Nastavnogg zavo

R

oda za 

Rijeka, 2012

javno 

2. 

zdravsstvo 

 

1  

 

NASTAVNI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVSTVO PRIMORSKO‐GORANSKE ŽUPANIJE 

        

PROGRAMI I AKTIVNOSTI                      

2  

Sjedište: Rijeka, Krešimirova 52a Ispostave: Ispostave Nastavnog zavoda za javno zdravstvo Primorsko‐goranske županije su: 

‐ Opatija, ‐ Krk, ‐ Crikvenica, ‐ Delnice, ‐ Cres, ‐ Mali Lošinj, ‐ Rab. 

 Organizacijski ustroj: Djelatnosti u Zavodu obavljaju se u sljedećim ustrojbenim jedinicama: 

‐ Odjel socijalne medicine, ‐ Zdravstveno‐ekološki odjel, ‐ Mikrobiološki odjel, ‐ Epidemiološki odjel, ‐ Odjel za prevenciju i izvanbolničko liječenje bolesti ovisnosti i zaštitu mentalnog 

zdravlja, ‐ Odjel za kvalitetu, ‐ Odjel školske i sveučilišne medicine, ‐ Odjel za ekonomske, pravne i opće poslove, ‐ Odjel za kontroling, ‐ Ured ravnateljstva. 

    URL: www.zzjzpgz.hr        

 

  NzdravstvOrganizLošinju,  Oosiguran

 O

cjelovitoočuvanjimplemkontrolagodine. cjelokupostvare

  

 Ključne v

 

U  ovomZavod pStojimo    

Nastavni  zvena ustanoziran je sa sj Krku i RabuOsnovne  smnje zdravog

Objedinjavaosti  javnozdju  i unapređentacija  i oa  kvalitete Primjenompnog  stanonja krajnjeg

vrijednosti (c‐ pro‐ kor‐ pro‐ una‐ oba

m  informatiprovodi, a koo na raspola

zavod  za  jova u vlasnjedištem u u te jedinicamjernice  rag okoliša. On

anje  svih  rdravstvenihđenju zdravosiguranje pte  edukac

m nove,  inoovništva,  uzg cilja djelov

core values) ofesionalnostrisnik u sredioaktivni pristapređenje i savještavanje 

ivnom  progoji vam mogganju za sve

javno  zdraništvu ŽupanRijeci i ispoama u Kostrada  odnosene se sadrža

razina  javnoh mjera  i  pvlja stanovnprograma kija  i  informovativne  strz  primjenu vanja javnog

Zavoda jesut, štu zbivanja,tup u djelovastalni razvoj javnosti (šir

gramu  kratgu pomoći e detaljnije 

avstvo  Primnije. Jedan stavama u reni, Viškove  se  na  proane u jasno

ozdravstvenostupaka,  šništva. Kvalioji  će udovmiranje  javnrategije, propristupa  ing zdravstva

: 

, anju, kvalitete, oka disemin

ko  smo  pru unapređeinformacije

morsko‐goraje od vodećOpatiji, Delvu i Matuljimomociju  zdrj viziji i misi

ne  djelatnošto  tu  djelaitetno  inforvoljiti prioritnosti,  ključnomocije  zdnvestiranja . 

acija informa

rezentirali  jenju i očuvae i pomoć.

anske  župćih zavoda nicama, Crima. ravog  životaiji Zavoda. 

osti  u  jednatnost  čini rmiranje, rutetnim zdrane  su  ulogeravlja  ‐ podu  zdravlje

acija). 

avnozdravsnju zdravlja

anije  prevu Republickvenici, Cre

a,  prevenci

oj  ustanovizuzetno  efukovođenjeavstvenim pe  NZZJZ  jošdizanja  razie,  omoguća

stvene  proga vaših građ

3

ventivna  jei Hrvatskoj.esu, Malom

ju  bolesti  i

i  doprinosifikasnom  u resursima,potrebama,š  od  1900.ne  zdravljava  se  brže

grame  kojeđana. 

3 

e . 

m 

i 

i u , , . a e 

 

e 

 

JAVNO

Slika zd

Na temizrađujepodatkestrukturna  cipreventpodaci podacimTakav zdravstvopćine i

Nacion

Programnacionagodine, financir 

NacionProgramnacionakartončNZZJZPGse na ko

 

Nacion

Programgoranskrazini.  Žsvome napravenaručivazdravlja 

OZDRAVST

dravlja jed

elju  izvještae  se dokume o uzrocimri  i radu zdriljanom  ptivnih aktivnuspoređujuma za Repubdokument vene  djelatili grada. 

nalni prog

m se 2003. alnoj razini. u  najbližu

raju Minista

nalni progm se 2003. alnoj  razini.čiće  za  testGŽ gdje se olonoskopij

nalni prog

m se 2006. gkoj  županijiŽene  u  dobginekologu e  papa‐tesanja i čekana i HZZO.  

TVENI PRO

dinice lok

aja  i praćenment  s podama pobola  i ravstvenih području, nosti koje Zu  sa  Županbliku Hrvats

temelj tnosti  i  mj

gram rano

godine počŽene u dobu  mamogrrstvo zdrav

gram prevgodine poč Građani  Žtiranje  neviu Odjelu mu u KBC Rije

gram prev

godine počei  i  2012.  jebi  od  25  diz primarnst,  jednomnja. Program

OGRAMI

kalne samo

nje zdravstvacima prilagpomora stustanova  i rezultatim

Zavod provonijom  i  s  issku.  je  za  orjera  zaštite

og otkrivan

čeo provodbi od 50 doafsku  jedinvlja i HZZO. 

encije i račeo provodŽupanije,  u idljive  krvi mikrobiologijeka. Progra

encije i ra

eo provodite  krenuo  no  64  godinne  zdravstvem  u  tri m financiraj

ouprave

venog stanjgođenim  jetanovnika, ordinacija ma  svih odi. Svi se stovjetnim 

ganizaciju e  zdravlja 

 

nja raka d

iti u Primoro 69 godina nicu,  bez  n

anog otkriiti u Primordobi  od  50u  stolici.  Nje uzorak tem financira

anog otkri

ti u Primorsna  nacionalne  pozivajuene  zaštite godine, u Ministars

a stanovnikdinicama  lo

dojke u žen

rsko‐goranspozivaju senaručivanja

ivanja rakrsko‐gorans0  do  74  goNakon  nanaestira. Osobju Ministars

ivanja rak

sko‐noj   se da bez stvo 

ka  i rada zdokalne  sam

na PGŽ 

skoj županije na mamoa,  uputnice

ka debelogskoj županijodine,  na  kašanja  uzorbe s pozitivstvo zdravlj

ka vrata m

dravstvene mouprave, a

ji  i 2006.  jegrafiju jedne  i  čekanja

ga crijeva ji  i 2007.  jeućnu  adresrka  stolice,vnim nalazoja i HZZO.  

maternice 

4

djelatnosti, koji  sadrži

e krenuo nanom u dvijea.  Program

e krenuo nasu  dobivaju  šalju  ih  uom pozivaju

4 

, i 

a e m 

a u u u 

 

Narod

NarodnzdravstvneprekiSvrha zdravstvList  je pisan stilom renomirpromovgodišnja 

Preven

U  Primoprovodipovišenizdavanjavnozdpopulacedukacimože  ohodanjaovog obpružanjsrca i di       

     

ni zdravst

i  zdravstveveni  dvdno  izlazi lista  je  prvena  eduknamijenjenje  populate  bogatorani  stručnvira zdrav sta pretplata 

ncija boles

orsko‐gorani  od  2006.nog krvnog je  i  distrdravstvene, ciji  s  ciljemije kako usvočuvati  i  poa  s  ovlašteblika tjelesne  laičke  prsanja. 

tveni list 

eni  list  popvomjesečnikod  1958.

romocija  zkacija  stann  općoj  poarnim,  rao  ilustriran.njaci  određtil života  i p(6 brojeva)

sti srca i k

nskoj  župan  godine.  Utlaka – u sribucija  knedukativne

m  promocivojiti i zadržovratiti  zdrnim  instrukne aktivnostrve  pomoći 

ularno  je k  koji   godine. zdravlja  i novništva. opulaciji  i zumljivim .  Autori  čđenog  podpreventivno iznosi 36 k

krvožilja k

niji  programU  programuuradnji s  lijnjižice  „Žive  škole  namije  zdravogžati zdrave navlje;  radioktorom  s  cti; edukacijakod  akutn

članaka  su ručja.  List o  je orijentiuna, a pretp

od stanov

m  „Prevencu  je  proveječnicima ovjeti  zdravomijenjene  og  stila  živonavike kojimonice  nordiciljem  proma stanovništnog  zastoja 

ran. Osim splatnicima l

vnika Prim

cija  bolesti edeno  nekoobiteljske mo“;  održavopćoj ota  i ma se ijskog mocije tva za rada 

stilom,  list  jlist stiže na 

morsko‐go

srca  i  krvooliko  aktivnmedicine  i pvanje  „Ško

je dostupankućnu adre

oranske žu

ožilja“  kontinosti:  rano patronažnimola  zdravo

5

n  i cijenom,esu. 

upanije 

inuirano  seotkrivanje

m sestrama;g  srca“  ‐

5 

, 

e e ; ‐ 

 

Preven

Programpredavavrtićimasavjeta preveniprevencoparinanapravaotrovansredstvipredmekod padsrca te o

Unapre

  

Skrinin

Otkrivanžena  Prbolesti kod ženpri  Naslokalne ovisno odaljnje p  

ncija ozlje

m  je  namijanja uz dema. Predavan

kako  porati  ozljedcija  ozljeđi,  prevencijama,  oružjnja  lijekoviima,  prevetima  i hrandova), te deodstranjiva

eđenje or

ng osteop

nje  ranih  primorsko‐goi komplikacna u dobi ostavnom  zasamoupravo rezultatu postupke. S

đivanja m

enjen  roditmonstracijunje se sastojovećati  sigde  (sigurnovanja  od ja  ozljeđivajem  i  struma  i  razlvencija  unom, preveemonstracijnje stranog

ralnog zdr

Progpotrprovpomdjecstompregliječn

oroze kod

promjena  uoranske  žucija. Skrinind 55‐69 govodu  za  jave u prostortesta te se, Svi koji koji s

male djece

teljima  i  od pružanja pji od jednosgurnost  djost  u  provatre,  prevanja  eksploujom,  prevličitim  kemugušenja encija ozljeđe pružanja  tijela iz diš

ravlja djec

gram se proeba čuvanjvode radionmagala  –  lua  prije  upmatološki  pgled  usta  i nika dentaln

d žena  

 mineralnopanije,  kakg se radi udina. Zainteavno  zdravsrima koje oukoliko je tse odazovu

e 

dgajateljimprve pomoćstavnih jece  i ometu, vencija ozivnim vencija mijskim sitnim đivanja prve pomonog sustava

ce u Primo

ovodi na viša zdravlja znice o važnotaka,  kojimpisa  u  prvregled;  djezubi,  s  upune medicine

oj  gustoći  kko  bi  se  raltrazvučnimeresirani sestvo.  Mjereni osigurajuto potrebno mjerenju d

a  djece  prći. Program

oći djetetu na). Program

orsko‐gora

še razina: nazubi budućihosti  i pravilma  se  edukvi  razred ci  u  petomutama  za  re. 

ostiju  prijeanom  interm mjerenjeme prijavljuju enja  se  prou. Sve pacijeo, s nalazomdobivaju edu

redškolske m  se provod

na lutki (umm sadrži i edu

anskoj žup

a tečaju za h majki i donom  četkankacija  prilaosnovne  š

m  razredu  proditelje  o 

  pojave  klivencijom  sm mineralni naručuju ovode  u  doentice dobijm upućuju oukativne zd

dobi,  a  sasdi u  suradn

mjetno disanukacijske br

paniji 

trudnice naojenčadi; u nju zubi, uzgođava  vrtškole  trebaprovodi  se potrebi  pre

ničkih  simpspriječio  dae gustoće pza pregledogovoru  s ju pisani naobiteljskom dravstvene b

6

stoji  se  odji  s dječjim

nje, masažarošure. 

aglašava sevrtićima sez korištenjetićkoj  dobi;aju  obavitisistematskiegleda  kod

ptoma,  kodaljnji  razvojpetne kosti na telefonjedinicama

alaz i savjet,liječniku zabrošure. 

6 

d m 

a 

e e e ; i i d 

d j i n a , a 

 

Progra

Ciljevi pkulture 

pregledjedinicazdravstvprehran  

Pregle

Radnoagodina dermatodermatos  jedprostorse  mogtelefon zdravstvi  pisaniradionicškolamaponašanvažnost    

am preven

programa di svijesti o 

 na telefon ama lokalneveni  savjetne. Program

d i edukac

ktivnim osoprovodi 

oskopom ologa. Preginicama ima  koje  ogu  prijaviti pri  Nast

vo. Građani  nalaz.  Orgce  i predava,  profesornja na  suncti samopreg

ncije deblj

doprinose pnjezinoj va

pri Nastavne samoupra  i  edukativ

m uključuje i

cija za ran

obama u dse  pr

od  stragledi se provlokalne  soni  osiguraji  naručiti

avnom  zai dobivaju zganiziraju  sanja za svei,  roditelji cu,  štetnimgleda madež

jine  

promicanju ažnosti u oč

nom zavoduve u prostovnu  brošur grupni i ind

no otkriva

obi od 20 degled  mne  specijvode u dogsamoupravu.  Zaintere  za  preglevodu  za dravstveni se  i  zdravse koji se priji  drugi  zain posljedicaža. 

i održavanjčuvanju dob

u za javno zorima koje oru  o  zdravodividualni ra

anje melan

do 65 adeža jalista ovoru e  u esirani ed  na javno savjet stvene jave za prenteresirani)ma UV‐zra

ju poželjnebrog zdravljse probir oTjelesna  tevagi. Mjereorganskoj mišićnog ukupnog bazalnog mizračunavakukovi‐bokizračunavaZainteresirzdravstvo. Moni osigurajoj  prehranad.  

noma 

egled kao  i š  o  štetnostka na  zdrav

e  tjelesne  teja  i tjelesnesoba u dobežina određenjem težin

građi  ptkiva,  vmasnog  t

metabolizmanje  markekovi,  opnje  indekani  se  prijMjerenja se ju. Građani i  s  primjer

širu populati  i  opasnovlje  kao  i  z

ežine  te poe sposobnosi od 55 god

đuje se na me dobivaju pojedinca visceralnog tkiva  te a). Skrining era  debljinpseg  trbksa  tjelesnavljuju  i  nprovode u dobivaju prima  jelovn

aciju  (djeca ostima  neprzaštiti  kože 

7

otiču  razvojsti. Provodiina na više.medicinskojse podaci o(postotkumasnog,

vrijednostiobuhvaća ine  (omjerbuha  tene  mase).naručuju  zadogovoru spisani nalaz,nika  zdrave

u vrtićima,romišljenogod  istih  te

7 

j i . j o u , i i r e . a s , e 

, g e 

 

Korača

Od vrt

Navedevještineponašanroditeljsparlaonkoje  će uspješnstava pnamijenSvaki su

Tečaj za

Ovaj  prnasilje idošlo  dinformarazini zdpedagosumnje djelatnidobiju „ 

Zdravs

Cilj  geaktivnogočuvanjunapređponašančimbenzadržavmogućevlastitu provodeusvajanProgram 

ajmo zajed

ića do ško

enim  prograe  poticanja nja  kao  i ske  uloge  uice i diskus  njima  i  njo  svladaju rema  školi njeni  su  rodudionik u pr

a zdravstve

rogram  pod umrežavando  nekog acijama  i  isdravstvenihga i djelatnna nasilje ik Policijske„Postupnik o

stveno‐ed

rontološkihg,  zdravogje  funkcionđenje  pnja starijeg ika  u  nasvanje  starije  u  njegov

obitelj. e  liječnici. Oje  praktičnm uključuje 

dno – ško

ole korača

amima  utjei  razvoja  sdrugih  vrsu  obiteljskosije roditelji ihovoj  djecizazove  i  zi učenju). Oditeljima vrrogramu do

ene i prosv

drazumijevanje na lokalod  oblika straživanjimh djelatnika,ika odgojnoi nasilja. Pre uprave. Nao prijavljiva

ukativne 

h  radionicag,  produktnalne  sposopozitivnog čovjeka, prstanku  bojeg  čovjekavoj  sredini 

GerontoloOsim usvajaih  vještina i edukativn

la uspješn

ajmo zajed

eče  se  na  rsocijalnih  vsta  socijalnom  i  vanobse upoznaj

ci  pomoći  dzadatke  kojOva dva prtićke djecebiva dvije b

vjetne djela

a  organiziranoj razini dnasilja  na

ma  ustanovlj, djelatnika o obrazovniedavači su akon održananju nasilja 

radionice

a  je  promtivnog  starobnosti  sta

zdravstvrevencija rizlesti  i  oza  što  je u  kojoj  žioške  radianja znanjas  ciljem  os

ne materijal

nog rodite

dno ‐ prip

razvoj  i  jačvještina  kodno  neprihvbiteljskom  oju s odgojnda  prevladae  pred  njihrograma,  ia. Prvi progrbrošure kao 

 

atnike o va

nje  i  provojelatnika kod  djecom, jeno  je  da socijalne sih ustanovaspecijalist snog predavi sumnje na

e za osobe

mocija renja, arijih, venog zičnih ljeda, duže vi  uz onice a o osiguravsiguravanja e. 

eljstva 

rema djec

čanje  kompd  djece,  s  catljivog  poodgoju  djecim metodaaju  sve  fazeh  stavlja  poko odvojenram podrazpodsjetnik 

ažnosti prij

ođenje  eduoji se u svomženama  ine  postojikrbi, psihola o zakonsksudske medanja polazna nasilje“.  

e treće živo

vanju zdravfunkcional

ce za pola

petencija  rociljem  prevonašanja.  Nce.  Interaktma i komune  odrastanjolazak  u  škna, međusozumijeva peza buduće 

javljivanja 

kacija  o  prm radu susri  starijim i  sustavna oga, socijaloj i moralndicine, psihijnici pristupa

otne dobi

ve  i aktivne lne  sposob

azak u ško

oditelja  kakvencije  nasiNaglašava  stivnim  pristnikacijskim a  i  sazrijevolu  (razvoj obno  se nadet, a drugi aktivnosti s

sumnje na

ijavljivanju reću sa sumosobama. edukacija  nlnih radnikaoj obvezi pjatar, socijaaju ispitu. S

i  

starosti prnosti  starije

8

olu 

ko  bi  stekliilnih  oblikase  važnosttupom  krozvještinamavanja,  kao  ipozitivnog

dopunjuju  itri  susreta.s djecom. 

a nasilje 

sumnje  namnjom da jeDostupnimna  lokalnoja, socijalnihrijavljivanjaalni radnik ivi polaznici

redviđa se  ieg  čovjeka.

8 

i a t z a i g i . 

a e m j h a i i 

i . 

 

 ZDRAV

KontinuIspitivan

- s

o-

j

Provodii/ili u in(kotlovncjeloviti

Mikrob

U  Zavopredmeodgovaregulatiproizvoanaliza voda u bazenskParamespecifič 

VSTVENO

uirano ispinje kakvoćeu  mreži  ksumporovolebdećih čeoborina te mu mreži  audioksida, dumonoksida,jedinstveni koncentraci se i povremcidentnim snica).  Zavoih ili kao dij

biologija o

du  se  sustetima opće rajućoj  zakivom, su sljdnji i promzraka u proprirodi, vodke vode (slaetri  koji  senim odredb

 EKOLOŠK

itivanje one zraka provklasičnih  (kog  dioksida estica PM10mjesečnih kutomatskih ušikova dio, lebdećih čsustav za pija mogu vidmeno ispitivsituacijamad  sudjelujeela većih st

okoliša 

avno  provouporabe, s konskoj  regedeća: miketu, predmostorijama, de  iz originatke i slane)  ispituju  sbama za poj

KI PROGRA

ečišćenja zvodi se: kemijskih)  si  dima,  vo

0, metala, pkoličina ukupostaja  na

oksida, ozončestica PM1prikupljanjedjeti na WEvanje imisijs i mjerenje e  u  izradi udija. 

odi  ispitivaciljem ocjegulativi.  Isprobiološka 

meta opće umikrobiološ

nalne amba i ostalih vrssu  grupe  mjedinu grup

AMI 

zraka na po

stanica  naodikova  sulfolicikličkih upne taložnea  kojima  sena, vodikova10 i PM2.5,  i obradu pEB stranici Zskih koncenemisija oneplanova,  e

nje mikrobne zadovoljpitivanja,  kanaliza u svporabe, čistška analiza laže, vode sta rekreacmikroorganu uzorka. 

odručju Pri

  kojima  sfida,  dušikoaromatskihe tvari; e  prate  trea sulfida, amte merkapt

podataka u ZZavoda. ntracija poluečišćujućih laborata  i 

bioloških  pajenja kriterikoja  se  provrhu ocjenetoće objektvode (za pza potrebe ijskih voda,izama  ili  p

imorsko‐go

e  prate  dova  dioksid ugljikovod

enutne  konmonijaka, Btana. Ove sZavodu, a t

utanata pretvari u zrakizvještaja 

arametara  uija zdravstveovode  u  se zdravstventa za proizviće, iz javnihemodijali otpadne vopojedini  m

oranske žu

dnevne  kona,  amonijaika, kemijsk

centracije BTX, metanau stanice potrenutne se 

ma zahtjevk iz stacionao  kakvoći 

 

u  hrani,  voene ispravnskladu  sa ne ispravnoodnju i proh i privatniize, mora node. ikroorganiz

9

upanije 

ncentracije:ka,  klorida,kog sastava

sumporovaa, ugljikovaovezane navrijednosti

ima kupacaarnih izvorazraka,  bilo

odi,  zraku  inosti premazakonskomosti hrane umet hrane,h objekata,na plažama,

mi,  prema

9 

: , a 

a a a i 

a a o 

i a m u , , , 

a 

 

EkotokstanovOdsjek populacparameštetnih koncentksilena spiromeprovodeneposre

 

Biološk

Odsjek peludi uokoliša.

 

 

KontroOdsjek zdravstvprovodejezera  istanja vodređivorgansk

paramejavnim b

ksikološkavništva za  ekotokscije i profesetara koji mtvari koje ptracije  hlap– BTEX‐a), ketrijska mjee  u  svrhu ednog okoli

ki monito

za biološki u zraku, bio 

ola voda zza  kontroluvene  isprave se na svim  akumulacivoda i obuhvanje  najznakih otapala, 

etara  indikabazenima k

a  praćenj

sikologiju  pionalno izloogu ukazivapod utjecajepljivih  aromkoncentracerenja  komkvalitetnogša. 

oring i eksp

monitoringološkog i ke

za piće i vou  voda  za  pvnosti  vodem značajnijija  na  podrhvaća određačajnijih  zateških met

atora  onečikao i u hotel

ja  utjeca

provodi  ispitoženih ispitaati na ugrožem čovjeka matskih  uglije različitih

mpletnih  stag  upravljan

pozicije u 

g  i ekspozicmijskog pra

oda u prirpiće  i  vodae  za  piće  i jim sadašnjručju  Županđivanje osnoagađujućih ala).  

IspitivsustavpodrukemijsnusproKakvopodrudana fizikaln

šćenja  molskim kućam

aja  okoliš

tivanja  utjeanika. Provoženost zdra(industrije)ljikovodika h enzima (Matičkih  i  dinja  zdravstv

okolišu 

cije nudi usaćenja stanj

odi a  u  prirodi voda  za  kim  i potencnije.  Svrha ovnih fizikatvari  (mine

anje  zdravsvnu  kontrolčju  cijele ska  i  mikrodukti dezinća  obalnogčju  cijele  Žu  sezoni nih osobinara.  Kakvoćama.  

šnih  zaga

ecaja  okolišodi ispitivanavlja popula) dospiju u ž(benzena, 

MMP9 i MMnamičkih  plvenim  riziko

sluge kvantja morskog 

provodi  ispkupanje.  Ispcijalnim  izvoispitivanja lno‐kemijskeralnih  ulja

stvene  ispru  ispravnosŽupanije. robiološka nfekcije vodg mora  na Županije. Učkupanja,  aa morske voa  vode  u  k

ađivala  n

šnih  zagađinja promjenacije kao rezživotnii/ili rtoluena,  eP2) u ljudsklućnih  funkom  koji  je 

itativnog  i okoliša i iz

pitivanja  kapitivanja  kaorištima voje  određivakih i kemijsk,  fenola,  d

ravnosti  vosti  vode  u Ispituju  ssvojstva  v

de.  morskim  pčestalost  isa  obuhvaćaode  i određkupaćim  ba

na  stanje 

vala  na  zdna kemijskihzultat utjecadni okoliš.etilbenzena kom urinu. kcija.  Sva  spovezan  s

kvalitativnozrade elabo

kvoće  vodaakvoće  vodaode za piće,anje  općegkih osobinaetergenata

ode  za  pićevodovodnoe  osnovnavode  za  p

lažama  prospitivanja  jea  mjerenjeđivanje mikazenima  isp

10

zdravlja

ravlje  općeh i biološkihaja mnogih. Ispituju sei  izomeraProvode see mjerenjasa  stanjem

og praćenjarata zaštite

a  u  prirodi,a  u  prirodi, vodotoka,g  ekološkog voda kao i,  pesticida,

e  obuhvaćaoj mreži  naa  fizikalno‐piće  kao  i

ovodi  se  nae  svakih  15e  osnovnihkrobiološkihpituje  se  u

0 

a 

e h h e a e a m 

a e 

, i , g i , 

a a ‐i 

a 5 h h u 

 

KontroOdsjek koje  sekemijsktehnolo

KontroOva aktkakvoćepraćenjstarije proizvopredmesukladnNadaljekontrolakoji dolsredstvaduhanskposlova

 

RAD M

MikrobMikrobihumaniza  javnpješčanprovest

PROGR

ZdravsEpidemzdravstvprema eprema zstavovaza zdrav4 susret

ola otpadaza  kontrolu  provodi  ski  i kemijski oškim otpad

ola namirntivnost obue hrane pree  i  ocjenjivosobe…),  kdnji  i  prometima  općenosti  pojedie,  ispituje  sa i ocjenjivaaze u nepoa  za  održakih proizvodanju s hrano

MIKROBIO

biološka diološke dijam uzorcimano  zdravljeika  na  prisi i testiranje

RAMI EPID

stveno proije  zaraznihvenog prosepidemiolozdravlju, po u djece, uvlje djece. Pta godišnje)

a i otpadnu otpada  i sukladno  zaparametri 

dnim vodam

nica, predhvaća kontma specifičvanje  hranjkontrolu  i  ometu  te  de  uporabeine  hrane se  energetsanje zdravstosredan dodavanje  čistoda) i igračakom i izradu d

LOŠKOG O

dijagnostignostičke ma, i na nekime.  Tako  se sustvo  Toxoe na serološ

DEMIOLOŠ

osvjećivanh  bolesti  u vjećivanja ooškoj  indikaoticanje prospostava bProgram se ). 

nih voda otpadnih  vakonskim  i u otpadnim

ma i oborins

dmeta općrolu i ocjenčnim odredbjive  vrijednocjenjivanjedaje  savjeto.  Kontrolaprema  speska  vrijednotvene ispravdir s hranooće,  ambaka. Savjetoddeklaracija.

ODJELA 

ka  metode primm specifičnprovodi 

ocara  spp. ške markere 

ŠKOG OD

nje i prompredškolskodgajatelja ciji. Ciljevi oaktivnog pliske suradnodvija u cik

voda ovlaštepodzakons

m vodama  ikim otpadn

će uporabnjivanje zdrabama za hranosti  organe  zdravstveodavne  usla  sukladnocifičnim  odost  obroka vnosti predm, predmelaže  i  uređdavne uslug 

mjenjuju seim uzorcimi  ispitivanjNa  zahtjev e na HIV i h

JELA 

midžba zdrkoj  ustanovi  stručnih edukacije  sristupa odgnje odgajatklusima za r

en  je  za  ispskim  aktimato sanitarn

nim vodama

e i unapreavstvene ispanu u proizizirane  preene  ispravnluge  subjeosti  kakvoćdredbama  zhrane  i  sameta opće ta široke pđaja  za  prge obuhvać

e, osim na a, važnim e  dječjih se može epatitise. 

ravlja u pri  nameću  psuradnika. su usvajanjegajatelja  i rotelja  i roditeroditelje, od

pitivanje kaa.  Ispituju no – fekalna. 

eđenje prpravnosti tevodnji i proehrane  pojenosti  predmktima  u  pće  hrane za  svaku  padržaj  hranjuporabe ‐  otrošnje  (kroizvodnju aju izradu j

redškolskopotrebu  koTeme  za ee pozitivnogoditelja u pelja u osvjedgajatelje i 

kvoće otpase  fizikalniim otpadni

ehrane  e kontrolu sometu, zatimedinih  skupmeta  opće oslovanju obuhvaća ojedinu  grujivih  tvari. materijala 

kozmetičkih kozmetike,elovnika za

oj ustanovntinuirane edukaciju odg  stila  životpromjeni  lošešćivanju odstručne su

11

adnih  voda,i,  fizikalno‐m vodama,

sukladnostim kontrolu,pina  (djeca,uporabe  uhranom  iliispitivanje

upu  hrane.Provodi  sei predmetaproizvoda,,  duhana  i subjekte u

vi edukacije  idabrane  suta  i odnosaših navika  idgovornostiradnike (3 i

1 

, ‐, 

i , , u i e . e a , i u 

i u a i i i 

 

PromoPromocpredavazgrada čimbensudjelovproblemaktivnosstambe

Implem

Namjeropremeposluju programuvjeta pkuhinji sigurno 

Preven

Zoonozegrupa adivlje  žizaražavantroporazinu okruženopće po

ocija zaštitcija  zaštite anjima u dvi  obiteljskihicima  od  jvanja  u  prmatike  mogstima u slučne zajednic

mentacija

a  je  ovog e u školskims hranom, 

ma je veći sprostora, prosnovne škst hrane i p

ncija bjesn

e  su  infekcantropozoonivotinje. Koanja nekomozoonozamasigurnosti nju (obitelj, opulacije. 

te javnog javnog  zd

va susreta sh  kuća.  Temavnozdravsevenciji  zašgu  obratiti,čajevima prce.  

 HACCP su

programa  km kuhinjamčime se osstupanj siguribora i oprekole, proaktosljedično s

noće, trihi

ije  i bolestinoza, kojih orisnici ovogm antropozoa kao o bjesu  odnosu naselje) da

zdravlja i ravlja  orgas predstavnmatske  cjestvenog  znaštite  zdrav,  osposobljritužbi stan

ustava u o

kroz  implema, poboljšaigurava smaurnosti u rademe u kuhintivan pristusmanjenje p

ineloze i d

i  životinja. ima oko stg projekta oonozom. Psnoći, trihinna  rizike  o

alje prenosit

kulture stanizira  se icima suvlaline  predavačaja,  s  cillja,  upoznajavanje  ovlara na susje

Cilj  epotenckao  izpropisasamouih trebslobodslobod

 

osnovne š

mentaciju  Hti  rad  i povanjenje rizidu s hranomnjama, boljp, pravovrepobola od z

drugih ant

Neke od  zootinu. Rezesu  lovci,  šuProgram se snelozi, Q groobolijevanjati znanja čim

  

tanovanjana  područjsnika  javnihvanja  odnoljem  podizaavanja  sa  slaštenih  preda, a u sve

edukacije  jcijalnim  opazvor  zarazeana  su uprave ili Odbao poštovade  pojedincdu (ali i sigu

škole i vrti

HACCP  sustvećati stupaka od pojavm od stranei rezultati isemeno otkrzaraznih bol

tropozoon

oonoza  se mervoar zarazumari,  lugasastoji od poznici itd. Ea,  a  ovakome indirekt

a ju  jedinice h zgrada tese  se  na  uanja  svijestslužbama  kredstavnika ezi ponašan

je  i  osvjeasnostima e.  Pravila  una  razin

dlukom o kuati,  imajući ca  tamo  gdrnost i zdra

iće 

tava  poboljanj odgovorve bolesti pe kuhinjskospitivanja mrivanje poteesti prenos

noza u lov

mogu prenize za zoonori  i druge opredavanja dukacija lovo  educiranitno poboljša

lokalne  sae stanarima upoznavanjeti  o  potrebojima  se  psuvlasnika

nja rizičnog 

ešćivanje kao  što  je u  zajednicii  lokalne ućnom reduna umu dadje  ona  nevlje) drugog

jšati  uvjeternosti svih prenosivih hog osoblja, pmikrobiološkencijalnih osivih hranom

vaca 

ijeti na  čovoze su raznosobe  koje i rasprava ovaca poveća  lovci  mogavaju razinu

12

amoupravestambenihe  stanara  sbi  aktivnogprema  vrstia  o  ulozi  iza zdravlje

stanara  onpr.  otpadi  postoje  i

jedinice,u i svatko bia  je granicae  ugrožavag čovjeka.

  prostora  iosoba kojehranom. Ciljpoboljšanjeke čistoće upasnosti zam. 

vjeka  i  to  jee domaće  isu u  rizikuo pojedinimava njihovugu  u  svomu sigurnosti

2 

e h s g i i e 

o d i , i a a 

i e j e u a 

e i u m u m i 

 

Preeks

Bjesnoćvisoke santropodivljih i zaraziti velike  jnadomaod  bjeincidentsu  svojidirektnodivljim kategordoze cje 

ProgradezinsZavod epidempatogenplaniranjavnozdprovođebudućih 

EdukacPotrebačinjenicpotencijje  predkomaradezinselokalne edukacipoduzim

 

 

spozicijsko

ća  je virusnosmrtnosti, kozoonoza. domaćih žii  čovjek.  Ae  važnosti ak  naseljenesnoće  mta, ali vrlo jeim  poslom om  ili  indirživotinjamarije  osoba  zepiva po she

am  provekcije i destručno  naiološkim  ponih  mikroono, organizidravstvene enju  ili  incih aktivnosti

cija javnoa za učinkovce  da  su  kojalni prenodviđeno  utvca,  koordkcije,  komusamoupra

ija  stanovnmanja adekv

o cijepljen

o oboljenjekoja se uvršTo  je  prvotinja, ali Antirabična zbog  prisu

nih mjesta. ože  biti e važna i zaili  hobijemrektnom  koa  dolaze  uzaštititi  od emi 0‐7‐28 

vođenja eratizacijeadzire  obuhodručjima, rganizama, rano i sustavažnosti  zidenata  te . 

sti i monivitim suzbijomarci  javnsitelji bolesvrđivanje  vdinacija  punalnih  redave,  inspekništva  o  bvatnih sana

nje protiv 

e, bolest  izrštava u skurimarno  bod njih se mzaštita  ljud

utnosti  bjesZaštita  čovnakon  nštita osoba

m  često  izloontaktu  sa   kontakt  objesnoće  pdana. Reva

preventive (DDD) nahvat  i  kvapri  čemu štetnih  čl

avno suzbijaza  grad/opformira  sv

toring s cianjem komnozdravstvesti  i molestvrste  i  brojpredstavnikdara  i  ostakcijskih  služiologiji  komcijskih post

bjesnoće

razito upinu olest može di  od noće vjeka ekog  koje ožene zaraženim osobito  lovpreekspozickcinacija se

vne  i  oa područjlitetu  provstječe  uvidankonožacaanje mjerampćinu.  Zavoeobuhvatnu

iljem kontmaraca proizeni  problemanti. Prograjnosti  popuka  provodalih  predstažbi  i  Zavomaraca  i  otupaka u svo

životinjamaci,  šumari, ijskim  cijepe provodi s j

obvezne u Primorsvedbe  DDDd  u  provođa  (arthropoma dezinfekod  interveu  bazu  pod

trole popuzlazi  iz m  kao amom ulacija ditelja avnika da  te obvezi om neposre

a  i  time mlugari  i  ve

pljenjem  kojednom doz

preventisko‐goran  mjera  naenje  progroda)  i  štetkcije, dezinsenira  u  sludataka  kao 

ulacije ko

ednom okol

mogućoj  zareterinari,  voje  se  provozom svake 3

vne  dezske župana  svojim  hiama mjeranih  glodavsekcije i deručaju  nedoosnovu  za

maraca 

lišu. 

13

azi.  Kako  svažno  je  teodi  kroz  tri3 godine. 

zinfekcije,nije igijensko  –a  suzbijanjaaca  čije  jeatizacije odostataka  u  planiranje

3 

s e i 

, 

– a e d u e 

 

Istraživ

Programjavnozdgrozniceprovođekomara 

Centar

Posebnoprijenosindicira savjetniidentifikpomažu

 

PROGR

Inform

Često  pmeđusoorganizaBilten „obrazovrad,  uspkorisnimvlastitiminformirkorisnikmedicin

 

Trenin

Treningprevencrazvoju dosadašrazvoju kao  rizštetnost

vanje prisu

m  se  prodravstvenoge,  Chikungenja prograca, uz elimi

r za dobro

o  educiransa krvlju i spse serološkika  izložilekacije  osobu u daljnjim 

RAMI ODJ

mativno ed

podcijenjen obnu komunacijama.  „RIzik“  svimvanje, zdravpješne  projm  aktivnostm  radu.  Stranje  i  potke i stiže pošne u Primors

ng životnih

g  životnih cije  ovisnoosobina  i ušnjim  istraovih rizičniični  faktoriti rizičnih p

utnosti te p

vodi  zbogg značaja  (vunya  i  dr.;ama je dostuinaciju legla

ovoljno an

i  i  licencirapolno prenoko testiranje  riziku.  Sabe,  čime  jekoracima d

JELA ZA PR

dukativni 

aspekt  prenikaciju raz

ma koji  radevstveni odgojekte  i  rezutima  u našotoga  je  naticaj  na  surštom na adsko‐goransk

h vještina 

vještina  jsti  i  nasiljuvježbavanjaživanjima ih ponašanji.  Program,ponašanja i 

praćenje r

g  biološkogvektor uzroč;  zbog  uboupna, sveoba i smanjenj

nonimno i

ani  savjetniosivih bolese na bolestiavjetovališne  zajamčendijagnostike

REVENCIJ

bilten RIz

evencije,  tiličitih profil

e  s djecom oj, savjetovultate,  a  svioj  zajedniciaša  publikaradnju.  Biltrese svih oskoj županiji

e  programja  koji  se ju vještina kpokazale 

ja i to kao p,  pruža  infkonzumiran

rasprostran

g  (sposobnčnika zarazodnih  alergbuhvatna i ke populacij

 besplatn

ici  provodesti (HIV, Hei osobama kni  rad  i  lna  njezina e i liječenja k

U OVISNO

zik 

iče  se  ulagla stručnjak

i mladima vanje, socijaima  nama   za  koje macija  istovten  „RIzik“snovnih i sr. 

m  primarnetemelji  nakoje su se uvažnim  u

preventivni formacije  onja cigareta

njenosti az

nosti  prilanih bolesti:gijskih  reakkontinuirane.  

o savjetov

e  savjetovanpatitis B i Hkoje su se paboratorijsanonimnoskao i ostvar

OSTI 

anja  u  vlaska zaposlen

i dotiču bialna skrb itdomogućavaožda  i nismremeno  pr“  izlazi  dva ednjih škola

e a u u i o a, 

zijskog tigr

agođavanja : malarije, žkcija)  ove  vna edukacija

vanje i tes

nje  s  ciljemHepatitis C).po vlastitoj ko  testiranst.  U  slučajrenju psihol

stite  potenih u mnogo

tne  teme kd., pruža pria  da  se  upomo  znali,  a rilika  za  pputa  godi

a te ordinac

rastog kom

i  brzog žute groznicvrste.  Načina o osnovam

stiranje na

m  smanjenj. Prilikom saprocijeni i pnje  provodju  potrebeoške podrš

cijale,  inforobrojnim us

kao  što  su iliku da preoznamo  s  umogu nam

promociju, šnje,  besplcije obiteljs

14

marca  

širenja)  ice, Denguen  i  sadržajma biologije

a HIV 

a  rizika  odavjetovanjapo procijenide  se  bez,  savjetnicike. 

rmiranost  itanovama i

odrastanje,dstave svojuspješnim  im pomoći umjesto  zalatan  je  zake i školske

4 

i e j e 

d a i z i 

i i 

, j i u a a e 

 

alkoholaskupinaodluka, naglasita ne samProgramprovodegoranskstručnihliječenježupaniji

 

CentarUnazad mladih. generacNastavnzaštite m SkrininU suradpregledškola s ca primje SavjetoSavjetodna otocroditeljipoticanjsocijalni prevenPo  potpsihodijintervjusavjetodu  rad 

a  i  droge, ama. Razvijarješavanja

ti da je riječmo o poučam  je module  ga  razredke  županijeh suradnikae  ovisnosti,i.  

r za promi  desetak  gPušenje, 

cije u genernom zavodumentalnog 

ng mentaldnji s Odjeloa  i procjepciljem ranoenom jedno

ovalište zadavni i psihima Krk, Creima  i  proje  na  usvih vještina nciji bolestitrebi,  psihojagnostiku uua.  Na davni/psihouključuje 

razbija  prea se samopoa  sukoba,  zč o seriji inteavanju i predaran  i namdnici  i/ili  ste  osigurava), supervizij,  a  u  surad

icanje i zagodina  sve ovisnosti, raciju, javljau za  javno zdravlja.  

nog zdravom školske ljivanja, prog otkrivanjaostavnog i k

a mlade oterapijski es i Mali Lošosvjetnim ajanje  poznužnih u pri  te  zdravimolog  provouz provođetemelju 

oterapijski  ri  obitelj, 

edrasude  i ouzdanje tezauzimanja eraktivnih rdavanju. 

mijenjen učetručni  suraa  radne  maju  i evaluacnji  s  iskusn

aštitu mense  više  sunasilje,  depaju sve ranijzdravstvo P

vlja i sveučilišnovodi se ska rizika za mkratkog skrin

rad s adolešinj. Temeljdjelatnicimzitivnih  staromicanju zm  stilovima odi  sveobunje struktutoga  za

rad. Po potkao  podrž

moguće  zae komunikacza  sebe  i 

radionica na

enicima od adnici.  Nastaterijale,  eciju pod vodnim  i  prizna

ntalnog zduočavamo  spresija,  suije. SukladnoPrimorsko‐g

ne medicinerining menmoguće proning upitnik

scentima i rjne zadaće sa  jesu avova  i zdravlja života. 

uhvatnu riranog počinje trebi  se žavajući 

blude  kojecijske i socijsuočavanja

amijenjenih

trećih do  stavni  zavoddukaciju  vodstvom Odjatim  stručn

dravlja – Ss  problemimcidi  i  sl.  so promjeni goranske žu

e, u okviru talnog zdrableme u meka pod naziv

roditeljima savjetovališ

  su  često jalne vještina  sa  stresn  aktivnom 

sedmih  razrd  za  javno oditelja  prjela za prevnjacima  iz o

Savjetovalma  u  zaštitve  su  češćZakona o zupanije orga

redovnog kavlja učenikentalnom zvom „Moje 

provodi se šnog i eduka

prisutne  u ne, vještinenim  situacijuvježbavan

reda osnovzdravstvo ograma  (nvenciju  i  izvovog  podru

ište za mlti  mentalnoće  pojave dravstvenoanizirana  je

kalendara sika 7. razreddravlju djecsnage i pot

u Rijeci, Deativnog rad

15

vršnjačkime donošenjajama.  Valjanju vještina,

ne  škole, aPrimorsko‐astavnika  ivanbolničkočja  u  našoj

lade og  zdravljakoje  se,  izoj zaštiti, prie djelatnost

istematskiha osnovnihce i mladih,teškoće“. 

elnicama, tea s djecom,

5 

m a a , 

a ‐i o j 

a z i t 

h h , 

e , 

 

okolinskCZSS‐a apsitenc

PrograProgramsamorerazumijrazumijučinkovdjeteta aktivnijevrtićimafakultetSAD‐a.  

Grupn

Posebaneduciraodlazi  ugrupu oTrajanjeje  1,5 članovadobrovovremengrupe,  šprilagodpostupkdovesti komuni 

Izvanb

ki  faktor.  Ki  ODO‐a  pocije u određ

am socio‐em  PATHS  jegulaciju  i vjevanje  (emevanje).  PAvitosti ovogu  školsko e  sučeljavaa  i  nižim  ratom  pod  vo

i psihoter

n  tim,  kojna  terapeu  zatvor  govisnika koje  grupnog sat.  Grupu,  otvorenoljnoj  baznom ulaze, ašto  ovisi  o dbe  složenoka nije da sedo  prom

kacije i bolj

bolničko lij

Kod  problemosebno  se đenom vrem

emocionaedan  je  od vještine  rješmocionalna oATHS  progr programa okruženje, nje  s  izazoazredima  oodstvom  dr

rapijski ra

i  se  sastouta,  jednodje  organizi se nalaze psihoterapiu  sačinjavanog  je  tizi.  Novi a povremennjihovom 

osti  organize ličnost ovijene  ponaih emocion

ječenje ov

matike  ekspustraje  u  p

menskom ro

lnog razvonajboljih  š

šavanje proosviještenoram  razvijeočituju  se promovira

ovima  učenjsnovnih  škor.sc.  Josipo

d s ovisnic

oji  od  dva om  tjedno zira  i  vodi u pritvoru. ijskog  rada   4  do  10 pa  i  na članovi  s no  izlaze  iz boravku  u zacije  društisnika promšanja,  uvidnalnih odnos

visnika  

Na  lokaovisnicimizvanboldanom uovisnicimDjelatnopsihijata

perimentiraprovođenjuoku (6 mjes

oja PATHSškolskih  problema krozst, afektivnn  je,  proveu podizanj

aju  se  dječjja  te  odnoola,  provodm  Bašić  te

cima u pe

pritvoru.  Rtva  i  zahtjemijeni, nego da  u  vlastsa.  

litetu Kalvama  i  njihlničko  liječu dvije smjema  i ostalimost obavljajuar, psiholog 

anja  s  drogu  propisaneeci ili jedna

S ‐ RASTEMograma  kojiz  regulaciju no‐kognitivneden  i  evaju  kompeteje  sposobnsi  s  učiteljidi  u  suradnautorom  p

enalnom s

Radom  u  gevima  koje da se liječetite  stavov

arija 8, odvihovim  občenje  ovisnene, što omm korisnicimu dva stručni viša medi

gama  s  klijee  posebne  godina). 

M i  cilja  na  raemocija, p

na kontrola aluiran  u  viencija  kojimosti  slijeđeima  i  vršnjanji  s  Edukacprograma M

sustavu 

grupi  postiždruštvo  prenjem postie  i  ponaš

ija  se  redoviteljima.  Rnosti  odvijamogućuje cjema koji trebna tima kojcinska sestr

entima  upuobveze  te 

azumijevanjponašanja  i   i socijalnoiše  zemaljama  se  jača uenja  razrednacima.  Progcijsko‐rehabMark Green

e  se  veća red  njih  pognu takvi uvšanje,  novo

vni  izvanboRad  u  Oa  se  svakelodnevnu baju savjet eg sačinjavara.  

16

ućenima  ododržavanju

je  emocija,kognitivno‐kognitivnoa.  Dokazi  ouključenostnih  pravila,gram  se,  ubilitacijskimnbergom  iz

mogućnostostavlja.  Ciljvjeti koji ćeoga  načina

lnički  rad  sdsjeku  zaim  radnimdostupnostili  liječenje.aju liječnik‐

6 

d u 

, o o o t , u m z 

t j e a 

s a m t . ‐

 

PROGR

CijepljeNajdjelodirektnoinformirpoticanjdjevojakdjelovatcijepljenznatno 

 

Centri Osnovnsmanjenmaternsmanjenpodizanglede  spomoć reproduedukaci(radionitribine, specijalPAPA te 

PrevenedukatProgramodgojnatežište senzibilštetnih Krajnji  jškola bida  razvpozitivndevijatn

RAMI ODJ

enjem i dotvornije  moj  vezi  s ranost,  jačaje na odgoka.  Cilj  proti na povećnjem djevojsmanjiti poj

za mlade i  cilj progranje  raširenice,  smanje broja nnje svijesti  iseksualnog školama u uktivnom  zijom  interice, vršnjačrad  u  m

iste  školskeest, skrining

ncija  boletora, roditm  je  namija predavanjprograma iziranju rodpo zdravlje je učinak oli što kvalitiju djelotvone  slike  o nih ponašan

JELA ŠKOL

odatnom mjere  sprečnastankom

anje  uloge vorno  spolograma  je  sanje znanjajčica u VII rjavnost rak

 – savjetoama  je proosti  spolnoanjena  kveželjenih  tr utvrđivanjzlostavljan

provedbi szdravlju.  Prraktivnim ka edukacijaloj  grupi,e medicineg na Chlamid

esti  ovistelja i odgenjen  roditja i vođenjeje  na  spoz

ditelja i prosi na usvaja

ovakvog obletniji, tako ornu kontrosebi...)  te nja. 

LSKE I SVE

edukacijočavanja  infm  raka  vobitelji,  prno ponašansustavnom a, promjenurazredu proa vrata mat

ovališta otmicanje  i  zo  prenosivihvaliteta  žrudnoća  i pe veličine pnja  te  poustavne edrogram  se metodamaa), kroz pre  savjetova  psihologa diu trachom

snosti  i gajateljateljima  učee radionica uznaji  ozbiljnsvjetnih djenju znanja olika edukacda roditelji

olu nad svojna  vrijeme

EUČILIŠNE

om protivfekcije  humrata  materovođenje nje, kao  i  redukacijomu stavova i otiv HPV, prternice u zre

tvorenih vzaštita općeh  bolesti  i života...), pobačaja, problema ticanje  i ukacije o provodi 

  učenja edavanja, lišni  rad i  organizir

matis i HPV t

drugih  d

enika  viših upoznajemonosti  i  rasplatnika na po neposredcije  stvaranji mogu boljjim životome  prepozna

 MEDICIN

v HPV infemanim  papirnice  jesukontinuiranedoviti ginem  roditelja, usvajanje orije njihoveelijoj dobi.

vrata eg  i  reprodnjihovih  p

rane  ginekote ultrazvuč

devijantni

razreda  oso ih s probleprostranjenpotrebu aktnim posljedje preduvjee razumjet

m  (razvoj sati  djecu  s 

NE 

kcije iloma  virus,  uz  cijepnog  spolnogekološki preučenika  i 

odgovornog   izloženosti

uktivnog  zdposljedica  (n

ološke  pregčni pregled 

h  ponaš

snovne  škoemima boleosti  probletivnog mijendicama oviseta  kako bi i svoju djecamopouzdapovećanim

som  (HPV) pljenje,  kog  odgoja  uegledi  spolnprosvjetnihspolnog poi ovoj virus

dravlja djecneplodnost

glede  koji  ogdje je to p

anja  – 

ole.  Kroz  zdesti ovisnosema  bolestnjanja stavoničkog ponaodnos  rod

cu i sebe, ponja  i samop

m  rizikom  z

17

koja  je  uompetentnau  školama  ino aktivnihh  djelatnikaonašanja tenoj bolesti,

ce  i mladih,,  rak  vrata

obuhvaćajupotrebno. 

Edukacija

dravstveno‐ti. Posebnoi  ovisnosti,ova i navikaašanja. ditelj‐dijete‐omoći djecipoštovanja,a  neko  od

7 

u a i h a e , 

, a 

u 

a 

‐o , a 

‐i , d 

 

Debljin

ProgramCiljevi  srada  jejelovnikKako  jeuvjetovsocijalnposebnostupnjeodgojniprogramrizične  stih razres  povećčesto pživota prehramu prograpodiže snavikam Prvašić Kako  jeusmjere

domaćukomuni

na je bole

m  je  namijesu ovog pro  kroz  predka školske k debljina  van  nasljeim uvjetimo  prehramm  tjelesnm  elemmom  djelujskupine mleda osnovnćanom  autoovezana s nkombiniranmbenih navamu obveznse razina znma i potrebn

u kući – škoe  u  pripremen  educiran

u  zadaću  bekacijskih vje

st – hrana

enjen  učenograma primdavanja,  rauhinje.  išeznačan pednim  faka,  stilovimabenim  navne  aktivnomentima, je  se  na  padih – učene škole. To onomijom, nepravilnimnim  s  psihovika, stila živnih mjera tenanja i izgranoj tjelesno

ola odgovomi  i  prilagonju  roditelj

ez  suza,  preština, stilo

a može bit

nicima  V‐VIImarna prevdionice,  cil

problem ktorima, a  života, vikama  i osti  te 

ovim posebno nike VI–je doba koja  je 

m obrocima,ološkim  prvota, obitelje sustavnomađuju stavooj aktivnosti

rnog roditeodbi  djetetaa  o  adekva

rilagodbe  nve roditeljs

ti i lijek 

II  razreda, vencija debjane  pregle

,  lošim prehomjenama.jske anamnm edukacijoovi o zdravim.  

eljstva a  za  školu atnim  način

zahrazi škse moškooksuvpoodteš

a  društvo  vskog odgoja

roditeljimaljine  i  reorgede  učenik

hrambenim.  Analizom neza, posebom učenika,m stilovima

presudna  unima  pomohtjevima  kozvije pozitivkolskom okvode  kroz

ogu  susresolu, kao  i  faolinu  te  ivremene mtrebnim  znnose  na škoća  u  svršnjaka  (so, dobre i loš

a  i  nastavnganizacija  ška,  savjetov

m navikama,postojećenim ciljanim, roditelja i a života, pra

uloga  roditoći  djetetu,oje  polazakvan odnos pruženju. U z  različite sti  prilikomazi prilagodh  kroz  ig

metode  i  obnanjima  i  vjrazvoj  radsvladavanjuocijalizacijaše odgojne 

icima  osnoškolskih  kuhvališni  rad 

, sjedalački  situacije m pregledimprosvjetnihavilnim preh

telja,  ovaj  j,  da  se  onk  u  školu prema stjecanizu radionsituacije  s 

m  polaska dbe djeteta ranje  ulogblike  rada, eštinama.  Sdnih  navik  nastavnoa  i  asertivnopostupke. 

18

ovnih  škola.hinja. Obliki  kreiranje

m načinomna  terenu,ma koji nisuh djelatnika,hrambenim

je  programo  prilagodinameće  teanju znanjaica roditeljikojima  sedjeteta  una školsku

ga  i  drugeopskrbljujeSituacije  seka,  pojavuog  gradiva,ost),  razvoj

8 

. k e 

m , u , 

m 

m i e a i e u u e e e u , j