nedepozitni potencijal banaka – fakor razvoja savremenih bankarskih institucija

7/25/2019 Nedepozitni Potencijal Banaka Fakor Razvoja Savremenih Bankarskih Institucija

1/100

EDUCONS UNIVERZITET

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SREMSKA KAMENICA

Master radNedepozitni potencijal banaka fakor

razvoja savremenih bankarskih institucija

Mentor: Student:Prof. dr Mien!o D"eeto#i$ S%&%n% Ko#%'e#i$ S(%)o*e#i$

Sre+)!% K%+eni,%- /0/.1od.


2/100

Nedepozitni potencijal banaka faktor razvoja savremenih bankarskih institucija

Sadraj

Sadraj..................................................................................................................................2

Uvod.....................................................................................................................................4. !ojmovni aspekti bankarstva..........................................................................................."

..!ojam i ulo#a banaka u sistemu finansijskih institucija.................................................2. $rste banaka..................................................................................................................

.2.. Ulo#a i zna%aj emisione banke...................................................................................2... &misiona banka kreira primarni novac i sto#a se on iskazuje samo u njenombilansu...................................................................................................................................2..2. Metode promene koli%ine novca u opticaju..........................................................2. . '. !olitika eskontne stope.........................................................................................2. . 4. !olitika obavezne rezerve....................................................................................2. . ". Selektivna monetarna politika.............................................................................

.2..(. )naliza nov%ane mase metodom monetarno# multiplikatora ** m **.......................2..+. ,iskontna politika kao instrument monetarne politike..........................................2..-. !olitika otvoreno# trita kao instrument monetarne politike...............................2.. /. 0avni du# kao vaan uzrok primene politike otvoreno# trita.............................2.2. 1omercijalne banke..................................................................................................2.'. nvesticione banke....................................................................................................2.4. Univerzalne banke...................................................................................................

. '. 3ankarski poslovi ....................................................................................................../2.inansijski potencijal banaka..........................................................................................2

2.. ,epozitni izvori..........................................................................................................242... !ojam i zna%aj depozita...........................................................................................

2..2. $rste depozita...........................................................................................................2..2.. ,epoziti po vi5enju...............................................................................................2..2.2. 6ro%eni depoziti ...................................................................................................2..2.'.7tedni depoziti.......................................................................................................2..2.4.Specijalni depoziti..................................................................................................

2..'. aktori formiranja depozita .....................................................................................'22.2.Nedepozitni izvori........................................................................................................'4

U slede8em po#lavlju bi8e vie re%i o nedepozitnom potencijalu banaka.........................'(2.'.!ojam i zna%aj kapitala banke .....................................................................................'(

2.'.. ,efinicija kapitala banke.........................................................................................2.'.2. unkcije kapitala .....................................................................................................

2.'.2.. 9atita depozita.....................................................................................................2.'.2.2. 9atita od #ubitaka ...............................................................................................2.'.2.'. :e#ulativna funkcija ............................................................................................2.'.2.4. unkcija finansiranja.............................................................................................2.'.'. zvori formiranja kapitala........................................................................................2.'.'.. nterni i eksterni izvori formiranja kapitala..........................................................2.'.'.2. ;rini izvori formiranja kapitala..........................................................................

2.4. mobilisanih resursa .........................................................................."?

Master rad 2


3/100


2.4.. ;rokovi depozitnih i nedepozitnih izvora ..............................................................2.4.2. ;rokovi kapitala......................................................................................................

'.Nedepozitni potencijal banke.........................................................................................."4'..Upravljanje pasivom i doktrina odnosa prema klijentu..............................................."4'.2.Ulo#a i zna%aj nedepozitnih izvora.............................................................................."(

'.'.ormiranje nedepozitnih izvora..................................................................................."-'.'..1reditni izvori formiranja finansijsko# potencijala banaka......................................'.'...1reditno zaduenje kod centralne banke...............................................................'.'....:ediskontni krediti..............................................................................................'.'...2.Specifi%ni krediti centralne banke poslovnim bankama osi#uraniod#ovaraju8im pokri8ima..................................................................................................'.'...'.1rediti za likvidnost............................................................................................'.'...4.Selektivni krediti centralne banke.......................................................................'.'..2.1reditno zaduenje kod dru#ih poslovnih banaka.................................................

'.4.;rino mobilisanje nedepozitnih finansijskih resursa................................................(+'.".,elovanje banka kao specijalnih influzionih nov%anih kolektora u funkciji

mobilisanja nedepozitnih izvora........................................................................................(/'.(.)lternativni nedepozitni izvori sredstava....................................................................+?'.(.. ;rite federalnih sredstava......................................................................................'.(.2.U#ovor o otkupu kao izvoru bankarskih sredstava...................................................'.(.'. !ozajmljivanje kod re#ionalne banke federalnih rezervi.........................................'.(.4.)vansi koje daju federalne banke za stambene kredite.............................................'.(.4..:azvoj i prodaja depozitnih certifikata velike vrednosti.......................................'.(." ;rite depozita evrovalute.......................................................................................'.(.(. ;rite robnih =tr#ova%kih> menica..........................................................................'.(.+. ,u#oro%ni nedepozitni izvori sredstava...................................................................

'.+. zbor me5u alternativnim nedepozitim sredstvima.....................................................-+'.+.. Merenje ukupnih finansijskih potreba za nedepozitnim sredstvima@ Nedostataksredstava......................................................................................................................... ....'.+.2. zvori nedepozitno# finansiranja@ aktori koje treba uzeti u obzir...................... ....'.-. zra%unavanje sveukupnih trokova kori8enja sredstava...........................................

9aklju%ak .........................................................................................................................../4Spisak tabela i #rafikona..................................................................................................../(Aiteratura .........................................................................................................................../+

Master rad '


4/100


Uvod

,a bi mo#le da finansiraju svoje poslovanje i da se razvijajuB banke i konkurentskefinansijske institucije su shvatile da moraju da tra#aju za razli%itim izvorima sredstavaBuklju%uju8i teku8e i tedne ulo#e koji se prodaju javnosti i nedepozitna zaduenja oddru#ih banakaB tednih institucijaB kompanija koje posluju hartijama od vrednosti iprivrednih korporacija. ;ako5e su pronale i nove izvore sredstava od prodajenetradicionalnih uslu#a koje donose prihod iB u krajnoj linijiB dobitB kao to su prihodi odprovizije za poslove prodaje akcijaB obaveznica i investicionih fondova u ime svojih

klijenataB prihod od prodaje i #arantovanje profita po osnovu polisa osi#uranjaB provizijeza upravljanje imovinom svojih klijenataB i brojni dru#i izvori prihoda od provizije kojisuB istorijski posmatranoB bili izvan konvencionalnih #ranica bankarstva. na krajuB odvlasnika banaka i dru#ih finansijskih korporacija se uvek o%ekivalo da neto doprinesu naosnovu svojih spostvenih sredstava =akcijski kapital ili neto vrednost> da bi se smanjiorizik i obezbedila zatita deponenata i ostalih koji imaju potraivanja prema finansijskojinstituciji.

1ori8enje #otovine iz nedepozitnih izvora sredstava i iz velikih iznosa depozitnihcertifikata na tritu novca fluktuiralo je poslednjih #odinaB ali u celini ona se pove8avala%ime je obezbedjen ve8i udeo ovih sredstava za depozitne institucijeB posebno za najve8e

poslovne banke. ,ok se male banke i tedne institucije obi%no najvie oslanjaju nadepozite za njihove potrebe finansiranjaB velike privredne banke koje odobravajuzajmove irom sveta i depozitne institucije koje su suo%ene sa velikom potranjomklijenata za kreditima #ledaju na trite nedepozitnih sredstava kao #lavni izvorkratkoro%no# novca kako bi istovremeno izali u susret potranji za zajmovimaB ali ineo%ekivanim vanrednim slu%ajevima u kojima je potrebna #otovina.

9na%aj nedepozitnih izvora u zadnjih "? #odina zna%ajno je porastao.;o pokazuje primerS),B #de je u%e8e nedepozitnih izvora poraslo sa ?C na '?C //?Dtih #odina.Nedepozitni izvori %esto puta se pokazuju kao skup manjim bankamaB dok se ve8e bankemo#u pod povoljnim uslovima prila#oditi ovim cenamaB jer ovim izvorima supstituiraju

likvidnosne rezerve i podmiruju tranju za kreditima.

S obzirom na svoje u%e8e u ukupnim bankarskim izvorimaB nedepozitni izvoripredstavljaju dopunske bankarske resurseB koji omo#u8uju bankarskom menadmentu daefikasno rea#uje na povremeno ekcesno pove8anje tranje za bankarskim kreditima.

Master rad 4


5/100


1od ve8e# dela ovih sredstava radi se o izuzetno pasivnoj poziciji banke koja seprimorana da prihvati trine kamatne stopeB da bi obazbedila dodatna sredstva zapokrivanje iznenadne tranje za bankarskim resursima.

. !ojmovni aspekti bankarstva

..!ojam i ulo#a banaka u sistemu finansijskih institucija

&misiona banka ima suverenu monetarnu vlastB upravlja emisijom koli%ine novca uopticajuB kontrolie sistem pla8anja i svih nov%anih transakcijaB vodi ra%una o stabilnosticena i nastoji da uspostavi monetarnu ravnoteu izme5u stabilnosti cena i uposlenostiekonomije.

inansijski sistem jedne zemlje sa%injavaju@a> 3anke i ostale finansijske or#anizacije i institucijeE ic> !ravna re#ulativa D doma8e i me5unarodno re#ulatorno okruenje.

inansijske institucije =banke i berze>B omo#u8avaju susretanje ponude i tranje ufinansijskoj sferiB da suficiti u novcu i kapitalu kod jednih odlaze na mesta deficitakod dru#ih subjekataE

6d banaka mno#o zavisi finansijska sna#a privrede D sna#a banaka opredeljena jesna#om nacionalne privrede u svakoj zemljiE

Najbo#atije zemlje imajuB u#lavnomB i najsnanije bankeE

!ristup emisiji novca zna%i da na osnovu monetarne politike treba odrediti objektivnumeru likvidnosti bankarskih i poslovnih subjekata u odvijanju finansijskih transakcija.!rimarnom emisijomB banke pomo8u od#ovaraju8e# instrumentarijuma monetarno#re#ulisanjaB bre dolaze do neophodno# novca za tzv. sekundarnu emisiju. Sa dru#estraneB novac u savremenim uslovima ima ulo#u potraivanja nebankarskih subjekata odbankarsko# sistemaB tako da ulo#u u tom mehanizmu imaju kako emisiona bankaBposredstvom primarne emisijeB tako i poslovne banke obavljaju8i sekundarnu emisiju.pakB emisiona banka u tome ima odlu%uju8u ulo#u. s obzirom da emituje primarni novackoji slui kao osnova za sekundarnu emisiju poslovnih banaka.

&misiona banka je nadlena za vo5enje monetarne politikeB u %ijoj osnovi jekvantificiranje i dinamiziranje ponude novca. Sa dru#e straneB monetarnu politiku vodiemisiona bankaB sa namerom da uti%e na monetarne i realne a#re#ateB kamatne stope idevizni kurs. a sve u cilju postizanja krajnjih ciljeva makroekonomske politike =stabilnostcenaB ekonomski rastB puna zaposlenost i uravnoteen platni bilans>B pri %emu se akcenat

Master rad "


6/100


stavlja na stabilnost cena. ,ejstvo emisione banke u sprovo5enju monetarne politikepodrazumeva od#ovaraju8e rukovanje tzv. instrumentima monetarne politike =sredstva imetode koje primenjuje emisiona banka sa ciljem odravanja adekvatno# nivoaB mase istrukture novca i kredita>.

U ulozi bankara draveB emisiona banka prua dravi slede8e uslu#e

@D deponovanje sredstava koja pripadaju dravi i pozajmljivanje nov%anihsredstava draviB

D slui kao fiskalni posrednik =a#ent> i jemac draveBD prua izvrnoj vlasti stru%na miljenja o monetarnim i finansijskim

poslovimaBD vri pla8anja sa ra%una koji drava kod nje posedujeB na osnovu nalo#a

same drave.

U ve8ini zemalja kona%ni dnevni transfer #otovine unutar bankarsko# sistema i izme5ubanaka i emisione vlasti odvija se kroz brojne ra%uneB koji se dre u emisionoj banci.

&misiona banka sa dru#e strane vri klirin# %ekova za banke. $odi evidenciju o stanju nara%unima komercijalnih banaka i ostalih u%esnika na tritu. 6sim to#aB emisiona bankautvr5uje osnovicu i stopu obaveznih rezerviB %ime uti%e na kreditni potencijal banakaB pri%emu su rezerve obra%unska kate#orijaB koja se evidentira u pasivi emisione banke.

U nadzornoj ulozi obezbe5uje uslove da poslovne banke i dru#e finansijske institucijevode svoje poslovanje na zdravoj i razumnoj osnoviB kao i u skladu sa vae8im zakonimai pravilima. )kcenat se stavlja na to da emisiona banka ide na o%uvanje stabilnostipojedina%nih banakaB s obzirom da da su one najzna%ajniji finansijski intermedijatoriBtako da sve ne#ativnosti u njihovom poslovanju imaju uticaja na najiru javnost. :azlo#vie za poja%ani nadzor proizilazi iz mo8i poslovnih banaka da vre ro%nu transformacijusredstava. Moe se zaklju%iti da je pomenuti nadzor od strane emisione banke u funkcijistabilnostiB si#urnosti i efikasnosti bankarsko# poslovanjaB a u kontekstu optimizacijekonfliktnih ciljeva poslovne politike banaka. 6sim to#a nadzor ima ulo#u u obuzdavanjubanaka sklonih a#resivnoj kreditnoj politiciB kao i pronalaenju na%ina za analiti%kuprocenu rizika u bankarskom poslovanju.

1ao #arant likvidnosti bankarsko# i makroekonomsko# sistema u uslovima rastu8eprivredeB ulo#u realizuje snabdevanjem poslovnih banaka potrebnim kvantumima novca ikredita. ;ime emisione banke spre%avaju masovno bankrotstvo banakaB zbo# %e#a se ijavljaju kao Fzajmodavci u krajnjoj instanciG =Fposlednje uto%iteG>. 6vo sa dru#e stranezna%i da su emisione banke sposobne i spremne da odobre zajmove bankama u vremekrizeB kada dru#e banke ne mo#u ili nisu spremne da to u%ine. Ulo#a kreditora krajnjeinstance emisione banke dovodi se u vezusa spre%avanjem ili ublaavanjem finansijskihkriza. pakB vano je na#lasiti da u okviru ove ulo#e i funkcije emisiona banka pokrivasamo trenutni deficit poslovnih banakaB ali da pritom emisiona banka nije bezuslovni#arant likvidnosti bankarsko# sistemaB s obzirom da ne #arantuje likvidnost svakeposlovne banke.

3ankarstvoB D2H2??'

Master rad (


7/100


Ilavna ulo#a emisione banke na deviznom tritu je da uti%e na svoje valute u ciljudovo5enja devizno# kursa na nivo na koji je procenila da treba da bude. 6peracije nadeviznom tritu se svode na obezbe5ivanje od#ovaraju8e# kretanja deviznih kurseva.kako bi sa%uvale stabilnost vlastite valute. Sa dru#e straneB strukturu deviznih rezervi

%ine@ monetarno zlatoB hartije od vrednosti koje #lase na inostrane valuteB kao ipotraivanja emisione banke na ra%unima u inostranstvu.

.2. $rste banaka

6r#anizacija bankarsko# sistema zavisi od razvijenosti i strukture ekonomsko# sistemaBod administrativno# ustrojstvaB kao i od uticaja dru#ih faktora ekonomske =triteBekonomska politika> i neekonomske prirode =dravne in#erencijeB politi%ki faktor>. Ustrukturi bankarsko# sistema naj%e8e se sre8u slede8e bankarske or#anizacije i

institucije2

@ banke 1omercijalne =depozitne> banke D naj%e8e se bave kratkoro%nim kreditiranjem

privrede i stanovnitva nvesticione =razvojne> banke D se bave du#oro%nim finansiranjem privrede !oslovne banke D su banke industrijsko# kapitalaB odnosno banke u kojima se vri

koncentracija industrijsko# kapitala. ;o su naj%e8e banke koncerna i kartela Univerzalne banke D predstavljaju kombinaciju komercijalnih i investicionih

banaka. Najve8i broj banaka u S),B Nema%kojB 0apanuB ...B je univerzalno#karaktera

Specijalizovane =#ranske> banke D obavljaju odre5ene bankarske poslove za

pojedine privredne #raneB kao to su poljoprivredaB tr#ovinaB zanatstv :azvojne banke D 3ave se prikupljanjem du#oro%nih depozita i odobravanjem

kredita za nove investicije :e#ionalne banke D su banke koje su u nacionalnim ili svetskim rezmerama

vezane za ue ili ire #eo#rafsko podru%je Multinacionalne i internacionalne banke D su posledica sve ve8e

internacionalizacije i kretanja kapitala u svetskoj privredi 7tedionice D 7tednoDkreditne zadru#e i zadrune tedionice su manje nov%ane

institucije

!rema ulozi u dravi i svojoj delatnosti banke mo#u biti@- centralna bankaB- emisiona bankaB- komercijalne bankeB- tedioniceB- investicione bankeB- razvojne bankeB

23ankarstvoB D2H2??'

Master rad +


8/100


- poslovne banke i- ostali oblici bankarskih or#anizacija =interne bankeB obra%unskoDklirinke i

dr.>.

E- profesionalnim #lobalnim bankarskim konvencijamaE

- internom svojom bankarskom re#ulativom@ standardimaB smernicama ipro#ramimaB i

- kancelarijske i terenske kontrole banaka sa#lasno zakonskoj re#ulativicentralne banke.

.2.. Ulo#a i zna%aj emisione banke

U svim zemljama sveta preko emisionih banakaB koje su ili nacionalizovane ili pod jakomkontrolom draveB re#ulie se'@

- emisija i opticaj novca i kreditaE- interna i eksterna likvidnost i monetarna stabilnost zemljeE- deviznoDvalutno poslovanje i me5unarodna pla8anjaE- kontrola rada banaka u zemljiE- obavljanje specifi%nih bankarskih poslovaB i- saradnja sa me5unarodnim finansijskim institucijama i emisionim

bankama dru#ih zemalja.

6pte prihva8ena podela na%ina or#anizovanja emisionih banaka je@D jedinstvena emisionabankaBD sloeni sistem emisione banke iD nadnacionalna banka.

&vropska centralna banka je osnovana je ?.?(.//-.B a njeno sedite nalazi se urankfurtu =Nema%ka>. 6d ?. januara ///. &vropska


9/100


od#ovorna za sprovo5enje monetarne politike za &vrozonu najve8u jedinstvenuekonomsku zonu posle S),. &vropski sistem centralnih banaka =&S %ine &vropskacentralna banka =& i nacionalne centralne banke svih 2+ zemalja %lanica &vropskeunijeB od kojih ' koristi evro kao valutu.

U razvijenim trinim privredama emisione banke koriste est klju%nih instrumenatasprovo5enja monetarnoDkreditne politike4@. rediskontni krediti banaka =kupovina robnih menica>E2. operacije na otvorenom tritu =kupovina ili prodaja dravnih

obveznica>E'. stopa obavezne rezerve =koristi se kao alternativa ili korektiv

instrumenata na otvorenom finansijskom tritu>E4. specijalni depoziti =koriste se za o#rani%enje ekspanzije

bankarskih kredita i za odravanje nov%ane mase u zonioptimalnosti>E

". eskontna kamatna stopa =kompenzaciona kamata preko koje

emisiona banka usmerava kreditne tokove> i(. direktivne mere D kvantitativne i kvalitativne =limitiranje obimakredita bankama>.

&misiona bankaB u ve8ini dravaB ima zakonsku obavezu da i u toku osnivanja bankeoceni njenu si#urnost i profitabilnost u bankarskom poslovanju.

U toku poslovanja banku periodi%no kontrolie emisiona banka sa stanovita likvidnostiBradi zatite brojnih deponenata i kapitala u banci.

:ezervna sredstva likvidnosti %esto ure5uje emisiona banka procenjuju8i strukturu aktivei pasive bilansa stanja banke na odre5eni dan ='. 2.B '?. ?(. i dr.>B pa u zavisnosti odto#a uzima odre5eni procenat oro%avanja sredstava banke u svoju likvidnu rezervuB aodre5eni procenat ostavlja banci =2?C@-?CB '?C@+?C>.

3anka je upu8ena da upravljanje sredstvima aktive vri sa stanovita si#urnosti plasmanakreditno# potencijalaB o u#ovorenom roku i iznosu sa kamatomB dok upravljanje pasivomi likvidno8u %ini se putem pove8ano# priliva depozita =uzimanje kredita za likvidnostkod emisione bankeB emisijom novih akcija i dr>.

.2... &misiona banka kreira primarni novac i sto#a se on iskazuje samo u njenombilansu

4!hilipsB 0im@ G3Ktes 6f


10/100


1od multiplikacije depozita i ekspanzije kredita moe se uo%iti da od prikupljenihdepozita =koji se iskazuju u pasivi banke> posle odbitka rezerviB zavisi iznos odobrenihkredita =koji se iskazuje u aktivi bilansa banke> i stvaranje depozitno# novca. ;o zna%i daprema temeljnom pravilu poslovanja banaka pasivni poslovi odre5uju aktivne poslovebanke. Me5utimB kod emisione banke to je obrnuto@ aktivna strana bilansa odre5uje

pasivnu stranuB na kojoj ona iskazuje obavezu prema sebiB a to je primarni novac ili dru#eobaveze =depoziti>. 1ako je re% o bilansu #de aktivaB potraivanje mora po definiciji bitijednaka pasiviB obavezamaB proizilazi da svaki porast aktive u bilansu emisione bankeizaziva jednak porast pasive ili primarno# novca. ;o zna%i da porast bilo koje pozicije uaktivi bilansa emisione banke zna%i kreiranje primarno# novca u pasivi bilansaB odnosnosmanjenje bilo koje# oblika potraivanja vodi smanjenju primarno# novca.

&misiona banka vri indirektno re#ulisanje obima kreditih plasmana banakaB a osnovnimehanizmi preko kojih to radi jesu@ primarni novac i proces multiplikacije. !rimarninovac ili monetarna bazaB obi%no se definie kao ukupan iznos likvidnih obavezaemisione banke prema sektoru poslovnih banakaB sektoru stanovnitva i ostalim

nebankarskim sektorimaB koji imaju depozite po vi5enju kod emisione banke. Ukupnakoli%ina primarno# novca nalazi se u pasivi bilansa emisione bankeB me5utim tokovikreiranja primarno# novca nalaze se u aktivi.

6snovne tokove kreiranja primarno# novca %ine@=a> krediti emisione banke poslovnim bankamaE=b> krediti emisione banke neposrednim komitentimaE=c> efekti koji proisti%u iz devizno# bilansa zemlje.

KONCEPT PRIMARNO2 NOVCA:

AKTIVA

0. Krediti E3 (o)o#ni+ 4%n!%+%. Krediti E3 ne(o)redni+ !o+itenti+%

5. De#i6ni r%'uni E3

PASIVA

0. De(o6iti (o)o#ni7 4%n%!%

. De(o6iti ne(o)redni7 !o+iten%t%

5. 2oto# no#%, u o(ti,%*u

KREIRANJE PRIMARNO2 NOVCA :

Tri o)no#n% to!% !reir%n*% (ri+%rno1 no#,% 839 )u:0. Kreditir%n*e (o)o#ni7 4%n%!% od )tr%ne e+i)ione 4%n!e 8K(49-

. Kreditir%n*e ne(o)redni7 !o+iten%t% e+i)ione 4%n!e 8Kn!9-

5. De#i6ni+ tr%n)%!,i*%+% e+i)ione 4%n!e 8Fdt9.

Master rad ?


11/100


3K(4;Kn!;Ftd

.2..2. Metode promene koli%ine novca u opticaju

9a utvr5ivanje tokova =kanala> i identifikovanje varijabila koje uti%u na promenu koli%inenovca u opticaju postoji vie metoda. 6pta klasifikacija ovih metoda je slede8a@

!rva #rupa metoda zasniva se na jedna%inama =identi%nostima> koje definiu i povezujuodnose u okviru procesa kreiranja novca. U tu #rupu spada vrlo rairenaB premdaparcijalna metoda zasnovana na konsolidaciji bilansa monetarnih institucija =koja sadribilans emisione banke i bilans ostalih monetarnih institucija> pa se jo naziva i metodaidentinosti. U ovu #rupu jo spadaju@

-

metoda monetarno# multiplikatora i- metoda zasnovana na ra%unima monetarnih tokova.

,ru#a metoda zasnovana je na funkciji ponude novca ili funkcionalni pristup analizikreiranja nov%ane maseB koju su razvili 1. 3runer i ). Meltzer.

;re8a metoda zasnovana je na osnovu sredstava poslovnih banaka sposobnih za plasman=free reserves>.U procesu kreiranja novca =pre>dominantnu ulo#u imaju monetarne institucijeB pa metodazasnovana na konsolidaciji bilansa monetarnih institucija =svih banaka> prua

najdetaljniji uvid =ali ne i najaurniji> u prakti%no odvijanje procesa kreiranja novcaB a umetodi monetarno# multiplikatora taj se multiplikator javlja kao varijabila koja pokazujevezu izme5u promene primarno# novca = monetarne baze > i promene odre5eno#monetarno# a#re#ataB konkretnoB nov%ane mase i omo#u8uju identifikovanje odre5enihvarijabila koje su tome doprinele.

.2. . '. !olitika eskontne stope

Sutina eskontne politike sastoji se u podizanju ili sputanju kamatne stope po kojojemisiona banka daje kredite poslovnim bankama u cilju delovanja na tranju novca ikreditaB trokova kredita i kreditni potencijal banaka.&skontna politika spada u indirektneB odnosno kvantitativne instrumente uticaja na stanjekreditno# potencijala i likvidnosti banakaB odnosno na koli%inu novca u opticaju. !rekodelovanja na kreditni potencijal banaka nastoji se delovati na ukupne robnoDnov%aneodnoseB zaposlenost i stopu rastaB odnosno na nacionalni dohodak. U naoj zemljieskontna stopa iznosi -B"C. !odizanje ekontne stope se primenjuje kada se na tritu

Master rad


12/100


ose8a ve8a koli%ina novca i inflacioni poreme8aji. Sputanje eskontne stope se primenjujeako se eli pove8anje nov%ane tranje.

.2. . 4. !olitika obavezne rezerve

Sutina ovo# instrumenta sastoji se u tome da svaka poslovna banka mora drati odre5enideo depozita po vi5enju na posebnom ra%unu obavezne rezerve kod emisione banke.!olitika obaveznih rezerviB tako5e spada u indirektneB tj. kvantitativne instrumente uticajana stanje kreditno# potencijala i likvidnosti banakaB odnosno na koli%inu novca uopticaju. 6vo sredstvo predstavlja prinudno utvr5ivanje obaveze banakaB da jedan deoprimljenih depozita dre na svom ra%unu kod emisione banke. 6va sredstva se ne mo#ukoristiti za kreditno poslovanje banaka.

6bavezna rezerva moe posluiti u viestrukom smisluB odnosno@a> kao instrument re#ulisanja kreditno# potencijala poslovnih banakaB kada se sredstvapotpuno isklju%uju iz potencijala banakaEb> kao instrument za odravanje dnevne likvidnosti poslovnih banakaB kada poslovnebanke mo#u plasirati deo sredstava svo# potencijala za odrava nje teku8e likvidnostiB toim je sekundarni zadatakEv> kao instrument re#ulisanja kreditne multiplikacije.

!olitika stopa se sastoji u slede8em@D jedinstvena stopa za sve depoziteBD razli%iti procenti za razlicite kate#orije sredstavaB

D jedinstvena stopaB tj. procenatBD dopunska stopa za neke depozite.

Stopa obaveznih rezervi se razlikuje izme5u zemalja. 1od nas u zemlji je obaveznodranje obavezne rezerve od 2C.

.2. . ". Selektivna monetarna politika

Selektivna monetarna politika predstavlja skup meraB odnosno monetarnih instrumenatakojima emisiona banka putem namenskih kredita re#ulie nov%ani opticaj. 6va politika seprevashodno sastoji u kontroli upotrebe odre5enih sredstavaB a osnovna svrha joj je utome da pored likvidnosti i si#urnosti sredstava usmeravanjem kredita pomo#nerealizaciju odre5enih ciljeva ekonomske politike. Selektivnom politikom se i osi#uravakvalitativna kontrolaB tako to se ta%no utvr5uju i propisuju namene kredita i uslovikreditiranja. ,istibucija kredita se vri u odre5enom pravcu. 6vako &3 pomae urealizaciji ekonomskih ciljeva.

Master rad 2


13/100


U osnovne oblike kvalitativnih ili selektivnih instrumenata monetarne politike spadaju"@=a> neposredno o#rani%enje obima ili porasta kredita kod poslovnih banakaB=b> obaveza namensko# ula#anja sredstavaB=c> minimalni portfelj dravnih vrednosnih papiraB i

=d> re#ulisanje potroa%kih kredita.

.2..(. )naliza nov%ane mase metodom monetarno# multiplikatora ** m **

Metoda pomo8u monetarno# multiplikatora vrlo je prakti%na i %esto primenjivana metodaanalize promene nov%ane maseB koju moderne teorije tretiraju kao veli%inu ponude novca.Ukupna nov%ana masa u cirkulaciji po ovom pristupu zavisi od iznosa =ponude>primarno# novca i monetarno# multiplikatoraB pa na taj na%in nov%ana ponuda predstavlja

produkt monetarne baze i monetarno# multiplikatora.

!ojam i smisao monetarno# multiplikatora zasniva se na tome da se monetarnimultiplikator javlja kao varijabila koja povezuje monetarnu bazu =primarni novac 3 iliM?> sa nov%anom masom MB ue ili ire definisanom ili sa nekim irim monetarnima#re#atom =npr. M4> ili kreditima banaka =1> i njihovim promenama. z ovo#a proizilazida je monetarni multiplikator =m> veza za odnos nov%ane mase =u uem smisluB M> ovdeozna%eno kao M i primarno# novca =3 ili M?> ili @

3 M/

!rimera radiB ako je@ M 05< 3 0/- tada je

6vaj primer pokazuje da je od ? jedinica primarno# novca koji je kreirala emisiona

bankaB u kona%noj instanci kreirano ' jedinica nov%ane maseB razliku od ' jedinice jekreirao sistem poslovnih banaka zahvaljuju8i procesu monetarne multiplikacije.

Monetarni multiplikator je iri od kreditno# multiplikatoraB jer pokazuje i objanjavaukupan u%inak kreiranja = ili povla%enja > primarno# novca od emisione banke i uticaj napromenu nov%ane mase i to ne samo putem kredita poslovnih banaka =1>B to objanjava

"!hilipsB 0im@ G3Ktes 6f


14/100


kreditni multiplikatorB ve8 i ostalih tokova promena nov%ane mase =nemeonetarne pasivei salda deviznih transakcija>B koji su iskazani na desnoj strani slede8e jedna%ine@

zraz predstavlja monetarni multiplikatorB tj. za koliko je nov%ana masa ve8a od kreirano#primarno# novca. z priloeno# vidimo da monetarni multiplikator predstavlja mno#osloeniji parametar u okviru monetarno# sistemaB ne#o to to iz#leda u prvoj formuliBzato to su visine odre5enih koeficijenata rezultat odluka faktora izvan emisione banke.

# je koeficijent koji predstavlja odnos #otovo# novca nebankarskih subjekata premanjihovim depozitima po vi5enjurd stopa obaveznih rezervi na depozite po vi5enjurt stopa obaveznih rezervi na oro%ene depozitel D odnos izme5u vika likvidnosti = A > i ukupnih depozita

.2..+. ,iskontna politika kao instrument monetarne politike

,iskontna stopa je kamatna stopa po kojoj emisiona banka prima od poslovnih banaka naeskont robne menice ili dru#e vrednosne papire. 6na je u razli%itim dravama razli%itooblikovana. ,iskontna politika je ne samo manipulisanje visinom diskontne stopeB ve8 iodre5ivanje ostalih uslova reeskonta =rokoviB reeskontni plafon itd.>. 6vaj instrument jebio #lavni u periodu /2/D/'2. #od. Me5utim i svetski ratB te velika kriza doveli sudo pada njeno# zna%aja. 6na je me5utim i danas jo prisutna kao sredstvo re#ulacijekreditno# volumena i koli%ine novca u opticaju.

,va su osnovna razlo#a o#rani%avanja njeno# delovanja@a> razvoj trita kapitala koji dovodi do diver#entnih kretanja kratkoro%ne i

du#oro%ne kamatne stope ib> banke vie nisu jedini faktor na kreditnom trituB jer se pojavila struktura

novih finansijskih posrednikaB koji su pola#ano bankama oduzeli ve8inu kreditno# trita.,akleB sve slabiji uticaj promena diskontne stope dovodi do to#a da se centralne bankevie koriste dru#im mo#u8nostima re#ulisanja potpore poslovnim bankama.

Master rad 4

M

0 ; 1

= 3rd; rt; ;1

0 ; 1

rd; rt; ;

1


15/100


.2..-. !olitika otvoreno# trita kao instrument monetarne politike

6tvoreno trite u ovom kontekstu predstavlja trite novca i kapitala koje je zasnovanona impersonalnoj osnoviB umesto na neposrednom odnosu dva transaktoraD ono# ko naosnovu vrednosnih papira pribavlja nov%ani kapital i ono# ko ulae u te vrednosne papire.0edno od najzna%ajnijih je trite dravnih vrednosnih papiraB ali i vrednosnih papirasame emisione banke. ;i vrednosni papiri se aukcijom prodaju primarnim dilerima=velike banke>B koji mo#u kupovati za svoj i tu5i ra%un. 6vu politiku en#leska banka jesprovodila od svo# osnivanja i to tako da u slu%aju obilja novca plasira dravneobvezniceB a u slu%aju manjka novca kupuje obveznice. ,anas je me5utimB trite ve8e i

pretpostavlja delovanje snanijih dilera =#rosisti>. 6vu politiku ne mo#u primenjivati sveBve8 samo razvijene zemljeB one koje imaju razvijeno trite dravnih vrednosnih papira.U slabo razvijenim se tee primenjujeB zbo# njihove sklonosti finansiranju pomo8uemisije novca emisione banke. $e8i uticaj ove politike rezultat je sve ve8e# uticaja izna%enja javno# du#a.

!olitika otvoreno# trita je po#odna zbo# to#a to obuzdava inflacioni pritisak ipovremene recesije. 6bi%no se sprovodi sinhronizovano sa diskontnom politikom iz kojese i razvila. !olitika otvoreno# trita spada u indirektneB odnosno kvantitativneinstrumente monetarne politike. 6vo sredstvo monetarno# re#ulisanja podrazumevakupovinu i prodaju dravnih vrednosnih papira od strane emisione bankeB sa ciljem

pove8anja ili smanjenja koli%ine novca u opticaju. !ri tomeB kao sporedan efekat vri sestabilizacija kursa =cena> vrednosnih papira koji su predmet kupoprodaje.

9a funkcionisanje politike otvoreno# trita potrebno je da budu ispunjena tri bitnauslova@

a> da postoji or#anizovano trite vrednosnih papiraBb> da postoje po#odni papiri za taj posaoB ic> da postoji dovoljna tranja za vrednosnim papirima.

Ukoliko &3 eli da smanji porast kreditaB ona prodaje vrednosne papireB i obrnuto.

.2.. /. 0avni du# kao vaan uzrok primene politike otvoreno# trita

0avni du# mno#ih drava kao kumulirani iznos prethodnih deficita drave i javnihpreduze8aB u stalnom je porastu. :azlo# moe biti to to se vie izdvaja za socijalnu izdravstvenu zatituB za zatitu okolineB vie se ulae u obrazovanje itd. 0avni du# i trite

Master rad "


16/100


dravnih vrednosnih papiraB imaju jak uticaj na privredna kretanja. 0avni du# nije samokomponenta finansiranja javne vlastiB jer se on nalazi duboko u strukturi imovine raznihsubjekata.

!osredstvom javno# du#a najbolje se mo#u uo%iti veze izme5u monetarne i fiskalne

politike pa su javni du#B odnosno trite dravnih vrednosnih papira u najrazvijenijimzemljama najvaniji deo finansijsko# trita i najvanije podru%je sprovo5enja monetarnepolitike. Najvaniji kreator javno# du#a je drava kojaB shodno svojim prihodima irashodimaB planira nastup na finansijskom trituB kreiraju8i pri tome rokove dospe8aBkamatne stope i iznose emisija. Ukoliko se struktura dospe8a du#a pravilno koncipiraB tozna%i i da se stvara jedan vaan uslov za uskla5ivanje monetarne i fiskalne politike. Urazvijenijim dravama dolazi do o#rani%avanja javno# du#a i deficita unapred.

.2.2. 1omercijalne banke

1omercijalne banke obavljaju poslove prikupljanja depozitaB odobravanja kreditaBobavljanje poslova platno# prometa i pruanje dru#ih klasi%nih bankarskih uslu#a.6snovna karakterisatika komercijalnih banaka je da do sredstava dolaze prikupljanjemrazli%itih vrsta depozitaB koji pak mo#u biti@ po vi5enjuB na osnovu teku8ih i iro ra%unaBtednihB oro%enih i tome sli%no.(,epoziti se prikupljaju od svih u%esnika drutveno# iprivredno# ivotaB dakle od stanovnitvaB privredeB drave i njenih or#anaB kao iinosubjekta. ,epoziti ujedno predstavljaju osnovni i najzna%ajniji izvor sredstava zabanke. !ored depozitaB pasivu bilansa stanja mo#u da %ine i ostali izvori sredstava@

. 1reditne izvore koje %ine razli%ite pozajmice od centralne banke oddru#ih banaka ili putem emisije duni%kih hartija od vrednosti. 1omercijalne

banke predstavljaju finansaijske institucije koje mo#u koristiti finansijskimleveridB odnosno posedovati odre5eni procenat pozajmljenih sredstava usvojoj strukturi kapitala.

2. Sopstvene izvore koje %ine akcijski kapital i akumulacioni dobici.+

)ktivu komercijalnih banaka %ine plasmani prikupljenih sredstava. 6va sredstva mo#u dase koriste za razli%ite svrhe i na razli%ite na%ine. Naj%e8e se koriste za odobravanjerazli%itih vrsta kreditaB investicije u realnu aktivuB ali i investicije u razli%ite finansijskeinstrumente. Usled veliko# broja rizika sa kojima se komercijalne banke suo%avajuB jedandeo sredstava mora biti u obliku rezerviB bilo obaveznih kod centralne bankeB bilo uobliku likvidnih hartija od vrednosti koje se lako mo#u pretvoriti u #otovini tzv.

sekundarne rezerve likvidnosti. 1rediti su najvaniji deo aktiveB dok kreditiranjepredstavlja njihovu #lavnu aktivnost. 1omercijalne banke mo#u da odobravaju slede8ekredite@

D kredite za nekretnineD kredite za poljoprivreduD komercijalne i industrijske kredite

(3orko 1rsti8B 3ankarstvoB &konomski fakultetB NiB 2??2.#od.B str. '4.+&ri8B ,.,B inansijska trita i instrumentiB Oi#oja tampaB 3eo#radB 2??'.B str. -'

Master rad (


17/100


D potroa%ke krediteD finansiranje kupovine na lizin#D dru#e vrste kredita.

1lju%nu ulo#u u upravljanju aktivom i pasivom ima menadment banke.-

.2.'. nvesticione banke

nvesticione banke predstavljaju finansijske institucije koje preduzimaju %itav setaktivnosti i poslova u procesima emisije hartija od vrednosti za privredne subjekte.Nastanak investiconih banaka vezuje se za S), i po%etak tridesetih #odina dvadeseto#veka. !reciznijeB /''. #odine u S), je doneen 9akon o bankama kojim su stvoreniinstitucionalni uslovi za razvoj novo# oblika banakaB tj. investicionih banaka. ;ime jedolo do 9akonsko# razdvajanja izme5u kratkoro%no# i du#oro%no# poslovanja banakaB

odnosno do razdvajanja komercijalnih od investicionih banaka. ;akoB na primer danas uS), postoje %etiri najve8e investicione banke =Meril AKnchB Iol#man SachB Salomon3arneK i Mor#an StanleK> koje su u samom vrhu po plasmanu hartija od vrednosti =akcijai obveznica> i pruaju uslu#e konsaltin#a i po u%e8u u supotpisivanju nove emisijehartija od vrednosti. U ameri%kom bankarstvu ove banke se javljaju u okviru holdin#kompanija i u obliku investicionih drutvaB odnosno javljaju se pod razli%itim nazivima./

!otreba za osnivanjem investicionih banaka prisutna je ne samo u privredamazapadnoevropskih zemalja ne#o i u privredama u razvojuB #de je tako5e potrebnoprikupiti potreban kapital za njihov razvoj. Najstariji or#anizacioni oblik investicionihbanaka su hipotekarne banke %iji su plasmani osi#urani hipotekom. 1od ovih kreditaB

ukoliko dunik ne vrati du#B banka svoje potraivanje namiruje prodajom blokiranenekretnine. ?

nvesticione banke predstavljaju finansijske or#anizacije koje imajuB zbo# obima kapitalakojim raspolau i aktivnosti koji obavljajuB veoma vanu ulo#u na finansijskom tritu.6ve banke nemaju raz#ranatu filijalsku mreu to im onemu#u8ava dobru pokrivenosttrita i aktiviranje u%e8e u sekundarnoj imovini. )liB posredovanje o#romno# kapitala iveliko# broja eksperata za poslove u vezi sa hartijama od vrednosti %ini ih najpo#odnijimakterima na primarnom tritu za plasman emisija hartija od vrednosti.

!rve emisije hartije od vrednosti na tritu se nazivaju primarne emisije i za njihovu

realizaciju od#ovorne su investicione banke ili kako se jo nazivaju potpisnici emisije=under rites>. nvesticione banke se obi%no ne bave samo potpisivanjem emisije ve8 idiverzifikacijom aktivnosti i u pruanju dru#ih finansijskih uslu#a na primer pruanje

-Milenko ,eletovi8BGinansijska tritaB 3eoprintD!etrovi8B 3eo#radB 2??(.#od.B str. 24./!opovi8B M.B Gnvesticione banke kao oblik bankarsko# or#anizovanja na tritu kapitalaLB Uspeanmenader %asopis za promociju i unapre5enje menadmenta br. 'D4B str. 2-?!opovi8B M.B Gnvesticione banke kao oblik bankarsko# or#anizovanja na tritu kapitalaLB Uspeanmenader %asopis za promociju i unapre5enje menadmenta br. 'D4BB str. 2/D'?

Master rad +


18/100


brokerskih uslu#a i sl. nvesticiona banka moe imati vie ulo#a prilikom obavljanjadelatnosti na primarnom tritu@ savetodavnuB administrativnuB ulo#u potpisnika idistributera emisije.

9a potrebe preduze8aB investiciona banka treba da analizira njhove finansijske potrebe i

daje predlo#e u vezi sa raznim instrumentima finansiranja. ;ako5eB u sklopu savetni%keulo#eB investiciona banka moe biti savetnik za pitanja menaderaB akvizicija i operacijarefinansiranja. OestoB nakon zavretka realizacije emisijeB investiciona banka dobijamesto u upravnom odboru tako da njen predstavnik moe da nastavi da daje finansijskesavete i indirektno titri i u#led potpisnika. &misija hartija od vrednosti zahteva i dostaadministrativno# posla pa investiciona banka mora voditi ra%una da je sve ura5eno uskladu sa skladovskim normama. Ulo#a investicionih banaka u kojoj ona podpisujeemuisiju podrazumeva da ona snosi i rizik plasmana emisije u koliko do5e do promenetrinih uslova u kratkom vremenskom periodu od otkupa emisije do njene realizacije natritu. !otpisivanjem emisijeB investiciona banka #arantuje emintentu da 8e platitiminimalnu koli%inu novca te je tu prisutan odre5eni stepen rizika koji je tera da odkupi

hartije od vrednosti po niskoj ceni. 6vde je prisutan konflikt ciljeva emitenta iinvesticione banke prvi bi da emituje hartije od vrednosti po vioj ceni i time ostvari tove8i prihodB dok investiciona banka nastoji da odredi to niu cenu kako bi obezbedilalaku prodornost emisija na tritu.

Sve emisije ne zahtevaju potpisivanje. Ukoliko investiciona banka prona5e jedno# ili viekupca i uredi direktnu tr#ovinu re% je o privatnom plasmanu u okviru koje# investicionabanka zara%unava samo proviziju na ime posredovanja. Manje firmeB vrlo %estoB vreemisiju obveznica putem privatno# plasmana pre ne#o javnom ponudom kako bi to viesmanjile postoje8e trokove.2

,ru#i na%in za inecijalnu javnu ponudu hartija od vrednosti jeste metod najbolje ponudeB#de investiciona banka ne podpisuje misiju i ne snosi od#ovornost ukoliko se emisija neproda na tritu. nvesticiona banka iznosi novu emisiju na trite i ona se smatra uspenou koliko se realizuje odre5eni procenat. U protivnomB emisija se ponitava bezfinansijskih posledica po investicionu banku. Metod najbolje ponude podrazumeva manjuzaradu u odnosu na puno potpisivanje emisije ali viu u odnosu na privatni plasman.

,istribucija hartija od vrednosti predstavlja centralnu funkciju investicionih banaka.Njihova primarna ulo#a je da spoje kupce i prodavce bez obzira dali kupuju ili prodajuhartije od vrednosti ili pak rade kao posrednici u privatnom plasmanu. Samo potpisivanjeemisije i njenu distribuciju na trit investicione banke ne vre samostalno ve8 formirajusa dru#im investicionim bankama prodajnu #rupu kako bi se rizik i kompleksnost poslaraspodelio sa dru#im akterima. ormiraju8i sindikat potpisnika jedna investiciona bankapreuzima #lavnu ulo#u u izvrenju celokupno# posla dok se ostatku konzorcijumaraspodeljuje deo poslova kako bi se realizovali na najbolji na%in.'

Miler :. A.B ,.,. $an Poose Modern moneK and bankin#,MateB 9a#rebB //+.B str.??B?223orko 1rsti8B 3ankarstvoB &konomski fakultetB NiB 2??2.#od.B str. '(.'Miler :. A.B ,.,. $an Poose Modern moneK and bankin#B MateB 9a#rebB //+.B str.?'

Master rad -


19/100


.2.4. Univerzalne banke

Univerzalne banke su finansijske institucije koje pruaju %itav niz bankarskih uslu#a. 6nepored uslu#a koje vre komercijalne banke kao to su@ prikupljanje depozitaB odobravanjekreditaB obavljanja poslova platno# prometa i dru#ih klasi%nih bankarskih uslu#aB vre iuslu#e investiciono# bankarstva koje se kre8u od davanja saveta konsaltin#aB pomo8i okopripreme re#istracionih izvetaja i obavljanja prospekta za javnu ponudu hartije odvrednostiB preko uslu#a pokroviteljstva emisije sve do poslova u vezi sa plasmanomemisijeB #arantovanja kao i dru#ih poslova vezanih za hartije od vrednosti. Upravo zbo#to#a to obavljaju sve vrste bankarskih uslu#a su i dobile naziv univerzalne banke.Univerzalne banke su rasprostranjene u evropskom bankarstvu. 9a razliku od S),B #dejedino u pravom smislu re%i postoje investicione bankeB u evropskom bankarstvu se uokviru banke nalaze or#anizacioni delovi koji su podeljeni prema uslu#ama koje pruuju.;ako imaju or#anizacioni delovi namenjeni za komercijalno bankarstvoB kao ioranizacioni delovi unutar kojih se obavljaju bankarski investicioni poslovi.4

. '. 3ankarski poslovi

Bankarski poslovi su kroz razvoj bankarstva tipizirani iklasifcirani manje ili vie na isti nain u svim bankarskimsistemima. Grupisanje bankarskih poslova moe se izvriti ponekoliko standardnih kriteriju ili obileja":

> podela po bilansno analitikom kriteriju,

2> podela po unkcionalnom kriteriju, i'> podela po kriteriju ronosti.

!odela bankarskih poslova po bilansno" analitikomaspektu bazira sena odrazu pojedino# bankarsko# posla, u knji#ovodstvu banke, tj.njenom bilansu i bilansnoj poziciji. $ nekom poslu banka sepojavljuje kao dunik %pasiva&, a u nekom kao poverilac %ill kreditor,a dru#a strana komitent kao debitor&. $ odre'enim poslovima bankase ne pojavljuje ni kao dunik ni kao poverilac, ve( kao posrednik%posredniki, neutralni ili komisioni bankarska poslovi&. )nai, poovom kriteriju imamo podelu na: a& aktivne, b& pasivne i c& neutralise

bankarske poslove.

!o unkcionalnom %kriteriju unkcija banke& bankarske poslovedelimo na: a& poslovi mobilizacije i koncentracije novanih

4!opovi8B M.B Gnvesticione banke kao oblik bankarsko# or#anizovanja na tritu kapitalaLB Uspeanmenader %asopis za promociju i unapre5enje menadmenta br. 'D4B str. 2/" Neki autori navode i kriterij osnovnih funkcija banke kao kriterij podjela bankarskih poslova.=M.IolijaninB istoB str. 2'2.

Master rad /


20/100


sredstava, b& poslovi usmeravanja i alokacije novanih sredstava,c& administrativno planske poslove itd.*vakako su najznaajnijeprve tri #rupe poslova koje su i rezultat osnovnih unkcija banke.

!o kriteriju ro%nosti imamo podjelu bankarskih poslova na@ a> kratkoro%neB b>

srednjoro%ne i c> du#oro%ne bankarske poslove.

+va podela se bazira na rokovima vremenske dospelosti %rokavra(anja& izvora sredstava i plasmana. $ praktino " operativnomznaenju srednjoroni poslovi nemaju znaaja. !odela bankarskihposlova po kriteriju ronosti izvora sredstava %obaveza& i plasmana%potrazivanja& je od veliko# znaa ja u vo'enju poslovne polit ikebanke, a posebno njene politike likvidnosti zbo# ne#ativnihreperkusija ukoliko do'e do ve(e rone neravnotee izme5u sredstava iplasmanaB odnosno neuskladenosti vremenske dinamike priliva Q odliva nov%anlhsredstava. 1od klasifikacije i #rupisanja bankarskih poslova naj%e8e se kombinuju

kriteriji bilansno# obileja i kriterijum ro%nosti. ;ako imamo@> kratkoro%ne i du#oro%ne pasivne posloveB2> kratkoro%ne i du#oro%ne aktivne posloveB'> kratkoro%ne i du#oro%ne neutralne posloveB4> kontrolno D upravne poslove.

+vi poslovi su poslovi mobilizacije novanih sredstava tj. poslovikojima banka ormira svoj fnansijski i kreditni potencijal. * obziromda ih pribavlja od dru#ih vlasnika %subjekata&, sa aspekta bilansaovi poslovi predstavljaju du# %obavezu& banke i nalaze se u njenojpasivi. $ pasivne kratkorone poslove spadaju: a& emisija novca

%kreiranje depozitno# novca&, b& dranje depozita po vi'enju%kratkoronih depozita&, c& uzimanje kratkoronih kredita oddru#ih banaka, i d& izdavanje kratkoronih vrijednosnih papira.

$ pasivne du#orone poslove spada: a& emisija vrijednosnih papira, b&prikupljanje oroenih i o#ranienih depozita, c& prikupljanjeondova i du#oronih sredstava, i d& pribavljanje du#oronihkredita u zemlji i inostranstvu.

$ kratkorone aktivne poslove spadaju plasiranje svih oblikakratkoronih kredita %kredit po teku(em raunu, eskontni, akceptni,

lombardni, rambursni, hipotekami, avalni i ostali oblicikratkoronih kredita& . $ du#one aktivne poslove spadaodobravanje du#oronih kredita: investicioni, hipotekarni,#ra'evinski i ostali du#oroni krediti.

eutralni ili posredniki poslovi, kao najstariji bankarski poslovi,obuhvataju vrlo veliki broj poslova. $ kratkorone neutralneposlove ubrajamo :a& posredovanje u doma(em platnom

Master rad 2?


21/100


prometu, b& uvanje nenovanih depozita, c& kupovina i prodajavriednosti %vriednosnih papira, deviza, valuta itd.&, d& poslovinaplate, e& otvaranje akreditiva i izdavanje kreditnih plasmana, itd.

$ du#orone neutralne ili komisione poslove spadaju: a& obavljanje

slube po dravnim zajmovima, b& obavljanje slube po nepovratnomfnansiranju investicija, c& emisija plasmana i eekata %vriednosnihpapira&, i d& upravljanje imovinom komitenata(.-lastiti poslovi su tako'e razvijeni u zapadnim trinimekonomijama i bankarskim sistemima. eko ih je izdvojiti, jer suvezani za dru#e aktivne i pasivne poslove. $ vlastite kratkoroneposlove spadaju: a& arbitraa, konverzija, s/ap %svop& i svi poslovi, b&berzanske pekulacije banaka =kupovina i prodaja raznih vrednosnih papira>B c>tr#ovanje i u%e8a u poslovima =ortakluk>B tj. ula#anje vlastito# kapitala u unosne posloveu cilju sticanja profita. U%e8em se nazivaju oni bankarski poslovi u kojima banke ulauizvesnu sumu novca u kapital neko# poduze8aB sa kamatom ill bez njeB ali s pravom

u%e8a u upravi i raspodeli profita poduze8a.

,osta sli%ni ovim poslovima su partnerstva #de banke postaju suvlasnici preduze8a.$lastiti du#oro%ni poslovi banke su oni poslovi u kojima banka ulae svoj vlastitikapital u sklopu kapitala dru#ih banaka i preduze8a.

6vi poslovi ostvaruju se putem dranjaakcija u svom potfoliju =portfelju> i u%e8emkreditima =preko teku8e# ra%una> u zajedi%kim tr#ova%kim poslovima.

1ontrolnoDupravni poslovi bill su prisutni u bankarskim sistemima isto%noevropskihbivih socijalist i%kih zemaljaB a odnose se na poslove dravno# bla#ajnikaB

kontrolu budeta itd.

(!oslovi obavljanje slube po nepovratnom finansiranju investicija bile su karakteristi%ni za bivu S:0 uadministrativnom periodu.

Master rad 2


22/100


2.inansijski potencijal banaka

zvori bankarskih sredstava nalaze se na strani pasive bilansa poslovnih banakaB dok se

plasmani banaka nalaze na strani aktive. zvori bankarskih sredstava moraju uvek biti ustanju ravnotee sa ukupnim plasmanima banaka. Na viem nivou analizeB kada se sistembanaka posmatra kao sloeni i dinami%ki sistemB postoji interakcioni odnos izme5ubankarskih sredstava i bankarskih plasmana. )li na konkretnijem nivou analizeB anaro%ito sa #ledita pojedina%nih poslovnih banaka i na kratak rokB poslovne banke su upo#ledu ukupnih plasmana limitirane ukupnim bankarskim resursima kojima raspolau.,a bi poslovna banka mo#la da pove8a masu plasmanaB ona mora prethodno da pove8avakvantum bankarskih sredstava.

Me5utimB poslovne banke ne mo#u da plasiraju onoliko kredita koliko imaju bankarskihsredstava. Ukupni plasmani banaka sastoje se kako iz kreditnih plasmana tako i iz rezervi

banaka. 6va dva osnovna a#re#ata na strani aktive bilansa banaka sa%injavaju ukupnefinansijske plasmane banaka. !ri tome su finansijski plasmani banaka uvek jednakifinansijskom potencijalu banakaB koji sa%injava zbir svih a#re#ata na strani pasive bilansabanaka.

!od finansijskim potencijalmom podrazumeva se ukupan iznos sredstava iz kojih bankafinansira svoje poslovanje.+ 6snovni bankarski a#re#at je finansijski potencijal.inansijski potencijal je obim slobodnih sredstava banaka raspoloiv za plasiranje.inansijski potencijal je raspoloiv tek nakon to banka izmiri obaveze u odnosu napropisanu stopu likvidnosti.z to#a proizilazi da je finansijski potencijal razlika izme5uukupno# finansijsko# potencijala i propisanih rezervi =obavezna rezerva koju propisuje

.

U finansijski potencijal banke su uklju%ene slede8e kate#orije sredstava@,inarski potencijal@

. ,inarski depoziti2. Aikvidni deo trajno# kapitala =trajni kapitalDtrajna sredstva i ulozi>

+0ozefina 3eke ;rivunacB 6snove bankarstvaB Univezitet F3ra8a 1ari8B akultet za tr#ovinu i bankarstvoF0ani8ije i ,anica 1ari8B 3eo#radB 2??+.B str. (+

Master rad 22


23/100


'. 6baveze po izdatim Po$4. Me5ubankarski krediti". Sredstva i odre5ene vrste du#oro%nih obveznica.Strukturabankarsko# kapitala razvijenija je sa stepenom razvijenosti finansijsko# sistema.

aktori pove8anja depozitno# potencijala su@. pove8anje dohotkaBposebno stanovnitva2. od#ovaraju8a visina kamatne stope'. inovacije u formiranju depozitno# potencijala stvaranje penzionih fondova

stanovnitvaBprivla%enje sredstava preko povoljnijih mo#u8nosti za dobijanjebankarskih kreditaBrazvoja bez#otovinsko# sistema pla8anja i stimulisanjabankarskih kreditnih kartica.

9a pove8anje kapitala je zna%ajna pravilna procena potrebno# obima dodatno#kapitalaBpotrebe interno# ili eksterno# formiranja i koristi od dodatne emisije vrednosnihpapira.3anka moe da pove8a kapital na slede8i na%in@

. emisijom akcija2. smanjenjem isplata dividendi'. sekjuritizacijom transformacijom oblika kredita u vrednosne papire preko

posredni%kih finansijskih institucija.U zemljama razvijene trine privrede ovo jepostao naj%e8i oblik pove8anja kapitala.

6d zna%aja za finansijski potencijal su nje#ova ro%na i sektorska struktura.zvorisredstava sa rokovima od do ' #od su kratkoro%ni i srednjoro%ni kreditni potencijal.Sredstva iznad ' #od svrstavaju se u du#oro%ni potencijal.Stati%ki ravnotea postoji kadasu kvantitativno uravnoteeni kratkoro%ni plasmani sa kratkoro%nim izvorimaBadu#oro%ni plasmani sa du#oro%nim kreditnim potencijalom.

Master rad 2'


24/100


,inami%ka ravnotea postoji kada uz postojanje stati%ke ravnotee ro%na transformacijasredstava istovremeno ne u#roava optimalan odnos izme5u principa likvidnosti irentabilnosti.:o%na transformacija bankarskih izvora predstavlja promenu roka dospelostiplasmana u odnosu na prose%an rok dospe8a izvora sredstava.U praksi se naj%e8e javljaproduenje roka dospelosti kredita sa kra8im rokovima na due rokove dospelosti.

U zemljama razvijene trine privrede optimalni odnosi izme5u izvora i plasmanarazli%ite ro%nosti odravaju se preko optimizacije stope likvidnosti i stope profitabilnostibanke.

Sektorsku strukturu finansijsko# potencijala banaka formiraju sredstva privredeBstanovnitvaBfinansijsko# sektoraBinostranstva i ostali sektori.!rivreda i stanovnitvodominantno formiraju kreditni potencijalBs tim da je svuda u svetu privreda netokorisnikBa stanovnitvo neto tedia bankarsko# sektora.6stali sektori imaju neutralnu ilirezidualnu ulo#u.

U naim uslovima naj%e8e propisani minimalni uslovi kreditne sposobnosti banaka su@ da banka nema dospelih obaveza po osnovu propisa


25/100


Nekadanji motivacioni faktor za ula#anje depozita kod banaka si#urnost-Bkamatonosnost i transferibilnost postali su nedovoljni u uslovima totalne trinekonkurencije i sve savrenijih finansijskih inovacijaB koje primenjuju nebankarskefinansijske institucije.

Uspenost bankarskih poslovnih strate#ija u mno#ome zavisi od stabilno# rasta depozitaBkao i od nje#ove strukture. !ri tome formiranje depozita ima razli%itu tehnolo#iju nanivou bankarsko# sektora kao celine i na naivou pojedina%ne banke.6snovna razlika jeto na nivou poslovno# bankarstva postoji kreditna multiplikacija koja prouzrokujedepozitnu multiplikacijuB dok se na nivou pojedina%ne banke odobravanje kredita moeefektuirati kao odliv depozita.

Tabela ! epozitni izvori#

9emlja Iodina/-. /-2. /-'. /-4. /-". /-(. /-+. /--. /-/.

rancuska=kom. bankeikred.kooperative> -'B+2 -'B?- -'B+ -B-- -B?/ +/B'/ -?B/- +/B/( +/B"+

Nema%ka=sbe banke> +/B/( +/B+' +-B- +/B22 +/B?/ +/B'4 +/B4? -?B"+ -?B?+talija=komerc.banke> ('B?+ (2B(/ ('B+2 "-B(" "/B+ "/B"- (?B+- "-B( "4B440apan=komerc.banke> ++B4 ++B"/ +-B42 +-B?/ +(B"2 +(B(- +(B+' ++B' +(B"2$.3ritanija=komerc.banke> /2B?R /2B'/R /2B?2R /B?- -/B' -(B-4 -+B(" -(B4? -(B//S),=komerc.banke> +-B'? ++B+( +-B(+ +-B2' ++B"' ++B( ++B-2 ++B(4 ++B2

RUklju%ene samo velike banke Aondona.

Na nivou pojedina%ne banke postoje %etiri toka formiranja depozita. $e8 je pomenutoodobravanje kredita od strane bankeB komitentu u okviru bankeB to se efektuira kaoporast depozita na ra%unu korisnika kredita. 1od ovo# toka banka je u aktivnoj pozicijida donose8i kreditne odluke postoje8i kreditni potencijal usmerava u debitore koji su uisto vreme i %lanovi iste banke. Ukoliko se kredit odobri komitentu koji je reprodukcionopovezan sa partnerima koji su %lanovi nekih dru#ih banakaB to moe zna%iti u kasnijojfazi smanjivanje depozitno# potencijala konkretne banke. U ovom slu%aju depoziti seformiraju fakti%ki iz novoostvareno# ili kreirano# novca. Sli%ne sadrine je i slede8i tok

formiranja depozita kada banka od svojih komitenata otkupljuje strane valute ili devize.;ime 8e banka s jedne strane pove8ati svoje momentalne rezerveB a protivvrednost unacionalnoj valuti pove8a8e depozit svo# komitenta.

-U svim trinim sistemima postoji razvijen sKstem osi#uranja depozita kod specijalizovanih finansijskihdravnih institucijaB to daje relativno visok stepen si#urnosti deponentima/ zvor@ 3orko 1rsti8B 3ankarstvoB &konomski fakultetB NiB 2??'.B str. 42?.

Master rad 2"


26/100


Slede8a dva toka formiranja depozita imaju za osnovu postoje8i novac. NajpreB nekopravno ili fizi%ko lice moe poloiti izvesnu sumu novca u #otovu kod bankeB to 8e muse pokazati na ra%unu kao pove8anje depozita. U ovom slu%aju dolazio do prelivanjaa#otovo# novca u depozitB uz nepromenjenu ukupnu monetarnu masu. NajzadB komitentijedne banke mo#u me5usobno prenositi sredstva sa jedno# ra%una na dru#iB to 8e se

efektuirati kao promena vlasnika izvesne sume novca depozitaB bez promene ukupnemonetarne mase.

1ada se radi o sektorskoj strukturi depozitno# potencijala podaci pokazuju da oko "?Cpoti%e iz sektora privredeB oko '?C iz sektora doma8instvaB oko ?C su depozitirazli%itih vrsta finansijskih institucijaB a ostatak poti%e od depozita iz inostranstva i ostalihulo#a. Sektorsa struktura depozita ukazuje na stepen transfera sredstava iz tradicionalnofinansijski suficitno# sektora stanovnitva u hroni%no finansijski deficitni sektor privrede.

,epozitne ustanove =en#l. depositorK institutions> su finansijske ustanove koje primajudepozit nov%ani ulo# koji se %uva u depozitnoj ustanovi. ;o su pravne osobe

=preduze8a> koje se bave finansijskim uslu#ama kao to su@ uzimanje novca od#ospodarskih subjekata =pojedinacaB preduze8a i drave> na %uvanje i upotrebu uzkamatuB davanje zajmova #ospodarskim subjektima uz kamatuB obrt vrednosnih papira ideviza za svoju korist ili za korist svojih komitenataB savetodavne i posredni%ke uslu#e uznaknadu te uslu#e %uvanja uz naknadu svojim komitentima.

,epozitne ustanove su banke =komercijalne i investicijske> i tedne ustanove =tedionice itednoDkreditne ustanove>. Ubrajaju se u financijske ustanove zajedno s nedepozitniminstitucijama =kao to su uzajamni fondoviB investicijski fondoviB osi#uravaju8a drutva imirovinski fondovi>. !osrednici su izme5u #ospodarskih subjekata koji imaju vikovesredstava i voljni su ih uloiti i onih koji imaju manjak sredstava ili potrebu zasredstvima.

!oslovi depozitnih institucija mo#u se razvrstati prema njihovu u%inku na bilansudepozitne institucije na pasivneB aktivne i neutralne. !asivnim poslovima pribavljajusredstva uz kamatu i time se zaduuju kod #ospodarskih subjekata =#ra5anaB vlade ipoduze8a>. )ktivnim poslovima plasiraju prikupljena sredstva uz kamatu u zajmovima ito su potraivanja banaka od #ra5anaB preduze8a i vlade koji su uzeli zajmove. Neutralniposlovi su razni savjetodavni i posredni%ki poslovi te poslovi %uvanja koji nemajunikakva uticaja na bilansu stanja depozitne ustanoveB a obavljaju ih uz pristanak.

2..2. $rste depozita

U savremenoj bankarskoj teoriji i praksi dominira podela depozita na@2?

. depoziti po vi5enjuB2. oro%eni =investicioni> depozitiB'. tedni depoziti i

2?3orko 1rsti8B 3ankarstvoB &konomski fakultetB NiB 2??'.B str. 422.

Master rad 2(


27/100


4. specijalni depoziti.

2..2.. ,epoziti po vi5enju

,epoziti po vi5enju su najstariji oblik ula#anja komitentaB predstavljaju specifi%an oblikkratkoro%nih potraivanja nebankarskih sektora kod banaka. :adi se o kratkoro%nomdeponovanju sredstava kod banaka sa o#rani%enim pravom raspola#anja u po#ledu roka kvantuma u okviru pokri8a. ,epoziti predstavljaju knji#ovodstveno potraivanjeodre5ene koli%ine finansijskih sredstava njihovo# vlasnika deponenta u odnosu nabanku koja je primila navedena sredstva. Mo#u se ista8i jo nekoliko karakteristikadepozita po vi5enju. !rvoB u trinim privredama to su kamatonosna sredstva. 2,ru#oBpredstavljaju najzna%ajniji deo nov%ane mase u svakom monetarnom sistemu. ;re8eBpredstavljaju instrument bez#otovinsko# pla8anjaB zbo# %e#a se zovu knji#ovodstveninovacB iralni novacB skripturalni novac. ;ransakcije depozita po vi5enju evedentiraju se

na iro i teku8im ra%unimaB zbo# %e#a se nazivaju i dnevnim novcemB ili novcem GpopozivuL. !reko njih se vre sve teku8e naplate i isplateB a njihov teret se vri izdavanjemsredstava radi formiranja ostalih vrsta depozita. !ored evidentiranja na iro i teku8imra%unimaB depozitna sredstva se javljaju i u vidu neoro%enih tednih depozita #ra5anaBkao i ostalih depozita koji se za trenutak na5u u bankarskim kanalimaB a po osnovuposlova u zemlji i inostranstvu.

OrtvrtoB depoziti po vi5enju predstavljaju finansijsku osnovu za stvaranje novca odstrane banaka. :adi se o procesu viestruko# odobravanja kratkoro%nih kredita na osnovuinicijalne mase depozita po vi5enjuB #de svaki slede8i kredit daje osnovu za formiranjenovih depozita po vi5enju. NajzadB depoziti po vi5enju omo#u8uju suptilnu ekonomsku

analizuB tako to se pomo8u njih formuliu razli%ite vrste koeficijenta i pokazateljalikvidnostiB brzine opticaja novca i stepena zaduenosti.

9a banku kao dinami%an poslovni sistem veoma je bitno da se u odre5enom perioduostvaruje neto prirast depozita po vi5enjuB da bi banka i njeni komitentiB s jedne straneBoptimizirali svoje poslovanje kroz obezbe5enje potrebno# nivoa rezervi likvidnosti ipotrebne mase sredstava za pla8anjeB kao i s dru#e straneB odezde5enje makrosistemupotrebne koli%ine nov%ane mase.

!ostoje suprotni interesi bankarskih i nebankarskih sektora u po#ledu formiranja depozitapo vi5enju. Nebankarski transaktori se pri formiranju depozita po vi5enju rukovode pre

sve#a likvidonosnim i opreznosnim motivima a u cilju nesmetano# obavljanja aktivnosti.


28/100


maju8i u vidu navedeni zna%aj depozita po vi5enjuB ne iznena5uje %injenica da su onipod posebnim nadzorom kontrolnih monetarnih institucijaB i to preko@22

. utvr5ivanja stope obaveznih rezervi na depozite po vi5enjuB2. stope specijalnih rezervi i'. limitiranja obima kratkoro%nih kredita i stepena mo#u8e ro%ne

transformacije kratkoro%nih izvora u du#oro%ne plasmane.nicijalni porast depozita kod sistema poslovno# bankarstva moe nastati po vieosnova@2'

. priliv nov%anih sredstava u sistem poslovnih banaka iz kredita ili dru#ihoblika emisije novca centralne bankeB

2. promena stope obaveznih rezervi poslovnih banaka kod centralne bankeB'. prelivanje sredstva komitenata centralne banke i sredstava komitenata

poslovnih banakaB4. prelivanje izme5u depozita kod poslovnih banaka i #otovo# novca

stanovnitvaB

". prelivanje sredstava komitenata poslovnih banaka i inostranstva.!rose%na kamatna stopa na mobilisane depozitne izvore zavisi od@24

. promene prose%ne stope kamate na krediteB2. promene stope obavezne rezerve'. promene transakcionih trokova banke.

,epozit po vi5enju =en#l. demand deposit ,,B njem. 3edarfabla#erun#B 3edarfdeposit>su nov%ana sredstva kod banaka i dru#ih depozitnih ustanova koja mo#u bez prepreka bitipovu%ena u #otovini ili preneta na dru#i ra%un bez prethodno# obavestenja banke. Uz#otovinu =metalni i notalni papirni novac> komponenta su nov%ane maseB prose%noiznose oko +?D+"C ukupne koli%ine novca u opticaju i slue kao prometno i platenosredstvo.

,epoziti po vi5enju koji nisu namenjeni transakcijama ve8 npr. tednji ne smatraju senovcem ve8 kvazi novcem tobonjim novcem iako po svemu mo#u posluiti kaoprometno i pla8evno sredstvo. J) vistaJ je od#ovaraju8i italijanski izraz koji seupotrebljava kako za depozite plative po vi5enjuB tako i za %ekove i menice plative %im sepredo%e. 1rediti po vi5enju imaju u#ovorenu klauzulu kojom kreditor moe od dunikatraiti potpunu otplatu kredita u svakom trenutku.

2..2.2. 6ro%eni depoziti

223orko 1rsti8B 3ankarstvoB &konomski fakultetB NiB 2??'.B str. 42'2'Milutin Tirovi8B Monetarna ekonomijaB &konomski centar za mir i razvoj Ujedinjenih nacijaB 3eo#radB/-+.B str. (?243orko 1rsti8B 3ankarstvoB &konomski fakultetB NiB 2??'.B str. 42+

Master rad 2-


29/100


6#rani%eni depozit =en#l. restricted depositB njem. beschrnkte &inla#eB limitiertes ,epot>je vrsta depozita u doma8em bankarstvu.

,epozit koji se ukama8uje i kod koje# se transferi s ra%una mo#u vriti samo kad nastupeunapred utvr5eni uvetiE npr. privredni subjekti obvezni su da na posebnom ra%unu kod

banke dre odre5eni propisani iznos nov%anih sredstava rezervi koja mo#u koristiti samoza pokri8e #ubitakaB samo u slu%aju nelikvidnosti i sl.

6ro%eni depozit =en#l. time depositB njem. 9eitdeposit> predstavlja nov%ana sredstva naposebnim depozitnim ra%unima banaka %ije se upotrebe deponent odri%e na odre5enodo#ovoreno vreme. Sredstva oro%enih ro%nih depozita ne mo#u se koristiti zasvakodnevna pla8anja.

,epozit na neodre5eno vreme uz otkazni rok mo#u se koristiti tek istekom u#ovoreno#roka od pismeno# obavetenja o otkazu depozita. ,epoziti na odre5eno vreme koriste setek istekom to# vremena. :o%ni depozit moe se razro%iti samo u retkimB u#ovorom

predvi5enim prilikama. U slu%aju razro%avanja obra%unava se nia paraliziraju8a kamatnastopa od one predvi5ene za oro%eni depozitB koja je ina%e via ne#o na dru#e vrstedepozita. $isina kamatne stope na oro%ene depozite raste usporedo s duinom rokaoro%avanja depozita.

6ro%eni depoziti predstavljaju vremenski imobilisana sredstva kod banakaB kojaB pritomeB mo#u biti i namenski opredeljena. Shodno tomeB oro%eni depoziti su du#oro%napotraivanja nebankarsko# sektora prema bankarskom ili du#oro%ne obaveze bankeprema deponentima.

6snovni motivacioni factor kod transaktora za formiranje ovih depozita jeste znatno viakamata na njihB kao i mo#u8nost kamatonosno# oblika koncentracije potrebnih sredstavaza neku budu8u potronju. 9a razliku od njihB banke su motivisane stepenom si#urnosti idisponiranosti ovih sredstavaB kao komponentalnim delom kreditno# potencijala u duemvremenskom periodu. Na oro%ene depozite obra%unava se viestruko manja stopaobaveznih rezerviB ne#o to je to u slu%aju depozita po vi5enju.

1ada se radi o roku vezivanja oro%enih depozita i mo#u8nosti njihovo# disponiranjaBrazlikuju se dve podvrste oro%enih depozita. 1od prve podvrste rokovi su unapredfiksirani i odnose se na atomizirana sredstva malih ula#a%a i tedia. 1od dru#e podvsteoro%avanja depozita zahteva se od deponenata predhodna najava povla%enja depozita uroku od '? do (? dana.

9a analizu u%e8a oro%enih depozita u bilansima banaka koriste se dve stope@. oro%eni depozitiHdepoziti po vi5enju i2. oro%eni depozitiHukupni depoziti.

U razvijenim trinim privredama se pod oro%enim depozitima podrazumevaju tednidepozitiB netrasferibilni depozitni certifikatiB trini depozitni certifikati i depoziti na

Master rad 2/


30/100


otvorenim ra%unima.2":adi se o hibridnim depozitima koji uz pove8anu profitabilnostbanaka omo#u8uju i obavljanje transakcionih operacija pod odre5enim uslovima.Netransferibilni depoziti se javljaju u obliku tednih obaveznicaB tednih certifikataBinvesticionih certifikata. Njihova zajedni%ka karakteristika je da se ne mo#u trinimputem prenositiB a ne mo#u se ni realizovati pre u#ovoreno# roka.

;rini depozitni certifikati su denominirani na velike vrednosti koje emituju velikebankeB a kupuju velika preduze8a.

,epoziti na otvorenim ra%unima su bez precizirano# roka dospe8aB uz uslov da se mo#upovu8i uz nalo# koji je vremenski unapred determinisan u razmaku od ? '? dana.6tvaranje ovo# depozita od strane preduze8a je motivisano mo#u8no8u otvaranjakreditnih linija kod konkretne bankeB zbo# %e#a potencijalni korisnici kreditnih linijaodravaju odre5eni prose%ni iznos na ra%unu kod banke.

,a bi se ostvario kontinuiran rast oro%enih depozitaB bitno je da nominalna kamatna stopa

bude iznad stope inflacije i da ne postoji limitiranje kamatnih stopa. Ukoliko postojiri#idan re#ulativni sistem u odnosu na nivo nominalnih kamatnih stopa iskustva pokazujudezintermedijaciju bankarsko# sektora i odliv tednje u alternativna trina ula#anja. Sobzirom da banke odobravaju niz po#odnosti vlasnicima oro%enih depozitaB kao i da suula#anja u oro%ene depozite relativno najstrariji oblik ula#anja tednjeB nije neophodno dabanke imaju eksrtemno visoke kamatne stope na oro%ene depozite. ;o moe biti prvi znakda sa konkretnom bankom neto nije u redu.

)ko se postavi pitanje izbora strate#ije stabilnije# i propulzivnije# formiranja du#oro%nihdepozita kod banakaB od#ovor se nalazi u institucionalizaciji efikasno# privredno#sistema koji 8e omo#u8iti formiranje potrebno# nivoa finansijske akumulacije i tednje.Sutina je da se pove8a akumulativna sposobnost privrede. sto takoB uslov je da seeliminiu du#oro%ni uzroci inflacijeB jer ona obezvre5uje finansijska sredstva. :astu8estope inflacije obaraju stope rasta du#oro%nih depozita kod banakaB jer je inflacionaprivreda po#odna za otvaranje procesa bankarske dezintermedijacije u oblastimobilizacije depozitnih izvora.

2..2.'.7tedni depoziti

7tedni depoziti u principu predstavljaju vrstu srednjoro%nih depozitaB s obzirom da sunjihovi prose%ni periodi ora%unavaju izme5u kratkoro%nih i du#oro%nih sredstava. ;o sepre sve#a odnosi na pola#anje depozita kod tednih banakaB kreditnih udruenja i dru#ihspecijalizovanih nebankarskih finansijskih or#anizacijaB kada se oni oro%avaju naodre5eni period i ne mo#u se bez problema i #ubitaka transferisati u #otovinu. 9a razlikuod to#a tedni depoziti kod banaka mo#u biti i transakcioni i oro%eni.

2"Pennin#


31/100


inansijsku osnovu tednih depozita %ini teku8a i komulirana tednja u sektorustanovnitvaB odnosno doma8instvima. 7tedni depoziti predstavljaju oblik mobilizacije ikoncentracije o#romno# broja atomiziranih finansijskih vikovaB to omo#u8uje bankamada u kasnijem periodu zadovoljavaju mno#obrojne finansijske potrebe njihovih

komitenata. 7tedni depozit nastaje naj%e8e predajom #otovo# novca od stranezainteresovanih tedia alterskoj tednoj slubi banke.

U ravijenim trinim privredama tedni depoziti se javljaju u obliku premije osi#uranjakod penzionih i osi#uravaju8ih finansijskih or#anizacija. :adi se tzv. namenskoj tednjikoju formiraju osi#uranici pla8aju8i premiju osi#uranja iz redovnih mese%nih ili dru#ihpremija. U#ovorena tednja je za banku du#oro%no disponibilan i si#uran izvorB zbo#%e#a se i koristi za du#oro%na ula#anja.

Neoro%eni tedni depoziti u rastu8im privredamaB iako kratkoro%no uloeni s velikomverovatno8om i si#urno8u mo#u se koristiti za srednjoro%na ula#anja. )ko se imaju u

vidu relativno niski trokovi njihovo# prikupljanjaB moe se #ovoriti o veomaprofitabilnim izvorimaB pod uslovom da se optimalno plasiraju. Me5utimB u nestabilnimuslovima privre5ivanja vlasnici neoro%enih tednih ulo#a mo#u masovno i u istomtrenutku da izvre pritisak na banke za povla%enjem sredstava. ;o moe u#rozitiposlovanje banaka. ,a bi se spre%ili #ubici sitnih i srednjih tediaB kao i njihovopovla%enjeB u ve8ini zemalja postoji institucija osi#uranja tednih depozita kodspecijalizovanih finansijskih or#anizacija.

maju8i u vidu zna%enje tednih depozitaB banke razvijaju rafinirane strate#ije privla%enjato ve8e# broja tedia. Masovno se koriste sredstva informisanjaB #radi se Fima#eG bankei koriste se reklamne kompanije u cilju privla%enja tednjeB kao to su tedna lutrijaBotvaranje tednih ra%una za novoro5en%adB tednja mladih bra%nih parovaB pokloni itd.

2..2.4.Specijalni depoziti

Specijalni depoziti su u sutini depoziti po vi5enjuB ali se od njih razlikuju po na%inufomiranja i na%inu kori8enja. NajpreB oni se formiraju prinudnim putem na bazizakonskih propisaB koji su u funkciji realizovanja odre5ene ekonomske politike.njihovaopta karakteristika je relativno visok stepen varijabilnosti u po#ledu stopa obra%unaB

osnovice obra%una i namene njihovo# kori8enjaB to je uslovljeno njihovom u sutinianaliti%kom funkcijom u odnosu na preovla5aju8a privredna kretanja.

Specijalni depoziti se formiraju kod poslovnih banaka i kod centralne banke. 1ada se radio njihovoj upotrebiB oni se mo#u koristiti za formiranje kreditno# potencijala bankaB tozna%i da se ne mo#u koristiti za formiranje kreditno# potencijala banakaB to zna%i da sene mo#u koristiti za kreditne plasmaneB obezbe5enje #arancija ili za bilo koje dru#eplasmane. Specijalni depoziti su visoko personifikovani depozitiB s obzirom na stepen

Master rad '


32/100


njihove vezanosti za konkretne ula#a%eB zbo# %e#a ne pripadaju izvornim bankarskimresursima. 9a razliku od ostalih depozitaB specijalni depoziti pokazuju ravnomeran porastiz #odine u #odinu.

ormiranje specijalnih depozita je u funkciji suptilnije# re#ulisanja likvidnosti trinih

transaktoraB stope investicija u zemljiB spoljnotr#ovinskih odnosa kao i obima nov%anemase.2(

Specijalni depoziti u funkciji obezbe5enja likvidnosti trinih transaktora javljaju se uvidu depozita rezervnih fondova privrednih subjekata. 6vi depoziti se formiraju na bazizakonskih propisaB kojim se predvi5aju stope i osnovice za obra%un. ormirana sredstvase koriste ili za pokri8e potencijalnih #ubitakaB ili kao sekundarna rezerva privrednihsubjekata. Ukoliko se sredstva u odre5enom trenutku potpuno ili delimi%no iskoristeBpostoji obaveza njihove nadoknade.

6bim i struktura investicionih aktivnosti seB pored ostalo#B moe re#ulisati izdavanjem

tzv. #arantovanih depozita za investicije od strane potencijalnih investitora. :adi se oizdavanju manje ili ve8e stope od predra%unske vrednosti investicijaB zavisno od vrsteinvesticiono# objekta. Iarantni investicioni depozit se moe iskoristiti za isplatunepredvi5enih investicionih trokovaB ili za prekora%enje predra%unske vrednostiinvesticija. 9a investitora ovi depoziti su privremeno blokirana sredstvaB dok su za bankedeo finansijsko# potencijala.

:e#ulisanje ekonomskih transakcija sa inostranstvom moe se obavljati i pomo8uzakonske obaveze uvoznika da izdvoji depozit u nacionalnoj valuti u odre5enomprocentu od vrednosti uvozno# aramana. 6vi depoziti se vode kod centralne banke i neulaze u sastav finansijsko# potencijala banaka i ne donose kamate. .

Master rad '2


33/100


transfera tih deviza u inostranstvo. !oseban kvalitet deviznih depozitaB odnosno deviznihdinaraB je to se dinarska protivvrednost automatski uskla5uje sa deviznim kursom. ;ozna%i da rizik devalvacije nacionalne valute ne pada na teret vlasnika devizno# depozita.

2..'. aktori formiranja depozita

Sve faktore fomiranja depozita u bankarstvu moemo podeliti na@ mikro faktori tj. onifaktori koji uti%u na formiranje depozita jedne pojedina%ne bankeB makro faktori koji

uti%u i odre5uju obim depozita ukupno# bankarsko# sistema.

U prvu #rupu faktora tj. mikro faktore spadaju@> poslovna politikaB sna#a i rejtin# bankeB2> stepen ili nivo ekonomsko tuffine aktivnosti i razvijenosti blie#

i ire# ban%ino# okruenjaB'> vrste i irina uslu#a koje banka moe pruiti komitentima i

klijentimaB4> veli%inaB lokacija i or#anizacija bankeB i"> kadrovsko personalni kvalitet osoblja banke.

U #rupu makro faktora spadaju ovi faktori@> obim i dinamika a#re#atne tednje drutvaB tj. zemije #de bankaposlujeB

2> stepen or#aniziranostiB razvijenosti i inte#risanosti banaka ubankarskom sistemu jedne zemljeB

'> monetarno kreditna politika u zemljiB4> nivo inflacije i inflacijske tendencijeB"> spoljno finansijski ili me5unarodno finansijski tokovi.

1od mikrofaktora formiranja depozita najzna%ajniji je faktorB poslovna politika banke.3anka svoje poslovanje mora da vodi bez poslovnih promaaja i kriznih situacija. 6na

mora biti poslovno stabilna sa kvalitetnim performansama. ;ransakcije treba da obavljabrzoB na si#uranB pouzdan i proveren na%in. 6vo je naro%ito bitno za obavljanje platno#prometa. Ukoliko banka uiva poverenje okruenjaB komitenata i ukupne javnostiB to 8ebitno uticati na prikupljanje depozita i ja%anje njeno# depozitno# potencijala. 1riznesituacijeB otera8e deponenta i tedieB koji 8e se JpreselitiJ u neku dru#u banku. Nivopoverenje u bankuB odre5en je stabilno8u plasmanaB bankeB obimom i strukturomkapitala bankeB dobrim poslovnim rezultatimaB brzinom i efikasno8u pruanjabankarskih uslu#a itd. !osebno je zna%ajan obimB struktura i uslovi kreditiranja

Master rad ''


34/100


potencijalnih deponenata. 6d to#a zavisi koliko 8e banka privu8i novih deponenata tj.kako i koliko 8e joj rasti obim i struktura depozitno# potencijala. U svemu ovomestimulativni elementi su@ visina kamatne stopeB cene bankarskih uslu#aB davanje kreditasa liberalnijom politikom pokri8a i bez #arancija itd.

Nivo ekonomsko D trine aktivnosti i razvijenosti tako5e uti%e na obim depozitaB jednebanke. U periodima ekonomsko# uspona privrede i poja%ane investicijske aktivnosti idepoziti 8e imati brzu stopu rasta. !ove8anje kreditiranja privrede zbo# zahteva trzita=intenziviranje proizvodnje i prodaje robeB irenje trita prodaje itd.> bi8e u narednomperiodu dobra osnova za pove8anje depozita banke. U uslovima dinamiziranja ukupneekonomsko aktivnosti privredeB posebno na poslovnom podru%ju bankeB dove8e dopove8anja kreditne sposobnosti traioca kredita. U periodima ili uslovima recesije uprivredi neminovno dolazi do sta#nacije tj. usporavanja rasta depozita.

$rsta i irina bankarskih uslu#a tako5e uti%e na bankarsko apsorbovanje depozita irenjestrukture tj. diverzifikacija uslu#a koje bankaB prua jeste jedan od bitnih metoda i na%na

privla%enja dodatnih depozitaB u depozitni potencijal jedne banke. Na bazi savremenetehnolo#ije bankarsko# poslovanje i nje#ove dere#ulacijeB banka ima zna%ajnemo#u8nosti na planu mobilizacije depozitnih izvora sredstava. 1ompjuterizacija i tzv.elektronsko bankarstvo te razne inovacije po ovom pitanju omo#u8uju jednoj banciosvajanje trita depozita. 6d uslu#aB ovde spadaju uslu#e ekspertiza i savetovanja odstrane bankeB pruanje ra%unovodstvenih uslu#aB korespodentno bankarstvoB uslu#emarketin#a itd.

$eli%inaB lokacija i or#anizacija banke u smislu raz#ranatosti ban%inih filijalaB odabiralokacija za filijale i sli%noB vaan su faktor formiranja depozita. 3itno je proceniti nakojem #eo#rafskom podru%juB banka treba da otvori svoj or#anizacijski deo npr. filijaluBodeljenje i sli%no. !ri tome treba voditi ra%una na populacijskeB mi#racijske i ekonomskeparametre potencijalno# lokacijsko# okruenja. ,obro raz#ranata mrea ban%inih filijalau skladu sa navedenim dobrim procenama izbora lokacijeB dove8e do proirenjadepozitne osnove bilo direktno ili indirektno kroz kreditne plasmane.

1adrovskoD personalni kvalitet banke moe tako5e da uti%e na pove8anje obima depozita.$isokoobrazovniB profesionalni i stru%ni kadrovi znatno doprinose ja%anju konkurentnesposobnosti jedne bankeB to 8e sa svoje strane motivirati i privu8i potencijalne tj. novekomitenteB deponente i tedie.

Na makroD planu tj. na nivou %itavo# bankarsko# sistema jedne zemljeB obim i dinamikaa#re#atne tednje je jedan od najbitnih makroD faktora formiranja depozitno# potencijalabankarsko# sistema. Stope profitabilnosti privrede i stope tednje stanovnitva suodlu%uju8i faktori formiranja depozita. 6bim tednje stanovnitva zavisi8e od ivotno#standarda i sklonosti ka tednji. Stvaranje finansijskih vikova privredeB zavisi8e odbrzineB obima i strukture ekonomsko# razvojaB produktivnosti itd.

2.2.Nedepozitni izvori

Master rad '4


35/100


Nedepozitni izvori imaju manje u%e8e i uu strukturu vlasnika =davalaca> u kojojzna%ajno mesto imaju dru#e bankeB odnosno jedinice makrosistema.

!otreba za nedepozitnim izvorima determinisana je obimom tranje za bankarskim

kreditima. NaimeB rastu8a ili visoka tranja za bankarskim kreditima pokriva senedepozitnim izvorimaB tako da su oni prikladniji od klasi%nih =depozitnih> izvora. Uz toBdepoziti su kruti izvorB sporije se pove8aju i banka nije u mo#u8nosti da brzo destvuje napove8anu tranju za kreditima od postoje8ih ili novih klijenata.

Nedepozitni izvori imaju vii troak nabavljanja ne#o depozitniB to implicira vii kreditnirizikB jer pove8ava cenu resursa korisnika. 6vi izvori i ina%e imaju manju kamatnumar#inuB jer se pribavljaju na %istim trinim odnosima.

9na%aj nedepozitnih izvora u zadnjih "?

nedepozitni potencijal banaka – fakor razvoja savremenih bankarskih institucija

Documents