Nacrt zakona o

izmenama i dopunama

Zakona o privrednim

društvima

septembar, 2017. godine

U skladu sa usvojenom Pregovaračkom pozicijom za

poglavlje 6 pregovora za pristupanje Republike Srbije Evropskoj Uniji, pripremljen je Nacrt zakona o

izmenama i dopunama Zakona o privrednim

društvima (“Nacrt”). Nacrt donosi brojne izmene u postojeći zakonodavni okvir, a predviđeno je i

uvođenje novih instituta i oblika organizovanja

(Evropska akcionarska društva i Evropske ekonomske interesne grupacije), koje Zakon o privrednim

društvima (“Zakon”) do sada nije poznavao.

Javna rasprava o Nacrtu započeta je 15. septembra i trajaće do 05. oktobra 2017. godine. Tokom javne

rasprave sva zainteresovana lica mogu isticati

primedbe, predloge i sugestije u cilju unapređenja Nacrta.

Cilj ovog dokumenta je da prikaže rezime

najznačajnijih izmena predloženih Nacrtom, sa kritičkim osvrtom na pojedine odredbe, i da na taj

način olakša zainteresovanim licima učešće u javnoj

raspravi i unapred upozna javnost sa mogućim izmenama Zakona.

Imajući u vidu da je reč o Nacrtu koji je još uvek

predmet javne rasprave, moguće je da će isti pretrpeti određene korekcije do momenta kada se

nađe u skupštinskoj proceduri.

Početak primene izmena predviđenih Nacrtom je planiran za 1. mart 2018. godine, uz izuzetak

odredaba koje se odnose na prekogranično spajanje

i pripajanje, Evropska akcionarska društva i Evropske ekonomske interesne grupacije, koje će početi da se

primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije

Evropskoj Uniji.

1. Prava manjinskih akcionara/članova društva

Brojne i značajne izmene u odnosu na ovu oblast su posledica nastojanja da se unapredi položaj Republike Srbije na “doing business” listi Svetske banke, što bi u konačnici rezultiralo većim prilivom stranih investicija.

Predložene su izmene minimalnih pragova učešća u osnovnom kapitalu društva, odnosno procenta glasova u skupštini društva, od kojih zavise određena prava i obaveze, i to:

− Pravo na sazivanje skupštine u društvu s ograničenom odgovornošću. Nacrtom je predviđeno da se skupština saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju najmanje 10% glasova (umesto dosadašnjih 20%, kako predviđa Zakon).

− Pravo na stavljanje dodatnih tačaka na dnevni red skupštine društva s ograničenom odgovornošću. Nacrt omogućava članovima koji poseduju 5% udela u kapitalu da putem pisanog obaveštenja društvu mogu staviti dodatne tačke na dnevni red skupštine (umesto dosadašnjih 10%, kako predviđa Zakon).

− Pravo na prinudni otkup akcija (tzv. squeeze-out). Prema Nacrtu prinudni otkup akcija se vrši na predlog akcionara koji ima najmanje 95% osnovnog kapitala društva i najmanje 95% glasova svih akcionara (umesto dosadašnjih 90%, kako predviđa Zakon). Ukoliko bude usvojena, ovakva odredba bi počela da se primenjuje u martu 2018. godine, pa se može očekivati da akcionari koji poseduju više od 90%, ali manje od 95% osnovnog kapitala i prava glasa, iskoriste odloženu primenu i izvrše squeeze-out do početka primene izmena predloženih Nacrtom.

− Obaveza na otkup akcija. Prema Nacrtu, kontrolni akcionar koji poseduje 95% akcija osnovnog kapitala društva obavezan je da na osnovu pisanog zahteva kupi akcije od preostalih akcionara (umesto dosadašnjih 90%, kako predviđa Zakon).

Predviđena je značajna izmena u članu 199 Zakona, shodno kojoj više ne bi postojala mogućnost da se osnivačkim aktom u društvu s ograničenom odgovornošću predvidi da neki član društva nema pravo glasa. U skladu sa važećim Zakonom, osnivačkim aktom je moguće isključiti pravo nekom članu na učestvovanje u skupštini društva s ograničenom odgovornošću, bez obzira na visinu njegovog udela. Nacrtom se ovakva mogućnost isključuje. Članom 28 Nacrta dodata je nova obaveza u slučaju zaključenja pravnog posla u kome postoji lični interes, kada je vrednost tog pravnog posla veća od 10% knjigovodstvene vrednosti društva. U ovom slučaju, Nacrtom se uvodi obaveza pribavljanja izveštaja o proceni tržišne vrednosti predmeta pravnog posla. Ovaj izveštaj bi predstavljao sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao.

Društvo bi takođe bilo u obavezi da u roku od 15 dana od dana zaključenja takvog pravnog posla objavi obaveštenje o njegovom zaključenju, i to na internet stranici društva ili registra privrednih subjekata. Ovakva odredba bi u velikoj meri mogla da produži i formalno oteža proces zaključenja pravnog posla sa ličnim interesom, ali bi ujedno doprinela zaštiti manjinskih članova i poverilaca društva, što je i osnovna svrha ovakve odredbe. Članom 80 Nacrta menja se član 271 Zakona na način što se propisuje rok za isplatu dividendi, koji ne može biti duži od šest meseci od donošenja odluke o isplati dividende. 2. Podaci o licima koji se registruju Nacrt uvodi novi član Zakona (član 9a), u cilju uspostavljanja zakonskog osnova za obradu određenih podataka i usklađivanja Zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o strancima. Član 9a precizira koji konkretni podaci su predmet registracije, u zavisnosti od subjekta. Važeći Zakon ne precizira podatke o licima koji se registruju, međutim važeći Pravilnik o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju precizira ove podatke na isti način kako je to učinjeno i Nacrtom. Dakle, nije reč o uvođenju novog rešenja, već se Nacrtom dosad postojeća pravila „podižu“ na nivo zakona. 3. Usklađivanje sa konceptom E-uprave Ove izmene su predviđene shodno konceptu koji je promovisan novim Zakonom o opštem upravnom postupku, čiji je osnovni cilj da pojednostavi procedure, smanji administrativne troškove i da uopšte učini komunikaciju između državnih organa i privrede transparentnijom i ekonomičnijom. Tako je članom 7 Nacrta izmenjen član 11 Zakona, pa je prilikom potpisivanja osnivačkog akta, ako je reč o elektronskom dokumentu, omogućena upotreba kvalifikovanog elektronskog potpisa umesto overe pred nadležnim javnim beležnikom (naravno, Nacrtom je ova mogućnost ograničena i nije sprovodiva u slučaju da je reč o dokumentu kojim se prenose prava na nepokretnostima). Smatramo da je ovo korisno rešenje koje bi u budućnosti moglo značajno da olakša postupak osnivanja društva. S tim u vezi, trebalo bi razmotriti uvođenje sličnog instituta i za druge dokumente koji se po Zakonu overavaju, naravno, pod uslovom da je to moguće i u skladu i sa drugim relevantnim propisima (npr. ugovor o prenosu udela, ugovor o statusnoj promeni/plan podele i sl.). Takođe, članom 14 Nacrta je izmenjen član 21 Zakona, te je propisana obaveza društvu da poseduje adresu za prijem elektronske pošte.

4. Smanjenje kapitala

Članovima 50 i 51 Nacrta bliže se preciziraju pravila o smanjenju kapitala za društvo s ograničenom odgovornošću, pa se pored člana 147 Zakona dodaju i članovi 147a, 147b i 147v, čija je osnovna svrha zaštita poverilaca. Sa druge strane, Nacrtom se predlaže brisanje člana koji upućuje na shodnu primenu pravila koja se odnose na akcionarska društva. Dakle, napušta se koncept shodne primene pravila koja se odnose na akcionarsko društvo, prilikom smanjenja osnovnog kapitala u društvima s ograničenom odgovornošću. Na ovaj način teži se usaglašavanju Zakona sa već uspostavljenom praksom prema kojoj društva s ograničenom odgovornošću nisu uvek mogla da smanje kapital pod uslovima i na način na koji je to bilo moguće za akcionarska društva. Kao jedini razlozi za smanjenje kapitala, Nacrtom su navedeni: − Pokriće gubitaka; − Stvaranje ili povećavanje rezervi za pokriće budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva; − Smanjenje u cilju oslobođenja člana društva obaveze uplate osnovnog kapitala; − Smanjenje u cilju povlačenja i poništaja udela; − Smanjenje u slučajevima raspolaganja sopstvenim udelima.

Ipak, članovima 147a, 147b i 147v koji se uvode Nacrtom, zadržavaju se neka rešenja u postupku smanjenja kapitala, koja su primenjiva kod akcionarskih društava. Npr. posebno se predviđa obaveza objavljivanja odluke o smanjenju kapitala. Poverioci imaju pravo da zahtevaju od društva obezbeđenje potraživanja koje je nastalo pre isteka roka od 30 dana od dana objave odluke o smanjenju kapitala, te ukoliko društvo ne postupi po ovom zahtevu u roku od 3 meseca, poverioci svoja prava mogu ostvariti u sudskom postupku, uz obavezu dokazivanja da je predmetnim smanjenjem kapitala ugroženo namirenje njihovih potraživanja. Navedene izmene o zaštiti poverilaca se ne primenjuju samo u taksativno navedenim izuzecima koji su predviđeni Nacrtom. Iako podržavamo nastojanje da se zakonski urede problemi koji su postojali u praksi, smatramo da bi trebalo dodatno razmotriti svrsishodnost odredaba kojima se ograničavaju razlozi za smanjenje osnovnog kapitala. Naime, u okviru redovnog poslovanja društava može doći do povećanja osnovnog kapitala koji ne mora uvek biti posledica namere članova društva, već nekada može biti i posledica određenih okolnosti (npr. statusne promene), usled kojih osnovni kapital društva može postati neprimereno visok. Ovakve situacije potencijalno mogu da izazovu probleme u poslovanju društva (npr. ograničenja plaćanja članovima društva), a društva prema Nacrtu ne bi bila u mogućnosti da svojevoljno smanje osnovni kapital.

5. Prekogranično spajanje i pripajanje Odredbama člana 125 Nacrta po prvi put se predviđaju norme koje regulišu prekogranično spajanje i pripajanje, na način što se pored postojećeg člana 514 Zakona dodaju članovi 514a-514m. Prekogranično spajanje i pripajanje podrazumeva postojanje jednog subjekta koji je registrovan na teritoriji Republike Srbije kao i jednog subjekta osnovanog na teritoriji države članice EU ili države potpisnice ugovora o evropskom ekonomskom prostoru. Pored obaveznih elemenata zajedničkog ugovora o pripajanju, Nacrtom je propisana sadržina javnobeležničke isprave koja prethodi pripajanju, postupak registracije pripajanja, pravne posledice pripajanja, pojednostavljeni postupak pripajanja, kao i druga pitanja od značaja. 6. Prinudna likvidacija Članovima 136, 137 i 138 Nacrta menjaju se odredbe članova 546 i 547 Zakona. Ovim odredbama preciziraju se i razrađuju razlozi za prinudnu likvidaciju. Osnovna izmena se tiče objave obaveštenja (na internet stranici registra) o društvu kod koga su se ispunili uslovi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom da u roku od 30 dana otkloni razloge koje je moguće otkloniti. Osim toga, članom 547a reguliše se status društva u postupku prinudne likvidacije. 7. Registracija ogranka Članovima 140, 141, 142 i 143 menjaju se odredbe Zakona kojima je regulisan položaj ogranka (članovi 567-573 Zakona). Glavna izmena je predviđena članom 140. Nacrta kojom se uvodi obavezna registracija ogranka, kako za ogranke domaćih, tako i za ogranke stranih društava. Smatramo da je ovo dobro rešenje koje doprinosi pravnoj sigurnosti. 8. Novi oblici organizovanja Članom 146 Nacrta dodaju se članovi 577a-577š, kojima se predviđa mogućnost osnivanja Evropskog akcionarskog društva, dok se članom 147 Nacrta dodaju članovi 580a-580č, kojima se uređuje osnivanje Evropske ekonomske interesne grupacije. Evropsko akcionarsko društvo se osniva u skladu sa Uredbom Saveta 2157/2001/EEZ od 8. oktobra 2011. godine, a svojstvo pravnog lica stiče registracijom u registru privrednih subjekata. Predviđeno je i da će osnovni kapital evropskog akcionarskog društva iznositi najmanje 120.000,00 evra. Evropsku ekonomsku interesnu grupaciju mogu osnovati najmanje dva privredna društva (ili preduzetnika, odnosno druga pravna ili fizička lica) od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije , a drugo na teritoriji druge države članice Evropske Unije ili države potpisnice ugovora o evropskom ekonomskom prostoru. Cilj grupacije ne može biti sticanje sopstvene dobiti već se osniva isključivo radi ostvarenja interesa njenih članica. Grupacija takođe neće imati sopstvenu delatnost, a poslovi koje obavlja će predstavljati dopunsku delatnost njenih članova.

KONTAKTIRAJTE NAS

Dušan Matijašević Advokat Mobilni telefon 060 59 44 005 Telefon 011 40 44 005 e-Mail dusan.matijasevic@marjanovic.law

Dušan je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Pravosudno-upravni smer, 2012. godine. Stečeno obrazovanje mu omogućava sveobuhvatna znanja o upravnom postupku i vođenju sporova. Dušan ima preko 5 godina iskustva u pravnom savetovanju i pružanju svih vrsta pravnih usluga.

Fokusiran je na pravo zaštite konkurencije, a u oblasti korporativnog prava Dušan ima široko iskustvo u svim aspektima Zakona o deviznom poslovanju.

Dušan je bio uključen u projekte akvizicije, korporativnog i komercijalnog prava za razne klijente u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Radio je na mnogim projektima pravnog due diligence, a takođe je bio uključen i u druge angažmane pravnog savetovanja za brojne domaće i strane investitore.

Portfolio njegovih klijenata obuhvata, između ostalih, i kompanije u oblasti farmaceutske industrije, maloprodaje i veleprodaje, tehnologije i telekomunikacija, kao i kompanije u oblasti energetike, i proizvođače hrane i pića.

Dušan predvodi tim za Zaštitu konkurencije u Advokatskoj kancelariji Marjanović Law, ali takođe pokriva i oblasti korporativnog prava i M&A, nekretnina, oblasti investicija i državne pomoći.

Vladimir Đurica Advokat Mobilni telefon 060 59 44 009 Telefon 011 40 44 009 e-Mail vladimir.djurica@marjanovic.law

Vladimir je formalno obrazovanje stekao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 2010. godine, a neformalno obrazovanje kroz brojne kurseve i seminare koje je pohađao. Ima preko 6 godina iskustva u pravnom savetovanju i pružanju svih vrsta pravnih usluga.

Pre nego što se pridružio advokatskoj kancelariji Marjanović Law Vladimir je svoje profesionalno iskustvo sticao u nekima od najvećih advokatskih kancelarija u Beogradu.

Vladimir ima iskustva u oblasti korporativnog prava, u zastupanju klijenata u parničnim, izvršnim i upravnim postupcima. Najveći broj njegovih klijenata je iz oblasti nekretnina i energetike.

U advokatskoj kancelariji Marjanović Vladimir je angažovan u različitim projektima za klijente u Srbiji i Crnoj Gori, i pruža savetodavne usluge za domaće i strane investitore.