nefro br 32
DESCRIPTION
Časopis: NEFRO - SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866Žiro račun: 340-2437-8TRANSCRIPT
Broj 32/godina XVI/januar 2014./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org
Hronična bubrežna slabost (HBI)
Životni rulet
IMPRESSUM
SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE
21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866
Žiro račun: 340-2437-88
Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković
Glavni i odgovorni urednik:Iris Peregi Kopčanski
Stručni saradnici:Puk.prof.dr Zoran Kovačevićdr Jelica Alargić - KCVdr sci. med. Vasilije Tomanoski - načelnik specijalne bolnice zadijalizu “Fresenius Medical Care”
Foto-video prilozi:Tomek Bela
Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866
Tiraž – 1.500 primeraka
Prelom i dizajn:Rade Gardinovač[email protected]
Lektor:Nada Abramović
Štampa:Štamparija MAXIMA GRAF ,Petrovaradin, Vladana Desnice 13
List izlazi četiri puta godišnjei besplatan je.Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.
List je upisan u registar Ministarstvaza pravosuđe i lokalnu samoupravupod brojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.
Na osnovu mišljenja Ministarstva zaNauku, tehnologiju i razvoj broj413-00-281/2002-01 od19.06.2002. godine.Ovaj časopis je oslobođen plaćanjaporeza, jer je „publikacijaod posebnog interesa za nauku“.
PIB: 100454425
4.
5.
8.
10.
13.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
26,
ŽIVOTNI RULET
HRONIČNA BUBREŽNASLABOST (HBI)SISTEM TRETMANAVODE ZA DIJALIZU
POTREBA DA ČOVEK ČOVEKUBUDE ISTINSKI PRIJATELJ (II)
PROJEKTI SAVEZA BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE
JUBILEJ - TRIDESET GODINA ODPOČETKA RADA DIJALIZE
SVETSKI DAN INVALIDA
“KLJUČ ZA NOVI ŽIVOT”
POKRENIMO SEBE- PROMENIMO SVEST
KANCELARIJA ZA OSOBESA INVALIDITETOM
TRANSPLANTACIJA I DONORSTVO
PRAVA PACIJENATA
SVI SMO MI VELIKA DECA
OTVARANJE KLUBA UDRUŽENJA BUBREŽNIH INVALIDA SUBOTICA
Broj 32/januar 2014.
PRIJATELJI SAVEZA:
RadeGardinovački
prelom i dizajn
PROJEKTNI TIM
Iris Peregi-Kopčanski
glavni urednik
Tomek Belavideo i foto
prilozi
Nevena Ivezićurednikinternet
stranice saveza
SpomenkaTanović
administrativno-tehnička
podrška
Jaroslav Papštampa
Maximagraf
Zoran Mišković,predsednik
savezabubrežnih
invalidaVojvodine
Ministarstvo rada i socijalne
politike
Pokrajinski sekretarijat za
zdravstvo,socijalnupolitiku
i demografiju
Želimo vam srećnui uspešnu Novu godinu
Umesto uvodne reči!
Dragi prijatelji,
Pokušajmo da jedan dan u godini pretvorimo u dan optimizma, lepih želja, nadanja i vere u budućnost.Stoga ovom prilikom, svima vama želimo pre svega, puno zdravlja, sreće i uspeha u novoj 2014.godini.
Pozdrave vam šalje Uređivački odbor časopisa Nefro!
4
JANUAR 2014
5
JANUAR 2014
Šta je HBI?Moja fistulaVeštački bubreg
Vrste dijaliza
Šta je dnevna bolnica?
„Bubrežna dijeta“
Značaj užine tokom dijalize
Čiji je moj mesečni nalaz krvi?
Pravo na invalidsku penziju
Pravo na tuđu negu i pomoć
Pravo na socijalni dodatak
Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?
Specifični vidovi diskriminacije
Ja i s
port
ske a
ktiv
nost
iKa
ko do
kućn
e dija
lize?
Hepa
titis
Dijabetes i
ja
Kako do donorske kartic
e?
Participacija i učešće
Subvencija na pretplatu za TV
Energetski zaštićeni kupac
Lista lekovaBesplatno parkiranje
Želim na more... Kako?
Pravo na rehabilitacijuPravo na život
Lista za kadaveričnu transplantaciju
ŽIVOTNI RULET ŽIVOTNI RULET
Polazeći od činjenice da tokom godine na dijalizu dođe više stotina novih pacijenata, ovom prilikom objavljujemo autorizovani tekst na temu Hro-nična bubrežna slabost ( HBI ).
Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstavlja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situacije kada je potrebno krenuti na pro-gram Hemodijalize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna obeležja hronične bubrežne slabosti. Jer, to je jedan od načina da se sami pacijenti, ali i članovi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj situaciji.
Na ovaj način želimo da utičemo i na celu društvenu zajednicu da se o ovoj teškoj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skri-ning, koji trenutno u Srbiji ne postoji.
069/712 547069/712 557069/712 535
Hronična bubrežna slabost, u stručnoj terminologiji hronična bubrežna insufi-cijencija-HBI, definiše se kao dugotraj-no, progresivno slabljenje bubrežne funkcije. Početak slabljenja bubrežne funkcije je dugo vremena neprimetan, jer preostalo zdravo bubrežno tkivo po-većava svoj rad, što nazivamo adaptira-nje funkcije. Zbog toga se simptomi razvijaju polako i postupno, često su nespecifični i uključuju gubitak apetita, mučninu i povracanje, umor, malaksa-lost, slabljenje pamćenja i oštroumnosti, noćno mokrenje, nevoljne mišićne trzaje, konvulzije, krvarenje iz zeluca i dvana-estpalačnog creva, te u početnim fazama obolenja niti ne sumnjamo na slabljenje bubrežne funkcije.
Metabolička i hormonskafunkcija bubrega
Funkcija bubrega u organizmu je višestruko određena. Mogli bi smo je podeliti na metaboličku, gde je važna uloga bubrega u regulaciji metabolizma
vode i elektrolita, regulaciji kiselosti telesnih tečnosti i krvi, te u eliminaciji azotnih materija, ali i nekih drugih je-dinjenja koja su odgovorna za nastanak uremijskog sindroma. Važna je i hor-monska funkcija bubrega, jer u njemu nastaje eritropoetin , hormon koji regu-liše rast i proizvodnju krvnih ćelija, prevashodno eritrocita. U bubregu, takođe, nastaje bioraspoloživa forma vitamina D, koji je važan u gotovo svim metaboličkim procesima, a naročito u metabolizmu kosti. Bubrezi imaju veliku ulogu i u regulaciji krvnog pri-tiska.
Okvirno se hronična bubrežna slabost može podeliti na 3 faze: smanjenje bubrežne rezerve (I), bubrežnu insufici-jenciju (II), te na bubrežnu dekompen-zaciju, koju još nazivamo i uremija, ili terminalna nefropatija (III).
Među prvim funkcijama slabi sposob-nost koncentrisanja mokraće, a sledi je nedelotvorno izlučivanje fosfata, kiseli-na i kalijuma. Nakon toga, slabi i spo-
sobnost razređivanja, ili dilucije, te raste osmolalnost mokraće, koja postaje slična onoj u plazmi. Daljim slabljenjem bubrežne funkcije vrtoglavo rastu urea i kreatinin, te se razvija uremijski sindrom sa svom kliničkom simptoma-tologijom.
U prvoj i drugoj fazi HBI, bolesnici nemaju subjektivne tegobe, već postoje samo odstupanja u laboratorijskim me-renjima. Kako je bubrežna funkcija važna za ravnotežu u čitavom organizmu, tako se slabljenje ove funkcije odražava na svim organskim sistemima, pa razli-kujemo:
- kardiovaskularne manifestacije HBI, a to su najčešće povišen ili sni-žen krvni pritisak, obolenja perikarda, srčana slabost, uz zadržavanje tečnosti u organizmu.
- manifestacije od strane dige-stivnih organa su nedostatak apetita, promene na sluzokoži usne šupljine, mučnina , štucanje, podrigivanje, po-vraćanje, promene stolice.
- neuromuskularne manifestacije su umor, smanjena koncentracija, psi-hička izmenjenost, motorički nemir, konvulzije.
Hronična bubrežna slabost (HBI)
Hronična bubrezna insuficijencija može biti posledica svakog stanja koje uzrokuje disfunkciju bubrega dovoljnog trajanja i intenziteta.
Piše: Dr Vesna Vukelić
6
JANUAR 2014
7
JANUAR 2014
- od hematoloskih manifstacija naj-važnija je anemija, ponekad je smanjen broj leukocita.
- od kožnih manifestacija istice se žutosiva prebojenost i svrab.
-poremećen je metabolizam kosti, zbog poremećene funkcije paratireoidne zlezde, manjka kalcitriola, porasta fos-
fata, uz nizak ili normalan kalcijum, te se razvija osteopatija, takođe poznata i kao osteitis fibosa cystica.
Najčešći uzroci disfunkcije bubregaHronična bubrezna insuficijencija
može biti posledica svakog stanja koje uzrokuje disfunkciju bubrega dovoljnog trajanja i intenziteta. Među najčešćim uzrocima je:
- dijabetesna nefropatija, kao mi-krovaskularna komplikacija i u T1 i T2 dijabetesa, gde se bubrežna slabost ra-zvija postepeno. Proteinurija je veoma važan znak, koji se javlja rano, a ultra-zvučnim pregledom nalazi se zadeblja-na bubrežna kora. Najbolja prevencija je dobra regulacija dijabetesa.
padanje bubrega, naročito kod dijabe-tičara sa arterijskom hipertenzijom.
- glomerulonefritisi su nebakterijske obostrane upale u kojima su zahvaćeni glomeruli, a i druge strukture bubrega. Nastaju zbog imunih reakcija u bu-bregu i mogu zahvatati samo bubrege (primarne), ili biti u sklopu neke dru-ge bolesti u kojoj je bubreg samo deo zbivanja.
- Intersticijski nefritisi su upalni procesi u užem smislu, koji mogu za-hvatiti jedan, ili oba bubrega. Radi se o bakterijskim infekcijama i nebakteri-sjkim upalnim procesima, a mogu biti i nepoznatog uzroka. Uz neke toksine, kao što su živa, zlato, lekovi i neki drugi, ove grupe oboljenja mogu biti i deo nefrotskog sindroma, koji može usloviti nastanak HBI.
- policistična bolest bubrega spa-da u nasledne nefropatije. U ovom slučaju, važno je praćenje članova po-rodice obolelih radi pravovremenog di-jagnostikovanja i lecenja. Kod stečene cistične bolesti bubrega radi se o pojedinačnim, ili višestrukim cistama, a do razvoja bubrežne slabosti dolazi postepeno. Kondicija i prognoza ovih bolesnika je bolja, jer se duže održava diureza i anemija se bolje koriguje.
- urološka oboljenja su, takođe, često razlog nastanka HBI. Najčešće se radi o tzv. opstruktivnim urološkim oboljenji-ma, bilo da se radi o zastoju mokraće, uslovljenom bubrežnim kamencima, ili uvećanjem prostate. Postepeno dolazi do propadanja bubrežnog tkiva, upale i slabljenja bubrežne funkcije.
- maligna oboljenja bubrega su uzrok prestanka bubrežne funkcije ukoliko su obostrana, te je potrebno operativno uklanjanje oba bubrega.
-obolenja bubreznih arterija i vena su redak uzrok hronične bubrežne sla-bosti.
- povrede bubrega mogu biti uzrok nastanka HBI, naročito ukoliko obole-li ima samo jedan bubreg.
Hroničnu bubrežnu slabost dijagno-stikujemo kvalitetnim kliničkim pregle-dom, laboratorijskim analizama, ultra-zvučnim pregledom, koje dopunjujemo ponekad i sa scintigrafijom bubrega. Definitivnu dijagnozu uzroka nastanka HBI potvrđujemo biopsijom bubrega.
Lečenje HBILečenje HBI je u I i II fazi konzerva-
tivno i/ili operativno, u zavisnosti od razloga nastanka oboljenja. U III fazi, odnosno terminalnoj fazi bubrežne sla-bosti, lečenje je nadoknadno, ili zamen-sko. Provodi se hemodijaliza, peritone-alna dijaliza i hemofiltracija. Definitivno izlečenje pacijenta je tran-splantacija bubrega.
Svi naši napori treba da vode ka istom cilju, a to je psihofizičko kondicionira-nje pacijenta u svim procesima lečenja, naročito u periodu nadoknadnog lečenja, bilo hemodijalizom, bilo periotoneal-nom dijalizom.
Tim za optimiziranje lečenja je paci-jent, medicinska sestra, lekar, psiholog, socijalni radnik i porodica, pogotovo ako imamo u vidu činjenicu da su ovako lečene osobe i socijalno i emocionalno ranjive. Poremećen je njihov svakod-nevni rad, kao i obaveze i aktivnosti u slobodno vreme, napeti su zbog oseća-nja krivice povezane sa zavisnošću od procedura lečenja, smanjene su im mo-gućnosti fizičke aktivnosti, a može doći do poremećaja i u seksualnim funkci-jama, da ne pominjemo promenu izgleda nakon angiohirurskih zahvata, ožiljaka nakon brojnih uboda, bolne i deformi-sane kosti... Ove i niz drugih poteškoća upućuju nas na važnost emocionalne stabilnosti obolelog i podrške porodice, dosledne brige lekarskog tima, te sude-lovanja obolelih i njihovih porodica u donošenju svih odluka vezanih za proces lečenja.
- povišen krvni pritisak je drugi po redu među uzrocima nastanka HBI, gde dolazi do angioskleroze i postepe-nog propadanja, odnosno skleroze sve većeg broja glomerula. Ovo oboljenje često je udruženo sa dijabetesom, te je takođe važno pravovremeno i adekvat-no lečenje. Lekovi iz grupe inhibitora holinesteraze (ACE), te blokatora an-giotenziskih receptora usporavaju pro-
ŽIVOTNI RULET ŽIVOTNI RULET
8
JANUAR 2014
9
JANUAR 2014SA STRUČNE STRANE SA STRUČNE STRANE
Od uvođenja dijalize kao metoda lečenja bilo je poznato da voda koja se koristi za hemodijalizu (HD) mora da bude očišćena od raznih kontaminanata da bi se prevenirali teški klinički spo-redni efekti. Potencijalni kontaminanti vode su: partikule gline, peska, silikata, gvožđa, rastvorene supstance: alumini-jum, kalcijum, magnezijum, hloramini, bakar, fluor, nitrati, sulfati, cink, više vrsta mikroorganizama, njihovi piroge-ni i endotoksin i drugi.
Pojedini kontaminanti imaju različi-te toksične efekte. Aluminijum može da bude uzrok mikrocitne anemije, encefalopatije, demencije i kostne bolesti. Kalcijum može da bude uzrok nauzeje, povraćanja, glavobolje, sla-bosti i hipertenzije. Natrijum može da bude uzrok hipertenzije, pulmonalnog edema, žeđi, konfuzije, glavobolje i kome. Bakar može da bude uzrok nauzeje, glavobolje, hemolize i hepa-titisa. Cink može da bude uzrok anemije, nauzeje, povraćanja, groznice, a fluor osteomalacije. Hloramini mogu da budu uzrok hemolize, anemije, met-hemoglobinemije, nitrati cijanoze, methemoglobinemije, nauzeje i hipo-tenzije, a sulfati nauzeje, povraćanja i acidoze. Pirogeni i endotoksin bakte-rija mogu da budu uzrok nauzeje, po-vraćanja, groznice, hipotenzije i šoka.
Bolesnici na konvencionalnoj hemo-dijalizi su u kontaktu sa 300-400 litara nedeljno dijalizne tečnosti preko semi-permeabilne membrane dijalizatora, a znatno više na hemodijafiltraciji i hemo-filtraciji. U toku hemodijalize rastvorene
supstance mogu difuzijom preći mem-branu, a u toku hemodijalize sa visoko-propusnim membranama dijalizatora dešava se povratna filtracija. Kod hemo-dijafiltracije i hemofiltracije velike ko-ličine rastvora za substituciju direktno se unose u krvotok bolesnika, zajedno sa svim mogućim kontaminantima koji su prisutni u vodi.
Američka asocijacija (AAMI- Asso-ciation for Advancement of Medical Instrumentation) i Evropska farmakope-ja postavili su kriterijume za fizičko-hemijsku i mikrobiološku ispravnost vode za hemodijalizu, koji su navedeni u tabeli..
Sistem tretmana vodeza hemodijalizu
Sistem tretmana vode za hemodijali-zu je višestepeni proces koji obuhvata: mikrofiltre sa porama od 50 i 10 mikrona (ostranjuju partikulne nečistoće), omek-šivač vode (ostranjuju kalcijum, magne-zijum, gvožđe i mangan jonskom izmenom za katjone natrijuma), aktivni ugalj (ne deluje kao filter, već adsorbu-je hloramin, hlor, organske kontaminan-
te), mikrofiltre sa porama od 5 i 1 mikrona i reverznu osmozu (RO) koja vrši filtraciju i dejonizaciju vode kroz membranu sa porama od aproksimativ-no 300 Daltona. U cilju da se spreči bakterijska kontaminacija i rekontami-nacija i stvaranje biofilma, dizajn insta-lacionih sistema bi trebalo da bude na-pravljen što je moguće više od pravih cevi malog dijametra koji prevenira sta-gnaciju vode (bez mrtvog prostora) i osigurava permanentno recirkulaciju vode visoke protočnosti (sistem prstena) i kada centar za dijalizu ne radi. Priroda materijala cevi je važna da bi sprečila stvaranje biofilma i korozivno dejstvo
hemijskih dezinficijenasa. U svim slu-čajevima one moraju biti označene da su za sanitarnu upotrebu i da imaju CE oznaku.
U zavisnosti od željene čistoće vode danas postoje dva načina za obradu vode za hemodijalizu.Prvim načinom se dobija čista voda za konvencionalnu hemodija-lizu (slika 11), koja se sve manje koristi.Drugim načinom se dobija ultračista voda za visokopropusnu hemodijalizu (High-
flux HD), online hemodijafiltraciju ili hemofiltraciju (slika 12). Ona se pripre-ma pomoću dva modula RO u seriji i/ili postavljanjem ultrafiltera u seriji na putu dijalizne tečnosti (Diasafe- plus®). Dva ultrafiltera postavljenih u seriji predstav-lja optimalan broj koji osigurava apso-lutnu bezbednost ultračiste dijalizne tečnosti. Kapacitet retencije mikroorga-nizama od strane mikrofiltera može da bude narušen usled produžene i ponav-ljane ekspozicije na hemijske dezinfek-cijske agense, zbog čega se oni moraju periodično zamenjivati (na svakih 100 HD tretmana, 90 kalendarskih dana ili 11 nedeljnih dezinfekcija Sporotal®-om). Kliničke studije su pokazale da su dugo-ročni povoljni efekti upotrebe ultračiste vode za hemodijalizu sledeći: supresija pirogenih reakcija u vezi sa hemodijali-zom, prevencija neprimetne hronične inflamacije (MIA sindrom: malnutricija, inflamacija, ateroskleroza), značajna redukcija incidence dijalizne amiloidoze usled povećanog nivoa β2 mikroglobu-lina sa kostno-zglobnim komplikacijama kao što su artropatija i karpal-tunel sindrom, zatim smanjivanje doze eritro-poetina zbog smanjene rezistencije na eritropoetin.
Hemijska i bakteriološka čistoća vode za hemodijalizu mora se kontrolisati rutinski i regularno i rezultati se moraju dokumentovati. Trebalo bi da postoje dokumentovane procedure, koje se pri-menjuju čim se nadmaše granične vred-nosti. Postoje dva nivoa kontrolisanja sistema tretmana vode za hemodijalizu.
Prvi je validacija novog sistema tretmana vode posle njegovog instaliranja. Drugi je rutinsko kontrolisanje sistema tretmana vode u toku redovnog rada.
Određeni hemijski sastojci kao što su ukupan hlor u gradskoj vodi (zahtevano 0,5 mg/L), kalcijum, magnezijum (tvrdoća vode posle omekšavanja- zah-tevano zelena boja), zatim ukupan hlor posle aktivnog uglja (zahtevano 0 mg/L), mora da se kontrolišu dnevno, a drugi sastojci (aluminijum, bakar, olovo i drugi) u gradskoj vodi, pretretmanu i posle RO na 3 meseca.
Odstranjivanje hloramina Odstranjivanje hloramina u kolonama
aktivnog uglja je važno da bi se sprečilo oštećenje membrana RO i hemoliza kod bolesnika, pa određivanje ukupnog hlora mora da se uradi redovno pre svake smene. U svakodnevno praćenje sistema za proizvodnju fluida spada i kontroli-sanje sledećih karakteristika RO: protok (zahtevano 10 L/min), provodljivost (dozvoljeno do 25 µS/cm) i temperature (dozvoljeno do 350C). Kontrolisanje vode na mikrobiološku ispravnost, koja ulazi u HD mašinu trebalo bi da se radi jedanput nedeljno u toku validacione faze i barem jedanput mesečno u toku redovnog održavanja sistema. Regularne i efektivne dezinfekcijske procedure su integralni deo higijenskog održavanja sistema tretmana vode za hemodijali-zu.
Kompletna dezinfekcija sistema tre-tmana vode uključujući RO i distribu-cijsku petlju bi trebalo da se radi re-g u larno jedanput mesečno (Puristeril-plusom®). Periodične
promene komponenata sistema tretmana vode (filteri, smole) trebalo bi da se sprovode u skladu sa preporukama pro-izvođača i aktuelnim mikrobiološkim nalazima. Preporučuje se da se uradi dezinfekcija HD mašine Puristeril-plu-som® posle svake HD ili ako nije kori-šćena 72h da bi se sprečila mikrobiološ-ka kontaminacija i stvaranje biofilma u hidrauličnom sistemu, kao i virusna transmisija. Pre početka naredne HD neophodno je da se proveri prisustvo ostataka dezinficijensa u HD mašini. Negativnost testa treba da se dokumen-tuje na obrascu uz svaki aparat. Čišćenje Sporotal®-om (odmašćivanje)treba da se obavlja jedanput nedeljno.
Uspeh u postizanju adekvatne čistoće vode za hemodijalizu na dugoročnoj osnovi zavisi od obezbeđivanja kvalitet-ne vode od gradskog snabdevača, kao i primene striktnih protokola kontrole i regularnih dezinfekcija, vođenja perma-nentne dokumentacije i brzih korektivnih mera kada rezultati odstupaju od normale.
Sistem tretmana vode za hemodijalizu
Dr sc. med. Vasilije TomanoskiSpecijalna bolnica za hemodijalizu „Fresenius Medical Care“ Novi Sad
Bolesnici na konvencionalnoj hemodijalizi su u kontaktu sa 300-400 litara nedeljno dijalizne tečnosti preko semipermeabilne membrane dijalizatora, a znatno više na hemodijafiltraciji i hemofiltraciji.
Voda iz RO Koncentrat Ultračista voda
Onlinesupst. tečnost
Maksimalna kontaminacija mikroba (CFU/ml)
< 100 < 100 < 0,1 < 10-6
Endotoksin (IU/ml) < 0,25< 0,5
(posle dilucije)
< 0,03 < 0,01
Vodič za vodu, koncentrat i dijaliznu tečnost za hemodijalizu i vezane terapije
10
JANUAR 2014
11
JANUAR 2014SA STRUČNE STRANE SA STRUČNE STRANE
Zakonske normeu transfuziološkoj službi
Početkom ovog veka, usvojeni su i novi zakoni značajni za rad Službe tran-sfuzije krvi Srbije: Zakon o transfuzio-loškoj delatnosti i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a usvojena su i podzakonska akta. Pre usvajanja zakona doneta je Strate-gija obezbeđenja adekvatnih količina bezbedne krvi produkata od krvi u Re-publici Srbiji i urađeni su nacionalni standardi u oblasti transfuzije i reorganizacija Službe transfuzije krvi Srbije. Za budući nesmetan rad Službe za transfuziju krvi neophodno je poštovanje Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o transfuziološkoj delatnosti i podzakonskih akata koja bliže uređuju rad transfuziološke službe Srbije. Obezbeđenje poštovanja zakona je potrebno naročito zbog prikupljanja krvi koje treba da se odvija na teritori-ji cele Republike Srbije, po zahtevima i planovima klinika i instituta, sačinje-nim u odnosu na potrebe iz prethodne godine.
Budućnost - banke krvi Budućnost ove službe se ogleda u
razvoju banaka krvi, savremenom i eko-nomski opravdanom načinu prikupljanja, testiranja i skladištenja krvi i kompone-nata krvi, poštovanju osnovnih principa davalaštva krvi, prikupljanju, obradi i distribuciji krvi po zahtevima i planovi-ma klinika dobijenim na osnovu pošto-vanja Zakona o transfuziološkoj delat-nosti i njegovih odredbi.
Vodeća uloga Crvenog krsta Srbije je značajna za promociju i motivaciju da-valaštva krvi u koordinaciji sa službama transfuzije krvi Srbije, uz poštovanje već navedenih principa. Briga o davao-cima krvi i njihovom zdravlju treba da bude prioritetna, uz kompletnu doku-mentaciju pomoću informacionog sistema uz adekvatnu zaštitu podataka.
Prostor i oprema službi koje priku-pljaju, skladište, obrađuju i distribuira-ju krv treba da bude u skladu sa predvi-đenim zakonskim normama i podzakonskim aktima. Svaka služba u svom sastavu razvijene banke krvi ima
i najsavremeniji način prikupljanja, te-stiranja i skladištenja krvi, uz primenu savremene tehnologije, automatizaciju i kompjuterizaciju opreme i tehnike. Prostor i oprema Službi koje prikuplja-ju, skladište, obrađuju i distribuiraju krv treba da bude u skladu sa predviđenim propisima.
Mobilne ekipe za prikupljanje krvi i njihov broj treba da budu adekvatno opremljene za prenos i skladištenje krvi i da su zastupljene u većim službama,
zavodima i Institutu za transfuziju krvi. Opremljenost mobilnih ekipa treba
da bude u skladu sa savremenim načinima prikupljanja krvi, uz adekvatnu opremu za skladi-štenje i prenos krvi i podata-ka o jedinicama krvi. Pošto-
vanje zakona i propisa uslovljava smanjenje broja
centara, koji će prikupljati krv na terenu i imati zakonski propisane uslove za rad na terenu.
Važnost jedinstvenoginformacionog sistema
Određivanje krvnih grupa i testiranje krvi na markere transmisivnih bolesti treba da se obavlja savremenim testovi-ma i PCR tehnikom. Zato treba da se u prvoj fazi racionalizacije i pripremi sigirne krvi obezbedi testiranje u manjem broju centara u sva tri regiona, a u drugoj fazi u samo pet centara (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), uključujući i vojnu transfuziologiju (VMA).
Zastupljenost komponentne terapije uz 100 odsto deplazmatisanu krv treba da se obavlja u centrima, zavodima za transfuziju krvi i Institutu za transfuziju krvi Srbije, uz obezbeđenje adekvatne opreme na nacionalnom nivou kroz ra-cionalizaciju broja službi i centara za prikupljanje i obradu krvi. Primena krvi kod pacijenata treba da se obavlja na osnovu kompatibilne krvi po ABO, Rhesus i Kell krvno grupnom sistemu (izuzev u slučaju deficita izo grupa) zbog smanjenja senzibilizacija.
Saradnja službi transfuzija krvi, klinika i Instituta koji primenjuju krv, treba da se odvija, pre svega, u razmeni podata-ka o primeni svake jedinice krvi i vođenju registara pacijenata koji primaju
Istorijski posmatrano, ideja prenošenja krvi sa jednog čoveka na drugog postoji još u predanjima i pisanim spo-menicima svih naroda još od prastarih vremena. Pisani dokazi govore da su se prve transfuzije krvi počele davati još u XVI veku (1556. god. direktna izmena krvi milanski lekar Hyronimus Cardanus). Otkrićem krvnih grupa sistema ABO početkom XX veka započinje nova era u transfuziologiji (Karl Lan-dsteiner 1901.god) a dvade-seti vek se smatra vekom razvoja transfuziologije. Isto-rijski posmatrano, prva orga-nizovana služba davalaca krvi u našoj zemlji je osnova-na 1934. godine pri hiruškom odeljenju Državne bolnice u Beogradu, a slične službe su osnivane i u drugim gradovi-ma, dok je prva transfuziološ-ka ustanova na teritoriji Srbije osnovana 1936. godine.
Transfuziološka služba Srbije postoji od kraja II svet-skog rata, tačnije od 1944. godine, od osnivanja Zavoda za transfuziju krvi u Beogra-du i početka otvaranja tran-sfuzioloških stanica na pro-storima tadašnje Jugoslavije. Naziv Služba transfuzije krvi Srbije se koristio još od vremena kada je ova služba bila jedna od šest službi u republikama bivše Jugoslavi-je, a odvajanjem bivših repu-blika i odvajanjem Republi-ke Crne Gore od Republike Srbije služba je dobila današ-nji naziv Služba transfuzije krvi Republike Srbije. Kroz ovaj višegodišnji period, od momenta osnivanja prvih transfuzioloških stanica pa do danas, Služba je prolazila različite puteve i faze razvoja i različite načine organizova-nja.
(nastavak iz prošlog broja)
Uvođenje sistema kvalitetau transfuziološku službu Srbije
Uvođenje sistema kvaliteta u transfu-ziološku službu Srbije jedan je od naj-značajnijih zadataka ove službe. Sistem kvaliteta je danas u transfuziološkoj službi zastupljen kroz međunarodne ISO standarde, preporuke EU i Svetske zdrav-stvene organizacije, principe dobre pro-izvođačke i laboratorijske prakse, Zakonom o transfuziolološkoj delatnosti i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. U okviru implementacije sistema kvaliteta treba obezbediti poštovanje svakog od navedenih propisa i treba ih pravilno primenjivati.
U Službi transfuzije krvi u Srbiji Zavod za transfuziju krvi Vojvodine Novi Sad i Institut za transfuziju krvi Srbije uveli su sistem kvaliteta, dok ostale in-stitucije to tek treba da učine. Struktura dokumentacije sistema kvaliteta u služ-bama transfuzije krvi je obimna, a zavisi i od obima delatnosti koji se u njoj vrši. Za izradu dokumentacije i uspostavljanje sistema kvaliteta zadužen je odgovorni transfuziolog u ovlašćenoj transfuzio-loškoj ustanovi. On treba da sprovodi kontrolu ovog sistema u pravilnim vre-menskim intervalima zbog provere njegove efikasnost i uvođenja preven-tivnih i korektivnih mera.
Transfuziologija i dobrovoljno davalaštvo
Piše: prof. dr sc. med. Branislava Belićtransfuziolog
Decenijama iza nas, a i u budućnosti, i po-red mnogih savremenih naučnih dostignuća, nema na vidiku drugog izvora za krv, osim zdravog čoveka. Potreba da čovek čoveku bude prijatelj, da ljudi budu korisni i da pomognu drugima, predstavlja najtananiji i najplemenitiji odnos koji se gradi i nikada ne sme prestati.
Potreba da čovek čovekubude istinski prijatelj (II)
12
JANUAR 2014
13
JANUAR 2014
Pokrenimo sebe- promenimo svest
2013.
U prethodnom periodu realizovano je uspešno više odobrenih projekata u organizaciji Saveza bubrežnih invalida Vojvodine. Na ovaj način edukovali smo naše članove, ali smo im takođe omogućili i veliki broj druženja, koji su za sve njih od velikog značaja.Verujemo da će naši projekti i u buduće biti odobreni i realizovani u saradnji sa Udruženjima iz cele Republike Srbije!
transfuzije i komponente krvi. Služba transfuzije krvi Srbije treba da posedu-je razvijen program autolognih transfu-zija, afereznih i drugih sa-vremenih postupaka.
Ovakav rad obezbeđuje samo kompletan informaci-oni sistem na nacionalnom nivou i ujednačena zakonom propisna metodologija. Sa-radnja službi za transfuziju krvi sa klinikama i institu-tima gde se krv primenjuje, haemovigilance, baza poda-taka o primenjenim jedini-cama krvi i neželjenim dejstvima je veoma bitna i značajna za uspešniji razvoj transfuziologije.
Informacioni sistem na nacionalnom nivou mora biti aplikovan kao i ujedna-čena zakonom propisna metodologija. Formiranje Registara davalaca kompo-nenti krvi afereznim po-stupkom radi obezbeđenja dovoljnih količina kompo-nenti krvi i Registar dava-laca retkih krvnih grupa za bolesnike sa antitelima, ne-ophodni su da bi blagovre-meno mogli da obezbedimo potrebne količine krvi za lečenje bolesnika koji po-seduju retke krvne grupe.
Edukacija za studentei lekare neophodna
Pored značaja održanja nastave za lekare i medicinske tehničare, neophod-na je i jednosemestralna nastava za studente medicine sa ujednačenim pro-gramom na svim medicinskim fakulte-tima, dodiplomska i poslediplomska nastava iz transfuziologije, što je neop-hodan činilac razvoja i dobre perspek-tive Službe.
Naime, potrebno je zbog postojećeg Medicinskog fakulteta u Kragujevcu organizovati Zavod za transfuziju krvi u Kragujevcu, te bi tada Služba transfu-zije krvi Srbije, stvaranjem nastavnih baza na četiri fakulteta, imala moguć-nosti da sa jedinstvenim programom za
predmet transfuziologije učestvuje u nastavi i obrazovanju studenata medici-ne u Republici Srbiji. Nastava iz tran-
sfuziologije se kroz praksu pokazala neophodnom, s obzirom na dosadašnja iskustva i znanja lekara opšte medicine, koji su na nekim fakultetima slušali i vežbali transfuziologiju. Dosadašnje znanje iz transfuziologije, koje lekari na specijalizaciji stiču, pokazalo se ade-kvatnim i zadovoljavajućim u praksi, te ove specijalizacije treba i dalje organi-zovati, ali u skladu sa potrebama Službe transfuzije krvi Srbije.
Nova oprema – neophodnaza razvoj transfuzijske medicine
Frakcionisanje plazme je budućnost transfuziologije zbog svih prednosti koje ima nacionalna plazma i nacionalni pre-
parati u transfuziološkom, imunološkom, a i u finansijskom aspektu. Za dalji ne-smetan rad ovog centra neophodna je
inovacija opreme i stvara-nje mogućnosti za skladi-štenje plazme iz svih centara cele Republike, redovno plaćanje i stvara-nje mogućnosti proizvod-nje i drugih derivata krvi.
Služba transfuzije krvi Srbije u budućem razvoju zdravstvene delatnosti Srbije treba da ima vodeću ulogu i veliki nacioinalni značaj. Sve dok se ne pronađu lekovi koji zame-njuju krv, Služba za tran-sfuziju krvi Srbije treba, uz pomoć, države da sva-kodnevno radi na raciona-lizaciji rada i pripremi i primeni sigurne krvi, u skladu da zakonskim i podzakonskim aktima, uz poštovanje plana proiste-klog iz potreba zdravstve-nih ustanova za krvlju i komponentama krvi. U ovom trenutku kada je u našoj zemlji izražena eko-nomska kriza, koja je za-hvatila Evropu i svet, pored velikog napretka u ovoj službi, neophodna je racionalizacija u oblasti prikupljanja krvi i rada mobilnih ekipa i proizvod-
nja dovoljnih količina komponenti krvi u skladu sa savremenim zahtevima kli-ničke i transfuziološke doktrine. Ostali deo delatnosti Službe transfuzije krvi Srbije, kao što su testiranje, procesuira-nje i transfuziološka terapija treba i u budućnosti da se odvijaju u skladu sa savremenim propisima i aktuelnom stručnom doktrinom. U Službi transfu-zije Srbije se svakodnevno nameće pitanje perspektiva razvoja transfuzio-loške službe Srbije, budućeg rada i ra-cionalizacije Službe, a pre svega daljeg obezbeđivanja sigurne krvi i dovoljnih količina krvi za primenu i potreba da se sadašnji broj i organizacija službi transfuzije krvi formuliše na drugi, odnosno racionalniji način.
SA STRUČNE STRANE SA SVIH STRANA
14
JANUAR 2014
15
JANUAR 2014
Svetski dan bubrega se, od 2006. godine, obeležava svake godine drugog četvrtka meseca marta, a 2013. godine je to 14. mart. U našoj zemlji se ove godine obeležava drugi put. Akcenat je na: primarnoj prevenciji i ranom otkriva-nju bubrežnih bolesti, a tema je i zaveštanje organa.
Dana 13.03.2013. godine u Press centru Gradske kuće Grada Subotica,održana je konferencija povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega.
06.06.2013.godine organizovano je predavanje u MUP RS Policijska Uprava Suboti-ca (aneks) sa temom Donorstvo i transplantacija u Srbiji "Pokrenimo sebe - promen-imo svest".
Ovo je realizacija druge faze pro-jekta "Udahni novi život III", čiji je nosilac Udruženje bubrežnih invalida Subotica u partner-stvu sa IPA Sub-otica, a uz podršku Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i Kliničkog centra Vojvodine. Preda-vanje je održala dr Jelica Alargić.
Svetski dan
bubrega
Pokrenimo sebe- promenimo svest
2013.
Predavanje na temu " Anemija - moj doživotni saputnik" je predavanje, održano na Paliću, 30.06.2013. u sklopu realizacije projekta "Udahni novi život III" i manifestacije "Jun - mesec transplantacije u Vojvodini".
Preavanje je održao dr sci. med. Vasilije Tomanoski, načelnik specijalne bolnice za dijalizu "Fresenius Medical Care". Organozator predavanja bilo je Udruženje bubrežnih invalida Subotica, a uz podršku specijalne bolnice za dijalizu "Fresenius Medical Care" i Saveza bubrežnih invalida Vojvodine.
Savez bubrežnih invalida Vojvodine
Hodaj uspravno - Palić 2012Predavanje na temu: ‘’Poremećaj metabolizma, kalcijuma i fosfora kostiju kod bubrežnih bolesnika’’, održao je dr Vasilije Tomanoski, načelnik specijalne bolnice ‘’Fresenius Medical Care’’
SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA
16
JANUAR 2014
17
JANUAR 2014
Savez bubrežnih invalida Vojvodine
‘’HODAJ USPRAVNO – PALIĆ 2013’’’
Pokrenimo sebe- promenimo svestProšle godine je po drugi put osnovni projekat ‘’Hodaj uspravno – Palić 2013’’, koji je započet 2012. godine i podržan od Ministarstva omladine i sporta, dobio punu podršku i afirmaciju od strane Pokrajinskog sekretari-jata za zdravstvo socijalnu politiku i demografiju.
Udruženje bubrežnih invalida Sremska Mitrovica je, u no-vembru 2013 g. obelezilo 30 godina od otvaranja odeljenja hemodijalize u Mitrovačkoj bolnici. Ovo obeležavanje se po-klopilo sa dodelom Novembarske nagrade grada Sremske Mi-trovice, koja je dodeljena šefu odeljenja Dr Anici Cvetićanin, na predlog Udruzenja.
Ovaj veliki i važan događaj u ovom periodu obeležen je na odeljenju hemodijalize ,ali naravno, kao i uvek, uz edukativno predavanje, koje je ovog puta održala dobitnica Novembarske nagrade, Dr Anica Cvetićanin, na temu HEPATITIS KOD PACIJENATA NA HEMODIJALIZI. Tom prilikom se zahva-lila, na podršci članova odeljenja. Naše odeljenje teritorijalno pokriva ceo Srem, odnosno, pacijente sa teritorije sedam Opština, koji dolaze na terapiju u Sremsku Mitrovicu. Mnogi prelaze i po 60, do 70 kilometara u jednom pravcu, ali to im je jedini način da produže sebi život.
Na odeljenju se nalazi preko 150 pacijenata i zbog velikog broja odeljenje radi u tri smene, uz veliko zalaganje pet doktora ,šefa odeljenja Dr Cvetićanin,nefrologa Dr Branke Savoc,kao i Dr Jelice Vučenović, Dr Danijele Salatić i 28 sestara.
Dika i ponos Udruženja su Mirjana Bogdanović i Sević Verica, koje daju primer, snagu i izdržljivost našim članovima.
Osnovni rad ovog Udruženja čine mnogobrojne edukacije, koje se odvijaju na našem odeljenju koje drze naše doktorke, ali se odazivamo i na pozive drugih Udruzenja. Neki od takvih poziva bili su od Udruženja bubrežnih invalida Zrenjanin i Udruženja bubrežnih invalida iz Bačke Palanke, na koje smo se rado odazvali, lepo družili i mnogo naučili.
Sve ovo je, veoma važno, za članove našeg, ali i drugih udruženja, kako bi naučili da lakše i kvalitetnije savladaju sve prepreke.
Udruženje bubrežnih invalida Sremska Mitrovica
Jubilej – Trideset godina od početka rada dijalize
SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA
18
JANUAR 2014
19
JANUAR 2014
U svetu se, 03. decembra obeležava Svetski dan inva-lida, a Ujedinjene nacije su 2003. proglasile za “Godi-nu invalida”. UN su 1948. donele Povelju o pravima invalida, a 1994. Povelju o izjednačavanju mogućnosti invalida sa zdravim osoba-ma, dok je Svetski dan in-valida obeležen 3. decembra 1999. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 10 do 15 odsto ljudske po-pulacije spada u kategoriju invalida.U svetu svaka deseta osoba (oko 650 miliona ljudi) živi sa nekim oblikom invalidi-teta i, to većinom u zemlja-ma u razvoju. U tim zemlja-ma osobe sa invaliditetom čine čak petinu populacije koja živi u siromaštvu. Ve-liki broj osoba koje žive sa invaliditetom suočavaju se sa stigmatizacijom i diskri-minacijom, uskraćena su im osnovna ljudska prava na obrazovanje, zapošlja-vanje, zdravstvenu zaštitu. Misija Svetske zdravstvene organizacije je da unapredi kvalitet života osoba koje žive sa invaliditetom putem nacionalnih, regionalnih i globalnih aktivnosti i da podigne svest javnosti o ve-ličini problema i njegovim posledicama.
Obeležavanje 03. decembra
Svetski dan invalidaPodrška Strategiji
Organizacioni odbor invalidskih organizacija AP Vojvodina, dana 03.12.2013. godine u društvenoj sali, Bulevar oslobođenja Novi Sad, u sklopu skromne mani-festacije, dao podršku Strategiji unapređenja položaja OSI. Organizacioni odbor. Savez društava Vojvodine za borbu protiv šećerne bolesti, Društvo Multiple Skleroze Vojvodine, Savez bubrežnih invalida Vojvodine, Savez udruženja za pomoć MNRO u APV, Savez paraplegičara i kvadriplegičara Vojvodine, Udruženje RVI APV.
Dana 15.12.2013.(nedelja), u Zrenjaninu, u svečanoj sali restorana „LOLA“, članovi Udruženja bubrežnih invalida Zrenjanin, održali su skup – druženje i obeležavanje “dana invalida“. Skup je počeo u 11 časova i trajao je do 16 časova. Domaćin pro-grama, na čelu sa predsednicom udruženja Mirkov Svetlanom, pozvao je u goste i članove drugih udruženja: iz Sremske Mitrovice,Vršca, Novog Sada, Subotice, koji su se odazvali pozivu i uveličali skup.
Predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, gospodin Zoran Mišković, održao je korisno i sažeto predavanje na temu transplantacije i tom prilikom predstavio poučan i interesantan film o deci koja su transplantirana i njihov život posle transplantacije.
Predavanje je završeno razmenom iskustava i pitanjima pacijenata, a nastavljeno je neformalno uz svečani ručak i prigodan program uz pesmu,druženje i igru. Mirkov Svetlana – predsednica Udruženja se tom prilikom svima zahvalila na ukazanom po-štovanju i podelila prisutnima mali skroman poklon, čestitavši svima predstojeće praznike.
Nadamo se da će ubuduće biti više ovakvih i sličnih druženja i predavanja, razmene iskustava i nedoumica u vezi lečenja i ishrane, kao i celokupnog života pacijenata na hemodijalizi u svim centrima Srbije i Vojvodine.
ŽIVELI!!!!!
Udruženje bubrežnih invalida Zrenjanin
„Ključ za novi život“
SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA
20
JANUAR 2014
21
JANUAR 2014
U sklopu realizacije projekta „Udahni novi život III“, a u partner-stvu sa MZ „Bačka Topola“, Udruže-nje bubrežnih invalida Subotice or-ganizovalo je tematsko predavanje u sklopu podrške nacionalnoj kampanji zaveštanja organa, donorstva i tran-splantacije „Produži život“. Navedena promotivna aktivnost predstavljala je i doprinos obeležavanju „03. decembra – Svetskog dana osoba sa invalidite-tom“.
Programska aktivnost realizovana je u društvenoj Sali Doma zdravlja Dr Hadži Janoš u Bačkoj Topoli. Pozdrav-
nu reč održao je dr Janoš Ađanski, di-rektor Doma zdravlja. O značaju i ulozi udruženja u zaštiti prava OSI govorio je Mišković Zoran, dipl. e.c.c. Dr Ve-sna Vukelić održala je predavanje o uzrocima nastanka HBI, a na samom kraju programa prikazan je film o tran-splantiranoj deci
U sklopu navedenog programa svi zainteresovani građani, zdravstveni radnici i članovi porodica bubrežnih invalida imali su priliku da potpišu Izjavu o pristanku za doniranje organa, odnosno tkiva, kao i da postanu vlasni-ci Donorske kartice.
Udruženje bubrežnih invalida Subotica03.12.2013. Dan OSI
Pokrenimo sebe – promenimo svest
POSTANI DONATOR ORGANA - DAJ ŠANSU ŽIVOTU
Nakon sedam godina aktivnog rada najaktivnijeg udruženja na teritoriji Srbije, Udruženje bubrežnih invalida Subotica, dobilo je svoje prostorije od grada.
Ove prostorije od sada će služiti kao centar infor-misanja, edukacije i pravne pomoći za sve članove ovog udruženja, kao i za sve građane. Početak rada kluba zvanično je obeležen u novim prostorijama.
Odavde će se, po rečima predsednika udruženja Zorana Miškovića, pružati besplatna pravna pomoć za sve članove, davati informacije propagandnog i informativnog programa, ali će članovi imati i aktivnu ulogu sa zdravstvenim osobljem na hemodijalizi u pravcu poboljšanja uslova. Borba udruženja je borba za produženje života, kao i podržavanje nacionalne kampanje “Produži život” na temelju zaveštanja organa i donorstva, što im je strateški kontinuitet.
Otvaranje kluba Udruženja bubrežnih invalida Subotica
SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA
22
JANUAR 2014
23
JANUAR 2014SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA
Delokrug rada Kancelarije: Pružanje brzih odgovora i informacija pojedincima i udruženjima osoba sa invaliditetom; praćenje konkursa i saradnja sa potencijalnim domaćim i stranim donatorima; prikupljanje podataka za izradu godišnjeg programa sprovođenja Akcionog plana pristupačnosti; učešće u izradi softverskog programa za vođenje evidencije pristupačnosti i
Rad Kancelarije se između ostalog, bazira na primeni, odnosno realizaciji:
- STRATEGIJE PRISTUPAČNOSTI GRADA NOVOG SADA (2012-2018. godine), usvojena na Skupštini Grada Novog Sada, 30. marta 2012. godine i
- AKCIONOG PLANA PRISTUPAČNOSTI (2013-2018. godine), usvojen na Skupštini Grada Novog Sada, 8.jula 2013. godine.
Primena Strategije kroz realizaciju Akcionog plana predstavlja kompleksan i složen proces koji zahteva vrlo visok stepen međusektorske saradnje, uključujući organe Grada Novog Sada, javna i javno komunalna preduzeća, ustanove, institucije, strukovne organizacije, organizaci-je civilnog društva i pojedince/ke.
Saradnja sa organizacijama osoba sa invaliditetom, segment je rada od posebnog značaja za Kancelariju. Pre svega, organizacije koje zastupaju osobe sa invaliditetom imaju mogućnost većeg uticaja u stvaranju okruženja u kome će svi građani biti ravnopravni. Kancelarija za osobe sa invaliditetom zapravo je most, koji spaja upravu Grada Novog Sada i udruženja, odnosno pojedince, sa ciljem da se pronađe najefikasniji način do postizanja zajedničkih ciljeva.
Povodom trećeg decembra, međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, u u svečanoj sali Skupštine grada, u Gradskoj kući u Novom Sadu, gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, primio je predstavnike udruženja invalida i mno-gobrojne novinare. Medijski je propraćeno obeležavanje ovog značajnog dana za sve osobe sa invaliditetom.
Na samom početku, posle pozdravne reči, gradonačelni-ke je posebno naglasio da se neke stvari moraju menjati i da je neophpdno da ne ostane sve samo na lepim rečima i obećanjima od strane vlasti, kao što je to do sada bio slučaj. Da će se on lično potruditi da takvih situacija u buduće ne bude, a da od udruženja očekuje da u svojim zahtevima
upućenim njemu, budu korektni i realni, shodno ekonomskoj situaciji.
Projektno finansiranje udruženja od strane gradske vlasti u 2014.godini i dalje će biti nastavljeno shodno planiranom budžetu kojim grad raspolaže.
Istakao je da semafora za slepe i slabovide u gradu tre-nutno ima šest, ali da je na žalost, zbog vandalizma u gradu, u funkciji samo jedan, a da u gradskom budžetu nema onoliko novca za popravku, koliko smo mi u stanju da uništimo.
Posebno je naglasio ideju o osnivanju Kancelarije za osobe sa invaliditetom, čiji je osnivač grad Novi Sad. Otvorena je sa ciljem da se udruženja obraćaju na jednom mestu sa svim
svojim problemima, zahtevima, predlozima i kritikama, a da je ona neka vrsta mosta između udruženja i gradskih valsti u smislu unapređenja odnosa.
Poželeo je svima puno zdravlja i uspešan rad u narednoj godini, a istakao je da smo u Gradskoj Kući ubek dobro-došli.
Borivoj Odadžić
Udruženje bubrežnih invalidaBačka Palanka
Transplantacija i donorstvoStručnjaci za transplantaciju naglašavaju da bi godišnje u Srbiji trebalo da se uradi 400 do 500 transplantacija bubrega.
Udruženje bubrežnih invalida Bačka Palanka, uz podršku Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, organizovalo je predavanje 03.novembra 2013.godine, na temu Transplan-tacija i donorstvo, a u sklopu projekta Šansa za novi život. Predavači su bili: prof.dr Igor Mitić, doc.dr Lada Petrović i dr Filipović Dragana.
Istaknuto je na predavanju da u Srbiji transplantaciju bubrega čeka oko 3500 pacijenata. Procenjuje se da zbog nedostatka organa godišnje umre 30 ljudi.
U svetu se godišnje izvede oko 65 hiljada transplanta-cija organa, dok je u toku 2013.godine u Srbiji urađeno 40 transplantacija bubrega. Srbija na milion stanovnika godišnje ima manje od jednog davaoca. Kod nas, dosa-dašnji, prosečni broj kadaveričnih davalaca godišnje iznosi 11 ( 5 u Novom Sadu i 6 u Beogradu ).
Stručnjaci za transplantaciju naglašavaju da bi godišnje u Srbiji trebalo da se uradi 400 do 500 transplantacija bubrega.
Grad Novi SadGradska uprava za socijalnui dečju zaštitu
Kancelarija za osobe sa invaliditetom
Udruženje dijaliziranih i transplantiranih bubrežnih invalida Novi Sad
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom
24
JANUAR 2014
25
JANUAR 2014
Zakon o pravima pacijenata objavljen je 22. maja 2013. godine u ‘’Službeni glasnik Republike Srbije’’ broj 45. Po ovom Zakonu, pojam pacijenta se defi-niše kao lice, odnosno osigurano lice u smislu Zakona o zdravstvenom osigura-nju, bolesno ili zdravo koje zatraži ili kome se pruža zdravstvena usluga, radi očuvanja i unapređenja zdravlja, spre-čavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremenog i efikasnog lečenja i rehabilitacije.
U okviru Zakona određena su sledeća prava pacijenata:
• DOSTUPNOST ZDRAVSTVENE ZAŠTITE – zdravstvena zaštita mora biti dostupna i kvalitetna u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta bez mogućnosti postojanja bilo kog uzroka diskriminacije sa razlogom različitosti;
• INFORMISANOST – pacijent ima pravo na sve vrste blagovremenih in-formacija o stanju svog zdravlja, zdrav-stvenoj službi, o pravima iz zdravstve-nog osiguranja, o imenu i prezimenu i profesionalnom statusu zdravstvenih radnika i saradnika koji učestvuju u preduzimanju medicinskih mera i nje-govog lečenja;
• PREVENTIVNE MERE – pacijent ima pravo na odgovarajuću zdravstve-nu uslugu radi očuvanja i unapređenja zdravlja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i poremećaja zdravlja;
• KVALITET PRUŽANJA ZDRAV-STVENE USLUGE – zdravstvena uslu-ga mora biti blagovremena, kvalitetna i pružena u skladu sa humanim odnosom prema pacijentu;
• BEZBEDNOST PACIJENTA – ovo pravo pacijent ostvaruje u skladu sa savremenim dostignućima zdravstvene struke i nauke, sa ciljem najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika od na-stanka neželjenih posledica;
• OBAVEŠTENJE PACIJENTA – paci-jent ima pravo da od nadležnog zdrav-stvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno, kako bi doneo odluku da li pristaje ili ne pri-staje na predloženu medicinsku meru;
• SLOBODAN IZBOR – pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medi-cine, doktora stomatologije, zdravstve-ne ustanove i slobodan izbor predlože-nih medicinskih mera;
• PRAVO NA DRUGO STRUČNO MI-ŠLJENJE – ovo pravo pacijent ostva-ruje na lični zahtev, da od doktora me-dicine koji nije direktno učestvovao u pružanju zdravstvene usluge, zatraži drugo stručno mišljenje;
• PRIVATNOST I POVERLJIVOST – pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, i ima pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispi-tivanja i lečenja u celini;
• PRAVO NA PRISTANAK – pacijent slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja, osim u slu-čajevima kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica. Bez pri-stanka pacijenta, nad njim se ne može preduzeti nikakva medicinska mera. On može izričito dati usmeni ili pisme-ni pristanak na predloženu medicin-
sku meru, odnosno prećutati ukoliko se nije izričito protivio, uz mogućnost opoziva pristanka, sve dok ne započ-ne izvođenje medicinskih mera, kao i za vreme trajanja lečenja. Pacijent ima pravo da odbije predloženu medicin-sku meru, čak i u slučaju kada se njo-me spasava ili održava njegov život. U slučaju da je pacijent bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da saopšti svoj pristanak, hitna medicinska mera se može preduzeti i bez njegovog pri-stanka, o čemu se obaveštavaju članovi uže porodice;
• UVID U MEDICINSKU DOKUMEN-TACIJU – pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju. Čla-novi uže porodice pacijenta imaju ovo pravo, samo u slučaju ako su ti podaci od značaja za njihovo lečenje;
• POVERLJIVOST PODATAKA O ZDRAVSTVENOM STANJU – podaci iz medicinske dokumentacije pred-stavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti pacijenta u skladu sa zakonom. Ovoj grupi pripadaju i podaci o ljud-skim supstancama na osnovu kojih se može utvrditi identitet lica od koga one potiču. Ove podatke dužni su da čuva-ju svi zdravstveni radnici, zdravstvene ustanove, organizacije obaveznog i do-brovoljnog zdravstvenog osiguranja i pravna lica koja obavljaju određene po-slove iz zdravstvene delatnosti u skla-du sa zakonom, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrđenih nadležnosti, i od-govorni su za odavanje ovih podataka u skladu sa zakonom. Dužnosti čuva-nja ovih podataka mogu biti oslobođe-ni samo na osnovu pismenog pristanka pacijenta;
• MEDICINSKO ISTRAŽIVANJE – koje uključuje punoletnog poslovno sposobnog pacijenta, može se predu-zimati samo uz njegov pismeni prista-nak, i uz prethodno pismeno dostavlje-nu dovoljnu obaveštenost pacijentu o smislu, cilju, postupcima, očekivanim rezultatima, mogućim rizicima i ne-prijatnim pratećim okolnostima istraži-vanja. Pacijent koji zbog medicinskog istraživanja pretrpi štetu na svom telu ili zdravlju, ima pravo na naknadu šte-te bez obzira na krivicu. Zdravstvena ustanova je dužna da zaključi ugovor sa pacijentom, u kome određuje iznos neophodnih troškova koji pripadaju pa-cijentu koji učestvuje u medicinskom istraživanju. Zabranjeno je preduzima-nje medicinskog istraživanja u privat-noj praksi;
• PRAVO DETETA U STACIONAR-NIM ZDRAVSTVENIM USTANOVA-MA – dete do navršenih 15 godina ži-vota ima pravo da bude smešteno na bolničko lečenje u pratnji jednog od roditelja, usvojitelja ili staratelja, uvek kada je to moguće, i ima pravo na po-sete u najvećoj mogućoj meri. Ako je dete na dužem bolničkom lečenju ima pravo na igru, rekreaciju i obrazovanje u skladu sa njegovim uzrastom, potre-bama i interesom, u meri u kojoj njego-vo zdravstveno stanje to dozvoljava;
• SOPSTVENA ODGOVORNOST ZA NAPUŠTANJE STACIONARNE ZDRAVSTVENE USTANOVE – pacijent ima pravo da na sop-stvenu odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu, osim u slučaje-vima propisanim poseb-nim zakonom, i dužan je da da pismenu izjavu koja se čuva u nje-govoj medicinskoj dokumentaciji, kao i podatak u slučaju njegovog ne najav-ljenog napuštanja ustanove;
• OLAKŠAVANJE PATNJI I BOLA – ovo pravo pripada pacijentu saglasno opšteprihvaćenim stručnim standardi-ma i etičkim principima, što podrazu-meva terapiju bola i palijativno zbri-njavanje pacijenta, a ne podrazumeva eutanaziju;
• POŠTOVANJE PACIJENTOVOG VREMENA – ukoliko ne postoje uslo-vi da se medicinska mera odmah pru-ži, pacijent ima pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura i drugih medicinskih mera u najkaraćem mogućem roku. Zdravstvena ustanova je dužna da pacijentu kome je konzili-jum lekara predložio određenu dijagno-stičku proceduru radi davanja mišljenja o daljem lečenju, odmah ili u roku koji je odredio konzilijum lekara izvrši po-trebnu medicinsku meru. Svaka zdrav-stvena ustanova je dužna da pacijenta blagovremeno obavesti o promeni ter-mina pružanja zakazane zdravstvene
usluge;
• PRAVO NA PRIGOVOR – pacijent koji smatra da mu je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, ili mu je postup-kom zdravstvenog radnika ili zdrav-stvenog saradnika uskraćeno neko od prava iz oblasti zdravstvene zaštite, ima pravo da podnese prigovor zdravstve-nom radniku koji rukovodi procesom rada ili direktoru zdravstvene ustanove, osnivaču privatne prakse ili savetniku za zaštitu prava pacijenata;
• PRAVO NA NAKNADU ŠTETE – ovo pravo se ne može unapred isključiti ili ograničiti. Pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika ili sarad-nika u ostvarivanju zdravstvene zašti-te, pretrpi štetu na svom telu ili mu se pogorša zdravstveno stanje, ima pravo na naknadu štete po opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Prava pacijenataNada Abramović
Pravnica
SA PRAVNE STRANE SA PRAVNE STRANE
26
JANUAR 2014
27
JANUAR 2014
Deda Mraz deci donosi veselje, igru, poklone, a nama bubrežnim invalidima, on je nada za duži i bolji život. Poznata sinta-gma je da: Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan Samo jednu! Zahvaljujuci NAŠEM Deda Mrazu sve se menja i sa optimizmom možemo reći I MI IMAMO HILJADU I JEDNU ZELJU!
Deda Mraz je 28. decembra posetio jedi-nicu za hemodijalizu pri Domu zdravlja Dr Hadži Janoš, u Bačkoj Topoli, a u Subotici je završna manifestacija održana 30. de-cembra. Ovom prilikom se zahvaljujemo zdravstvenom osoblju, a posebno medicin-skim sestrama sa hemodijalize koje su uzele učešće u performansu “Deda Mraz nije zaboravio bubrežne bolesnike i medicinsko osoblje”. I ovaj put, “Dobra vila je pobe-dila zlu vešticu”.
Svim bolesnicima na hemodijalizi i zdrav-stvenom osoblju na teritoriji Republike Srbije puno srdačnih pozdrava i zdravlja sa severa nase zemlje šalje
Udruženje bubrežnih invalida Subotica!
Srećna vam Nova Godina
Svi smo mi Velika deca!!!
SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA
Dijalizni centri
9
14
11
12
13
13
6
7
10
8
5
4
2
1. Novi Sad (KCV)2. Novi Sad (FMC)3. Bačka Palanka (DZ)4. Kikinda (H)5. Subotica (H)
6. Sr. Mitrovica (H)7. Zrenjanin (H)8. Sombor (H)9. Pančevo (H)10. Vrbas (H)
11. Stara Pazova (DZ)12. Senta (H)13. Bačka Topola (DZ)14. Vršac (H)