1

2

Edicija ZAG NEHAR Svete Knjige Drevnog Kraljevstva Magije Knjiga esta Naslov KNJIGA MRTVIH Sumerska Knjiga Mrtvih Zbornik svetih i magijskih tekstova sumerskog, akadskog, asirskog i vavilonskog naslea Naslov originala Sauthenerom, Necronomicon Prevod i adaptacija Alexandar Thorn Izdava Samostalno autorsko izdanje Copyright 2012 by Alexanthorn. Sva prava zadrava izdava Za izdavaa Aleksandar Radivojevi Likovno tehniki urednik Prevodilac Lektura i korektura Astroloki studio ASAR Kompjuterska obrada i prelom Izdava Korice Sigil Nekronomikona Format Obim 666 strana, ilustrovana, 29 cm Elektronsko izdanje Knjiga je objavljena kao besplatno elektronsko izdanje u PDF formatu i distribuirana preko Portala Sveto Kraljevstvo Magije www.alexanthorn.com Beograd, 2012

3

ZAG NEHAR

SVETE KNJIGE DREVNOG KRALJEVSTVA MAGIJE

TORNOV KODEKS SAKRALNIH KNJIGA

KNJIGA ESTA

KNJIGA MRTVIH

TORNOV NEKRONOMIKON

2012

4

ZAG NEHAR

SVETE KNJIGE DREVNOG KRALJEVSTVA MAGIJE

Knjige o Drevnoj Mudrosti i Tajnama koje otvaraju Kapije za prolaz u Sveto Kraljevstvo

onako kako ih predadoe Bogovi u naslee da se prenesu nadolazeim pokoljenjima

TORNOV KODEKS SAKRALNIH KNJIGA

KNJIGA ESTA

OTENEROM

NEKRONOMIKON Tornov kodeks Svetih obrednih knjiga, grimoara i drugih magijskih spisa

Sumerska Knjiga Mrtvih Zbornik svetih i magijskih tekstova sumerskog, akadskog, asirskog i vavilonskog naslea

Prevod fototipskih i transliterovanih glinenih ploica, latinskih, jevrejskih i arapskih izvornika

i tekstova sa engleskog, italijanskog, francuskog i nemakog jezika

Prevod i adaptacija

Alexandar Thorn

Saradnici na prevodu

Svem Almakara

Demencijan Aluxatra

Konsultant

Dr Davor Kaar

5

PROKLETSTVO KNJIGE

Prizivam te, o Knjigo Ti koja si pribeite arobnjaka

Prizivam te Imenom svojim i svih Drevnih Da bude usluna meni i svima onima koje dovedem Tebi

Prizivam te iznova Imenom svojim i svih Drevnih Zaklinjem te i nareujem ti

Svemonim i Nemilosrdnim Zavetom Da mi Bude od Pomoi u svim mojim Delima

Prizivam Vas i nareujem Vam, o Duhovi

Vama i Onima koji su kao Vi Da Primite ovu Knjigu sa Milou

Tako da bilo kada da je itam Bude Odobrena i Prepoznata u tanom Obliku i Valjanosti

Vi ete biti primorani da se pojavite

U izvornom ili ljudskom obliku kada budete pozvani Prema tome kako Vam Ja odredim

Ni pod kakvim uslovima neete pokuati nita Nad mojim Telom, Duom ili Duhom

Niti ete naneti tetu onima koji mi mogu praviti drutvo

One to s Nepotovanjem se prema Knjizi odnose Dajem ih Vama da ih muite hiljadu godina

IA ALAL

IA

IA

IA

6

Sadraj

PREDGOVOR

Knjiga Mrtvih - Zaboravljeni svet .......................................................... 11 Zemlja Senarska ............................................................................................ 12 Velika kataklizma ......................................................................................... 15 Misterija u dolini Nila ................................................................................... 17 Tajna iezle civilizacije ............................................................................... 22 Dan kad je poela istorija .............................................................................. 25 Istorija poinje u Sumeru .............................................................................. 27 ovek i Bogovi ............................................................................................. 30 Mit o potopu .................................................................................................. 32 Silazak Inane u Bezdan ................................................................................. 33 Sumersko akadsko stapanje .......................................................................... 36 Sudbina Bogova ............................................................................................ 37

otenerom - Uputstva za razumevanje Knjige Mrtvih ................. 41 Izgovor originalnih tekstova ......................................................................... 45 Brojevi, vreme i kalendar .............................................................................. 47 Astrologija ..................................................................................................... 47

O Nekronomikonu .......................................................................................... 51

KNJIGA MRTVIH

Knjiga Crne Zemlje ........................................................................................ 53

Knjiga Mrtvih Imena ..................................................................................... 76

Knjiga o Drevnima ......................................................................................... 94 Dvanaest Svetova .......................................................................................... 95 Od Zore Vremena ......................................................................................... 96 Mo Drevnih ................................................................................................. 99 Nepoznati grad ............................................................................................ 100 Na Poetku Vremena .................................................................................. 101 Prebivalita Njihova .................................................................................... 101 Ledena pustinja Leng .................................................................................. 102 Kadat Hiljadugodinja ................................................................................ 102

7

Irem sa Hiljadu Stubova .............................................................................. 104 Rilejh ........................................................................................................... 104 U Spoljnjem Prostoru .................................................................................. 105 Mrani san Jadita ........................................................................................ 105 Na Jugotu .................................................................................................... 107 U Zemlji Mnar ............................................................................................ 107 Silazak Starih Bogova ................................................................................. 110 Silni Hastur ................................................................................................. 111 Niarlatotep ................................................................................................... 112 Bjatis zmijoliko bradati ............................................................................... 113 Ubo Satla ..................................................................................................... 113 O Igolonaku ................................................................................................ 114 Kjega ........................................................................................................... 114 Jidra ............................................................................................................. 116 Jog Sotot ...................................................................................................... 118 Trinaest Duhova Jog Sotota ........................................................................ 118 ub Nigurat ................................................................................................. 120 Veliki Kutulu .............................................................................................. 120 Dagon Gospodar Dubokih .......................................................................... 121 arobnjaci ................................................................................................... 122

Knjiga o Znanju Drevnih .......................................................................... 123 etiri vora koji dele Svet .......................................................................... 123 Vatrena Zvezda ........................................................................................... 124 O Vremenu .................................................................................................. 125 Igra Zmije .................................................................................................... 126 U Beskonanom Svemiru ........................................................................... 127 U potpunoj Tami ......................................................................................... 128 Potpuno Prosvetljenje ................................................................................. 128 Vetar Istoka ................................................................................................. 129 Boanska Mo ............................................................................................. 129 Oko Zmije ................................................................................................... 130 Crna Svetlost ............................................................................................... 131 Glas koji e uti ......................................................................................... 131 Crni Kristal .................................................................................................. 132

Knjiga Tajni ..................................................................................................... 133 O Drevnim Bogovima ................................................................................. 133 Bezdan ......................................................................................................... 135 Vreme za Prizivanje Njihovo ...................................................................... 135 Hram Drevnih ............................................................................................. 136 Znakovi Moi .............................................................................................. 138 Pet Velikih Peata ....................................................................................... 140 O Vetinama i Oruima .............................................................................. 143 Tamjan Zkaube ........................................................................................... 154 Tajanstveni Prah Ibn Gazija ........................................................................ 155

8

Mast Mandragore ........................................................................................ 155 Ma Barzaijev ............................................................................................. 156 Znakovi Snage ............................................................................................ 158 Znakovi Nuga .............................................................................................. 159 Glas Hastura ................................................................................................ 159 Zov Niarlatotepa ......................................................................................... 159 Leng u Hladnoj Pustinji .............................................................................. 160 Kadat tebi Nepoznata .................................................................................. 160

Knjiga o prizivanju Drevnih .................................................................... 162 Prizivanje Jog Sotota ................................................................................... 164 Prizivanje Duhova Jog Sotota ..................................................................... 167 Molitva Velikom Kutuluu ........................................................................... 168 Prizivanje ub Nigurata .............................................................................. 169 Obrazac Do ................................................................................................. 171 Obrazac Do Hna .......................................................................................... 171 Otvaranje Kapije Bezdana .......................................................................... 174 Priziv Kapije ............................................................................................... 175 Otvaranje Kapije ......................................................................................... 175 Moja zatita ................................................................................................. 177

Knjiga Zemlje Mrtvih ................................................................................. 179 O Drevnom Zlu ........................................................................................... 179 Pokoljenja Drevnih ..................................................................................... 183 Porerklo oveka .......................................................................................... 186 O Usnuloj Itar ............................................................................................ 187

Knjiga Prizivanja ........................................................................................... 196 Prizivanja etiri Kapije Sveta Izmeu Nebesa ........................................... 200 Veliki Priziv etiri Kapije .......................................................................... 204 Prizivanja Moi i Duhova ........................................................................... 205 Pripremni Priziv .......................................................................................... 206 Prizivanje Svih Moi ................................................................................... 207 Zavrna Bajalica .......................................................................................... 208 O Duhovima ................................................................................................ 209 Proiavajua Bajalica .............................................................................. 210 Da zadobije ljubav ene ............................................................................ 210 Da osnai i povrati mukost ..................................................................... 211

Knjiga Pedeset Imena ................................................................................. 212

Knjiga Duhova ............................................................................................... 239 Duhovi Kovitlajuih Sila ............................................................................ 239

9

Duhovi Kovitlajue Sile Vatre .................................................................... 239 Duhovi Kovitlajue Sile Zemlje ................................................................. 244 Duhovi Kovitlajue Sile Vazduha .............................................................. 249 Duhovi Kovitlajue Sile Vode .................................................................... 252 Lutajui Duhovi Zemlje .............................................................................. 257 Duhovi izmeu Zemlje i Nebesa ................................................................. 270 Duhovi Kraljevstva Pabilsag ....................................................................... 271 Duhovi Kraljevstva Enzu ............................................................................ 284 Duhovi Kraljevstva Mulugula ..................................................................... 297 Duhovi Kraljevstva Zib ............................................................................... 308 Duhovi Kraljevstva Kuzarikut .................................................................... 322 Duhovi Kraljevstva Te Te .......................................................................... 334 Duhovi Kraljevstva Mas Masu ................................................................... 347 Duhovi Kraljevstva Nangaru ...................................................................... 359 Duhovi Kraljevstva A Ru ............................................................................ 371 Duhovi Kraljevstva Ki ................................................................................ 382 Duhovi Kraljevstva Zibanitu ....................................................................... 396 Duhovi Kraljevstva Akrabu ........................................................................ 408

Knjiga o Sedam Nebesa ............................................................................. 422 Nebesa Prve Zvezde Sin ............................................................................. 422 Duhovi Prvih Nebesa .................................................................................. 423 Nebesa Druge Zvezde Mustabaru ............................................................... 434 Duhovi Drugih Nebesa ............................................................................... 435 Nebesa Tree Zvezde Kilbat ....................................................................... 472 Duhovi Treih Nebesa ................................................................................ 473 Nebesa etvrte Zvezde Udu ....................................................................... 487 Duhovi etvrtih Nebesa .............................................................................. 487 Nebesa Pete Zvezde Bibou ......................................................................... 500 Duhovi Petih Nebesa ................................................................................... 500 Nebesa este Zvezde Dapinou .................................................................... 502 Duhovi estih Nebesa ................................................................................. 503 Nebesa Sedme Zvezde Kajmau .................................................................. 513 Duhovi Sedmih Nebesa ............................................................................... 514 Sedam Nadzornika Nebesa ......................................................................... 515

Knjiga Ulaza .................................................................................................... 520 Priziv Kapije Boga Nane ............................................................................ 523 Priziv Kapije Boga Neboa .......................................................................... 524 Priziv Kapije Boginje Inane ........................................................................ 526 Priziv Kapije Boga amaa ......................................................................... 527 Priziv Kapije Boga Nergala ........................................................................ 529 Priziv Kapije Gospodara Marduka .............................................................. 530 Priziv Kapije Boga Niniba .......................................................................... 532 Priziv Boga Vatre ........................................................................................ 533 Prizivanje Straara ...................................................................................... 534

10

Knjiga Isterivanja .......................................................................................... 538 Isterivanje Krune Anua ............................................................................... 538 Isterivanje Sedmorice Vrebaa ................................................................... 539 Isterivanje Bara Edinazu ............................................................................. 540 Isterivanje Zi Dingir .................................................................................... 541 Isterivanje Azagtota .................................................................................... 541 Isterivanje Drevnih ...................................................................................... 543 Isterivanje Slugu Drevnih ........................................................................... 544 Isterivanje Opsedajuih Duhova ................................................................. 544 Isterivanje Anakia ....................................................................................... 545 Vezivanje Zlih arobnjaka ......................................................................... 546 Drugo Vezivanje arobnjaka ...................................................................... 547 Isterivanje Hordi Demona ........................................................................... 548 Prizivanje Planina Mau ............................................................................. 550

Knjiga Uasa ................................................................................................... 551 Uasni Potomci Drevnih ............................................................................. 553 Prizivanje Mrtvih ........................................................................................ 560 Priziv Boga Mrtvih ..................................................................................... 560 Hvalospev Drevnima .................................................................................. 562 Prizivanje Moi ............................................................................................563

Knjiga Crnih Obreda ................................................................................... 565 Sedam Skrivenih Peata .............................................................................. 569 Oblasti Nevidljivih Nebesa ......................................................................... 575 Kraljevstvo Demona ................................................................................... 577 Devet Kapija Bezdana ................................................................................. 615 Klju Prolaza ............................................................................................... 625 Veliki uvar Bezdana ................................................................................. 625 Obredno Zvono Prizivanja .......................................................................... 626 Prizivanje uvara Bezdana ......................................................................... 627 Crni Plamen ................................................................................................ 628 Sjedinjenje s Biem Kutulua ....................................................................... 629 Veliki Peat Vezivanja ................................................................................ 631 Sveta Smola ................................................................................................ 631 Ogledalo Bezdana ....................................................................................... 632 Neizgovorljiva Imena .................................................................................. 633 Peati Bogova Bezdana ............................................................................... 638 Peati Drevnih Bogova ............................................................................... 643

Skrivena Knjiga Rilejha ............................................................................. 645 O Njemu koji spava .................................................................................... 646 Skrivena Mo Esencije ivota .................................................................... 647

11

Urna Velikog Balona .................................................................................. 648 Prsten Opinjavanja .................................................................................... 651 Amajlija Gospodara Nodensa ..................................................................... 653 Vampiri ....................................................................................................... 655 Utvare .......................................................................................................... 655 Posete Drevnih ............................................................................................ 656 Obred Preobraenja ..................................................................................... 657 Moje Zavetanje .......................................................................................... 658

12

Predgovor prireivaa

KNJIGA MRTVIH

Zaboravljeni svet

Za Nekronomikon, centralnu Knjigu kodeksa Zag Nehar, mogli bi smo rei da je Su-merska knjiga mrtvih. No ta znamo o Sumeru. Sumer je ime grandiozne civilizacije koja je postojala u zemlji koja je danas poznata kao Irak, u zemlji koju Grci nazivae Mesopotamija i kako je Arapi prosto zovu Ostrvo, jer se nalazi izmeu dve reke, Ti-gra i Eufrata, koje se slivaju s planina ka Persijskom zalivu. Ovo je zemlja basnoslo-vnog velikog grada Vavilona i isto tako Ura haldejskog i gradom Ki i Ninivom na severu. Svakim od sedam velikih gradova Sumerije vladala su razliita Boanstva, koja su oboavana udnim nesemitskim jezikom Sumeranaca, jezikom koji je bio ve-oma blizak jeziku Arijevske rase i koji ima mnogo rei istovetnih sa Sanskritom, a govorili su slino Kinezima.

Niko ne zna odakle su Sumeri doli, a pojavili su se isto tako misteriozno kako su i nestali nakon upada Asiraca koji razorie njihovu ku-lturu, ali kako Asirci behu nepismeni i sa ne-razvijenom duhovnom tradicijom, veinu su-merskih Bogova, nastavili su da oboavaju, a tako je i Sumerski jezik postao zvanini jezik verskih obreda. U zemlji Senar, kako je sami nazivahu, ostale su iza njih Hronika Kraljeva, iz vremena pre Potopa i veoma briljivo sau-vane hronike o mnogo drugih drevnih civili-zacija irom sveta. Imali su veoma veto razraen sistem astronomije i astrologije u i-stoj meri kao to su im bili i verski obredi. Magija, kako nam istorija saoptava nastala je u Sumeru i sve je ostalo zapisano za budua pokoljenja, klinastim pismom na glinenim ploicama. Ovde su zapisani, za sve vekove, prvi spisi o Stvaranju sveta i oveka, herojski epovi o kraljevima i junacima, prva Isterivanja, prvi obredi Prizivanja Bogo-va, prva mrana prizivanja Zle Moi i, ironino, prva Spaljivanja od strane ljudi koje antropolozi nazivaju Magovima (od sumerske rei maga to znai dar, a odnosi se na duhovno bogatstvo i boansku milost; magavan, to znai obdaren, je pripadnik klase svetenika drevnih teogonijskih kultova mrtvih).

Da bi mogli razumeti Svete Knjige i druge magijske spise, potrebno je zaviriti u prolost, davna vremena ljudskog postojanja. Naravno, nije mi cilj, niti je tome ovde mesto, da studiramo istoriju, ali postoje istorijske naznake koje se malo ili gotovo ni malo ne izuavaju na katedrama. Upravo te istorijske injenice su nam potrebne kako

13

bi se razumela tajanstva Svete Nauke Magije. Zbog toga u vas povesti na jedno malo putovanje u davna i od sveta zaboravljena vremena.

Zemlja Senarska

Na pola puta izmeu Bagdada i Persijskog zaliva oko petnaest kilometara zapadno od dananjeg korita reke Eufrat uzdie se jedan pustinjski breuljak sa snanim rue-vinama koje fascinantno vuku oveka u maglovite tajne daleke prolosti. Te ruevine su sve to je ostalo od jedne legende koja se zove Ur Haldejski. Dokle oko see, iri se unaokolo uta i vrela pustinja, kao i stepa obrasla retkim rastinjem. Na istoku se ocrtavaju tamni obrisi palmi koje rastu u dugom pojasu du Eufrata. Neizmernu ra-vnicu preplavljuje okamenjujua i nema sanjivost, a vazduh treperi i svetluca od ubi-vstvene ege. S vremena na vreme se podigne po koji oblak praine i esto se javljaju fatamorgane koje stvaraju iluziju da je sivi predeo protkan povrinama hladne vode i... Ko bi jo mogao da poveruje da je ta pustinja nekada bila gusto naseljena zemlja, da su se tu dizali velelepni gradovi, ubirani bogati prinosi itarica, cvetala trgovina, razvijana nauka i jo mnogo toga. Iz ove sasuene zemlje arheolozi i dan danas otkri-vaju masivna utvrenja, palate, hramove, riznice, biblioteke, skulpture i razne drago-cenosti od plemenitih metala. Otkria su dala svedoanstvo o genijalnosti tih prada-vnih stanovnika, a smatra se da ova zemlja skriva neuporedivo mnogo vie podataka o ljudima za koje arheolozi tvrde da u Mesopotamiju dooe niodkuda.

U maju 1989. godine, iraki arheolozi su otkrili do sada najstarije naselje koje datira iz vremena 8000. godina pre nove ere. Ove ruevine pronaene su oko 30 kilometara juno od Ninive, jedne od Asirskih prestonica. Kue su bile krunog oblika i izgraene od opeka, a predpostavlja se da su imale krov od mekog materijala. Visina im je bila 2-3 metra, a prenik 6 metara. Imale su kamena leita u kojima su se na osovinama okretala vrata, a pronaen je i prilian broj kamenih figurica, za koje sa smatra da su sluile u ritualne svrhe, orua za obradu zemlje, amaca i udica za ribo-lov. Stanovnici ovog naselja su gajili domae ivotinje, bavili se zemljoradnjom i ri-bolovom. Iskopine u El Obeidu, koji lei sedam kilometara daleko od ruevina legen-darnog kraljevskog grada Ura, svedoe da je ovde jo u neolitu cvetala razvijena ci-vilizacija koja je bila centar njenog nastanka i daljeg irenja od kamenog doba do zlatnog veka grko rimske kulture.

Iz zemlje Senarske rasue se po svetu narodi, ali oni tek poee da se bude. Na Ba-lkanu se stvarala pretea Slovenske kulture (nalazita Lepenski Vir) koji su oboavali Dagona, a idui dalje prema severu predhodnici Kelta grade najuvenije svetilite megalitskog doba, Sunani hram amaa, nama znanog kao Stounhed. Na Sardiniji i u zapadnoj Francuskoj pretee Etruraca svoje mrtve sahranjuju u ogromnim mega-litskim grobovima koji su danas jedan od retkih ostataka iz kamenog doba. U podno-ju Himalaja na Indijskom podkontinentu razvijaju se lagano civilizacije Mohendo Dara i Harape, a iznad Afrike i prostranih stepa Rusije lei tama. Iza Atlanskog okea-na preko prirodnog ledenog mosta nazire se Ameriki kontinent u svitanju, a na Kritu i u Misiru zainju se Minojska i civilizacija faraonskog Egipta. Oni koji su ostali u zemlji Senarskoj izrasli su u civilizaciju koju nazivamo Sumer, ali mnogo pre prvih naselja u meureju, juna Mesopotamija je predstavljala dno Persijskog zaliva. Po-

14

tom su vode poele opadati, a na njihovom mestu su izronila prostrana tresetita. Re-ke Tigar i Eufrat su sa Anadolskih visoravni donosile plodan mulj tako da su usred barutina i movara suenjem na suncu nastala mnogobrojna plodna rena ostrva. U rekama i kanalima se sjatilo mnotvo riba, u evarima su se gnezdile june ptice i brloile divlje svinje. Ostrva su zazelenela od urminih palmi i drugog drvea punog sonih i hranljivih plodova. Iz godine u godinu reke su se izlivale i plavile ravnicu i-roko oko sebe. U avgustu i septembru voda bi se povlaila u svoja rena korita. Bilo je dovoljno ukrotiti prirodu, kanalisati i razvesti vodu prema potrebama pa da se mo-vare pretvore u bogate i raskone vonake i povrtnjake. Usred pustinjskih prostra-nstava ovaj deo bujne vegetacije je morao prvim doljacima izgledati kao blagorodna zemlja, a prvi naseljenici stigli su s mora ili planinskog severa u nama jo nepozna-tim praistorijskim vremenima. Ne zna se odakle su doli ovi ljudi. Nauka daje niz predpostavki, ali ni jedna nije odriva.

Ono to znamo o Sumerskoj civilizaciji, koja nasleuje svoju predhodnicu u zemlji Senarskoj, moe nam dati mnoge odgovore, ali nas moe uputiti da odgovore traimo i negde drugde. Arheoloka iskopavanja govore da su Sumerci bili izuzetni poljopri-vrednici. Izgradili su prostrane sisteme kanala za isuivanje movara i za navodnja-vanje u sunim periodima. U gradovima Sumera, u treem milenijumu p.n.e: Nipur, Isin, urupak, Uma, Logo, Uruk, Ur, Niniva i Eridu je cvetala nauka. Sumerci su napisali prve knjige iz kojih saznajemo da su znali za statiki elektricitet i da su vla-dali mnogim znanjima iz oblasti optike, medicine, matematike, likovnih umetnosti, istorije, knjievnosti, filosofije, religije i zakonodavstva. Sumer je, kako se smatra, kolevka astrologije. Njihova znanja iz oblasti nauke o zvezdama po svemu sudei bi-

15

la su i vie nego fantastina. Znali su da se Mesec okree oko Zemlje, a njihov prora-un Meseeve putanje od najsavremenijih prorauna se razlikuje samo za 0.4 seku-nde. Znali su za Uran i Neptun, iako su ove planete nevidljive golim okom. Prema njihovim zapisima: Mars ima dva satelita, Jupiter etiri, Saturn sedam, a Uran dva. Znali su i to da komete dolaze i prolaze u pravilnim vremenskim razmacima. Njihov kalendar je bio fascinantno precizan. Godina, prema njihovim proraunima, je trajala 365 dana, 6 asova i 11 minuta, dakle samo 1 minut i 51 sekundu due od savreme-nih prorauna. Poznavali su komletno ustrojstvo Sunevog sistema pa ak i to da se sve planete i njihovi sateliti svakih 2.268.000.000 dana, odnosno svakih 6.300.000 godina nau u istoj ravni. Kako objasniti injenicu da su Sumerci operisali sa petnae-stocifrenim brojevima ako znamo da je kod starih Grka ve posle 10.000 zapoinjala beskonanost. Na jednoj glinenoj ploici, pronaenoj na brdu Kujundik, prikazan je rezultat nekog drevnog prorauna koji iznosi 195.955.200.000.000 Da misterija bude jo vea, Sumersko poznavanje astronomije je prevazilazilo ak i na Sunev sistem i zadiralo mnogo dalje u svemir. Znali su za zvezdu Sirijus b koja je toliko sitna da je zvanino, ponovo, otkrivena tek 1862. godine i to teleskopom prenika 400 milime-tara. Ova teorija nebeskog ustrojstva koja je u korenu celokupne astrologije i savre-mene astronomije, pre svega je mitoloka. Grki istoriar Diodor koji je prouavao Haldejsku civilizaciju kae: Sedam zvezda podreenih Anuu otkriva budue dogaa-je i tumai ljudima blagonaklone namere Bogova. Celokupna filosofija i knjievnost posveena simbolima i njihovom tumaenju je svoj vrhunac dosegla od 2500. godine p.n.e. Sakupljena je i sreena u delu poznatom kao Enuma Anu Enlil. Ovaj spis jasno sugerie da postoji veza izmeu onog to se deava na nebu i onog to se deava na zemlji.

Kako su stekli tako fantastina znanja iz astronomije? ime su se koristili da bi doli do tako preciznih prorauna? Da li su imali neke instrumente, ili su moda koristili znanja svojih predaka iz nama jo nepo-znatih i neotkrivenih civilizacija davno pro-lih vremena? Nauka nema odgovore na ova pitanja. Ovde ostaje nema, ali mi i dalje postavljamo pitanje: Kako je mogue da ljudi koji su, po zvaninoj istoriografiji, tek izali iz kamenog doba mogli imati ovako razvijena nauna saznanja. Nauka i dalje uti, meutim postoje entuzijasti koji rade i pronalaze odgovore, ali te odgovore ofi-cijelna nauka, iako su oni sa vrstim i opipljivim dokazima, odbacuje pod izgovorom da ih je ne mogue svrstati u nae predstave o ljudskoj evoluciji!? Da li to znai da e zvanina nauka odbaciti sva otkria i saznanja koja se pojavljuju, sa jasnim i vidlji-vim dokazima, samo zbog toga da bi sauvala svoju dogovorenu i ni na emu zasno-vanu pretpostavku o evoluciji, odnosno teoriji da je ovek nastao iz nekog nepozna-tog razloga u neko nepoznato doba i iz nekog nepoznatog izvora.

Razmiljanje, ak i sa dokazima, o postojanju civilizacije pre svih nama poznatih ci-vilizacija, a koja je bila visokorazvijena, oficijelnoj nauci je nezamislivo jer ono rui njen celokupni poredak. Sumerci su sa velikom panjom uvali i prepisivali napamet uena prastara dela, mitove i epove. Prepisivane su i uvane tuopoljke o prastarim nestalim gradovima za ije postojanje nemamo nikakvih dokaza. Morali bi smo na-jzad shvatiti da mitovi nisu nikakve bajke ve istorijski spisi i hronike dogaaja koji su samo stilizovano opevani. Jedan takav mit kae da su Crnoglavi stigli sa mora i da su sa sobom doneli mnoga znanja. Ne upuuje li nas to upravo na zakljuak da su oni potomci one prastare civilizacije nestale u velikoj kataklizmi - potopu o kojem govo-re mnogi mitovi.

16

Pa da vidimo, da li je tog potopa, te sveopte kataklizme zaista bilo i je li postojala ta drevna i mona civilizacija o kojoj se u Nekronomikonu govori i iji su naslednici narodi zemlje Senarske.

Velika kataklizma

U svetu danas postoji vie od 250 prikaza legendi o potopu. Meutim, pitanje koje se postavlja je da li se svi ti prikazi odnose na jedan dogaaj ili su moda bila dva ili vi-e potopa, kao i to da li se radi o lokalnoj ili sveoptoj kataklizmi. Prema Biblijskom prikazu, koji je i najpoznatiji, Noje je bio izabranik Boiji da preivi potop i nastavi ivot gradei veliku barku za sebe, porodicu i ivotinje iz tadanjeg okruenja. Otkri-em glinenih ploica u Ninivi, Biblijski izvetaj prestaje da bude usamljen. Ep o Gi-lgameu u 300 strofa od po 4 stiha, ispisan klinastim pismom na 12 masivnih gline-nih tablica, za sada je najstariji zapis na svetu, a govori u jednom delu o istom doga-aju kao i Biblija, o jednom oveku koji je iveo pre i posle velikog potopa samo to je ovaj nosio ime Utnapitam.

(Ep o Gilgameu)

ovee iz urupaka, sine Ubaratutov, srui svoju kuu, sagradi lau jednu i napusti bogatstvo. Potrai ivot, prezri blago i imanje, spasi ivot. Unesi u lau sve vrste ivotnog semena. A laa koju treba da sagradi, njene dimenzije neka budu tano izmerene.

(I Mojsijeva 6,13)

I ree Bog Noju: naini sebi koveg od drveta gofera i naini pregratke u kovegu i zatopi ga smolom iznutra i spolja. Ui u koveg ti i sav dom tvoj, jer u do sedam dana pustiti dad na zemlju i za 40 dana i 40 noi istrebiu sa zemlje svako telo ivo koje sam stvorio

I Noje i Utnapitam su jedna te ista osoba o kojoj govore razliiti izvori.

(Ep o Gilgameu)

Brod se zaustavi na brdu Nisir. Brdo Nisir prihvati lau i nedozvoli joj da se ljulja.

(I Mojsijeva 8,4)

A koveg se sedmoga meseca, dana sedamnaestoga ustavi na brdu Araratu.

17

Stari Vavilonski spisi daju i preciznu odrednicu gde treba traiti brdo Nisir: brod se zaustavio izmeu Tigra i donjeg toka reke Zab. Na tom prostoru se klisurasti lanci Kurdistana naglo uzdiu iznad ravnog priobalnog terena oko Tigra. Ovaj prostor u potpunosti odgovara opisu i razvoju velike poplave koja se irila od juga ka severu. Precizni opisi Epa o Gilgameu nisu budili elju da se krene u potragu za ogromnim brodom, ali je Biblijski izvetaj o planini Ararat pokretao mnogobrojne ekspedicije. Planina Ararat, visoka 5156 metara, pokrivena ledom i snegom nalazi se u istonoj Turskoj blizu iransko jermenske granice. Na obroncima Ararata se nalazi jedno malo selo iji stanovnici generacijama priaju o udesnom iskustvu jednog pastira koji je priao da je na Araratu video jedan veliki drveni brod. Turski izvetaj iz 1833. go-dine koji kae da postoji brodski pramac koji u letnje doba tri iz junog gleera u potpunosti je potvrdio priu pastira. Od tog vremena su preduzimane mnogobrojne ekspedicije, neke sa vie neke sa manje uspeha, ali jedna je dosta specifina. Predvo-dio ju je arhiakon grada Jerusalima Dr Nuri. Ekspedicija je preduzeta 1892. godine i po povratku Nuri u svom izvetaju pie: Unutranjost je bila puna snega, spoljni zid je bio obojen prirodnom zatvorenocrvenom bojom.

Bilo je i mnogo sluajnih oevidaca iz aviona tokom I i II svetskog rata. Jedan od njih je bio i Roskovicki, oficir Ruskog vazduhoplovstva iz I svetksog rata koji je ja-vio da je video ostatke jedne velike brodske olupine. Oevidaca je mnogo i mnoge ekspedicije su donosile i snimke, ali i komadie greda i delova broda koji su nauno ispitani i njihova starost se procenjuje na 5-6 hiljada godina. Jedan drugi arheoloki dokaz koji potvruje Biblijski izvetaj o potopu doao je sasvim sluajno prilikom iskopavanja na lokaciji Ura Haldejskog. Istraivaka ekspedicija, koju je predvodio britanski arheolog ser arls Leonard Vuli, imala je sasvim drugi cilj, iskopavanje kraljevske grobnice u Uru koje su bile poreane jedna preko druge u 15 metara viso-koj humci juno od hrama. Grobnice su na svetlo dana iznele gotovo sve dragoce-nosti kojima je Ur nekada raspolagao. Iskopavanjem donje i poslednje grobnice istra-ivai su znali da su se vratili u vreme oko 2800-te godine stare ere. Vuli nije time bio zadovoljan. eleo je da se uveri da li zemlja ispod najnieg groba sadri elemente za dalja iskopavanja. Odmah poto su uklonjeni temelji grobnice nakon prvog isko-pavanja pojavljuju se jo stariji ostaci naselja. Na videlo su izali ostaci keramike, grnarije, ali i glinene ploice pisane slovima jednog mnogo starijeg tipa slova od onih kojima su pisane grobnice. Vuli je smatrao da moraju biti starije 2-3 veka od grobnice ali svi drugi ostaci su gotovo isti sa onim iz mlaih vremena. To bi znailo da duga Sumerska civilizacija nije prolazila kroz znaajne promene i da je vrlo rano dostigla jedan visok stepen razvoja. Nekoliko dana nakon iskopavanja kada su mislili da su doli do kraja i da vie nema tragova, pregledom dna okna Vuli je ostao zapre-paen: Pa to je ilovaa! ista ilovaa od one vrste kakva se formira samo taloe-njem u vodi! Zar ilovaa na ovakvom mestu!? Iskopavanja su nastavljena. Sloj ilo-vae bio je debljine tri metra. Potom dalja iskopavanja ispod sloja ilovae otkrivaju postojanje jo jednog naselja, neto primitivnijeg od ve otkrivenog. Vest se tog dana brzo irila svetom: Mi smo pronali potop. Vuli je hteo da odagna svaku sumnju pa je preduzeo iskopavanja jo jednog okna i rezultat je bio isti.

Po shvatanju Vulija, a na osnovu njegovih istraivanja, bila je to poplava dinovskih razmera koja je zahvatila oblast irine 630 kilometara severozapadno od Persijskog zaliva u duini od 160 kilometara. Ova velika katastrofa koja je bila nalik na Bibli-jski izvetaj smetena je u godine oko 4000. stare ere.

18

Arheolozi su na ovaj nain pronali tragove i dokaze o velikom potopu koji je bio na-lik onim opisanim u Bibliji i glinenim tablicama. Dakle, potop se zbio, ali da li je to samo lokalni potop koji je zadesio Mesopotamiju i koji je za ondanje prilike bio katastrofa optih razmera kako nauka i predpostavlja ili je to bio opti potop o kome govore mnoga svedoanstva kakvih ima i u prekolumbovskoj Americi, Australiji, Indiji, Polineziji, na Tibetu, kod Egipana, Grka, Srba u Luicama, Litvaniji i Belo-rusiji. Logino bi bilo da svi ovi izvetaji govore o istom dogaaju, meutim ako je ovaj, arheoloki potvren, potop u Mesopotamiji bio lokalni onda to nije onaj potop za kojim tragamo i koji je bio svetska kataklizma, a ukoliko je to zaista bio opti po-top onda se on nikako nije mogao desiti 4000. godine pre nove ere, ve najmanje jo 4000 godina ranije. Geolozi su takoe pokuali da daju racionalno i nauno objanje-nje mitskog opteg potopa. Oni smatraju da se takav potop mogao desiti u takozva-nom meuledenom dobu. U to vreme veoma debeli sloj leda i snega koji je prekrivao severnu Evropu i severnu Ameriku poeo se topiti. Voda koja se tom prilikom oslo-bodila izmenila je izgled kontinenta tako da su se preplavile sve priobalne oblasti i nizije. Tom prilikom je uniten najvei deo ive populacije ali velika vodena masa je izazvala i odreene tektonske poremeaje zemljine plastinosti tako da je u tom slu-aju moglo doi kako do izdizanja kopna tako i do potapanja itavih kopnenih masi-va. Naravno ovo su samo teoretske spekulacije koje su realno mogue.

Alan Milard istraivajui legende o potopu pronalazi jo jedan zapis na glinenim plo-icama. To je Asirska verzija Epa o Gilgameu, Ep Atrakasis koji sadri dui izvetaj o istoriji oveka od njegovog nastanka. Milard tvrdi da postoje mnogi sumerski zapi-si i prepisi pria o potopu od kojih neki govore o danima velikog potopa, a neki zala-ze i u mnogo daleku prolost. Veliki potop koji nas interesuje je svetska kataklizma koja je unitila drevnu visoko razvijenu civilizaciju koja je postojala pre 12.000 godi-na. O toj civilizaciji arheoloki dokazi verovatno ne postoje, ali ako zaemo u mito-logiju za koju smo konstatovali da je ona opevana istorija, onda e nam biti lake da zaemo u dalju istoriju i prekoraimo dozvoljeni prag oficijelne nauke. Nove genera-cije naunika raznih profila udruuju svoja znanja u reavanju tajni i zagonetki dre-vne istorije. Pred njihovim otkriima otvaraju se novi horizonti, a nauka ne moe vi-e ostati nema, mada se svom snagom bori da zadri svoja konvencionalna razmilja-nja. Jedno takvo otkrie, sa platoa u Gizi, u potpunosti menja tok istorije.

Misterija u dolini Nila

Stav je istoriara da su velike piramide bile sagraene tokom IV dinastije, pre oko 4.500 godina. One su jedno od sedam svetskih uda ije su misterije izazvale vieve-kovne rasprave. Egiptolozi insistiraju da su i one sagraene sa istom svrhom kao i sve ostale piramide. Smatraju da su one grobovi mrtvih faraona. Nova istraivanja daju potpuno drugaija objanjenja. Zvanina istorija tvrdi da su ovo bili kraljevski grobovi, meutim nikakve mumije nisu pronaene u njima niti su pronaeni ikakvi natpisi. Osim toga, neki od faraona su sagradili po dve piramide. Da li su hteli da bu-du sahranjeni u obe!? Zato niko nije ostavio nikakve natpise? Zar bi neko ko sagradi najvei spomenik na svetu dozvolio da ostane anoniman, pogotovo kad je u pitanju kralj? U objanjenju misterije piramida mora da postoji jo neto, neto mnogo vie od onoga to prua zvanina istoriografija.

19

Egiptolozi veruju da je egipatska civilizacija nastala oko 3000 godina pre nove ere, oko 500 godina pre nego to su velike piramide bile sagraene. Pre toga, tvrde, ze-mlja je bila naseljena lutalicama iz kamenog doba. Prema ovakvoj konstataciji mora-mo biti maksimalno skeptini. Istoriari smatraju da se Egipat pojavio direktno iz ka-menog doba. Iznenada i tek tako oni su mogli da sagrade ovakve spomenike!? Teo-rija da su ovo samo grobovi mrtvih faraona nema nikakvog smisla. Uprkos stotinama godina istraivanja naunici nisu dali odgovore na mnoga znaajna pitanja. Piramide u Gizi ne lie ni na jednu drugu izgraenu piramidu, kako se smatra, pre i posle njih.

Njihove predhodnice iz III dinastije su samo gomile naslaganih ciga-la, a njihove nasledni-ce iz V dinastije su go-mile kra. Sve ostale pi-ramide ne lie ni na ta. Piramide inae nisu uo-pte popularne meu egiptolozima. Oni sma-traju da su spekulacije o njima, posebno o tri najvee u Gizi, otile predaleko. Piramide su mnogobrojne i ima ih oko 100. Problem je u tome to su privukle mnogo arlatana i kvazi naunika. Ve-like piramide u Gizi imaju udnu mo kojom deluju na ljude. One uspevaju da unite zdrav razum. Ako prihvatimo ideju da su one ipak bile samo grobovi, zato su onda Egipani bili opsednuti njihovim dimenzijama i orijentacijom?

One lee tano na 30. uporedniku. Njihovo odstupanje je jednako odstupanju Zemlje od ose rotacije. Egiptolozi to ne poriu, ali smatraju da to nije uraeno namerno. Tvr-de da je to bila sluajnost. Ako je sluajnost kako onda objasniti da su njeni graditelji znali tane dimenzije Zemlje i njen oblik? Da li je sluajnost i to to su one potpuno orijentisane? One savreno stoje na smeru istok-zapad i smeru sever-jug. Preciznost je toliko neverovetna da nije dostignuta ni u jednoj savremenoj graevini. Kako je mogue da je postignuta takva preciznost ako znamo da su precizne dimenzije Ze-mlje utvrene tek pre 300 godina. Graditelji ovih piramida su to znali jer je velika pi-ramida taan model severne zemljine hemisfere u odnosu 1:43.200. Velike piramide sadre u sebi i vrednost (p) za koju se verovalo da su je otkrili Grci (p = 3,141592653589793238). Nagib piramide je takoe precizan i iznosi jednu sedminu kruga od 360, odnosno 512542 sa svake strane. Ono to je jasno, to sve ne moe biti plod sluajnosti. One su plod izuzetno naprednog oblika matematike, tehnologije i arhitekture i to iz vremena kada se to ne moe oekivati. Preciznost kojom su gra-ene piramide u Gizi je fascinantna. Ako posmatramo veliinu velike piramide vide-emo da su sve strane tano po 750 stopa. Odstupanje u odnosu na osu Severa je oko 1 centimetar to je neverovatan uspeh i za najmodernije graditelje. Teko je zamisliti kako su to mogli izgraditi primitivci, tek izali iz kamenog doba. Veliina blokova takoe pokree neka pitanja. Neki od blokova su teki i po 15 tona. Da bi se jedan ovakav blok podigao potrebni su specijalni kranovi. Kako su to inili ljudi koji nisu znali ak ni za toak? Dananja nauka nema odgovore na ovakva pitanja. U kralje-vskoj komori Keopsove piramide pronaeni su granitni delovi ija bi obrada i za dananju tehnologiju bila veliki uspeh. Za obradu stena, kao to su granit i tijarit, po-

20

trebne su specijalne builice koje bi na vrhu orua morale imati dijamant. Da bi se danas napravilo neto slino morala bi se koristiti najsavremenija orua i taj proces bi trajao prilino dugo. Orua graditelja piramida su morala biti savrenija, tj. morala su se kretati mnogo veom brzinom. Ova teorija je naila na kontroverzu kod istrai-vaa, ali je injenica da su ti ljudi imali naina da probue stenu koja je toliko vrsta. Oni su poznavali tajnu izvlaenja tijaritskih faza to dananji instrumenti ne mogu uiniti.

Francuski egiptolog ak Kristijan ne veruje u saznanja dosadanje egiptologije. On kae: U Keopsovoj piramidi nije bilo mumije. Ona nije graena zbog toga. U pirami-di ne postoji nikakav natpis, nita to bi nas uputilo na svrhu njenog postojanja. U njoj se nigde ne sponjinje Keops. Svaka piramida je imala svoje ime, a iz drugih za-pisa saznajemo da se velika piramida zvala Ulica svetla.

Postoji jedna misterija koja je otkrivena u kraljevskoj komori, a za koju istraivai tvrde da nije adekvatno reena. Iz te komore izgraen je sistem kanala i to sa velikom preciznou. Egiptolozi misle da je to ventilacioni sistem ali to nije mogue jer su otvori suvie mali i sve vreme idu navie. Oni su imali sasvim drugu funkciju. Ova misterija je razreena uz pomo astronomije, iako naunici smatraju da Egipani nisu imali razvijena znanja iz ove nauke. Klju za reenje ove misterije je u egipatskoj re-ligiji. Iz zapisa kralja Gunasa koji je vladao nakon IV dinastije, a koji su najstariji re-ligijski spisi, saznajemo da kralj nakon smrti postaje zvezda u kraljevstvu Ozirisa u sazveu Oriona.

O kralju, ti si sadrug Oriona. Ti prelazi na drugi put u mleni put, krivudavi vodeni put a onda odlazi na mesto u Orionu.

Egiptolozi ne uzimaju u obzir religijske spise jer egipatsku religiju smatraju samo za religiju Sunca, ali njihova religija nije religija dana i ivota, ve religija noi i smrti. Funkcija kanala u velikoj piramidi jeste da odvede duu faraona, pre sahranjivanja u grobnicu, odmah do Ozirisa. Za drevne Egipane Orion je bio Oziris (As-ar), Bog vaskresenja. Levo od Oriona je zvezda Sirijus, a ona je pripadala Izidi, Ozirisovoj su-pruzi. Ba kao to kanal iz Kraljevske komore vodi do Ozirisa, kanal iz kraljiine ko-more vodi do Izide. Astronomskom rekonstrukcijom karte neba iz vremena kad su piramide graene utvreno je da je postojala savrena veza sa Orionom i Bogom zve-zdom Ozirisom.

Postoje tri piramide od kojih dve stoje na istoj osi, a trea koja je mnogo vea od njih je pomerena ulevo od te dijagonalne linije. Postavlja se pitanje: zato su graditelji to uradili?

Problem je reen onda kad su istraivai doli na ideju da ceo plato u Gizi zapravo predstavlja kartu neba pa prema tome raspored piramida bi morao biti identian kao i raspored zvezda u sazveu Orion u vreme kad su one sagraene. Uz pomo astrono-mskih prorauna i kompjuterske analize ovo nije bilo teko proveriti. Iznenaenje je tek dolo. Raspored zvezda u Orionu nikako nije odgovarao rasporedu piramida u Gizi u vreme kad se predpostavlja da su one graene, oko 2400. godine stare ere. Da-ljom analizom se krenulo dublje u prolost, vek po vek, sve dok kompjuter nije poka-zao identian raspored zvezda u sazveu Orion sa rasporedom piramida. Precesio-

21

nim kretanjem Oriona unazad, kompjuterskom animacijom, identina slika neba sa slikom platoa u Gizi poklopila se tek u 10520. godini pre nove ere.

Robert Beveld i Tom Henkok koji su vrili ova istraivanja smatraju da su Egipani samo naslednici ideja o piramidma. Nasledili su ih od civilizacije koja je ivela pre vie od 12000 godina. Ta kultura je nekako nestala, ali su njeni naunici, matemati-ari i arhitekte izgradili piramide i ostavili svoje znanje kasnijim civilizacijama. Veli-ke piramide u Gizi su samo deo njihove zaostavtine. Apsurdno je tvrditi da su one delo sa poetka civilizacije. Postoji veliko akumulirano znanje koje one poseduju. Ova grandiozna dela su kraj neega, a ne poetak neega.

Osim piramida na platou u Gizi nalazi se jo jedan velia-nstven spomenik sa telom lava i ljudskom glavom, iskle-san od kamena. To je Sfinga. Egiptolozi insistiraju da je i ona nastala oko 2500. godine pre n. e. kad i velike pirami-de. Savremeni istraivai tvrde da je i ona, kao i piramide nastala 8000 godina ranije, kada po zvaninoj istoriografiji ne bi trebalo da postoji ni jedna civilizacija, pogotovo ne takva koja bi bila sposobna da stvori ovakve spomenike. Smatra se da je nastala u vreme faraona Kefrena, Gradite-

lja druge piramide. Da bi se misterija reila mora se spojiti nekoliko naunih discipli-na. Egiptolozi tome uopte nisu dorasli. Doi u Gizu sa skuenim umom i jednodi-menzionalnom perspektivom i tvrditi da se sve moe tako objasniti je veoma loe sluenje oveanstvu. To spreava druge naune discipline da ovde primene svoja znanja. Da li dokazi egiptologa objanjavaju ba sve? Postoji tvrdnja da je glava Sfi-nge kopija lika faraona Kefrena, ali ako se uporede glava Sfinge i glava jedine preo-stale figure Kefrena moemo zakljuiti da one ne pripadaju ne samo istoj osobi ve ni istoj rasi. To nisu iste osobe.

Don Vest tvrdi: Stanje glave je mnogo bolje od stanja tela. Glava je ouvanija. ma-da je graena od tvreg materijala. Ono to je vanije je to da je glava nesrazmerno mala u odnosu na telo. Telo je veliko i dugo, a glava je poput iode prikaena na vrh tela. To je dovoljan signal da je samo glava izgraena mnogo kasnije.

Ako je ceo plato u Gizi karta neba u trenutku izgradnje, stari astronomi su mogli oda-vde da posmatraju itavih 180 neba pa su tako mogli da vide i Sunce i zvezde. Smer sever-jug delio je nebo tano iznad njihovih glava. Videli su zvezde kako prelaze preko te linije. Kada su velike zvezde Oriona 10520. godine stare ere prele tu liniju bile su isto poreane kao i tri piramide. Sfinga je ovde samo marker Precesije ravno-dnevice, ali ne one kako je izgledala oko 2500. godine pre n. e. jer je tada Sunce bilo u sazveu Bika. Nelogino je da faraon gradi simbol u obliku lava. U to vreme je bio aktuelan kult Boga Apisa sa glavom Bika to je i potpuno razumljivo s obzirom da se radi o Eri Bika. Jedina era kojoj moe pripadati Sfinga je Era Lava, a ona je po-ela 10520. godine pre n.e. Robert Beveld to objanjava ovako: Sunce je u to vreme izlazilo na istoku u savrenoj liniji sa Sfingom i sazveem Lava. U to doba Sunce je bilo tano ispred lica Sfinge, a u sazveu Lava. Odstupanje koje se javlja u poloaju Sunca i Sfinge od ose istok-zapad je ugao od 14 pod kojim se Sunce dizalo u smeru Sfinge.

Piramide i Sfinga pokazuju dinovski hologram neba iz 10520. godine pre n.e. Posto-ji jo jedan dokaz da Sfinga potie iz tog vremena. To je tip erozije stene u kojoj je

22

isklesana. Ne mora ovek biti geolog da bi shvatio da samo voda koja se sliva moe da ostavi takve konture kakve su na Sfingi. Starost stene je teko utvrditi, ali pratiti njenu istoriju pomou osobina njene erozije je lako. Kada je stena izloena eroziji vetra i peska, kakve su veoma este u Egiptu, tip erozije je horizontalan i veoma mek. Sfinga ima potpuno drugaiji oblik erozije. To je vertikalna zaobljena erozija koja nastaje delovanjem kia ili podzemnih voda. Kad su egiptolozi suoeni sa ovim nalazom oni su odgovorili da je to moda izazvano poplavama Nila. Don Vest se sa tim ne slae: To nije mogue jer poplave idu od dna ka vrhu, meutim mi ovde ima-mo obrnut smer. Ovo je drugaiji uzrok erozije. Najdublja erozija je bila na dnu a ne na vrhu. Geolozi se slau sa ovim nalazima ali egiptolozi ne ele da prihvate ove za-kljuke.

Dokazi koji su pronaeni prilikom jedne rekonstrukcije Sfinge idu u prilog ovoj teo-riji. Utvreno je da su prve popravke izvrene u relativno ranom periodu nakon kle-sanja Sfinge. Bilo je potrebno dve do tri stope opeke da bi ona ponovo izgledala kao kad je nastala. Egiptolozi tvrde da je klesana u loem kamenu pa je stoga bila potre-bna obnova. Da je Sfinga zaista klesana u tako loem kamenu, ovom brzinom propa-danja ona je trebalo da nestane jo pre 500 godina, ali nije. To znai da je erozija do-la naglo i velikom brzinom, meutim otkud toliko vode, toliko kie u tako malom vremenskom periodu.

Pre 10.000 godina na kraju ledenog doba, Zemlja je prola kroz jo jednu veliku kli-matsku promenu. Velike naslage leda, ak i do 2000 metara, koje su prekrivale vei deo severne zemljine hemisfere, poele su se topiti i time je izazvana velika kata-klizma u obliku poplava i kie. To je bila poslednja kataklizma koja je zadesila nau planetu u celini i tom prilikom je dolo do unitenja itave civilizacije. Mnogo pre nego to je Giza postala pustinja, ona je bila plodna savana, ali vremenom nakon ka-taklizme vode su donele mnogo peska i mulja tako da je itav ovaj deo sveta ostao zatrpan. Kasnija civilizacija je otkrila ve postojeu, ali oteenu Sfingu u pesku. Za vreme faraona Kefrena, ona je samo restaurirana i od postojee glave lava isklesana je glava koja samo podsea, na faraonski lik. Ispod peska na dubini od 50 stopa otki-veni su ostaci graevina za koje se ne zna kom dobu pripadaju. To nalazite se nalazi 500 kilometara juno od Gize. Utvreno je, po naenim ostacima, a i natpisima da su Egipani dograivali ove ostatke, a sami faraoni i egipatki svetenici su tvrdili da ima mnogo takvih mesta ispod pustinjskog peska.

Jedan papirus koji se uva u Berlinskom muzeju kae da ima jo mnogo toga to tre-ba otkriti. On ukazuje na Tota, egipatskog Boga mudrosti za koga se misli da je opi-sao sve tajne raja u svetim tekstovima. Ovaj papirus govori o tome kako je faraon Keops iao u Helopes da nae rukopis u kome se govori o broju komora u Svetilitu Tota. ta je to moglo da bude? Gde se nalaze te komore i zato je to faraonu bilo to-liko vano? Nemaki arheolog Zigfrid Vaksman pretpostavlja da se u tajnim komora-ma ili komori nalaze zapisi o astrologiji, fizici, matematici i drugim znanjima koja premauju sva naa dananja saznanja. To su verovatno zapisi o dragom kamenju, metalima, mainama i ureajima, kao i katalozi zvezdanog neba, globusi Zemlje i neba i jo mnogo toga to bi moglo da da odgovore na mnoga pitanja i objanjenje o izvorima stare kulture. Ako taj hram i komora postoje, gde se nalaze? Bilo je mnogo traganja, ali mnogi smatraju da se radi upravo o Keopsovoj piramidi. Valter Alvarez, dobitnik nobelove nagrade za fiziku, 1969. godine je pokuao sa grupom naunika i arheologa da otkriju sve upljine koje postoje u piramidi. Oni su oko piramide posta-

23

vili senzore koji su trebali da registruju svako energetsko strujanje i prolazak zraka kroz graevinu i na taj nain bi mogli da otkriju mogue praznine. Radiografija pira-mide koja je trebalo da traje punih godinu dana iz potpuno nerazumljivih razloga je prestala sa radom odmah na poetku. Kompjuter je konstantno izbacivao razliite i konfuzne podatke. Aner Gohed koji je kontrolisao rad kompjutera izjavljuje: Dobije-ni rezultati potiru svaki zakon nauke. Ili je u geometriji piramide neka greka ili po-stoji misterija, nazovimo je magijom ili prokletstvom faraona, koja je izvan svakog mogueg objanjenja. Beveld i Henkok su na osnovu svojih istraivanja otkrili da ispod Sfinge postoji komora na dubini od 5-6 metara, pravougaonog oblika, dimenzi-ja 12x15 metara. Oni nisu dobili zvanino odobrenje za iskopavanje. Moda se ba tu nalazi ono ega bi se celokupna dananja civilizacija uplaila. U Gizi vreme ima veli-ku mo. Jedan arapski pisac kae: Svi se boje vremena, a vreme se boji piramida.

Od kada je poela istorija bilo je mnogo pria o izgubljenim i nestalim civilizacija-ma. ak su i egipatski svetenici govorili o jednoj - Atlantidi.

Tajna iezle civilizacije

Pitanje isezlih civilizacija je jedan od najstarijih naunih problema koji se namee oveku. Po svom sadraju ova tematika je zaokupljala ponju ljudi svih vremena, svih profesija i nacija. Zbog toga nije ni udo da postoji ogromna bibliografska graa posveena tom pitanju.

Mitska civilizacija Atlantide je oduvek bila najomiljenija tema romanopisaca, utopi-sta, svetenika i svih onih koji su bili zaokupljeni tim pitanjem i tajnom s bilo kojom motivacijom i pobudom. Atlantidom su se bavili antiki filosofi, istoriari, pesnici, prirodnjaci i putopisci isto kao i srednjevekovni uenjaci ili mistiari i uopte pisci i ljudi svih profesija. Za razliku od veine drugih problema koji se vezuju za pradavnu prolost, problem Atlantide nije takve prirode da bi se mogao reiti jednim ili nizom arheolokih iskopavanja, nekom analizom ili bilo kakvim poduhvatom koji bi doneo trenutno reenje. To je jedna od osnovnih prepreka za sistematsku obradu ovog pro-blema jer se ne mogu primeniti ustaljene metode istraivanja. Ne moe se nita posti-i na ovom polju sve dok se problem bude reavao dosadanjim metodama. Da bi se dobili zadovoljavajui rezultati, neophodno je udruiti sve snage na naunom nivou.

U poslednjih sto godina postignuti su izvanredni uspesi na svim poljima istraivanja. Posebno je mnogo postigla arheologija svojim iskopavanjima kojima je potvrdila istinitost mnogih mitova. Do kakvih e sve rezultata doi u dogledno vreme teko je predvideti. ta sve skrivaju planinski masivi Anda, Tibeta, Sibira, bezvodne afrike i arabijske pustinje, junoamerike, afrike i azijske dungle, teko je i zamisliti. U svakom sluaju kad se o svemu tome bude neto vie znalo, predstava o prolosti na-e planete bie potpunija, a moda i potpuno drugaija. Savremeni svet je problem Atalntide nasledio iz antikog doba. Za Atlantidu, nestalu civilizaciju, znali su jo stari Egipani, Grci i Rimljani, ali isto tako i narodi amerikog kontinenta, Afrike i Azije. Uprkos tome to je taj problem star hiljadama godina i to se toliko pokuava reiti nije se nita drugo postiglo izuzev brojnih pretpostavki.

24

Za ono to se danas zna o Atlantidi, odnosno misteriozno nestalom kontinentu, treba zahvaliti grkom filosofu Platonu. Kao Sokratov uenik, tokom svog naukovanja upoznao se sa uenjima starih mislilaca i tekovinama starih naroda. Logina posledi-ca takvih znanja izazvala je elju da poseti neku od zemalja bogate kulturne tradicije. Prva zemlja koju je posetio bio je Egipat. Kako sam kae: tamo je poao da uje mu-drost velikih svetenika i da se kod njih podui astrologiji. U Heliopolisu je sluao uenje velikog svetenika Sehinufida, a u Memfisu svetenika Honufida. Oni su ga upoznali sa starim predanjima, govorili mu o prolosti nae planete i o poreklu Bogo-va, to je na njega imalo jak uticaj. Platonov boravak u Egiptu ima i taj znaaj to je upravo kod tamonjih mudraca uo za Atlantidu i kataklizmu u kojoj je nestala. Izmeu ostalog, egipatski svetenici su bili ti koji su, mnogo pre Platona, tajnu Atla-ntide poverili Solonu.

Od brojnih dela koje je napisao, za pitanje Atlantide znaaj imaju samo dva, Timaj i Kritija. Zna se da ih je napisao pod starost, a to znai nakon boravka u Egiptu. Prema pisanju u Timaju, nekada davno iza Gibraltara u okeanu lealo je veliko kopno koje je po dimenzijama bilo vee od Afrike i Azije zajedno. Bilo je posveeno Bogu Po-sejdonu. Prvi i ujedno njegov najmoniji kralj bio je Atlant. U toj zemlji zvanoj Atla-ntida, postojala je visoka kultura, mo i bogatstvo. Glavni grad je imao brojne rasko-ne palate, hramove, iroke ulice, kanale i u njemu je vladalo pravo blagostanje. Atlantida je bila izuzetno plodna, imala je prijatnu klimu i obilovala je raznim meta-lima meu kojima se posebno izdvajao jedan koji se zvao arikalk. Na ostrvu su po-stojale reke i dva uvena velika izvora, jedan sa toplom, a jedan sa hladnom vodom. Od ivotinjskog carstva najbrojniji su bili slonovi. Vladari Atlantide su uivali veliku mo i gospodarili okolnim morima i ostrvima, Vladali su i veim delom Evrope i Afrike. Velika katastrofa se desila iznenada. Dogodili su se veliki potresi i ceo konti-nent je progutao okean. Od tada je more izvan Gibraltara dugo bilo neprohodno za

25

plovidbu zbog pliaka i mulja, to je u stvari predstavljalo ostatke kontinenta. Do ka-tastrofe je dolo 9.000 godina pre Solonovog vremena to preraunato jeste 9.560. godina pre n. e. O tome Platon u Timaju kae: Kada je Solon putovao u Egipat, gde ga je odvela velika elja da upozna tu drevnu zemlju i njenu kulturu, put ga je odveo u grad Sais. Tu se nalazilo prastaro, veoma poznato svetilite egipatske Boginje Neit za koju su mu svetenici rekli da je ta Boginja isto to i grka Atena. Zbog tih veza i videi veliko Solonovo interesovanje za prolost svetenici su mu mnogo priali o pradavnoj prolosti Egipta. Priali su mu i dogaaje u vezi sa Atlantidom. Naglasili su da se u njihovom hramu uvaju stari zapisi u kojima je sve to zabeleeno. Kada se Solon vratio u Atinu, spremao se da napie o Atlantidi poseban ep, ali nije stigao to uiniti.

Ovo je prvi antiki izvor koji nas upuuje na Atlantidu, ali kada bi se nae znanje iskljuivo zasnivalo na Platonovim podacima to bi bilo zaista slabo uporite za neke ozbiljnije postavke. Pronaeni su i mnogi drugi izvori na raznim stranama sveta iji je sadraj vrlo blizak onome o emu je pisao Platon. Solon je od Egipana uo ono to su znali mnogi narodi pa ak i oni sa amerikog kontinenta. Kod svih se opisuje jedna blagodatna zemlja koja se nalazila usred okeana i koja je jednog dana nestala u morskim dubinama u stranoj kataklizmi. To je bilo praeno katastrofalnim poplava-ma, zemljotresima i vulkanskim erupcijama koje su u jednom kratkom periodu za-hvatili nau planetu. U nekim izvorima se doslovno pominje strano nebesko telo koje je izazvalo optu kataklizmu. Egipani su Solonu tumaili da se takve pojave periodi-no javljaju i da izazivaju opte katastrofe i pusto. Nestanak Atlantide je samo jedna u nizu tih katastrofa, nakon kojih se ivot na zemlji ponovo obnavljao (apokatastaza).

Savremena nauka se u potpunosti slae sa time da je naa planeta u daljoj prolosti prolazila kroz nekoliko katastrofa, a koje su mogle imati upravo onakve posledice kakve se opisuju u egipatskim izvorima i predanjima drugih naroda na raznim stra-nama sveta. Slian opis dogaaja nalazimo i u kineskim analima, kao i u predanjima Maja, Asteka i drugih amerikih plemena. U staroindijskim svetim Puranama doslo-vno stoji da su katastrofe praene propadanjima kontinenata i da su ciklina.

Platon nije bio jedini pisac koji je pisao o Atlantidi, mada je bio prvi. Krantor (IV vek pre n. e.) filosof koji je pripadao Staroj Akademiji i prvi izdava Timaja, u svo-jim komentarima kae da je Platonov navod u potpunosti taan i literarno i istorijski. On je sam otputovao u Egipat, Saiskim svetenicima, da bi potvrdio Platonove navode. Tom prilikom svetenici su mu ispriali isto to i Platonu, a ak su mu i po-kazali neke prastare stele na kojima je bila ispisana cela istorija Atlantide. Posejdo-nije (II vek pre n.e.) istoriar i filosof, pisao je ovako: Moe se uzeti da Platonov na-vod nije prosta izmiljotina jer ima mnogo vie razloga da se u njega poveruje nego da se odbaci.

Istoriar Diodor sa Sicilije (I vek pre n.e.) pie da su Feniani plovei na zapad otkri-li Atlantidu koja je bila naseljena najcivilizovanijim narodom koji je iveo na ostrvu zapadno od Afrike na ostrvu Kern. Rimski pisac Plinije Stariji (I vek nove ere) tako-e govori o Atlantidi: Priroda je potpuno menjala neke oblasti, a najbolji je svedok Atlantida gde danas lei more istog imena. Kod Prokla nalazimo podatak da je istori-ar Marcel (I vek) u delu Aethiopica pisao o postojanju sedam ostrva u moru iza Gi-braltara koji su bili posveeni Prozerpini, a tri Posejdonu. Stanovnici jednog od tih ostrva su sauvali predanje o jednom velikom ostrvu koje se zvalo Atlantida i da su

26

njeni vladari drali vlast nad svim ostrvima. U II veku nove ere grki istoriar Pau-zanije je pisao o nekom nizu ostrva u Atlanskom okeanu koje naziva Satyrides. Ri-mski istoriar Elian Klaudius (170-235) donosi jednu vest za koju kae da je preuzeo od Grka Teopompa iz IV veka pre n.e: Prilikom razgovora koji se vodio izmeu Bo-ga Silena i lidijskog kralja Mide, Bog mu je otkrio tajnu da je nekada davno na zapa-du iza Gibraltara postojala zemlja naseljena narodom Meropa. Nad njime je vladala kraljica, takoe zvana Meropa, koja je bila erka titana Atlanta. Vizantijski geograf iz Aleksandrije Kosmas Indikopleustas (VI vek) je verovao da je Atlantida postojala deset pokoljenja pre Noja. Asteci su ak tvrdili da njihovi preci potiu upravo sa tog ostrva koje su oni nazivali Aztlan.

Paleogeolozi su veoma precizno izgradili teoriju o najstarijoj zemljinoj prolosti. Pr-vo su postojala dve velike kopnene mase, jedna severno, a druga juno od ekvatora. Od tih prakontinenata koji su nazvani Austral i Boreal, kasnije su se stvorili vei i manji kontinenti i brojna ostrva. U junoj hemisferi od prakopnene mase vremenom se stvorio kontinent nazvan Lemurija i on je obuhvatao dananju kopnenu masu Ju-ne Amerike, Afrike, vei deo okeanije i Australiju. Severna kopnena masa je prera-sla u drugi veliki kontinent nazvan Hiperboreja od kojeg kasnije razdvajanjem nasta-ju Severna Amerika, Evropa i Azija. U narednim fazama koje obuhvataju vreme od stotine milenijuma, kopnene mase su se menjale i te promene su nastale u periodi-nim kataklizmama. Smatra se da je do formiranja Zemljinog izgleda u kojem je ve postojala Atlantida dolo pre 75.000 godina. Poslednja velika kataklizma se desila pre oko 12.000 godina kada je nestala Atlantida, a i mnogi drugi kopneni delovi nae planete.

Donositi neki zakljuak o tome kada je nastala i koliko je trajala civilizacija Atlanti-de je nemogue s obzirom da ne raspolaemo, za sada jo uvek, dovoljnom graom za razmatranje ovog problema, ali da je postojala u to ak ne sumnjaju vie ni mnogi nauni krugovi.

Dan kad je poela istorija

Platon o Atlantidi govori u dva dela. U jednom, njegov brat po majci, Kritija pria uesnicima gozbe ono to je saznao o Atlantidi preko Dropida i Solona. Pria poinje upravo citatom u kojem se dolazi do godine 9.560. pre n.e. U drugom dijalogu kroz Kritijina usta govori svetenik iz Saisa: Prema naim svetim knjigama ureenje nae drave traje ve osam hiljada godina. Vai su sugraani nastali pre devet hiljada go-dina. Naa drava, po ovom citatu, je Egipat a prema prii koju je Solon uo od egi-patskog svetenika, Egipat je ve postojao kad je izbio rat sa Atlantidom. Novo ure-enje drave nastaje nakon kataklizme u osmom milenijumu, a ne u devetom, dakle 8.560. godine pre n. e. Prema samom saoptenju daju se okrugle cifre 9.000, 8.000 to nas upuuje na zakljuak da se radi o priblinim ciframa, isto kao kad mi kaemo, na primer, desilo se u V veku, a ne 435. godine.

Do sada nije izraen precizniji kalendar od drevnog kalendara Maja. Uz pomo, upravo ovog kalendara moemo odrediti tano vreme kataklizme. Ne samo to su Asteci tvrdili da su potomci Atlantiana ve i poreklo Maja bi bilo potpuno nerazu-mljivo da nije postojala Atlantida. alosno je da danas nemamo mnogo sauvanih

27

spisa Maja. Ono to su uinili katoliki svetenici i konkvistadori, osvajajui novi svet, ni sa jednim zloinom se ne da meriti. Unitavali su i spaljivali sve slike i zapise koji bi nam danas bili od velike koristi. Prvi nadbiskup Meksika Don Huan de Kumaraga izdao je dekret kojim nareuje da se spali sve to se moe dobaviti, a to potie od domorodaca. Najmranija sila srednjeg veka Katolika Crkva, poinila je reima neopisive zloine nad oveanstvom i to samo zbog svoje pohlepe za boga-tstvom i vlau. Ta sila, davno otpala od poruke Isusa Nazareanina, koju sama pro-poveda, unitavala je sve ispred sebe to joj se nije pokoravalo ili uklapalo u njen zvanini sud. Ipak, sauvana su tri rukopisa iz kojih je progovorio stari duh Maja. Iz rukopisa, a i iz mnogih graevina koje su ostale do dananjih dana, saznajemo za jednu opsednutost ovog naroda. To je kalendarska manija koju, psiholoki posmatra-no, moemo okarakterisati jedino kao strah pred prolaznou.

Dr Hans Ludendorf je prouavao astronomske natpise u hramu Sunca kod Palenke. Na ovom reljefu koji potie iz V veka nove ere nalazi se najraniji datum, a to je 1.096.136 dana pre jednog okruglog broja, a koji su Maje pisale 9.10.10.0.0. Sidera-lna godina, po savremenim proraunima ima 365,25636 dana, a 3.001 sideralna godi-na sadri 1.096.136,3 dana to znai da je samo tri deseta dela dana pravljena greka na svakih 3.001 godinu. Pitanje je: zato su Maje izabrale ba 3.001, a ne 3.000 godi-na? To nije sluajno, a evo i zato: taj interval je jednak 2.748 sinodikih obrtaja Ju-pitera. U jednom drugom hramu, hramu Krsta, takoe kod Palenke imamo jedan novi datum. Interval izmeu ovog datuma i najstarijeg iznosi 1.380.070 dana, a to je pri-blino jednako sinodikim obrtajima Marsa. Prema tome, 3.803 sideralne godine

28

imaju 1.380.069,9 dana, a 1.781 sinodiki obrtaj Marsa iznosi 1.380.066. Odstupanje za etiri dana je razumljivo s obzirom na veliku ekscentrinost putanje Marsa. Datum 9.10.10.0.0. pretvoren u Gregorijanski kalendar jeste 5. februar 383. godine pre n. e. Tog dana je Sunce stajalo tano izmeu zvezda Antares a Scorpio i Aldebarana a Ta-urus.

Nulti dan A, koji je oznaen tako jer predstavlja apsolut, razlikuje se od obinog ili istorijskog nultog dana. Taj dan se nalazi iza nultog dana, za 13 velikih perioda, ba-ktuna, od po 144.000 dana tj. 5.127 godina i 132 dana. Po naem raunanju to je 15. oktobar 3.373. godine pre n.e. Prema tome nulti dan A je 5. jun 8498. godine pre n. e. Na osnovu toga Ludendorf tvrdi:

Ve samo iz ovog Palenkog natpisa sledi da su Maje poznavale sinodiku godinu i obrtajna vremena planeta s gotovo zaprepaujuom tanou. Budui da sigurno ni-su raspolagali nekim tanim mernim ureajima, mora da su se posmatranja na osno-vu kojih su dolazili do podataka, protezala kroz izvanredno dugo razdoblje, jer je sa-mo na taj nain bilo mogue postii, u astronomskim podacima tako visok stepan ta-nosti kakav nalazimo kod njih.

ta se zapravo dogodilo tog kobnog 5. juna 8.498. godine pre n. e. Astronom Hanze-ling, izuavajui kalendar Maja ustanovio je da su se tog dana u konjukciji nali Mlad Mesec i Mlada Venera sa Suncem i to u 13 sati. Taj dan oznaava i poetak no-vog doba, odnosno ulazak Sunca u konstelaciju Raka ali to nije samo poetak Ere Raka ve i poetak geoloke sadanjosti. Magnetna sila, poreanih nebeskih tela, u tom trenutku izazvala je optu katastrofu na Zemlji. Dolo je do privlaenja i pada asteroida na zemlju, ali i pravog meteorskog pljuska. Magnetna sila je delovala i na pomeranje tla, tektonske poremeaje, katastrofalne zemljotrese, vulkanske erupcije, izbijanje podzemnih voda, izlivanje reka, ali i otapanje velikih naslaga snega i leda sa severne zemljine polulopte i pojavu obilnih kia to je izazvalo veliki potop. S toga moemo razumeti sve mitove koji govore o potopu, velikoj vatri i padanju kamenja s neba u vreme velike katastrofe. Sve se to dogodilo za vreme jednog jedinog stranog dana i jedne jedine uasne noi. Nestala je, kao to i Nekronomikon kae, zemlja Drevnih Bogova, velianstvenih Hramova i Uzviene kulture. Bogovi su sruili svoj bes na generacije ljudi, a zemlju je preklila tama. Sve je palo u zaborav...

Istorija poinje u Sumeru

Naslov kojim zapoinjem ovaj deo izlaganja je naslov jedne knjige S. N. Kramera, istaknutog amerikog orijentaliste, kojim se nagovetava da su prvi podaci o brojnim religioznim institucijama, tehnikama i shvatanjima sauvani u sumerskim tekstovi-ma. Re je o prvim pisanim dokumentima ije poreklo see do treeg milenijuma, meutim ti dokumenti, izvesno, odraavaju jo starija religiozna verovanja.

Mislim da je neophodno svakom itaocu kodeksa Zag Nehar da se upozna, u osnovi, sa duhovnom tradicijom i istorijom kulture naroda Mesopotamije, jer bez uvida u ovo znanje, Knjiga Mrtvih se ne moe razumeti na adekvatan nain. Ovo govorim zbog toga to su se ovim tektovima, kroz istoriju, uglavnom bavili okultisti, a u dana-nje vreme sve se olako kvalifikuje sektakim delovanjem. Dakle, ovde je re o je-

29

dnoj tradiciji, najstarijoj poznatoj tradiciji u kojoj su magija, religija, obiaji i sveu-kupan ivot bili jedno. Pa da vidimo, ta kae zvanina istoriografija.

Poreklo i stara istori-ja sumerske civiliza-cije jo su slabo po-znati. Pretpostavlja se da se narod koji je govorio sumerski je-zik, koji nije semi-tski i ne moe se objasniti ni preko je-dne druge poznate jezike porodice, spustio iz severnih oblasti i nastanio u

donjoj Mesopotamiji. Sasvim je verovatno da su Sumeri potinili starosedeoce iji je etniki sastav jo uvek nepoznat. Oni su pripadali civilizaciji koja je nazvana Obeid. Dosta rano, grupe nomada koje su dolazile iz Sirijske pustinje i govorile akadski, je-dan od semitskih jezika, poele su da prodiru u severne oblasti Sumera, zaposedajui u naizmeninim talasima sumerske gradove. Oko sredine treeg milenijuma, pod le-gendarnim voom Sargonom, Akaani su nametnuli svoju prevlast sumerskim gra-dovima. Meutim, jo pre tog osvajanja, stvorena je sumersko-akadska simbioza koja se brzo irila posle ujedinjenja dve zemlje. Jo pre 30 ili 40 godina, naunici su govo-rili o samo jednoj, vavilonskoj kulturi, koja je proizila iz spajanja te dve etnike lo-ze. Danas se meutim svi slau da sumerski i akadski doprinos treba prouavati odvojeno, jer je, uprkos injenici da su osvajai usvojili kulturu pobeenih, stvarala-ki genije dvaju naroda bio razliit.

Te se razlike posebno dobro vide u oblasti religije. Od najdavnijih starina, karakteristian znak boa-nskih bia bila je tijara s rogovima. U Sumeru se, da-kle, kao i svuda na Srednjem istoku, religiozna si-mbolika bika, potvrena jo od neolita, stalno preno-sila, Drugim reima, boanski modalitet definisali su snaga i prostorna transcendentnost, tj. olujno nebo kojim odjekuje grmljavina, jer je grmljavina bila po-istoveena s rikom bikova. Transcendentnu nebesku strukturu boanskih bia potvrivao je determinantni znak koji prethodi njihovim ideogramima i koji je, izvorno, predstavljao zvezdu. Prema renicima, pravo znaenje ove odrednice jeste nebo. Dakle, svako bo-anstvo bilo je zamiljeno kao nebesko bie, te zbog toga Bogovi i Boginje zrae veoma jaku svetlost.

Prvi sumerski tekstovi odraavaju klasifikacijski i si-stematizacijski rad koji su obavljali svetenici. Na sa-mom poetku je trijada Velikih Bogova, koju prati trijada planetarnih Bogova. Osim toga, raspolaemo dugakim listama boanstava svih vrsta o kojima na-

30

jee ne znamo nita osim imena. U praskozorju svoje istorije, sumerska religija se pokazala kao ve stara. Naravno, tekstovi koji su do sada otkriveni fragmentarni su i njihovo je tumaenje izuzetno teko. Ipak, ak i na osnovu tih deliminih obavete-nja, uviamo da su neke religiozne tradicije upravo gubile svoja prvobitna znaenja. Taj isti proces otkrivamo i kada je re o trijadi Velikih Bogova koji sainjavaju Anu, Enlil i Enki. Kao to to pokazuje njegovo ime (an - nebo), prvi Bog je Nebeski. On bi trebalo da bude suvereni Bog bez premca, najznaajniji u panteonu, ali ve Anu pre-dstavlja sindrom onoga to bi bilo deus otiosus (ravnoduni Bog). Aktivniji i aktue-lniji su Enlil, Bog atmosfere (prostor izmeu neba i zemlje) koji je nazivan takoe i Veliko Brdo, i Enki, Gospodar Zemlje, Bog temelja, za koga se pogreno smatralo da je Bog Vode poto se, prema sumerskom shvatanju, smatralo da Zemlja sedi na Okeanu.

Do sada nije otkriven nijedan kosmogonijski tekst u pravom smislu rei, ali na osnovu nekoliko nagoveta-ja moemo rekonstruisati odluujue trenutke stvara-nja kako su ga poimali Sumeri. Boginja Namu (Na-kir), ije se ime pie piktogramom koji oznaava iskonsko more, prikazana je kao Majka koja rodi Ne-bo i Zemlju i Pramajka koja porodi sve Bogove. Tema Iskonske vode zamiljene istovremeno i kao kosmiki i kao boanski totalitet, prilino je esta u drevnim ko-smogonijama. I u ovom sluaju, vodena masa je poi-stoveena s prvobitnom Majkom, koja je partenogene-zom rodila prvi par, Nebo (An) i Zemlju (Ki), koji otelovljuju muki i enski princip. Taj prvi par bio je do te mere sjedinjen da se stopio u hieros gamos. Iz njihove veze rodio se Enlil Bog atmosfere. Drugi fra-gment govori nam o tome kako se on odvojio od svo-jih roditelja: Bog Anu je podigao nebo uvis, a Enlil odneo sa sobom svoju Majku, Zemlju. Kosmogonijska tema razdvajanja Neba i Zemlje takoe je veoma ra-sprostranjena. Nalazimo je, doista, u razliitim slojevi-ma kulture. Ali je verovatno da verzije koje su zabele-ene na Srednjem istoku i na Mediteranu u krajnjoj liniji potiu iz sumerske tradicije.

Neki tekstovi podseaju na savrenstvo i blaenstvo poetaka: stari dani kada je svaka stvar bila stvorena savrena... (Ep o Gilgameu). Ipak, izgleda da je pravi Raj bio Dilmun, zemlja u kojoj nisu postojale ni bolest ni smrt. Tamo nijedan lav ne ubija, nijedan vuk ne odnosi jagnje... Niko bolesnih oiju ne ponavlja, bole me oi... Nijedan noni uvar ne obilazi svoj okrug... Ipak, to je savrenstvo u stvari predstavljalo zastoj. Bog Enki, Gospodar Dilmuna, uspavao se pored svoje supruge, jo device, kao to je i sama zemlja bila devica. Probudivi se, Enki se sjedinio sa Boginjom Ningursag, zatim sa erkom koju e ona roditi, i najzad, sa erkom te keri, jer re je o teogoniji koja se mora ispuniti u toj rajskoj zemlji. Ali zbog jedne, na prvi pogled, beznaajne neprilike dolazi do prve boanske drame. Bog jede neke

31

biljke koje su upravo bile stvorene, meutim, trebalo je da on odredi njihovu sudbi-nu, odnosno da odredi njihov nain postojanja i njihovu funkciju. Uvreena ovim ne-razumnim inom Ningursag izjavljuje da nee vie gledati Enkija pogledom ivota sve dok on ne umre. I stvarno, nepoznata zla mue Boga, a Njegovo postepeno sla-bljenje najavljuje blisku smrt. Najzad, Njegova ga supruga ipak izlei.

Ovaj mit ukazuje na obrade o ijim namerama ne moemo suditi. Tema raja, upo-tpunjena teogonijom, zavrava se dramom koja obelodanjuje zabludu i kanjavanje jednog Boga Stvoritelja, to je propraeno Njegovim krajnjim slabljenjem koje ga dovodi skoro do same smrti. Naravno, re je o sudbonosnoj greci, poto se Enki nije ponaao u skladu s principom koji je On sam otelovljavao. A ta greka je mogla da dovede u krizu samu strukturu Njegove sopstvene tvorevine. Drugi tekstovi preneli su nam tugovanke Bogova dok su padali kao rtve sudbine. Kasnije emo videti i opasnosti s kojima se susrela Inana prestupajui granice svoga suvereniteta. U Enki-jevoj drami ne iznenauje smrtna priroda Bogova, nego mitoloki kontekst u kojem je ona objavljena.

ovek i Bogovi

Postoje bar etiri predanja koja objanjavaju poreklo oveka. Ona su tako razliita da se mora pretpostaviti postojanje vie tradicija. Jedan mit pripoveda da su prva ljudska bia nikla iz zemlje kao trava. Prema drugoj verziji, oveka su neki boanski radnici oblikovali od gline, zatim mu je Boginja Namu nainila srce, a Enki mu dao ivot. Drugi tekstovi oznaavaju Boginju Aruru kao stvoriteljku ljudskih bia. Najzad, po etvrtoj verziji, ovek je stvoren od krvi dva Boga Lagma koji su radi toga bili rtvo-vani. Ova poslednja tema bie reinterpretirana u slavnoj vavilonskoj kosmogonijskoj poemi Enuma Eli, a ova verzija podupire i Nekronomikon.

Svi ovi motivi su u ranim varijantama po-tvreni gotovo u celom svetu. Prema dve-ma sumerskim verzijama, prvobitni o-vek je na neki nain delio Boansku Su-pstancu: ivotvorni Enkijev Dah, ili Krv Bogova Lagma. To znai da nije posto-jala nepremostiva razlika izmeu oblika Boanskog postojanja i ljudske uslovlje-nosti. Tano je da je ovek bio stvoren da slui Bogovima koje je, pre svega, treba-lo hraniti i oblaiti. Kult se shvatao kao sluenje Bogovima. Ipak, ako ljudi i jesu sluge Bogova, oni nisu Njihovi robovi. Prinoenje rtve sastoji se pre svega iz ponuda i iskazivanja potovanja. to se tie velikih zajednikih gradskih prazni-ka, odnosno, proslava povodom Nove go-dine ili podizanja nekog hrama, oni imaju kosmoloku strukturu.

32

Remen asten naglaava injenicu da pojam greha, element ispatanja i ideja o jarcu pomirenja nisu potvreni u tekstovima. Odatle proizilazi da ljudi nisu samo sluge Bogova, nego i Njihovi podraavaoci pa, prema tome, i saradnici. Poto su Bogovi odgovorni za kosmiki poredak, ljudi treba da slede Njihove naloge jer se oni odnose na propise, na Me (dekret) koji podjednako obezbeuju dobro funkcionisanje i sveta i ljudskog drutva. Dekreti utemeljuju, odnosno determiniu sudbinu svakog bia, sva-kog oblika ivota, svakog Boanskog ili ljudskog poduhvata. Ustanovljenje dekreta obavlja se inom Namtar, kojim se odreuje i objavljuje donesena odluka. Prilikom svake Nove godine Bogovi utvruju sudbinu dvanaest meseci koji slede. Naravno, re je o drevnoj ideji sa kojom se susreemo na Bliskom istoku, ali ona je prvi put ja-sno artikulisana u Sumeru, svedoei o temeljnom izuavanju i sistematizacijskom radu koji su obavili Magavani (teolozi).

Kosmiki poredak je neprekidno ugroen, najpre od strane Velike Zmije koja preti da svet vrati u stanje Haosa, a potom ljudskim zloinima, krivicama i sagreenjima, koje treba okajati i oistiti pomou razliitih obreda. Ali svet se periodino obnavija, tj. nanovo stvara (apokatastaza) praznovanjem Til (Nova godina). Sumersko ime tog praznika znai, snaga koja ini da svet oivi (til znai, iveti i oiveti, pa tako bole-snik, (o)ivi, to e rei, ozdravi. Ovo je Zakon Venog Povratka. Postojanje novo-godinjih, manje-vie analognih mitsko-obrednih scenarija, potvreno je u bezbro-jnim kulturama. Imaemo priliku da odmerimo njihov znaaj analizirajui vavilonski praznik Akitu. Scenario obuhvata hieros gamos izmeu dva Boanstva zatitnika gra-da. Predstavljaju ih Prvosvetenik ili sam vladar, koji je dobijao naziv Mua Boginje Inane i otelovljavao Dumuzija i jedna hramska robinja. Taj hieros gamos (seksualni odnos) je aktualizovao zajednicu Bogova i ljudi. Boanska energija izlivala se nepo-sredno na grad, drugim reima, na Zemlju i na taj nain je posveivala i obezbeivala joj napredak i sreu u godini koja poinje.

Od praznika Nove godine jo znaajnije je bilo graenje hramova. To je istovremeno bilo i ponavljanje kosmogoni-je, jer je hram kao Boja Pa-lata predstavljao imago mundi u pravom smislu rei. Ta ideja je drevna i veoma rasprostra-njena. Nai emo je i u mitu o Baalu. Prema sumerskoj tradi-ciji, posle stvaranja oveka, jedan od Bogova osnovao je pet gradova. On ih je izgradio na istim mestima, dao im je imena i oznaio ih kao sredi-

ta kulta. Kasnije, Bogovi se zadovoljavaju time da neposredno vladarima prenesu plan gradova i svetilita. Kralj Gudea vidi u snu Boginju Nidabu, koja mu pokazuje sliku, na kojoj su navedene zvezde dobroiniteljke, i Boga koji mu pokazuje plan hrama. Modeli hrama i grada su, moglo bi se rei, transcendentalni, jer oni ve posto-je na Nebu. Vavilonski gradovi su svoje arhetipove imali u sazveima: Sipar u Ra-

33

ku, Niniva u Velikom Medvedu, Asur u Arkturusu, itd. To je shvatanje zajedniko za itav drevni Istok.

Institucija kraljevstva sa svojim znamenjima, tijarom i prestolom takoe je sila sa Neba. Posle potopa, ona je po drugi put doneta na zemlju. Verovanje u prethodno ne-besko postojanje dela i institucija bie od velikog znaaja za drevnu onotologiju, iji e najslavniji izraz biti platonska doktrina o idejama. Njeno postojanje je prvi put po-tvreno u sumerskim dokumentima, ali njeno poreklo uistinu zadire u praistoriju. U stvari, teorija nebeskih modela produava i razvija posvuda raireno drevno shvata-nje, po kojem su ljudska dela samo puko ponavljanje (podraavanje) dela koja su iznela na videlo Boanska Bia.

Mit o potopu

Kraljevstvo je posle potopa moralo biti ponovo doneseno sa neba, poto je diluvija-lna katastrofa bila ravna kraju sveta. Zapravo, spasilo se samo jedno ljudsko bie, ko-je se u sumerskoj verziji zvalo Zaisudra, a u akadskoj Utnapitim. Ali, za razliku od Noja, nije mu bilo dozvoljeno da naseli novu zemlju koja se uzdigla nad vodom. Ma-nje vie divinizovan, a u svakom sluaju stekavi besmrtnost, preiveli je bio prene-sen u zemlju Dilmun (Zisudra), ili na ue reka (Utnapitim). Od sumerske verzije sauvano nam je samo nekoliko fragmenata. Pored uzdranosti ili protivljenja nekih lanova panteona, Veliki Bogovi (Drevni) odluuju da oveanstvo unite potopom. Navode se zasluge kralja Zisudre, skromnog, pokornog i pobonog. Kako ga je nau-io njegov zatitnik, Zisudra eka odluku koju donose Anu i Enlil. Tu je u tekstu ve-lika praznina. Verovatno Zisudra dobija jasna uputstva u vezi s gradnjom arke. Posle sedam dana i sedam noi, sunce se ponovo pokazuje i Zisudra pada niice pred Bo-gom Sunca, Uduom (ama). U poslednjem sauvanom fragmentu, Anu i Enlil daju mu ivot Boga i Besmrtni Dah Bogova i odvode ga u mitsku zemlju Dilmun.

Tema potopa opet se javlja u Epu o Gi-lgameu. Ovo slavno delo, dosta dobro sauvano, jo bolje osvetljava poduda-rnost sa vavilonskom priom. Verova