Fleksibilan nasuprot fiksnomFleksibilan nasuprot fiksnom deviznom kursu,deviznom kursu,

Evropski monetarni Evropski monetarni sistemsistemi koordinacijai koordinacija makroekonomskih makroekonomskih

politikapolitika Nema jasnog zaključka o tome koji je od ova dva Nema jasnog zaključka o tome koji je od ova dva

režima superioranrežima superioran

sistem u kome postoji samo jedna valutasistem u kome postoji samo jedna valuta

i gde između svih oblasti u zemlji važi i gde između svih oblasti u zemlji važi permanentno permanentno fiksni devizni kurs.fiksni devizni kurs.

To je iTo je idealan sludealan slučaj – optimalna valutna zona na nivou čaj – optimalna valutna zona na nivou celog svetacelog sveta

Pažljivim pregledom teorijskih argumenata koji pokreću Pažljivim pregledom teorijskih argumenata koji pokreću obe strane ne dolazi seobe strane ne dolazi se do bilo kakvog jasnog zaključka do bilo kakvog jasnog zaključka o tome da je jedan od ova dva režima superioran o tome da je jedan od ova dva režima superioran

ranih 1970-ih u doba sloma Bretonvudskog sistema ranih 1970-ih u doba sloma Bretonvudskog sistema fiksnih kurseva većina fiksnih kurseva većina ekonomista naginjala prelasku na fleksibilni devizniekonomista naginjala prelasku na fleksibilni devizni kurs.kurs.

Međutim, usled velikih fluktuacija deviznih kurseva u poslednje tri Međutim, usled velikih fluktuacija deviznih kurseva u poslednje tri decenije,decenije,

danasdanas prevagu prevagu imaju imaju fiksni ili rukovođeni kursevi. fiksni ili rukovođeni kursevi.

Izgleda da ekonomisti čestoIzgleda da ekonomisti često imaju u vidu očigledne slabosti postojećih imaju u vidu očigledne slabosti postojećih režima i da često idealizuju njegovu alternativurežima i da često idealizuju njegovu alternativu

Ovo je u očitoj suprotnosti sa manje ili više stalnim preferencijama Ovo je u očitoj suprotnosti sa manje ili više stalnim preferencijama poslovnogposlovnog

sveta, bankara i državnih činovnika koji preferiraju fiksni kurs, ili u sveta, bankara i državnih činovnika koji preferiraju fiksni kurs, ili u najmanju ruku,najmanju ruku, svaki režim kursa u kome su fluktuacije veoma ograničenesvaki režim kursa u kome su fluktuacije veoma ograničene

Konačno, o tome da li je bolji režim Konačno, o tome da li je bolji režim fleksibilnih ili fiksnihfleksibilnih ili fiksnih deviznih kurseva, deviznih kurseva, može mnogo zavisiti od same zemlje i može mnogo zavisiti od same zemlje i uslova pod kojima se odvijauslova pod kojima se odvija Niko ne bi mogao da ospori prednosti sistema u kome Niko ne bi mogao da ospori prednosti sistema u kome

postoji samo jedna valutapostoji samo jedna valuta

i gde između svih oblasti u zemlji važi i gde između svih oblasti u zemlji važi permanentno fiksni permanentno fiksni devizni kurs. (devizni kurs. (npr npr dolar u Njujorku se može zameniti za dolar u Njujorku se može zameniti za dolar u San Francisku ili u bilo kom drugom dolar u San Francisku ili u bilo kom drugom delu SAD.)delu SAD.)

Ali onda debata o fiksnom Ali onda debata o fiksnom vsvs fleksibiln fleksibilni kurs i kurs postaje postaje debatadebata o tome šta je to optimalna valutna zona (o tome šta je to optimalna valutna zona (optimumoptimum currency area), currency area),

ili koliko se možeili koliko se može proširiti područje pokriveno fiksnim proširiti područje pokriveno fiksnim kursom pre nego što nedostaci fiksnog kursakursom pre nego što nedostaci fiksnog kursa nadmaše nadmaše njegove prednosti. njegove prednosti.

Argumenti u korist Argumenti u korist fleksibilnog deviznog fleksibilnog deviznog kursakursa 1. Tržišna efikasnost 1. Tržišna efikasnost

Pri Pri istinski fleksibilnom deviznom kursuistinski fleksibilnom deviznom kursu se se deficit ilideficit ili suficit u platnom bilansu suficit u platnom bilansu

Automatski koriguje kroz depresijaciju iliAutomatski koriguje kroz depresijaciju ili apresijacijuapresijaciju

bez ikakve državne intervencije bez ikakve državne intervencije bez bez gubitkagubitka ili ili akumulacijeakumulacije deviznih deviznih

rezervi.rezervi.

Prva prednost – tržišna Prva prednost – tržišna efikasnostefikasnost Platnobilansna ravnoteža se može postići i pri fiksnomPlatnobilansna ravnoteža se može postići i pri fiksnom

kkursu ursu ako sve domaće cene budu fleksibilne.ako sve domaće cene budu fleksibilne.

Ali Ali efikasnije je,efikasnije je, odnosno, odnosno, manje košta da se promeni manje košta da se promeni samo jedna cena (tj. devizni kurs) nego da sesamo jedna cena (tj. devizni kurs) nego da se dozvoli promena svih domaćih cenadozvoli promena svih domaćih cena da bi došlo do da bi došlo do uravnoteženja platnog bilansa.uravnoteženja platnog bilansa.

Zaključivanje je isto kao pri uvođenju letnje vremenske Zaključivanje je isto kao pri uvođenju letnje vremenske šeme, kada je lakše promenitišeme, kada je lakše promeniti vreme nego pomerati sve vreme nego pomerati sve sastanke i događaje jedan sat unapred. Nadalje, domaće sastanke i događaje jedan sat unapred. Nadalje, domaće cenecene su rigidne i daleko od savršeno fleksibilnih, naročito su rigidne i daleko od savršeno fleksibilnih, naročito nadole.nadole.

U prevoduU prevodu Ako se smanje cene svih Ako se smanje cene svih

proizvoda, smanjice se i plate!!!proizvoda, smanjice se i plate!!! Fleksibilni kurs, nasuprot tome, Fleksibilni kurs, nasuprot tome,

ublažava špekulacije,ublažava špekulacije, što umiruje što umiruje fluktuacije deviznog kursa. fluktuacije deviznog kursa.

Sve preostale fluktuacije deviznog Sve preostale fluktuacije deviznog kursa sekursa se tada mogu hedžovati uz tada mogu hedžovati uz male male ttroškove.roškove.

Ako je fiksan i previsokAko je fiksan i previsok može doći do toga da zemlja izvozi višemože doći do toga da zemlja izvozi više nego što bi izvozila nego što bi izvozila

pri ravnotežnom kursu. pri ravnotežnom kursu. U ekstremnim slučajevima može čak doćiU ekstremnim slučajevima može čak doći do izvoza onih do izvoza onih

dobara u kojima zemlja uopšte i nema komparativne dobara u kojima zemlja uopšte i nema komparativne prednosti. prednosti.

ToTo jest, roba može biti jeftinija u poređenju sa jest, roba može biti jeftinija u poređenju sa konkurentnim stranim robama (kada se konkurentnim stranim robama (kada se izraze u istoj valuti) izraze u istoj valuti)

pri potcenjenom kursupri potcenjenom kursu mada bi pri ravnotežnom kursu svakakomada bi pri ravnotežnom kursu svakako bila skuplja. bila skuplja. To udaljava zemlju od najefikasnije upotrebe resursa i To udaljava zemlju od najefikasnije upotrebe resursa i

smanjuje koristi odsmanjuje koristi od međunarodne specijalizacijemeđunarodne specijalizacije

Argumenti za fleksibilniArgumenti za fleksibilniTržišna efikasnostTržišna efikasnost Efikasnije je menjati Efikasnije je menjati

jednu cenujednu cenu Smanjuje se opseg za Smanjuje se opseg za

spekulacijespekulacije Zemlja proizvodi u Zemlja proizvodi u

skladu sa skladu sa komparativnim komparativnim prednostima, a ne u prednostima, a ne u skladu sa potcenjenim skladu sa potcenjenim kursomkursom

Ekonomska politikaEkonomska politika Monetarna politika ima Monetarna politika ima

dejstvodejstvo Posvećuje se rešavanju Posvećuje se rešavanju

pitanja inflacije i pitanja inflacije i nezaposlenostinezaposlenosti

Ne troše se devizne Ne troše se devizne rezerverezerve

Ali sve ovo važi ako je Ali sve ovo važi ako je kurs TF a ne – NTF kurs TF a ne – NTF (non truly flexible)(non truly flexible)

Argumenti u korist Argumenti u korist fiksnog kursafiksnog kursa1.1. Manje neizvesnostiManje neizvesnosti2.2. Stabilizujuće špekulacijeStabilizujuće špekulacije3.3. Cenovna disciplina, Cenovna disciplina, takozvani takozvani

argument sidraargument sidra

Fiksni - stopa rasta realnog BDP bila mnogo Fiksni - stopa rasta realnog BDP bila mnogo veća, veća, inflacija je bila za trećinu veća, inflacija je bila za trećinu veća, dok je stopa nezaposlenosti bila mnogodok je stopa nezaposlenosti bila mnogo niža u periodu fiksnih niža u periodu fiksnih deviznih kursevadeviznih kurseva

Ali treba biti oprezan u tumačenjuAli treba biti oprezan u tumačenju

Zastupnici režima Zastupnici režima fleksibilnog kursa priznaju fleksibilnog kursa priznaju da fleksibilni kursevi mogu da fleksibilni kursevi mogu biti inflatornijibiti inflatorniji Međutim, do toga dolazi jer pri Međutim, do toga dolazi jer pri

fleksibilnom kursufleksibilnom kursu svaka zemlja može da izabere svaka zemlja može da izabere

kakav će trejd-of da napravikakav će trejd-of da napravi

Fleksibilni štiti od Fleksibilni štiti od spoljnih šokova, ail spoljnih šokova, ail fleksibilni devizni kursevi su fleksibilni devizni kursevi su

inflatornijiinflatorniji

imaju slabije stabilizirajuće dejstvo imaju slabije stabilizirajuće dejstvo slabije su prilagođeni situacijama slabije su prilagođeni situacijama

gde se zemljegde se zemlje suočavaju sa velikim suočavaju sa velikim unutrašnjim šokovimaunutrašnjim šokovima

režim fiksnog deviznog kursa režim fiksnog deviznog kursa bolji je za male otvorene bolji je za male otvorene privredeprivrede

koje obavljaju razmenu sa jednom ili sa koje obavljaju razmenu sa jednom ili sa nekoliko velikih zemalja nekoliko velikih zemalja – u kojima suu kojima su poremećaji uglavnom monetarne prirode. poremećaji uglavnom monetarne prirode.

režim fleksibilnih deviznihrežim fleksibilnih deviznih kurseva se čini kurseva se čini superiornim u slučaju superiornim u slučaju – velikih, relativno zatvorenih zemalja velikih, relativno zatvorenih zemalja – sa diversifikovanomsa diversifikovanom razmenom razmenom – i sa različitim preferencijama po pitanju izbora između i sa različitim preferencijama po pitanju izbora između

niže stopeniže stope nezaposlenosti i niže stope inflacije nezaposlenosti i niže stope inflacije – i koje se suočavaju sa poremećajima koji potiču izi koje se suočavaju sa poremećajima koji potiču iz

inostranog realnog sektora.inostranog realnog sektora.

Optimalna valutna zona, Optimalna valutna zona, Evropski monetarni sistem iEvropski monetarni sistem iEvropska monetarna unijaEvropska monetarna unija Teoriju optimalne valutne zone Teoriju optimalne valutne zone

razvili su razvili su Mandel i McKinon Mandel i McKinon šezdesetih godina prošlogšezdesetih godina prošlog veka. veka.

Mi smo posebno zainteresovani za Mi smo posebno zainteresovani za ovu teoriju zbog toga što dobro ovu teoriju zbog toga što dobro osvetljavaosvetljava konflikt u izboru između konflikt u izboru između fiksnog i fleksibilnog deviznog kursa.fiksnog i fleksibilnog deviznog kursa.

Optimalna valutnaOptimalna valutna zona ili zona ili blok odnosi se na grupu blok odnosi se na grupu zemalja zemalja čije su nacionalne valute vezane čije su nacionalne valute vezane

kroz sistemekroz sisteme pepermanentno fiksiranihrmanentno fiksiranih

– deviznih kurseva deviznih kurseva – i uslova pod kojima bi takva zona i uslova pod kojima bi takva zona

predstavljalapredstavljala optimum.optimum.– Šta bi bio uslov?Šta bi bio uslov?– Jedinstvena fiskalna politika, nprJedinstvena fiskalna politika, npr

Optimalna valutna Optimalna valutna zona:zona: eliminiše neizvesnost eliminiše neizvesnost promene kursa promene kursa podstiče proizvodnu specijalizaciju, spoljnotrgovinskepodstiče proizvodnu specijalizaciju, spoljnotrgovinske tokove i tokove i

investiranje među regionima i zemljama. investiranje među regionima i zemljama. podstiče proizvođače da čitavu zonu tretiraju kao jedinstveno podstiče proizvođače da čitavu zonu tretiraju kao jedinstveno

tržište i da ondatržište i da onda ostvaruju dobit po osnovu rasta ekonomije ostvaruju dobit po osnovu rasta ekonomije obima.obima.

ima šanse da ostvariima šanse da ostvari veću cenovnu stabilnostveću cenovnu stabilnost– neočekivani šokovi u različitimneočekivani šokovi u različitim regionima jedni druge potiru regionima jedni druge potiru – može podstaći privredne može podstaći privredne s subjekteubjekte da novac koriste kao da novac koriste kao

metod za čuvanje bogatstva i kao sredstvo razmene, dok ihmetod za čuvanje bogatstva i kao sredstvo razmene, dok ih snažno obeshrabruje da se upuštaju u neefikasne bartere koji snažno obeshrabruje da se upuštaju u neefikasne bartere koji se češće odvijaju u inflatornimse češće odvijaju u inflatornim ambijentima. ambijentima.

Optimalna valutna zona takođe smanjuje troškove Optimalna valutna zona takođe smanjuje troškove intervencijaintervencija na deviznom tržištuna deviznom tržištu

najveći nedostatak optimalne valutne zone leži u tome što zemlje članice ne mogu da vode nezavisne stabilizacione politike, koje bi bile prilagođene njihovim preferencijamai njihovim specifičnim okolnostima.

Na primer, ako je neki region ili neka zemlja u okviru optimalne valutne zone u depresiji, trebalo bi primeniti ekspanzivnufiskalnu i monetarnu politiku da bi se smanjila nezaposlenost, dok bi nekom prosperitetnijem regionu u istom tom trenutku možda više odgovarala restriktivna politika, ne bi li se tako smanjili inflatorni pritisci.

Optimalna valutna zona biće sve Optimalna valutna zona biće sve povoljnije rešenje pod sledećim povoljnije rešenje pod sledećim pretpostavkama:pretpostavkama:

1.1. što veća mobilnost resursa što veća mobilnost resursa između različitih zemalja članicaizmeđu različitih zemalja članica

2.2. što veće strukturnešto veće strukturne sličnosti, sličnosti, 3.3. što veća spremnost da se što veća spremnost da se

uspostavi bliska koordinacija uspostavi bliska koordinacija fiskalnih, monetarnihfiskalnih, monetarnih i ostalih i ostalih politika između zemalja članica.politika između zemalja članica.

Neke koristi koje nastaju Neke koristi koje nastaju formiranjem optimalne valutne formiranjem optimalne valutne zonezone mogu da se dobiju, u nešto mogu da se dobiju, u nešto

slabijoj formi, i uvođenjem fiksnog slabijoj formi, i uvođenjem fiksnog deviznog kursa. deviznog kursa.

Na tajNa taj način, argumenti u korist način, argumenti u korist optimalne valutne zone optimalne valutne zone istovremeno su argumenti u istovremeno su argumenti u koristkorist fiksnog, a protiv fleksibilnog fiksnog, a protiv fleksibilnog deviznog kursa.deviznog kursa.

Evropski monetarni Evropski monetarni sistem (1979-1998)sistem (1979-1998) 1) zajednička valuta – 1) zajednička valuta – ECU (EuropeanECU (European Currency Unit) Currency Unit)

definisana kao ponderisani prosek svih valuta članica; definisana kao ponderisani prosek svih valuta članica; 2) Valute2) Valute svih zemalja članica smele su da fluktuiraju svih zemalja članica smele su da fluktuiraju

maksimalno do ± 2.25 odsto oko svogmaksimalno do ± 2.25 odsto oko svog pariteta pariteta – Tako je EMS formiran kao fiksni, ali prilagodljivi režim deviznog kursa gdeTako je EMS formiran kao fiksni, ali prilagodljivi režim deviznog kursa gde

valute zemalja članica zajednički plivaju u odnosu na dolar. valute zemalja članica zajednički plivaju u odnosu na dolar. – Od septembra 1992. godine, Od septembra 1992. godine, međutim, ovaj sistem je napadnut i avgusta međutim, ovaj sistem je napadnut i avgusta

1993. se dozvoljeni interval fluktuacija1993. se dozvoljeni interval fluktuacija povećava sa 2.25 na 15povećava sa 2.25 na 15%% (3) Predviđeno je da zemljama(3) Predviđeno je da zemljama članicama bude članicama bude

obezbeđena kratkoročna i srednjoročna obezbeđena kratkoročna i srednjoročna platnobilansna podrškaplatnobilansna podrška od strane establišmentaod strane establišmenta EMCF (European Monetary Cooperation Fund)EMCF (European Monetary Cooperation Fund)

Ako bi devizni kurs dosegao Ako bi devizni kurs dosegao do granice intervala do granice intervala onda bi se troškovi simetrično delilionda bi se troškovi simetrično delili između zemlje sa između zemlje sa

slabom i zemlje sa jakom valutom. slabom i zemlje sa jakom valutom.

Na primer, ako bi francuski franakNa primer, ako bi francuski franak depresirao u odnosu depresirao u odnosu na nemačku marku, na nemačku marku,

i to sve do svoje gornje granice, onda jei to sve do svoje gornje granice, onda je

francuska centralna banka morala da prodaje svoje francuska centralna banka morala da prodaje svoje devizne rezerve nemačkih maraka,devizne rezerve nemačkih maraka,

a nemačka centralna banka (Bundesbank) je morala da a nemačka centralna banka (Bundesbank) je morala da obezbedi kredit u nemačkim obezbedi kredit u nemačkim markama francuskoj markama francuskoj centralnoj banci.centralnoj banci.

Valutna kriza evropskog Valutna kriza evropskog monetarnog sistema iz 1992-monetarnog sistema iz 1992- 1993. 1993. godinegodine

Septembra 1992. godine Ujedinjeno Septembra 1992. godine Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija napustile su Kraljevstvo i Italija napustile su mehanizammehanizam deviznog kursa deviznog kursa ((exchange mechanism - ERM),exchange mechanism - ERM),

što je bilo praćeno devalvacijomšto je bilo praćeno devalvacijom španske pezete, portugalskog španske pezete, portugalskog

eškudoša i irske funteeškudoša i irske funte

Nemačka podigla Nemačka podigla kamatnu stopukamatnu stopu RadiRadi zaustavljanja inflatornih pritisaka (koji su nastali u zaustavljanja inflatornih pritisaka (koji su nastali u

procesu procesu rekonstrukcije Istočne Nemačke)rekonstrukcije Istočne Nemačke)

To je ojačalo su nemačku marku To je ojačalo su nemačku marku

UK iUK i Italija su procenile da su troškovi očuvanja Italija su procenile da su troškovi očuvanja pariteta u okviru pariteta u okviru ERM postaliERM postali nepodnošljivo visoki te su nepodnošljivo visoki te su ga napustile.ga napustile.

To je omogućilo da njihove valute depresirajuTo je omogućilo da njihove valute depresiraju a da se a da se kamatne stope spuste, što je, i jedno i drugo, kamatne stope spuste, što je, i jedno i drugo, stimulisalo rast.stimulisalo rast.

Prerastanje u Prerastanje u monetarnu unijumonetarnu uniju – tri – tri etapeetape PrvaPrva etapa, koja je počela jula 1990etapa, koja je počela jula 1990

– konvergencijkonvergencijaa ekonomskih performansi ekonomskih performansi – kooperacijkooperacijaa monetarnih i fiskalnih politika monetarnih i fiskalnih politika– ukidanje svih restrikcija u unutarevropskimukidanje svih restrikcija u unutarevropskim tokovima kapitala. tokovima kapitala.

Druga etapa Druga etapa (Maastricht) decembra 1991. godine (Maastricht) decembra 1991. godine – sstvaranje tvaranje EMI-jaEMI-ja ((European Monetary Institute, EMI) kao European Monetary Institute, EMI) kao

prethodnice Evropskoj centralnoj banciprethodnice Evropskoj centralnoj banci (ECB) (ECB) – koja bi još čvršće centralizovala makroekonomske politike zemalja-koja bi još čvršće centralizovala makroekonomske politike zemalja-

članica članica – ssmanjila margine njihovih deviznih kursevamanjila margine njihovih deviznih kurseva

Treća etapa sastojala se u zaokruživanjuTreća etapa sastojala se u zaokruživanju monetarne unije ili do 1997. ili do 1999. godinemonetarne unije ili do 1997. ili do 1999. godine – –

jedinstvena valuta jedinstvena valuta

To je značilo da će To je značilo da će zemlje članice morati zemlje članice morati da se odreknu suverenitetada se odreknu suvereniteta nad nad

svojom novčanom ponudom i svojom novčanom ponudom i monetarnom politikom. monetarnom politikom.

Nadalje, više nisu imaleNadalje, više nisu imale punu slobodu punu slobodu ni nad svojim fiskalnim politikama. ni nad svojim fiskalnim politikama.

CCentralne banke svake zemlje dobile entralne banke svake zemlje dobile su ulogu koja podseća su ulogu koja podseća ulogu ulogu pojedinačnih pojedinačnih Federal Reserve banFederal Reserve banaakkaa..

Mastriški sporazumMastriški sporazum (1) stopa inflacije(1) stopa inflacije ne sme ne sme

da pređe 1.5 procentni da pređe 1.5 procentni poen iznad prosečne stope poen iznad prosečne stope inflacije tri zemlje kojeinflacije tri zemlje koje imaju najmanju inflaciju; imaju najmanju inflaciju;

(2) budžetski deficit ne (2) budžetski deficit ne sme da pređe 3 odsto sme da pređe 3 odsto BDP; BDP;

(3)(3) ukupan državni dug ne ukupan državni dug ne sme da pređe 60 odsto sme da pređe 60 odsto BDP; BDP;

(4) dugoročna kamatna (4) dugoročna kamatna stopastopa ne sme da ne sme da premašuje za više od dva premašuje za više od dva procentna poena procentna poena prosečnu kamatnu stopu prosečnu kamatnu stopu iz triiz tri zemlje sa najnižom zemlje sa najnižom stopom inflacije; stopom inflacije;

(5) dve godine pre (5) dve godine pre pristupanja njen prosečni pristupanja njen prosečni deviznidevizni kurs ne sme da kurs ne sme da odstupa odstupa više od 2,25više od 2,25%% odod prosečne vrednosti EMSprosečne vrednosti EMS

Ali i drugi su pravili Ali i drugi su pravili “izlete”...“izlete”... samo samo su Francuska i Luksemburg ispunili su Francuska i Luksemburg ispunili

sve kriterijume. sve kriterijume. Nemačka - uNemačka - usled troškova ujedinjenja sled troškova ujedinjenja imala imala

budžetski deficit od 5budžetski deficit od 5%% BDP BDP ItalijaItalija - - sa budžetskim deficitom od 10 sa budžetskim deficitom od 10%% BBDP DP

i dugom većim od 100i dugom većim od 100%% BDP, nije bila BDP, nije bila zadovoljila niti jedan od ovih zadovoljila niti jedan od ovih slova. slova.

Do 1998, međutim, najvećiDo 1998, međutim, najveći broj članica EU je broj članica EU je ispunio ove i tako su stvoreniispunio ove i tako su stvoreni uslovi za uslovi za istinsku monetarnu uniju.istinsku monetarnu uniju.

Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Švedska su odlučile da neŠvedska su odlučile da ne

učestvuju u ovom procesu jer nisu učestvuju u ovom procesu jer nisu htele da izgube kontrolu nad htele da izgube kontrolu nad novčanom ponudomnovčanom ponudom i i monetarnom politikom, ali su monetarnom politikom, ali su zadržale pravo da to učine zadržale pravo da to učine kasnije.kasnije.

19971997 - - Pakt za stabilnostPakt za stabilnosti rast (i rast (Stability and Growth Stability and Growth Pact - SGP). Pact - SGP). zahtevao da se budžetskizahtevao da se budžetski deficit zemalja deficit zemalja

članica smanji na ispod 3 odsto BDP, članica smanji na ispod 3 odsto BDP, – tako da u slučaju recesijetako da u slučaju recesije zemlja može da vodi zemlja može da vodi

ekspanzivnu fiskalnu politiku, a da istovremeno ekspanzivnu fiskalnu politiku, a da istovremeno ostane ispodostane ispod limita od 3 odsto. limita od 3 odsto.

Zemlje koje bi prekršile ovo fiskalno Zemlje koje bi prekršile ovo fiskalno ograničenje plaćale bi visokeograničenje plaćale bi visoke kazne.kazne.

2000-2003, mnoge zemlje 2000-2003, mnoge zemlje probileprobile su ovaj limitsu ovaj limit Krajem 2003. godine trebalo je Krajem 2003. godine trebalo je

aktiviratiaktivirati kaznene mere protiv kaznene mere protiv Francuske i Nemačke, Francuske i Nemačke,

ali je pobedilaali je pobedila realpolitika i pakt je realpolitika i pakt je ‘suspendovan’,‘suspendovan’,

što je kasnije Evropskišto je kasnije Evropski sud pravde sud pravde proglasio nelegalnom akcijom. proglasio nelegalnom akcijom.

U čitavom periodu pregovora Ujedinjeno U čitavom periodu pregovora Ujedinjeno Kraljevstvo je uporno pokušavala da usporiKraljevstvo je uporno pokušavala da uspori kretanje ka većoj ekonomskoj i političkoj unijikretanje ka većoj ekonomskoj i političkoj uniji

iz straha da će izgubiti još višeiz straha da će izgubiti još više suvereniteta. suvereniteta. Ujedinjeno Kraljevstvo je odbilUjedinjeno Kraljevstvo je odbiloo

– da obeća da će uzeti evro za svoju da obeća da će uzeti evro za svoju nacionalnunacionalnu valutu valutu

– ili da će prihvatiti radno ili da će prihvatiti radno zakonodavstvo Evropske Unije.zakonodavstvo Evropske Unije.

zašto?zašto? Razlike u kulturiRazlike u kulturi Da li je UK dobila od te politike?Da li je UK dobila od te politike? Nekada jeste, nekada nijeNekada jeste, nekada nije U proseku, isti bi verovatno bio U proseku, isti bi verovatno bio

ishodishod

prvog januara 1999. godine prvog januara 1999. godine nastaonastao

evro (€) kao zajednička valuta evro (€) kao zajednička valuta 11 zemalja evrozone11 zemalja evrozone

Austrija, Belgija, Nemačka,Austrija, Belgija, Nemačka, Finska, Finska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Španija, Portugal i Holandija).Španija, Portugal i Holandija).

Koristi i troškovi od Koristi i troškovi od uvođenja evrauvođenja evra 1) nestanak konverzije 1) nestanak konverzije

(štedi čak 30 milijardi(štedi čak 30 milijardi US$ godišnje); US$ godišnje);

(2) nestanak valutnih (2) nestanak valutnih fluktuacija među fluktuacija među zemljama članicama; zemljama članicama;

(3) brža(3) brža ekonomska i ekonomska i finansijska integracija; finansijska integracija;

(4) mogućnost da ECB (4) mogućnost da ECB vodi vodi eekspanzivniju kspanzivniju monetarnumonetarnu

politikupolitiku

(5) veća ekonomska (5) veća ekonomska disciplina u zemljamadisciplina u zemljama

poput Grčke i Italije; poput Grčke i Italije; (6) emisiona dobit od (6) emisiona dobit od

štampanjaštampanja evra kao evra kao međunarodne valute međunarodne valute

(7) smanjeni troškovi (7) smanjeni troškovi pozajmljivanjapozajmljivanja na na međunarodnom međunarodnom finansijskom tržištu; finansijskom tržištu;

(8) rastući ekonomski i (8) rastući ekonomski i političkipolitički značaj EUdnim značaj EUdnim odnosimaodnosima

Najozbiljnija negativna Najozbiljnija negativna posledica uvođenja posledica uvođenja evra evra nastaje kada se samo u jednoj ili unastaje kada se samo u jednoj ili u nekoliko zemalja dogodi recesija ili nekoliko zemalja dogodi recesija ili

neki drugi asimetrični šok.neki drugi asimetrični šok.

zemlja pogođena šokom ne može da zemlja pogođena šokom ne može da koriguje devizni kurs niti da upotrebi koriguje devizni kurs niti da upotrebi monetarnumonetarnu politiku, a prostor za politiku, a prostor za fiskalnu politiku jefiskalnu politiku je veoma ograničen. veoma ograničen.

U takvoj situaciji ta zemlja ili ta grupa U takvoj situaciji ta zemlja ili ta grupa zemaljazemalja mora da sačeka da se taj mora da sačeka da se taj problem reši sam od sebe, postepeno, problem reši sam od sebe, postepeno, vremenomvremenom

U SAD, ako je neki region u recesiji, U SAD, ako je neki region u recesiji, neki će se radnicineki će se radnici trenutno odseliti i trenutno odseliti i doći će do velike fiskalne redistribucije doći će do velike fiskalne redistribucije (jer će padati izdavanja za(jer će padati izdavanja za osiguranje osiguranje od nezaposlenosti). od nezaposlenosti).

Ispitno pitanjeIspitno pitanje Šta može u Šta može u izvesnoj meri poslužiti kao izvesnoj meri poslužiti kao

supstitut neadekvatnoj mobilnosti supstitut neadekvatnoj mobilnosti rada i time pomoći urada i time pomoći u prevazilaženju prevazilaženju posledica asimetričnog šoka, kad već posledica asimetričnog šoka, kad već nema seljenja?nema seljenja?

Velika mobilnost kapitala unutar Velika mobilnost kapitala unutar evrozoneevrozone

Devizna veća i Devizna veća i dolarizacijadolarizacija Aranžmani deviznog veća Aranžmani deviznog veća

(valutni odbor, (valutni odbor, currency board currency board arrangements) su ekstremnaarrangements) su ekstremna

forma fiksnog deviznog kursaforma fiksnog deviznog kursa Ili Ili prihvatanje neke zajedničke prihvatanje neke zajedničke

valute valute IliIli - - dolarizacija (tj. prihvatanje dolarizacija (tj. prihvatanje

dolara za nacionalnu valutu). dolara za nacionalnu valutu).

U aranžmanima deviznogU aranžmanima deviznog veća, zemlja rigidno fiksira (često veća, zemlja rigidno fiksira (često

zakonom) svoju valutuzakonom) svoju valutu– za stranu valutu, za stranu valutu, – za specijalnaza specijalna prava vučenja prava vučenja – ili za neku kompozitnu valutu, ili za neku kompozitnu valutu,

a njena centralna banka u osnovi a njena centralna banka u osnovi prestaje prestaje da funkcioniše.da funkcioniše.

Devizna veća imaju Devizna veća imaju odlike zlatnog odlike zlatnog standarda standarda u smislu da zahtevajuu smislu da zahtevaju stopostotnu stopostotnu

pokrivenost nacionalne novčane ponude. pokrivenost nacionalne novčane ponude. U aranžmanu deviznog veća ponuda novca U aranžmanu deviznog veća ponuda novca

rasteraste ili opadaili opada samo kao odgovor na samo kao odgovor na platnobilansni suficitplatnobilansni suficit ( (prilivpriliv) ) deviznihdeviznih rezervi rezervi

Kao rezultat stopa inflacije i kamatna stopaKao rezultat stopa inflacije i kamatna stopa se formiraju se formiraju pod uslovima koji vladaju u pod uslovima koji vladaju u zemlji iz koje je zemljazemlji iz koje je zemlja

preuzela valutu.preuzela valutu.

Ključna prednost Ključna prednost valutnog odbora valutnog odbora u tome što može da obezbedi kredibilitet u tome što može da obezbedi kredibilitet što dovodi do nižih kamatnih stopa i niže što dovodi do nižih kamatnih stopa i niže

inflacije u zemlji. inflacije u zemlji.

Nedostatak valutnog odboraNedostatak valutnog odbora je u je u nemogućnosti centralne banke da nemogućnosti centralne banke da – (1) vodi nezavisnu monetarnu politiku,(1) vodi nezavisnu monetarnu politiku,– (2) deluje kao „krajnji poverilac”, i da (2) deluje kao „krajnji poverilac”, i da – (3) prikuplja emisionu dobit(3) prikuplja emisionu dobit

DolarizacijaDolarizacija

Zemlje preuzimajuZemlje preuzimaju valutu neke valutu neke druge zemlje i proglašavaju je za druge zemlje i proglašavaju je za svoju sopstvenu. svoju sopstvenu.

Mada svaka zemlja možeMada svaka zemlja može da koristi da koristi valutu bilo koje druge zemlje, ovaj valutu bilo koje druge zemlje, ovaj proces obično ima naziv proces obično ima naziv dolarizacijadolarizacija

Da li Srbija treba da Da li Srbija treba da preuze evro?preuze evro? Ne može (politički)Ne može (politički) Ne treba?Ne treba?

Koristi i troškovi Koristi i troškovi dolarizacije dolarizacije Slični deviznoSlični deviznom m većvećuu, ali su još , ali su još

izraženiji izraženiji ovde se zemlja odriče i od „izlazne ovde se zemlja odriče i od „izlazne

strategije” još više nego ustrategije” još više nego u aranžmanu deviznog veća. aranžmanu deviznog veća.

(1) izbegavanj(1) izbegavanje e potrebe da se hedžuje devizni potrebe da se hedžuje devizni rizik,rizik,

(2) prihvatanj(2) prihvatanjee stope inflacije slične onoj u SAD stope inflacije slične onoj u SAD (3) izbegavanj(3) izbegavanjee deviznih kriza deviznih kriza

troškovitroškovi 1) troškovi zamene1) troškovi zamene domaće valute domaće valute

dolarom (Latinskdolarom (Latinskaa Amerik Amerika a 4-5 4-5 odsto BDP); odsto BDP);

(2) gubitak nezavisnosti monetarne (2) gubitak nezavisnosti monetarne politike i politikepolitike i politike deviznog kursa deviznog kursa

(3) gubitak mogućnosti da domaća (3) gubitak mogućnosti da domaća centralna bankacentralna banka funkcioniše kao funkcioniše kao krajnji poverilackrajnji poverilac

Raspon deviznog kursa, Raspon deviznog kursa, prilagodljivi paritet, puzajući prilagodljivi paritet, puzajući paritetparitet i rukovođeno plivajući i rukovođeno plivajući kurskurs