Nafta i Gas Uvod Savremena proizvodnja električne energije u ogromnoj meri zavisi od fosilnih goriva , posebno se to odnosi na naftu i prirodni gas. Za tržište električne energije u budućnosti , postoje jake pretpostavke da će veoma [najvećim delom] zavisiti od prirodnog gasa [ industrijske zemlje povećavaju koriscšćenje turbina sa kombinovanim ciklusima na bazi prirodnog gasa,obzirom da su efikasnije i jeftinije za konstrukciju ]. Prirodni gas je takodje mnogo čistiji [ u ekološkom smislu], nego ostala fosilna goriva . Globalno gledano, predvidja se da će upotreba prirodnog gasa za proizvodnju električne energije , biti 2025 . godine dvostruko veća nego što je bila 2001. Rast upotrebe prirodnog gasa je uslovljen [ i praćen ] razvojem tehnologija prerade prirodnog gasa, kao i daljim investicijama u eksploataciju rezervi ovog resursa. U svetu koji se ubrzano razvija uloga prirodnog gasa je i da ponudu izvora goriva za proizvodnju električne energije učini raznovrsnijom i time spreči nastajanje kriza [posebno se odnosi na Centralnu i Južnu Ameriku, gde postoji ogromno oslanjanje na potencijal vodotokova, pa prilikom velikih suša dolazi do energetskih kriza, i zastoja u isporuci električne energije] . Prirodni gas je vrlo popularna opcija i veoma zastupljena u mnogim zemljama , posebno kada se radi o proizvodnji električne energije . Širom sveta, potrošnja prirodnog gasa raste, u periodu izmedju 1975-2001. godine po godišnjoj stopi od 6,9 % , što ga stavlja na visoko drugo mesto po stopi rasta potrošnje, odmah iza nuklernih goriva [ koja su beležila godišnji rast potrošnje od 17.5 % tokom istog perioda] . U pojedinim slučajevima, vlade su pokušavale da smanje rast upotrebe prirodnog gasa . 70-tih, Američka vlada je pokušala da zakonskom regulativom ograniči razvoj tehnologija za upotrebu prirodnog gasa, kao i da smanji njegovo korišćenje u već postojećim sistemima za proizvodnju energije [“Energy supply and Enviromental Act in 1974.”]. To je trajalo sve do 90-tih, kada se došlo do pouzdanijih saznanja o zadovoljavajućim rezervama prirodnog gasa, uz prevladavanje njegovih ekoloških

1

prednosti nad ugljem, što je zajedno uticalo na popuštanje restriktivne politike, i dalo novi zamah razvoju tehnologije za preradu i upotrebu prirodnog gasa. Prirodni gas je bio posebno korišćen u bivšim sovjetskim republikama, gde je , u poslednje tri decenije, njegovo učešće u proizvodnji električne energije bilo izmedju 40 i 50% ukupne upotrebe gasa . Oslanjanje na prirodni gas u proizvodnji električne energije , će biti i dalje na snazi u ovim zemljama, sa prognozom da će procenat učešća prirodnog gasa u ukupnom snabdevanju električnom energijom biti i do 51 % .

Sto se tiče nafte, u naredne dve decenije se očekuje znatno snanjenje učešća u proizvodnji energije, gledajući najveći deo sveta. Razmatranja vezana za bezbednost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, sigurnost i konstantnost nabavke i isporuke,energenata i proizvedene energije, povela su mnoge zemlje u pravcu velikih smanjenja upotrebe nafte [kao goriva za proizvodnju el. energije] . S druge strane, Zemlje Srednjeg Istoka drže značajan [ako ne i presudan deo] tržišta goriva, kao i najveći deo rezervi nafte, pa se očekuje da će i dalje , najveći deo električne energije proizvoditi koristeći naftu kao pogonsko gorivo. U pojedinim delovima sveta, gde se još uvek veliki deo populacije oslanja na tradicionalna goriva [ kao što je drvo i životinski otpad ], moze doći do

2

kratkoročnih povećanja upotrebe nafte [ dizel-generatori ], obzirom da ne postoji ukupna povezanost potrošaca sa nacionalnim energetskim sistemima, ali uspostavljanjem zaokruženih sistema, i taj trend povećanja će nestati. Iako se očekuje da će najveći deo svetskog uvoza i dalje sačinjavati sirova nafta , prognozira se da će derivati nafte predstavljati rastući faktor, pogotovu kad zahtevi za njima budu prevladavali pojedinačnu domaću proizvodnju. Očekuje se da će proizvodi rafinerija sačinjavati i čitavih 25% uvoza [na svetskom nivou] , za 2025. godinu, u slučaju visokog rasta [što bi bilo ogromno uvećanje u odnosu na 13% iz 2002. godine].

3

Nastanak i sastav Sirova nafta i prirodni [zemni] gas, po sastavu predstavljaju smeše različitih ugljovodonika čiji se molekuli uglavnom sastoje od ugljenika [C], vodonika [H], a ponekad od azota [N], kiseonika [O] i sumpora [S]. Zavisno od temperature i pritiska , u nalazištima se mogu javiti u : - tečnom - gasovitom - čvrstom stanju Za sirovu naftu i prirodni gas možemo reći da su nastali od belančevina, ugljenih hidrata i masti kao ostataka biljnih i životinjskih planktona, čija je životna sredina bila voda ili more. Tokom godina dolazi do postepenog truljenja tih organizama u slojevima sedimenata, u kojima ili nema kiseonika, ili je veoma malo zastupljen . Mikroorganizmi prodiru kroz naslage bogate ugljenikom, do slojeva sedimenata,formirajući fini , zrnasti škriljac [“ source rock”] .

4

Dubljim polaganjem novog sloja sedimenata, oni bivaju izloženi snažnom dejstvu povišene temperature i pritiska , dolazi do procesa “prirodne” destilacije organskog materijala i stvaraju se sirova nafta i prirodni gas.

Presek i transformacija slojevasedimenata

5

Prikaz : kako pojedini slojevisedimenata deluju kao rezervoarisirove nafte i gasa

Nalazišta nafte i gasa suštinski se razlikuju od nalazišta uglja po tome što su slojevi više ili manje impregnirani sirovom naftom ili prirodnim gasom . Da bi se eksploatisala nafta ili gas, potrebno je , pored bušenja i pronalaska smeše slane vode [uvek prisutne] , nafte i gasa, izvršiti odvajanje nafte i gasa od slane vode . Odnos nafte i gasa u nalazištu je važan faktor, i definisan je pritiskom pod kojim se nalaze. Vrlo je redak slučaj nalazišta sirove nafte bez prirodnog gasa. Čak i ona najsiromašnija gasom, sadrže po nekoliko Nm3 / toni nafte , dok ,recimo, nalazišta u Venecueli i Iraku imaju po stotinu Nm3 / toni nafte . Prirodni gas predstavlja smešu gasova gde najveću ulogu igraju ugljovodonici : - gasoviti metan CH4 - etan C2H6 - propan C3H8 - butan C4H10 - teži ugljovodonici [pri atmosferskom pritisku su u tečnom stanju] Prirodni gas možemo podeliti na : - suvi [ koji sadrzi manje od 60 g / Nm3 kondenzovanih ugljovodonika ] - vlažni [ - I I - vise od 60 g / Nm3 - I I - - I I - ] Prirodni gas se može javiti i kao metan za vreme stvaranja uglja . Uz ugljovodonike, u prirodnom gasu se mogu javiti i drugi gasovi : - azot i ugljen dioksid - helijum - sumpor dioksid Zajednička karakteristika ovih gasova je da smanjuju toplotnu moć prirodnog gasa.

6

Svetsko trzište nafte Većim delom 2003. godine cene sirove nafte su se zadržavale blizu vrha vrednosti priželjkivanih od strane proizvodjača, okupljenih u organizaciju OPEC [“Organization of Petroleum Exporting Countries”]. 22-28 $ za barel , predstavljao je taj opseg cena, koji su vrlo disciplinovano i kontinuirano branile zemlje članice OPEC-a , ne pokazujući preterani interes za najavljeno smanjenje proizvodnje. Krajem 2003. godine dolazi do iznenadnog skoka cena , koji je bio rezultat tri osnovna faktora ; - generalni štrajk protiv Chavez-ovog režima rezultovao je iznenadnim gubitkom većeg dela izvoza nafte iz Venecuele - unutrašnji problemi i konflikt u Nigeriji - mogućnost povratka u normalu Iraka, u smislu celog njegovog naftnog sektora, ostaje krajnje nepredvidiva, obzirom na posleratna dešavanja, nejasne ingeren- cije nove Iračke vlade, i nestabilnu bezbednosnu situaciju u zemlji, kao i naru- šenu infrastrukturu vezanu za ceo proces eksploatacije nafte . Iako su , kao ozbiljna i moćna organizacija , preduzeli mere da se tržište “izbalan-sira” [pojačano proizvodnjom i izvozom ostalih zemalja članica], očigledan nedostatak kapaciteta, na svetskom nivou, doveo je do skoka cena.Čak ni završetak nemira u Venecueli, i završetak konflikta u Nigeriji, nisu doprineli da se nivo cena nafte spusti ispod 30 $ za barel, i taj trend je važio tokom čitave 2004 godine.

7

Na kontinuitet tih visokih cena tokom 2004. godine, takodje su vrlo značajno uticali faktori kao što su : - nizak nivo državnih intervencija u poslovanju - povećana potrošnja nafte u Aziji, u zemljama sa jakim razvojnim tendencijama - nastavak krajnje nestabilne situacije u Iraku. Malo labaviji režim cena se očekuje tokom 2005. godine , ali takva situacija sigurno neće potrajati, prevashodno zbog uspeha tržišnih strategija koje OPEC u poslednje vreme koristi, menadžmenta ponašanja tržišta [“management of market behavior”] tokom poslednjih smanjenja proizvodnje. Za proizvodjače iz OPEC –a veći izazov predstavlja mogućnost da učvrste cene na duži period , od nekoliko godina, dajući tako mogućnost onim proizvodjačima koji ne pripadaju OPEC-u. Zemlje OPEC-a ne samo da će morati da demonstriraju veliku disciplinu na održavanju nivoa cena koji su sami postavili, već ce morati da ubede i odabrane proizvodjače, koji ne pripadaju OPEC-u, koje su prednosti uzdržavanja od prevelike proizvodnje. Ostaje da se vidi da li će ovakva koalicija biti u stanju da prikaže potreban nivo uzdržanosti, neophodan da bi se uspešno sproveo zacrtani menadžment tržišta, kontrolu i usmeravanje. Bez obzira na dokaze da su strategije OPEC-a bile uspešne, princip smanjenja stopa proizvodnje [“cutback strategies”] je istorijski gledano , uvek imao limitirane domete. Neki interesantni statistički podaci :

8

- Svetska potrošnja nafte je porasla za otprilike 1.4 miliona barela dnevno - industrijski razvijene zemlje čine 55% tog porasta - zahtevi za naftom u zemljama u razvoju su porasli za 0.7 miliona barela dnevno [ gde Azijske zemlje u razvoju zahvataju čitavih 81% - porast potražnje u Latinskoj Americi beleži samo umereni rast - u bivšim sovjetskim republikama, posle velikog porasta u 2000. godini, prvog

posle više od decenije,nema povećanja potražnje za 2003. i 2004. godinu. - Na svetskom nivou, u 2004. godini, potražnja bi trebalo da naraste na oko

1.7 miliona barela dnevno . Istorijski gledano , tržišne strategije OPEC-a su se često završavale neuspehom. Linija uspeha koja se može povući , uzimajući u obzir poslednjih pet godina , rezultat je zategnutih uslova na tržištu dodatno okarakterisanih niskim nivoom intervencija, i velikom disciplinom OPEC-ovih članica. Trenutno, proizvodnja van OPEC-a, uz izuzetak par zemalja Persijskog Zaliva, je zanemarljiva, pa je postizanje konsenzusa u okviru OPEC-a lakši zadatak . Obzirom na očekivani, veći porast proizvodnje zemalja koje nisu članice, kao i najavu nekih članica OPEC-a da će ići na povećanje proizvodnje u narednim godinama, biće sve teže postići slaganje medju članicama, i konsenzus po pitanju nivoa cena . Ukoliko se poslednja kretanja na tržištu nafte uključe u srednjoročne prognoze, javljaju se značajna i zanimljiva pitanja : - da li će se cene zadržati u dosadašnjem, od strane OPEC-a priželjkivanom trendu [ a kao rezultat strategije smanjenja proizvodnje], ili će rast proizvodnje van OPEC-a dovesti do ometanja rasta cena ? - Da li će se obećavajuci pokazatelji izuzetnog ekonomskog rasta u Aziji održati, ili će

ponovo doći do recesije [kao što je bilo u periodu 1997-1999.] - Da li će napredak tehnologije garantovati razvoj snabdevanja naftom čak i u slučaju da dodje do povratka tržišne situacije koju odlikuje trend niskih cena ? Ubuduće, može se očekivati dosta nestalno ponašanje, kako na tržištu nafte, tako i sa aspekta cena, koje će zavisiti od još nepredvidljivih okolnosti vezanih za politiku, ekonomiju , pa i prirodne uslove. Dobro je poznato, da, na primer , tenzije na

9

Bliskom Istoku, u značajnoj meri mogu uticati na poremećaje normalnog nivoa proizvodnje, kao i na trgovinske tokove. Isto tako , teško je očekivati da može doći do ozbiljnih napuštanja utvrdjenih okvira cena, u nekom dužem vremenskom periodu. Realno, visoke cene odvraćaju od velike potrošnje, i ohrabruju marginalne, ali dovoljno velike izvore nafte i ostalih energenata, na povećano učešće. Limirajući faktori za dugotrajan rast cena uključuju zamenu nafte drugim gorivima [prirodnim gasom], marginalni izvori nafte postaju rezerve [u trenucima kada cene rastu], dok se nekonvencionalni izvori nafte smatraju rezervama [ pri još višim cenama ]. Napredak u istraživanjima resursa, kao i tehnološki napredak u eksploataciji bi trebalo da smanje cene nafte, onda kada dodatna naftna nalazišta [i bolji tehnološki postupak] budu postali deo rezervi . Nekoliko osnovnih prognoza za svetko tržište nafte , prema IEO 2004 [“Intenational Energy Outlook 2004”] : - oćekuje se održanje strategije menadžmenta tržišta na osnovama niskog nivoa

intervencija, povećane potražnje u Aziji, posleratne situacije u Iraku, mali pad tokom 2006. , i umereni porast na prosečnoj stopi od 0.7 % do 2025. godine

- eksploatacija sa dubina ,kao i inicijative za razvoj će biti nastavljene širom sveta

[Atlantski basen je javlja kao glavni izvor za proizvodnju nafte za Latinsku Ameriku i Afriku] .

- tehnologija i dostupnost resursa će nastaviti da čine važan deo porasta proiz- vodnje nafte pri postojećim cenama .

- niske cene tokom 1998. I 1999 . godine u znatnoj su meri usporile razvoj u

nekim regionima koji obećavaju da će biti značajan deo svetskih rezervi [primer Kaspijskog basena ] .

- ekonomski razvoj Azije je od ogromnog značaja za dugoročni rast tržišta.Oče-

kuje se stvaranje čvrstih veza izmedju snabdevača sa Srednjeg Istoka i zemalja u razvoju iz Azije.

10

- iako se očekuje da ce značajno da poraste udeo OPEC-a u ukupnom snabdeva- nju svetskih potreba [tokom naredne dve decenije] , smatra se da će i dalje pos- tojati jaka tendencija odredjenih snaga da se cene podignu u znatnoj meri. - nepoznanice vezane za ovo predvidjanje su brojne , i njihov uticaj suštinski

bitan . Situacija u Iraku, “Rat protiv terorizma” , nesigurnost ekonomskog oporavka Azije, Japana , uspeh ekonomskih reformi u Kini [ i politička situacija], nastavak društvenih nemira u Venecueli, uticaj Brazila na druge ekonomije Latinske Amerike, izgledi za ekonomski oporavak bivših sovjetskih republika, kao i mogućnost političkog diskontinuiteta, a time i diskontinuiteta zacrtanih politika u oblasti nafte, čine buduće ponašanje tržišta nafte moguće drugačijim od predvidjenog .

- ukupna svetska potrošnja bi trebalo da raste po stopi od 1.9% za predvidjeni

period, od nekih 77 miliona barela dnavno [2001. godina] , pa do 121 milion barela dnevno , za 2025. Sektor transporta je najveća komponenta u upotrebi nafte , i očekuje se veliki porast u budućnosti . Značaj nafte u drugim sektorima se može donekle umanjiti koristeći druga goriva, nuklearnu i električnu energiju, ali se dosada jos nije našao alternativni izvor energije, koji bi na zadovoljavajući način , ekonomski prihvatljivo, mogao da zameni potrošnju nafte u sektoru transporta.

Do 2025 godine se očekuje veliki porast potražnje za naftom, obzirom na predvidjeni porast potrošnje sa 36 miliona barela dnevno [za slučaj visokih cena ], pa do 56 miliona barela dnevno [za slučaj niskih cena]. Postoji široko rasprostranjeno slaganje da resursi nisu ključni problem do 2025. , da veću važnost imaju politički , ekonomski i ekološki aspekti , kao i veliki geostrateški sukobi, koji mogu presudno uticati na razvoj dogadjaja u oblasti ponude i potražnje nafte. Kao dodatak , evo standardnih argumenata protiv niske cene nafte: ♦ proizvodjačima ne odgovara niska cena nafte, jer manje zaradjuju, a i manji bi

bio njihov uticaj u svim sferama ♦ Razvijene zemlje su zagovornici antifosilne politike , motivisani uglavnom svo-

jim geostrateškim ciljevima , željom da ne zavise od kriza, željom da upravljaju što većom količinom svetskih resursa, a odnedavno su i jako zastupljeni ekološki aspekti. Zbog gore nabrojanog, ove zemlje imaju značajna ulaganja u povećanje ekonomske efikasnosti, istraživanja obnovljivih izvora energije , razvoj novih i povećano korišćenje postojećih kapaciteta za nuklearnu energiju.

11

Niska cena nafte bi obezvredila ulaganja u ovim pravcima. ♦ niska cena nafte se priželjkuje jedino od strane zemalja u razvoju, kao i zemalja u tranziciji [ koje bi u tom slučaju imale manje problema u pokretanju proiz- vodnje, rešavanju budžetskih deficita, podizanju ukupnog standarda, lakše bi sprovodili infrastrukturne projekte i ulaganja itd. ] . Nepolitička [dakle realna, tržišna u smislu ponude i potražnje] cena nafte bila bi oko 5$ za barel. Trenutna , važeca cena nafte na tržištu je od 24-28 $ za barel .

12

Rezerve nafte i prirodnog gasa Akumulacije ugljovodonika koje se nalaze u prostoru izmedju sedimentnih stena, položene veoma duboko ispod površine, nazivaju se “poljima” nafte i prirodnog gasa. Izraz polja se odnosi na oblast na površini, iako se zapravo radi o podzemnim rezervoarima, pa i o višestrukim rezervoarima akumulacija ugljovodonika. Odavno je shvaćeno da će moći da se iskoristi samo deo tih akumulacija , ponekad se radi o visokom procentu, preko 80% , ali je najčešće iskorišćenje daleko manje .

13

Rezerve nafte i prirodnog gasa predstavljaju procenjene količine ugljovodonika, koje se mogu iskoristiti iz akumulacija koje još nisu u eksploataciji. Postoji nekoliko značajnih klasifikacija rezervi, jedna od njih je podela na : - verovatne [ “probable”] , za koje postoji velika verovatnoća da će biti u eksploa-

taciji, obzirom na ekonomske i operativne uslove - moguće [“possible”], za koje se smatra da je verovatnoća njihove eksploatacije

daleko manja, kao posledica tehničkih i logistickih problema, uporedo sa ekonomskim , ugovornim , pa i regulatornim nedefinisanostima .

Zašto je važna procena količina rezervi nafte i prirodnog gasa ? Industrija nafte i prirodnog gasa zahteva značajna ulaganja na duži period, projekte visokog rizika, a sve u cilju pronalaženja resursa, ili razvoja postojećih nalazišta. Važan elemenat pri odlučivanju o investicijama je , naravno, procena količina koje se mogu ekonomično crpeti iz podzemnih nalazišta. Kompanije koriste različite inženjerske veštine i opremu, kao i naučna dostignuća, najnovije tehnologije, da bi bile u stanju da : - procene rezerve koje se mogu [ekonomski isplativo] eksploatisati

14

- i da te procene prate na duži preiod, i prilagode ih realnosti rada na samim

poljima

SEC komisija [“Securities & Exchange Commission”] daje odredjenu regulativu za kompanije koje u okviru nje posluju, definišući šta bi u finansijskim izvestajima moglo da se prikaze kao “dokazane rezerve’, šta sve treba da sadrže finansijski izveštaji , koje vrste troškova su u ulaznom bilansu vezane za ocenu rezervi, za procenu iscrpljenosti [ u smislu investicija kompanije] i sl. SEC ne dozvoljava druge reference vezane za rezerve, izuzev onih koje se daju za dokazane rezerve u okviru SEC. Iako tržišna vrednost rezervi ne ulazi u bilans kompanije [osim podataka vezanih za istoriju investicija u dokazane i nedokazane mogućnosti regiona koji se vrednuje, uključujuci i troškove rezervi pribavljenih od drugih kompanija ili dobijenih raznim biznis transakcijama] , tržište na kome se bore kompanije za naftu i gas je usko povezano sa potencijalom rezervi koje su ispod površine zemlje.

15

Klasifikacija rezervi Bez obzira na postojanje različitih stavova vezanih za definiciju rezervi, opšte je usaglašen način na koji mogu da se klasifikuju. Kategorija koju kompanije obavezno stavljaju u izveštaje SEC-u se naziva : - “dokazane rezerve” [količine nafte i prirodnog gasa koje se, sa velikom izvesnošću, mogu dobiti u budućem periodu, pod postojećim ekonomskim i operativnim okolnostima. - dve podkategorije “dokazanih rezervi” bi bile [ po definiciji SEC-a] : ♦ “dokazane i razvijene” ♦ “dokazane i nerazvijene” Ostale kategorije koje se najčešće koriste uključuju : - “verovatne” - “moguce “ rezerve, koje su zajedno klasifikovane u kategoriju “nedokazanih” rezervi . Procena nedokazanih rezervi se bazira na geološkim i inženjering podacima koji su slični onima upotrebljenim u slučaju dokazanih rezervi, ali ih nepoznate okolnosti u oblasti budućih ekonomskih relacija, tehničkih mogucnosti , buduće regulative, kao i nepoznavanje uslova eksploatacije, svrstavaju u kategoriju nedokazanih. Upustvo SEC-a insistira da je konzervativni pristup procenama rezervi za sada odgovarajući, i da se tek sa mnogo više podataka može pristupiti liberalnijim analizama i metodima procene . Sa povećanjem tehničkih i tehnoloških mogućnosti, procenjuju da će mnogo više kvalitetnih podataka biti u opticaju, pa i da će doći do porasta u procenama rezervi .

16

Neki od zahteva koje kompanije u oblasti nafte i prirodnog gasa, a učestvuju na berzi , moraju da prezentuju u svojim godišnjim , finansijskim izveštajima : ♦ količine “dokazanih” rezervi ♦ troškove vezane za aktivnosti u proizvodnji nafte i gasa ♦ troškove koji su se javljali pri nabavci opreme, istraživanjima i aktivnostima

razvoja ♦ proizvodne rezultate ♦ procenjene vrednosti budućeg prometa novca, vezano za dokazane količine

rezervi nafte i gasa

Postoji nekoliko pokušaja da se prikaže stanje rezervi , naravno, u skladu sa pojedinačnim interesima .

17

SAD teže da rezerve nafte i gasa prikažu većim, u želji da potkopaju poziciju OPEC-a , naruše im pregovaračke pozicije, i uzdrmaju samopouzdanje koje im daje sadašnja situacija. To je u sklopu težnje da se ne zavisi toliko od nafte sa Srednjeg Istoka. Zbog svega toga, puštaju se u opticaj vrlo slobodne studije stanja rezervi , koje priredjuju : • U S G S [ “United States Geological Survey” ] • D O E [ “ Department Of Energy” ]

S druge strane, OPEC , naravno, radi svoja istraživanja, analizira rezultate , i daje svoje procene. Preterujući u procenama svojih resursa , prikazujući svoje rezerve dominantnim, pokušavaju da inhibiraju i odvrate investitore koji ne pripadaju zemljama članicama OPEC-a da aktivnije i odlučnije čine korake u pravcu daljih istraživanja . Analizama koje govore da se još dugo neće iscrpeti nafta i prirodni gas nastoje da uspore i ublaže trendove istraživanja i razvoja alternativnih izvora energije, rad na boljem i kvalitetnijem iskorišćenju obnovivih izvora energije , kao i brojne napore koji se čine u cilju uštede energije.

18

Kriviti OPEC , SAD , brojne naftne lobije [razne kompanije koje učestvuju na tržištu, ali u suštini čine nekoliko velikih interesnih grupa, praćenih snažnom lobističkom podrškom, kao i neverovatnim političkim uticajem, što kroz legalna zakonodavna i izvršna tela, što kroz neformalne pritiske u cilju ostvarivanja geostrateških i tržišnih interesa] , za situaciju je verovatno opravdano, ali ne i svrsishodno. Ono sto je svakako neophodno, je istraživanje i prikaz jedne realne studije stanja svetskih rezervi, obzirom da se u budućnosti očekuje kriza .

19

“Peak point” , [“tačka vrhunca “] je pred nama, i bice prelomna tačka za svetsku populaciju . Uz brojne klimatske promene, velike geostrateške igre [u vidu boljeg prilaza resursima, njihovog obezbedjenja, i prava na eksploataciju], potrebno je shvatiti da će se strahoviti rast proizvodnje i potrošnje nafte zaustaviti, tako da bi,inteligentno i racionalno koristeći postojeće rezerve, ušli u tranziciju. Rezerve prirodnog gasa

Izvor : “Oil & Gas Jornal”

20

Izvor : “ U. S. Geological Survey “

Izvor : “Oil&Gas Journal”

Eksploatacija nalazišta

21

Lociranje nalazišta Zadatak pronalaženja nafte se poverava geolozima, direktno od strane kompanije, ili ugovorno, koristeći privatne istraživačke firme. Zadatak se sastoji u otkrivanju pravih uslova za moguću eksploataciju, pravog sastav stena, “rezervoara” nafte ,i davanje procene o dubini i kvalitetu nalazišta, mogućoj količini i trajanju eksploatacije. U prošlosti, geolozi su tumačili površinske pokazatelje, stene i tipove tla, uz neke uzorke površinske kore, dobijene plitkim kopanjem.

“combo trap”

Danas, uz sve te standardne pokazatelje, koriste se i snimci iz satelita, merenje gravitacionih promena [koje ukazuju na prisustvo nafte], “magnetometri” [očitavaju male promene magnetskog polja, nastale prisustvom tokova nafte]. “Sniffers” uredjaji služe za detekciju ugljovodonika . Na kraju, korišćenjem seizmologije , analizira se prostiranje talasa kroz skrivene slojeve stena i sedimenata, tumačenjem povratnih [odbijenih] talasa . Talasi se prostiru ispod površine zemlje i reflektuju od različitih slojeva stena . Odbijeni talasi putuju različitom brzinom , u zavisnosti od tipa, sastava i čvrstine stena, indikujući i upućujući na sastav slojeva. Detektori odbijenih talasa uključuju “hidrofone” [iznad vode, i “seizmometre” iznad čvrstog tla. Očitavanja podležu analizi seizmologa , koji daju procenu postojanja nalazišta nafte i prirodnog gasa.

22

Moderni metodi istraživanja su daleko bolji od prethodnih, iako imaju stopu uspešnosti od svega 10% , u pronalaženju nafte . Kada se proanaliziraju podaci, i donese zaključak o postojanju nafte , lokacija se “fiksira” GPS-om [“Global Positioning Sistem”] ,ukoliko se radi o kopnu, ili plivajućim markerima [u slučaju vodene povrsine] . Pripreme za bušenje Kada se odabere lokacija, mora se detaljno obeležiti, i uraditi studija vezana za uticaj na životnu okolinu, predvideti mere zaštite . Veoma je važno i da se zokruže svi pravni aspekti buduće ekploatacije, bez obzira da li se radi o domaćoj regulativi, o pravu na višegodišnje korišćenje “off-shore” nalazišta , ugovorima i legalnom pristupu . Kada se sva pravna pitanja reše , potrebno je pripremiti zemljište : teren se očisti i izniveliše, i pripreme prilazni putevi obzirom na upotrebu vode pri bušenju, obezbedi se snabdevanje vodom ,po

mogućstvu neki izvor u blizini, a ako ga nema, kopaju se bunari, i priprema sistem za snabdevanje vodom

23

kopaju se rezervne jame , koje se koriste za odlaganje iskopanih delova stena, slojeva zemljišta i mulja koji nastaju prilikom bušenja , i jasno se označavaju, zbog zaštite okoline. Ukoliko je nalazište u ekološki osetljivoj zoni, onda se odbacivanje [“disposal”] suvišnih i otpadnih materija radi na specijalno predvidjenom mestu, van osetljive zone .

Kada se pripremi teren, kopa se nekoliko rupa koje označavaju prostor za veliku bušilicu, za glavnu rupu, i uredi se radni prostor za ekipu koja opslužuje opremu. Obično se prvo buši manja, plića rupa [bušilicom sa kamiona] , pa tek onda montira i uključuje u proces velika, koja pravi glavnu bušotinu . U zavisnosti od veličine nalazišta, očekivanih dubina, kao i očekivanih količina, upotrebljava se slabija ili jača oprema, a u zavisnosti od pristupa nalazištu, doprema kamionima ili helikopterima. Neke bušotine se grade na plovećim platformama [na baržama], koje nemaju temelje [slučaj močvara i jezera]. Poseban izazov za inženjere različitih profila, kao i graditelje, predstavljaju velike instalacije na morima i okeanima, zbog svojih specifičnosti, povećanih zahteva [što bezbednosnih , to ekoloških], kao i otežanih uslova gradnje, logistike i samih operativnih problema .

24

U okviru bušotine funkcioniše nekoliko glavnih sistema : • sistem za napajanje energijom - [ dizel-generatori kao glavni izvor energije] - električni generatori [napajani dizel agregatima-omogućuju napajanje el. energijom] • mehanički sistem - sistem dizalica [za podizanje velikih tereta] - rotaciona ploča [deo opreme za bušenje] • rotaciona oprema [koristi se za rotaciono bušenje] - obrtna osnova [drži teret bušilice] - šestostrana cev [ prenosi obtrni momenat do vrha bušilice] - rotaciona ploca [daje rotaciju, koristeći elektromotore] - bušilica [sastavljena od dugačke burgije, i manje cevi , većeg prečnika – koja uredjuje tlo oko glavne burgije] - vrh burgije [krajnji vrh bušilice koji je od čelika, dijamanta,tungsten karbida, sa ulogom da prodire kroz sve formacije stena i sedimen- tnih slojeva]

bušilica

25

• sistem obloga [betonske cevi velikog prečnika, koje se prostiru ivicom rupe, sprečavajući urušavanje, omogućavajući da cirkuliše mulj nastao bušenjem] • sistem pumpi za cirkulaciju mulja [mešavina vode, blata, hemikalija,zemlje] se koristi da bi se izbacio na površinu teret nastao probijanjem i usitnjavanjem stena , u čijem sklopu su : - pumpe [izvlače mulj iz rupe, i guraju ga ka vrhu] - cevi i creva [povezuju pumpe sa opremom za bušenje] - linija cevi za povratak mulja iz rupe - “šejker” [razdvaja usitnjene delove stena od mulja] - linije za odlaganje usitnjenih stena - jame za odlaganje usitnjenih stena - jame za odlaganje mulja, njegovo mešanje i reciklažu - mešalica za mulj [meša novi mulj i šalje ga u jame za odlaganje] • sistem koji dodatno obezbedjuje kontrukciju opreme za bušenje i omogućava dodavanje novih sekcija bušilice [produžavanje] • sistem za prevenciju eksplozija [postavljen ispod zemlje ili na nivou mora], koji zatvara bušotinu sa visokim pritiskom,ujedno omogućavajući oslobadjanje pritiska i sprečavajući da dodje do nekontrolisane erupcije gasova , često pra- ćene vatrom i eksplozijama .

naftna platforma

26

Osnovna tri načina vadjenja nafte bi bila : ♦ primarno - ako je pritisak u nalazištu veći od hidrostatičkog pritiska nafte u cevima , radi se o eruptivnom nalazištu, pa dodatna oprema i ener- gija za izvlačenje na površinu nije potrebna . ♦ sekundarno - upumpavanjem vode ili gasa održavamo pritisak u nalazištu kako bi produžili eruptivno dejstvo ♦ tercijarno – ubacivanjem hemikalija ili pregrejane pare smanjujemo viskozitet nafte radi lakšeg vadjenja [vrlo skup način]

27

Proizvodnja nafte i prirodnog gasa

1. Grafik prikazuje svih 12 dugoročnih prognoza [pretpostavljenih scenarija] proiz-vodnje , baziranih na 4 moguće, godišnje stope rasta [0 ; 1; 2; 3%] i tri očekivane količine resursa [ 2.248 ; 3.003 ; 3.896 milijardi barela] kao ekvivalentu za 95% verovatnih [očekivanih] , i 5% mogućih količina . 2. Očekivana godina najveće proizvodnje [“peak year”] nalazi se u rasponu od 2021- 2067. [interval od 46 godina], i to za stope rasta od 1 ; 2 ; 3% , kao i za data tri obima resursa. Ukoliko se uključi u procenu i stopa od 0% , interval se proteže čak do 2112 godine. Za stopu rasta od 2%, koja odražava ocekivane količine resursa i trenutni nivo proizvodnje , “peak year” bi trebalo da bude 2037. godine . 3. Povratna reakcija tržišta bi mogla da “umiri” krive , i da “poravna” predvidjene “peak”-ove proizvodnje, pomerajući ih bliže, sa aspekta vremena [ u skoriju buducnost] .

28

4. Prognozirana vršna proizvodnja bi mogla biti dosta odložena otkrivanjem većih količina dostupnih i upotrebljivih konvencionalnih resursa, što bi poboljšalo trenutne procene, ili bi se mogla dogoditi ranije, ako dodje do nepredvidjenog i nekontrolisanog skoka nivoa proizvodnje [povećanje produkcionih stopa rasta] . Takodje, očekivanje “peak year” može varirati u skladu da varijacijama potražnje za naftom . Ukoliko se odredjene zamene za naftu pokažu efikasnim, i time smanji potražnja , pa i stope rasta proizvodnje, moglo bi doći do odlaganja .

Grafik koji prikazuje očekivanja [za stopu rasta od 2%], i očekivane metode smanjenja proizvodnje

29

EIA [“Energy Information Administration”] predvidja produkcioni “peak” vezan za svetski nivo proizvodnje u periodu posle 2020 . godine , obzirom da u 2020. još uvek postoji trend rasta proizvodnje .

30

Postoje nekoliko prognoza koje najavljuju prelomnu tačku koja će se dogoditi već u periodu od predstojećih desetak godina. Sledeći grafik prikazuje Laherrere –ovu procenu iz 1997 . godine, baziranu na istraživanju tima ”DRI/Mc Graw – Hill/French Petroleum Institute” , gde se za “peak year” očekuje 2010 godina.

31

Najveći svetski proizvodjači prirodnog gasa su SAD [ sa oko 23% ukupne svetske proizvodnje i Rusija [ sa oko 22,5% ], ostali veliki proizvodjači su Kanada, Velika Britanija, Alžir, Indonezija, Iran , Holandija, Norveška i Uzbekistan . Ovih deset zemalja čine više od 86% ukupne svetske proizvodnje prirodnog gasa, Porast proizvodnje je na niou od 4,3% , što je daleko više nego 2000. godine. Proizvodnja prirodnog gasa u sledećem periodu će biti u značajnom porastu , kao posledica naraslih potreba i zahteva za gasom , novih istraživanja i razvoja mogućnosti primene gasa, uz napredak tehnoloških sistema za preradu i upotrebu gasa.

32

Razvijena infrastruktura proizvodnje ,distribucije i upotrebe prirodnog gasa u SAD

33

Potrošnja nafte i prirodnog gasa

34

Potrošnja derivata nafte u SAD-u

Godišnja potrošnja nafte na svetskom nivou : istorijat i projekcije [prognoze]

35

Potrošnja prirodnog gasa [po regionima]

Porast potrošnje prirodnog gasa [po regionima]

36

Prerada sirove nafte

Ugljovodonici su hemijska jedinjenja ugljenika (C) i vodonika (H). Najjednostavnije jedinjenje je metan (CH4). Ugljovodonici koji čine sirovu naftu ili nastaju njenom preradom razlikuju se medjusobno po broju atoma ugljenika, po načinu njihovog vezivanja i po zasićenosti vodonikom. Prema tim karakteristikama ugljovodonici se dele na : - alkane - alkene - cikloparafine - ciklooleofane - aromate. Alkani ili parafinski ugljovodonici zasićeni su vodonikom, a atomi ugljenika su medjusobno lančasto povezani. Njihova opšta formula je ; CnH2n+2 , gde je n prirodni broj.

37

Prvih nekoliko alkana su : - Metan ( CH4 ) - Etan ( C2H6 ) - Propan ( C3H8 ) - Butan ( C4H10 ) - Pentan ( C5H12 )

Prva četiri ugljovodonika [uz odredjenu temperaturu i pritisak okoline] su u gasovitom stanju, dok su dalji alkani, sve do 16 atoma ugljenika [uz spomenute prilike] u tečnom stanju.

38

Alkeni ili oleofinski ugljovodonici nisu zasićeni vodonikom. Njihova opšta formula je : CnH2n-k gde je k=0,2,4,6,8. Alkeni nastaju prilikom prerade nafte, i vrlo su važni za proizvodnju benzina sa visokim oktanskim brojem. U alkene spadaju : - penten (C5H10) - buten (C4H8) - acetilen (C2H2)

Cikloparafini su zasićeni vodonikom. Njihova opšta formula je : CnH2n-2k , gde je k=0,1,2,.... Nalaze se u sirovoj nafti i njenim tečnim derivatima. Neki od njih su : - ciklopentan (C5H10) - etilciklopentan (C7H14).

39

Aromatski ugljovodonici imaju prstenastu strukturu. Njihova opšta formula je : CnH2n-6k , gde je k=1,2,3,.... Osim pri preradi nafte dobijaju se i pri preradi uglja . Tipični predstavnici su : - benzol (C6H6)

- naftalin (C10H8).

Ugljovodonici spomenutih grupa nalaze se u nafti u sva tri agregatna stanja, ali najveći deo čine tečni ugljovodonici. Ocenjuje se da se u nafti pojavljuje više od 3000 raznih ugljovodonika.

40

PRODUKTI PRERADE NAFTE Sirova nafta se retko upotrebljva kao gorivo. Njenom preradom se dobijaju derivati koji se najčešće upotrebljavaju kao energetsko gorivo (85%), ali i kao maziva, a ostatak kao sirovine u hemijskoj industriji.

Energetska goriva su: - motorni i avionski benzini - petrolej - gorivo za mlazne motore

- lož ulja i mazut - dizel goriva.

41

Faktori koje ce učestvovati u formiranju cena pojedinih produkata prerade nafte , u periodu od 2002 - 2025. godine

Rafinerijski gasovi su najlakši gasni produkt prerade nafte . Sastoje se uglavnom od : - metana (CH4) - etena (C2H4), etana (C2H6) i - vodonika (H2). Deo rafinerijskog gasa se troši u samim rafinerijama kao gorivo, a deo služi kao gorivo u industriji ili kao sirovina u hemijskoj industriji. Toplotna moć rafinerijskih gasova je oko 54.4MJ/Nm3.

42

Ukapljeni gasovi se sastoje od ugljovodonika sa tri ili četiri atoma ugljenika (propan i butan). Oni postaju tečnosti uz nešto veće pritiske (7-17 bara) pri temperaturi okoline. Mogu se upotrebiti u hemijskoj indutriji ili domaćinstvima putem čelicnih boca napunjenih smešom butan-propan u tečnom stanju. Toplotna moć ove smeše je 44.4MJ/kg. Separacija je proces odstranjivanja najvećeg dela tečnih [i eventualno čvrstih] prirodnog gasa . Posle separacije, u gasu ostaju teži ugljovodonici , koji se mogu podeliti na :

- tečni gas [propan i butan] - prirodni benzin [gasolin]

Postupak se sprovodi u specijalnim postrojenjima , koja funkcionišu bazirajući se na principima adsorpcije ili hladjenja do niskih temperatura. Posle otklanjanja propana i butana , i prirodnog benzina , prirodni gas se uglavnom sastoji od metana , uz mali sadržaj etana . Radi lakšeg transporta, takav prirodni gas se pretvara u “Liquid Natural Gas” [“LNG”] . Izmedju dobijanja ukapljenog gasa i dobijanja LNG-a [tečni metan] je velika razlika, obzirom da je kritična tačka propana i butana iznad temperature okoline,pa dovoljno podići pritisak da bi se dobila kondenzacija , dok je za metan karakteristično da je kritična tačka na vrlo niskoj temperaturi, pa se gas mora ohladiti da bi presao u tečno stanje. Tehnički [specijalni] benzini su lagani primarni naftni derivati uskih granica destilacije, a služe kao medicinski benzin, benzin za otapanje gume, za rudarske svetiljke i sl. Oni se ne upotrebljavaju u energetske svrhe. Motorni benzin je jedan od glavnih produkata prerade sirove nafte. Destilira se u granicama izmedju 35 i 200úC. Sadrži preko 150 ugljovodonika. Osnovnom motornom benzinu dodaju se razni aditivi da bi se dobio proizvod potrebnih osobina. Za poboljšanje antidetonatorskih svojstava dodaje se tetraetil-olovo, a za sprečavanje smrzavanja u rasplinjaču motora izopropil-alkohol. Motorni benzin služi za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem (Otto motori). Najvažnija karakteristika benzina je oktanski broj. On daje podatke o sagorevanju benzina u motoru, odnosno o pojavi detonacije u motoru.

43

Tehnološki proces u rafinerijama

Šematski prikaz procesa primarne destilacije

“ulaz” i “ “izlaz” osnovni procesi u iz tornja za destilaciju tornju za destilaciju

44

Redosled i raspored tehnološkog procesa po postrojenjima u okviru rafinerije [spoljni izgled postrojenja]

“Destilacioni toranj”

45

Sekcija naftovoda

Trasa

46

Procena i predvidjanje razvoja svetskih kapaciteta za preradu nafte , u periodu od 2002 – 2025 . godine [ po regionima ]

47

Uljni škriljci i bitumenozni pesak Ukoliko tehnološki postupak dobijanja nafte iz uljnih škriljaca bude na tom nivou da je ekonomski isplativ, možemo govoriti o njihovom fantastičnom potencijalu. Kada bi se organski materijal koji je sadržan u njima efikasno “pretvarao” u naftu, količine bi bile daleko iznad bilo kojih poznatih konvencionalnih rezervi. Škriljci se u velikim količinama mogu naći širom sveta . Australija ,Brazil ,Kanada, Kina, Estonija, Francuska, Rusija, Škotska, Južna Afrika,Španija, Švedska i SAD su zemlje gde postoje velika nalazišta. Termin “naftni [uljni] škriljci” može dovoditi u zabludu . U suštini , oni ne sadrže naftu, niti su “obični” škriljci . Organski materijal u njima je prevashodno “kerogen” , a škriljci su , zapravo , relativno čvrste stene [“lapor”] .

Ukoliko se adekvatno preradjuje , kerogen može biti upotrebljen za dobijanje supstance slične petroleumu . Za sada se još uvek nije napravio dovoljan iskorak u smislu postizanja toplotnih uslova [pod kojima se nafta dobija na prirodni način , [“oil-window of heat”],pa se pribegava izlaganju materijal visokim temparaturama, u cilju dobijanja nečega nalik na naftu. Prilikom tog procesa , organski materijal se transformiše u tečnost, koja se mora dalje preradjivati u naftu, za koju se može reći da je bolja od one najnižeg ranga iz konvencionalnih nalazišta nafte , ali daleko od onih kvalitetnijih tipova, iz prirodnih nalazišta .

48

Postoje dva standardna, konvencionalna pristupa prerade škriljaca . Kod prvog , škriljci se frakcionisu i zagrevaju u cilju dobijanja gasova i tečnosti iz izvora. Drugi pristup uključuje kopanje rude , transport, i zagrevanje škriljaca do temperature od 450°C, uz dodavanje vodonika krajnjem proizvodu . Oba ova pristupa koriste značajne količine vode . Ukupna energija , uz potrebne količine vode, kao i ekološki zahtevi i predostrožnosti, troškovi u finansijskom smislu takodje, čine za sada ovu vrstu proizvodnje veoma skupom, ekonomski nepravdanom . Tokom čuvene krize 70-tih , velike naftne kompanije su radile na nekim od najbogatijih nalazišta u svetu [u zapadnom delu SAD] , potrošile nekoliko milijardi dolara u različitim neuspešnim varijantama komercijalnog dobijanja nafte iz škriljaca. Škriljci se mogu direktno sagorevati kao slabo-kalorično gorivo, sa visokom količinom otpada, i trenutno je ta opcija zastupljena u malom broju zemalja. Jedna od njih je Estonija , čijom energetskom ekonomijom dominira ovaj način upotrebe škriljaca .

Postrojenje za preradu škriljaca [“oil-shale plant”]

Povećanjem broja zemalja koje doživljavaju padove u domenu konvencionalne proizvodnje nafte , javljaju se veliki napori u smeru razvijanja tehnoloških postupaka i unapredjivanja nivoa i obima proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca . Neki projekti su u toku, u području severo-istočne Australije , ali za sada deluje malo verovatno da će čitava situacija [sa ekonomskog i sa tehničko-tehnološkog aspekta] dovesti do značajnije zamene za sadašnju dnevnu potrošnju od 73 miliona barela dnevno [gledano u svetskim razmerama] .

49

Primer velikog nalazišta uljnih škriljaca [ “Stjuart pit” – Kvinslend ] Uljni škriljci će verovatno naći svoje mesto u svetskoj ekonomiji, ali energetski zahtevi vezani za sagorevanje , transport, usitnjavanje, zagrevanje, dodavanje vodonika, kao i čitav jedan poseban problem proistekao iz pooštrenih mera bezbednosti, ekologije, opravdanih zahteva za uredjenjem prostora i načina odlaganja otpada [u ovom slučaju velikih količina], čine ceo koncept korišćenja ovakvog resursa izuzetno složenim. U ograničenom obimu, u povoljnim geološkim uslovima [na primer blizina vodo-snabdevanja] , škriljci mogu dati odredjen doprinos , ali za sada, ideja dobijanja velikih količina nafte , uz ekomomsku efikasnost, ostaje u domenu “neuhvatljivog” [ - shale oil –“elusive” energy -] .

50

Bituminozni pesak se koristi za dobijanje crnog bitumena . Takodje ga čine ugljovodonici u čvrstom stanju . i kod njega postoje problemi u procesu eksploatacije, procesu separacije , transporta, iskorišćenja. Nepovoljna ekonomska matematika i velika opasnost od zagadjenja, uz otežane uslove po neposrednu okolinu , prate ovaj oblik resursa .

Separacija

51

Nafta , Svet i Mi Izgradnja naftnih koridora u svetu predstavlja praktični razlog čitavog spleta geopolitičkih “igara” , niza strateških poteza velikih sila, i u krajnjem ishodu dovodi do većih ili manjih sukoba u različitim regionima sveta . Interesi velih naftnih kompanija , suštinska potreba da se rešavaju problemi energetskih resursa , kao i večita potreba za dominacijom na političkom i vojnom planu su faktori koji čvrsto povezuju razne strukture : naftne lobije , državne institucije , vojno-industrijski kompleks , medijsku sferu … Kaspijska nafta je trenutno ono što zaokuplja pažnju svih . U centru dogadjanja, nalaze se države kao što su SAD , Rusija , Irak , Iran , Turska , Nemačka , a kao i kod svake značajne i velike geostrateške prekretnice, uticaj na naš region je ogroman , te zahteva odgovarajući pristup i razumevanje .

SAD troše 25% svetske nafte, a pored svojih resursa i proizvodnje, u najvećoj meri su vezane za uvoz . Taj uvoz se bazira uglavnom na Saudijskoj Arabiji , koja je strateški partner SAD već dugi niz godina . Naftni kapital od 700 milijardi $ , čitav političko-ekonomski establišment Saudijske Arabije [30-tak ministara školovanih u Americi] , razni vidovi naučno-tehničke pomoći , povezanost vojnih struktura, rezultat su takve saradnje .

52

Prepreke predstavljaju različiti vidovi pritisaka drugih arapskih zemalja, američka podrška Izraelu, narastajuće tenzije prouzrokovane radikalnim islamskim terorizmom sa jedne, hegemonijom SAD sa druge strane. U u svemu tome posebno mesto zauzima zaokret Vašingtona u spoljnoj politici, u smislu korišćenja “prava na preventivne udare” [koncept koji svoje postojanje brani terorističkim napadima u SAD – “Septembar 11th events”], kao i nešto ranije afirmisan koncept “ograničenog suvereniteta” [“limited sovereignty”], uz zaobilaženje dosadašnjeg sistema bezbednosti oličenog u Savetu Bezbednosti UN. Kaspijski region, procenjen kao ogroman resurs za eksploataciju nafte, predstavlja veliki izazov i krajnje ishodište mnogih aktivnosti koje se preduzimaju od strane SAD , i njenih saveznika, sa ciljem da se prostor oko Kaspijskog mora stavi pod kontrolu i izgradi infrastruktura za eksploataciju i transport [veliki naftovod] . Avganistan kao važna transportna trasa , Iran sa svojim potencijalom, Irak gde je već u toku preuzimanje kontrole nad resursima , i Turska, za koju mnogi zapadni analitičari smatraju da je “ključ regiona” , čine jednu veliku interesnu sferu . Vojno prisustvo , učešće u institucijama vlasti, što posredno, što neposredno, investicije, kompanije koje rade na izgradnji infrastrukture, javno [u vidu pomoći eksperata] i tajno prisustvo obaveštajnih struktura, čine strategiju kojom se želi obezbediti dominacija nad regionom, time i nad resursima [što je cilj od vitalnog značaja za njihovu ekonomiju].

53

Usmeravanje izvoza kaspijske nafte ka Zapadu , bezbednost i nadležnost nad tim trasama , vojno prisustvo , stabilnost u regionima koji se nalaze na predvidjenom “putu nafte” su vitalni interesi, za čije ostvarivanje se koriste sva sredstva . U opticaju su bila tri plana za izgradnju naftovoda. Prva trasa je bila predvidjena da se prostire od Kaspijskog do Crnog Mora, da bi se odatle nafta tankerima prevozila u SAD. Od ovoga se brzo odustalo zbog procene da je Bosfor tesan za velike tankere, i da bi prolazak bio prespor, uz mnogobrojne teškoće.

Drugi plan [aktuelniji] se bazira na naftovodu koji bi preko Turske, Bugarske i Kosova, išao za Valonu, luku u Albaniji . Ova ideja je uveliko u realizaciji, usko povezana sa dogadjima na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih , oličena u značajnom vojnom prisustvu snaga NATO-a , na celom regionu [SFOR , KFOR], praćena odredjenim infrastrukturnim zahvatima [“Bondsteel” , restruktuiranje i dogradnja Prištinskog aerodroma , izraženi interes za podzemne vojne objekte], i velikim uticajem na formiranje političkih odnosa kako unutar regiona, tako i unutar samih balkanskih drzava . Treći pravac koji je razmatran je naftovod koji bi se gradio od Kaspijskog Mora preko Turske , do Persijskog Zaliva. Odluka kojom trasom će se graditi naftovod još nije doneta, tako da su i dalje u razmatranju pravac koji bi išao preko Balkana, i onaj preko Persijskog Zaliva. Posledica toga je vojno prisustvo u oba regiona, značajni politički pritisci i uticaji.

54

U Iraku je do skora na snazi bila medjunarodna uprava , predvodjena selektiranim administrativcima State Deperment-a [“crisis management”] , a sada je rukovo- vodjenje zemljom u rukama iračke vlade [projektovane i obučene od strane SAD] . Važno je istaći, Irak sa svojih 75 miliona barela netaknutih rezervi, kao i verovatnim potencijalom od 88 milijardi barela , ispod Zapadne pustinje, predstavlja svojevrsnog rivala Saudijskoj Arabiji. Zaobilazak Bosfora, kao uskog grla, i odluka kojom bi došlo do gradnje naftovoda preko Balkana do Sredozemlja [procene su da , kada se stvore uslovi, izgradnja ne bi trajala duže od pet godina] , donosi čitav niz pitanja i mogućnosti, na koje treba naći adekvatne odgovore i strategiju,koja bi omogućila stabilizaciju i napredak našeg regiona. U prilog ovom planu ide i to što se za sada odustalo od naftnog koridora E-8 , koji ide iz Azerbejdzana, preko kriznih žarišta Bugarske, Makedo- nije, Albanije do Italije [cela trasa je praćena nestabilnim političkim uslovima , prisutan je u velikoj meri i faktor islamskog terorizma] . Podatak da je USTDA [“United States Trade and Development Agency” – Američka Agencija za Trgovinu i Razvoj] odobrila 202 000 $ Hrvatskoj za izradu studije izvodljivosti izgradnje naftovoda od Konstance [luke na Crnom Moru] , preko Pančeva , do Omišlja u Hrvatskoj, pa do Trsta u Italiji , ukazuje na postojanje ozbiljnih namera . Ova ideja je već postojala, kao zamisao italijanske kompanije ENI, ali bila dugo odlagana , obzirom na prilike sredinom 90-tih, i tadašnju politiku Zapada prema Srbiji . Sada, uz postojeće vojno prisustvo, politički i ekonomski uticaj na zemlje u regionu, ideja balkanske trase naftovoda dobija na težini , a i Evropska Unija, preko svoje organizacije INOGATE [programi razvoja energetike u Evropi], potvrdjuje svoje zalaganje i težnju da se taj projekat ostvari . Izgradnja naftovoda kroz Srbiju bi koštala oko milijardu dolara, prema inicijalnoj studiji rumunske vlade [sačinjene jos 1998. godine, u saradnji sa italijanskom naftnom kompanijom] . Trasa naftovoda E – 4 se uklapa u čitavu mrezu naftovoda , koja teži da funkcioniše kao globalni sistem. Zamišljena kao sistem spojenih sudova, mreža naftovoda bi trebalo da omogući, brz, efikasan, bezbedan i kontinuirani transport nafte , od nalazišta do korisnika .

55

I Rusija daje celom ovom pitanju veliki značaj , jer afirmacijom koncepta koridora E – 4 se pojavljuje kao strateški partner SAD i EU , tako da to donosi odredjeni ekonomski oporavak Rusiji , bolju medjunarodnu poziciju [u smislu političke moći, a i pred medjunarodnim finansijskim institucijama] . Postoji jak interes Rusije da se umeša u projekte dela naftovoda kroz Avganistan i da povrati svoje finansijsko , vojno, pa i političko prisustvo u toj , naoko neatraktivnoj zemlji, ali takodje strateški i infrastrukturno [naftovodi] značajnoj , pogotovu u budućem periodu preraspodele resursa .

S druge strane SAD ima mogućnost legalizovanja svog uticaja u Kaspijskom regionu [iako su već dugo prisutni , kroz istraživačke projekte vezane za resurse] . Državno-politički establišment SAD , pa i Rusije, je usko povezan sa naftnim lobijem, što kroz razne “ zamagljene” vlasničke odnose , što preko upravnih odbora kompanija, kroz ministarstva koja se bave neposrednom energetskom problema – tikom , kadrovskim rešenjima u medjunarodnim institucijama koje predstavljaju “medijatore” u konfliktima , “proverenim administratorima” kriznih područja …

56

Mogućnost koja se pruža Srbiji i Crnoj Gori je ,da prateći trendove, analizirajući moguće pristupe celoj situaciji, pokuša da stabilizuje drzavu , tranformiše politiku i ekonomiju u sistem kompatibilan razvijenom delu medjunarodne zajednice, i da koristeći svoj geostrateški položaj , udje u partnerski odnos sa SAD I EU . Štititi , na svaki način , ekonomski , infrastrukturno , bezbednosno , koridor E – 4, davati mu podršku u vidu jačanja srednje-evropskog i balkanskog saobraćajnog pravca E – 10 , kao i stabilnost demokratskih institucija u pravnoj državi ,bile bi preuzete obaveze . Podrška SAD u medjunarodnim finansijskim i političkim institucijama , prihvatanje u bezbednosne strukture [“Partnerstvo za Mir”] , eko- nomska i politička povezanost sa EU , mogućnost rešavanja statusa Kosova u okviru državne zajednice Srbije i Crne Gore , predstavljaju glavne beneficije ovakvog odnosa .

Procen6 milijakroz do Naša dali ukunadmakako sbilnost Koridoprosper

Saobraćajni koridori u

regionu

e su ,da bi se u početku, u prvoj fazi izgradnje koridora E-4, uložilo oko rdi dolara od strane SAD . Države , kroz koje trasa koridora prolazi,bi maće firme dobile deo tih investicija .

ržava bi u izgradnju naftovoda trebalo da investira oko 800 miliona $ , pna ekonomska korist bi ogromna, ne samo da bi nemerljivo mnogo šila ulaganja, već bi došlo do potpuno novog , izmenjenog položaja zemlje, a aspekta pozicije u svetu [ i regionu] , tako na unutrašnjem planu [sta- , bezbednost , jačanje institucija, rast standarda] .

r E – 4 je šansa za našu zemlju , mogućnost za njenu afirmaciju i itet na mnogim planovima.

57

Sadržaj Nafta i Gas • uvod • nastanak i sastav • svetsko trzište nafte • rezerve nafte i prirodnog gasa • eksploatacija nalazišta • proizvodnja nafte i prirodnog gasa • potrošnja nafte i prirodnog gasa • prerada sirove nafte • produkti prerade nafte • tehnološki proces u rafinerijama • uljni škriljci i bitumenozni pesak • nafta , Svet i Mi

58