kaže da se duže čeka kod predmeta gde je osiguranik ima

inostrani staž ili mu za sve godine staža nisu uplaćeni PIO doprinosi.

Dodaje i da se Fond suočava sa problem odlaska kadrova zbog niskih plata, a da zbog zabrane zapošljavanja

ne mogu da zaposle nove ljude.

"Trenutno imamo 129 upražnjenih mesta. Međutim kada se se uzmu u obzir oni koji su na bolovanju,

odmoru, to je oko 600 ljudi manje nego što je propisan maksimalan broj ljudi - 3.069", rekla je Kalinović na

sednici UO PIO fonda.

Zaposlenima u PIO fondu nije bilo povećanja plata te su kako kaže Kalinović primetili da sve više ljudi

koristi zakonsku mogućnost i uzimaju neplaćeno odsustvo.

Podseća da zaposleni koji rade u PIO fondu na izdavanju rešenja za penzije imaju platu oko 48.000 dinara, a

to je i prosečna plata zaposlenih u tom fondu.

Predsenik UO PIO Fonda Branislav Mitrović kaže da i ukoliko ne postoji dokaz o kompletnom radnom

stažu treba da se izađu privremena rešenja ukoliko osiguranik ispunjava minimum uslova - 15 godina radnog

staža i 65 godina života za muškarce.

On kaže da se stalno od Vlade Srbije traži odobrenje za zapošljavanje novih ljudi, ali da mnogo više ljudi

odlazi nego što se zapošljava.

"To su uglavnom radna mesta za ostvarivanje prava osiguranika. Imamo primer Pirota gde postoji problem

nedostatka pravnika koji donose rešenja", zaključio je on.

U postupku kontrole ukinuto 360 invalidskih

penzija

Za 360 korisnika ukinuto je pravo na invalidsku penziju u postupku kontrole koju je radio Republički fond

za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kontrola je rađena po instrukciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 10.

septembra 2014. godine do 31. decembra 2017. godine.

Kontrolisane su invalidske penzije ostvarene od 1990. godine do danas.

Direktorka Fonda PIO Dragana Kalinović rekla je da je urađena trijaža 81.824 predmeta, a da je pozvano na

kontrolni pregled 5.297 korisnika.

Na poziv za pregled nije se odazvalo 1.168 korisnika, a na ponovljeni poziv nisu se odazvala 162 korisnika.

"Pregledan je 3.961 korisnik, a potvrđen je nalaz kod 3.677 korisnika, dok nalaz nije potvrđen kod 284

korisnika", rekla je Kalinovićeva na sednici UO Fonda PIO.

Za 360 korisnika ukinuto je pravo na invalidsku penziju, odnosno obustavljena je isplata invalidske penzije.

Od tog broja, zbog neodazivanja na pregled ukinuto je 160 invalidskih penzija.

Za 16 osiguranika spisi predmeta su prosleđeni tužilaštvu, radi pokretanja krivične prijave.

Savić: Ukinuti zakon o smanjenju penzija

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenio je da država treba da posluša savet Međunarodnog

monetarnog fonda (MMF) i stavi van snage Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, a

penzije iz 2014. godine treba uvećati onako kako je to učinjeno pre

donošenja zakona, simulirajući situaciju kao da nije bilo njihovog

umanjenja.

Savić je za Politiku podsetio da su penzije usklađivane dva puta

godišnje, u aprilu i oktobru, uzimajući u obzir stope rasta inflacije i

bruto domaćeg proizvoda (BDP).

To je jedino ispravno i pravedno rešenje, kojim bi se utvrdio sadašnji iznos pojedinačnih penzija i po kome

bi se nastavilo njihovo isplaćivanje i usklađivanje u narednom periodu, smatra Savić.

Time bi se izbeglo arbitriranje vlasti kome, kada i za koliko povećati penziju i verovatno smanjila

potencijalna buduća šteta nastala zbog, kako mnogi kažu, neustavnog umanjenja penzija koje još traje, iako

je zakon trebalo ukinuti do kraja 2017. godine, zaključio je Savić.

Nova profesija – vršilac dužnosti

Vršioca dužnosti pomoćnika ministra zamenjuje novi vršilac dužnosti. Usred konkursa za izbor direktora

javnog preduzeća, Vlada postavlja prvog čoveka u V.d. stanju, i tako ukrug, pišu Večernje novosti.

Zakonska obaveza da se čelni ljudi državnih preduzeća od javnog značaja izaberu na konkursu istekla je pre

više od godinu, a kroz iglene uši Vladine komisije popunjene su svega četiri fotelje.

Ni prilikom imenovanja funkcionera unutar državne uprave, Vlada nije ništa odlučnija – većina pomoćnika,

sekretara, direktora uprava i kancelarija ima privremeni status. Zanimljivo je da u Vladi Srbije izbegavaju da

kažu koliko je ukupno državnih i javnih preduzeća u v. d. statusu.

Ministarstvo privrede je tokom prošle godine, poštujući poslednju verziju Zakona o javnim preduzećima,

raspisalo 27 javnih konkursa. Većina njih, i posle pune godine, je otvoreno, iako je Vlada usred “trijaže” na

njihovo čelo imenovala v. d. direktora. Tokom potrage za profesionalnim menadžerom za v.d. je postavljen

prvi čovek “Resavice”, “Koridora Srbije”, “Srbijašuma”, “Lutrije Srbije” i rotirala kolege vršioce dužnosti

na čelnim mestima “Srbija kargo” i “Infrastrukture železnica Srbije”. U privremenom statusu su i prvi ljudi

“Elektroprivrede Srbije”, “Pošte”, “Srbija voza”, “Puteva Srbije”, “Nuklearnih objekata”…Na konkursu su

izabrani čelnici “Elektromreže Srbije”, “Srbijavoda”, “Jugoimport SDPR” i “Skijališta”.

Rusi hoće "Petrohemiju"

Ministar Antić, danas, sa čelnicima "Gasproma" i "Gaspromnjefta"

"GASPROMNjEFT" i NIS su zainteresovani za "Petrohemiju" i u

narednom periodu biće intenzivirani razgovori sa ruskom stranom,

izjavio je danas ministar energetike Srbije Aleksandar Antić nakon

sastanka sa predsednikom "Gasproma" Aleksejem Milerom i sa

predsednikom "Gaspronjefta" Aleksandrom Djukovim o

zajedničkim projektima i investicijama u Sankt Peterburgu.

On se sa predstavnicima ruskih energetskih kompanija sastao na marginama 22. Međunarodnog

ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF). Prema njegovim rečima, "Petrohemija" dobro i pozitivno

posluje, ali da joj je neophodan strateški partner zbog investicija.

- Pre svega, investicija u liniju za proizvodnju polipropilena, koja teba da obezbedi da "Petrohemija"

dugoročno stabilno funkcioniše, u svim ekonomskim uslovima, bez obizra na moguće turbulencije u vezi sa

svetskom cenom nafte - kazao je Antić. - Od početka godine isporuke ruskog gasa Srbiji uvećane su za šest

odsto u odnosu na isti period prošle godine. To je, pre svega, posledica industrijskog rasta u Srbiji, rasta

BDP, koji smo imali u prvom kvaratalu od 4,5 odsto, kao i očekivanja da ćemo sa takvim trendovima

nastaviti.

ŠIRENjE "BANATSKOG DVORA"

TEMA razgovora bilo je i jačanje gasno-transportnog sistema Srbije, pre svega, iz pravca od Bugarske ka

mađarskoj granici, i o povećanju kapaciteta podzemnog skladišta gasa "Banatski dvor".

- Dobili smo čvrsto obećanje da će ruska strana u najkraćim rokovima završiti studiju koja tretira nekoliko

od ponuđenih tehničkih rešenja i doneti konačnu investicionu odluku, pozitivnu odluku - rekao je Antić.

Strani izdavači vladaju srpskim tržištem

udžbenika

Sudeći po novom katalogu odobrenih naslova za prvi i peti razred, od 173 ponuđene knjige gotovo trećinu,

odnosno 52, štampaju izdavačke kuće „Klet”, „Novi logos” i „Freska”, sve tri deo iste nemačko-slovenačke

grupacije

Zakon o udžbenicima koji je usvojen u aprilu, prema najavama

iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, donet je

da bi sprečio monopol, sukob interesa i podmićivanje, koji su

vladali na i te kako isplativom tržištu đačkih knjiga. Godinama

unazad procenjuje se da godišnji promet iznosi između 80 i 150

miliona evra. Resorni ministar Mladen Šarčević već mesecima

najavljuje mogućnost formiranja đačkih zadruga i mnogo

jeftinijeg nabavljanja udžbenika tim putem, što bi „ukinulo sivo

tržište, razne posrednike i samim tim uticalo na formiranje

povoljnije cene za sve učenike”.

Međutim, sudeći po novom katalogu odobrenih naslova za prvi i peti razred, ništa se u pogledu dominacije

na tržištu udžbenika nije promenilo. Od 173 ponuđene knjige gotovo trećinu, odnosno 52, štampaju

izdavačke kuće „Klet”, „Novi logos” i „Freska”. Sve su deo iste grupacije i prema nezvaničnim procenama

zastupljeni su na tržištu udžbenika sa oko 50 odsto. Naime, „Klet” je nemačka kompanija koja je pre

nekoliko godina kupila izdavačku kuću „Freska”, dok je „Novi logos” kupio hrvatski „Profil internacional”,

koji je u vlasništvu izdavača „Klet Slovenija”. Na tržištu udžbenika, dakle, u poslednje tri godine, otkako je

„Politika” pisala o tome, ništa se nije promenilo.

Gordana Knežević Orlić, direktorka srpskog „Kleta” i predsednica Udruženja izdavača udžbenika, nastavnih

sredstava i učila Srbije, potvrdila nam je da su izdavačke kuće „Klet” d. o. o, „Novi logos” d. o. o. i „Freska”

d. o. o. deo grupacije „Klet”, ali odlučno odbacuje tvrdnje o monopolu na tržištu udžbenika.

– To su tri posebne kompanije koje posluju u Srbiji i naši autori su konkurencija. Plače mi se kada ovih dana

u javnosti čitam gomilu neistina i bajatih vesti o stranom (hrvatskom) vlasništvu na tržištu udžbenika. Sve tri

kuće poreze plaćaju u Srbiji i svi zaposleni su Srbi. „Klet” je domaća firma, koju je osnovala nemačka

kompanija koja posluje u 18 zemalja Evrope i nigde niko ne vidi problem što je osnivač svoje inostrano

iskustvo preneo na naše urednike, samo se ovde poteže to pitanje – ističe za naš list Gordana Knežević Orlić.

Ona još ne zna koliko grupacija „Klet” ima udžbenika u odobrenom katalogu, ali je istakla da je taj procenat

u prvom razredu od 12 do 15 odsto, kao i da su u petom najzastupljeniji knjigama iz matematike.

S druge strane, državni izdavač JP „Zavod za udžbenike i nastavna sredstva” potpuno je potisnut sa tržišta.

Pre tri godine manje od pet odsto škola želelo je njihove udžbenike, pa su pali ispod cenzusa koji je

predviđao tadašnji zakon i nisu ni ušli u škole. Međutim, obaveza da štampaju niskotiražne udžbenike, od

kojih većina izdavača beži jer su neprofitni, Zavodu je i dalje ostala. Oni su i sada u Katalogu odobrenih

udžbenika za narednu školsku godinu, a cenzus je novim zakonom ukinut.

– Očekujemo da nas nastavnici i učitelji izaberu, i to u onom obimu koji odgovara domaćem izdavaču koji je

ušao u 61. godinu postojanja, jer oni znaju vrednost naše udžbeničke i vanudžbeničke literature – naglasila

je Jelena Ivanović, direktor Sektora za strategiju i razvoj „Zavoda za udžbenike”.

Svoj stav o tome da li postoji monopol na tržištu juče nisu hteli da iznose.

Pre tri godine predlog novog zakona o udžbenicima podigao je pravu buru. Na njemu je radio tim tadašnjeg

ministra Srđana Verbića, u kojem je bio i njegov pomoćnik Milovan Šuvakov. Već gotov zakon povučen je

iz skupštinske procedure. Sam ministar je rekao da je to učinjeno zbog pritiska lobista, ali nije hteo da

komentariše sumnje da iza njih stoje privatni izdavači. Najdrastičniji događaj tih dana bilo prebijanje

Šuvakova, a počinioci ni danas nisu otkriveni. Komentarišući u izjavi za „Politiku” Zakon o udžbenicima

usvojen u aprilu Milovan Šuvakov ističe da on ide naruku velikim izdavačima, koji nisu iz Srbije, i da je

spustio sve rampe za izlazak iz zemlje profita koji oni ostvare.

– Nije bitno da li je reč o jednom ili tri izdavača, već da monopol na tržištu đačkih udžbenika i dalje drže

strane kompanije i da iznose milione dinara iz Srbije. Apsurd je da, uz Ustavom garantovano besplatno

osnovno obrazovanje, novac ističe iz Srbije. Novi zakon ukinuo je maksimalnu cenu kompleta udžbenika,

kao i preporučeni obim knjiga za jedan predmet, što utiče na opterećenje roditeljskog novčanika i težinu

đačke torbe. To je nedopustivo u vreme kada većina pratećih elektronskih dodataka za udžbenike može da se

nađe na internetu – kaže Šuvakov.

Na naše podsećanje da je Mladen Šarčević, ministar prosvete, za „Politiku” naglasio da će obavezni komplet

knjiga biti minimalan, a da će radne listove i čitanke đaci iznajmljivati u školskim bibliotekama, Šuvakov

kaže da, brisanjem preporučenog obima udžbenika, zakon to ne podržava.

– I kada sam ja bio u ministarstvu vodeći izdavači su nas pritiskali da dve pomenute odredbe sklonimo. Sada

su uspeli. Na roditelje niko ne misli, a oni plaćaju knjige i cena, kad već nije besplatno, mora biti limitirana.

Izdavački lobi doseže do Evropskog parlamenta, koji nam je, kada sam bio u ministarstvu, uputio zamerku

da ograničenja o kojima govorim ugrožavaju slobodno tržište. Objašnjeno im je da udžbenici nisu otvoreno

tržište, jer ih ne bira onaj koji ih kupuje, odnosno roditelj, već nastavnik – ističe Šuvakov.

BIRN: Udžbenici – od lobiranja, preko mita do

škole

Tržište udžbenika je bez jasne kontrole nadležnih institucija, dok su zakonodavna i izvršna vlast podlegle

pritiscima izdavača da se iz novog zakona izbace odredbe koje ograničavaju njihovu zaradu.

Ovo otkriva BIRN u svom novom istraživanju.

„Ako se primeni novi zakon o udžbenicima bićemo primorani da obustavimo sve naše aktivnosti u Srbiji, što

verujem da nije u interesu Vlade i ne ide u prilog njenih nastojanja da privuče nove investicije.“

Ovim rečima je Filip Hausman, prvi čovek „Kleta”, jednog od najvećih evropskih izdavača

udžbenika, završio svoje pismo, do koga je došao BIRN, a koje je upućeno tadašnjem premijeru Srbije

Aleksandru Vučiću u aprilu 2015. godine, povodom predloga Zakona o udžbenicima koji je čekao da uđe u

Skupštinu.

Hausman u pismu Vučića podseća na razgovor koji su imali, a na osnovu koga je on “razumeo da postojeći

nacrt ovog zakona ’neće proći skupštinu’“.

Zakon je povučen ali je u septembru iste godine uz minimalne izmene usvojen, a da pritom nije udovoljeno

najvažnijim zahtevima “Kleta” i ostalih privatnih izdavača. U tom trenutku je izgledalo da je u bici pobedio

kabinet tadašnjeg ministra prosvete Srđana Verbića koji se javno protivio zahtevima “Kleta”.

Ispostaviće se da je to bila pirova pobeda, i da rat te 2015. nije bio gotov. Tri godine kasnije, početkom

aprila 2018. godine, Skupština Srbije je izglasala novi Zakon o udžbenicima iz koga su ispali svi

problematični delovi koji su smetali izdavačima, a pre svega “Kletu”.

Celo istraživanje Udžbenici – od lobiranja, preko mita do škole možete pročiati na sajtu javno.rs.

PORTAL B92.NET

Vlada ukida obaveznu upotrebu pečata

Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, kojim se

ukida obavezna upotreba pečata u poslovanju privrede.

Predlogom ovog zakona propisano je da se privrednom društvu ne može uvesti obavezna upotreba pečata u

poslovnim pismima i drugim dokumentima. Početkom primene zakona, prestaju da važe i odredbe koje

pravna lica obavezuju na upotrebu pečata i u 12 drugih zakona, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju

sa medijima.

Ovom odlukom Vlade Srbije otklanja se još jedan nepotreban administrativni teret za pravna lica, što će

značajno uticati na unapredjenje privrednog ambijenta, poboljšanje pozicije Srbije na rang listi Svetske

banke o uslovima poslovanja (Doing Busineš) i što je najvažnije, na promenu svesti kod privrednika, ali i

opšte slike Srbije u svetu.

Zahvaljujući ovoj odluci počeće nova era poslovanja privrednih društava u Srbiji, koja će omogućiti da, sa

prethodno donetim Zakonom o ePoslovanju i pratećim podzakonskim aktima, pravna lica postepeno predju

na elektronsko poslovanje koristeći elektronska dokumenta i potpise, elekronsku razmenu podataka, kao i

elektronski arhivirana dokumenta.

Izrada i upotreba pečata nametala je suvišnu administraciju, utrošak vremena, otežavala poslovanje i

predstavljala dodatno finansijsko opterećenje, pa se ukidanjem obaveze njegovog korišćenja značajno

smanjuje opterećenje privrede, navedeno je u saopštenju.

Po Zakonu o privrednim društvima pečat je prestao da bude obavezan od februara 2012. godine.

Đorđević: Potpisati sporazum sa privatnim

domovima za stare kako bi se građani smestili u

njih

Sa direktorima privatnih domova za stare treba da se potpiše okvirni sporazum, kako bi se građani smestili u

njih, rekao je ministar za rad Zoran Đorđević.

On je rekao da će država subvencionisati do iznosa

koji plaća i državnim ustanovama, a to je u proseku

35.750 dinara.

Đorđević je objasnio i da će država subencionisati

razliku za one penzionere i stare koji imaju neke

prihode, a da će dati pun iznos za one koji nemaju

primanja.

"Potpisaćemo okvirni sporazum da naši građani budu

smešteni kod njih, a da to subvencioniše država", rekao je Đorđević za Prvu, dodajući da će na taj način

država platiti razliku za one koji nemaju.

Kada je reč o tržištu rada, ministar je rekao da najviše pritužbi imaju zbog kršenja radnog prava i prava na

rad, kao i zbog neisplaćenih zarada.

"Mi se u narednoim periodu borimo protiv isplate na ruke, tj na zarade gde se ne plaćaju doprinosi", rekao je

on.

On je rekao da u borbi protiv isplate keša na ruke bori zajedno sa ministrom finansija i Poreskom.

"Naši mobilni inspektori će na licu mesta proveravati šta se i kada isplaćuje i da li postoji neka razlika",

objasnio je on.

Na pitanje o sezonskim poslovima, i novom zakonu, Đorđević je rekao da se u junu donosi zakon, a da se do

kraju godine implementiramo sezonski poslovi - ove god u junu donoisimo zakon, do kraja imnplementiran

"Obimna je aplikacija, želimo da bude pojednostavljena. Postojaće uslovni dogovor, ljudi koji angažuju

radnike nemaj uvremena za administraciju, samo treba da ih obaveste o uslovima, nema papirne

dokumentacije", rekao je on, dodajući da nakon dve nedelje radnik može da dobije i papirni ugovor.

Vulin poručio radnicima u štrajku: Nemojte da

gubimo vreme i kupce

Nema popuštanja pred zahtevima oružara koji štrajkuju, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Vulin je dodao da sindikat ne može da menja rukovodstvo i da Zastava oružje ne može biti izuzeta iz

zakona.

On je rekao da je vrlo zabrinut, jer u Ministarstvo odbrane već stižu najave pojedinih kupaca da će odustati

od određenog broja ugovora zbog štrajka.

"Ako počnu masovno otkazivati ugovore, šta ćemo? Na kraju će se kola slomiti preko leđa radnika, jer ako

nema ugovora i posla nema ni plate za radnike. Imate ugovore potpisane do druge polovine naredne godine,

nemojte da gubimo vreme i kupce", rekao je Vulin.

On je radnicima u štrajku poručio da nigde u svetu sindikat ne može da menja upravu, jer nisu vlasnici

fabrike, kao i da ne mogu da traže da se Zastava oružje izuzme iz zakona.

"Zastava oružja i Prva Iskra do sada su bili kao druga preduzeća. Sada su u zakonu prepoznati kao

odbrambena industrija, kao nesto što je od posebnog značaja za Srbiju i za njih će važiti dokapitalizacija do

49 odsto", naglasio je ministar odbane za TV Pink.

Kako kaže, rukovodstvo "Zastava oružje" ima podršku Ministarstva odbrane i Vlade Srbije i da tu nema

popuštanja.

"Zastava oružje je dobra fabrika, može da bude mnogo bolja. Ceo svet pravi danas oružje. Sve što mi

pravimo znaju i drugi da rade. Kada već znamo da plasiramo robu na strano tržište, nemoj da kvarimo",

zaključio je ministar.

Štrajkački odbor Samostalnog sindikata "Zastava oružja", koji je od nedavno u štrajku, prvi put je od juče

ujutru organizovao celodnevni štrajk, zbog, kako tvrde, lošeg stanja u fabrici.

Nadzorni i Izvršni odbor Zastava oružje a.d. saopštili su ranije da je 18. maja održan još jedan sastanak sa

Štrajkačkim odborom Samostalnog sindikata na kojem im su ponuđene određene opcije u cilju prekidanja

štrajka, ali da su oni tu ponudu odbili.

Štrajkačkom odboru je, dodaje se, predočeno da ukolikko se štrajk nastavi, a ni u jednom segmentu nema

utemeljenje u realnosti, može doći do fatalnog ishoda realizacije poslovanja, a samim tim i lošeg ostvarenja

finansijskih rezultata, bez kojih nema daljeg optimalnog funkcionisanja preduzeća.

Mihajlović: Zaposleni u železnici prošli kroz teške

periode

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović potpisala je kolektivne ugovore sa sindikatima i

poslovodstvom četiri železnička preduzeća.

Ugovori će, kako je saopšteno, omogućiti bolje uslove rada za 11.228 zaposlenih na železnici.

Četiri železnička preduzeća formirana 2015. godine - Infrastruktura železnice Srbije, Srbija kargo, Srbija

voz i Železnice Srbije a.d. - tako su dobila svoje prve kolektivne ugovore, koji su usklađeni sa novom

organizacijom i novim sistematizacijama radnih mesta.

"Zaposleni u železnici prošli su kroz teške periode u prethodnih od 30 do 40 godina i u svim tim teškim

periodima bili su odgovorni prema svom preduzeću i prema državi. Sve što smo radili u prethodne tri

godine, radili smo zajedno, i ako postoje radnici kojima treba da se poklonim, to su sigurno radnici na

železnici", rekla je Mihajlovićeva.

U pregovorima koji su započeti krajem januara, postignuta je saglasnost sindikata, poslovodstva i

Ministarstva i postignut glavni cilj, a to je maksimalno poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u

postojećim uslovima, a posebno onih čija su zanimanja neophodna za redovno i bezbedno odvijanje

železničkog saobraćaja.

Predsednik Sindikata železničara Srbije Dragan Ranđelović zahvalio je Ministarstvu i Vladi Srbije na

potpisivanju kolektivnih ugovora kojima je, kako je rekao, "započelo odmrzavanje finansijsko-materijalnog

položaja zaposlenih".

"Hvala Ministarstvu, kolegama iz sindikata i poslovodstvu na korektnoj saradnji. Pokrenuli smo se sa mrtve

tačke, kako bi železnice ponovo postale lider u srpskoj privredi i regionu", rekao je Ranđelović.

Predsednik Sindikata izvršnih službi srpskih železnica Nebojša Nikić zahvalio je potpredsednici Vlade na

trudu u vezi sa zaključivanjem kolektivnih ugovora.

"Zaposlenima na železnici niko nije izašao u susret kao što je to uradila potpredsednica Vlade Zorana

Mihajlović. Ovo je četvrti i do sada najbolji kolektivni ugovor koji pamtim", rekao je Nikić.

Kako je saopšteno iz kabineta Zorane Mihajlović, zaključivanje kolektivnog ugovora za četiri železnička

preduzeća je samo jedan, ali vrlo važan korak u zajedničkoj težnji Ministarstva, sindikata i poslovodstva da

železnički sektor kroz nova ulaganja i zajednički rad svih povrati svoju poziciju na tržištu u vidu bezbednog,

sigurnog, udobnog i kao nekada omiljenog prevoza, uz dalje unapređenje materijalnog položaja zaposlenih.

TANJUG/VEČERNJE NOVOSTI

Banke sve kreativnije u zarađivanju novca:

Opomena za odlazak u minus 400 DINARA

Banke su sve kreativnije u smišljanju načina na koji od građana zarađuju novac i praktično ne naplaćuju

samo ono što im je zakonom zabranjeno. Na sve drugo zaračunavaju procenat - od uobičajenih naknada za

obradu kreditnih zahteva, pa do "ugrađivanja" i u čekove kojima građani kupuju na odloženo, pišu

"Novosti".

Naknada i do deset odsto

Pojedine bakne naplaćuju i celih 10 odsto naknade - to bi značilo da na pozajmljenih 1.000 evra klijent banci

u startu ostavi celih sto evra.

Ovoliki procenat je, kako se navodi u tekstu, trenutno ekstreman primer, jer se u tarifama srpskih banaka

"trošak obrade kredita" uglavnom naplaćuje po dva, tri, maksimum pet odsto.

- I to je protivzakonito, jer Zakon o obligacionim odnosima navodi da isključivo kamata može da bude

naplaćena kao trošak kredita - ukazuje Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva".

Naplata upita stanja na bankomatu

Takođe, svega nekoliko banaka ne naplaćuje "upit stanja" na sopstvenom bankomatu.

Ali, preovladavaju one koje traže da im platite da bi vam "preko" bankomata rekle koliko novca imate na

računu. Ove tarife idu od 15, 20 dinara na "sopstvenom" bankomatu pa do 35 ako "tuđi" bankomat pitate

koliko novca još imate.

Na šalteru je, za sada, upit stanja besplatan, ali ako

želite da promet po računu dobijete napismeno ovo

parče papira će vas koštati i do 350 dinara.

Posebna priča čekovi

Čekovi su posebna priča. Sve banke naplaćuju

"izdavanje čekovnih blanketa" uglavnom od 10 do

30 dinara.

Ali, ima i jedna koja je samo da zaračunava "ležarinu" na čekove - po 30 dinara za svaki mesec koliko ček

stoji nenaplaćen - nego kad ček konačno stigne na naplatu sa računa klijenta u to ime "skine" još 100 dinara,

navode "Novosti".

Ako se kasni sa ratom ili uleti u nedozvoljeni minus za to se neće naplatiti samo zatezna kamata već i

troškovi opomene - od 200 do 400 dinara.

Pojedine banke se se dosetile i da uvedu proviziju i na ukrupnjavanje sitnog novca u visini od pet odsto od

iznosa.

Asocijacija malinara Srbije priprema protest zbog

niskih otkupnih cena

Proizvođači malina u celoj Srbiji uskoro će započeti proteste ako se na sastanku za sedam-osam dana ne

dogovore sa otkupljivačima o ceni maline, rekao je danas predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje

Radović.

On je agenciji Beta rekao da proizvođači traže prosečnu

otkupnu cenu od 1,75 evra po kilogramu, koliko košta

najlošija klasa maline.

"Izvozne cene maline se kreću od 1,95 evra do 2,20 evra

po kilogramu za 'rolen', najkvalitetniju vrstu", rekao je

Radović.

Od države se, kako je rekao, ne traži nikakav novac, već samo da svojim autoritetom utiče na otkupljivače

da dođu na razgovore i kontroliše ih da se ne ponašaju monopolski prilikom utvrđivanja cena, kao i da li

plaćaju porez na dobit.

Belgijska firma Krops je, prema njegovim rečima, ponudila akontnu (garantovanu) cenu u decembru prošle

godine od 100 dinara za kilogram malina, a ovih dana je kompanija Sirogojno ponudila 120 dinara.

Iskustva, kako je rekao, pokazuje da se na tu akontnu cenu kasnije, kada počne otkup maline i ponuda i

potražnja iskristališu cene, malo doplati.

"Otkupljivači, sasvim je očigledno, ucenjuju proizvođače niskim cenama da bi što više zaradili, a koliki im

je profit može se videti po tome kako su ovih meseci uređivali dvorišta i zgrade oko hladnjača", rekao je

Radović.

Dodao je da je "vozni park otkupljvača veći i skuplji nego Vlade Srbije".

"Otkupljivači se javno bahate, a proizvođači ne mogu da prežive", rekao je Radović.

On je procenio da će ove godine rod maline biti upola manji jer je suša prošle godine uništila zasade, pa će

to smanjiti prinos za oko 30 odsto, a dvadesetak odsto će biti šteta ove godine zbog grada koji je "prošarao"

skoro celom Srbijom.

Radović je rekao da je problem i kako naći radnike koji uz hranu i smeštaj dnevno mogu da zarade od 1.800

do 2.500 dinara, zavisno od toga koliko naberu.

"Ako ne dogovorimo bar minimalnu otkupnu cenu od 1,75 evra po kilogramu zapustićemo malinjake, neki

već jesu zbog niskih otkupnih cena, pa neka otkupljivači razmisle od koga će kupovati maline", rekao je

Radović.

Evo šta komunalni policajac sme, a šta mu je

strogo zabranjeno i kada smo sve bili ŠOKIRANI

NJIHOVIM PONAŠANJEM

Bahato parkiranje, napadi i maltretiranje građana, krađe, dilovanje droge... - zvuči vam kao dosije

pripadnika nekod ozloglašenog klana? Ne, ovo su dela pripadnika Komunalne policije koja su šokirala

građane Srbije.

Ponašanje pripadnika komunalne policije ponovo se našlo u žiži javnosti kada su mediji izvestili o slučaju

Norvežanina koji je zbog bačenog opuška ispred beogradskog aerodroma kažnjen novčano, što i jeste po

našim zakonima, ali i osuzimanjem pasoša na šta komunalni policajac nije imao pravo.

Ipak, to je samo jedan u nizu slučajeva koji su razgnevili ljude i po ko zna koji put poveli priču o tome šta

policijski službenici smeju, a šta ne smeju da rade. Evo nekoliko slučajeva u kojima su "organi reda"

uhvaćeni da krše red i zakon.

Nepropisno parkiranje

Na primere bahatog parkiranja vozila komunalne policije sugrađani su se žalili nebrojano puta. Od

ostavljanja vozila na išrafiranoj površini, potom i na zelenoj, pa do zauzimanja dva parking mesta - sve ovo

radili su upravo oni čiji je jedan glavnih poslova da brinu o nepropisno parkiranim vozilima.

Maltretiranje građana

Građani su više puta svedočili o različitim verbalnim i fizičkim napadima koje su pretrpeli od strane

komunalaca.

Jedan čitalac svojevremeno nam se požalio na maltretiranje putnika u javnom prevozu, tvrdeći da

komunalna policija u Beogradu autobuse zaustavlja i na 20 minuta dok sve putničke karte ne budu

pregledane.

Ništa manje problematični nisu bili ni postupci službenika u drugim gradovima u zemlji, pa su policajci ruke

uvrtali onima koji bi pokušali da ih snime na dužnosti u Nišu, ali i trgovcima koji robu prodaju na

novosadskim i čačanskim ulicama.

Ono što je možda najviše šokiralo javnost bio je slučaj dvanaestogodišnjeg dečaka u Leskovcu kojeg su

komunalni policajac i saobraćajni inspektor išamarali u momentu kada je on mobilnim telefonom pokušao

da snimi njihov službeni automobil.

Pretnje, krađe, dilovanje droge...

Zapamćen je ostao i bahati komunalni policajac koji je pretio građanima na "Fejsbuku", nakon čega je

kažnjen smanjenjem plate na četiri meseca, ali i njegova koleginica koja je uhvaćena kako krade meso u

jednoj od kraljevačkih prodavnica i to u momentu dok je sa njom bila njena ćerka.

Pojedini su otišli i korak dalje u kršenju zakona, pa su u Beogradu 2015. godine razotkrivena dva službenika

koji su dilovali drogu i duvan. Prvi je uhapšen u julu, i to dok je bio na bolovanju, dok je drugi priveden

pravdi u decembru kada mu je zaplenjeno 16 kilograma duvana.

Sa skandalima se nije stalo, pa su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu prošle godine

uhapsili komunalnog policajca R.M. zbog sumnje da je počinio krivično delo primanje mita.

Ipak, navedeni incidenti prošli su bez tragičnog ishoda, što nije bio slučaj i sa prodavcem lubenica Vladom

Marinkovićem, koji je na Vidikovačkoj pijaci u Beogradu preminuo od srčanog udara, nakon što su ga

dvojica policajaca duže vreme maltretirala.

Na zahtev Nikole Ristića, načelnika beogradske Komunalne policije, sprovedena je interna kontrola kojom

su utvrđene nepravilnosti u radu dvojice službenika, te su isti ubrzo suspendovani.

Šta komunalni policajci smeju, a šta ne

Svaki od ovih prestupa po pravilu je za sobom povlačio hrpu pitanja o tome koje su to nadležnosti

komunalne policije i da li su i kada legitimisanje, verbalni napad ili upotreba sile opravdani.

Stoga treba podsetiti da prema Zakonu o komunalnoj policiji, u obavljanju poslova komunalni policajac ima

sledeća ovlašćenja:

Upozorenje: Komunalni policajac će upozoriti lice koje svojim ponašanjem narušava red u gradu.

Ovakva upozorenja se daju usmeno, pisano ili putem sredstava javnog informisanja;

Usmeno naređenje: Usmenim naređenjem komunalni policajac izdaje obavezna uputstva i zabrane,

ali i nalaže mere kako uspešno obaviti određeni komunalni posao;

Provera identiteta: Komunalni policajac može da proveri identitet lica uvidom u lične isprave ili na

osnovu izjave osobe čije ponašanje krši određeni komunalni propis. Pre provere, policajac je dužan

da upozna lice sa razlozima provere identiteta;

Dovođenje: Ako ne utvrdi identitet, policajac dovodi lice nadležnom organu da bi se utvrdio

identitet;

Pregledanje lica i predmeta: Komunalni policajac može da izvrši pregled osobe koja krši komunalni

zakon, ali takođe može i da pregleda vozilo ili predmete koji su u vlasništvu tog lica. "Komunalac"

prvo treba da pita lice da mu omogući pristup predmetima, a ako osoba to odbije on može sam da

proveri sumnjive predmete. Pregled lica mora vršiti komunalni policajac istog pola;

Privremeno oduzimanje predmeta: Policajac može privremeno da oduzme predmet koji je dobijen

kršenjem propisa ili je upotrebljen za tu svrhu. Prilikom oduzimanja predmeta, komunalni policajac

dužan je da izda potvrdu o privremeno oduzetim predmetima;

Video nadzor: Prostori i objekti mogu se obezbediti video nadzorom da ne bi došlo do kršenja

komunalnih propisa. Uređaji moraju biti vidljivi sa istaknutim natpisom da je prostor ili objekat pod

video nadzorom;Upotreba sile: Fizičku snagu i službenu palicu komunalni policajac može da

upotrebi samo ako ne postoji drugi način da zaštiti sebe ili drugog od fizičkog napada. Lisice

policajac, takođe, može da koristi protiv lica koje pruža otpor ili pokušava da pobegne.

To znači da im nije dozvoljeno da:

Sredstva prinude primenjuju po svaku cenu, jer slovo zakona kaže: U svom radu komunalni policajci

rukovode se i principom rada sa najmanjim štetnim posledicama, a sredstva prinude primenjuju samo kad je

to apsolutno nužno i u meri koja je neophodna za izvršenje zadataka bez nepotrebnih štetnih posledica;

Trajno oduzimaju lični dokument

Privremeno oduzimaju predmet bez potvrde o tome

Vrše dužnost bez službene uniforme sa oznakama

Odbiju zahtev lica da se pre primene ovlašćenja predstave službenom legitimacijom

Država sama vraća pogrešno uplaćen novac

Firme u Srbiji koje su pogrešno uplatile novac za naknade ili su uplatile više novca, počev od 2015.

godine, mogu da računaju da će im on biti vraćen.

Agencija za privredne registre, a na osnovu člana 4. Pravilnika o praćenju i načinu povraćaja više ili

pogrešno uplaćenih sredstava, po službenoj dužnosti, pokrenula postupak za povraćaj tih sredstava na račun

uplatioca. Prvo onaj iz 2015. pa redom. Na to mogu da računaju preduzeća koja su prema APR-u izvršila

uplatu većeg iznosa naknade ili su, pak, pogrešno uplatila sredstva.

I u narednom periodu, APR će nastaviti sa povraćajem više ili pogrešno uplaćenih sredstava izvršenih u

2016, 2017. i 2018. godini, u skladu sa izvršenom kontrolom koju sprovode nadležni registri, odnosno

Sektor ekonomsko- finansijskih poslova Agencije.

Osim toga APR će nastaviti da obavlja povraćaj više ili pogrešno uplaćenih sredstava prema dostavljenim

zahtevima podnosioca registracionih prijava. Pregled predmeta, odnosno registracionih zahteva, po kojima

je identifikovan višak uplaćenih sredstava po rešenim predmetima, a za koje nije izvršen povraćaj, dat je u

aplikaciji Pretraga rešenih predmeta za koje su uplaćene naknade u većem iznosu od propisanih.

RTV VOJVODINA

Zakazani ispiti za 160 sudijskih i tužilačkih

pripravnika

U pravosudni sistem Srbije primiće se 160 pripravnika u sudovima i tužilaštvima širom Srbije. Testiranje

kandidata sprovodi Pravosudna akademija 29.05. i 05.06.2018. godine u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i

Novom Sadu.

Po oglašenom javnom konkursu Ministarstva pravde od 15.12.2017. godine, Pravosudna akademija je

zakazala ispite za proveru znanja kandidata koji su konkurisali na mesto sudijskih i tužilačkih pripravnika.

Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić ističe: "Reč je o odluci Ministarstva pravde da raspiše konkurs

za prijem pripravnika u sudovima i tužilaštvima širom Srbije. Pripravnički staž traje dve godine i za to

vreme, pripremaće se i u praksi za polaganje pravosudnog ispita, pohađanje Pravosudne akademije i ulazak

u pravosuđe Srbije kroz prvu sudijsku odnosno tužilačku funkciju. Govorimo o 58 sudova (osnovnih, viših i

privrednih) koji ukupno primaju 121 pripravnika i 16 tužilaštava (osnovnih i viših) koja primaju 39

pripravnika."

Najveći broj kandidata na pripravničkim pozicijama biće primljen upravo u sudovima i tužilaštvima u

Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, ali i u još tridesetak gradova Srbije.

Po rečima direktora Pravosudne akademije Nenada Vujića, uloga Pravosudne akademije je da testira znanje

svih zainteresovanih kandidata koji su završili Pravni fakultet, a nisu položili pravosudni ispit, kako bi se

odabrali najbolji pojedinci da osveže naše pravosuđe.

Tako, ispit za tužilačke pripravnike, održaće se 29.05.2018. godine od 11:00 u sledećim gradovima:

- Pravnom fakultetu u Beogradu, Bulevar kraLja Aleksandra 67;

- Pravnom fakultetu u Kragujevcu, Jovana Cvijića 1;

- Pravnom fakultetu u Nišu, Trg kraLja Aleksandra 11 i

- Pravnom fakultetu u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 1

Ispit za sudijske pripravnike, održaće se 05.06.2018. godine od 11:00 sati na istim lokacijama kao i za

tužilačke pripravnike.

Kandidatima je bilo dozvoljeno da apliciraju i za mesto tužilačkog i za mesto sudijskog pripravnika,

odnosno u više tužilaštava i sudova, pa tako govorimo o jedinstveno evidentiranim kandidatima za tužilački

ispit - 247, a za sudijski 500.

Ovo je prvi put da se ovoliki broj kandidata prima odjednom u pravosuđe Srbije i posebno se ističe da je ovo

prvi put da se kroz jedinstveno testiranje kandidata primaju pripravnici.

Država nije vlasništvo pojedinaca nego svih

građana – neophodno prekinuti s praksom tajnih

ugovora

NIS, JAT, zemljište na kojem se gradi Beograd na vodi, vojno-poljoprivredno zemljište, nekadašnja fabrika

automobila – sve ovo bilo je u vlasništvu građana Srbije. Danas država Srbija ima manjinski udeo u srpsko-

ruskim ili srpsko- arapskim firmama koje su osnovane po ugovorima koji su uglavnom pod oznakom

tajnosti. Svi ovi ugovori, osim za Fijat, potpisani su na osnovu međudržavnih sporazuma. Takvim

sporazumima se istovremeno suspenduju zakoni Srbije.

Jedan od sporazuma koji je po svim dostupnim informacijama i istraživanju Insajdera bio štetan za budžet

Srbije, odnosno građane, bio je sporazum potpisan 2008. Tada su predstavnici vlasti iz DS-a, DSS-a i G17

plus u ime države, a navodno u interesu građana, ruskim partnerima prodali većinski udeo u nacionalnoj

naftnoj kompaniji NIS. Osim toga, ustupili su sve prirodne rezerve nafte i gasa u zemlje i to bez ikakve

javne rasprave a to znači da građani Srbije nisu znali nikakve detalje ni planove. Saznali su, nekoliko godina

kasnije, na osnovu istraživanja Insajdera.

Predstavnici gotovo svake vlasti ne samo što se usuđuju da sklapaju poslove na štetu države, kao da je

država u njihovom vlasništvu, nego ne žele ni da odgovaraju na pitanja novinara i da bar tako objasne

odluke koje su donosili u ime svih građana.

Nekada opozicija, a danas vlast, radi isto. Nekada su se protiv takve prakse bunili, danas je primenjuju. Svi

se sećaju brojnih optužbi predstavnika SNS u vreme dok su bili opozicija na račun Mlađana Dinkića i DS-a.

Jedan od ugovora koji je za njih tada bio sporan i štetan za Srbiju, a koji nosi oznaku tajnosti bio je ugovor

za Fijat.

U međuvremenu, predstavnici današnje vlasti, odnosno SNS-a i SPS-a, potpisali su međudržavni sporazum s

Ujedinjenim Arapskim Emiratima što je bila osnova za brojne ugovore i poslove kao što su izgradnja

Beograda na vodi na luksuznoj lokaciji, prodaja JAT-a, ustupanje vojnog poljoprivrednog zemljišta.

Na osnovu jedva dostupnih informacija do kojih se dolazi isključivo višemesečnim istraživanjem može se

zaključiti da je većina ovako sklopljenih poslova i ugovora bila na štetu države i građana i baš zato je

neophodno da se takva praksa prekine ili bar naknadno javnosti da uvi u sve tajne ugovore. Ne može se

oznaka tajnosti stavljati na ugovore kojim se, primera radi, bez ikakve javne rasprave i u tajno sklopljenim

poslovima, nekoj stranoj kompaniji ustupa državna imovina, koja je istovremeno i imovina građana.

Posle svega što je do sada poznato o „strateškim poslovima“ u koje se unosi državna imovina ubuduće bi

morali, kao u Švajcarskoj, građani da odlučuju na referendumu.

Država nije privatno vlasništvo ni Vojislava Koštunice, ni Borisa Tadića, ni Ivice Dačića, ni Aleksandra

Vučića niti nekog sledećeg predsednika ili premijera... ovo je država svih građana Srbije.

NAČELNIK GENRALŠTABA STEKAO

USLOVE ZA PENZIJU: Predsednik Vučić može

Dikovića da zadrži u službi

Načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković ispunio je zakonske uslove da ode u penziju, međutim

odluku da li će napustiti mesto glavnokomandujućeg srpskim oružanim snagama, ili će ostati još neko

vreme doneće predsednik Srbije Aleksadnar Vučić.

Diković ima 45 godina beneficirang radnog staža, od toga sedam na mestu načelnika Generalštaba, a 23.

maja napunio je 58 godina života, što ga automatski opredeljuje za penziju, kaže vojni analitičar

Aleksandar Radić.

- On mora po sili zakona da ide iz službe. Ali, predsednik Republike, u ovom trenutku to je

Aleksandar Vučić, koji postavlja, razrešava dužnosti i penzioniše oficire može da ga zadrži u službi

još dve godine - kaže Radić.

General Ljubiša Diković ističe da ne beži od penzije.

- Apsolutno sam spreman. Mogu odmah otići u penziju. To je jednostavna stvar, a ukoliko i ostanem u

službi biće sve po zakonu - rekao je on za televiziju N1.

Podsetimo, nedavno je predsednik Vučić rekao da je zadovoljan Dikovićevim radom.