Odrana pranjanska rakijada

Gornji Milanovac U Pranjanima, najveem selu izmeu Maljena i Rudnika, estu godinu zaredom odrava se takmienje u pranjenju okanja ljivove prepeenice. Proteklog vikenda, 50 takmiara u deset ekipa borilo se za titulu rakijskog delije.

Na proteklih pet rakijada iskljuivo se bodovao broj okanja sasutih u grlo. Ove godine, bilo je drugaije.

Poeni se dobijaju i za degustatorsko znanje, odnosno da se ve kod prvog srka pogodi koliko stepeni je jaka rakija. Tu je i disciplina izvlaenje rakije nategom iz bureta, kao i hodanje pa banderi dugoj sedam metara, a tu mnogi padnu na ispitu. Uveli smo prasee peenje kao meze i dozvolili da rakija moe da se razblauje pivom otkriva za Politiku ovogodinje inovacije predsednik odbora rakijade edomir Vujii.

U prateem programu prireene su izlobe rukotvorina i gibanica, nastupali su pesnici i izvorne pevake grupe iz aka, Brana i Mrajevaca, omladinski trubaki orkestar Etnoart (pobednik Gue 2004), a promovisani su i turistiki potencijali optine. iri, koji je ocenjivao rakije 47 domaina, za pobednika je proglasio Miloljuba Ristanovia iz Pranjana.

Takmiile su se ekipe iz Nia, Sremske Mitrovice, aka, Beograda, Bara i pet ekipa iz Pranjana i okolnih sela. U crnogorskoj ekipi je i Mila Proki, jedina ena takmiar, koja ree da je to njen doprinos ravnopravnosti polova kae nam pesnikinja Ljiljana Bralovi, domaica rakijade.

Na kraju takmienja, titula ekipnog pobednika je pripala grupi mladia iz podmaljenskog sela Tometino Polje, a iz istog tima je i rakijski delija Milan Stojanovi (22), jedan od najmlaih uesnika.

Treba piti, ali toliko da ostane normalan. I sam sam proizvoa rakije, a imam i prepeenice koju je moj deda ispekao pre 35 godina. Takmiim se prvi put, dolazim sigurno i dogodine poruio je ampion okupljenima na pranjanskoj rakijadi.

Organizator je vodio rauna i o onima koji su sagoreli u aru takmienja, pa su u sali doma kulture, gde je takmienje odrano, deurala graevinska kolica (japaner) sa natpisom taksi, a prvoga su na ist vazduh izvezli kapitena ekipe iz Beograda.

a Novi Sloba, inspirisan prilogom lana deda_alimpije, uradio sam istraivanje na temu rakijade u srpskom mestu Pranjani.

Tim povodom predstavljam vam video zapis sa Rakijade, kao i prigodan zapis iz mog lista Qurir .

iveli!

20. februar 2007. SRPSKI SPORT Rado Filipovi iz sela Brezna, koji je za pola sata sljutio vie od litar "muenice" i ostao na nogama, pobedio na pranjanskom takmienju u ispijanju rakije!

GORNJI MILANOVAC - Rado Filipovi (68) iz sela Brezna, koji je za pola sata sljutio vie od litar "muenice" i ostao na nogama, pobednik je pranjanskog takmienja u ispijanju rakije! Naime, na Belu nedelju, uoi istog ponedeljak, koji bekrije u Srbiji slave kao svoj dan, u varoici Pranjani kod Gornjeg Milanovca odrana je peta po redu Rakijada ili Bekrijada, kako je bekrije radije zovu.

Pobednik Rado Filipovi

Za ovogodinje takmienje u ispijanju ljute rakije od 19 gradi, popularno nazvane "muenica", koju je proverio struni iri uoi poetka takmienja, nadmetale su se etiri ekipe - "Bralovii", koji su kao pobednici prva etiri takmienja bili apsolutni favoriti, ekipa "Jagnjea brigada" iz sela Brezne, koju su svojim umeem u ispijanju rakije pomogli ore taki, profesor Univerziteta u Beogradu, i studenti BU Aleksandar Krvavac i Sran Srdi, meovita ekipa iz Sremske Mitrovice pod nazivom "J... nas onaj ko nas sastavio" ili JOKS, i ekipa "Srpski domaini".

U svakoj ekipi bila su po etiri takmiara koji su za neto vie od pola sata popili preko devet litara ljute rakije. Kako nisu svi takmiari uspeli da popiju istu koliinu rakije, o tome ko je koliko popio i kome e pripasti titula rakijskog bekrije, odluio je struni iri.

Za apsolutnog pojedinanog pobednika ovog neobinog takmienja koje, po reima ede Vujiia, nije puko ispijanje rakije, ve nastojanje Pranjanaca da promoviu svoj najbolji proizvod, iri je proglasio ezdesetosmogodinjeg Radoa Filipovia, koji je bio najstariji takmiar i, eto, najuspeniji.

On je, kako je izmereno, za neto vie od pola sata popio preko litar ljute rakije i bio je uspean na kontroli "opteg stanja takmiara", koje se sastojalo u prelasku preko improvizovanog brvna. Po logici stvari, i ekipa "Jagnjea brigada", u kojoj je Filipovi bio kapiten, ponela je laskavu titulu najuspenijih bekrija na ovogodinjoj pranjanskoj Bekrijadi.

I mnogobrojni novinari koji su pratili ovo takmienje, ali su, prema "cugu", mogli i da se takmie, za najsimpatinije takmiare proglasili su studente Aleksandra Krvavca i Sau Srdia. Koliko se zaista popilo "muenice" na takmienju bekrija uoi poetka uskrnjeg posta, teko je proceniti. U svakom sluaju, na Bekrijadi se zaista pilo - uostalom, kau Pranjanci, kao i uvek u Pranjanima, otkad je ljive i rakije.

Fun (sve vesti)

Rakijski delija - posle 40 godina treninga Nedelja, 18. februar 2007. 20:24

Na Petoj Rakijadi u Pranjanima, na obroncima Suvobora, za "Rakijskog deliju" 2007. godine proglaen je Rado Filipovi (68) iz takovskog sela Brezna.

Na takmienju u ispijanju ljute rakije, koje se tradicionalno odrava pred poetak uskrnjeg posta, uestvovalo je 16 takimara iz etiri ekipe. Takmiari iz Beograda, Sremske Mitrovice, Bake Palanke i Brezne popili su 17 litara "muenice" jaine 19 gradi, a po propozicijama, posle popijenog litra rakije, svaki uesnik je morao da predje preko grede duge pet metara.

Uesnici su tokom takmienja mogli da jedu neograniene koliine peenja i kiselog kupusa.

Pobedio je Rado Filipovi, koji je bio i najstariji takmiar, dok je najmladji uesnik bio Srdjan Srdi (22), student iz Beograda.

Pobednik je izjavio da "ve 40 godina intezivno trenira i da mu je ovo najvee priznanje koje je dobio".U Srbiju stiglo pivo od marihuane Stiglo je pivo sa marihuanom. Ova vest je kao bomba jue odjeknula prestonicom, a i ire, zbog novog piva koje je ovih dana poelo da se prodaje u beogradskim kafiima. S obzirom na to da kod nas legalizacija marihuane nije ni na vidiku, mnogi su se zapitali kako je novo pivo sa ekstraktom industrijske konoplje uopte stiglo u vitrine. Dok su se oni najmlai konzumenti kanabisa, kojih je iz godine u godinu sve vie, vrlo obradovali novom proizvodu, policija je jo jue krenula u potragu kako bi utvrdila ko je uopte dao dozvolu da se ovaj proizvod prodaje na tritu. Inae, proizvoa piva je Dupetit natural products iz Nemake, a uvoznik i generalni zastupnik za Srbiju i Crnu Goru je preduzee Kanabia d. o. o. u Gostivarskoj 63 na Vodovcu. Tu smo jue pokuali da saznamo iju saglasnost za uvoz imaju, ali firma nije prijavljena slubi 988, a na adresi na Vodovcu nikoga nije bilo. Ipak, Glas je saznao da su saglasnost za uvoz Kanabia - Der Hanftrunk dale ak tri eminentne dravne ustanove. Dr Zoran Nikoli, naelnik pogranine sanitarne inspekcije, rekao je za Glas da je sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja izdala saglasnost za uvoz piva sa kanabisom iz Nemake na osnovu rezultata tri analize ovog piva. - I Institut za higijenu Vojnomedicinske akademije i Institut za zatitu zdravlja Srbije Dr Milan Jovanovi Batut, kao i Poljoprivredni fakultet ustanovili su da pivo kanabia u sebi nema psihoaktivnih supstanci, odnosno tetrahidrokanabinol (THC). To je jedinjenje koje sadri konoplja, a koje daje halucinogene efekte - izjavio je dr Nikoli, napomenuvi da se miljenje sve tri ustanove prikupljalo mesecima. Dr Nikoli je objasnio da postoji vie vrsta industrijske konoplje, od kojih neke imaju veliki procenat THC-a, neke uopte ili malo. On pretpostavlja da je u proizvodnji ovog piva koriena konoplja koja uopte nema psihoaktivno dejstvo. Pivo ima ukus kanabisa, ali nema efekat koji daju neke od industrijskih konoplji, tvrdi dr Nikoli. Isto to utvrdile su i tri ustanove do ijih je zakljuaka doao i novinar Glasa. Strunjaci Batuta, tanije naelnik Centra za hranu i ishranu dr Duica Nikosavi navela je u svom izvetaju da pivo kanabia ispunjava uslove u pogledu mikrobioloke ispravnosti i sadraja toksinih metala (olova, kadmijuma i arsena, kao i tetrahidrokanabionala). To je ustanovio i naelnik Instituta za higijenu VMA prof. dr Milan Pavlica. U njegovom izvetaju stoji da hemijskom analizom nije dokazano prisustvo THC-a, a ni prisustvo drugih potencijalnih zagaivaa. Do tog zakljuka doao je i specijalista sanitarne hemije na VMA mr Milan Maksimovi, kao i ef Katedre za tehnologiju konzervisanja i vrenja prof. dr Ida Leskoek alukovi. Profesorica alukovi je u svom izvetaju napomenula da se konoplja nalazi na listi toksinih biljaka kojima je zabranjena upotreba u proizvodnji namirnica, ali ona se moe koristiti za proizvodnju aroma za prehrambene proizvode, to je ovde sluaj. Ona dodaje da stilizovan crte konoplje ne dovodi kupca u zabludu u pogledu porekla i sastava namirnice jer aroma koja je koriena u proizvodnji piva i potie od konoplje. U navodima deklaracije stoji i da je ekstrakt dobijen iz konoplje gajene u bavarskom podruju koja se po sadraju narkotikih svojstava, kanabinoida, drastino razlikuje od konoplje gajene u tropskim podrujima za koju su ovi sastojci karakteristini.Diplome za ispijanje rakije Na "Suvoborskoj rakijadi" u selu Pranjani, izmeu aka i Gornjeg Milanovca, prvu nagradu u ispijanju "ljute" rakije osvojila su tri takmiara. Takmiari Ranko Gunjak (51) iz Viegrada, Duko Bralovi (25) iz Pranjana i Stracimir Lomovi (31) iz susednog sela Brezna dobili su diplome i po balon rakije. Na "Suvoborskoj rakijadi", koja je zavrena kasno preksino, takmiile su se dve ekipe od po pet takmiara. Po pravilima, svaka ekipa morala je u kvalifikacijama da popije po 2,5 litra rakije, da bi se prelo u drugu disciplinu - prelazak preko grede duge pet metara. Gredu su preli samo Gunjak, Bralovi i Lomovi i ponovo su popili po pola litra rakije. Nijedan takmiar nakon toga nije uspeo da pree drvenu gredu, pa su sva trojica proglaeni za pobednike.

Rakijada, jedinstveno svetsko takmienje u ispijanju ljute rakije, odrana u podravnogorskoj varoici Pranjani

Bekrije u besteinskom stanju

Posle ispijanja litra muenice, takmiari su ili na test centra za ravnoteu prelazei preko improvizovanog brvna, ali je samo njih nekoliko i uspelo u tome. Ostali su iz sale izneti na kolicima specijalno napravljenim za ovu priliku

ela nedelja, prva posle Zadunica, kakav je obiaj u podravnogorskoj varoici Pranjani, pripada bekrijama i tu su ene ljubitelja dobre kapljice potpuno bespomone. Nekadanju Bekrijadu zamenila je Rakijada, valjda jedinstveno takmienje u ispijanju ljute rakije u svetu. Mesto za estoki okraj bekrija iz Pranjana, Bara, aka, Podgorice, Nia, Gojne Gore, Loznja, Teoina bila je velika sala Doma kulture, gde je odreen prostor za takmienje koji je u popunosti liio na arenu. U ringu ekipe: Iz bureta, Lokva, Dabrovi sa Karaburme, Ravnogorski pokret,Tometino Polje, Crna Gora i Brda (Srbija), Bralovii, Teoin i JOKS (Je.. nas onaj ko nas je sastavio).

Poput bekrijskog pauna, arenom se epurio Rado Filipovi (79), prologodinji pobednik Bekrijade, ija boja lica dovoljno govori o tome koliko je hektolitara rakije Rado u ivotu preradio.

- Ovi su, bre, sinovac, amateri za mene. Pa, gde e, bre, ovi tetovirani sa motorima da piju sa mnom. Fala im to su doli, ali nekako su mi potanki za ovu nau rakiju. Ili, ovi iz Beograda? Ma, ima da ih poistim kao brezovom metlom! Ja sam aktivno poeo da pijem rakiju kada mi je bilo 12 godina i od tada svakog dana pijem oko litar rakije dnevno, pa izraunaj ti koliko sam do sada rade satro. Je.. me samo ona greda to moram da preem preko nje posle prvog litra rakije. Ma, nije zbog rakije, nego me zbog reume izdaju kolena - pria Rado bacajui saaljiv pogled na ekipu motociklista i Dabrova sa Karaburme.

AMERI I RUSIIako najavljeni, Amerikanci, verovatno po upozorenju i preporuci svoje vlade, nisu stigli u Pranjane, a nije bilo ni Rusa koji bi, nakon vienog u Pranjanima verovatno dobili neku vrstu kompleksa nie vrednosti.

U neko doba ekipe su bile spremne za prvi litar rakije ija je snaga, kako je izmereno gradom, 19 gradi - ba onakva kakvu bekrije najvie vole, pa je dat znak za poetak velikog bekrijskog okraja. Meutim, poetak ispijanja rakije moramo preskoiti jer ga je teko reima doarati i prepriati. Ispijanje prvih aica muenice niko nije mogao da ovekovei ni fotoaparatom. Tek kod pete-este aice pokreti takmiara bili su koliko-toliko mirniji. Posle svega petnaestak minuta sve etvorolane ekipe su prvi zadatak, ispijanje prvog litra rakije, obavile veoma brzo i efikasno, ali ve sa znakovima zamora materijala. I, kako je iskusni Rado Filipovi i predvideo, prvi takmiari koji su iz sale izneti na specijalnim kolicima za ovu priliku, bili su ba takmiari Dabrova sa Karaburma i iz ekipe bajkera. Oni nisu ni doekali proveru stanja centra za ravnoteu, odnosno prelazak preko improvizovanog brvna, bandere dugake devet koraka i iupane verovatno tu negde pored doma, jo kaljave. Meutim, maligani su ve odavno uli u damare takmiara te nije bilo udno da je od njih etrdeset zamiljeno brvno preko potoka (banderu) bez pridravanja prelo svega nekoliko.

- Preforsirali - bio je komentar Mile Popovi iz Beograda, jedine takmiarke meu bekrijama koja je kao stoperka od aka do Pranjana primljena u ekipu Crna Gora i Brda. Inae, prema njenoj tvrdnji, slabo pije, ali je dola tek da dokae da i ene mogu da budu ravnopravni takmiari sa mukarcima i u ovakvim igrarijama.Kada su organizatori shvatili da su takmiari preforsirali flau, odustali su od drugog kruga ispijanja rakije i preli na drugi zadatak - na izvlaenje rakije iz bureta nategom. Koliko je ko od takmiara popio iz natega, to je, inae, oprobana metoda bekrija u normalnim situacijama, nikada se nee saznati, kao to organizator nikada nee uspeti da sazna koliko su popili i navijai ekipa od kojih su mnogi bili i u skoro besteinskom stanju. Ma, pili su svi, pa ak i trubai, koji su se svojski trudili da dignu moral takmiara i olakaju im teke bekrijske takmiarske muke.

U neko doba, kada je bilo je jasno da organizacija ozbiljno ugroena, iri je na brzinu podvukao crtu, sabrao ta je trebalo da se sabere i obnarodovao je da je pobednik este po redu pranjanske Rakijade ekipa iz sela Tometino Polje, a da je pojedinani pobednik mlaani Milan Stanojevi (22), vojniina na civilnom odsluenju vojnog roka i ef pobednike ekipe. Zaudo, i pored znaajne koliine popijene rakije, Milan Stanojevi koji i pored mladosti ima znaajno bekrijsko iskustvo jer je poeo da cuga ve u trinaestoj godini, dao je upozoravajuu izjavu koja se odnosi na mlade.- Jesam pobedio, ali to ne znai da mladi ljudi treba da piju. Doao sam da se takmiim iz razloga to sam hteo da dam doprinos stvaranju robne marke rakije koja se proizvodi u naim krajevima. Ne krijem da volim dobro da popijem ali, pre svega, rakiju iz naeg porodinog podruma koja je stara preko trideset godina - kae mladi pobednik ponavljajui nekolko puta da rakija nije za mlade ljude.

Prema reima ede Vujiia, jednog od organizatora, cilj manifestacije je druenje i afirmacija rakije kao jednog od najznaajnijih proizvoda u pranjanskom kraju. Pranjanska ljivovica je othranila mnoge porodice i odkolovala mnogo dece. Rakija je tu, kae edo, kada se raa, ispraa u vojsku, venava, ali i kada se tuguje. Na sreu, na Belu nedelju, u Pranjanima se retko tuguje!

Reporter Glasa u podravnogorskom selu Pranjani, jednom od najveih u Srbiji, u kome su tokom Drugog svetskog rata spasavali Amerikance

U etnikoj kafani Kod Ranka Ustae

Pa, zar zaboravi taj Dord Bu leto 1944. godine, kada su Pranjanci krv propljuvali dok nisu ovde, na Galovia brdu, napravili aerodrom za evakuaciju preko 500 saveznikih avijatiara u uvenoj operaciji Halijard. Mi im spasli toliko pilota, a njemu sada drai iptari

Srean dolazak u Pranjane kolegi iz Glasa javnosti eli ekipa Radija Lipov lad pesmom...- prepoznajem na radiju u kolima glas kolege Gorana Trifunovia Dronje koji je nedavno ubedio Ranka Milutinovia Ustau da ortaki otvore valjda najlokalniji radio na svetu. eli mi Goran Dronja dobrodolicu u podravnogorsko selo Pranjani, posle Azanje, po povrini, najvee selo u Srbiji uz dodatnu radio poruku koja je zvuala kao reklama, da me oekuju u uvenoj etnikoj kafani Kod Ranka Ustae.

U varoici Pranjani, udaljenoj od Gornjeg Milanovca oko 50 kilometara na putu prema Poegi, ima oko 600 domova sa oko 2.000 dua i oko 1.200 biraa, to je za Pranjance veoma bitno. Varoica sa nekoliko zaseoka koji nose imena po porodicama ima dve kole, dve itaonice, crkvu koja se obnavlja, dva groblja, fudbalski klub koji je osnovan jo 1939. godine, Dom kulture, ambulantu koju su nedavno renovirali Amerikanci, nekoliko prodavnica i poljoprivrednih apoteka i ak devet kafana meu kojima je, mereno razmenom svakodnevnih lokalnih i svetskih informacija, svakako, najbitnija kafana Kod Ranka Ustae.

Pored gazde Ranka Milutinovia Ustae, stalni gosti kafane su i Greba, uljo, unja, Zec, Bajdo, Seljonaelnik, Kreja... i, naravno, vlast sela u liku Radovina Veselinovia Grebe, predsednika mesne zajednice.

EKAJUI RAKIJADUPranjanci su, inae, poznati kao veoma bistri, vispreni i duhoviti ljudi, pa im nije bilo teko da smisle i takvu manifestaciju kao to je Rakijada, takmienje u ispijanju ljute rakije. Ideja za Rakijadu koju su Pranjanci odmah prekrstili u Bekrijadu dao je edo Vujii, vlasnik kafane Ana. U njegovoj kafani, uostalom kao i ostalim kafanama u Pranjanima, kod mnogih gostiju primetno je bledilo na licu.- Ma, nije im nita, nego jue su bile Zadunice, a to je, ve po tradiciji, dan kad se na grobljima estoko trenira za Rakijadu koja se odrava sledee nedelje, na belu nedelju koje su bekrije odredile kao svoj dan. Ovo je ve esta po redu Rakijada koja je od pre tri-etiri godine dobila i meunarodni karakter. Rakijadu sam, zapravo, zamislio sasvim drugaije, nekako, kao priliku da stvaramo robnu marku za nau pranjansku rakiju i da se tako promoviemo u svetu, a ne kao puko opijanje. Ali, narod ko narod - dou da se takmie, uljoskaju se i sjebu nam ideju. Da je ideja pitka potvruje i interesovanje Ambasade Amerike u Beogradu, koja je izrazila elju da dovede oko 200 gostiju u Pranjane i da tako demonstriraju prijateljstvo Amerikanaca i Pranjanaca zapoeto u Drugom ratu, ali se desilo ovo sa Kosovom, pa je njihov dolazak za sada neizvestan. to se mene tie, vrata su svima otvorena - kae Vujii naglaavajui da postoji mogunost, ako se politike prilike stabilizuju u korist Bekrijade, da u maju Rakijada bude ponovljena, ali samo za strance.

- Vidi-poinju predstavljanje sela predsednik Greba i Ranko Ustaa, dok im logistiku podrku daju gosti za susednim stolovima koji u isto vreme pomno prate da Greba i Ranko Ustaa neto ne prekardae u podacima. U ovom selu se vazda ivelo od poljoprivrede i verca. To ti je tako - mnogo rakije, mesa, voa, sira, kajmaka ..., a ovde nismo imali gde da prodamo, pa smo te nae proizvode nosili najee u Sarajevo. Jeste da je to bilo zabranjeno, ali nam je svaka vlast, nekako, gledala kroz prste. U Sarajevu sam i zaradio nadimak - kae Ranko Ustaa. Tada, valjda 1966. godine, sam na pijaci u Sarajevu prodavao etke drpare koje smo pravili ovde u Pranjanima od korena trave koobije i od toga se, Boga mi, lepo ivelo jer su nae etke bile uvene po tome da mogu da operu i najveu troku. Nisu bile za pranje bruke, ali za troku jesu! E, kad sam rasprodao robu i onako, ekajui vreme da krene uveni voz ira kojim se tada putovalo, poem da bazam po gradu i tako uem u jednu damiju, Ma, onako, bezveze - tek da vidim. Taman kad sam izlazio iz damije ispred mene banu neki Vasilije, moj Pranjanac i kum po nadimku. E, sad do mojega, pomislih, jer mi je odmah bilo jasno da mi sledi neki nadimak. Sutradan se vratim u Pranjane gde me je ve ekao nadimak Ustaa. Eto, nije ga mrzelo da poalje nekom telegram, ta li je. Inae, zgradu u kojoj se danas nalazi kafana gradio je pre oko 130 godina nekada uveni trgovac Desimir Simovi i u njoj je drao magazu. Poto je Desimir negde 1946. godine zbrisao iz zemlje u Junoafriku Republiku, u zgradi je bila kola, pa ponovo prodavnica, a pre trideset godina sam zgradu kupio i otvorio kafanu Lipov lad. Ali, taj naziv kafane je samo za poreznike, sudske pozivare i tako te uniformisane slube. Narod, ko narod, odmah joj je dao naziv Kod Ranka Ustae i tako do dana dananjeg.

Pranjanci tvrde da ih politika ne interesuje previe, ali ih podaci o tome koliko je ovo selo do sada dalo predsednika optine Gornji Milanovac, pa i ona deavanja u vreme Drugog svetskog rata, ozbiljno osporavaju tu njihovu tvrdnju.

- Ma, tano je to da su Pranjani do sada dali ak pet predsednika optine - neki Stanojevi, pa Duan Papi, Draimir Marui Faketi u dva mandata, sledi Milutin Prodanovi ibi, pa opet sada Marui i to mu doe, raunajui od Drugog rata do danas, jedno 35 godina upravljanja milanovakom optinom, ali obian narod vie misli na to kako e da poseje, kako da namakne da kupi vetako ubrivo koje je preskupo, kako da izrani stoku, da proda ono to proizvede, da se negde zaposli, da neto zaradi, pa makar i vercom, da ima dobre puteve, struju, vodu..., a to se tie politike, slabo se o tome govori i u vreme izbora - tvrdi donekle (ne)iskreno Radovin-Greba Veselinovi, predsednik mesne zajednice i odbornik u SO Gornji Milanovac.

Zidovi kafane Kod Ranka Ustae ukraeni su mnogobrojnim fotografijama ia Drae i drugih znaajnijih etnika, a na najveem broju fotografija nalaze se savezniki avijatiari koji su preiveli rat Drugi rat zahvaljujui narodu Pranjana, a posebno Draganu Vidakoviu (88) koji je redovan gost kafane.

- Da si me o Amerikancima pitao pre petnaestak dana o njima bih ti rekao svata lepo. E, danas, posle ove bruke sa Kosovom, Boga mi, bez obzira na to koliko imam prijatelja u Americi, situacija je drugaija. Pa, zar zaboravi taj Bu leto 1944. godine kada su Pranjanci krv propljuvali dok nisu u Pranjanima, na Galovia brdu, napravili aerodrom za evakuaciju preko 500 saveznikih avijatiara u uvenoj operaciji Halijard. Mi im spasli toliko pilota, a njemu sada drai iptari. O tome da sam zbog prijateljstva sa Amerikancima 1948. osuen na sedam godina robije koju sam izdrao u Zabeli i mnogim drugim problemima koje sam imao i da ne govorim. No, sve neto mislim da ameriki narod ne misli kao ovaj Bu i da e se sve promeniti kada on zglajzne sa vlasti - nada se Dragan Vidakovi, koji je, uzgred budi reeno, i osniva lokalnog FK Brezak koji postoji jo od 1939. godine i iji je on poasni predsednik.

POVODI

Rakijada u Pranjanima - ouvanje tradicije ili promocija alkoholizma

Na eks, ravno do dna

etiri decenije treninga: Rakijski delija Rado Filipovi

AleksandarArsenijeviGornji Milanovac, aak - Da bi rakija ljivovica, odnosno prepeenica u narodu jo poznata i pod imenom muenica, a za kojom neosporno vlada interesovanje na inostranim tritima, kao u ostalom i za drugim vrstama vonih rakija s naeg podruja kao to su viljamovka ili kajsijevaa, mogle da prerastu u srpski izvozni brend, slau se i proizvoai i voarski strunjaci i konzumenti ovog tradicionalnog pia ija proizvodnja i konzumiranje se u Srbiji smatraju delom tradicije. Iz ovih razloga Ministarstvo poljoprivrede je ak i pripremilo zakon o rakiji kojim se propisuju kriterijumi koje bi ovo pie trebalo da ispunjava kako bi se nalo na tritu i izvoznoj ponudi. Da je proizvodnja kvalitetne rakije osim tradicije i stvar prestia meu voarima u Srbiji, svedoi i manifestacija Dani rakije koja se svake godine odrava u banji Gornja Trepa nadomak aka, gde proizvoai rakije izlau svoje proizvode, a iri bira najbolju rakiju.

PUBERTETSKO ISPIJANJENa drugoj strani konzumiranje rakije i alkoholnih pia uopte u Srbiji smatra se svojevrsnim dokazom zrelosti, zbog ega je, kako upozoravaju zdravstveni radnici koji se bave leenjem bolesti zavisnosti, uobiajena pojava, naroito na seoskom podruju, da vrlo mladi ljudi postaju alkoholiari.Takmienje u ispijanju ljute rakije koje je prole nedelje peti put odrano u varoici Pranjani na obroncima planine Suvobor, a na kojem je 16 takmiara popilo 17 litara prepeenice jaine 19 gradi, odnosno 47,5 stepeni, i ovoga puta izazvalo je oprene komentare u javnosti. Dok na jednoj strani organizatori i svi koji su naklonjeni dobroj kapljici tvrde da je cilj manifestacije ouvanje tradicije, lekari, psiholozi i zaposleni u ustanovama kulture tvrde da se ovakvim takmienjem promovie alkoholizam za ije se leenje i prevenciju svake godine izdvajaju velika sredstva, a posledice ne trpe samo alkoholiari i njihove porodice, ve itavo drutvo.Predsednik optinskog parlamenta u Gornjem Milanovcu Duan urovi za Danas kae da je proizvodnja rakije u takovsko-rudnikom kraju zaista deo tradicije i da je u selima ovog dela Srbije stvar prestia proizvodnja kvalitetne rakije koja se godinama uva i pije samo u izuzetnim prilikama kao to su roenje deteta, krtenja, svadbe..., ali da, kako kae, grevito pubertetsko ispijanje rakije, kao to se to radi na takmienju u Pranjanima, nema nikakvih dodirnih taaka ni s razvojem turizma, ni s narodnom kulturom, a najmanje s tradicijom.- Kada se govori o rakiji i tradiciji peenja rakije treba imati u vidu da je re o neemu to se doivljava kao srpski nacionalni brend. Da je to tako svedoi i veliko interesovanje koje je na inostranim tritima vladalo za vone rakije koje su se proizvodile u pogonima u Kotuniima, a koji zbog poznatih dogaaja vie ne rade. Nekoliko decenija stara rakija, te kvalitetna rakija na visokoj je ceni i materijalno i statusno. U ovom delu Srbije ak se i uspenost neke kue meri po tome kakva se rakija pee i koliko dugo se uva u buradima. Meutim, ovo to se radi u Pranjanima, grevito ispijanje na eks i takmienje u tome ko e vie da popije a posle toga da hoda po gredi, jeste dezavuisanje i tradicije i same rakije i ostavlja runu sliku u javnosti - objanjava urovi.

RAKIJICE, RAKO- Alkoholisanje u Srbiji predstavlja drutveno prihvaen fenomen, pa stoga moe da se izdigne na rang javne manifestacije. Nijedan populistiki skup, pri tom, ovde se ne zavri bez opteg alkoholisanja. To je i preutni, nepisani kulturni model, nazvan uvanjem narodne tradicije. Tako su se Srbi dosetili da niko ne moe da im prigovori da promoviu alkohol, ve da razvijaju samosvojni, takozvani saborni kulturni model, za koji imaju i specijalizovanog ministra u vladi, s prepoznatljivim nadimkom. Tako ete, i posle impresivne kampanje ministra zdravlja, na svakom mestu naleteti na nalepnicu "zabranjeno puenje", makar formalno, ali ne i "zabranjeno alkoholisanje", makar formalno. Imate i one "umrlice" na paklicama cigareta, ali ne i na bocama s alkoholom. Znam da su se ovi ljudi u Pranjanima u prvo vreme malo zavitlavali za svoju duu, a odreeni nivo postignut je kada je potpredsednica optine (lekar, patolog) otila da udostoji skup. Jo nije stiglo do nivoa nekog ministra. Sada to nije ni bilo mogue, jer je ovo samo tehnika vlada i ne bavi se sutinskim pitanjima. Primetno je i da se izvesni Pranjanci jedino odriu narodne tradicije ba kada dou na vlast (decenijama je "drana" u Milanovcu), kada s "muenice" i patoke prelaze na viski, ovde poznatiji kao - "divas" - kae o fenomenu Rakijade u Pranjanima, Branka Vukovi.Ipak, uprkos upozorenjima i izuzetno negativnim stavovima povodom takmienja u Pranjanima, koje su se organizatori dosetili da poveu i s poetkom uskrnjeg posta, teko je poverovati da e se odustati od daljeg organizovanja Rakijade. Bilo bi ipak nepoteno kada bi se reklo da graani Srbije, pa samim tim i ovog kraja, nisu svesni pogubnih posledica alkoholizma, o emu i svedoe stihovi: "Rakijice rako ja te volim jako, ali ti e mene rako u jendek polako".

Svetsko pijanenje u Pranjanima: Od rakije nema bolje ene... Formirane su dve ekipe, od domaih takmiara, koji su prvo ubili po nekoliko zidarskih piva, i gostiju, koji su kasnili zbog sarane

pie: Dragan Todorovi

Priznanje Radou Filipoviu, uesniku takmienja u ispijanju ljute rakije

Pranjani pripadaju optini Gornji Milanovac, ali su od Milanovca daleko, teko objasniti gde su. Najbolje rei da su tri kilometra od Kotunia, pod Suvoborom, nekad bili okruno mesto, sad mesna zajednica. Jo bolje rei da je to mesto odakle su spasavani savezniki piloti, vele preko est stotina, a bolje od najboljeg da se tu ve etiri godine odrava, kako su ga metani nazvali, Svetsko prvenstvo u ispijanju rakije.

Po dogovoru sa organizatorom, edomirom Vujiiem, stignemo sat pre podneva, pravo u njegovu kafanu Kod Ane. ovek nas domainski doeka, upozna sa enom imena Ana, sa ostali prisutni i dolazei. Moe kafa, moe rakija, moe i da edomir kae, zakazali takmienje u jedan, ali to e se sigurno odloiti koji sat, tako je to kod bekrija. Okupljaju se etvrti put, sve poelo sluajno, jedni rekli da je Bralovia rakija obina eerua, i uzeli da probaju, prve godine svi seli za jedan astal, dugaak, niko nije mog'o da ustane, dokazano da nije eerua. On lino, ko domain, popio litar vinjevae na eks, i proglaen za sudiju, jo je u tom svojstvu. Onda shvatili da oni, u stvari, promoviu svoj i nacionalni brend rakiju. Cilj je popularizacija brenda, uju da ne valja reklamirati rakiju, ali nita ne valja u velikim koliinama, samo treba imati meru, ko u svemu... Zato se trude da imaju meru, prole godine im televizija uslikala jednog koji se valjo u blatu, a to ne valja, ne da ne valja, teti, tako su i odluili da ne budu rakijada, nego Svetsko prvenstvo, da to bude sa merom, da se znaju propozicije...

TAKMIARSKI ELAN...: Preko lakta

SEDAM TONA: Bije podne, stiu muziari, sedoe do instrumenata, eto i gostiju, ta e, uzee po pivo, veliko. Eto i Miloa Bralovia, unese tridesetak litara rakije u kanisteru, ode iza anka da sipa u merice, staklene pljoske od 7,5 deci, to bi se reklo, od tri frtalja. Obavi, pa sede, krupan, etri i po banke, jo momak, vidi se, spremio se, stajae farmerke, pletena rolka na rajsferlus, kosu tera vie napred nego desno. Stigoe i neki sa nekim malim kamerama, vele novinari iz Milanovca, Milo zagladi kosu rukom i ode na trem da se izjavi televiziji. Vraa se, pre tri godine dobio srebrnu medalju u Novom Sadu, ima on ljive, ima i rakije, trenutno sedam tona, sve u hrastovim buradima, ima i dozvolu za flairanje, ali niko da mu kae kako na trite, kako sa tim dozvolama, kako sa ti standardi, ko e rakiju standardizovati. Prole godine svaki popio po litar, nije bilo dobro, treba sauvati glavu, zato su i uveli hodanje po gredi, ko pree gredu, sauvo je glavu. Nezgoda je i to ne moe pustiti svakog da se takmii, sa rakijom druga glava, zato se takmie samo ljudi iz kraja, gde e svakog pustiti, moe svata da bude, otkud zna ko je od kakve japije.

Muzika u oku uze da se tima, ima i'armonika, peva uze mikrofon sa plavim gajtanom, eleo bih da te zaboravim... Organizator unese majice sa znakom, odtampane diplome za sve uesnike, eto i Miloevog brata, Milutina Bralovia, prologodinji pobednik, kako je taj krupan, stade u stolicu. Umesto pozdrava, Ako bude problema, nemojte da slikate, prole godine nam slikali jednog u blatu, ispala frka, dolazila milicija da zabrani... Pa kad je pobedio, popio 46 rakija i pet piva, nako, usput, nije dozvoljeno piti vodu, ta e mu biti, posle toga vozio do aka, sad ga neto boli glava, nee mnogo. Muzika prela na repertoar, Od rakije nema bolje ene/ po tri dana ona ljulja mene, a ima jo, Oj rakijo ja te volim jako/ a ti mene rako ljuljaj polako, i jo, Od rakije nema boljeg druga/ kad je pijem ne znam ta je tuga...

Proe i dva sata, jo se zagrevaju, ko pivom, ko rakijom, postavie etvorometarsku gredu na pod trema, unee prase za meze. Rekoe da takmiari neto kasne, ali sad e, premestie nas za sto sa gospoom, ispostavi se pesnikinjom, suprugom pobednika Bralovia, pesnikinja u crvenom, sa crvenu ogrlicu, iz crvene torbice izvadi knjigu, svoju, ima naslov, ima recenzije, lino Pero Zubac, ta kae Pero, Pesme sam prvi put sluao dok ih je sama pesnikinja kazivala, u prelepom prostoru svog zaviaja, na jednom podsuvoborskom zaravanku, i uvek dok itam njene knjige osetim tu irinu prostora koju je ispunio njen blag zrnast glas... Ali to nije ono osnovno to volim u njenoj poeziji, to jeste jedna vedrina, jedrost, jedna svetlost, strast... Ima u poeziji iskrenosti, tople ko letnji dlan... Upoznasmo se i sa sadrajem, riknama, pokoricom, etvrta knjiga, lan UKS-a ivi meu ljivama i oblacima, do sada u ivotu skoro nita nije preskoila, volela, bila voljena, iz svega poeziju raala...

...I STROGA PRAVILA: Hodaj, bre

SVE ISTA DESETKA: U kafanu banu grupa od nekoliko ljudi, reklo bi se sa sarane, zadrali se dok su ispili za pokoj due, organizator sa njima popuni ekipu gostiju, u domai tim uoe Bralovii, sa nekoliko pojaanja, izbrojae se, svaka ekipa po est lanova. Organizator eda izae pred muziku, Dobar provod, dobra rakija, pozva pesnikinju da kae svoju poemu o rakiji. Pesnikinja stade me instrumente, otvori knjigu, Naslonio seljak brigu na proe/ o ljivovu granu okaio muku/ uzeo radost u jednu/ pljosku rakiju u drugu ruku... Organizator naglasi da pobeuje ekipa koja vie popije i ostane sa vie lanova. Pred ekipe stavie po pljosku rakije, poe, kako nego dostojanstveno i sa merom. Brka, iz ekipe oaloenih, sa crveno-belom kapom s kiankom, za potrebe kamere, za sve potrebe, naginjae direktno iz pljoske, jedan sa rupom na demperu je, usled prethodnog piva, bio eliminisan ve posle druge aice, najmlai, u odelu, se neto stres'a, sve neto drma ramenima, ali dri tempo. Ispraznie pljoske, na trem, na gredu, onaj pod pivom omae, ostali isterae duinu. Natoie im drugu pljosku, stavie ovale sa peenjem, vie ivim nego peenim, pije se, trpa ono polu ivoprase, ali sve sa merom, sve jedan drugog zalau, primae se peva, odvrnu, Kad sretne Hanku, i kamerman uo u teren, ulazi i u ae, onaj u odelu prilego preko stola, pesnikinja nameta kosu, s knjigom u obe ruke prihvata, Vreme ide teku godine... Onaj s kiankom skinuo kapu, ekipe meusobno nazdravljaju, Tera kola Mitar rabadija, pozdravljaju pridole u kafanu, piju na eks, piju preko ruke, peva dri oaloeni sto, Od rakije nema bolje ene, jedan od gostiju prilazi i sa stola oaloenih ispija sve aice, ode i druga pljoska.

Jopet greda, preoe, i dvaput, pri'vatie se tree pljoske, onom u odelu ispalo sve iz odela, samo se trza, samo ini, trai muziku, Radovane svrati sa planine, peva se dri svog repertoara, U dui se zebnja javi, Odelo i to pogaa, do'vata pljosku, oduzimaju mu je, pri'vata se Kianka, jes' u godinama, al' ume, prvo proe rukom kroz brkove, pa nagne, pa kad se obrie, Ako misli Srbin biti... Ne zaostaju ni Bralovii, svi ipe, pa se pogrle, pa dignu aice, pa muki, preko ruke, eksiraju.

Uto stigoe lovci, unee neki kotli sa sadrajem, i oni preoe preko grede, bacie gredu, posedae na trem pa udarie po pivu. Unutra pesma sve pogaa, Mala moja imirovo drvo/ ko je tebe poljubio prvo, svi nazdravljaju, Odelo neto pokaziva glavom, ramenima, trai mikrofon, glava mu pada na sve strane, peva kod neke teke pesme, Aaa, Eee, Bralovii iskreu treu flau, prazna, Odelo mlati rukama, Kianka pozira sa polupraznom pljoskom, Bralovii trae repete, nazdravljaju pivom...

Formira se trolana komisija, predsednica gospoa pesnikinja, stadoe da odluuju, peva kod jo jedne teke pesme, Aaa, bi i, Od Topole, od Topole, prekidoe muziku, mikrofon pri'vati pesnikinja, ekipni pobednik sto Bralovia, svi dobili istu desetku, pojedinani pobednici sa drugog astala, prvo mesto dele Rado Filipovi Brka i Konstadin Stanojevi, najborbeniji uesnik Ivan Filipovi. Pesnikinja stade da deli priznanja, dobitnici da zahvaljuju, trudie se da opravdaju priznanje, cele godine e raditi na usavravanju, Kianka ima primedbu, zato na priznanju nema njegove slike, bar do pola da bude slika, i Odelo stie do pesnikinje, jes sav ispo iz odela, ali najborbenije uspeva da klimne glavom, muzika nastavlja, za sve uesnike, za sve pobednike, za televiziju, Toi ia rakiju, pada estitanje, organizator saoptava, Ovim je rakijada zavrena, Kianka pozira sa pljoskom i priznanjem, muzika zavrno namenjuje, za sve uesnike, za sve pobednike, za televiziju, Oj Pranjanci, kad emo na prelo...

SRPSKI SPORT

Rado Filipovi iz sela Brezna, koji je za pola sata sljutio vie od litar "muenice" i ostao na nogama, pobedio na pranjanskom takmienju u ispijanju rakije!

GORNJI MILANOVAC - Rado Filipovi (68) iz sela Brezna, koji je za pola sata sljutio vie od litar "muenice" i ostao na nogama, pobednik je pranjanskog takmienja u ispijanju rakije! Naime, na Belu nedelju, uoi istog ponedeljak, koji bekrije u Srbiji slave kao svoj dan, u varoici Pranjani kod Gornjeg Milanovca odrana je peta po redu Rakijada ili Bekrijada, kako je bekrije radije zovu.

Pobednik Rado Filipovi

Za ovogodinje takmienje u ispijanju ljute rakije od 19 gradi, popularno nazvane "muenica", koju je proverio struni iri uoi poetka takmienja, nadmetale su se etiri ekipe - "Bralovii", koji su kao pobednici prva etiri takmienja bili apsolutni favoriti, ekipa "Jagnjea brigada" iz sela Brezne, koju su svojim umeem u ispijanju rakije pomogli ore taki, profesor Univerziteta u Beogradu, i studenti BU Aleksandar Krvavac i Sran Srdi, meovita ekipa iz Sremske Mitrovice pod nazivom "J... nas onaj ko nas sastavio" ili JOKS, i ekipa "Srpski domaini".

U svakoj ekipi bila su po etiri takmiara koji su za neto vie od pola sata popili preko devet litara ljute rakije. Kako nisu svi takmiari uspeli da popiju istu koliinu rakije, o tome ko je koliko popio i kome e pripasti titula rakijskog bekrije, odluio je struni iri.

Za apsolutnog pojedinanog pobednika ovog neobinog takmienja koje, po reima ede Vujiia, nije puko ispijanje rakije, ve nastojanje Pranjanaca da promoviu svoj najbolji proizvod, iri je proglasio ezdesetosmogodinjeg Radoa Filipovia, koji je bio najstariji takmiar i, eto, najuspeniji.

On je, kako je izmereno, za neto vie od pola sata popio preko litar ljute rakije i bio je uspean na kontroli "opteg stanja takmiara", koje se sastojalo u prelasku preko improvizovanog brvna. Po logici stvari, i ekipa "Jagnjea brigada", u kojoj je Filipovi bio kapiten, ponela je laskavu titulu najuspenijih bekrija na ovogodinjoj pranjanskoj Bekrijadi.

I mnogobrojni novinari koji su pratili ovo takmienje, ali su, prema "cugu", mogli i da se takmie, za najsimpatinije takmiare proglasili su studente Aleksandra Krvavca i Sau Srdia. Koliko se zaista popilo "muenice" na takmienju bekrija uoi poetka uskrnjeg posta, teko je proceniti. U svakom sluaju, na Bekrijadi se zaista pilo - uostalom, kau Pranjanci, kao i uvek u Pranjanima, otkad je ljive i rakije.