Dokument

Grupe Svetske banke

SAMO ZA ZVANIČNU UPOTREBU

Izveštaj br. 94687-YF

MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA

MULTILATERALNA AGENCIJA ZA GARANTOVANJE INVESTICIJA

STRATEŠKI OKVIR ZA PARTNERSTVO

ZA

SRBIJU

ZA PERIOD OD 2016. DO 2020. FISKALNE GODINE

22. maj 2015. god

Jugoistočna Evropa Menadžment jedinica za zemlju

Evropa i centralna Azija

Međunarodna finansijska korporacija

Evropa i centralna Azija

Multilateralna agencija za garantovanje investicija

Ovo je dokument sa ograničenom distribucijom i oni kojima je dostavljen mogu ga koristiti samo pri

vršenju svojih zvaničnih dužnosti. U suprotnom, sadržaj ovog dokumenta se ne sme objavljivati bez

odobrenja Svetske banke.

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

EKVIVALENTNA VALUTA Efektivni kurs na dan 1. aprila 2015.

Jedinica valute – Srpski dinar (RSD) 100.00 = US$ 0.895

FISKALNA GODINA 1. januar – 31. decembar

SKRAĆENICE I AKRONIMI

AAA Analitičke i savetodavne usluge MIGA Multilateralna agencija za garantovanje

investicija

IPF Investiciono projektno finansiranje MF Ministarstvo finansija

BEEPs Anketa o poslovnom okruženju i

rezultatima preduzeća

NALED Nacionalna alijansa za lokalni

ekonomski razvoj

B40 Najsiromašnijih 40 procenata

populacije

NBS Narodna banka Srbije

ALMPs Aktivni programi tržišta rada NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje

CPF Okvir za partnerstvo sa zemljom NPLs Nenaplativi krediti

CMU Menadžment jedinica za zemlju OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i

razvoj

CPS Strategija za partnerstvo sa zemljom PEFA Procena javnih rashoda i finansijske

odgovornosti

DLIs Pokazatelji vezani za povlačenje

sredstava

IFKJ Interna finansijska kontrola u javnom

sektoru

AOD Agencija za osiguranje depozita PLR Analiza učinka i znanja

ECA Evropa i centralna Azija UJN Uprava za javne nabavke

EK Evropska komisija JPP Javno-privatno partnerstvo

RRD Rani razvoj dece RK Republička komisija za zaštitu prava u

postupcima javnih nabavki

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj SAA Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

EIB Evropska investiciona banka DRI Državna revizorska institucija

EPS Elektroprivreda Srbije SCD Sistematska dijagnostička procena

EU Evropska unija JIE Jugoistočna Evropa

SDI Strane direktne investicije SEIO Kancelarija za evropske integracije

KFS Komitet za finansijsku stabilnost SILC Anketa o prihodima i uslovima života

GCI Globalni indeks konkurentnosti DP Državna preduzeća

BDP Bruto domaći proizvod SORT Standardizovani alat za ocenu

operativnih rizika

ABD Anketa o budžetu domaćinstava TFs Poverenički fondovi

HBS Anketa budžeta domaćinstava UAE Ujedinjeni Arapski Emirati

IBRD Međunarodna banka za obnovu i

razvoj

UN Ujedinjene nacije

IEG Grupa za internu evaluaciju UNDP Razvojni program Ujedinjenih nacija

IFC Međunarodna finansijska korporacija SB Svetska banka

MFI Međunarodne finansijske institucije GSB Grupa Svetska banka

MMF Međunarodni monetarni fond Železnice

Srbije

Železnice Srbije

LITS Anketa život u tranziciji

LPI Indeks logističkih rezultata

LSMS Anketa merenja životnog standarda

IBRD IFC MIGA

Potpredsednik:

Direktor za zemlju:

Rukovodilac tima:

Laura Tuck

Ellen A. Goldstein

Tony Verheijen

Lazar Šestović

Karin Finkelston

Tomasz A. Telma

Thomas Lubeck

George Konda

Keiko Honda

Ravi Vish

Franciscus Linden

Prethodnu Strategiju partnerstva za Srbiju, Izveštaj br. 65379-YF, od dana 15. novembra 2011.

razmatrao je Odbor izvršnih direktora 15. novembra 2011. god. Datum poslednjeg Izveštaja o

napretku izvršenja Strategije bio je 25. avgust 2014. god.

GSB – STRATEŠKI OKVIR ZA PARTNERSTVO SA REPUBLIKOM SRBIJOM

SADRŽAJ

I. UVOD ........................................................................................................................................... 1

II. KONTEKST ZEMLJE I RAZVOJNA AGENDA ...................................................................... 2 2.1 Socijalni i politički kontekst ............................................... Error! Bookmark not defined. 2.2 Najnoviji razvoj ekonomske situacije ................................. Error! Bookmark not defined. 2.3 Profil i trendovi siromaštva .................................................................................................. 6 2.4 Pokretači siromaštva i razvojni izazovi ................................................................................ 8

III. STRATEGIJA ZA PARTNERSTVO GRUPE SVETSKA BANKA ...................................... 10

A. Program Vlade i srednjoročna strategija .............................................................................. 11

Sistematska diijagnostička procena: Prioriteti Srbije za rast i inkluziju ......................................... 11 B. Predložen okvir GSB za partnerstvo sa zemljom ................................................................. 13

B.1 Lekcije iz CPS CLR, evaluacija Interne grupe za evaluaciju i konsultacija sa akterima .. 13 B.2 Pregled Strategije Grupe Svetska banka ............................................................................ 15

B.3 Ciljevi koje podržava program GSB .................................................................................. 18 C. Implementacija Okvira za partnerstvo sa zemljom za period FG 2016-21 .......................... 33 C. 1 Pregled Vladinih sistema za nabavku i finansijsko upravljanje ........................................ 36

C.2 Partnerstvo i koordinacija .................................................................................................. 37 IV. UPRAVLJANJE RIZICIMA.................................................................................................... 38

Aneksi:

ANEKS 1. Matrica rezultata CPF (2016 – 2020) ........................... Error! Bookmark not defined.

ANEKS 2. Izveštaj o završetku CPS i naučenim lekcijama ........... Error! Bookmark not defined.

ANEKS 3. SB – Indikativni program IFC za period FG16-21 ....... Error! Bookmark not defined. ANEKS 4. Indikativno sekvenciranje kredita IBRD* .................... Error! Bookmark not defined. ANEKS 5. Razvojni partneri u Srbiji i oblasti angažovanja .......... Error! Bookmark not defined.

ANEKS 6. SORT ............................................................................ Error! Bookmark not defined. ANEKS 7. Odabrani pokazatelji učinka i upravljanja portfeljom Banke ...... Error! Bookmark not

defined. ANEKS 8. Portfelj operacija (IBRD/IDA i grantovi) .................... Error! Bookmark not defined. ANEKS 9. Izveštaj o ugovorenom i isplaćenom preostalom iznosu portfelja IFCError! Bookmark

not defined.

1

STRATEŠKI OKVIR ZA PARTNERSTVO SA REPUBLIKOM SRBIJOM ZA

PERIOD OD 2016. DO 2020. FISKALNE GODINE

I. UVOD

1. Ovaj programski dokument predstavlja program i okvir rezultata GSB za Okvir za

partnerstvo sa Republikom Srbijom (CPF) za period od 2016. do 2020. fiskalne godine. Prethodna

Strategija za partnerstvo sa Srbijom (CPS) pokrivala je period od 2012. do 2015. fiskalne godine (FY),

a Izveštaj o napretku CPS je dostavljen 25. avgusta 2014. godine. Tajming novog CPF prati pripremanje

Sistematske dijagnostičke procene (SCD) koja navodi prioritete i pravac CPF kako bi se dostigli

dvostruki ciljevi Grupe Svetske banke (GSB) u vidu smanjenja siromaštva i povećanja zajedničkog

prosperiteta za najsiromašnijih četrdeset procenata populacije (B40).

2. Novi CPF dolazi u pravom trenutku. Srbija po prvi put od 2001. godine, kada je počelo

ubrzanje ka tržišnoj ekonomiji, ima Vladu sa čvrstom većinom u Narodnoj skupštini, što joj pruža

mogućnost da otpočne i sprovede duboke reforme neophodne za stvaranje konkurentne ekonomije

i povećanje prihoda za najsiromašnijih četrdeset procenata stanovništva. Pored toga, Srbija je 2014.

godine započela pregovarački proces o pristupanju EU, stvarajući dodatni podsticaj za reforme i

mogućnosti za privlačenje investicija. Katastrofalne poplave u maju 2014. godine su preusmerile pažnju

Vlade tokom prvih 100 dana mandata. Od tada se beleži stabilan napredak u razvijanju okvira strukturnih

reformi koji će omogućiti makrofiskalnu održivost i stvoriti tržišno orijentisanu i konkurentnu privredu.

Srednjoročna fiskalna strategija, usvojena u februaru 2015. godine, predstavlja strateški oslonac za ovaj

reformski program.

3. Bez obzira na novi zamah ekonomskih i strukturnih reformi, Srbija se suočava sa ozbiljnim

izazovima, pre svega u vidu pada životnog standarda. Stopa siromaštva beleži ubrzan rast od

početka globalne ekonomske krize 2008. godine, uglavnom kao rezultat trostruke recesije. Kao što

je prikazano u SCD, najsiromašnijih četrdeset procenata populacije je posebno pogođeno. Strukturne

reforme bi, u kratkom roku, verovatno mogle da pogoršaju ovaj trend. Povraćaja rasta je osnovni uslov

za promenu ove dinamike: period pre krize je pokazao da rast donosi koristi za B40 mnogo više nego za

ostale segmente društva. Okretanje ka izvozno orijentisanom modelu ekonomije bi trebalo da pomogne

Srbiji da dugoročno ostvari brži rast. SCD navodi da većina od najsiromašnijih 40 procenata populacije

verovatno neće imati direktne koristi od izvozno orijentisanog rasta. Iako radna mesta otvorena u visoko

produktivnim izvoznim sektorima mogu imati efekat umnožavanja u stvaranju radnih mesta u

nerazmenljivim sektorima, to možda neće biti dovoljno kako bi se stvorila radna mesta za

najsiromašnijih 40 procenata populacije. Stoga su potrebne dodatne reformske mere kako bi se otvorile

mogućnosti za zapošljavanje i povećao zajednički prosperitet.

4. Cilj Okvira za partnerstvo sa zemljom (CPF) je pružanje podrške Srbiji u stvaranju

konkurentne i inkluzivne ekonomije i, kroz takav pristup, postizanje integracije u EU. CPF je u

potpunosti usklađen sa dvostrukim ciljevima GSB, oslikava prioritete SCD i gradi se na komparativnoj

prednosti GSB. SCD pokazuje da dostizanje smanjenja siromaštva i zajedničkog prosperiteta u Srbiji

zahteva ekonomsku strategiju koja je pravedna i izvozno orijentisana, i trebalo bi da se snažno fokusira

2

na stvaranje radnih mesta, sa akcentom na one politike i mere koje mogu da stvore značajnu stopu

zapošljavanja za najsiromašnijih 40 procenata populacije.

5. Okvir za partnerstvo sa zemljom (CPF) je izvukao koristi od opsežnih konsultacija

sprovedenih tokom pripreme Sistematske dijagnostičke procene (SCD), uključujući konsultacije sa

akterima širom zemlje i niz sastanaka tima iz zemlje, uključujući timove IFC, MIGA i IBRD. Okvir je

takođe dopunjen Analizom rezultata i učenja CPS, koja je navedena u Aneksu 2.

II. KONTEKST ZEMLJE I RAZVOJNI PROGRAM

Socijalni i politički kontekst

6. Srbija, sa populacijom od 7.2 miliona stanovnika, se nalazi u ključnoj fazi političkog

razvoja. Po prvi put nakon više od deset godina Srbija ima Vladu koja može da računa na jasnu većinu

u Narodnoj skupštini i pokazala je posvećenost u sprovođenju dugo odlaganih reformi. Ukoliko se održi

društveni konsenzus oko ovih reformi, to će pomoći položaju Srbije u kapitalizovanju svoje strateške

lokacije i napretku u procesu pristupanja EU.

7. Politička i ekonomska tranzicija Srbije je uhvatila tempo 2001. godine, kada je koaliciona

Vlada na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem stupila na dužnost. BDP po glavi stanovnika u Srbiji

je u tom trenutku iznosio manje od nivoa zabeleženog 1989. godine. Nova Vlada je 2001. godine

predstavila ambiciozan program reformi za brzu tranziciju ka tržišno orijentisanoj ekonomiji,

normalizaciji odnosa sa stranim kreditorima i integraciji u regionalno, evropsko i svetsko tržište.

8. Politička putanja Srbije od 2001. godine se odvijala u znaku dva glavna obeležja: domaće

političke fragmentacije i napora usmerenih ka međunarodnoj reintegraciji. Na domaćem planu,

nakon ubistva premijera Đinđića u martu 2003. godine, stvaranje koherentnih političkih koalicija je

postalo sve teže, što je dovelo do niza vlada kratkog daha kojima je nedostajala koherentnost potrebna

za sprovođenje ambicioznih reformskih napora započetih 2001. godine. Izbori održani u martu 2014.

godine doveli su do formiranja Vlade sa snažnom većinom, što je Srbiji dalo novu priliku za

prevazilaženje rastuće fragmentiranosti koja je karakterisala prošlost i da iskoristi zamah za reforme. Na

međunarodnom planu, nakon decenije isključenosti, Srbija je zatražila reintegraciju sa Evropom i širom

međunarodnom zajednicom, što je složen proces koji se odužio.

9. Domaća fragmentacija politike je delimično posledica neslaganja oko najtežeg političkog

izazova Srbije, a to je odnos Srbije sa Kosovom. Kosovo je zvanično proglasilo nezavisnost 2008.

godine, i mada ga Srbija ne priznaje kao nezavisnu državu, prethodnih godina je potpisano nekoliko

sporazuma, koji su omogućili Srbiji dalji napredak u procesu pristupanja EU.

10. Osim Kosova, druga ključna pitanja u unutrašnjoj politici vezana su za proces rešavanja

sistema državnih i društvenih preduzeća. Inicijalni proces privatizacije i transformacije vlasništva

stvorio je zarobljenu ekonomiju u kojoj su interesi blokirali ili usporavali reforme kako bi zadržali

kontrolu nad privredom. Nedostatak odlučne političke akcije kako bi se uklonio uticaj posebnih

interesnih grupa dodatno je produžio bolnu ekonomsku tranziciju Srbije.

3

11. Srbija je zabeležila napredak u integraciji sa evropskim i međunarodnim strukturama. U

novembru 2007. godine, Srbija je parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. EU je u

martu 2012. godine Srbiji odobrila status zemlje kandidata. Evropski savet je u junu 2013. godine odlučio

da otvori pristupne pregovore sa Srbijom, dok je pregovarački okvir usvojen u decembru 2013. Prva

Međuvladina konferencija je održana 21. januara 2014. označivši zvaničan početak pristupnih pregovora

Srbije. Od zvaničnog početka pregovora, proces pristupanja EU se u velikoj meri kreće predviđenom

putanjom. Srbija je sama sebi postavila cilj pristupanja EU 2020. godine. Međutim, odnos sa Kosovom

je i dalje osetljiv i predstavlja izazov za Srbiju.

12. Srbija je takođe angažovana u obnovi tradicionalnih odnosa sa istorijskim partnerima iz

Pokreta nesvrstanih, kao i u proširenju odnosa sa partnerima koji traže mogućnosti za

investiranje u Evropi. U poslednjih nekoliko godina, ovo se pokazalo kao korisno sa prilivom

investicija od netradicionalnih partnera koji sve više dobijaju na značaju, recimo partnerstvo sa UAE po

raznim pitanjima.

Najnoviji razvoj ekonomske situacije

13. Privreda Srbije je ušla u recesiju 2014. godine, treći put u poslednjih šest godina. Dok je

recesija 2009. godine uglavnom bila rezultat snažnog uticaja međunarodne ekonomske krize, recesije

koje su pogodile zemlju 2012. i 2014. godine su prvenstveno izazvane prirodnim katastrofama. Pored

toga, slaba domaća tražnja i razni strukturni problemi, uključujući odloženu privatizaciju preostalih

državnih preduzeća, nereformisana javna preduzeća i loš učinak bankarskog sektora, sprečili su oporavak

ekonomije.

14. Ekonomija je zapala u poslednju recesiju pre svega zbog poplava iz maja 2014. godine.

Procenjuje se da su poplave izazvale štetu u iznosu od oko EUR 864 miliona, kao i EUR 648 miliona u

gubicima. To se prevodi u 2.7 procenta BDP u šteti i 2 procenta BDP u gubicima tokom 2014. Energetski

sektor je najteže pogođen, jer su dva najveća površinska kopa lignita koji služe kao izvor goriva za

termoelektrane bila poplavljena. Između maja i decembra 2014. godine, rezultati energetskog sektora su

bili za jednu trećinu niži u poređenju sa istim periodom 2013. godine.

15. Recesija iz 2014. godine je široko rasprostranjena, pokrivajući sve sektore osim

poljoprivrede i telekomunikacionih usluga. Energetski sektor, proizvodnja i građevinski sektor su

zabeležili značajno smanjenje aktivnosti 2014. godine. Rezultati u energetskom sektoru su bili 17

procenata niži u 2014. u odnosu na 2013. godinu, dok su rezultati proizvodnje bili 1.4 procenta niži,a

građevinskog sektora 4.1 procenata niži u odnosu na isti period. Dodata vrednost u uslužnom sektoru

smanjena je za 0.5 procenata u realnom iznosu 2014. godine u poređenju sa 2013. godinom.

16. Rast izvoza – iako još uvek pozitivan – je usporen i nije mogao da spreči dalju recesiju

2014. godine. Od 2010. godine, a posebno 2013. godine kada je proizvođač automobila FIAT pokrenuo

proizvodnju u Srbiji, izvoz je predstavljao značajan pokretač rasta. Međutim, 2014. godine izvoz beleži

usporavanje, što je negativno doprinelo rastu BDP od trećeg i četvrtog kvartala. Glavni razlozi za

usporavanje izvoza su bili: niža proizvodnja u energetskom sektoru; niže strana tražnja i prodaja FIAT-

a; i smanjenje učinka u državnim preduzećima koja čekaju privatizaciju. Oporavak izvoza je započet u

4

prvoj četvrtini 2015. godine, kada je izvoz zabeležio rast od 5.2 procenata (u poređenju sa istim

kvartalom 2014. god).

17. Recesija još nije dovela do daljeg povećanja stope nezaposlenosti. Tačnije, stopa

nezaposlenosti je smanjena na 16.8 procenata1 u četvrtom kvartalu 2014. godine, u odnosu na 20.1

procenata iz prethodne godine, jer je otvoreno 80,000 radnih mesta, mada uglavnom u neformalnom

sektoru. U okviru neformalnog sektora, većina novih radnih mesta je otvorena u poljoprivredi.

Nezaposlenost mladih je opala na 42 procenta, ali je i dalje veoma visoka. Mnogi mladi ljudi napuštaju

zemlju u potrazi za mogućnostima zapošljavanja – posebno u zapadnoj Evropi.

18. Inflacija je bila niska tokom cele 2014. godine. Od marta 2014. godine, inflacija je bila ispod

donje granice ciljane inflacije od 4±1.5 procenata, sa prosekom od 2 procenta (na godišnjem nivou).

Niža inflacija je prvenstveno rezultat niskih cena hrane u prvoj polovini godine i odsustva usklađivanja

regulisanih cena u drugoj polovini godine. Inflacija je do kraja godine dostigla 1.7 procenata. Bazna

inflacija je u proseku iznosila samo 0.4 procenata 2014. godine. Inflacija u prvom kvartalu 2015. godine

je prosečno dostigla 0.9 procenata.

19. Nominalni i realni kurs beleže konstantni pad tokom 2014. godine. Dinar je oslabio

nominalno za 5.2 procenata tokom godine, sa rastućim pritiskom na devizni kurs u drugoj polovini.

Narodna banka Srbije (NBS) je redovno intervenisala kako bi sprečila promenljivu potrošnju na

depresijaciju u ukupnom iznosu od EUR 1.6 milijardi do decembra. U prvom kvartalu 2015. god, dinar

je ojačao za 0.6 procenata u odnosu na oslabljeni evro, a NBS je intervenisala kupovinom EUR 170

miliona u tom istom periodu. Okvir inflacije i posvećenost održavanju fleksibilnog kursa NBS se smatra

odgovarajućim, iako smanjenje inflacije predstavlja izazov zbog značajnog deviznog kursa i visokog

nivoa evroizacije.

20. Finansijski sistem je stabilan, iako su prisutne slabosti u nekim državnim bankama. Srpski

finansijski sistem je prebrodio prvi talas finansijske krize relativno dobro. Međutim, slab ekonomski

oporavak i značajna depresijacija doveli su do značajnog povećanja nenaplativih kredita (NPL) koji se

od septembra 2014. godine nalaze na 23 procenta i smanjene profitabilnosti. Iako je bankarski sistem

dobro kapitalizovan i likvidan, pojavile su se poteškoće, posebno u segmentu domaćih banaka. Četiri

banke su propale od 2011. godine. Krediti privatnim preduzećima su u padu u periodu od između

septembra 2012. i maja 2014. godine, mada je kreditna aktivnost zabeležila oporavak u drugoj polovini

2014. godine, pre svega kao rezultat uvođenja subvencionisanih kredita.

21. U pogledu fiskalne politike, konsolidovani fiskalni bilans države je pogoršan od 2008.

godine. Prihodi su pali u periodu od 2008-11, a nakon ponovnog pada 2013. godine je usledio oporavak

2014. godine, delimično kao posledica povećanja stope PDV (Tabela 1). Potrošnja je sa druge strane

zabeležila stabilan rast nakon krize. Rezultat je stalno pogoršanje opšteg državnog fiskalnog deficita sa

oko 2.6 procenata BDP 2008. godine do vrhunca od oko 7.2 procenata BDP 2012. godine, koji je zatim

opao na 5.6 procenata 2013. Smanjenje fiskalnog deficita 2013. godine je usledilo uglavnom kao

posledica smanjenja kapitalnih rashoda i subvencija i uvođenja novih pravila za indeksiranje plata i

penzija u javnom sektoru, što je umanjilo masu zarada i potrošnju na penzije. Fiskalni deficit je 2014.

godine ostao na visokih 6.7 procenata BDP (uključujući amortizaciju garancija na poziv).

1 Za starije od 15 godina. Izvor Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku.

5

22. U naporima da reši gore pomenute ekonomske izazove, Vlada je postigla dogovor sa MMF-

om u vidu 3-godišnjeg Stendbaj aranžmana iz predostrožnosti. Program, koji je odobrio Odbor

MMF-a 23. februara 2015. god, predviđa sprovođenje ambiciozne fiskalne konsolidacije i strukturnih

reformi radi smanjenja javnih rashoda, sprečavanja rasta javnog duga i stavljanje javnog duga na silaznu

putanju do 2017. god. Projektovani fiskalni ciljevi za period 2015-17. god u Tabeli 1 su u skladu sa

dogovorenim programom konsolidacije.

23. Značajni eksterni i domaći negativni rizici ostaju prisutni u fiskalnom okviru. Eksterni

negativni rizici uključuju slabiji ekonomski oporavak evrozone od očekivanog ili ekterne finansijske

šokove. Ključni domaći negativni rizici uključuju probleme u sprovođenju neophodnih strukturnih

reformi usmerenih ka fiskalnoj konsolidaciji. Ta pitanja obuhvataju osetljive reforme državnih

preduzeća koje čine samu suštinu programa MMF-a. Imajući u vidu ograničenja ekonomske politike oko

ovih reformi, rizik od nedovršavanja ili nesprovođenja programa MMF-a ostaje značajna pretnja za

makroekonomsku i fiskalnu stabilnost Srbije.

Tabela 1. Glavni makroekonomski pokazatelji i projekcije

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Realni rast BDP-a -3.1 0.6 1.4 -1.0 2.6 -1.8 0.0 1.5 2.0

Doprinosi (u procentnim poenima):

Potrošnja -0.5 -0.4 0.9 -1.2 -0.6 -1.0 -3.2 -0.2 0.4

Investicije -11.5 -1.3 2.6 0.6 -0.6 -0.7 0.9 1.1 1.1

Neto izvoz 8.9 2.3 -2.1 -0.4 3.8 -0.1 2.3 0.6 0.5

Izvoz -2.1 4.3 1.6 0.3 7.4 1.6 1.4 2.2 3.1

Uvoz -10.9 2.0 3.8 0.7 3.6 1.7 -0.8 1.6 2.6

Stopa nezaposlenosti, prosek 16.1 19.2 23.0 24.0 22.1 18.9 19.0 18.0 17.0

BDP deflator 8.3 5.9 9.6 6.3 5.4 1.9 2.7 4.1 4.1

Inflacija, Indeks potrošačkih cena (kraj

perioda) 6.6 10.2 7.0 12.2 2.2 1.7 4.2 4.0 4.0

Fiskalni računi Procenat BDP, osim ako nije drugačije naznačeno

Rashodi 44.2 44.6 43.1 46.6 43.5 46.6 44.2 42.4 40.7

Prihodi 39.8 39.9 38.2 39.4 37.9 40.0 38.9 37.7 36.9

Bilans opšte države (uključujući

amortizaciju garancija na poziv) -4.3 -4.7 -4.9 -7.2 -5.6 -6.7 -5.3 -4.7 -3.8

Javni dug (kraj perioda) 36.0 43.7 46.6 58.3 61.4 71.0 77.3 78.6 78.1

Izabrani monetarni računi Godišnja promena procenta, osim ako nije drugačije naznačeno

Krediti nedržavnom sektoru 16.0 26.9 7.7 9.8 -4.5

Kamata (referentna kamatna stopa) 9.5 11.5 9.8 11.3 9.5 8.0

Platni bilans Procenat BDP, osim ako nije drugačije naznačeno

Bilans tekućeg računa -6.1 -6.5 -8.6 -11.5 -6.1 -6.0 -4.3 -4.7 -4.4

Uvoz -37.5 -42.4 -43.2 -44.2 -42.9 -44.6 -44.9 -43.9 -43.9

6

Izvoz 19.4 24.8 25.2 26.5 30.8 32.2 34.2 33.6 34.3

Strane direktne investicije, neto 4.4 3.0 5.5 2.1 3.6 3.7 4.0 3.8 4.0

Bruto rezerve (u US$ milijardama, kraj

perioda) 15.2 13.3 15.6 14.4 15.4 12.0

Devizni kurs, USD (prosek) 67.6 77.9 73.3 87.9 85.2 88.5

Nominalni BDP u milijardama US$ 42.7 39.4 46.5 40.7 45.5 43.6

a) Podaci platnog bilansa korišćenjem BPM6 su dostupni samo od 2012. god, za period 2009-2011podaci su zasnovani na ranijem

priručniku o Platnom bilansu.

Izvor: Ministarstvo finansija, NBS, MMF; procene stručnjaka SB

2.3 Profil i trendovi siromaštva

Trendovi siromaštva

24. Iako je ekonomski rast pre krize doprineo smanjenju siromaštva i zajedničkom

prosperitetu, ovaj napredak je zaustavljen od 2008. godine. Broj siromašnih je opao za gotovo

polovinu sa 14 procenata 2002. godine na 6.6 procenata 2007. god, prema podacima Studije merenja

životnog standarda (videti Sliku 1). Značajan i održiv ekonomski rast tokom ovog perioda, kao i rast

penzija, drugih socijalnih transfera i međunarodnih doznaka doveli su do značajnog pada stope

siromaštva u Srbiji tokom 2002-2007. Siromaštvo u Srbiji je ipak ostalo na nivou većem od novih

zemalja članica EU.

Slika 1: Broj siromašnih (procenat) i realan BDP po

glavi stanovnika

Slika2: Pokazatelj zajedničkog prosperiteta zasnovan

na agregatnoj nacionalnoj potropnji

Izvor: Republički zavod za statistiku; Statistical Office of

Republic of Serbia; ECAPOV portal podataka; SRI.

Izvor: Procena na osnovu podataka iz Ankete o bužetu

domaćinstava RZZS

Napomena: Zvanična procena siromaptva 2012. je zasnovana na prihodima (podaci EU-SILK). Procene iz prethodne

godine su zasnovane na potrošnji (podaci Studije za merenje životnih standarda i Ankete o budžetu domaćinstava).

Procene zasnovane na različitim instrumentima nisu uvek uporedive.

25. Silazni trend siromaštva je preokrenut nakon početka globalne finansijske krize2. Srbija je

2012. godine usvojila relativnu liniju siromaštva EU – deo stanovništva koji živi ispod 60 procenata

srednjeg prihoda – kao svoju zvaničnu stopu siromaštva. Prva EU-SILK anketa (Anketa o prihodima i

2Izvođenje dužih i novijih trendova siromaštva i zajedničkog prosperiteta je teško imajući u vidu da je Srbija promenila sistem

zvaničnog merenja siromaštva sa merenja zasnovanog na potrošnji, tj. apsolutne metode siromaštva koristeći Anketu o

budžetu domaćinstava, na metodu zasnovanu na prihodima, metoda relavitnog siromaštva koja koristi SILK anketu.

7

uslovima života) za Srbiju izmerila je ovaj pokazatelj relativnog siromaštva na 24.6 procenata za 2012.

godinu, što je procenat viši u odnosu na sve nove zemlje članice EU.

26. Rast pre krize je posebno pogodovao siromašnima i populaciji koja spada u B40, ali su ove

grupe takođe neproporcionalno pogođene tokom nedavnog ekonomskog usporavanja i recesije

(Slika 2). Oni koji se nalaze na samom dnu distribucije dobrobiti pre krize su doživeli veći rast od

prosečnog. Između 2008. i 2010. godine, međutim, uglavnom zbog nedostatka ukupnog rasta, ali i

pogoršanja nejednakosti siromašni su bili u lošoj situaciji, što je potvrđeno incidencom krivulje rasta i

preraspodelom rasta. Između 2005. i 2010. godine, pad prihoda za najsiromašnijih 40 procenata je u

Srbiji bio među najgorima u Evropi i centralnoj Aziji.

27. Trendovi siromaštva direktno odražavaju šta se dešava u ruralnom siromaštvu. Povećanje

stope siromaštva nakon krize je naročito izraženo u ruralnim područjima, penjući se sa 7.5 procenata

2008. godine na 13.6 procenata 2010. Kada se promene u siromaštvu dekomponuju prema urbanom-

ruralnom stanovništvu, promene u ruralnom siromaštvu čine većinu: 93 procenata nacionalnog

smanjenja siromaštva u periodu od 2006-2008. godine i 85 procenata nacionalnog povećanja siromaštva

u periodu od 2008-2010.

28. Gubici u zapošljavanju i prihodima od rada su najviše doprineli povećanju siromaštva i

smanjenju dobrobiti za najsiromašnijih 40 procenata (B40) nakon krize. Mogućnosti na tržištu rada

su se značajno pogoršale između 2008. i 2012. god, posebno za one sa niskim primanjima. Od 2008. do

2010. godine, domaćinstva u kojima je glava porodice nezaposlena ili samozaposlena su beležila veće

stope siromaštva i registrovala su značajan rast siromaštva.

Profil siromaštva

29. Siromašni i najsiromašnijih 40 procenata uglavnom stanuju u ruralnim i slabo naseljenim

područjima. Tokom 2012. godine, 36.2 procenata populacije u slabo naseljenim oblastima i 23.6

procenata populacije u drugim oblastima niske gustine naseljenosti su bili u riziku od siromaštva, u

poređenju sa 13.8 procenata u gusto naseljenim oblastima (urbanim). Skoro polovina stanovništva koje

se nalazi u najniža dva kvintila prihoda žive u slabo naseljenim, ruralnim oblastima. Stopa rizika od

siromaštva (tj. udeo populacije koji živi ispod 60 procenata srednjeg prihoda) je bila najviša u južnom i

istočnom regionu Srbije, a najniža u Beogradu.

Okvir 1. Rešavanje pitanja rodnog jaza u Srbiji: Dijagnostika i integracija načela rodne ravnopravnosti

Postojeća rodna dijagnostika i dokazi ukazuju na uporan problem rodne nejednakosti u Srbiji. Iako su stope upisa

u osnovne i srednje škole slične, na tržištu rada rodna nejednakost postaje daleko vidljivija. Stopa zaposlenosti žena u

Srbiji od 33 procenata zaostaje za stopom zaposlenosti muškaraca u Srbiji, kao i žena u regionu ECA za 16, odnosno 13

procenata, što dovodi do 16 procenata gubitka prihoda po glavi stanovnika. Rodni jaz u zaradama postoji i najveći je među

niskokvalifikovanim radnicima, gde taj procenat iznosi više od 20 procenata (Avlijaš i saradnici, 2013. god). Kao u

mnogim drugim zemljama, rodne razlike u korišćenju vremena, ograničenom upisu dece i profili veština doprinose

segregaciji u zaposlenosti i deluju kao prepreka na mogućnost žena da rade i budu preduzetnice (USAID 2010. god). Stopa

učešća u radnoj snazi opada za žene tokom reproduktivnih godina, a samo 13 procenata dece mlađe od tri godine u Srbiji

je upisano u predškolske ustanove između 2010. i 2011. god (UNECE 2010. god). Ovakva situacija je još gora među

Romima, gde je stopa zaposlenosti žena na posebno niskom nivou.

8

Iako dokazi o rodnoj nejednakosti u mogućnostima za zapošljavanje stalnog rastu, analitički rad se fokusira na

istraživanje prepreka za učešće na tržištu rada sa kojima se suočavaju žene. Banka rukovodi povereničkim fondom

(koji podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju) koji je usmeren ka izgradnji baze znanja i promovisanju donošenja

odluka na osnovu dokaza kako bi se rešila pitanja rodne nejednakosti. Takođe, u Srbiji se sprovodi Program za merenje

veština (STEP) kako bi se prikupili podaci o sticanju veština i potrebnim veštinama na tržištu rada. Drugi projekat, Šta

funkcioniše za žene (What Works for Women) se bavi prikupljanjem i rezimiranjem informacija o dizajnu intervencija,

troškovima, praćenju i rezultatima rodnih aktivnosti u Srbiji i širem regionu zapadnog Balkana. Pored toga, trenutno se

sprovodi studija kako bi se bolje razumele prepreke za učešće žena na tržištu rada vezane za negu dece i starijih lica, i sa

strane potražnje i ponude nege. Takođe, program obuke Više od liderstva (Greater than Leadership) radi na razvijanju

predloga reformi kako bi pomogli privatnim kompanijama da se usklade sa zakonom vezanim za rodnu ravnopravnost. Na

raju, u saradnji sa Vladom Srbije, Svetska banka takođe sprovodi Ocenu rodnih pitanja za zemlju. Ocena će koristiti

najnovije dostupne podatke iz SILK (Anketa o prihodima i uslovima života) ankete i fokusiraće se na to koliko su ženama

dostupne ekonomske mogućnosti, iz ugla siromaštva i zajedničkog prosperiteta.

30. Siromašni i najsiromašnijih 40 procenata beleže slabije rezultate na tržištu rada u

poređenju sa ostatkom populacije i u velikoj meri se oslanjaju na socijalne transfere. Generalno,

Srbija ima slabo učešće radne snage, strukturnu nezaposlenost veću od 20 procenata i neformalnu

ekonomiju značajnog obima. Veliki deo siromašnih i najsiromašnijih 40 procenata su koncentrisani

među neaktivnom, nezaposlenom populacijom ili populacijom koja je zaposlena u poljoprivredi i

nekvalifikovanim zanimanjima. Stoga je 37 procenata od najsiromašnijih 40 procenata nezaposleno, u

poređenju sa 13 procenata gornjih 60 procenata stanovništva, dok 17 procenata najsiromašnijih 40

procenata (u poređenju sa 50 procenata gornjih 60 procenata) predstavljaju plaćeni radnici. Romska

populacija – najosetljivija manjinska grupa – ima mnogo veću stopu siromaštva, niži nivo obrazovanja i

lošije rezultate na tržištu rada u poređenju sa ne-romskim stanovništvom. Oko jedne trećine Roma je

suočeno sa apsolutnim siromaštvom na osnovu prihoda (žive sa manje od PPP$4.30 na dan), u poređenju

sa samo 8 procenata među ne-romskom populacijom, prema istraživanjima koje su sproveli Svetska

banka/UNDP/EK 2011. godine. Stopa upisa u škole i obrazovna dostignuća su niža kod romske dece.

Oko 49 procenata Roma radne dobi su nezaposleni.

2.4 Pokretači siromaštva i razvojni izazovi

31. Sistematska dijagnostička procena naglašava dvostruki izazov sa kojim je Srbija suočena

u građenju konkurentne i inkluzivne ekonomije. To uključuje završetak tranzicije sa ekonomije

kojom dominira država ka ekonomiji koju predvodi privatni sektor, i sa modela zasnovanog za potrošnji

ka izvozno orijentisanom modelu. Imajući u vidu ekstremno nisku stopu učešća na tržištu rada od samo

49 procenata 2014. godine, blizak odnos između zapošljavanja i izgleda mogućnosti za prosperitet,

obezbeđujući šire učešće u formalnom tržištu rada je od ključnog značaja u reagovanju na oba izazova.

32. Dok strukturne reforme mogu imati kratkoročne negativne posledice na rast i zajednički

prosperitet, one će ipak ponuditi održive nove mogućnosti u srednjem roku. Na primer, suočavanje

sa nasleđem preko 1,000 preduzeća koja na ovaj ili onaj način ostaju u rukama države će podrazumevati

značajne viškove radne snage. Istovremeno, privatizovana ili korporatizovana državna preduzeća mogu

ponuditi nove mogućnosti za zapošljavanje kada dobiju nove vlasnike, i mogu imati koristi od novih

tehnologija i pristupa međunarodnim tržištima. U procesu rešavanja pitanja ovih preduzeća, potrebno je

obratiti pažnju na mere ublažavanja socijalnih pitanja. Istovremeno treba primetiti da većina radnika u

ovim preduzećima ne spadaju u najsiromašnijih 40 procenata populacije (B40).

9

33. Koristi od reformi u smislu porasta životnog standarda će biti brže vidljive ukoliko se

reforme brzo sprovedu. Međutim, s obzirom na potencijalne negativne efekte na neke siromašne grupe,

važno je da se kratkoročno uspostave prateće politike, kao što je targetirana socijalna pomoć, podrška

službama za zapošljavanje i manje strogo oporezivanje rada kako bi se pomoglo slabo kvalifikovanim

radnicima da nađu čak i povremene poslove koji će ublažiti distributivne posledice reforme državnih

preduzeća i fiskalne konsolidacije, pružajući kratkoročnu zaštitu najosetljivim grupama.

34. Vlada treba da se uključi u snažan i koordinisan napor kako bi se poboljšalo opšte poslovno

okruženje. Ekonomski memorandum za Srbiju iz 2012. godine naglasio je potencijal Srbije u razvijanju

modela rasta zasnovanog na izvozu. Izvoz Srbije trenutno čini oko 44 procenata BDP, dok je u

naprednijim privredama u tranziciji ovaj odnos iznad 80 procenata. Sektori poput automobilske i

hemijske industrije, agribizinisa i uslužni sektor se smatraju sektorima visokog izvoznog potencijala, a

Fond za inovacionu delatnost Srbije je pokazao mogućnosti generisanja start-up kompanija koje mogu

da se takmiče na međunarodnom tržištu.

35. Prisutne su prepreke koje sprečavaju dostizanje ovog pozitivnog preokreta. Srpska

poslovna klima (rangirana na 91. mestu globalno prema Doing Business studiji) još uvek

obeshrabruje investirore, kao rezultat neprijateljskog administrativnog okruženja i ograničenog

pristupa finansiranju. Kada je reč o povezanosti infrastrukture – što obuhvata telekomunikacije i

električnu energiju, kao i saobraćajnu infrastrukturu – Srbija se nalazi na 111. mestu prema Globalnom

indeksu konkurentnosti, što je niže od ukupnog plasmana Srbije u konkurentnosti (94.).

36. Tokom svih konsultacija sa interesnim stranama u Srbiji su isticani osnovni upravljački i

institucionalni izazovi. Uprkos unapređenjima, poverenje u Vladu i institucije, kao što je Narodna

skupština je i dalje nisko (prema Eurobarometru iz 2012. godine samo 23 procenata anketiranih

stanovnika Srbije navode poverenje u Vladu, što je do 2014. godine poboljšano na 39 procenata). Nizak

nivo poverenja u institucije otežava građenje društvenog konsenzusa oko reformi, te stoga predstavlja

rizik za sprovođenje programa Vlade. Pored niskog nivoa poverenja u institucije, Srbija se takođe

suočava sa značajnim ograničenjima kapaciteta, i u javnom sektoru i u pravosuđu. Apsorbovanje

ekonomije, a posebno pitanje državnih preduzeća, dovelo je do značajnih izazova za prakse

korporativnog upravljanja u širem državnom sektoru. Unapređeno korporativno upravljanje će biti

presudan uslov za privlačenje investicija i znanja i veština za ključna državna preduzeća kao što su EPS

i Srbijagas.

37. Pored slabog ekonomskog rasta i institucionalnih izazova, Srbija je suočena sa značajnim

pitanjima inkluzije. Ovde su prisutna tri glavna elementa: i) rešavanje urbano-ruralnog razdvajanja; ii)

stvaranje mogućnosti za marginalizovane grupe; i iii) integrisanje onih koji su ostali bez posla na tržište

rada.

38. Ruralna populacija, koja čini oko 41 procenata od ukupne populacije, je posebno pogođena

ekonomskom krizom i prirodnim nepogodama. Odsustvo finansijskih mogućnosti za investiranje u

poljoprivredu malog i srednjeg obima sprečava sitna gazdinstva da proizvode predvidljive količine koje

zahtevaju velike maloprodajne kompanije. Modernizacija poljoprivrednog sektora bi mogla da pomogne

u rešavanju te odvojenosti urbanog i ruralnog stanovništva. Međutim, godine zanemarivanja i lošeg

upravljanja subvencijama i podsticajnim programima su stvorile duboku krizu u ovom sektoru, što je

situacija koja nosi rizik da će se nastaviti imajući u vidu slab apetit za reforme u sektoru.

10

39. Iako jačanje zajedničkog napretka predstavlja glavni izazov za Srbiju, ipak postoje

segmenti ekstremnog siromaštva, posebno među romskom populacijom. Razvojni partneri su

opredelili sredstva za rešavanje isključenosti Roma i nedostatak mogućnosti, ali ti programi još uvek

nisu doveli do željenog uticaja. Vlada do sada nije pridavala dovoljan značaj ovom pitanju, s obzirom

na brojne druge izazove sa kojima je suočena. Potreban je sveobuhvatniji pristup u rešavanju glavnih

prepreka koje sprečavaju ovu zajednicu da radi na ličnom razvoju i stvara prilike.

40. Kada je reč o podršci nezaposlenima, neophodna je reorijentacija državnih programa kako

bi se podržali oni koji traže posao. Reforma Nacionalne službe za zapošljavanje, povećanje obima i

bolje targetiranje Aktivnih politika na tržištu rada, reforma doprinosa za socijalno osiguranje i strateško

korišćenje sredstava radi privlačenja novih investicija su ključni elementi pristupa koji je potreban za

rešavanje ovog rizika.

41. U tom smislu, posebnu pažnju treba posvetiti poboljšanju mogućnosti za žene. Učešće

ženske radne snage od 40.6 procenata (Q4 2014) je izuzetno nisko, delimično zbog zakona o doprinosima

za socijalno osiguranje, nedostatka priuštivog pristupa programima ranog obrazovanja dece i brige o

deci za žene tokom reproduktivnih godina i kulturološkim stavovima o jednakosti polova. Mada je

postizanje univerzalnog pristupa ranom obrazovanju dece suštinski dugoročni razvojni program,

povećan pristup grupama sa niskim prihodima i Romima bi trebalo da predstavlja prioritet. Međutim,

kratkoročno je moguće sprovesti mere koje rešavanju ograničenja za honorarni posao.

42. Srbija se suočava sa značajnim rizicima u ostvarivanju održivog smanjenja siromaštva i

napretka ka zajedničkom prosperitetu, a ti rizici se uglavnom odnose na tri šire kategorije: 1)

spoljno okruženje; 2) ekološki rizici, i 3) socijalni i politički rizici. Što se tiče spoljnih rizika, srpska

ekonomija je blisko povezana sa ekonomijama EU i jugoistočne Evrope, a dugotrajno usporavanje u tim

ekonomijama bi moglo da ugrozi makroekonomsku stabilnost i učinak rasta u Srbiji. Kada je reč o

životnoj sredini, Srbija je sklona nizu prirodnih katastrofa koje mogu da nanesu ozbiljnu štetu ekonomiji

i blagostanju, posebno za osetljive grupe. Klimatske promene naglašavaju ove rizike, a ključno pitanje

je dizajniranje i sprovođenje programa za ublažavanje rizika. Konačno, postoje brojni socijalni i politički

rizici koji mogu da ugroze održivost smanjenja siromaštva i zajedničkog prosperiteta, kao što su tenzije

između evropskih ambicija Srbije i njene politike prema drugim geostrateškim partnerima.

III. STRATEGIJA ZA PARTNERSTVO GRUPE SVETSKE BANKE

43. Sistematska dijagnostička procena (SCD) pruža sveobuhvatnu analizu i procenu razvojnih

izazova i ograničenja Srbije, a ističe jedanaest širih prioritetnih oblasti za dostizanje održivog i

inkluzivnog rasta, sa ciljem postizanja većeg zajedničkog prosperiteta. Okvir za partnerstvo (CPF)

odgovara na ove utvrđene prioritetne oblasti, istovremeno razmatrajući fiskalna ograničenja sa kojima

će Vlada biti suočena tokom većeg dela perioda implementacije CPF. CPF takođe uzima u obzir

komparativnu prednost Banke kao vodeće institucije u generisanju i širenju znanja u Srbiji, kao i

informacije navedene u Analizi rezultata i učenja CPS, anketama klijenta, izveštajima Grupe za internu

evaluaciju i konsultacijama sa akterima.

44. Nakon nekoliko godina loše političke stabilnosti i čestih promena Vlade, Srbija trenutno

ima Vladu sa širokom političkom podrškom. Vlada je pokazala snažnu posvećenost tržišno

orijentisanim reformama. Stoga CPF dolazi u pravom trenutku, i pokrivaće petogodišnji vremenski okvir

11

koji je Srbija postavila kao period pripreme za pristupanje EU.

45. Postoji bliska veza između prioritetnih ciljeva koji proističu iz SCD i standarda koje Srbija

mora da ispuni za pridruživanje EU. Funkcionalna i konkurentna tržišna ekonomija i snažne

institucije su ključne za članstvo u EU, kao i podsticajna poslovna klima i sigurna imovinska prava i

poštovanje pravne tekovine EU u važnim oblastima politika, kao što su energetika i saobraćaj.

Nacionalna strategija ekonomske reforme odražava ove ključne prioritete. Socijalna inkluzija i jednakost

polova su glavni elementi programa evropskih integracija, a otpornost na klimatske uslove sve više

dobija na značaju u internoj agendi EU. Korišćenje finansijskih resursa i resursa znanja GSB može da

pruži važnu dodatu vrednost u procesu pristupanja EU, kao što su pokazali prethodni procesi pristupanja.

A. Program Vlade i srednjoročna strategija

46. Okvir za partnerstvo (CPF) dolazi u trenutku kada je Vlada odobrila tešku, ali realističnu

trogodišnju fiskalnu strategiju i pripremila je Nacionalni program ekonomske reforme. CPF ističe

da će zemlja biti u procesu pregovora o pristupanju EU tokom perioda implementacije programa. Treba

napomenuti da iako ove odobrene strategije i programi, zajedno sa procesom pregovora o pristupanju,

definišu opšti pravac politika, one ne predstavljaju sveobuhvatnu nacionalnu strategiju razvoja.

47. Fiskalna strategija i program ekonomskih reformi naglašavaju sprovođenje strukturnih

reformi. Ove reforme imaju dvostruki cilj dostizanja fiskalne održivosti i stvaranja podsticajnog

okruženja za investicije i stvaranje radnih mesta. Prvi prioritet programa strukturnih reformi je

smanjenje otiska države u ekonomiji, kroz završetak procesa privatizacije društvenih i državnih

preduzeća, i kroz korporatizaciju velikih javnim preduzeća i transportnih kompanija tako da mogu da

funkcionišu na komercijalno i finansijski održivoj osnovi. Druga prioritetna oblast je efektivnija

upotreba javnih resursa, uključujući reformu sistema za pružanje javnih usluga, jačanje finansijskog

upravljanja u javnom sektoru i upravljanje javnim investicijama. Treća prioritetna oblast je poboljšanje

poslovne klime, kroz poresku politiku, sistem za izdavanje dozvola i preuređenje sistema državnih

podsticaja radi promovisanja investicija. Ovo takođe uključuje reformu finansijskog sistema i olakšan

pristup kreditima za preduzetnike. Ne postoji sveoubhvatni politički okvir za stimulisanje inkluzivnog

rasta u razvojnom okviru Srbije, što predstavlja važan jaz.3

48. Ključni izazov sa kojim je Srbija suočena je slaba sposobnost i kapaciteti za sprovođenje

reformi. Iako postoji snažna politička posvećenost gore navedenom reformskom programu, sistematska

slabost javne uprave često izaziva kašnjenje u sprovođenju, čak i nakon donošenja političke odluke. Kao

rezultat toga, Srbija često beleži slab učinak u ključnim aspektima svog reformskog programa. Ovaj

nedostatak sprovođenja predstavlja strukturni problem, koji je aktuelna Vlada prepoznala i posvećena je

rešavanju tog pitanja.

SISTEMATSKA DIJAGNOSTIČKA PROCENA: PRIORITETI ZA RAST I INKLUZIJU SRBIJE

49. Grupa Svetska banka je angažovana u intenzivnom dijalogu o programu reformi vlade, sa

3Najvažnije višesektorske strategije koje rešavaju pitanje inkluzije su: Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije;

Strategija za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji i Nacionalna strategija za unapređenje položaja žena i

unapređenje rodne ravnopravnosti.

12

fokusom na rešavanje pitanja ekonomskog nasleđa, reformisanja i jačanja javnog sektora i

dizajniranje sveobuhvatnog pristupa za povećanje konkurentnosti i stvaranja radnih mesta. S

obzirom na prirodu izazova sa kojima je Vlada suočena, i njenim fiskalnim ograničenjima i ograničenim

kapacitetima, ključan korak je definisanje prioritetnih aktivnosti. U tom smislu, SCD zaključuje da je

ponovno uspostavljanje i održavanje rasta neophodan, ali nedovoljan uslov za smanjenje siromaštva i

zajednički prosperitet. Rast takođe mora da obuhvata stvaranje radnih mesta za siromašne, ukoliko je

namera postizanje optimalnog uticaja u smanjenju siromaštva i povećanju blagostanja za

najsiromašnijih 40 procenata stanovništva. Srbija zasniva svoju strategiju rasta na povećanju izvoza i

povećanju investicija u izvozne sektore visoke produktivnosti, što predstavlja uslov za inkluzivan rast i

stvaranje radnih mesta za najsiromašnijih 40 procenata populacije. Komplementarne reforme politika i

investicije u druge sektore (uključujući nerazmenljive sektore) su takođe potrebne za uklanjanje prepreka

za nisko-kvalifikovane; polu-kvalifikovane radnike i honoraran rad, što je glavni izvor zaposlenja za

najsiromašnijih 40 procenata stanovništva. Zaključak je da ponovno uspostavljanje rasta u kombinaciji

sa posebnim merama za rešavanja prepreka sa kojima se suočava najsiromašnijih 40 procenata

populacije kroz zapošljavanje predstavlja najdelotvorniji način za povećanje zajedničkog prosperiteta u

Srbiji.

50. Na osnovu ove procene, SCD je identifikovala jedanaest prioritetnih oblasti, koje su

rangirane na osnovu njihovog uticaja na dvostruke ciljeve. Vežba postavljanja prioriteta dovela je

do tri grupe različitih prioriteta: osnovni prioriteti, prioriteti visokog uticaja i prateći prioriteti. Među

sedam najvažnijih prioriteta u SCD prva dva su osnovna, bez kojih će postizanje rezultata u drugim

prioritetnim oblastima biti izuzetno teško. Ostalih pet se smatraju prioritetima visokog uticaja, a

preostalih četiri su prateći prioriteti.

Tabela 2: Ukupna procena uticaja prioriteta politika SCD na dvostruke ciljeve

Ograničenja/Srednjoročni cilj politike Uticaj na dvostruke

ciljeve

Osnovni prioriteti

Fiskalna održivost, finansijska i makro stabilnost: Ponovno uspostavljanje održivosti duga i

održavanje makro i fiskalne stabilnosti. Visok

Upravljanje i institicionalni kapaciteti: Stvaranje delotvornog institucionalnog mehanizma u okviru

Vlade za koordinaciju, sprovođenje i praćenje reformi. Visok

Prioriteti sa najvećim uticajem na dvostruke ciljeve

Reforma državnih preduzeća: Smanjenje otiska države u ekonomiji i stvaranje efikasnijeg javnog

sektora kroz privatizaciju komercijalno orijentisanih preduzeća, restrukturiranje velikih javnih

preduzeća i optimizaciju javnog sektora.

Visok

Reforma poslovne klime: Stvaranje podsticajnog okruženja za investicije, rast i stvaranje radnih mesta

predvođene privatnim sektorom. Visok

Institucije tržišta rada: Jačanje ovih institucija kako bi se olakšalo formalno zapošljavanje, stvorile

mogućnosti za zaradu za manje dobrostojeće slojeve i pomoglo u ublažavanju negativnih posledica

reformi državnih preduzeća.

Visok

Poljoprivreda, samozapošljavanje: Pružanje podrške poljoprivrednoj produktivnosti i ruralnim

prihodima radi unapređenja blagostanja za B40 i smanjenja siromaštva. Visok

Infrastruktura: Unapređenje kvaliteta javne infrastrukture kako bi se na bolji način podržala

međunarodna, regionalna i domaća povezanost. Srednji - visok

Drugi prateći prioriteti

Voda i kanalizacija: Unaprediti upravljanje vodnim resursima Srbije, kao i preradu otpadnih voda i

ekološku održivost. Srednji

Obrazovanje i veštine: Proširiti pristup i kvalitet obrazovanja za sve, posebno marginalizovane grupe;

smanjiti nejednakost i povećati produktivnost radne snage kroz unapređenje veština i ishode učenja. Srednji

13

Zdravstvo: Proširiti pristup uslugama za marginalizovane grupe, smanjiti razlike i unaprediti kvalitet

nege i zdravstvene ishode, i smanjiti fiskalne rizike vezane za ličnu potrošnju na zdravstvo. Srednji

Socijalna zaštita: Unaprediti pokrivenost, jednakost, efikasnost i fiskalnu održivost penzija i programa

socijalne pomoći. Srednji

B. Predložen Okvir GSB za partnerstvo sa zemljom

B.1 Lekcije iz Izveštaja o analizi rezultata i učenja CPS, evaluacija Grupe za internu evaluaciju i

konsultacija sa interesnim stranama

51. Cilj Strategije za partnerstvo FY12-15 je bio pružanje podrške Srbiji u pristupanju EU i

pomoć Vladi u jačanju konkurentnosti i unapređenju efikasnosti i ishoda socijalne potrošnje u

kontekstu strogih budžetskih ograničenja. CPS se fokusirao na podršku Grupe Svetske banke u dve

oblasti angažovanja: (i) jačanje konkurentnosti; (ii) unapređenje efikasnosti i ishoda socijalne potrošnje.

Pored toga, izražena je posvećenost u nastavku podrške u oblasti ekološke održivosti kroz nadzor

portfolija u dve aktivnosti.

52. Ukupan učinak u okviru prethodnog CPS je procenjen kao umereno zadovoljavajući. Kada

je reč o stubu konkurentnosti, postignut je dobar napredak u infrastrukturnim elementima programa.

Međutim, socijalno i politički osetljive reforme, uključujući rešavanje pitanja gubitaša među državnim i

društvenim preduzećima, su zahtevale mnogo vremena za sticanje vlasništva. Napori Grupe Svetske

banke u pružanju podrške su takođe bili ugroženi slabom makro-fiskalnom situacijom. Kada je reč o

stubu Efikasnosti socijalne potrošnje, program je obezbedio sredstva i kvalitetne savetodavne usluge

tokom perioda CPS. Kada je reč o angažovanju oko teme ekološke održivosti, snažan učinak energetske

efikasnosti je pomešan sa slabim učinkom u rešavanju pitanja nasleđa u oblasti životne sredine.

53. Uprkos izazovima u sprovođenju tokom FY 12-15 CPS, Banka prema izboru Vlade ostaje

partner u sprovođenju složenih reformi. Sledeće ključne lekcije mogu biti uzete u obzir u dizajniranju

Okvira za partnerstvo FY16-21.

Bliska usklađenost sa ciljevima Vlade, i drugih ključnih partnera, je bila važna za uspeh

programa GSB. Program GSB je pružio snažnu podršku u ključnim aspektima reforme državnih

preduzeća i investicione klime, kao i u unapređenju delotvornosti socijalen potrošnje, što

odgovara ključnim ciljevima Vlade. Usklađenost strateških ciljeva CPS sa regionalnom

strategijom EU pružila je osnovu za uspešnu interakciju GSB sa EU, posebno na poboljšanju

iskorišćenosti Pretpristupnih fondova (IPA), kao i jačanje veza sa drugim razvojnim partnerima.

GSB treba da zadrži svoj strateški fokus na pružanju pomoći Vladi u ponovnom

uspostavljanju rasta i stvaranju mogućnosti za manje bogate. Banka je bila u prvom planu

dijaloga o rešavanju ekonomskog nasleđa i tranzicionih pitanja i povećanju konkurentnosti. Dugo

i dosledno angažovanje se vremenom isplatilo, jer je Vlada otpočela ključne reforme koje treba

da pomognu u prekidanju kruga spiralnog duga i slabih investicija. Kako ovaj proces napreduje,

potrebno je dalje usmeriti pažnju na stvaranje mogućnosti za najsiromašnijih četrdeset procenata.

Fleksibilnost i prilagodljivost u korišćenju instrumenata je od kritičnog značaja. U

kontekstu sličnom Srbiji, gde sprovođenje politika često predstavlja najveći izazov, i gde fiskalni

prostor smanjuje obim investicionog zaduživanja, povećana upotreba finansiranja na osnovu

rezultata predstavlja logičan put napred. Međutim, klijenti još uvek nisu potpuno upoznati niti

14

sigurni u finansiranje na osnovu rezultata kao modela investicionog kreditiranja i budžetske

podrške.

GSB je u dobroj poziciji da pruži visoko kvalitetne, pravovremene i relevantne analitičke i

savetodavne usluge, koje dalje mogu da formiraju solidnu osnovu za kreditne operacije.

Ovo je, na primer, dokazano kroz Projekat upravljanja svojinom, kome je prethodila detaljna

tehnička pomoć koja je pomogla u mapiranju relevantnih problema u sektoru i upotpunila dizajn

projekta, a takođe je pomogla u uokvirivanju inputa GSB u procesu izrade nacrta Zakona o

planiranju i izgradnji. Angažovanje koje nije vezano za kreditiranje je potrebno nastaviti, čak i

kada kreditiranje kasni, jer ono često omogućava kontinuirano angažovanje partnera i bazu

znanja, koje su ključne za brzo sprovođenje kada dođe vreme za to.

Sledeći CPF treba da predstavlja nadogradnju na fokusirane ciljeve i jasne ishode, koji će

se pratiti pomoću jasnih pokazatelja. Veliki broj ishoda u ranijem okviru rezultata CPS su bili

teški za fokusiranje i korišćenje CPS kao praktičnog alata za dinamički monitoring i usklađivanje.

Poboljšano i strukturo partnerstvo sa EU, posebno u širem domenu ekonomskog

upravljanja, je od ključnog značaja u procesu približavanja Srbije članstvu u EU. Značaj

ovog partnerstva će se povećati tokom CPF kako Srbija bude napredovala ka pregovaranju o

novim poglavljima pravne tekovine. Zajedničke inicijative za finansiranje u ključnim oblastima

reforme (ili kroz paralelno finansiranje ili kroz korišćenje okvirnog sporazuma Svetske banke –

EU) ili možda zajednička sektorska podrška budžetu mogu da budu potencijalni instrumenti za

pojačavanje zajedničkog angažovanja.

Izazovno makroekonomsko okruženje i loše korporativno i finansijsko upravljanje

predstavljaju prepreku za investicione aktivnosti IFC. Iako su rezultati generalno bili

zadovoljavajući, kvalitet portfelja IFC u Srbiji je zabeležio pogoršanje kao rezultat slabijeg

finansijskog učinka nekih klijenata koji su pogođeni slabijim rastom.

54. Lekcije naučene iz FY12-FY15 CPS za Srbiju ističu mnoge lekcije navedene u nedavnim

završnim izveštajima CPS iz drugih zemalja, kao što su Albanija, BJR Makedonija i Gruzija.

Važnost: usklađenosti sa prioritetima zemlje; kontinuiranog dijaloga i partnerstva sa kolegama i

partnerima; fleksibilnost i odgovor na promenjene okolnosti; jasan fokus na ograničen broj prioriteta; i

vrednost proizvoda znanja su obično navedeni u ovim izveštajima.

55. Proces dizajniranja CPF je imao koristi od velikog broja konsultacija. Održano je sedam

konsultativnih skupova, uključujući posebne fokus grupe sa privatnim sektorom. Ove diskusije su

pružile uvid u bogat spektar perspektiva interesnih strana i fokusirale su se uglavnom na kapacitete za

implementaciju upravljanja/reformi, model rasta Srbije, pitanje poslovne klime, inkluziju i kvalitet

usluga u zdravstvu i obrazovanju, poljoprivredu i energetiku. Konsultacije održane van Beograda su

ponovo istakle ruralni-urbani jaz u ekonomskim prilikama, osećaj da su lokalne zajednice prepuštene

same sebi.

56. Prema nalazima Istraživanja o mišljenju u zemlji za Srbiju FY 14, interesne strane imaju

pozitivno mišljenje o načinu poslovanja Svetske banke u Srbiji. Akteri veruju da postoji velika

mogućnost da će GSB podržati prioritetne oblasti i institucije Srbije kroz investicije i izgradnju

kapaciteta. Dok se saradnja sa Vladom smatra veoma snažnom, veće angažovanje sa građanima

proizilazi kao ključna oblast koju je potrebno ojačati u radu GSB na terenu. Iako ispitanici imaju veoma

pozitivno mišljenje o načinu poslovanja GSB u Srbiji, ipak je moguće uvesti neka unapređenja u načinu

na koji se organizacija angažuje izvan saradnje sa Vladom.

15

57. Evaluacija projekata koju je sprovela Grupa za internu evaluaciju ističe faktore rizika i

nesigurnost politika kao ključne faktore koji negativno utiču na rezultate projekata. Kada je reč o

podršci kroz investiciono finansiranje, česte promene vlasti i promene prioriteta sektorskih politika

dovele su do značajnog kašnjenja u sprovođenju projekata i negativno su uticale na ishode projekata.

Slabost pripremnih procesa i početni kvalitet se takođe javljaju kao ključna pitanja. Ovo je u skladu sa

opštim problemima vezanim za upravljanje javnim investicijama sa kojima se Srbija suočava, a projekti

finansirani od strane Svetske banke ipak beleže malo bolji učinak u odnosu na druge eksterno finansirane

projekte. Međutim, kada je posvećenost snažna i dosledna, moguće je postići snažne rezultate, kao što

je slučaj u Projektu energetske efikasnosti. Razvijanje boljih sistema za praćenje implementacije unutar

Vlade, kako za reforme politika tako i za investicione projekte, je ključni uslov za unapređenje učinka u

implementaciji portfolija.

B.2 Pregled Strategije Grupe Svetska banka

58. Opšti cilj CPF je pružanje podrške Srbiji u stvaranju konkurentne i inkluzivne ekonomije, a,

samim tim, promovisanje integracije u EU. SCD pokazuje da je transformacija ekonomskog modela

zemlje jedini održiv put za ekonomski razvoj Srbije, uključujući postizanje cilja zajedničkog

prosperiteta. Ova transformacija je takođe od ključnog značaja za strateški cilj evropskih integracija

zemlje, imajući u vidu da Srbija još uvek ne ispunjava kriterijum EU o postojanju potpuno funkcionalne

tržišne privrede sposobne da izdrži konkurentne pritiske u okviru Evropske unije. Stoga CPF teži da

pomogne zemlji u naporima usmerenim ka prelasku na izvozno orijentisani model rasta, kroz

transformaciju uloge države, promovisanje konkurentnosti i unapređeno funkcionisanje investicione

klime i tržišta rada, dok će ovo poslednje posebno podržati veću ekonomsku inkluziju.

59. Struktura CPF je dizajnirana kako i podržala šest glavnih prioriteta navedenih u

Sistematskoj dijagnostičkoj proceni (SCD). U okviru ovih prioriteta, selektivnost programa je

zasnovana na sledećim dodatnim filterima: i) vlasništvo i vođstvo zemlje, sa fokusom na oblasti koje

imaju visok uticaj i snažno vođstvo države u reformskom procesu; ii) komparativna prednost,

pažljivim razmatranjem komparativne prednosti GSB u poređenju sa drugim partnerima, a posebno EU,

EBRD i EIB, i u smislu oblasti gde svaka institucija ima najveći uticaj i u smislu rezultata u

implementaciji programa; i iii) strateško programiranje, uključujući strateško sekvenciranje

podrške. Pristup sekvenciranju je u skladu sa akcentom Vlade na fiskalnu konsolidaciju i reformu

državnih preduzeća, a samim tim i stvaranje prostora za kasnije investicije. Strateško programiranje će

biti pokrenuto nivoom posvećenosti reformama; ukoliko taj nivo ostane visok, veći akcenat će biti

stavljen na angažovanje u smislu transformacije i sveprožimajućih problema, korišćenjem instrumenata

budžetske podrške i finansiranja na osnovu rezultata. Ako posvećenost reformama oslabi, obim

angažovanja će biti sužen na one oblasti gde postoji posvećenost, a veći naglasak će biti stavljen na

korišćenje konvencionalnog investicionog kreditiranja.

60. Obrazloženje da se CPF izgradi oko šest osnovnih prioriteta i prioriteta visokog uticaja je

zasnovano na dodatnim filterima selektivnosti. Angažman GSB će se fokusirati na sledeće prioritetne

oblasti navedene u SCD:

Fiskalna održivost, finansijska i makro stabilnost – Ovo je oblast u kojoj GSB ima

komparativnu prednosti i dugogodišnje angažovanje, gde GSB donosi makro-fiskalnu analizu i

detaljnu reformsku dijagnostiku. Konkretno, u podeli rada sa MMF, GSB fokusira svoju

16

analitičku podršku, podršku u dizajniranju politika i implementaciji na strukturne aspekte

programa fiskalne konsolidacije i upravljanja potrošnjom.

Upravljanje i institucionalni kapaciteti. Slabi kapaciteti Srbije da sprovede reforme i politike,

kao i da pruži kvalitetne usluge, predstavlja ključnu prepreku rastu i inkluziji. Bez rešavanja

sistemskih pitanja u upravljanju javnim sektorom, nije moguće sprovesti programe fiskalne i

sektorske reforme, u potpunosti ni pravovremeno, što predstavlja rizik za sve druge definisane

ciljeve. Sistemska pitanja uključuju slabu koordinaciju politika i kapaciteta za implementaciju

reformi, preterano složenu organizaciju centralne državne administracije, uključujući

preklapanje i dupliranje institucija i funkcija, kao i neefikasnu organizaciju struktura za pružanje

usluga. GSB i EU zajedno predvode napore u ovoj oblasti, gde se Banka fokusira na ciljane

elemente programa reformi navedene u Vladinoj Strategiji reforme javne uprave i Akcionom

planu.

Reforma državnih preduzeća – GSB je angažovana u pružanju podrške Vladi Srbije u

privatizovanju komercijalnih državnih preduzeća više od jedne decenije. Ovo je oblast u kojoj je

važan dugoročan angažman, a gde je GSB jedna od nekoliko partnera Vlade. Ovo je veoma

osteljivo područje reforme, ali je prepoznato kao glavni uslov za konkurentnu i stabilnu putanju

razvoja. Drugi aspekt ovog programa vezan je za reformu javnih komunalnih preduzeća i

transportnih preduzeća kojima je potrebno upravljati na finansijski i fiskalno održivoj osnovi.

GSB će predvoditi napore u korporatizaciji i povećanju učinka tri glavna državna preduzeća: EPS

(Elektroprivreda Srbije), Železnice Srbije i Putevi Srbije.

Reforma poslovne klime. Angažovanje GSB u Srbiji odražava globalnu komparativnu prednost

u ovoj oblasti, kao i uspešno angažovanje GSB u susednim zemljama, i koristi komplementarnost

IBRD i IFC. To angažovanje dovodi eksperte GSB koji će pomoći Vladi u dostizanju pravnih i

regulatornih reformi usmerenih ka unapređenju poslovnog okruženja. U širem smislu,

uključujući podršku vezanu za registrovanje imovine, građevinske dozvole, olakšavanje

trgovine, pristup finansijama i olakšano plaćanje poreza. Pored toga će biti nastavljena podrška

srpskim sistemima inovacija i transfera tehnologija. Pilot napori u ove dve oblasti dali su

obećavajuće rezultate i potrebno je povećati njihov obim kako bi se stvorio širi uticaj na otvaranje

novih radnih mesta.

Infrastruktura. Bolja regionalna povezanost kroz razvoj infrastrukture je od ključnog značaja

za povećanje investicija i rasta u Srbiji. GSB je veoma angažovana u razvoju infrastrukture, kako

kroz investicionu podršku na izgradnji autoputeva i nacionalne mreže puteva, unapređenjima u

sistemima za upravljanje putnim i železničkim sektorom, tako i kroz podršku u izgradnji i obnovi

energetskog sektora. Unapređena efikasnost potrošnje i bolje održavanje infrastrukture će biti

nastavljeno, kao i bolje definisanje prioriteta u javnim investicijama i olakšavanje investicija u

privatnom sektoru. Angažovanje u razvoju infrastrukture će biti nastavljeno u bliskoj saradnji i

koordinaciji sa drugim međunarodnim finansijskim organizacijama, kao i sa EU.

Institucije tržišta rada. SCD naglašava značaj zapošljavanja kao glavnog sredstva za podizanje

prihoda najsiromašnijih 40 procenata stanovništva. SCD takođe ističe prepreke koje trenutni

propisi na tržištu rada, politike i upravljanje predstavljaju za cilj stvaranja radnih mesta, posebno

za marginalizovane grupe sa niskim učešćem na tržištu rada. SCD ističe značaj izgradnje

ljudskog kapitala kako bi se povećala produkivnost rada i inkluzija, uključujući premošćavanje

jaza u upisu u škole za grupe sa niskim prihodima i Rome u predškolskom i tercijarnom

obrazovanju. GSB je vodeći partner Vlade u znalačkom radu vezanom za otvaranje radnih mesta

i veština, jer radi na velikom broju reformi počevši od reforme Nacionalne službe za

zapošljavanje i propisa na tržištu rada do rešavanja trenutnog i budućeg jaza u potrebnim

17

veštinama. Ove reforme su kritične za stvaranje mogućnosti za mlade, žene, marginalizovane

grupe, kao i radnike koji su izgubili posao nakon zatvaranja državnih preduzeća.

61. U četiri prateće prioritetne oblasti podrške definisane u okviru SCD, mi ćemo se angažovati

samo u užem smislu, kao podrška za šest prioriteta, kako bi se dalje podržala fiskalna konslidacija,

reforma javne uprave, unapređenja u poslovnoj klimi i učešće na tržištu rada i inkluzija.

Prioritetne oblasti iz SCD koje nisu izabrane za direktnu podršku u okviru CPF takođe sadrže jednu

oblast visokog prioriteta: poljopvireda i ruralni razvoj. Ova oblast je identifikovana u okviru SCD kao

važna dimenzija zajedničkog prosperiteta. Međutim, Vlada gleda u druge partnere, posebno EU, koji će

predvoditi napore za unapređenja u učinku poljoprivrednog sektora i poboljšati ruralni razvoj. Srbija

takođe ima važne bilateralne partnere koji investiraju značajne resurse u navodnjavanje i proizvodnju

useva, što čini angažovanje GSB u ovoj oblasti nepotrebnim.

62. Struktura CPF se sastoji od dve šire oblasti fokusa koje obuhvataju jedanaest ciljeva CPF.

Oblasti fokusa CPF i ciljevi su navedeni ispod:

Oblast fokusa 1: Ekonomsko upravljanje i uloga države se posebno bavi preprekama za

delotvorno ekonomsko upravljanje: veličina i upravljanje budžetom, obim i kapaciteti

administracije za implementaciju reformi i pružanje usluga i otisak države u ekonomiji, kao i

učinak javnih komunalnih preduzeća. GSB će biti usmerena na pet ciljeva u okviru ove oblasti

fokusa, što odgovara ključnim uslovima identifikovanim u SCD. Te oblasti su: (i) podrška

održivom upravljanju javnih finansija, i; (ii) pomoć u stvaranju delotvornije javne uprave i

unapređenje pružanja usluga. Sledeća tri cilja odgovaraju lancu reforme državnih preduzeća;

(iii) delotvornije i održivije preduzeće za snabdevanje energijom; (iv) efikasnija javna

saobraćajna preduzeća, i; (v) transfer imovine produktivnih državnih preduzeća u privatno

vlasništvo.

Oblast fokusa 2: Rast privatnog sektora i ekonomska inkluzija se posebno bavi značajnim

preprekama za razvoj privatnog sektora i ekonomsku inkluziju: finansiranje, investicije,

povezanost i prepreke na tržištu rada. Konkretno, ciljevi i intervencije su osmišljeni tako da

ojačaju bankarski sistem, unaprede upravljanje zemljištem, unaprede infrastrukturne mreže,

povećaju kapaciteti obnovljive energije i razviju bolje veštine i smanje prepreke za ulazak na

tržište rada. Identifikovano je šest ciljeva CPF u ovoj oblasti fokusa: i) doprineti prioritetnim

unapređenjima poslovne klime; ii) pružiti pomoć u kreiranju stabilnijeg i dostupnije finansijskog

sektora; iii) podržati razvoj efikasnijeg tržišta zemljišta i imovine; iv) unaprediti infrastrukturne

mreže; v) smanjiti prepreke za učešće na tržištu rada i; vi) pomoći u zatvaranju srednjoročnih i

dugoročnih jazova.

Opšte teme

63. Odgovor na klimatske promene i rizike od katastrofa će biti opšte teme u dve oblasti fokusa,

imajući u vidu visoke rizike koje prirodne katastrofe predstavljaju za ekonomski razvoj i uticaj

klimatskih promena na siromašne. Kombinacija suša, jakih zima i katastrofa izazvanih klimatskim

promenama, kao npr. poplave, je značajno uticala na produktivni potencijal Srbije, posebno u važnim

sektorima kao što je poljoprivreda. Ovakvi događaji imaju nesrazmeran uticaj na ruralna područja, koja,

prema analizi SCD, predstavljaju najosetljiviji segment srpskog društva. Ublažavanje uticaja klimatskih

18

promena i stvaranje ekonomije otporne na klimatske promene će postati važan deo programa razvoja

Srbije. Ovo se poklapa sa rastućom pažnjom posvećenom klimatskim promenama u EU, a Srbija mora

da se uskladu sa propisima EU tokom perioda sprovođenja CPF. Angažovanje u ovoj oblasti će imati

nekoliko aspekata.

64. Vodeća uloga GSB u Upravljanju rizikom od katastrofa, zajedno sa sistemima EU i UN,

čini instituciju ključnim partnerom u dizajniranju i sprovođenju mera za ublažavanje rizika.

Upravljanje rizikom od katastrofa je sastavni deo programa koordinacije politika i racionalizacije (Cilj

1b), kao i ublažavanje finansijskog rizika kroz Instrument za osiguranje od klimatskih rizika (Cilj 2b).

Ublažavanje klimatskih rizika će biti takođe obrađeno kroz angažovanje u reformi energetskog sektora

(Ciljevi 1c i 2d), uključujući veće korišćenje obnovljivih izvora energije, i kroz tekuđi Zajam za hitnu

sanaciju posledica od poplava, koji sadrži komponentu vezanu za zaštitu od poplava. Vlada je takođe

izrazila interesovanje za moguću Opciju povlačenja sredstava u slučaju katastrofe (CAT DDO) u

kasnijim godinama programa kreditiranja. Biće razvijen analitički program rada kako bi se bolje

razumeli rizici za razvoj koji su izazvani klimatskim promenama, a potencijalne naknadne aktivnosti će

biti integrisane u jedanaest ciljeva CPF.

65. Okvir rezultata CPF će služiti kao alat za nadgledanje implementacije. Okvir rezultata CPF,

izgrađen na dve oblasti fokusa sa 11 ciljeva CPF i 18 pokazatelja ishoda su predstavljeni u Aneksu 1 i

služiće kao alat za upravljanje tokom implementacije. Napredak prekretnica navedenih u CPF će biti

nadgledan na godišnjem nivou sa klijentom i kroz srednjoročni pregled u okviru Pregleda rezultata i

učenja.

66. Slika 3 prikazuje vezu između odabranih prioriteta SCD i oblasti fokusa i ciljeva CPF.

Slika 3: Okvir rezultata: Veza između CPF ciljeva i SCD prioriteta

CPF Okvir rezultata SCD Glavni prioriteti

19

Napomena: CPF ciljevi su obeleženi različitim nijansama sive boje kako bi prikazali vezu sa glavnim prioritetima SCD

Ciljevi koje podržava program GSB

Oblast fokusa 1: Ekonomsko upravljanje i uloga države

CPF Cilj 1a: Podrška održivom upravljanju javnim rashodima

CPF Cilj 1b: Pomoć u stvaranju delotvornije javne administracije i unapređenjima u pružanju

odabranih usluga

CPF Cilj 1c: Efikasnije i održivije preduzeće za snabdevanje energijom CPF Cilj 1d: Efikasnija javna saobraćajna preduzeća

Oblast fokusa 1:

Ekonomsko upravljanje i uloga države

Cilj 1a-P1:

Podrška održivom upravljanju javnih

rashoda

Cilj 1b-P2:

Pomoć u stvaranju delotvornije javne

uprave i unapređenje u

pružanju usluga

Cilj 1c-P3:

Efikasnije i održivije preduzeće za

snabdevanje energijom

Cilj 1d-P3:Efikasnija javna

saobraćajna preduzeća

Cilj 1e-P3:

Imovina produktivnih državnih preduzeća

prenesena u privatno vlasništvo

Oblast fokusa 2:

Rast privatnog sektora i ekonomska inkluzija

Cilj 2a-P4:

Doprinos prioritetnim unapređenjima poslovne klime

Cilj 2b-P4:

Pomoć u stvaranju stabilnijeg i dostupnijeg

finansijskog sektora

Cilj 2c-P4:

Podrška u razvoju efikasnijih tržišta

zemljišta i imovine

Cilj 2d-P5:

Unapređene infrastrukturne mreže

Cilj 2e-P6:

Smanjene prepreke za učešće na tržištu rada

Cilj 2f-P6:Pomoć u zatvaranju

srednjoročnih i dugoročnih jazova u

veštinama

Angažovanje na pitanju klimatskih promena i upravljanja rizikom od katastrofa

Prioritet 1: Fiskalna

održivost, finansijska i

makro stabilnost

Prioritet 2: Upravljanje i institucionalni kapacitet

Prioritet 3: Reforma državnih preduzeća

Prioritet 4: Reforma poslovne klime

Prioritet 5: Infrastruktura

Prioritet 6: Institucije tržišta rada

20

CPF Cilj 1e: Transformacija aktive produktivnih državnih preduzeća u privatno vlasništvo

CPF Cilj 1 – Podrška održivom upravljanju javnim rashodima

67. Kao što je definisano u SCD, održive javne finansije predstavljaju ključni preduslov za

snažniji rast u Srbiji i napredak ka ispunjenju dvostrukog cilja. Štaviše, održiva fiskalna

konsolidacija i upravljanje rashodima neophodni su i za stvaranje dodatnog fiskalnog prostora i

makroekonomske stabilnosti, što predstavlja ključne uslove za postizanje drugih ciljeva

definisanih u okviru programa GSB.

68. Osim što predstavlja preduslov za rast i napredak drugih CPF ciljeva, angažovanje u ovoj

oblasti će takođe pomoći da se poveća inkluzija i borba protiv siromaštva, povećavajući

tako zajednički prosperitet. Unapređenja u oblasti upravljanja javnim rashodima mogu da

poboljšaju kvalitet i predvidivost postojećih rashoda u ključnim oblastima, kao što su socijalna

davanja, aktivne politike zapošljavanja i infrastruktura i da stvore i fiskalni prostor za dodatna

ulaganja u ovim oblastima.

69. Pretnja markroekonomskoj stabilnosti i dalje je izražena, usled rasta javnog duga

uzrokovanog sve većim fiskalnim deficitom i izdavanjem garancija državnim preduzećima

u prethodnom periodu. Fiskalni deficit Srbije porastao je sa 2,6 procenta BDP-a koliko je

iznosio na početku ekonomske krize na oko 6,7 procenata BDP-a u 2014. Uloženi su napori da

se rashodi ograniče u nekim važnim sektorima (uključujući penzije i masu zarada), ali su ti

napori u velikoj meri nadoknađeni kroz povećanje subvencija državnim preduzećima. Pored

toga, prihodi su zabeleži pad usled ponovljenih recesija kroz koje je ekonomija prolazila. Postoji

hitna potreba da se javne finansije postave na održive osnove. Potrebno je smanjiti skupe i

neefikasne programe i državne garancije koje se izdaju javnim i društvenim preduzećima i

potom ih, u većini slučajeva, postepeno ukinuti, a s druge strane proceniti cenu pružanja javnih

usluga i smanjiti je tamo gde je to moguće. Takođe je potrebno postići bolje upravljanje rizicima,

uključujući tu i one rizike koji se odnose na planiranje prihoda.

70. Fiskalna konsolidacija i bolje upravljanje rashodima predstavljanju središnju tačku

Fiskalne strategije i Nacionalnog programa ekonomskih reformi Srbije, i obuhvataju

stabilizaciju odnosa duga prema BDP-u do kraja 2017, završetak procesa privatizacije i

obustavljanje izdavanja garancija za preostala državna preduzeća za potrebe likvidnosti.

Subvencije za preduzeća, kao što su Železnice, biće omogućene samo za potrebe obezbeđivanja

usluga od javnog značaja. Sistem subvencija za poljoprivredne proizvođače će takođe biti

analiziran zbog moguće racionalizacije.

71. U cilju postizanja održivih javnih finansija, Vlada treba da ostane posvećena planiranom

smanjenju javnih rashoda, unapređenju upravljanja ovim rashodima i smanjenju odnosa

javnog duga prema BDP-u. Grupacija Svetska banka će nastaviti da podržava Vladu u njenim

naporima usmerenim ka postizanju održive fiskalne konsolidacije i upravljanju rashodima i

pružiće značajnu analitičku i savetodavnu podršku kao i finansiranje zasnovano na politikama

ili rezultatima, u saradnji sa drugim razvojnim partnerima.

21

72. Doprinos GSB naporima Vlade u ovoj oblasti će se prvenstveno fokusirati na podršku u

racionalizaciji rashoda, i obuhvataće mere vezane za transparentnost i efikasnost u upravljanju

masom zarada u javnom sektoru, reformu penzijskog sistema, reformu državnih preduzeća i

odabrane aspekte reformi subvencija. Posebna pažnja će biti posvećena promenama u rashodima

radi boljeg targetiranja B40 u ruralnim oblastima. Racionalizacija rashoda će stvoriti fiskalni

prostor koji će omogućiti obimnije pružanje osnovnih usluga (npr. u zdravstvu, obrazovanju,

snabdevanju vodom, zaštitom od poplava) u ruralnim područjima gde stanuje većina

najsiromašnijih 40 procenata stanovništva. Reforma subvencija će takođe omogućiti promenu

orijentacije subvencija i testiranje podobnosti korisnika socijalne pomoći kako bi se na bolji

način obuhvatili siromašni i B40. Na primer, postojeće poljoprivredne subvencije najviše

pogoduju velikim mehanizovanim proizvođačima u relativno dobrostojećim delovima zemlje.

Kada bi ove subvencije bile smanjene, to bi stvorilo prostor za veću podršku prihodima malih

poljoprivrednih proizvođača u siromašnim ruralnim krajevima, a to bi zatim pomoglo u jačanju

zaštitnih mreža za ovaj važan segment B40.

CPF Cilj 1b – Pomoć u stvaranju delotvornije javne uprave i unapređenjima u pružanju

odabranih usluga

73. Efikasno upravljanje u javnom sektoru je važno kako za implementaciju Vladinog

reformskog programa tako i za pružanje kvalitetnih javnih usluga. Srbija kaska za drugim

zemljama u regionu po pitanju raznovrsnosti mera koje se odnose na upravljanje u javnom

sektoru i pružanje usluga. Na primer, Izveštaj o globalnoj konkurentnosti 2014-2015, navodi

‘neefikasnost birokratskog aparata’ kao najproblematičniji faktor za poslovanje.

74. Srbija se loše kotira po pitanju koordinacije politika i efikasnosti državne uprave, što

ometa realizaciju ključnih reformi i pružanje usluga. Slaba vertikalna i horizontalna

koordinacija ozbiljno ograničava sposobnost Vlade da realizuje reforme i pruži usluge. Niska

efikasnost Vlade uzrokovana je, između ostalog, i sledećim: i) neefikasnim procesima donošenja

odluka koji usporavaju implementaciju i odgovornost; ii) preterano kompleksnom strukturom

državne uprave, i iii) sistemom zarada koji se ne bazira na prinicipima jednakosti i fiskalne

transparentnosti.

75. Slabe prakse upravljanja javnim sektorom dovode do slabih rezultata po pitanju isporuke

usluga, uprkos visokim izdacima. Na primer, u poređenju sa drugim zemljama, Srbija troši

znatno više na zdravstvo, a rezultati su isti. Na 1.000 stanovnika Srbija ima pet bolničkih

kreveta, što je manje od proseka u Evropi i Centralnoj Aziji (posmatrane su samo zemlje u

razvoju), uprkos činjenici da Srbija troši znatno više. Slično tome, značajni rashodi koji se

odvajaju za obrazovanja ne podrazumevaju i bolje rezultate. Rezultati PISA testiranja (2012)

pokazuju da su sve OECD zemlje postigle bolje rezultate u poređenju sa Srbijom u oblasti

čitanja, matematike i prirodnih nauka. Napori usmereni ka racionalizaciji rashoda uvođenjem

sistema kapitacije još uvek se nisu pokazali kao uspešni. Međutim, novi stimulans stvoren

Vladinim naporima na polju fiskalne konsolidacije daje priliku za reforme u ovoj oblasti.

76. Strategija reforme javnog sektora i akcioni plan usvojeni 2014. odnosno 2015. godine

definišu široku reformsku agendu u čijem centru su racionalizacija i optimizacija. GSB će

selektivno pomoći implementaciju Vladine reformske agende kombinacijom različitih

22

instrumenata, fokusirajući se na dijagnostički rad vezan za osnovne elemente strukturne i

funkcionalne organizacije sistema javne uprave i odabrane aspekte implementacije.

77. Kada je reč o dijagnostičkom radu, GSB će pomoći Vladi u sprovođenju sveobuhvatne

dijagnostike u sistemu javne uprave, sa ciljem da se ukine dupliranje i preklapanje, kao i

suvišne institucije nasleđene iz prošlosti. Takođe će biti sprovedena analiza o tome kako

upravljanje direktnim uslugama u zdravstvu, socijalnoj zaštiti i obrazovanju može biti

unapređeno, sa posebnim akcentom na usluge koje stvaraju mogućnosti za B40. Takođe će biti

sprovedene funkcionalne analize Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede i zaštite

životne sredine.

78. Nakon što analize budu završene, podrška u implementaciji reformskih mera će biti

pružena u odabranim oblastima pružanja usluga, kao što je navedeno ispod, uz mogućnost

dodavanja drugih sektora kada bude završen program funkcionalnih analiza. Odabir ovih oblasti

je zasnovan na prethodnom angažovanju i komparativnoj prednosti Grupe Svetske banke.

79. Prvi aspekt implementacije reformi koje će biti podržane je analiza sistema za podsticanje

investicija i izvoza. Eliminisanjem komercijalnih državnih preduzeća kao obeshrabrujućeg

faktora za strane i domaće investicije, uloga i učinak agencija zaduženih za podsticaje u

promovisanju investicija i izvoza dobijaju na značaju. Vlada se posvetila implementaciji

rezultata funkcionalne revizije i revizije učinka tri glavne agencije uključene u sistem podsticaja

za promovisanje investicija i izvoza.

80. Kao druga oblast fokusa, usluge u sektoru pravosuđa su od posebne važnosti za program

konkurentnosti i inkluzije, kao i za pristupanje EU. Poslovne investicije i ekspanzija su

ograničene slabim učinkom u pružanju usluga u pravosudnom sistemu i njegovom

nemogućnošću da nepristrasno, efikasno i transparentno izvršava prava i posreduje u poslovnim

sporovima. Visoke sudske takse i troškovi angažovanja advokata, opterećujući procesi, duga

odlaganja, neadekvatno izvršenje i stalne promene zakona neproporcionalno utiču na MSP i

ugrožene građane. Potrebno je postići veću efikasnost kako bi se pravosuđu omogućilo da pruža

usluge B40 u udaljenijim, ruralnim krajevima zemlje. Nedavno sprovedena Funkcionalna

analiza pravosuđa u Srbiji pokazuje da je poverenje u pravosuđe nisko, zbog percipirane

korupcije, neefikasnosti i nedoslednosti. Neefikasni procesi izazivaju kašnjenje za strane u

sporu, kao i procesne zloupotrebe koje se ne proveravaju. Srpski sudovi su takođe manje

dostupni u poređenju sa sudovima u zemljama članicama EU i susednim zemljama, zbog visokih

sudskih i advokatskih taksi. Višedonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa u

Srbiji (MDTF-JSS) će nastaviti da pruža podršku sektoru pravosuđa radi unapređenja učinka i

usklađivanja sa standardima EU.

81. Podrška u implementaciji reformi će takođe biti pružena sektoru zdravstva, gde je GSB

bila angažovana na konstruktivan način u okviru prethodnog perioda CPS. Drugi projekat

razvoja zdravstva Srbije uključuje podršku u racionalizaciji troškova sektora i detaljnije

restrukturiranje sektora zdravstva. Konačno, GSB će pružiti podršku u izgradnji kapaciteta u

okviru Višedonatorskog povereničkog fonda u oblasti ublažavanja rizika od katastrofa, što je

ključni element u rešavanju izazova vezanih za klimatske promene. Poverenički fond je

uspostavljen nakon katastrofalnih poplava iz maja 2014. godine, i pruža širok spektar podrške

23

u izgradnji institucija i alata za analiziranje i sprečavanje prirodnih katastrofa uslovljenih

klimatskim promenama, kao i smanjenje ekonomskih rizika povezanih sa klimatskim

promenama.

Cilj 1c: Efikasnija javna komunalna preduzeća

82. Slab učinak državnih preduzeća u oblasti energetike negativno utiče na poslovnu klimu i

predstavlja odliv budžetskih resursa. Stalno pogoršanje njihove finansijske situacije u sprezi

sa propadanjem energetske infrastrukture predstavlja jedan od ključnih faktora koji sve više

opterećuju budžet, predstavljaju pretnju za pružanje ključnih usluga neophodnih za rast i

obeshrabruju investicije u privatnom sektoru.

83. GSB je obnovila saradnju sa energetskim preduzećem “EPS” nakon poplava koje su

pogodile zemlju 2014. godine i pružila pomoć preduzeću u obnovi i sanaciji kritične

infrastrukture kako bi se ublažio uticaj katastrofe. Ovo je bila prilika i da se pokrene dijalog

o korporatizaciji i finansijskoj održivosti preduzeća, koji je sproveden u saradnji sa MMF-om i

EBRD-om. Ukoliko restrukturiranje EPS-a bude uspešno, preduzeće će biti glavni kapital za

Srbiju, dajući doprinos državi (kao svom akcionaru) i potrošačima (bolja usluga) i doprinoseći

fiskalnoj stabilizaciji.4 Ukoliko restrukturiranje propadne, negativni rizici bi mogli da unište svu

napornim radom postignutu uštedu dobijenu procesom fiskalne konsolidacije.

84. S obziorom na komparativnu prednost GSB, restrukturiranje EPS-a će biti ključna oblast

angažovanja kako kroz obezbeđivanje savetodavne podrške tako i putem finansijske

pomoći koja će biti bazirana na politikama ili rezultatima. Moguće je angažovanje IFC-a

kada kompanija bude finansijski održiva. Angažovanje GSB i EBRD-a sa EPS-om je dodatno

dopunjeno podrškom koju EBRD i EU pružaju Srbijagasu, a oba angažovanja će biti detaljno

koordinirana.

85. Ako bude usvojen komercijalno prihvatljiv ugovor o kupovini struje, IFC će podržati SDI u

obnovljivu energiju, što će pomoći Srbiji da ispuni svoje obaveze u oblasti obnovljive energije

u okviru Energetske zajednice sa EU. Povećan udeo električne energije generisane kroz

obnovljive izvore će takođe ublažiti rizike klimatskih promena. Kontinuirana podrška uvođenju

mera energetske efikasnosti će biti pružena kako bi se smanjilo rasipanje i intenzitet energije u

proizvodnji.

CPF Cilj 1d – Efikasnija javna saobraćajna preduzeća

86. GSB je istorijski veoma angažovana u oblasti institucionalnih reformi i investiranja u

puteve, s obzirom na važnost pristupa infrastrukturi za postizanje konkurentnost i otvaranje

radnih mesta. Unapređena povezanost puteva je identifikovana kao ključni faktor u stvaranju

rasta i zapošljavanja u ruralnim oblastima, što je posebno važno pitanje za B40. U tom smislu,

integrisanje agencija koje deluju u sektoru puteva (a posebno Puteva Srbije i Koridora Srbije)

4 Vreme i troškovi potrebni za priključenje na sistem snabdevanja električnom energijom i dalje su i suviše visoki u

poređenju sa zemljama sa sličnim obimom energetskog sistema: 131 dan u Srbiji u poređenju sa 38 dana u Slovenii i 30

dana u Čileu.

24

započeto 2015. godine, će stvoriti snažniji, isplativiji i bolje integrisan sistem upravljanja za

javne puteve. Pored toga, strategija Srbije koja se odnosi na bezbednost na putevima i uvođenje

održavanja koje se bazira na valjano obavljenom poslu su sve inicijative čije kreiranje je GSB

u velikoj meri pomogla. Sprovođenje ovih reformi će dovesti do unapređenog upravljanja u

sektoru uz niže troškove u narednim godinama, što će omogućiti veće investicije u unapređenje

povezanosti.

87. Pored reforme sektora puteva, GSB je takođe obezbedila analitičku i savetodavnu

podršku reformi železnice, posebno po pitanju korporatizacije i finansijske konsolidacije

Železnica Srbije. Orijentacija preduzeća na obezbeđivanje komercijalno održivog teretnog i

racionalizaciju putničkog saobraćaja je važna kako s makro-fiskalnog tako i sa stanovišta

konkurentnosti.

88. U budućnosti će se podrška GSB fokusirati na podršku u implementaciji planova

strukturne i finansijske konsolidacije za preduzeća u sektoru puteva i železnice, što je gore

navedeno, kroz pružanje finansijske podrške za pokretanje reformi i direktnu

savetodavnu podršku. Ova podrška će biti pružena u saradnji sa EBRD-om, EU i MMF-om.

Podrška IFC-a u kreiranju i implementaciji javno-privatnog partnerstva i potencijalnih

koncesija, naročito u sektoru puteva, dopunjuje angažovanje IBRD-a u oblasti korporatizacije i

finansijske konsolidacije.

Cilj 1e: Transfer imovine profitabilnih državnih preduzeća u privatno vlasništvo

89. Potrebno je smanjiti učešće države u privredi, kako bi se stvorio prostor za rast vođen

privatnim sektorom. Okončanje privatiztacije u preostalim komercijalnim državnim

preduzećima predstavlja ključni element ove agende. Postizanjem ovog cilja, doći će do

realokacije sredstava sa sadašnjeg neproduktivnog korišćenja na produktivnije unutar privatnog

sektora.

90. Komercijalna državna preduzeća u Srbiji uzrokuju značajan odliv već ograničenih

fiskalnih resursa. 140 preduzeća koja su u restrukturiranju koštala su Srbiju milijardu eura u

direktnim i indirektnih subvencijama u proteklih pet godina. Preduzeća u portfelju Agencije za

privatizaciju ukupno su napravila 690 miliona eura gubitaka u 2013, što je preko 2 procenta

BDP-a i stvara značajan negativan efekat prelivanja na velika javna komunalna preduzeća,

kojima je posledično potrebna skupa pomoć države. Pored toga, ona drže “pod ključem”

potencijalno vrednu imovinu, koja ne može ekonomski da se iskoristi.

91. Ono što je još važnije za razvoj Srbije je činjenica da komercijlna državna preduzeća

predstavljaju ograničavajuči faktor i kada je reč o privatnim investitorima. Prisustvo

velikog broja preduzeća u restrukturiranju u skoro svim privrednim sektorima, od kojih su neka

zaštićena od stečaja, stvorilo je izraženu percepciju o nepravednoj utakmici i obeshrabruje

privatne investitore. Ovakva situacija ugrožava prelazak Srbije ka izvozno orijentisanom

modelu rasta koji je ključan za povećanje zajedničkog prosperiteta.

92. Od ključnog je značaja da proces rešavanja pitanja državnih preduzeća bude nastavljen

25

uzimajući u obzir pogođene radnike. Prvi zajam za razvojne politike za reformu javnih

preduzeća (PER DPL) podržao je dizajniranje i implementaciju važnog seta mera za ublažavanje

socijalnih pitanja za radnike koji će biti otpušteni iz preduzeća koja se nalaze u portfelju

Agencije za privatizaciju. Ove mere će biti nastavljene u narednoj fazi reforme i predstavljaju

sastavni deo državnog budžeta. Treba navesti da radnici iz ovih državnih preduzeća generalno

ne pripadaju kategoriji B40.

93. GSB je angažovana u oblasti privatizacije državnih preduzeća već dugi niz godina i ona je

glavni razvojni partner koji podržava Vladu u ovoj osetljivoj i finalnoj fazi procesa, u koji

je uključeno preostalih 526 preduzeća koji su u portfelju Agencije za privatizaciju. Na

osnovu dijaloga vođenog na visokom nivou i tehničkih saveta, kreiran je i usaglašen program

privatizacije i prodaje. Implementacija programa podržana je od strane serije kredita za razvojne

politike (DPL) za reforme javnih preduzeća. Prva prva operacija u seriji je odobrena 24. marta

2015. Druga operacija se planira za decembar 2015. i daće podršku Vladi u finaliziranju prodaje

preduzeća iz portfelja Agencije za privatizaciju kroz pružanje finansijske podrške za rešavanje

troškova reformi, i kroz pružanje saveta o tehničkim aspektima sprovođenja reforme.

Oblast fokusa 2: Rast privatnog sektora i ekonomska inkluzija

CPF ciljevi:

Cilj 2a: Doprinos prioritetnim unapređenjima poslovne klime

Cilj 2b: Pomoć u stvaranju stabilnijeg i dostupnije finansijskog sektora

Cilj 2c: Podrška u razvijanju efikasnijih tržišta zemljišta i imovine

Cilj 2d: Jačanje infrastrukturnih mreža

Cilj 2e: Smanjenje prepreka za učešće na tržištu rada

Cilj 2f: Pomoć u zatvaranju srednjoročnog i dugoročnog jaza u veštinama

CPF Cilj 2a – Doprinos prioritetnim unapređenjima poslovne klime

94. Stvaranje konkurentnog poslovnog okruženja u značajnoj meri će pomoći smanjenju

siromaštva i stvoriti novu priliku za najsiromašnijih 40% populacije. Pojednostavljenje

poreskih procedura; reformisanje procedura za izdavanje građevinskih dozvola i unapređenje

učinka carinske uprave trebalo bi da pomogne u promovisanju novih investicija, i to posebno u

sektorima koji su okrenuti izvozu i nerazmenljivim sektorima koji su ključni za otvaranje radnih

mesta za najsiromašnijih 40% populacije (B40). Pored toga, rešavanje problema vlasništva treba

da pomogne svim građanima, ali posebno siromašnijem sloju, da definišu i zaštite svoja

imovinska prava. To bi zatim trebalo da bude osnov za jednostavniji pristup kreditima i

promovisanje preduzetništva.

95. Kao mala, otvorena ekonomija sa srednjim nivoom prihodima, jedini put ka prosperitetu

za Srbiju je značajno unapređenje poslovne klime koja vodi ka povećanju investicija koje

će omogućiti uspešniju međunarodnu integraciju, posebno sa Evropom. Ova oblast je od

ključne važnosti za rast i smanjenje siromaštva, kao i za povećanje prihoda kroz zapošljavanje.

U Izveštaju o poslovanju Srbija je bila nisko rangirana u odnosu na svoje susede i zauzela je 91.

od ukupno 189 privreda, ispod susednih zemalja kao što su BJR Makedonija (30), Crna Gora

(36), Bugarska (38) i Rumunija (48). U regionu, Srbija se nalazi ispred Bosne i Hercegovine

(107). Srbija se suočava sa posebnim izazovima u četiri oblasti koje Izveštaj pokriva: i)

26

izdavanje građevinskih dozvola (186), ii) plaćanje poreza (165), iii) prekogranična trgovina (96)

i; iv) sprovođenje ugovora (96).

96. Prema Istraživanju o poslovnom okruženju i ekonomskom učinku (BEEPS) iz 2013.

godine, tri glavne prepreke za preduzeća su regulatorna i politička nestabilnost, poreske

stope i konkurencija u neformalnom sektoru. Druge velike prepreke su korupcija, pristup

finansijskim sredstvima, poreska uprava, sudstvo, kriminal, carina i trgovinska regulative.

Reforme poslovne klime koje će biti važne za preduzeća svih vrsta i veličina su: (a) smanjenje

vremena potrebnog za dobijanje građevinske dozvole; (b) učiniti da politike i regulative budu

predvidljivije i obezbediti konzistentno sprovođenje zakona i regulative putem bolje

admnistrativne koordinacije i supervizije, uključujući tu i reformu inspekcijskih službi,

pojednostavljenje poredskih procedura i otklanjanje adminsitrativnih barijera; (c) borba protiv

neformalne ekonomije i nastavak restrukturiranja državnih preduzeća; i (d) unapređenje

mehanizama za sprovođenje ugovora i nesolventnosti.

97. Kada je reč o olakšicama za trgovinu i prelazak granice, Srbija je na 63. mestu od ukupno

160 zemalja obuhvaćenih Indeksom logističkog učinka Svetske banke za 2014.5, što

predstavlja značajan napredak sa 83. mesta na kome se nalazila 2010. Srbija je najniže rangirana

po pitanju carine (113.), što se negativno odražava na vreme i troškove prelaska granice. U

okviru Indeksa logističkog učinka, Srbija je rangirana niže od svih zemalja sa kojima se vrši

poređenje, što ukazuje na činjenicu da su poboljšanja moguća.

98. Pojednostavljenje trgovine i prelaska granice je od posebne važnosti za velika preduzeća

i perduzeća koja se bave izvozom. Sve ove mere su od ključne važnosti za Srbiju kako bi se

obezbedila tekuća ulaganja; privuklo više investicija, stvorio rast na širim osnovama i

mogućnost zapošljavanja i povećao izvoz i konkurentnost. Pored toga, imajući u vidu očekivani

pristup Srbije Evropskoj uniji kao i jake trgovinske odnose, reforma poslovnog okruženja bi

morala da uzme u obzir približavanje srpskog zakonodavstva zakonodavstvu Evropske unije.

99. GSB će kroz svoje savetodavno i kreditno angažovanje doprineti unapređenju učinka

Srbije u tri ključna aspekta u oblasti poslovne klime; plaćanju poreza; prekograničnoj

trgovini i rešavanju pitanja nesolventnosti. Neki drugi ključni aspekti poslovne klime, a

posebno pristup finansijama i planiranje i izgradnja, su definisani u okviru CPF ciljeva 2b i 2c,

imajući u vidu dubinsko angažovanje GSB u ovim oblastima. Instrumenti koji će pomoći kod

tri elementa poslovne klime su pokriveni u okviru ovog cilja, i to su savetodavne usluge IFC i

IBRD i pilot inicijative (npr. Fond za inovacionu delatnost i Centar za transfer tehnologija), koji

će se primenjivati selektivno. Pilot iniciajtive će biti proširene, ako se pokažu kao uspešne.

CPF cilj 2b: Pomoć u kreiranju stabilnijeg i dostupnijeg finansijskog sektora

100. GSB je u velikoj meri angažovana u finansijskom sektoru, uključujući i tekući Projekat

podrške Agenciji za osiguranje depozita (koji će se nastaviti do sredine 2016. god), kao i

5 Svetska banka je 2007. inicirala Indeks logističkog učinka (LPI), instrument za poređenje, kojim se meri učinak unutar

logističkog lanca snabdevanja. Na osnovu međunaordnog istraživanja globalnih špeditera i kurirskih službi, LPI pomaže u

identifikovanju izazova i mogućnosti unutar lanca snabdevanja. Koristeći skalu od 5 nivoa, LPI analizira šest oblasti: (i)

carinu; (ii) infrastrukturu; (iii) međunarodnu otpremu; (iv) logističke sposobnosti; (v) praćenje; i (vi) pravovremenost.

27

široki spektar savetodavnih aranžmana i investicija IFC u privatne banke i državne banke

koje prolaze proces privatizacije.. Pitanja finansijskog sektora su višeslojna. Podrška u okviru

novog CPF-a predstavlja nadogradnju na prethodno angažovanje i ima za cilj da reši pitanje

reforme državnih banaka i pristupa finansijama. Neadekavatan pristup finansijama je istaknut

kao ključna prepreka za ekonomski rast i razvoj, što posebno utiče na MSP. Svi ovi aspekti su

ključni za dostupniji i stabilniji finansijski sektor, što će zauzvrat stimulisati ekonomsku

aktivnost i otvaranje radnih mesta što su oblasti koje su, kako je navedeno u SCD, ključni faktori

za povećanje zajedničkog prosperiteta u Srbiji.

101. Usled hronično visoke stope problematičnih kredita u Srbiji u iznosu od 23% od ukupnog

broja kredita, banke su nevoljne da se izlažu riziku, slabi rast kredita, ugrožava se

profitabilnost bankarskog sektora koji se izlaže sistemskom riziku. Domino efekat

uzrokovan nelikvidnošću preduzeća sprečavajući vraćanje kredita kao i potencijlne uštede i

investicije, dodatno povećava predostrožnost banaka. Unapređenje regulatornog okvira koji se

odnosi na rešavanje problema problematičnih kredita je preduslov za smanjenje internih rizika

sa kojima se finansijski sistem u Srbiji suočava.

102. Rešavanje pitanja problematičnih kredita je opterećeno dugim postupcima, nejasnom

pozicijom klasa poverilaca, regulativom koja štiti dužnika a ne poverioce, slabom

supervizijom stečajnih upravnika i nedostatkom tehničkog znanja u sudovima gde sudski

postupci i izvršenje obezbeđenja mogu da traju i godinama. MMF, kao deo svog sadašnjeg

stand-by aranžmana, koordinira radnom grupom međunarodnih finansijskih institucija među

kojima su i IFC, EBRD i Svetska banka kako bi se rešio problem problematičnih kredita u Srbiji.

103. Osim rešavanja pitanja problematičnih kredita, strategija GSB u finansijskom sektoru

ima takođe za cilj da omogući malim i srednjim preduzećima kao i pojedincima ponovni

pristup finansiranju. U kontekstu šireg angažovanja GSB, IFC će direktno pomoći finansijski

sektor primenom niza proizvoda i instrumenata: kao prvo, IFC je započeo u novembru 2014.

savetodavni projekat sa Vladom Srbije u okviru koga će se primeniti program regulisanja

dugovanja, u čijem primarnom fokusu je zakonska regulativa kojom će se obezbediti bolje

regulisanje dugovanja, omogućavajući bolje vansudsko restrukturiranje i podršku održivim

preduzećima. Savetodavna komponenta se fokusira i na obuku za sudije iz oblasti prinudne

naplate. Tokom angažovanja u ovoj oblasti, posebna pažnja će biti posvećena unapređenju

pristupa finansijama za MSP i agribiznise.

104. Kao drugo, IFC će pružiti pomoć stvaranju sekundarnog tržišta za nenaplative

aranžmane i problematične kredite. Slično strategiji primenjenoj u zemljama Latinske

Amerike i Azije, IFC-a će u Srbiji pomoći putem mreže partnera u ECA regionu koji IFC-u

omogućava da pronađe, struktuira i sufinansira sve klase nenaplativih aranžmana. Međutim, u

zavisnosti od viška likvidnosti banaka, postoji rizik da će banke oklevati s prodajom portfelja

po ponuđenom diskontu. Ipak, rešavanje problematičnih kredita pokušajem otkupa portfelja

problematičnih kredita od banaka bilo bi moguće ukoliko bi program rešavanja dugovanja bio

sproveden paralelno sa regulatornim izmenama, koje se rade u saradnji sa gore pomenutom

grupom razvojnih partnera.

105. Treće, kada se situacija sa problematičnim kreditima bude popravila i u zavisnosti od

tražnje na tržištu, IFC će uložiti u finansijki sektor primenom finansiranja dugova i

28

kapitala, kao i kratkoročnim finanisranjem kojim se podržava finansiranje trgovine. Finansiranje IFC-a biće usmereno na sektore u okviru srpske privrede koji ne dobijaju dovoljno

pomoći kako bi se poboljšao njihov pristup finansiranju. Koristeći niz proizvoda, IFC će raditi

sa odabranim bankama kako bi pomogli MSP da reše problem ograničenog pristupa finansiranju

iako predstavljaju glavni sektor koji generiše nova radna mesta u zemlji. IFC će nastaviti da

pruža podršku vlasništvu imovine kroz pružanje dugoročnih zajmova bankama za potrebe

hipoteka. Kako bi se omogućilo povećanje dinarizacije privrede kao jednog od ključnih ciljeva

Vlade, IFC će podstaći kreditiranje u domaćoj valuti i nastaviće dijalog sa NBS o IFC dinarskim

obveznicama. Nakon nedavne uspešne privatizacije Čačanske banke, IFC će u saradnji sa

EBRD-om, nastaviti dijalog sa Vladom o privatizaciji državne banke u kojoj IFC ima udeo,

Komercijalne banke, kao i o okončanju privatizacije u sektoru osiguranja.

106. Dodatni element jačanja finansijskog sektora, direktno povezan sa rizicima od klimatskih

promena, je regionalni Projekat osiguranja od posledica prirodnih nepogoda. Taj fond je

pokrenut 2012. god, a u Srbiji je taj fond u funkciji od 2014. godine. Ovaj projekat pruža zaštitu

od nepogoda vezanih za klimatske događaje koja ranije nije postojala, a namenjena je

preduzećima i građanima.

107. Konačno, MIGA će nastaviti se angažuje u pružanju garancija Banci i drugim

institucijama finansijskog sektora, koje čine glavni deo angažovanja MIGA u Srbiji.

CPF cilj 2c: Podrška razvijanju efiaksnijih tržišta zemljišta i imovine

108. Problemi koji se odnose na zemljište i nepokretnosti u Srbiji predstavljaju jednu od

glavnih prepreka za investicije i ekonomski rast u Srbiji. Sigurnost vlasničkih prava

predstavlja ključni element za uspostavljanje uspešne tržišne ekonomije. Nepokretnosti daju

ključni doprinos najvećem broju proizvodnih i investicionih procesa, kao i osnov socijalne

stabilnosti i dobrobiti stanovništva. Rešavanje imovinskih pitanja treba da pomogne

stanovništvu, ali posebno onima koji spadaju u grupu najsiromašnijih 40 procenata populacije,

kako bi mogli da reše vlasnička pitanja i zaštite svoja vlasnička prava. To bi predstavljalo osnov

za lakši pristup kreditima i promovisanje preduzetništva. Delotvoran i transparentan sistem

registrovanja zemljišta je posebno važan za oživljavanje ekonomskih aktivnosti u ruralnim

oblastima, uključujući poljoprivredu, te će stoga ispunjavanje ovog cilja imati direktan pozitivan

uticaj na povećanje zajedničkog prosperiteta.

109. Tokom protekle decenije, postignut je važan napredak u oblasti upravljanja zemljištem

u Srbiji, kao što je formiranje jedinstvenog registra nepokretnosti i prava na

nepokretnosti (uz pomoć Projekta za katastar nepokretnosti i upisa prava koji je finansirala

Svetska banka). Međutim, podaci o zemljištu, vlasništvu, objektima, vodovima, itd. – koji su od

vitalne važnosti za većinu usluga koje pruža država – treba da budu kompletirani i pristupačniji.

Potrebna je modernizacija sistema upisa i povećanje efikasnosti samog procesa upisa. Ova

poboljšanja bi mogla da se postignu pojednostavljivanjem procesa upisa, rešavanjem starih

predmeta, unapređenjem kvaliteta podataka i ažuriranjem IT sistema koji bi omogućio

jednostavan internet pristup podacima i uslugama.

110. Reformisanje procedura za izdavanje građevinskih dozvole je od ključne važnosti kako bi

se omogućio priliv investicija namenjenih zemljištu i nepokretnostima. Investitori budno

29

motre dešavanje po pitanju izdavanja građevinskih dozvola, s obzirom da bi to mogao da bude

odlučujući faktor prilikom odlučivanja da li će investirati i Srbiju ili ne. Već nekoliko godina je

pitanje izdavanja građevinskih dozvola jedno od najkritikovanijih oblasti u Savetu stranih

investitora. Novi pravni okvir o planiranju i izgradnji, usvojen u decembru 2014. god, se smatra

važnim korakom u pravom smeru, iako se trenutno nalazi u ranoj fazi implementacije.

111. Efikasniji sistem izdavanja građevinskih dozvola pružio bi podršku privatnom sektoru

prilikom širenja poslovanja. Pojednostavljivanje procesa izdavanja građevinskih dozvola,

stvaranje sistema unificiranih procedura i redefinisanje uloge institucija u procesu izdavanja

građevinskih dozvola stimulisaće povećanje zapošljavanja u građevinarstvu i drugim povezanim

sektorima u srpskoj privredi. Skorašnje pokretanje elektronskog izdavanja dozvola predstavlja

važan napredak, ali ovakav trend treba i da se nastavi.

112. Za postizanje cilja u ovoj oblasti, od velike je važnosti rešavanje rodnog pitanja kada je

reč o upisu prava. Ovaj problem posebno pogađa žene preduzetnice, s obzirom da je imovina

skoro uvek registrovana na muškarca, što u značajnoj meri otežava ženama preduzetnicima

pristup kreditnom finansiranju.

113. Obezbeđivanje podrške u okviru ovog cilja biće organizovano uglavnom kroz nedavno

odobreni Projekat upravljanja nepokretnostima, kojim se pomaže kako poboljšanje upisa

nepokretnosti, tako i procena vrednosti i implementacija odabranih aspekata novog zakona o

planiranju i izgradnji.

114. Pored toga, MIGA je započela angažovanje u oblasti garancija u sektoru nepokretnosti,

što bi trebalo da dodatno proširi angažovanje GSB u okviru ovog cilja.

CPF Cilj 2d – Unapređenje infrastrukturnih mreža

115. Još jedan ključni pokretač konkurentnosti je povezanost i kvalitet infrastrukture,

uzimajući u obzir cilj Srbije da privredu orijentiše ka izvozu. Postoji i potreba i veliki

potencijal za unapređenje kvaliteta transportne infrastrukture u Srbiji. Prema Globalnom

indeksu konkurentnosti (GCI) 2014-15, sveobuhvatnom indeksu koji sadrži 12 stubova

konkurentnosti, Srbija je na 94. mestu od 144 rangirane zemlje. Po pitanju infrastrukture—što

podrazumeva telekomunikacije i električnu energiju kao i transportnu infrastrukturu—Srbija je

na 111. mestu, što je ispod opšte ocene.

116. Tokom procesa konsultacija u okviru novog SPF je jasno naglašen značaj povezanosti

infrastrukturnih mreža za razvoj malih gradova, ruralnih oblasti i zajednica, gde živi veći

deo stanovnika koji pripadaju grupi od 40 najsiromašnijih procenata stanovnika. U slučajevima

gde takvim gradovima i mestima nedostaje pristup infrastrukturnim mrežama, ekonomski pad

je bio znatno dublji, a broj ljudi koji su zapali u siromaštvo veći, što pokazuje direktan uticaj

infrastrukturne povezanosti na ruralni ekonomski razvoj.

117. Doprinos GSB unapređenju infrastrukturnih mreža će se fokusirati na puteve, železnicu i

energetske mreže. Kada je reč o sektoru puteva, GSB će raditi zajedno sa EIB-om i EBRD-

om na finalizaciji autoputa duž Koridora 10 i uspostavljanju delotvornog sistema za

upravljanje i održavanje glavnih puteva. Ovo angažovanje se nadovezuje na dugoročni

30

dijalog koji GSB vodi u sektoru transporta. Kada je reč o Koridoru 10, mnoge deonice autoputa

Koridor 10, južno od Beograda se grade i očekuje se da budu završene tokom narednih par

godina, sa izuzetkom deonice od 6 km koju je trebalo da finansira Hellenic fond. Osim te

deonice, sredstava za izgradnju autoputa obezbedila je Vlada Republike Srbije i međunarodne

finansijske institucije. Završetak izgradnje ovog velikog autoputa i unapređenja u povezivanju

puteva će pomoći u unapređenju ekonomskih mogućnosti za ruralne oblasti i male gradove, i na

taj način će pomoći povećanju zajedničkog prosperiteta.

118. Pored toga, GSB će biti angažovana na reformi železničkog sektora, prvenstveno

pružajući podršku reformi Železnica Srbije, sa fokusom na stvaranje efikasnog kargo

servisa. Iz tog razloga neophodna su ulaganja u rehabilitaciju pruga, posebno onih duž koridora

10 i rute 4 koja povezuje sa lukom Bar u Crnoj Gori. Iako su EIB, EBRD i Rusija obezbedili

kreditna sredstva za infrastrukturu duž Koridora 10, potrebno je realizovati te investicije zajedno

sa reformama železničkog sektora kako bi se u najvećoj mogućoj meri iskoristile prednosti

fizičkog unapređenja. I na kraju, biće ponuđeno angažovanje IFC-a u oblastima javno-privatnog

partnerstva i infrastrukturnih koncesija za puteve, aerodrome i druge strukture.

119. Za razvoj energetskog sektora će od presudnog značaja biti povezivanje EPS-a sa

regionalnim energetskim mrežama i na taj način doprinosi ekonomskom rastu jačajući

međunarodnu i lokalnu povezanost. Uz godišnju krajnju potrošnju od oko 28 TWh, Srbija je

jedno od najvećih energetskih tržišta u Jugoistočnoj Evropi, a njena strateška geografska

pozicija u srcu Balkana daje joj važnu ulogu u trgovini električnom energijom u Jugoistočnoj

Evropi. Glavni regionalni model trgovine, koji povezuje osam zemalja, prestavlja protok

električne energije od zemalja članica EU ka susednim zemljama i unutar regiona. Tokom 2014,

oko 12 TWh je prošlo kroz Srbiju, što predstavlja 44 procenta godišnje energetske potrošnje u

Srbiji. Pored toga, značajni deo hidro potencijala Srbije dolazi od reka koje se graniče sa

susednim zemljama.

120. Odluke o upravljanju vodama imaju s toga i domaće i regionalne implikacije na sigurnost

snabdevanja električnom energijom, kvalitet voda, ublažavanje klimatskih promena i

adaptaciju, kao i zaštitu životne sredine. Unapređena povezanost mreže će biti uparena sa

naporima za povećanje energetske efikasnosti, kao elementa programa za adaptaciju. Planirani

projekat upravljanja energetskim sektorom će se fokusirati na unapređenje postojeće mreže,

kako bi ona mogla da postane deo integrisane regionalne energetske mreže. Ovaj projekat će

takođe doprineti povećanju energetske efikasnosti i ublažavanju rizika od klimatskihpromena,

kroz podršku u sprovođenju nacionalnog akcionog plana energetske efikasnosti.

CPF Cilj 2e – Smanjenje prepreka za učešće na tržištu rada

121. Srbija se suočava sa situacijom u kojoj je preko 60 procenata odrasle populacije

nezaposleno. Ne iznenađuje da ova grupa stanovništva predstavlja i većinu u 40%

najsiromašnijeg sloja stanovništva, a nedostatak prihoda takođe predstavlja ključnu prepreku za

izlazak iz siromaštva. Nezaposleni se mogu podeliti u dve grupe: (i) pred-tranziciona generacija,

40 godina starosti i stariji, koji su ili izgubili zaposlenje tokom tranzicije ili nikada nisu pronašli

adekvatno novo zaposlenje ili su ušli na tržište rada tokom početka tranzicije i nikada nisu dobili

31

jako uporište; i (ii) određene grupe, posebno manjine, kao što su Romi, ali i žene, koje nikada

nisu bili jako vezani za tržište rada sve do danas. Najvažniji element jačanja prospertiteta u

Srbije predstavlja zapošljavanje velikog dela ove odrasle populacije, što bi dalo i značajan

impuls rastu privrede u Srbiji.

122. Napredak po pitanju ove agende zahteva reformu tržišta rada kao i otklanjanje prepreka

za ulaganje u netrgovinski sektor, poljoprivredu i mikro i mala preduzeća. Uzimajući u

obzir profil veština koji poseduje najsiromašnijih 40% stanovništva, strategija rasta vođena

izvozom fokusirana na visoko produktivne poslove neće biti dovoljna da se generišu nova radna

mesta za ovu grupu stanovništva. Sadašnji profil najsiromašnijih 40% populacije koji su

zaposleni, otkriva nam da većina njih radi u netrgovinskom sektoru, posebno u sektoru usluga,

u mikro ili malim preduzećima. Pored toga, u naprednim OECD zemljama, mnogi u

najsiromašnijih 40% rade na fleksibilnim, nestandardnim poslovimo, a posebno na poslovima

sa skraćenim radnim vremenom. Oslobađanje potencijala ovog nepostojećeg segmenta srpskog

tržišta rada predstavalja rešenje za ovu populaciju. CPF će se fokusirati na set reformi koje će

posebno pomoći u stvaranju mogućnosti za zapošljavanje za najsiromašnijih 40 procenata

populacije.

123. Prioritet u okviru reforme tržišta rada je promena politike koja se odnosi na minimalne

doprinose za socijalno osiguranje, uzimajući u obzir fiskalni uticaj. Postojeća struktura

doprinosa stavlja veliki pritisak na radnike sa niskim primanjima, posebno na radnike zaposlene

na poslovima sa skraćenim radnim vremenom. Osnova za minimalne doprinose za socijalno

osiguranje iznosi 35 procenata minimalne zarade, što znači da svako radno mesto na kome se

zarađuje manje od 35 procenta prosečne zarade potpada u istu grupu i plaća isti iznos minimalnih

doprinosa. Ovakav model je posebno skup za povremene poslove zato sto minimalni doprinosi

nisu prilagođeni stvarnoj satnici koju radnik odradi. Za neka radna mesta sa niskom zaradom,

na primer, zarađena suma ne bi bila dovoljna da se plate minimalni doprinosi, usled čega je

svaki oblik rada sa niskom zaradom i skraćenim radnim vremenom u formalnom sektoru

nemoguć. S druge strane, upravo ova vrsta poslova bi najviše odgovarala velikom broju

nezaposlenih i neaktivnih iz grupe najsiromašnijih 40 procenata populacije, koja bi im pomogla

da pristupe formalnom tržištu rada i iskoriste ekonomske mogućnosti. Jasno je da je važno

sprovesti ozbiljnu analizu fiskalnog uticaja pre nego što se kreira jedna ovakva reforma.

124. Pored toga, postoji i dodatna potreba za reformama strukture socijalnih nakanada. Brojne

naknade u velikoj meri destimulišu formalno zapošljavanje i na taj način zatvaraju jedini najbolji

put za izlazak iz siromaštva za B40. Za mnoge korisnike, prihvatanje bilo koje vrste formalnog

zaposlenja bi (i) značajno smanjilo neto prihode zato što zarađena svota ne bi mogla da nadokadi

gubitak od izgubljenih naknada i bila bi opterećena poreskim obavezama; ili (ii) samo u manjoj

meri povećalo neto prihode tako da bi razlika između nezaposlenosti i zaposlenosti bila

nepovoljna. Ponovno koncipiranje ovih naknada kojima bi se zaista nagradio formalni rad

takođe predstavlja preduslov za aktiviranje ovog ključnog dela najsiromašnijih 40% populacije.

125. Zajedno, ove reforme bi trebalo da predstavljaju prvi krucijalni korak ka oslobađanju

potencijala novog segmenta na srpskom tržištu rada, koji do sada nije postojao. To je

segment uglavnom slabo plaćenih poslova sa skraćenim radnim vremenom, koji u mnogim

zemljama OECD čine značajan deo tržišta rada. Ovaj segment treba da pomogne da ponovo

32

zaposli starije od 40 godina, ali isključene grupe, kao što su Romi, i, što je još važno, žene. Za

žene će verovatno biti potrebno obezbediti i dodatne mere, kao što su strukture za brigu o deci

i starijima, kako bi im se pomoglo da usklade dnevne poslove sa karijernim ciljevima.

126. I dalje su potrebne reforme glavnih institucija na tržištu rada, kao što je Nacionalna služba

za zapošljavanje (NSZ). Potrebno je staviti akcenat na obezbeđivanje efikasne kompatibilnosti

između nezaposlenih koji traže posao i poslodavaca, kao i na pružanje visoko kvalitetnih usluga

korisnicima i poslodavcima, što zahteva prikupljanje informacija o slobodnim radnim mestima,

profilisanje korisnika, angažovanje većeg broja kvalitetnih rukovodilaca koji rade sa

nezaposlenima, uz posebnu pažnju koju je potrebno pokloniti onima koji aktivno traže posao (a

ne onima koji su samo registrovani na evidenciji) i boljem targetiranju i praćenju aktivnih

programa tržišta rada.

127. Kada je reč o pomoći koja će biti obezbeđena, Projekat podrške unapređenju

konkurentnosti i podizanje zaposlenosti (rezultati u 2016.) finansiraće implementaciju

ključnih aspekata reformske agende koja je ovde data, sa fokusom na unapređenje delotvornosti

programa za promovisanje investicija i izvoza, razvijanje sistema za promovisanje inovacija i

transfera tehnologija i rešavanja prepreka za ulazak na tržište rada. Pošto će biti potrebno vreme

za generisanje održivog uticaja ovih reformi, u kasnijim godinama CPF je moguće razmotriti

naknadni projekat.

CPF cilj 2f – Pomoć u zatvaranju srednjoročnih i dugoročnih jazova u veštinama

128. Ključni uslov za dostizanje dugoročnog rasta zaposlenosti je zatvaranje jaza u oblasti

veština, i u kratkom i u dugom roku. Kratkoročne mere obuhavtaju reforme sistema stručnog i, u

manjoj meri, tercijarnog obrazovanja kako bi se programi na bolji način uskladili sa potrebama tržišta

rada. Reforma sistema stručnog obrazovanja kako bi se bolje odgovorilo na potrebe tržišta rada može

potencijalno biti korisno za B40. Iako će za implementaciju takvih reformi i njihov pun uticaj biti

potrebno vreme, važno je da se te aktivnosti započnu sada, tako da investitorima budu dostupne

relevantne veštine kako se ekonomija bude širila. Reforma programa zasnovana na unapređenom

predviđanju potreba tržišta rada u srednjem roku će biti nastavljena kroz dijalog sa Ministarstvom za

rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog

razvoja.

129. Rešavanje pitanja dugoročnog jaza u veštinama kroz poboljšan pristup ranom razvoju

deteta nije samo važno za svekupuan rast zapošljavanja, već takođe uklanja ključne prepreke za

učešće žena na tržištu rada. Stoga će zatvaranje jazova upisa u programe vezane za rani razvoj deteta

– posebno za grupe sa malim prihodima i osetljive grupe – predstavljati “dvostruku pobedu”.

Obrazovanje dece u ranom uzrastu je ključno za povećanje dugoročne produktivnosti i inkluzije, ali će

takođe doneti koristi u kratkom roku kroz smanjenje prepreka na tržištu rada za majke male dece.

Domaćinstva samohranih majki imaju veće verovatnoće da dospeju u B40, a ova reforma bi otvorila

mogućnosti za ovu grupu posebno.

130. Planirani Projekat veština će pomoći u rešavanju kratkoročnih i dugoročnih jazova u

veštinama, sa fokusom na stručno obrazovanje, ali posebno na veću dostupnost programa za rani

razvoj deteta, što je ključna prepreka za dugoročan razvoj veština, posebno među osetljivim i ugroženim

33

grupama. Tražiće se partnerstvo sa drugim razvojnim partnerima, uključujući potencijalne partnere u

NVO sektoru, kako bi se obezbedila sveobuhvatna podrška ovom programu.

C. Implementacija Okvira za partnerstvo u periodu 2016-2020.

131. CPF za Srbijju za period 2016-20. zasniva se na postojećem portfelju GSB, koji je dobro

usklađen sa predloženim ciljevima za novi CPF. Kada je reč o podršci IBRD-a, trenutno

postoji sedam aktivnih projekata ukupne vrednosti od $US1.1 milijarde. Ovi projekti podržavaju

investicije u oblastima puteva, zdravstva, finansijskog sektora, energetike, vodosnabdevanja,

zaštite od poplava i upravljanja zemljištem i nepokretnostima. Uzimajući u obzir CPF prioritete,

angažovanje u sektoru vodosnabdevanje i zdravstva će se postepeno okončati tokom CPF

perioda, dok će angažovanje u sektoru zdravstva biti sprovedeno u kontekstu ciljeva fiskalne

konsolidacije i delotvornog pružanja usluga. Učinak portfelja Srbije je malo ispod poseka za

ECA region, sa stopom isplate u proseku od 16,2 procenata u proteklih deset godina. Potrebno

je primetiti da će nivo povučenih sredstava za fiskalnu godinu 2015. verovatno dostići 50

procenata, kao rezultat okretanja ka operacijama finansiranja na osnovu rezultata. Kada je reč o

podršci IFC-a, u prethodnom periodu IFC je izgradio portfelj zahvaljujući svom snažnom

programu tokom perioda prethodne strategije, doduše uz lošiji kvalitet u sektoru proizvodnje i

agribiznisa. Postojeći portfelj IFC-a iznosi US$417 miliona ($US 414 nepovučeno),

raspoređeno na 24 projekta, uglavnom u sektorima proizvodnje, usluga i poljoprivrede ($US

216 miliona) kao i na finansijskim tržištima ($US 198 miliona). Samo 1% (US$3 miliona)

portfelja IFC-a dodeljen je sektoru infrastrukrure, i to u okviru jednog razvojnog projekta. Pored

toga, IFC ima 10 aktivnih projekata u okviru kojih se pružaju savetodavne uslgue i koji su

fokusirani na trgovinu i konkurentnost, obnovljive izvore energije, efikasnost resursa,

korporativno upravljanje, pojednostavljivanje sistema poreza, MSP, bankarstvo, investicionu

klima u agrobiznisu i javno-privatno partnerstvo. Kroz svoj portfelj investiranja i savetodavnih

usluga, IFC bi mogao da nastavi da radi na brojnim strateškim ciljevima koji su identifikovani

u CPF za period 2016-20. Jedna od najvećih izloženosti MIGA-e je prema Srbiji sa

angažovanjem posebno izraženim u finansijskom sektoru.

132. Po pitanju obima programa, vlasti su zahtevale napredan program, imajući u vidu

potrebu za finansiranjem važnih reformi i usklađivanja. Program kreditiranja naveden u

Tabeli 3 je indikativan, a stvarno kreditiranje će zavisiti, između ostalog, od zahteva zemlje,

učinka i finansijskog kapaciteta IBRD-a. U slučaju odustajanja od reformi i/ili u slučaju da

srednjoročni makro-fiskalni okvir bude van utvrđenih okvira, program kreditiranja IBRD-a će

shodno biti korigovan, a instrumenti će biti prilagođeni, a iskoristile bi se preostale reforme i

mogućnosti investiranje koje su jasno povezane sa postizanjem dvostrukog cilja. Tokom 2015.

godine, IBRD se obavezao na sumu od US$ 444 miliona, uključujući i US$ 300 miliona kredita

za Projekat hitne sanacije od poplava koje su pogodile zemlju u maju 2014, ali je otvoren proctor

za obnovu dijaloga o politikama u energetskom sektoru. Vlada je tražila zajam za 2016. fiskalnu

godinu u iznosu od 475 miliona USD. Indikativni plan zaduživanja Vlade za 2017. fiskalnu

godinu dostiže 320 miliona USD, dok je za 2018. fiskalnu godinu taj iznos 280 miliona USD.

133. Očekuje se da će ulaganje IFC-a iznositi US$400-600 miliona tokom petogodišnjeg perioda

CPF, a ovaj iznos zavisi od rešavanja problema sa problematičnim kreditima, Vladine

implementacije pozitivne regulative kao podrške investicijama u privatnom sektoru u oblasti

34

obnovljive energije, daljeg unapređenja poslovnog okruženje i rasta u Evropi.

134. MIGA će nastaviti da ispituje i diversifikuje mogućnosti izdavanja garancija. U ovom

trenutku, angažovanje MIGA-e fokusira se na finansijski sektor, što odražava potražnju za

njenim proizvodima i uslugama. U narednom periodu, MIGA će istražiti mogućnosti

angažovanja u drugim sektorima, što je prikazano kroz tekuće angažovanje na projektima

izgradnje nepokretnosti.

Tabela 3: CPF indikativni program kreditiranja IBRD-a za 2016-20.

FG PROJEKAT IBRD

(US$ miliona)

20

16

.

Projekat jačanja konkurentnosti i zapošljavanja (RBF)*

Zapošljavanje i učinak u javnom sektoru RBF

Projekat restrukturiranja javnih preduzeća DPL 2

Reforma javnih rashoda i komunalnih preduzeća DPL 1

100

75

100

200

Podzbir 2016. 475

20

17

.

Reforma javnih rashoda i komunalnih preduzeća DPL 2

Projekat inkluzivnog obrazovanja i veština

Projekat namenjen finansijskom sektoru (rešavanje problematičnih

kredita)

200

50

70

Podzbir 2017. 320

20

18

.

Javni rashodi i upravljanje javnim finansijama ili program za

rezultate (PforR)

Projekat za razvoj energetskog sektora

180

100

Podzbir 2018. 280

20

19

.

Projekat upravljanja sektorom transporta

Zajam za razvojne politike ili CAT DOO

130

130

Podzbir 2019. 260

20

20

.

Drugi projekat jačanja konkurentnosti i zapošljavanja

Zajam za razvojne politike ili program za rezultate (PforR)

100

160

Podzbir 2020. 260

UKUPNO 1.595

135. CPF donosi veću usredsređenost na rezultate. Izbor instrumenata u datom periodu obuhvata

dodatno finansiranje za operacije koje su uspešno realizovane, kreditiranje na osnovu politika

kao podrška makro-fiskalnim i strukturnim reformama i investiciono projektno finansiranje,

uključujući nekoliko projekata sa aspektima finansiranja na osnovu rezultata, u različitim

sektorima, kao što je reforma zapošljavanja i zarada u javnom sektoru, obrazovanje, transport,

konkurentnost i veštine.

136. S obzirom na kontinuirani fokus na veće i transformativne operacije, broj operacija u

portfelju IBRD-a će verovatno ostati stabilan sa oko 6-8 aktivnih operacija. GSB će se

truditi da svojim ulaganjima sredstava, operacijama zasnovanim na rezultatima i kreditiranjem

35

razvojnih politika privuče i bespovrana sredstva drugih partnera koja bi se koristila za tehničku

pomoć i savetodavne usluge. Na primer, angažovanje Svetske banke na reformi politika

zapošljavanja i zarada u javnom sektoru biće praćeno i podržano od strane IPA fondova

Evropeke unije koji će obezbediti bespovratnu savetodavnu i tehničku pomoć.

137. CPF se trudi da u najvećoj mogućoj meri poveća sinergiju između IBRD-a, IFC-a i MIGA-

e. Trenutno postoji snažna saradnja između IBRD-a i IFC-a u oblasti poslovnog okruženja i u

toj oblasti timovi zajednički rade. Tokom CPF perioda, predviđa se aktivna saradnja u oblasti

transprota, konkurentnosti, razvoja veština i zdravstva. IFC će ojačati postojeća ulaganja i

savetodavne usluge u oblasti energetike i bankarstva, a obezbediće pomoć za agrobiznis,

obnovljive izvore energije, MSP, transport, zdravstvo i upravljanje otpadom. Sve tri institucije

obezbeđuju komplementanu pomoć u energetskom i finansijskom sektoru. MIGA je angažovana

u 4 sektora, uključujući i finansijski. Podrška stranim investicijama kroz obezbeđivanje

garancija za politički rizik, u tesnoj saradnji sa IFC-om i IBRD-om, ostaje strateški prioritet

aktivnosti MIGA-e u Srbiji.

138. Operativno relevantan analitički rad, podrška sticanju znanja i tehnička pomoć biće

ključni segmenti CPF programa i biće strateški usaglašeni sa CPF ciljevima i predloženim

portfeljem projekata. Analitički rad u okviru programa ima za cilj da, tamo gde je to moguće,

popuni praznine u znanju koje su identifikovane u okviru SCD, i to uglavnom u oblastima

potražnje radne snage, klimatskih promena, pitanja Roma i sticanja veština, kako bi se

obezbedila analitička osnova za predložene operacije u okviru CPF, za tekući dijalog o

politikama i za implementaciju pomoći, kao i da uspostavi analitički osnov za sledeću SCD.

Tradicionalni oblici objavljivanja analitičkog rada (na primer, pres konferencije i radionice)

kombinovaće se sa inovativnim kanalima komunikacija, uključujući tu i društvene medije.

139. Kao i u prošlosti, detaljan međusektorski analitički rad biće praćen “just-in-time”

analizom kako bi se Vladi pomoglo u naporima koje ulaže da reši određeni izazovi sa

kojima se zemlja suočava. Primeri “just-in-time” analize mogu da obuhvate analizu jačanja

okvira vansudskog restrukturiranja i nesolventnosti i procenu reforme energetskih tarifa i

njihovog uticaja na blagostanje stanovništva. Pored toga, biće realizovana koordinacija politika

i praćenja implementacije koja je povezana sa CPF monitoringom. Tok detaljnog analitičkog

rada na temu ključnih prepreka za rast i zajednički prosperitet biće zasnovan na saznanjima iz

tekućeg Pregleda javnih finansija. Preostali predloženi analitički rad obuhvata programski

analitički rad o siromaštvu, ocenu finansijskog sektora, strategiju energetskog sektora i

analitički rad o upravljanju javnim investicijama i finansiranju socijalnog sektora.

140. Problem nedostatka znanja u nekim oblastima, uključujući i one koje su identifikovane u

SCD, biće rešen regionalnim analitičkim radom. Banka planira da inicira nekoliko

regionalnih izveštaja i tehničku pomoć kako bi se obradile različite teme – Romi; obrazovanje;

klimatske promene; rodna pitanja; konkurentnost; energetika i penzije. Novi pristup analitičkom

radu treba da bude isplativiji; da obezbedi sinergiju, a mogao bi i da stimuliše saradnju kao

odgovor na neke od izazova koji su zajednički za ceo region.

141. Progresivna integracija portfelja Trust fondova u sveukupni program GSB, kao što je bilo

predviđeno prethodnim CPS-om, biće dodatno razrađena. Trenutno postoji deset

36

povereničkih fondova vrednosti US$22,8 miliona koji su usmereni na reformu pravosuđa,

inovacije i tehnološke transfere, ocenu upravljanja javnim finansijama, inkluziju Roma i

upravljanje rizicima od katastrofa. Aneks 1 prikazuje na koji način ovi poverenički fondovi

podržavaju jedanaest ciljeva CPF-a.

142. Matrica rezultata CPF-a predstavljen u aneksu 1 koristiće se tokom implementacije kao

instrument za upravljanje. Napredak u postizanju CPF ciljeva pratiće se na godišnjem nivou

zajedno sa klijentom i na sredini CPF perioda u okviru revizije učinka (PLR). Okvir rezultata

CPF-a pripremio je multi-sektorski tim. Radiće se i godišnji pregled postignutog napretka prema

pokazateljima.

143. Ponovno uspostavljanje redovne revizije učinka portfelja na nivou zemlje pomoći će u

stvaranju višeg stepena i kvalitetnijeg praćenja rezultata programa i omogućiće

pravovremeno rešavanje uskih grla koja se mogu pojaviti. Revizije učinka portfelja

sprovodiće se na dva nivoa: i) godišnju reviziju portfelja sprovodiće Ministarstvo finansija; ii)

kvartalna revizija će se sprovoditi sa nadležnim ministarstvima kako bi se pronašla rešenja za

probleme koji se javljaju ili visokorizične projekte. Pored toga, radiće se i godišnja revizija sa

posebnim akcentom na ocenu napretka prema SPF dopunskim pokazateljima. Akcenat će biti

stavljen na podršku implementaciji orijentisanu ka rezultatima, koja će podupreti pregled

portfelja i podstaći veću proaktivnost u slučaju operacija sa slabim učinkom.

C. 1 Pregled sistema nabavki i finansijskog upravljanja u zemlji

Javne nabavke

144. Republika Srbija je 29. decembra 2012. usvojila novi zakon o javnim nabavkama

(“zakon”), koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine. Zakon predstavlja značajan napor

u nameri da se sistem javnih nabavki u Srbiji približi međuanrodnim standardima u oblasti

nabavke, ali još važnije predstavlja korak ka usaglašavanju sa Direktivama o nabavkama

Evropske unije (2004/18), kako i nalaže Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji (“SAA”) između

EU i Srbije. Kako bi se obezbedilo sprovođenje zakona, tokom 2013. godine usvojen je niz

regulativa potrebnih za sprovođenje zakona i modela tenderske dokumentacije.

145. Zakon definiše važne ciljeve obezbeđivanja efikasnosti i delotvornosti, konkurentnosti i

transparentnosti, prevencije korupcije kao i drugih zloupotreba u procesu javnih nabavki. Gore

navedene primedbe sadržane su u brojnim članovima zakona, uključujući i obevezu

objavljivanja poziva na portalu javnih nabavki, uvođenje obaveznog planiranja nabavki,

stvaranje registra ponuđača, angažovanje građanskog nadzornika, odredbe o prevenciji

korupcije i konflikta interesa, itd. Slično tome, u zakon je uvrštena i dobra međunarodna praksa

po pitanju žalbenih mehanizama.

146. Bez obzira na gore navedena postignuća, i dalje postoji prostor za dodatna poboljšanja,

uključujući i unapređenja institucionalnog okvira. Trenutno, dve institucije koje obezbeđuju

sprovođenje zakona su Uprava za javne nabavke i nezavisno telo odgovorno za žalbe

(Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki). Merđutim, uloga Uprave

za javne nabavke u pokretanju izmena i dopuna primarne regulative nije jasno definisana u

zakonu. Pored toga, ciljevi zakona bi bili bolje ispunjeni ukoliko bi se proširila primena zakona

37

na sve naručioce, proširilo delovanje odredbi o konfliktu interesa, definisali slučajevi u kojima

se ponuđač stavlja na listu negativnih referenci6 i ograničila primena prednosti domaćih

ponuđača samo u slučaju povoljnije cene, a ne prema ponderu/bodovima, i definisali “domaći

inputi”. I dok s jedne strane zakon omogućava primenu elektronskih licitacija, još uvek nije

izrađena platforma za e-nabavke koja bi podržala ove zahteve.

147. Svetska banka će nastaviti da obezbeđuje tehničku pomoć za jačanje sistema javnih

nabavki u Srbiji. Ova podrška će biti u skladu sa četvorogodišnjom Strategijom Vlade o javnim

nabavkama za period 2014-2018. i akcionim planom za 2015. Potrebno je detaljno ispratiti

proces izmena i dopuna zakona o javnim nabavkama i Svetska banka bi trebalo da obezbediti

tehničku pomoć kako bi se povećala transparentnost, efikasnost i konkurentnost sistema javnih

nabavki kao i jačanje eksterne revizije koju obavlja Državna revizorska institucija.

Upravljanje javnim finansijama

148. Sprovedene su mnogobrojne reforme sistema upravljanja javnim finansijama u

poslednjih nekoliko godina. Ipak, prema Proceni javnih rashoda i finansijske

odgovornosti (PEFA), postoje oblasti kojima je potrebno značajno dodatno poboljšanje.

Godišnja priprema budžeta kao i višegodišnje planiranje ostaju slabe strane i kontinuirano se

suočavaju sa problemima po pitanju procesa i pravovremenosti. Kapitalne investicije moraju da

budu bazirane na preciznijoj i sadržajnijoj analizi troškova i koristi i povezane sa sektorskim

strategijama kako bi se omogućilo efikasno korišćenje sredstava i postigli bolji rezultati. Okvir

javne interne finansijske kontrole (PIFC), onako kako je predviđeno Poglavljem 32 Evropske

unije o finansijskoj kontroli, uspostavljeno je odredbama Zakona o budžetskom sistemu, ali

funkcije interne revizije i finansijskog upravljanja i kontrole u praksi tek treba da se značajno

razviju.

149. Usled navedenog, Svetska banka koristi sisteme u Srbiji u ograničenom obimu. Projekti

Svetske banke se od 2012. godine oslanjaju na postojeće sisteme u zemlji samo u oblasti tokova

sredstava sa namenskim projektnim računom koji se otvara u NBS. Ovo takođe doprinosi

jačanju Vladinog budžetiranja i finansijskog izveštavanja, s obzirom da projekti međunarodnih

finansijskih institucija sa novčanim tokovima u komercijalnim bankama, često ostaju isključeni

iz državnog budžeta i u nekim sluajevima čak i iz godišnjih finansijskih izveštaja. Sistemi u

zemlji u drugim oblastima se trenutno ne koriste, ili usled već velike opterećenosti nekih

isntitucija (kao što je Državna revizorska institucija) ili potrebnih poboljšanja unutar samih

sistema (kao što je Javna interna finansijska kontrola).

C.2 Partnerstvo i koordinacija

150. Uz angažovanje GSB koje će privući pomoć i drugih partnera, saradnja i koordinacija sa

razvojnim partnerima će i dalje biti na visokom nivou. Srbija, kao zemlja sa srednjim

nivoom prihoda, ima mali broj aktivnih razvojnih partnera i u velikoj meri se oslanja na

međunarodne finansijske institucije i bilateralne kreditore za finansiranje svojih razvojnih

potreba. Jedini značajan izvor bespovratne pomoći obezbeđuju IPA fondovi Evropske unije, u

6 Kompleksnost procedure dodele “ negativne reference” dovelo je do situacije da se ni jedna kompanije ne nalzai na toj

listi.

38

očekivanom godišnjem iznosu od 200 miliona eura tokom perioda implementacije CPF-a. Deo

sredstava bi mogao biti korišćen kao budžetska pomoć, ali najvećim delom sredstva će se

koristiti za izgradnju kapaciteta. U postojećem fisklanom kontekstu, od posebne je važnosti

iznalaženje komplementarne bespovratne pomoći EU i sredstava i investicija međunarodnih

finansijskih institucija. GSB i EU su već bili partneri u brojnim prioritetnim sektorima, npr. u

reformi javne uprave, ublažavanju rizika od prirodnih nepgoda, jačanju statističkog kapaciteta,

inovacijama i transferu tehnologija i reformama u oblasti železnica i putnog sektora. Očekuje se

da će se ovo partnerstvo nastaviti. Saradnja i koordinacija sa bilateralnim partnerima (posebno

sa Švajcarskom, Norveškom, Švedskom i USAID-om) ostaje jaka i u brojnim sektorima postoji

koordinirano finansiranje i MDTF aranžmani, uključujući reformu javnog sektora, ublažavanje

rizika od katastrofa, konkurentnost i inovacije i reformu pravosuđa.

151. Vlada ima dvostruki mehanizam koordinacije donatora, u okviru kojeg bespovratnim

sredstvima upravlja SEIO (Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije) a kreditima

Ministarstvo finansija. Koordinacija finansiranja bespovratnim sredstvima i kreditima

predstavljala je u prošlosti izazov, ali su mehanizmi koordinacije ojačani, kada je Ministarstvo

finansija preuzelo na sebe vodeću ulogu.

IV. UPRAVLJANJE RIZICIMA

152. Opšti rizik za ispunjenje razvojnih ciljeva navedenih u CPF je značajan. Generalno

gledano, kategorije koja predstavljaju visoki rizik za postizanje CPF ciljeva uključuju:

makroekonomske izglede; političke i upravljačke i ekološke i socijalne faktore. Institucionalni

kapaciteti za sprovođenje javnih politika predstavljaju značajan rizik za dostizanje ciljeva CPF.

Sve drugo spade u kategoriju umerenog rizika. Rizici koji se odnose na postizanje CPF ciljeva

dati su opširnije u tabeli SORT – standardizovan instrument za vrednovanje rizika operacija

(SORT) ispod.

153. Makroekonomski rizici koji se odnose na nove i već postojeće domaće i eksterne disbalanse

su visoki. Ono što je još važnije je da Vlada ima veoma visok fiskalni deficit u prethodnih

nekoliko godina (varirao je od 4 do 7,2 procenta BDP-a), što je uzrokovalo rast javnog duga (od

manje od 40 procenata pre krize do preko 70 procenata krajem 2014). Pored toga, deficit tekućeg

računa od 6 procenata BDP-a je i dalje visok, a izgledi za značajniju ekspanziju izvoza su

limitirani, uzimajući u obzir ekonomsku situaciju u Evrozoni i CEFTA regionu, a to su glavni

trgovinski partneri Srbiji. Usled toga, očekuje se da spoljni dug ostane visok u periodu CPF.

Dok se s jedne strane Vlada trudi da ublaži makroekonomski rizik, privreda u Srbiji i dalje je

osetljiva na eksterne šokove i sporiji rast posebno u Evrozoni, koja predstavlja glavnu eksportnu

destinaciju i izvor stranih direktnih investicija i doznaka za Srbiju. Povezani rizik je neuspeh u

sprovođenju programa MMF-a, najverovatnije zbog socijalnih pritisaka koji bi blokirali reformu

državnih preduzeća i druge osetljive fiskalne reforme. Ukoliko bi se makroekonomski rizici

povećali (posebno eksterni rizici), a implementacija programa MMF-a bude neadekvatna ili

neuspešna, to će predstavljati visok rizik za program CPF, a posebno za CPF Cilj 1a (Podrška

održivom upravljanju javnim rashodima) imajući u vidu da značajan deo planiranih finansijskih

operacija predstavljaju zajmovi za razvojne politike (DPL), koji zahtevaju stabilni

makroekonomski okvir kodifikovan u programu MMF-a. Ukoliko izbledi posvećenost reformi,

a makroekonomska situacija se pogorša, program kreditiranja će biti smanjen u skladu sa tim,

39

sa fokusom na investiciono projektno finansiranje ili program za rezultate kao podršku

oblastima gde vlasništvo zemlje nad ovim pitanjima ostaje visoko i koje su ključne za napredak

Srbije u dostizanju dvostrukih ciljeva GSB.

154. Uprkos dobrom stepenu političke stabilnosti u zemlji, postoji i velika verovatnoća da bi

politički faktori i faktori koji se odnose na upravljanje mogli imati negativan uticaj na

CPF razvojne ciljeve u srednjoročnom periodu. Trenutno Srbiju krakteriše visoki stepen

političke stabilnosti, s obzirom da jedna politička partija ima apsolutnu većinu u parlamentu.

Vlada sprovodi ambicioznu reformsku agendu i GSB se smatra ključnim partnerom. U skladu

sa tim, procenjuje se da je trenutni politički rizik umeren, ali se može povećati tokom perioda

trajanja CPF. Međutim, rizik koji se odnosi na upravljanje je visok usled slabosti u sistemu

upravljanja u javnom sektoru, što se negativno odražava na implementaciju politika i održivost

reformi. Regualtorni okvir koji se odnosi na korupciju i etičke norme u javnom sektoru postoji

i usklađen je sa evropskom dobrom praksom. Ipak, primena nije ujednačena. Usled toga, opšti

rizik koji proističe iz političke situacije i upravljanja ocenjuje se kao značajan. Kao i u slučaju

makroekonomskog rizika, pogoršanje stepena političke stabilnosti i kvaliteta upravljanja bi

imalo implikacije na dostizanje ciljeva CPF i na program GSB, koji bi u ovom slučaju bio

preorijentisan na podršku onim oblastima gde posvećenost reformi ostaje visoka i koje su

relevantne za dvostruke ciljeve GSB. Ciljevi koji bi bili najviše pogođeni povećanim političkim

i upravljačkim rizicima uključuju Cilj 1b (Pomoć u stvaranju delotvornije javne uprave i

unapređenju pružanja odabranih usluga) i Cilj 1e (Transfer imovine produktivnih državnih

preduzeća u privatno vlasništvo), jer bi dostizanje bilo kog od navedenih ciljeva uključivalo

otpuštanje zaposlenih iz javnog sektora što zahteva snažnu političku podršku i dobro

upravljanje. Tabela 4: SORT Tabela

Kategorije rizika Ocena

Politički i upravljački H (visok)

Makroekonomski H (visok)

Sektorske strategije i politike M (umeren)

Tehnički dizajn projekata i programa M (umeren)

Institucionalni kapacitet za implementaciju i

održivost

S (značajan)

Fiducijarni M (umeren)

Ekološki i socijalni H (visok)

Zainteresovane strane M (umeren)

Ukupno Značajan

155. Srbija je doživela velike suše i poplave koje su izazvale značajnu materijalnu štetu i

gubitke, što ukazuje na veliku verovatnoću da bi egzogene okolnosti životne sredine mogle

40

negativno da utiču na dostizanje ciljeva CPF. Iako je uticaj prethodnih prirodnih katastrofa

bio koncentrisan u nekim delovima zemlje, ekonomija je dva puta zapala u recesiju zbog

negativnih vremenskih prilika (2012. i 2014. god). Ekološki rizici, uključujući suše, poplave,

nepogode, zemljotrese i klizišta će se povećavati zbog uticaja klimatski promena, kao i nekih

aktivnosti građana vezanih za korišćenje zemljišta, vode i drugih prirodnih resursa. Pored toga,

neke od predviđenih reformi (smanjenje penzija i plata u javnom sektoru; reforma državnih

preduzeća, uključujući Clj 1a: Podrška održivom upravljanju javnim rashodima; i Cilj 1e:

Transfer imovine produktivnih državnih preduzeća u privatno vlasništvo) mogu imati značajan

negativan socijalni uticaj na siromašne i druge osetljive grupe i potencijalno mogu direktno

doprineti povećanoj socijalnoj osetljivosti.

156. Institucionalne slabosti agencija zaduženih za implementaciju mogle bi da ugroze

napredak uprkos jakoj političkoj volji da se reforme sprovedu. S implementacijom teških

reformi, koje je Vlada planirala, često se ili kasni ili se staje zato što zahtevaju koordinaciju

različitih agencija i različitih nivoa vlasti. Nadležna ministarstva imaju relativno dobre interne

kapacitete, ali i dalje eksterni konsultanti imaju važnu ulogu u kreiranju, a ponekad i u

implementaciji politika i odluka. Još jedan problem koji slabi kapacitete Vlade je značajan odliv

kadrova. U državnoj upravi zarade nisu konkurentne i nisu u skladu sa vrstom posla koja se

obavlja. Postojeći kapaciteti bi se bolje koristili ukoliko bi se bolje definisala operativna pravila,

procesi i sistemi. Mehanizmi koji se odnose na nadzor i kontrolu ostaju slabi i u javnom sektoru

u Srbiji manje prevare i korupcija su uobičajena pojava. Ukoliko rizik od institucionalne slabosti

ne bude rešen, neki od ciljeva CPF bi mogli da budu pogođeni, najvažnije: Cilj 1b: Pomoć u

stvaranju delotvornije javne administracije i unapređenju pružanja odabranih usluga; i Cilj 2b:

Pomoć u stvaranju stabilnijeg i održivijeg finansijskog sektora.

157. Vlada Srbije ulaže značajne napore da reši gore navedene rizike i GSB će obezbediti

značajnu podršku u tom smislu. Kako bi se makroekonomski rizici sveli na najmanju moguću

meru, Vlada je potpisala trogodišnji stand-by aranžman sa MMF-om koji je pripremljen u tesnoj

saradnji sa timom Svetske banke. Rizici koji se odnose na institucionalne kapacitete i

upravljanje, biće u izvesnoj meri rešeni obezbeđivanjem podrške nadležnim ministarstvima kroz

trust fondove, tehničku pomoć i uključivanje ciljane pomoći za izgradnju kapaciteta u budućim

projektima IBRD-a. Institucionalni rizik će biti ublažen i kroz pažljivo organizovan redosled

projekata, čime se prepoznaju i rešavaju slabosti u zemlji i obezbeđuje fleksibilna korekcija u

toku trajanja projekta. U cilju promovisanja održivosti, biće povećano korišćenje Vladinih

struktura tokom implementacije. Operacije će sve više inkorporisati jake aranžmane koji se

odnose na monitoring i evaluaciju i jačanje sistema praćenja.

41

ANEKS 1. MATRICA REZULTATA OKVIRA ZA PARTNERSTVO SA ZEMLJOM (CPF) (2016 – 2020)

OBLAST FOKUSA 1: EKONOMSKO UPRAVLJANJE I ULOGA DRŽAVE

SCD je identifikovala jedanaest prioritetnih oblasti aktivnosti koje su potrebne radi ponovnog uspostavljanja rasta i radi stvaranja

inkluzivnog rasta, a samim tim i napretka ka postizanju dvostrukih ciljeva. Od ovih jedanaest, dva prioriteta su osnovna, dok je

definisano 5 prioriteta visokog uticaja. Oblast fokusa 1 se odnosi na dva osnovna i jedan prioritet visokog uticaja. Ovi prioriteti

direktno podržavaju ciljeve navedene u programu fiskalne strategije i ekonomske reforme zemlje koji se fokusira na fiskalnu održivost

i bolje upravljanje javnim resursima, strukturne reforme vezane za državna preduzeća i korporatizaciju velikih javnih energetskih

preduzeća i putnih preduzeća. Ovi prioriteti takođe podržavaju značajne prioritete Strategije za reformu javnog sektora i Akcionog

plana koje je Srbija usvojila 2014. odnosno 2015. godine. Oblast fokusa 1 se stoga posebno bavi identifikovanim preprekama za

delotvornost i veličinu javnog sektora: obim i upravljanje državnim budžetom, veličina i organizaciona struktura javne uprave,

kapacitet uprave da implementira reforme i pruža usluge, veliki otisak države u ekonomiji i pružanje javnih komunalnih usluga. Ova

Oblast fokusa je osmišljena kako bi se smanjile prepreke za rast i zajednički prosperitet izazvane fiskalnom nestabilnošću države,

ograničenim administrativnim kapacitetima i strukturnom neadekvatnošću i neefikasnošću.

Pet ciljeva CPF su grupisana u okviru ove Oblasti fokusa:

CPF Cilj 1a: Podrška održivom upravljanju javnim rashodima

CPF Cilj 1b: Pomoć u stvaranju delotvornije javne uprave i unapređenju pružanja odabranih usluga

CPF Cilj 1c: Efikasnije i održivije preduzeće za energetske usluge

CPF Cilj 1d: Efikasnija javna putna preduzeća

CPF Cilj 1e: Prenošenje imovine produktivnih državnih preduzeća u privatno vlasništvo

CPF Cilj 1a: Podrška održivom upravljanju javnim rashodima

Logika intervencije:

Održiva fiskalna konsolidacija i upravljanje potrošnjom su ključni preduslov za makroekonomsku stabilnost i rast, kao i za stvaranje

pozitivnog okruženja za ispunjavanje drugih ciljeva CPF. Vlasti su usvojile ambiciozan plan (podržan od strane MMF) u januaru

2015. godine kako bi zaustavile rast javnog duga i postavile taj dug na silaznu putanju do 2017. godine. Ovaj program je prikazan u

nedavno usvojenoj Fiskalnoj strategiji za period 2015-17. god i sadrži aktivnosti usmerene ka: i) unapređenju efikasnosti javnih

rashoda, povećanje mera prihoda, obezbeđivanje finansijske održivosti velikih državnih preduzeća (komunalnih i putnih), samim tim

42

smanjujući potrebu za novim subvencijama i ukidajući kvazi fiskalne deficite; ii) jačanju upravljanja javnim finansijama, uključujući

upravljanje javnim investicijama i upravljanje javnim dugom; i iii) održavanju stabilnosti finansijskog sektora kroz smanjenje

problematičkih kredita i rešavanje dugova, jačanje nadzornih institucija u finansijskom sektoru i delotvorno upravljanje državnim

vlasništvom u bankarskom sektoru. Ukoliko ne dođe do fiskalne konsolidacije, postoji jasan rizik da će državni dug doći na nestabilnu

putanju, povećavajući premije rizika i finansijske troškove, uz potencijalne prekid pristupu finansiranja i povećanoj makroekonomskoj

nestabilnosti. Takav scenario bi imao negativan uticaj na rast i rizikovao bi buduća smanjenja u ključnim javnim rashodima ukoliko

bude potrebno oštro fiskalno usklađivanje. GSB će podržati napore vlade usmerene ka fiskalnoj konsolidaciji i upravljanju potrošnjom

kroz niz instrumenata, uključujući finansiranje kroz razvojne politike i finansiranje na osnovu rezultata, tokom perioda trajanja CPF

kako bi se omogućilo da proces konsolidacije ne bude ugrožen kroz neefikasnu ad hoc potrošnju, i kako bi se osiguralo da je program

potrošnje u skladu sa srednjoročnom fiskalnom strategijom. Niz Zajmova za razvojne politike za javne rashode i reformu državnih

preduzeća, kao i zajmovi za razvojne politike/finansiranje na osnovu rezultata za upravljanje javnom potrošnjom će doprineti ovom

cilju CPF. Oblasti prethodnih aktivnosti za budžetsku podršku su takođe podržana kroz nekoliko projekata tehničke pomoći

finansiranih kroz povereničke fondove u bliskoj koordinaciji sa EU, MMF i drugim evropskim razvojnim partnerima. Dizajn

finansijskih operacija će biti dopunjen dubinskim analitičkim radom i aktivnostima tehničke podrške koji takođe direktno doprinose

ovom cilju. Na primer, angažovanje na temu ušteda na masi zarada u javnom sektoru će dodatno doprineti srednjoročnoj fiskalnoj

održivosti. Unapređeno upravljanje javnim investicijama i upravljanje JPP je važno kako bi se omogućilo da povećanje javnih

investicija podrži makro-fiskalnu stabilnost i rast. Racionalizacija i delimično preusmeravanje poljoprivrednih subvencija bi doveli

do fiskalnih ušteda, a takođe bi obezbedili da veći deo subvencija bude dodeljen B40 u ruralnim oblastima.

Pokazatelji cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB

Smanjenje javnih rashoda kroz niže

direktne subvencije i garancije državnim

preduzećima.

Direktne subvencije (milioni evra):

Polazna osnova: prosek za 2010-

2014): 250

Cilj (2020): manje od 150

Godišnje garancije za likvidnost

preduzeća (milioni evra):

Zamrzavanje indeksacije plata u javnom

sektoru u godinama u kojima se očekuje

da će udeo plata opšte države (ne

računajući otpremnine) nadmašiti 7

procenata BDP.

Zamrzavanje indeksacije penzija u

javnom sektoru u godinama u kojima se

očekuje da će potrošnja na penzije

nadmašiti 11 procenata BDP.

Prirodni odliv i ciljano smanjenje broja

zaposlenih u javnom sektoru u skladu sa

Aktuelni portfelj:

Prvi zajam za razvojne politike za

restrukturiranje javnih preduzeća DPL 1

(FG 2015)

U proceduri:

Drugi zajam za razvojne politike za

restrukturiranje javnih preduzeća DPL 2

(FG 2016)

43

Polazna osnova (prosek 2012-

2014): 265

Cilj (2015): manje od 50

usvajanjem Fiskalne strategije prema

budžetskom kalendaru.

Niz DPL za reformu javnih rashoda i

javnih preduzeća (2 operacije, FG 2016. i

FG 2017.)

Predloženi:

Zajam za razvojne politike ili Finansiranje

na osnovu rezultata za Upravljanje javnim

rashodima/Program za rezultate (FG

2018) CAT DOO (FG 2019)

Tekuća tehnička pomoć:

Procena javnih rashoda i finansijske

odgovornosti (PEFA)

Pregled javnih finansija

Ažurirani Izveštaj o poštovanju standarda

i propisa u Srbiji – Računovodstvo i

revizija (ROSC)

Makro-ekonomski nadzor

Predložene analitičke i savetodavne

aktivnosti:

Politike javne potrošnje za rast

Ekonomski memorandum za zemlju

Programska procena siromaštva

CPF Cilj 1b: Delotvornija javna uprava i unapređenja u pružanju usluga

Logika intervencije:

Nedostaci u implementaciji, zamršeni procesi donošenja odluka i institucionalna fragmentacija ističu se kao osnovni izazovi u pogledu

44

sposobnosti Srbije da sprovede suštinske reforme koje su potrebne kako bi se izgradila konkurentna inkluzivna ekonomija. Isti faktori

takođe izazivaju slab učinak sektora u pružanju usluga, bilo da su u pitanju socijalne usluge ili pružanje usluga kompanijama i

investitorima. Nizak stepen poverenja u institucije i visok stepen politizacije dodatno pogoršavaju sistemske probleme. Rešavanje

strukturnih problema u upravljanju javnim sektorom je najvažniji uslov za sprovođenje programa vlade i implementaciju samog

programa GSB. Strategija za reformu javnog sektora i Akcioni plan, usvojeni 2014. odnosno 2015. godine, definišu opsežan reformski

program. Važna tema u Strategiji reforme je racionalizacija celokupne arhitekture vlade (kroz horizontalnu funkcionalnu analizu) i

pravilno dimenzioniranje ključnih sektora. Vlada kroz Strategiju želi da unapredi kvalitet javne uprave i pružanja usluga. Ove napore

zajedno podržavaju GSB i EU. CPF će selektivno podržati reformski program vlade kroz kombinaciju instrumenata, fokusirajući se

na oblasti u kojima je vlada pokazala najveću opredeljenost za reforme. Nadograđivajući se na tekuće analitičke aktivnosti u okviru

Pregleda javnih finansija, Procene javnih rashoda i finansijske odgovornosti (PEFA), tehničke pomoći na temu mase zarada i

funkcionalne analize, CPF će unaprediti vladin program racionalizacije kroz pružanje podrške elementima strukturne i funkcionalne

organizacije sistema javne administracije, GSB će se angažovati u pružanju podrške za unapređenje usluga u odabranim sektorima.

Projekat zapošljavanja i učinka javnog sektora će se fokusirati na podršku unapređenjima osnovnih usluga. Prvi sektorski fokus će

biti reforma u sistemima podsticaja investicija i izvoza, koji su u velikoj meri bili nedelotvorni u privlačenju investicija. Vlada je

spremna za sprovođenje funkcionalne analize i analize učinka u tri agencije uključene u podsticanje investicija i promociju izvoza.

Drugi fokus, Višedonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa u Srbiji (MDTF-JSS) će nastaviti da pruža usmerenu

tehničku podršku sektoru pravosuđa kako bi se ovaj sektor uskladio sa standardima EU. Konačno, Drugi projekat razvoja zdravstva

Srbije obuhvata podršku racionalizaciji rashoda u sektoru, uključujući šire restrukturiranje sektora zdravstva, i takođe će biti jedan od

prioritetnih sektora u vladinim naporima usmerenim ka pravilnom dimenzioniranju. Razvijanje kapaciteta i izgradnja institucija u

oblasti upravljanja rizikom od nepogoda će takođe biti omogućeno kako bi se unapredili kapaciteti Vlade za predviđanje i odgovaranje

na katastrofe izazvane klimatskim promenama.

Pokazatelji cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB

Plan za jačanje sistema za donošenje

odluka i koordinaciju pripremljen do kraja

2016. god, a sproveden do 2019.

Pokazatelj:

Poboljšan rejting na Metcalfe skali

Planovi za pravilno dimenzioniranje

(organizacionu racionalizaciju) za

najmanje 4 sektora dizajnirani i

sprovedeni do kraja 2017.

Racionalizovana celokupna

institucionalna arhitektura administracije

do kraja 2017.

Aktuelni portfelj:

Drugi projekat u sektoru zdravstva (FG

2014)

U proceduri:

Sistem zapošljavanja i plata u javnom

sektoru (Finansiranje na osnovu rezultata)

(FG 2016)

45

Osnova (2015): 2

Cilj (2019): 4

Smanjenje procenta

nemedicinskog osoblja zaposlenog

u državnim zdravstvenim

ustnaovama u Srbiji (za 15

procenata)7

Osnova: 30 procenata radnika u

zdravstvenom sektoru nisu

medicinski obučeni (procena na

osnovu podataka iz 2013. god)

Cilj: 25 procenata ili manje radnika u

zdravstvu nisu medicinski obučeni

Sektor pravosuđa započeo implementaciju

preporuka navedenih u Funkcionalnoj

analizi pravosuđa u Srbiji počevši od

zamrzavanja popunjavanja upražnjenih

radnih mesta pre nego što bude završena

analiza o optimizaciji. Sve preporuke

treba da budu sprovedene do kraja 2018.

Završena funkcionalna analiza za

zdravstveni sektor u Srbiji, koja

identifikuje prioritete i ciljeve za

smanjenje nemedicinskog osoblja,

uključujući potvrđivanje polazne osnove i

ciljeva vezanih za smanjenje 15%

nemedicinskog osoblja

Predloženi:

Zajam za razvojne politike ili Finansiranje

na osnovu rezultata za Javne rashode i

upravljanje javnim finansijama (FG 2018)

CAT DDO (FG 2019)

Tekuća tehnička pomoć

Poverenički fond za upravljanje masom

zarada u Evropi i centralnoj Aziji

Upravljanje javnim finansijama

Tehniča pomoć za pravilno

dimenzioniranje (finansirano kroz IPA)

Višedonatorski poverenički fond za

podršku sektoru pravosuđa u Srbiji

PF za Upravljanje rizikom od katastrofa

Predložena tehnička pomoć

Sistemi finansiranja po glavi stanovnika u

socijalnim sektorima

Predložena analitička i savetodavna

aktivnost:

Procena praćenja procesa upravljanja

politikama i implementacije

CPF Cilj 1c: Efikasnije i održivije preduzeće za energetiku

Logika intervencije:

Velika komunalna državna preduzeća u sektoru energetike strukturno pokazuju loš učinak zbog loših postrojenja, mešanja države u

njihovo upravljanje i nedostatak profesionalnog rukovodstva. Vlada je u svojim programima i politikama navela finansijsku održivost

7 Rodno razloženi podaci za ovaj pokazatelj trenutno nisu dostupni, ali će biti prikupljeni tokom sprovođenja Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije i dodati

tokom procesa Analize učinka i znanja CPF.

46

preduzeća u energetskom sektoru i drugim državnim preduzećima kao važan element. Pred kraj sprovođenja Strategije za partnerstvo

za period 2011-2015, odlučan napredak je postignut u oba aspekta ovog programa. Uvedene su ključne zakonodavne reforme, a

planovi za reformisanje najvećih javnih preduzeća su uokvireni i usvojeni. Sveobuhvatnost pristupa i politička posvećenost

predstavljaju jedinstvenu priliku za postizanje napretka u ovom glavnom elementu programa ekonomskih reformi u Srbiji. Pored toga,

reformisanje javnih preduzeća treba da pomogne povećanju pristupa komunalnim uslugama za marginalne grupe (posebno za Rome)

i stanovništvo u ruralnim oblastima (gde je siromaštvo mnogo veće). Konačnop, angažovanje radi povećanja udela električne energije

dobijene iz obnovljivih izvora će ublažiti rizike od klimatskih promena i pomoći Srbiji u ispunjavanju svojih obaveza u okviru

Evropske energetske zajednice. U okviru CPF, GSB će uložiti dodatnu podršku u finansijskoj konsolidaciji preduzeća u energetskom

sektoru, sa fokusom na EPS, a druge MFI i međunarodni partneri će pružiti podršku sličnim procesima u preduzeću Srbijagas. Imajući

u vidu složenost reformi, kao i troškove implementacije, biće razmotreno finansiranje kroz budžetsku podršku ili na osnovu rezultata,

kao i savetodavna podrška. Niz Zajmova za razvojne politike ili Finansiranja na osnovu rezultata bi trebalo da pomogne u uklanjanju

prepreka u politikama i kapacitetima za delotvorne infrastrukturne investicije, koje bi u kasnijim godinama CPF perioda mogle biti

praćene posebnim aktivnostima kako bi se rešila preostala pitanja u sektoru energetike.

Pokazatelji cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB

Završena korporatizacija EPS i dostignuta

finansijska održivost

Pokazatelji: Stopa naplate

povećana sa 93% (2014) na 95%

(2019)

Gubici u prenosu smanjeni sa 14%

(2014) na 12,1% do 2019. god

Povećani kapaciteti Srbije za generisanje

energije iz obnovljivih izvora za 100 MW

Osnova (2015):

Energija vetra: 0 MW

EPS formiran kao akcionarsko društvo

(2017)

Identifikovan strateški partner za EPS, a

udeo u kapitalu prodat do 2019. god

Debt/EBITDA ratio below 3 by end 2016

Nema dalje akumulacije državnih

preduzeća i budžetskih institucija koje

imaju dugovanja/docnje prema EPS do

kraja 2017. god

Usvojena pozitivna regulativa za

investicije u obnovljive izvore

Usvojen Ugovor o kupovini električne

energije

Aktuleni portfelj:

Zajam za hitnu sanaciju posledica od

poplava (FG 2015)

U proceduri:

Serija zajmova za razvojne politike za

reformu javnih preduzeća (2 operacije u

FG 2016 i FG 2017)

Predloženi:

Razvoj energetskog sektora IPF (FG

2018)

Angažovanje IFC u JPP u transportnom i

energetskom sektoru

47

Cilj (2019):

Energija vetra: 100 MW

Predložena analitička i savetodavna

aktivnost:

Strategija za energetski sektor u Srbiji

Reforma tarifa električne energije u uticaj

na najsiromašnijih 40 procenata

populacije

Investicije IFC u projekte vezane za snagu

vetra

CPF Cilj 1d: Efikasnija javna preduzeća u sektoru saobraćaja

Logika intervencije:

Velika državna preduzeća u sektoru saobraćaja strukturno pokazuju loš učinak zbog hroničnog nedostatka finansiranja, mešanja

države u njihovo upravljanje i nedostatka profesionalnog rukovodstva. Ovo predstavlja ozbiljan izazov za poslovnu klimu, jer loša

infrastruktura obeshrabruje investicije i ekonomsku aktivnost, što posebno utiče na mogućnosti velikog dela B40 koji žive u ruralnim

područjima i malim gradovima. Vlada je definisala finansijsku stabilnost državnih preduzeća u sektoru saobraćaja kao važan element

svog programa i politika. Pred kraj perioda CPF za 2011-2015. god su uvedene ključne zakonodavne reforme u sektoru transporta, a

planovi za državna preduzeća u sektoru železnica i saobraćaja su uokvireni i usvojeni. Sveobuhvatan pristup i politička posvećenost

pružaju jedinstvenu mogućnost za postizanje napretka u ovom centralnom elementu reformske agende srpske ekonomije. GSB će

uložiti dodatna sredstva kako bi podržala korporatizaciju državnih preduzeća u sektoru transporta, kao i njihovu finansijsku

konsolidaciju. S obzirom na složenost ovih reformi, i troškove sprovođenja, biće razmotrena budžetska podrška ili finansiranje na

osnovu rezultata uz savetodavnu podršku. Podrška IFC u dizajniranju i implementaciji JPP i potencijalnih koncesija će dopuniti

angažovanje IBRD-a u korporatizaciji i finansijskoj konsolidaciji. U ovim sektorima bi niz zajmova za razvojne politike (DPL) ili

finansiranja na osnovu rezultata (RBF) trebalo da pomogne u rešavanju prepreka vezanih za politike i kapacitete, a koje stoje na putu

delotvornim investicijama u infrastrukturu, što će uslediti u kasnijim godinama CPF perioda kroz posebne operacije usmerene ka

rešavanju pitanja u sektorima železnica i puteva.

Pokazatelji cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB

Restrukturirane Železnice Srbije, a teretna

kompanija funkcioniše bez subvencija

Formiranje nezavisnih kompanija za

infrastrukturu, teretni saobraćaja i prevoz

putnika

Aktuelni portfelj:

Projekat rehabilitacije puteva (FG 2013)

Koridor X (FG 2010)

48

Subvencije teretnoj kompaniji

RSD 10.4 milijarde u 2014. god i

nula u 2019. god

Održavanje puteva zasnovano na učinku

dostiglo je 3000 kilometara

Kilometri puta koji se održavaju

na osnovu učinka u 2015. god: 0

Cilj za 2018: 3000

Broj saobraćajnih jedinica (putnik km +

tona km) po broju zaposlenih

Osnova (2013): 206.500

Cilj (2017): 290.000

Transformisanje Puteva Srbije u

nezavisnu agenciju sa garantovanim

budžetom i odgovornošću za rezultate

Prekretnica: potpisan ugovor o

nivou usluga koji je stupio na

snagu do kraja 2016.

U pripremi:

Niz Zajmova za razvojne politike za

reformu javnih rashoda i javnih preduzeća

(2 operacije u FG 2016. i FG 2017.)

Predloženo:

Upravljanje u sektoru transporta IPF (FG

2019.)

IFC angažovanje u sektoru transporta i

javnih preduzeća u oblasti JPP,

uključujući upravljanje otpadom u

Beogradu

IFC Projekat korporativnog upravljanja u

regionu Evrope i centralne Azije

Tekuća tehnička pomoć:

CFRR regionalni EU-REPARIS8 i EQ-

FINREP9 projekat za zemlju

IFC Projekat korporativnog upravljanja u

regionu Evrope i centralne Azije

Sektor železnica TP

Predložena tehnička pomoć/analitička i

savetodavna aktivnost:

WBIF Infrastrukturni fond za zapadni

Balkan

Javne investicije u sektoru transporta

8 Put ka Evropi: program računovodstvene reforme i instutucionalnog jačanja. 9 Unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja.

49

CPF Cilj 1e: Imovina produktivnih državnih preduzeća prenesena u privatno vlasništvo

Logika intervencije:

Država igra preveliku ulogu u srpskoj ekonomiji, a njeno prisustvo je potrebno smanjiti kako bi se stvorio prostor za rast predvođen

privatnim sektorom. Kontinuirano prisustvo velikog broja neefikasnih i uglavnom nesolventnih komercijalnih državnih preduzeća

destimuliše potencijalne investitore, što dovodi do ozbiljnih poremećaja u investicionoj klimi i predstavlja značajne troškove za

budžet. Oskudni resursi koji mogu biti iskorišćeni za privlačenje investicija i stvaranje radnih mesta se, umesto toga, preusmeravaju

kao podrška gubitaškim državnim preduzećima. Ta ista državna preduzeća stvaraju gubitke javnim preduzećima i transportnim

preduzećima (tako što ne plaćaju svoje dospele račune) i fondovima za zdravstveno i socijalno osiguranje (tako što ne uplaćuju

doprinose). Fiskalno gledano, državne garancije koje ova državna preduzeća zahtevaju stvaraju začarani krug lošeg učinka i

fiskalnog odliva. Vlada je u sam centar svojih politika i programa postavila privatizaciju komercijalnih državnih preduzeća. Imajući

u vidu suštinski izazov koji državna preduzeća u svom trenutnom obliku predstavljaju za rast i inkluziju, podrška ovom programu

će biti centralni element analitičkog programa i programa kreditiranja GSB. Instrumenti za budžetsku podršku kao podrška

reformama će biti korišćeni kako bi se podržao reformski program u onoj meri u kojoj je to izvodljivo. Ovo obuhvata niz Zajmova

za razvojne politike za reformu državnih preduzeća kako se završila privatizacija komercijalnih državnih preduzeća, Zajam za

razvojne politike ili Finansiranje na osnovu rezultata za Upravljanje javnim rashodima kako bi se rešilo pitanje viška radnika.

Direktna tehnička pomoć i savetodavna podrška će biti nastavljena kroz programski period, uključujući podršku nakon privatizacije.

To obuhvata savete i podršku vezanu za povećanje broja učesnika u javnim radovima u regionima gde je lociran najveći broj

državnih preduzeća. Prema SOE DPL1, broj učesnika u javnim radovima će se povećati sa 2,882 u 2013. god (1,187 žena i 1,695

muškaraca) na najmanje 6,000 u 2015. god.

Pokazatelji cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB

Komercijalna državna preduzeća u okviru

Agencije za privatizaciju privatizovana

Pokazatelj: Broj preostalih

kompanija u portfelju Agencije za

privatizaciju:

Osnova (2015): 526

Cilj (2019): < 50

Broj kompanija u portfelju Agencije za

privatizaciju rešenih kroz prodaju imovine

i kapitala: 178 do kraja 2017. god (od

trenutnog ukupnog broja koji iznosi 526

kompanija)

Broj učesnika u javnim radovima u

regionima gde je lociran najveći broj

državnih preduzeća će se povećati sa

2,882 u 2013. god (1,187 žena i 1,695

Aktuelni portfelj:

Prvi Zajam za razvojne politike za

restrukturiranje javnih preduzeća (FG

2015)

U pripremi:

Drugi Zajam za razvojne politike za

restrukturiranje javnih preduzeća (FG

2016)

50

muškaraca) na najmanje 6,000 u 2015.

god (biće rodno razloženo).

Podrška nakon privatizacije za dva

državna preduzeća realizovana kroz

savetodavnu podršku i/ili investicije

Predloženo:

Podrška IFC u vidu investicija i/ili

savetodavnih usluga

OBLAST FOKUSA 2: RAST PRIVATNOG SEKTORA I EKONOMSKA INKLUZIJA

SCD identifikuje jedanaest prioritetnih oblasti u kojima je neophodno sprovesti aktivnosti koje će dovesti do ponovnog rasta, učiniti

ga inkluzivnim i na taj način učiniti napredak ka ostvarenju dvostrukog cilja. Od jedananest oblasti, dve su od suštinske važnosti, a 5

ima veliki uticaj. Oblast fokusa 2 pokriva tri prioriteta sa velikim uticajem koji imaju direktan uticaj na ciljeve definisane u programu

fiskalne strategije i ekonomskih reformi koji se fokusira na stvaranje povoljnog okruženja za investiranje, uključujući održivost

finansijskog sektora, povezivanje i stvaranje novih radnih mesta. Oblast fokusa 2 se konkretno bavi važnim identifikovanim

preprekama za razvoj privatnog sektora: neadekvatnosti koje se odnose na investiranje, finansiranje, povezivanje i tržišta radne snage

i nepokretnosti. Konkretno, ciljevi i intervencije kreirani su tako da osnaže konkurentnost, stabilizacijom bankarskog sistema,

unapeđenjem upravljanja zemljištem i infrastrukturnim mrežama, razvojem boljih veština i smanjenjem prepreka i destimulansa za

ulazak na tržište rada.

Pet CPF ciljeva u okviru ove oblasti fokusa:

CPF cilj 2a: Doprinos prioritetnim unapređenjima poslovne klime

CPF cilj 2b: Pomoć u stvaranju stabilnijeg i pristupačnijeg finansijskog sektora

CPF cilj 2c: Podrška u razvijanju efikasnijih tržišta zemljišta i nepokretnosti

CPF cilj 2d: Jačanje infrastrukturnih mreža

CPF cilj 2e: Smanjenje prepreka za učešće na tržištu rada

CPF cilj 2f: Pomoć u zatvaranju srednjoročnog i dugoročnog jaza u veštinama

CPF cilj 2a: Doprinos prioritetnim unapređenjima poslovne klime

Logika intervencije: Stvaranje konkurentnog poslovnog okruženja zajedno sa jačanjem tržišta rada pomoći će u postizanju osnovnih

ciljeva koji se odnose na stimulisanje rasta i prosperiteta značajnim generisanjem zapošljavanja, uključujući i zaposlenja za

najsiromašnijih 40% stanovništva. Kao mala, otvorena ekonomija sa srednjim nivoom prihoda, jedini put ka prosperitetu za Srbiju je

značajno unapređenje poslovne klime koja vodi ka uspešnijoj međunarodnoj integraciji, posebno sa Evropom, kroz povećanje

investicija. Poslovno okruženje se posmatra u širem smislu tako da obuhvati administrativne i regualtorne prepreke koje su definisane

51

u izveštaju o poslovanju ‘Doing Business’ i BEEPS, ali uzimajući u obzir i šire probleme, kao što su povezivanje, trgovinske olakšice

i pristup finansijama za MSP. Važnost holističkog pristupa unapređenju poslovnog okruženja u cilju stimulisanja ekonomskog učešća

i rasta je teško preceniti. Vlada je kao potvrdu svoje posvećenosti preduzimanju sveobuhvatnog pristupa razvoju konkurentnije

poslovne klime, nedavno oformila radnu grupu za koordinaciju i sistemsko bavljenje reformama poslovne klime, koju predvodi jedan

od potpredsednika Vlade. GSB će pružiti podršku u rešavanju odabranih aspekata programa poslovne klime, a u okviru ovog cilja

fokus će biti usmeren na plaćanje poreza, prekograničnu trgovinu i stečajne postupke. Neki od kritičnih prioritetnih oblasti su

navedene u okviru ciljeva 2b i 2c. Glavni instrumenti podrške u ove tri oblasti će biti savetodavna podrška IFC, dok će projekat IBRD

Podrška unapređenju konkurentnosti i podizanje zaposlenosti podržati celokupne napore Vlade u rešavanju regulatornih i

administrativnih prepreka, olakšavanje inovacija i transfera tehnologija i unapređenje ekonomskog učešća za sve, a posebno za

najsiromašnijih 40 procenata populacije.

Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB

Poboljšanje pokazatelja Udaljenost od

najboljih (DTF) u okviru Izveštaja o

poslovanju (Doing Business)

DB2015: 62.57;

Cilj DB2019: 72,

Poseban akcenat stavlja se na:

Prekograničnu trgovinu DTF:

Polazna vrednost DB 2015 –

72.13;

Cilj DB2019 – 85

Plaćanje poreza DTF:

Polazna vrednost DB2015 – 48.9;

Cilj DB2019 - 64

Rešavanje stečaja:

Polazna vrednost DB2015 – 57.9

Cilj DB2019 – 74

Trgovinske olakšice - međukoraci:

- unapređenje informacionog sistema

carine kojim bi se pojednostavile

procedure i automatizovalo carinjenje do

kraja 2017. god

-Pojednostavljivanje poreskih procedura

boljim korišćenjem on-line podnošenja

dokumenata i otklanjanjem nepotrebnih

procedura do 2018. god

-Izmene i dopune zakonskih i

podzakonskih akata o stečaju; obuka i

kampanje podizanja svesti namenjene

Aktuelni portfelj:

IFC Regionalni projekat za Jugoistočnu

Evropu iz oblasti poreza i povećanja

transparentnosti (2012-2015)

U proceduri:

Projekat podrške unapređenju

konkurentnosti i podizanja zaposlenosti

RBF (FG 2016)

Drugi projekat podrške unapređenju

konkurentnosti i podizanja zaposlenosti

(FG 2020)

Tekuća tehnička pomoć:

IFC Program konkurentnosti u

agrobiznisu u Zapadnom Balkanu

Trust fond CFFR Projekat namenjen

računovodstvu i reviziji

52

stručnjacima, sudovima i drugim

zainteresovanim stranama do kraja 2015.

god

IFC Projekat namenjen rešavanju dugova

IFC ECA Projekat korproativnog

upravljanja

CPF Cilj 2b: Pomoć u stvaranju stabilnijeg i pristupačnijeg finansijskog sektora

Logika intervencije:

Stabilan, efikasan i pristupačan finansijski sector predstavlja neophodan uslov za rast vođen privatnim sektorom i prosperitet.

Bankarski sektor u Srbiji prolazi kroz težak period, neke banke su zatvorene; broj problematičnih kredita se povećao; uloga države u

bankarskom sektoru ostaje značajna. Usled hronično visoke stope problematičnih kredita u Srbiji, banke su nevoljne da se izlažu

riziku, slabi rast kredita, ugrožava se profitabilnost bankarskog sektora koji se izlaže sistemskom riziku. Unapređenje regulatornog

okvira koji se odnosi na rešavanje pitanja problematičnih kredita je od ključne važnosti za smanjenje internih rizika sa kojima se

finansijski sektor u Srbiji suočava. Neadekvatni stečajni postupci, slaba supervizija stečajnih upravnika i nedostatak tehničkih znanja

sprečava rešavanje pitanja problematičnih kredita u Srbiji. U okviru ambicioznog usvojenog programa (uz podršku MMF-a), Vlada

se obavezala da će održati stabilnost finansijskog sektora, smanjenjem količine problematičnih kredita i rešavanjem dugovanja,

jačanjem institucija koje se bave nadzorom u finansijskom sektoru i delotvornim upravljanjem državnim udelom u bankarskom

sektoru. MMF, kao deo svog sadašnjeg stand-by aranžmana, koordinira radnom grupom međunarodnih finansijskih institucija među

kojima su i IFC, EBRD i Svetska banka kako bi se rešio problem problematičnih kredita u Srbiji. GSB je veoma angažovana na

reformi finansijskog sektora, kroz ulaganja IFC-a u dve državne banke u procesu privatizacije, podršku projektu koji ima za cilj

jačanje Agencije za osiguranje depozita i kroz različite savetodavne inicijative koje se odnose na nadzor banaka i regulative kako bi

se smanjilo visoko učešće problematičnih kredita. Ovo angažovanje će se nastaviti tokom CPF perioda, i biće dopunjeno predloženom

operacijom koja je usmerena na rešavanje pitanja problematičnih kredita i dodatnim analitičkim radom po pitanju rešavanja pitanja

stečaja. Strategija GSB u finansijskom sektoru u Srbiji ima takođe za cilj da omogući malim i srednjim preduzećima kao i pojedincima

ponovni pristup finansiranju. U kontekstu angažovanja GSB, IFC će direktno pomoći finansijski sektor primenom niza proizvoda i

instrumenata: kao prvo, IFC će tražiti mogućnosti da pomogne u sistemskom restrukturiranju i rešavanju problematičnih kredita u

Srbiji. IFC je započeo u novembru 2014. savetodavni projekat sa Vladom Srbije u okviru koga će se primeniti program regulisanja

dugovanja koji će se baviti gore navedenom problematikom, u čijem primarnom fokusu je zakonska regulativa kojom će se obezbediti

bolje regulisanje dugovanja, omogućavajući bolje vansudsko restrukturiranje i podršku održivim preduzećima. Jedna komponenta

53

savetodavnih aktivnosti baviće se obukom za sudije iz oblasti prinudne naplate. Savetodavni projekti IFC-a se trenutno realizuju u

okviru Globalne finansijske i tržišne prakse.

Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB

Smanjenje udela problematičnih

kredita(NPL) u ukupnom broju kredita

Polazna vrednost: 22,5 procenata

(2014.)

Cilj: manje od 18 procenata (2019)

Povećanje raspoloživosti finansiranja

preduzeća koje obezbeđuju banke

Procenat finansiranja koji

obezbeđuju banke

2013: 15 procenata

2019: 29 procenata10

Broj državnih banaka je smanjen na max.

3 do kraja 2018

Sredstva su ponovo obezbeđena za Fond

za osiguranje depozita i i njihov nivo je

stabilan

Povećana je stopa povraćaja dugova

putem vansudskih postupaka i stečaja

Pokazatelj: postupci

Polazna vrednost: 29.2 % (2014)

Cilj: 40% procenata (2018)

Rast kredita premašuje rast BDP-a od

2018.

Aktuelni portfelj

Projakat podrške Agenciji za osiguranje

depozita (FG 2014)

IFC investicije za državne banke

SEE CRIF Projekat osiguranja od

posledica elementarnih nepogoda (FG

2012)

U proceduri:

IFC Program za Zapadni Balkan za

rešavanje dugovanja i izlazak iz

poslovanja

Predloženo:

Projekat u finansijskom sektoru (FG

2017)

Podrška IFC-a privatizaciji državnih

banaka

Tekuća tehnička pomoć:

Tehnička pomoć finansijskom sektoru na

Zapadnom Balkanu

54

CFRR regionalni EU-REPARIS11

program i EQ-FINREP12 projekat za

Srbiju

Tehnička pomoć po pitanju

problematičnih kredita

Tehnička pomoć za implementaciju

okvira za osiguranje depozita i rešavanje

pitanja banaka

Pomoć IFC-a za bankarski sektor

Predloženi AAA (analitička i

savetodavna pomoć):

Ocena finansijskog sektora

CPF cilj 2c: Podrška razvijanju efikasnijih tržišta zemljišta i nepokretnosti

Logika intervencije:

Regulativa i upravljanje tržištima zemljišta i nepokretnosti u Srbiji ostaje ispod evropskih standarda, stvarajući ozbiljnu prepreku za

ulaganje i privredni rast. Sigurnost vlasničkih prava je od ključne važnosti za izgradnju uspešne tržišne privrede. Nepokretnost

predstavlja ključni input za većinu proizvodnih i investicionih procesa, kao i osnov socijalne stabilnosti i dobrostanja. Tokom protekle

decenije, postignut je važan napredak u oblasti upravljanja zemljištem u Srbiji, kao što je formiranje jedinstvenog registra

nepokretnosti i prava na nepokretnosti (uz pomoć Projekta za katastar nepokretnosti i upisa prava koji je finansirala Svetska banka).

Međutim, podaci o zemljištu, vlasništvu, objektima, vodovima, itd. treba da budu kompletirani i pristupačniji. Reformisanje procedura

za izdavanje građevinskih dozvola je od ključne važnosti kako bi se omogućio priliv investicija namenjenih zemljištu i

nepokretnostima, s obzirom da investitori prate razvoj situacije sa izdavanjem građevinskih dozvola, s obzirom na njihovu povezanost

sa zapošljavanjem i kreditiranjem. U ovoj oblasti, od velike je važnosti rešavanje rodnog pitanja kada je reč o upisu prava. Ovaj

problem posebno pogađa žene preduzetnice, s obzirom da je imovina skoro uvek registrovana na muškarca, što u značajnoj meri

5Istraživanje BEEPs; 2008. ova vrednost je iznosila 29 procenata i cilj je da se vrednost vrati na period pre krize 11 Put ka Evropi: program reforme računovodstva i institucionalno jačanje 12 Jačanje kvaliteta finansijskog izveštavanja

55

otežava ženama preduzetnicima pristup kreditnom finansiranju. GSB će nastaviti da pruža pomoć u ovoj oblasti u okviru Projekta

upravljanja nepokretnostima i savetodavnih usluga IFC-a.

Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB

Poboljšanje pokazatelja Udaljenost od

najboljih (DTF) u okviru Izveštaja o

poslovanju (Doing Business)

Izdavanje građevinskih dozvola DTF:

Polazna vrednost DB2015 – 29.14;

Cilj DB2019 - 44

Poboljšana je efikasnost sistema upisa

nepokretnosti.

Broj dana potrebnih za

evidentiranje kupoprodaje

nepokretnosti u sistemu katastra

nepokretnosti

2005: 48

2019: 4

Sistem elektronskog izdavanja

građevinskih dozvola je uspostavljen i

primenjuje se

Pravila, procedure, metodologije i

informacije o upisu nepokretnosti su vrlo

jednostavne i pristupačne i građani imaju

mogućnost provere informacija

Operativno pet mobilnih timova u velikim

kancelarijama za registraciju koji će

pomagati osobama sa invaliditetom;

Romima; ženama u ruralnim područjima i

drugim licima sa poteškoćama u dobijanju

usluga vezanih za upravljanje zemljištem.

Aktuelni portfelj:

Projekat upravljanja nepokretnostima (FG

2015)

U proceduri:

MIGA garancije za razvijanje

nepokretnosti

CPF cilj 2d: Jačanje infrastrukturnih mreža

Logika intervencije:

Još jedan ključni pokretač konkurentnosti je povezanost, što se posebno odnosi na kvalitet infrastrukture, uzimajući u obzir cilj Srbije

da privredu orijentiše ka izvozu. Srbia i dalje ima problem velikog nedostatka infrastrukture, koji onemogućava sposobnost zemlje

da privuče i zadrži investicije i koji ugrožava mogućnosti u ruralnim područjima gde živi veći deo stanovnika koji spadaju u grupu

najsiromašnijih 40 procenata. Postoji i potreba i veliki potencijal za poboljšavanjem kvaliteta transportne infrastructure i usluga u

Srbiji. I dok su, s jedne strane, neka pitanja iz ove oblasti vezana za rad državnih preduzeća (i obrađeni su u okviru CPF ciljeva 1c i

1d), postoje i širi aspekti na koje treba obratiti pažnju, kao što je upravljanje sektorom, fizičke investicije i partnerstvo sa privatnim

56

sektorom. Tokom CPF, GSB će nastaviti rad na dva ključna tekuća infrastrukturna projekta, Koridor 10 i Projekat rehabilitacije puteva

i unapređenja bezbednosti u saobraćaju. GSB će se angažovati kako bi se autoput Koridor 10 okončao i kako bi se uspostavio efikasan

sistem upravljanja i održavanja drugih glavnih putnih pravaca. Ovo angažovanje se nadovezuje na dugoročni dijalog koji GSB vodi

u sektoru transporta. Kada je reč o Koridoru 10, mnoge deonice autoputa Koridor 10, južno od Beograda se grade i očekuje se da

budu završene tokom narednih par godina, sa izuzetkom deonice od 6 km koju je trebalo da finansira Hellenic fond. Osim te deonice,

sredstava za izgradnju autoputa obezbedila je Vlada Republike Srbije i međunarodne finansijske institucije. Ovaj angažman biće

dopunjen savetodavnim uslugama IFC-a o mogućnostima javno-privatnog partnerstva i infrastrukturnim koncesijama za puteve,

aerodrome i druge strukture. Pored povezanosti železnice i putne infrastrukture, GSB će takođe pružiti podršku Srbiji u daljoj

integraciji sa evropskim energetskim mrežama. Ovo će povećati efikasnost i smanjiti troškove, a kroz taj postupak će se pružiti

podrška u unapređenju finansijske stabilnosti EPS-a i ublažavanju uticaja klimatskih promena. Pored kreditiranja IBRD u upravljanju

energetskim sektorom, IFC će razmotriti mogućnost angažovanja na polju diversifikacije u energetskom sektoru.

Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB

Završeni radovi na Koridoru 10

Kilometri završeni do kraja 2017:

46

Berza električne energije SEEPEX do

trećeg kvaratala 2016 i 4M MC

(Mađarska, Rumunija, Češka i Slovačka)

do drugog kvartala 2017.

Finansiranje za sve deonice Koridora 10

obezbeđeno do kraja 2015. god

Obim trgovine na SEEPEX-u treba da

dostigne 5 procenta domaće potrošnje do

kraja 2017.

Aktuelni portfelj:

Koridor 10 (FG 2010)

Projekat rehabilitacije puteva i

unapređenja bezbednosti saobraćaja (FG

2013)

U proceduri:

Reforma javnih rashoda i komunalnih

preduzeća DPL (FG 2016. i FG 2017.)

Predloženo:

IPF Upravljanje sektorom transporta (FG

2019)

IPF Razvijanje energetskog sektora (FG

2018)

57

IFC javno-privatno partnerstvo za

infrastrukturu

Tekuća tehnička pomoć:

IFC savetodavna pomoć i finansiranje za

javno-privatna partnerstva

Predložena tehnička pomoć/analitička i

savetodavna pomoć

Strategija energetskog sektora u Srbiji

Upravljanje javnim investicijama

Reforma cena električne energije i uticaj

na najsiromašnijih 40 procenata

stanovništva

CPF cilj 2e: Smanjenje prepreka za učešće na tržištu rada

Logika intervencije:

Preko 60 procenata odrasle populacije u Srbiji je nezaposleno i mali je procenat onih koji su formalno zaposleni. Ne iznenađuje da

ova grupa predstavlja i većinu u 40% najsiromašnijeg sloja stanovništva, a nedostatak prihoda takođe predstavlja ključnu prepreku

za izlazak iz siromaštva. Nezaposleni se mogu podeliti u dve grupe: (i) pred-tranziciona generacija; i (ii) određene grupe, posebno

manjine, kao što su Romi, ali i žene i mladi, koji nikada nisu bili jako vezani za tržište rada. Najvažniji element jačanja prospertiteta

u Srbije predstavlja zapošljavanje velikog dela ove odrasle populacije, što bi dalo i značajan impuls rastu privrede u Srbiji.

Napredak po pitanju ove agende zahteva reformu tržišta rada kao i otklanjanje prepreka za ulaganje u netrgovinski sektor i mikro i

mala preduzeća. Prioritet u okviru reforme tržišta rada je promena politike koja se odnosi na minimalne doprinose za socijalno

osiguranje. Postojeća struktura doprinosa stavlja veliki pritisak na radnike sa niskim primanjima, posebno na radnike zaposlene na

poslovima sa skraćenim radnim vremenom. Pored toga, postoji i dodatna potreba za reformama strukture socijalnih naknada, s

obzirom da brojne naknade u velikoj meri destimulišu formalno zapošljavanje. Ove reforme zajedno bi trebalo da predstavljaju prvi

58

korak ka aktiviranju potencijala novog segmenta tržišta rada u Srbiji i omoguću ponovno zapošljavanje populacije starije od 40

godina, ali i isključenih grupa, kao što su Romi, i, što je još važno, žene. Za žene će verovatno biti potrebno obezbediti i dodatne

mere, kao što su strukture za brigu o deci i starijima i savladavanje veština koje im nedostaju. Potrebno je značajno jačanje

institucija, kao što je Nacionalna služba za zapošljavanje kao i aktivnih programa tržišta rada koje ona organizuje. Potrebno je

staviti akcenat na obezbeđivanje efikasne kompatibilnosti između nezaposlenih koji traže posao i poslodavaca, kao i na pružanje

visoko kvalitetnih usluga korisnicima i poslodavcima. Angažovanje GSB u ovoj oblasti biće usmereno na ugrožene grupe na tržištu

rada, a posebno na tranzicionu generaciju, žene, mlade, radnike koji su otpušteni iz državnih preduzeća i Rome. Socijalni stub DPL

serije namenjen državnim preduzećima kao i RBF projekat namenjen konkurentnosti i zapošljavanju predstavljaće glavne

instrumente kojima će se podržati reformska agenda tržišta rada. Program GSB će nastaviti sa radom na jačanju sistema inovacija i

tehnoloških transfera u Srbiji, kao prilike za dugoročno jačanje tržišta rada, posebno za mlade.

Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelji napretka Program GSB

Sistem socijalnih doprinosa je

racionalizovan tako da stimuliše poslove

sa skraćenim radnim vremenom i one sa

niskim primanjima

Procenat ukupnog broja formalnih

radnih mesta sa skraćenim radnim

vremenom

2014 (Q3): 106.000 (Izvor: ARS)

2020 (Q3): 150.000 (Izvor: ARS)

Osnažene usluge NSZ:

Pokazatelji rezultata:

Broj lica koja aktivno traže posao

po savetniku za zapošljavanje:

2014: 1.238 (registrovanih

nezaposlenih)

Usvojena zakonska regulativa kojom se

reformiše sistem socijalnog osiguranja

Smanjeno poresko opterećenje za najniže

zarade

Pokazatelj: Poresko opterećenje na

prihod od zaposlenja sa pola

radnog vremena sa minimalnom

zaradom za osobe same bez dece

smanjena je sa 44,6 procenta

(2015) na 37,1 procenata ili manje

do 2019.

Broj novih radnih mesta zadržan kroz

investicije i savetodavne usluge IFC:

2,500

Aktuelni portfelj:

Projekat restrukturiranja javnih preduzeća

u Srbiji DPL 1 (FG 2015)

U proceduri:

Projekat restrukturiranja javnih preduzeća

u Srbiji DPL 2 (FG 2016)

Projekat podrške unapređenju

konkurentnosti i podizanje zaposlenosti u

Srbiji RBF (FG 2016)

Predloženo:

IFC finansiranje i savetodavne usluge

Predložena tehnička pomoć i

savetodavne usluge:

Veštine, zapošljavanje i tržišta rada

Jačanje sektora IKT za investicije i

zapošljavanje

59

2019: 800 (lica koja aktivno traže

posao)

Povećan broj nezaposlenih na

evidenciji koji su pronašli

formalno zaposlenje13

Polazna vrednost: 232.280 (2014)

Od kojih:

Muškaraca: 109.789

Žena: 122.491

Povećan broj žena na evidenciji

koje su pronašle formalno

zaposlenje

Polazna vrednost: 122.491 (2014)

Povećan broj nezaposlenih mladih

na evidenciji (15-24) koji su

pronašli formalno zaposlenje

Polazna vrednost:

Muškarci: 19.100 (2014)

Žene: 22.498 (2014)

Povećan broj nezaposlenih Roma

na evidenciji koji su pronašli

formalno zaposlenje

Polazna vrednost:

Muškarci: 959 (2014)

Žene: 633 (2014)

Broj sertifikovanih menadžera koji rade

sa nezaposlenima (“case manager”)

dostigao je 600

13 U svim navedenim ciljevima se očekuje povećanje brojeva, a ciljevi će biti identifikovani tokom već započetog rada na unapređenju kapaciteta NSZ.

60

CPF cilj 2f: Pomoć u zatvaranju srednjoročnih i dugoročnih jazova u veštinama

Logika intervencije:

Zatvaranje jazova u veštinama je važan element programa ekonomske transformacije Srbije. Iako kratkoročna ponuda veština ne

predstavlja ključnu prepreku za investicije i ekonomski razvoj, bilo kakvo povećanje potražnje će dovesti do nedostataka veština u

sektorima koji su potencijalni pokretači rasta. Iako u srednjem roku jaz u veštinama može biti zatvoren kroz reformisanje i

unapređenje stručnog obrazovanja i programa obuke, najbolja dugoročna investiciona strategija za Srbiju je unapređenje pristupa i

kvaliteta ranog razvoja deteta u kome, iako je obavezno, učestvuje samo deo siromašnih i ugroženih domaćinstava. To bi takođe

imalo pozitivan uticaj na učešće žena u radnoj snazi, jer bi univerzalni program ranog razvoja deteta olakšao ženama da traže posao,

posebno onim ženama koje same vode svoje domaćinstvo. Sveobuvatni pristup, uključujući oba elementa programa unapređenja

veština treba da bude uspostavljen.

Predloženi projekat veština će pomoći u rešavanju srednjoročnih i dugoročnih prepreka za inkluziju i produktivnost. Kontinuirano

angažovanje kroz tehničku pomoć i ekonomski i sektorski rad u oblasti veština, regulative za tržište rada i tehnička pomoć za rodna

pitanja i pitanja Roma će podržati politike Vlade i dizajniranje instrumenata.

Pokazatelj cilja CPF Dodatni pokazatelj napretka Program GSB

Do 2019, 98 procenata sve dece je

uključeno u predškolsko obrazovanje sa 6

godina14

Polazna vrednost: 92 procenta

(školska godina 2012/13)

Cilj: 98 procenata (2019)

Formirano telo za akreditaciju

predškolskih institucija i programa

Aktuelno:

Projekat podrške inovacijama (finansirano

iz IPA, FG 2012)

Projekat transfera tehnologija u Srbiji

(finansirano iz IPA, FG 2015)

Predloženo:

Projekat vešina i inkluzivnog obrazovanja

(FG 2017)

Aktuelna tehnička pomoć:

Step anketa o veštinama

14 Trenutno ne postoje rodno razloženi podaci za ovaj pokazatelj, ali će takvi podaci biti prikupljani tokom angažovanja GSB i uvedeni u okviru srednjoročne

Analize učinka i lekcija CPF.

61

Tehnička pomoć za zapadni Balkan za

pitanja Roma, uključujući inicijativu za

adolescentkinje

Predložena tehnička pomoć:

Veštine, zapošljavanje i tržišta rada

Regionalna savetodavna pomoć u oblasti

obrazovanja

62

ANEKS 2: FG 2012-FG 2015 CPS IZVEŠTAJ O ZAVRŠETKU I NAUČENIM LEKCIJAMA

CPS razmatran na Odboru: 15. novembar 2011. god

CPS Izveštaj o napretku (predstavljanje Odboru) 25. avgust 2014. god

Period obuhvaćen Izveštajem o završetku CPF: novembar 2011 – jun 2015

UVOD

1. Ovaj Izveštaj o završetku i naučenim leksijama Strategije za partnerstvo sa zemljom

(CPSCLR) prikazuje pregled iskustava u implementaciji Strategije partnerstva Svetske

banke za Republiku Srbiju (Izveštaj br. 65379-YF, 15. novembar 2011.). Ovaj dokument

predstavlja samoocenu: (i) u kojo meri je CPS bila uspešna u dostizanju definisanih ciljeva; (ii)

učinka GSB u smislu dizajniranja i sprovođenja programa; (iii) doprinosa CPS koropirativnim

dvostrukim ciljevima usmerenim ka iskorenjavanju siromaštva i povećanju zajedničkog

prosperiteta za najsiromašnijih četrdeset procenata populacije; i (iv) lekcija naučenih iz

sprovođenja programa CPS koje je potrebno razmotriti tokom pripreme novog Okvira za

partnerstvo sa zemljom za period FG 2016 – 2020. Pored razgovora sa timom u zemlji i

saradnicima u Vladi, ocena je zasnovana na referentnim dokumentima kao što su CPS, Izveštaj o

napretku CPS, Dokumentacija za ocenu projekta, Izveštaji o statusu implementacije, Izveštaji o

završetku implemnetacije i rezultatima, izveštaji supervizije i izveštaji vezani za ekonomski i

sektorski rad. Nalazi CPSCLR su korišćeni u pripremi CPF za period FG 2016 – FG 2020.

I. ZBIRNI PRIKAZ KLJUČNIH NALAZA I OCENA

2. Cilj CPS FG 2012-15 se ogledao u pružanju podrške Srbiji u pristupanju EU i

pružanje pomoći Vladi u jačanju konkurentnosti i unapređenju efikasnosti i ishoda

socijalnih rashoda. CPS je sproveden u kontekstu nekoliko ograničenih budžeta i političke

nestabilnosti, a oba ova faktora su imala ograničavajući efekat na dostizanje ciljeva navedenih u

CPS. Makrofiskalna održivost Srbije je zabeležila pogoršanje tokom perioda trajanja programa.

Politička neodlučnost i usvajanje politika u korist interesa pojedinačnih grupa glasača u prvim

godinama programskog perioda, u kombinaciji sa zastojem u ekonomskim reformama su pogoršali

već negativnu fiskalnu situaciju. Iako je veća politička stabilnost u drugoj polovini perioda

programa zaustavila u određenoj meri ekspanzivne politike, pokazalo se teško preokrenuti stečena

prava, što znači da će u scenariju statusa kvo nivo duga nastaviti da raste. Projektovano je da će

do sredine 2015. godine dug narasti na preko 70 procenata BDP-a.

3. Program CPS je doprineo postizanju pozitivnih razvojnih ishoda u oblasti

konkurentnosti, socijalne potrošnje i ekološke održivosti. Pružanje podrške pristupanju Srbije

EU je predstavljalo prožimajuću temu CPS. CPS program se fokusirao na dva stuba angažovanja:

(i) jačanje konkurentnosti; i (ii) unapređenje efikasnosti i ishoda socijalne potrošnje. Pored toga,

dogovorena je posvećenost nastavku pružanja podrške za održivost životne sredine kroz dve

operacije sprovedene u okviru prethodnog perioda CPS. Doprinos CPS posebnim razvojnim

63

ishodima u ove tri oblasti angažovanja je rezimiran u Prilogu 1. Doprinos u ovim ishodima je bio

posledica kombinacije intervencija sprovedenih u periodu CPS FG 2008-11. godine, i novih

operacija, posebno u poslednje dve godine programa, kao i značajnog analitičkog rada i

nefinansijske tehničke podrške. Prilog 2, Tabele 2, 2a i 3 prikazuju razložene podatke o planiranim

i sprovedenim operacijama i aktivnostima razmene znanja i saveta u okviru perioda CPS za FG

2012-15.

4. Ukupni razvojni ishod CPS je ocenjen kao Umereno zadovoljavajući. Ova ocena je

zasnovana na: (i) agregatnoj i sveobuhvatnoj oceni dostignuća u svakoj od tri oblasti rezultata i

pojedinačnih ishoda, što je predstavljalo osnovu za Okvir rezultata CPS (Prilog 1); (ii) doprinosu

CPS objektivnoj podršci Srbiji u procesu pristupanja EU; i (iii) podršci koja je pružena kao

direktan odgovor nakon poplava 2014. godine.

5. Napredak u odnosu na razvojne ishode u okviru stuba Jačanje konkurentnosti je

ocenjen kao Umereno zadovoljavajući. Od 12 ishoda u ovom stubu, 8 je dostignuto, 2 su

uglavnom dostignuta, dok su 2 delimično dostignuta. Program je doveo do važnih razvojnih

rezultata u širem nizu pitanja koja utiču na konkurentnost. Ključni fokus programa je bio usmeren

na podršku Vladi u naporima da se pokrene od ekonomskog modela koji predvodi država ka

modelu predvođenom privatnim sektorom, zasnovanom na unutrašnje orijentisanim i eksternim

investicijama. Kada je reč o ovom sveobuhvatnom cilju, podrška se fokusirala na zatvaranje

ključnih infrastrukturnih jazova, unapređenja u upravljanju institucijama u sektoru transporta,

otvaranje potencijala u oblasti inovacija i transfera tehnologija, jačanje finansijskog sektora,

unapređenje poslovne klime, reformu pravosuđa, unapređenje efikasnosti u poljoprivredi i

unapređeno upravljanje vodnim resursima. Podrška u svim ovim oblastima je podržana kroz

finansijsku i savetodavnu podršku uz korišćenje instrumenata IBRD, IFC i MIGA.

6. Iako je postignut napredak u infrastrukturnim elementima programa, za definisanje

vlasništva nad socijalno i politički osetljivim reformama kao što su privatizacija i zatvaranje

gubitaških državnih preduzeća je bilo potrebno mnogo vremena. Osim dugotrajnog procesa

izgradnje konsenzusa oko reformi u državnim i društvenim preduzećima, napori GSB za pružanje

podrške su otežani zbog slabe makro-fiskalne situacije i suspenzije programa MMF-a, što je

isključilo mogućnost pružanja budžetske podrške tokom većeg dela perioda CPS. Bez obzira na

to, značajan napredak je postignut u okviru ovog najosetljivijeg, ali ključnog elementa programa

pred kraj perioda CPS. Impuls koji je generisan obnovljenim procesom privatizacije i rešavanja

pitanja državnih preduzeća stvorio je dodatne mogućnosti za rešavanje pitanja korporativnog

upravljanja i održivosti za strateška preduzeća koja će ostati u rukama države, uključujući javna

preduzeća u sektoru energetike, železnice, itd. Reforma i rešavanje pitanja državnih preduzeća će

takođe biti ključan faktor u izjednačavanju pravila igre i dovođenju potrebnih investicija.

7. Napredak u okviru razvojnih ciljeva u okviru stuba Unapređenje efikasnosti u

socijalnoj potrošnji je takođe ocenjen kao Umereno zadovoljavajući. Od 8 ishoda u okviru

ovog stuba, 5 je dostignuto, 1 je skoro dostignut, 1 je delimično dostignut, dok 1 ishod nije

dostignut. Program je pružao finansijsku i visokokvalitetnu savetodavnu podršku tokom perioda

CPS, fokusirajući se u početku na sve aspekte socijalne potrošnje. Pred kraj programa je fokus

detaljnije usmeren ka sektoru zdravstva, imajući u vidu posvećenost aktera reformama u ovom

sektoru.

64

8. Treća oblast rezultata, angažovanje u oblasti održivosti životne sredine, je ocenjena

kao Umereno nezadovoljavajuća. Ovakva situacija odražava snažan učinak u unapređenju

energetske efikasnosti (gde je dostignut jedan ishod), ali slab učinak u rešavanju pitanja nasleđa u

oblasti životne sredine (gde jedan ishod nije dostignut). U ovoj drugoj oblasti, otpor zbog

određenih interesa je blokirao sprovođenje jedinog projekta u portfelju koji se fokusirao na pitanje

ekološkog nasleđa. Projekat je otkazan u februaru 2015. god.

9. Program CPS je delotvorno podržao proces pristupanja EU. Iako to nije prikazano u

posebnim ishodima u Okviru rezultata, GSB je uspešno pružila obimnu podršku u procesu

pristupanja EU, kroz direktno angažovanje u upravljanju i podržavanju programa finansiranih iz

IPA i kroz Višedonatorski poverenički fond za sektor pravosuđa koji je u velikoj meri finansiran

od strane EU, kao i kroz pružanje savetodavne podrške relevantnim ciljevima pristupanja EU.

10. Na kraju, značajan deo resursa programa je opredeljen kao odgovor na poplave iz

2014. god. Banka je pokazala fleksibilnost i mogućnost brzog odgovora i pružila je snažnu, ključnu

podršku u oceni i rešavanju pitanja štete i ublažavanju rizika nastalih kao posledice katastrofalnih

poplava koje su pogodile zemlju u maju 2014. Opredeljeno je USD $300 miliona kao podrška

Srbiji u rešavanju ključnih potreba u sektoru energetike i poljoprivrede, popravljaju štete na

infrastrukturi za zaštitu od poplava i pružanju pomoći zemlji da na bolji način odgovori na prirodne

katastrofe. Do sada je povučeno USD $103.7 miliona. Ova operacija je posebno pomogla u

ublažavanju potencijalnih rizika za ekonomski razvoj u vidu nedostataka energenata (s obzirom

da je bio ugrožen rad glavne termoelektrane) i uništavanja sredstava za život poljoprivrednika što

se proširilio na veće područje od prvobitno pogođenog. Pored toga, Banka je preusmerila resurse

u okviru postojećeg portfelja nepovučenih sredstava kako bi se ispunile hitne potrebe sanacije,

počevši od prioritizacije sredstava u iznosu od USD $100 miliona u okviru Projekta rehabilitacije

puteva i unapređenja bezbednosti na putevima za potrebe sanacije teško oštećenih putnih deonica

i kupovinu vozila hitne pomoći, prenosivih EKG aparata i opreme za ultrazvuk od preostalih USD

$2.7 miliona iz Projekta pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou. Iako to nije izraženo kao

zvanični pokazatelj rezultata, ovo je predstavljalo ključno dodatno dostignuće programa koje treba

uzeti u obzir prilikom ocenjivanja programa.

11. Ukupna ocena učinka GSB je Dobar. Grupa Svetska banka je dala značajan doprinos

ispunjavanju ciljeva CPS, od kojih je većina ispunjena ili uglavnom ispunjena. S obzirom na

političke poteškoće koje su se pojavile tokom prve polovine perioda CPS, i izazova nastalih usled

ekonomske krize i poplava, ovo predstavlja snažan rezultat, koji odražava posvećenost i

fleksibilnost. Rad tokom perioda CPS je bio zasnovan na snažnom angažovanju u oblasti analitike

kao i oslanjanju na nove instrumente Banke u situacijama kada tradicionalni instrumenti budžetske

podrške nisu mogli da budu korišćeni. GSB je razvila dobru saradnju sa Vladom i drugim

donatorima i međunarodnim organizacijama, a njeni proizvodi znanja (uključujući, ali ne

ograničavajući se na Pregled javnih finansija, Ekonomski memorandum za zemlju, itd.) su bili

veoma relevantni i često su činili osnovu za dizajniranje reformi i podršku dobijenu od drugih

razvojnih partnera.

12. Dizajn i kvalitet CPS je ocenjen kao Dobar. Ciljevi CPS su dobro usklađeni sa razvojnim

prioritetima Vlade Srbije. Zajednička ocena na kojoj je CPS zasnovana je bila relevantna tokom

65

perioda sprovođenja. Međutim, treba primetiti da je originalni Okvir rezultata CPS bio suviše

složen i ponekad nemerljiv. GSB je u potpunosti iskoristila prednost Izveštaja o napretku kako bi

izmenila i pojednostavila Okvir rezultata i uskladila ga sa ciljevima CPS.

13. Iako je CPS prethodila definisanju korporativnih dvostrukih ciljeva, angažovanje

GSB u Srbiji u periodu CPS je detaljno usklađeno sa dvostrukim ciljevima iskorenjavanja

siromaštva i povećanja zajedničkog prosperiteta. Oba stuba CPS su se bavila ovim ciljevima.

Konkurentnost je centralno pitanje u eliminisanju siromaštva i promovisanju zajedničkog

prosperiteta. U zemlji gde veliki deo najsiromašnijih 40 procenata populacije živi u ruralnim

područjima, ishodi vezani za povezanost infrastrukture i modernizaciju poljoprivrede imaju veliki

značaj. Druge oblasti ishoda koje su direktno relevantne za povećanje zajedničkog prosperiteta su

vezane za Fond za inovacionu delatnost i uspostavljanje Institucije za osiguranje od klimatskih

rizika, koji ublažava potencijalne rizike za poljoprivrednike povezane sa klimatskim pronama.

Unapređenje socijalnih usluga je posebno važno za smanjenje siromaštva i povećanje zajedničkog

prosperiteta. Naglasak na dostupnost zdravstvenih usluga romskoj deci, unapređenja u

funkcionisanju Fonda za osobe sa invaliditetom i unapređeni učinak institucija u zdravstvenom

sektoru imaju direktan uticaj na mogućnosti za siromašne i osetljive grupe kako bi stekli sredstva

i izašli iz siromaštva.

14. Štaviše, u definisanju korporativnih ciljeva, GSB dalje navodi da bi dvostruke ciljeve

trebalo ispuniti na načine koji obezbeđuju sigurnu budućnost planete i njenih resursa,

pomovišu socijalnu inkluziju i ograničavaju ekonomsko opterećenje koje će buduće

generacije naslediti. Opšta oblast CPS vezana za rešavanje ekološkog nasleđa i održivost dalje

povezuje CPS sa korporativnim ciljevima.

15. Postoji određeni broj ključnih lekcija iz CPS za period FG 2012-15 koje treba

primeniti u CPF za period od FG 2016-20. Te lekcije uključuju važnost usklađivanja programa

GSB sa ciljevima Vlade i ključnih partnera, potrebu za kombinovanjem dugoročnog angažovanja

i fleksibilnosti i prilagodljivosti i ključne uloge nefinansijske tehničke podrške i proizvoda znanja

u prevazilažneju otpora ka teškim reformama, značaj fokusiranja na mali broj ishoda koje je

moguće delotvorno pratiti i potrebu za većim partnerstvom sa EU, uključujući partnerstvo kroz

zajedničke finansijske inicijative.

II. VAŽNI DELOVI OCENE RAZVOJNIH ISHODA

16. Tokom perioda CPS, IBRD je obezbedila US$784 miliona u novim zajmovina, od

kojih je US$690 miliona bilo odobreno u okviru investicionog projektnog finansiranja, a

US$100 miliona u vidu budžetske podrške. Tokom perioda CPS, IFC je sa $682 miliona

finansirala 16 projekata, US$610 miliona (povučeno $519 miliona) iz sopstvenih izvora i

US$72 miliona kroz mobilisanje resursa poslovnih banaka. Pored toga, IFC je finansirala tri

regionalna projeta, koji sadrže komponentu Srbije, sa ukupno $120 miliona opredeljenih za 3

projekta u te svrhe (ova tri regionalna projekta uključuju finansiranje za: kompaniju za proizvodnju

građevinskog materijalam, investicioni fond usmeren na MMSP i osiguravajuću kompaniju) koji

su pokrivali između tri i pet zemalja uglavnom u regionu jugoistočne Evrope, uz mogućnost

proširenja broja zemalja u nastavku.

66

17. Tokom perioda CPS, Vlada Srbije je bila usmerena ka opštem cilju zemlje –

integraciji u EU, sa fokusom na tri grupe ciljeva koji tome doprinose: unapređena

konkurentnost, efikasno i delotvorno pružanje socijalnih usluga i ekološka i socijalna

održivost. Ova tri klastera su razložena na deset strateških ciljeva: (i) premošćavanje ključnih

infrastrukturnih jazova; (ii) jačanje sistema za navodnjavanje i institucionalnog okvira za pružanje

podrške povećanju poljoprivredne proizvodnje; (iii) poboljšana investiciona klima; (iv)

stimulisanje i korišćenje inovacionih kapaciteta; (v) jačanje bankarskog sistema; (vi) jačanje

fiskalnog učinka; (vii) održivo unapređenje ishoda ljudskog razvoja; (viii) informisano i

delotvorno kreiranje politika za smanjenje siromaštva i veća socijalna kohezija i jednakost; (ix)

rešavanje pitanja ekološkog nasleđa; i, (x) povećanje energetske efikasnosti. Dodatni detalji o

napretku u dostizanju ciljeva na nivou zemlje su navedeni u Prilogu 3.

18. Tri oblati rezultata CPS su blisko usklađene sa prioritetima zemlje, i posebno su

okrenuta ka strateškim ciljevima Vlade, kao što je navedeno u CPS. 22 ishoda u Okviru

rezultata CPS direktno odražavaju ove ciljeve (novi model rasta; fiskalna disciplina i EU

integracije) i logično su povezani sa prioritetima zemlje. Od tih 22 ishoda, 14 (63%) je dostignuto,

3 (14%) je u velikoj meri dostignuto, 3 (14%) je delimično dostignuto, dok 2 (9%) nisu dostignuta.

Ovakav učinak, u kombinaciji sa doprinosom CPS u procesu pristupanja Srbije i brz odgovor GSB

na poplave, doveli su do ukupne ocene Umereno zadovoljavajući.

Stub I. Jačanje konkurentnosti

19. Slab makroekonomski učinak Srbije je uticao na dostizanje programa u okviru ovog

stuba. Makroekonomski učinak je vođen ekonomskom krizom u evrozoni i nedovoljno čvrstim

odgovorm na krizu u prvim godinama perioda CPS. Slab makroekonomski učinak uticao je na

program na dva načina. Direktno, nemogućnost pružanja budžetske podrške je onemogućila

korišćenje zajmova za razvojne politike kao potencijalno najdelotvornijeg instrumenta koji GSB

ima na raspolaganju za pružanje podrške makrofiskalnim reformama i konkurentnosti. U vezi sa

tim, imperativ Vlade da sprovede korektivne mere smanio je politički prostor za mere koje bi

povećale konkurentnost, ali bi nametnule socijalne troškove u kratkom roku. U indirektnom

smislu, ograničeni resursi izazvani fiskalnom krizom suzili su prostor za investiranje u mere i

programe koji bi pozitivno uticali na konkurentnost.

20. Bez obzira na ova ključna ograničenja, CPS je doprinela jačanju konkurentnosti i

unapređenju poslovnog okruženja u Srbiji. To je dostignuto kroz podršku u vidu investicija i

politika radi sprovođenja reformi u finansijskom sektoru, u razvoju preduzeća, upravljanju

zemljištem, razvijanjem infrastrukture, uslugama pravosuđa i, najvažnije, u rešavanju dugoročno

nerešenog reformskog programa vezanog za državna i društvena preduzeća. Kada je reč o agendi

vezanoj za državna i društvena preduzeća, dijalog o politikama i savetodavna podrška je

sprovođenja tokom 2.5-godišnjeg perioda, što je dovelo do: a) jačanja pravnog okvira za

upravljanje, privatizaciju i stečaj u državnim preduzećima; b) početka procesa rešavanja pitanja

502 preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju po fazama; i c) razvijanja programa

restrukturiranja za ključna velika javna i transportna preduzeća. Tokom ovog perioda, Vlada se u

velikoj meri oslanjala na tehničke podatke i savete Grupe Svetske banke. Uprkos kašnjenjima u

67

pružanju budžetske podrške, iz makrofiskalnih razloga, u ovoj agendi je postignut opipljiv

napredak. Ishodi u oblasti jačanja konkurentnosti i unapređenja poslovnog okruženja su delimično

dostignuti.

21. U finansijskom sektoru, GSB je pomogla u stvaranju stabilnog i urednog procesa u

kome bi mogla da budu rešena složena pitanja sa kojima se suočava bankarski sektor. Ovo

je dostignuto kroz kombinaciju investicija na osnovu rezultata usmerenih ka jačanju Agencije za

osiguranje depozita, strateških investicija IFC u dve velike državne banke i intenzivnog dijaloga o

ključnim aspektima finansijskog sektora i reforme u bankarskom sektoru tokom perioda CPS

(uključujući rešavanje pitanja problematičnih kredita, reformu državnih banaka, okvira za

superviziju i rešavanje pitanja banaka). Ove mere usmerene ka jačanju Agencije za osiguranje

depozita i domaćih banaka će vremenom pomoći u ponovnom uspostavljanju kreditnog rasta i

pružanju podrške ekonomskim aktivnostima. Ishodi vezani za ovu oblast angažovanja su

delimično dostignuti.

22. Kada je reč o razvoju preduzeća, investicije i savetodavna podrška IFC agribiznisu i

drugim preduzećima pomogla je ovim preduzećima da prevaziđu negativne ekonomske

nedaće. Iako je uspeh bio pomešan, stalno prisustvo IFC u velikim preduzećima u Srbiji poslužio

je kao signal drugim potencijalnim zainteresovanim investitorima. Kroz klijente iz svog portfelja,

IFC pruža oko 12,000 direktnih radnih mesta (od kojih je više od 2000 radnih mesta za žene),

dolazi do 63,000 poljoprivrednika i pruža 48,000 zajmova za MSP.

23. Fond za inovacionu delatnost i centri za transfer tehnologije finansirani iz sredstava

IPA kojima je upravljala Grupa Svetska banka, pomogli su u stvaranju preduzetničkih

mogućnosti za inovatore vođene tehnologijama. Iako je potrebno povećati obim ove inicijative

kako bi ona imala uticaj na ekonomsku aktivnost, ona je uspela da pomogne preduzetnicima u

razvoju. Ishodi vezani za ovo anžgaovanje su dostignuti.

24. Projekat unapređenja zemljišne administracije je odobren tek pred kraj perioda CPS.

Međutim, tom projektu je prethodila detaljna tehnička pomoć u oblasti upravljanja zemljišnom

administracijom i nepokretnom imovinom, što je pomoglo u mapiranju svih relevantnih

pitanja u sektoru i informisanja dizajna projekta. Tehnička pomoć i savetodavno angažovanje

su pomogli u definisanju inputa Grupe Svetske banke u proces definisanja Zakona o planiranju i

izgradnji, koji treba da reši oblast u kojoj Srbija najviše zaostaje kada je reč o pokazateljima

vezanim za investicionu klimu. Ishodi vezani za ovo angažovanje su delimično dostignuti.

25. Što se tiče premošćavanja ključnjih infrastrukturnih jazova, Koridor X i Projekat

rehabilitacije puteva su implementirani u bliskoj koordinaciji i partnerstvu sa drugim MFI,

i pružaju integrisani odgovor na strateške ciljeve Vlade usmerene ka unapređenju položaja Srbije

kao trgovinske i tranzitne zemlje. Iako su problemi u koordinaciji i logistički problemi ugrožavali

implementaciju u ranoj fazi perioda CPS, učinak je značajno poboljšan u poslednje dve godine,

što dovodi do mogućnosti da Koridor X bude završen do kraja 2016. god, a da ključni radovi na

rehabilitaciji putne mreže budu završeni ubrzo nakon toga. Oba projekta su takođe stvorila osnovu

za unapređenja u upravljanju putnim sektorom. Konačno, analitičko i savetodavno angažovanje u

reformi sektora železnica dovelo je do [podržane] mapa puta za reformu državnog železničkog

preduzeća, čiji učinak koči izvozni potencijal Srbije i njenu ulogu u tranzitu i trgovini u

68

jugoistočnoj Evropi. Ishodi vezani za ovo angažovanje su dostignuti.

26. Angažovanje u oblasti reforme pravosuđa, kroz Višedonatorski poverenički fond

kojim upravlja Banka, je dovelo do detaljne ocene učinka sektora pravosuđa, koja je

uspsotavila osnovu oko koje su se svi složili na osnovu napretka koji će biti meren od stran EU i

Vlade. To bi trebalo da pomogne u rešavanju značajnih problema u sprovođenju ugovora što je

zadatak u kome pravosuđe trenutno beleži slab učinak.

Stub II. Unapređenje efikasnosti i delotvornosti socijalne potrošnje

27. Kreditiranje u ovoj oblasti je ograničeno na dve operacije, od kojih su obe bile

usmerene ka rešavanju neefikasnosti u upravljanju socijalnim sektorom i finansiranju

ključnih investicija. Prva operacija, Projekat pružanja unapređenih usluga na lokalnom nivou

(DILS) se fokusirala na rešavanje slabosti u okvirima za finansiranje sektora u zdravstvu, prosveti

i socijalnoj zaštiti.

28. Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije zalazi u srž problema identifikovanih tokom

sprovođenja DILS projekta i daje dodatnu dimanziju, kao što je dubinsko angažovanje u oblasti

centralizovane nabavke lekova, koja se smatra primernom u regionu ECA. Stoga, iako je ovde

angažovanje bilo usmereno, ono je dobro targetirano i rešava ključna pitanja u finansiranju

socijalnih sektora i pružanju usluga. Neki od aspekata sektorskog finansiranja podržanih kroz

DILS i povezani analitički rad tek treba da budu u potpunosti sprovedeni. Stoga je ishod u ovoj

oblasti delimično dostignut.

29. Produbljeno angažovanje u zdravstvenom sektoru je upotpunjeno kroz podršku

reformama usmerenim ka većoj transparentnosti i jednakosti u sistemu plata i zapošljavanja

u javnom sektoru. U veoma teškoj fiskalnoj situaciji koja se protezala tokom trajanja perioda

CPF, a koja je negativno uticala na rast prihoda za najsiromašnijih 40 procenata stanovništva,

rezultati efikasnosti u socijalnim rashodima su bili ključni kako bi se obezbedio stalni pristup

osnovnim uslugama za grupe sa prihodima nižeg procenta. Angažovanje finansirano kroz EU IPA

u oblasti razvijanja Ankete o prihodima i uslovima života (SILC) će pružiti unapređenu osnovu za

praćenje uticaja socijalnih rashoda u narednim godinama.

30. Angažovanje u okviru ovog stupa CPS je podržano kroz bogat niz analitičkog i

savetodavnog rada, uključujući: a) podršku u oceni siromaštva i podrška finansirana kroz IPA za

sprovođenje prve dve Ankete o prihodima i uslovima života (SILC); b) detaljan rad na inkluziji

Roma u obrazovanje i pružanje usluga u zdravstvu; c) angažovanje u socijalnoj odgovornosti; i d)

rad na platama u javnom sektoru i finansijama lokalnih samouprava. Kao rezultat ovih napora,

Vlada je opremljena boljim alatima kako bi mogla da razume i dijagnozira dinamiku siromaštva,

oceni svrsishodnost i dizajn politika za podsticanje uključivanja romske populacije, i ima

mogućnost da dizajnira sveobuhvatni program reformi u oblasti zapošljavanja i plata u javnom

sektoru. Analitički rad na temu finansija lokalnih samouprava će biti iskorišćen za tekuće reforme

u okviru finansiranja lokalnih samouprava. Većina ishoda analitičkog angažovanja u okviru ovog

stuba CPS je dostignuto.

69

Opšte oblasti: rešavanje pitanja ekološkog nasleđa i održivosti

31. Učinak programa u ovoj sveprožimajućoj opštoj oblasti je pomešan. Pokušaji

rešavanja pitanja ekološkog nasleđa u području oko RTB Bora nisu doveli do rezultata, zbog

otpora usled različitih interesa i nedovoljne posvećenosti saradnika u Vladi da se sprovedu

preostali elementi programa. Preostala sredstva kredita su otkazana u februaru 2015. god. Ishod

nije dostignut u ovom aspektu programa.

32. Što se tiče energetske efikasnosti, prvi projekat u oblasti energetske efikasnosti je

završen tokm FG 2014, a dostigao je većinu svojih ciljeva. Projekat je imao značajan uticaj,

postavljajući primer u prikazivanju kako reforme u oblasti energetske efikasnosti mogu da

funkcionišu u Srbiji, bez obzira na rasprostranjeni spekticizam. Nažalost, nastavak projekta nije

sproveden zbog fiskalnih ograničenja. Međutim, ciljevi vezani za prvi projekat su dostignuti.

Pristupanje Evropskoj uniji

33. Srbija je zabeležila značajan napredak ka članstvu u EU tokom perioda programa.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je stupio na snagu 1. septembra 2013. god, a pregovori za

članstvo u EU su započeti 21. januara 2014. god. Istorijski je brzina napredovanja Srbije u procesu

pristupanja zavisila od političkih faktora. Međutim, kako put ka članstvu napreduje, ekonomsko

upravljanje i jačanje institucija će dobijati na značaju.

34. Grupa Svetska banka je pružila Vladi savetodavnu podršku i podršku u sprovođenju

ključnih aspekata agende za evropske integracije tokom perioda CPS. To je uključivalo rad

na pitanjima ekonomskog upravljanja, socijalne inkluzije, konkurentnosti i inovacija i pravne i

pravosudne reforme. Pored toga, Banka je u oblasti inovacija i transfera tehnologija, kao i pravne

i reforme pravosuđa upravljala projektima finansiranim iz sredstava IPA. Posebno kada je reč o

zakonodavnoj i pravosudnoj reformi, sprovođenje detaljne funkcionalne analize pravosudnog

sistema i njegovog učinka je pomoglo u definisanju objektivnih repera za proces pregovaranja o

pristupanju EU.

Reagovanje u vanrednoj situaciji i zaštita od poplava

35. Iako to nije bio jedan od ciljeva CPS, reagovanje Grupe Svetska banka u vanrednoj

situaciji nakon poplava 2014. god je apsorbovalo USD $300 miliona (oko jedne četvrtine

budžeta za kreditiranje), podržavajući ključne mere za ublažavanje u sektorima energetike,

poljoprivrede i vodoprivrede. Brz odgovor Banke je pomogao u formulisanju sveobuhvatnog

programa podrške tokom zimske sezone 2014-2015. god, što je smanjilo rizik za osetljive grupe u

smislu nedovoljne dostupnosti električne energije za grejanje i pružilo podršku malim i srednjim

poljoprivrednicima koji su pogođeni poplavama. Angažovanje na pitanju zaštite od poplava

usledilo je iz Projekta navodnjavanja i odvodnjavanja, koji je zatvoren 2014. god, a koji je

70

finansirao ključne radove na zaštiti od poplava širom Srbije, ali posebno na rekama Dunavu i Savi.

Učinak ovih zaštitnih radova sprečio je oštećenja od poplava u tim oblastima tokom poplava 2014.

god. Ishodi vezani za ovaj projekat su dostignuti.

III. UČINAK GRUPE SVETSKA BANKA

36. Ukupna ocena učinka GSB je Dobar. Grupa Svetska banka je dala snažan doprinos

ispunjavanju ciljeva CPS, od kojih je većina u potpunosti ili delimično dostignuta. S obzirom na

političke poteškoće tokom prve polovine perioda CPS, i izazova nastalih zbog ekonomske krize i

poplava, ovo je snažan rezultat. Rad tokom perioda CPS je pokazao snažno angažovanje

zasnovano na znanju, kao i prilagodljivost u slučajevima kada tradicionalni instrumeni budžetske

podrške nisu mogli da budu korišćeni.

Rezultati Ankete o mišljenju za zemlju iz FG 2014. god pokazuju da Grupa Svetska banka

beleži visok rejting za većinu aktivnosti koje sprovodi u zemlju. Interesne strane veruju da

postoji velika mogućnost da GSB podrži prioritetne oblasti i institucije Srbije kroz investicije i

izgradnju kapaciteta. Dok se saradnja sa Vladom smatra snažnom, veće uključivanje građana se

javlja kao ključna oblast za jačanje rada GSB na terenu. Rezultati ankete prikazuju da oni akteri

koji su više upoznati sa radom GSB i koji sarađuju sa GSB imaju daleko pozitivniju ocenu od onih

koji nisu sarađivali sa GSB.

37. Kvalitet CPS na početku je ocenjen kao Dobar, uz neke slabosti, posebno Okvir

rezultata, koje treba primetiti i razmotriti za potrebe sledećeg CPF. Analitička ocena na kojoj je

CPS zasnovana ostaje relevantna tokom perioda sprovođenja. Ciljevi su dobro usklađeni sa

razvojnim prioritetima zemlje, a više do polovine praćenih ishoda se poklapa sa ciljem Vlade

vezanim za povećanje konkurentnosti. Snažna podrška je pružena u procesu pristupanja EU, kroz

direktno angažovanje u upravljanju i podržavanju programa finansiranih iz IPA, i kroz pružanje

savetodavne podrške relevantne za ciljeve pristupanja EU.

38. Dizajn CPS karakterišu kontinuitet, fleksibilnost, komplementarnost i sinergija u

okviru programa kreditiranja i između finansijskih i nefinansijskih elemenata. GSB je

koordinirala planirane intervencije sa razvojnim partnerima, a posebno EU, drugim MFI i MMF-

om.

39. Program je nastavio da se kreće ka većoj selektivnosti vezanoj za sektore angažovanja

i konsolidaciji portfelja, uz korišćenje širokog spektra instrumenata. Selektivnost u smislu

sektora kojima Banka pruža podršku, je u velikoj meri pokrenuta zahtevima klijenta,

komparativnom prednošću GSB i ograničenjima izloženosti. Zatvaranje ili restrukturiranje nekih

projekata je pomogao u konsolidaciji portfelja kako bi se fokusirali na manji broj projekata. S

obzirom na fiskalne izazove, pitanja nasleđa i kapacitet apsorbovanja sa kojima je Srbija suočena,

u drugoj polovini perioda CPS su više korišćeni instrumenti finansiranja na osnovu rezultata (što

je slučaj sa Projektom jačanja Agencije za osiguranje depozita), što će se verovatno nastaviti i u

budućnosti. Potencijal za korišćenje budžetske podrške ostaje značajan, posebno ukoliko

sprovođenje programa fiskalne konsolidacije bude uspešno. Blisko partnerstvo sa EU se vrtelo oko

71

pitanja vezanih za ekonomsko upravljanje, uključujući IPA projekte kojima je upravljala Banka i

kroz paraleleno finansiranje programa i reformskih napora.

40. Okvir rezultata CPS ima neke slabosti. Iako je uhvatio suštinu programa Banke, okvir

rezultata sadrži previše pokazatelja i ishoda, koji nisu svi vidljivi. Nedostatak podataka nije

dovoljno razmotren kao potencijalni rizik. Neki pokazatelji su bili teški za praćenje, jer klijent

nema dovoljno kapaciteta da pruži podatke o tim pokazateljima. GSB je sprovela korake kako bi

otklonila te slabosit u Izveštaju o napretku CPS.

41. Dok su važni rizici na nivou zemlje identifikovani i rešeni, CPS nije razmatrala rizike

za program GSB. Strateški dokument navodi rizike kao što su kriza u evrozoni, stalni fiskalni

pritisci i odlaganje reformi. Intervencije CPS su uspešno ublažile rizike finansijske nestabilnosti

koja je naglašena kroz krizu u evrozoni i doprinele su naporima za smanjenje nezaposlenosti.

Gledajući unazad, glavni izazovi za program su bili: (a) uvođenje budžetskih limita, što je uticalo

na brzinu sprovođenja projekata i povlačenja sredstava; (b) politička nestabilnost; (c) ograničeni

kapaciteti agencija koje su sprovodile projekte, što je dovelo do sporijeg od očekivanog pokretanja

i sprovođenja nekih projekata; i (d) u slučaju infrastrukturnih projekata, pitanja kao što je otkup

zemljišta i dostupnost kvalifikovanih izvođača radova. Iako su ovi izazovi doveli do kašnjenja u

implementaciji, većina projekata je dostigla svoje razvojne ciljeve ili su na pravom putu da to

dostignu. Program GSB je koncentrisan u oblastima snažne posvećenosti klijenta koje su

usklađene sa prioritetima Vlade, što je pomoglo u ublažavanju rizika za operacije koje je podržala

GSB.

42. Kvalitet implementacije je ocenjen kao Dobar. Detaljno praćenje i podrška u

implementaciji su pomogli da se prevaziđu problemi u sprovođenju programa koji su komplikovali

sprovođenje u prvim godinama perioda CPS. Kašnjenja u implementaciji i postizanju rezultata su

se dešavali uglavnom u prvoj polovini perioda CPS i uglavnom su izazvani čestim promenama u

vlasti, dugim procesima formiranja vlade nakon izbora i prekidanjem programa sa MMF-om

početkom 2012. god. Ova kašnjenja su u velikoj meri eliminisana nakon formiranja stabilne

koalicione Vlade krajem 2012. god, gde se broj problematičnih projekata smanjio na jedan do

početka 2014. god, a finansiranje je dostiglo projektovane iznose za period CPS. Kako bi se

olakšala implementacija, svakom projektu je dodeljena kontakt osoba u lokalnoj kancelariji, a neki

projekti su dobili vođe radnog tima na terenu. Ovo detaljno i kontinuirano upravljanje portfeljom

je dovelo do usklađivanja sa lekcijama iskustva i promenljivim potrebama; osim onih koji su

nedavno odobreni, svaki projekat iz portfelja Banke je restrukturiran najmanje jednom.

43. CPS odražava partnerstvo između Svetske banke i IFC, definisano kao Zajednički plan

poslovanja za Srbiju.

44. Banka je definisala svoju podršku kao odgovor na promenljive okolnosti.

Pravovremena podrška je delotvorna u rešavanju novih izazova i pružanju pravovremene pomoći

Vladi uz pružanje doprinosa dostizanju većine ishoda. Banka je uspevala da ponudi Vladi

visokokvalitetna razvojna rešenja uz brzo pripremanje novih kreditnih operacija kao odgovor na

promenljive okolnosti. Banka je takođe uspevala da prilagodi svoje instrumente uslovima koji se

menjaju, posebno u situacijama kada operacije budžetske podrške nisu mogle da budu korišćenje

zbog makrofiskalnog učinka. Konačno, Banka je pokazala fleksibilnost i brz odgovor nakon

72

poplava u Srbiji. Tim Banke je učestovao u oceni potreba nakon prirodne katastrofe, a Banka je

odobrila Zajam za hitnu sanaciju posledica poplava u iznosu od US$300 miliona kako bi pomogla

u ublažavanju uticaja poplava.

45. Koordinacija sa razvojnim partnerima je bila stalna i delotvorna. Kao zemlja kandidat

za članstvo u EU sa srednjim dohotkom, Srbija ima relativno mali broj aktivnih razvojnih partnera,

a većina bilateralnih donatora smanjuje svoje prisustvo u zemlji tokom vremena. Koordinacijom

donatorske pomoći upravlja Vlada kroz Ministarstvo finansija (kreditno finansiranje) i Kancelariju

za evropske integracije (SEIO). Tim Svetske banke održava redovan kontakt sa ovim

koordinacionim telima i aktivno učestvuje u događajima vezanim za razmenu

informacija/koordinaciju sa razvojnim partnerima, između ostalog i kao deo pripreme nove CPS.

Redovne konsultacije sa MMF-om, drugim MFI i EU se takođe održavaju. Svetska banka tkaođe

delotvorno sarađuje sa timom UN u zemlji.

IV. USKLAĐENOST SA KORPORATIVNIM CILJEVIMA GSB

46. Iako CPS prethodi definisanju dvostrukih ciljeva GSB vezanih za smanjenje

siromaštva i promovisanje zajedničkog prosperiteta, ona je usklađena sa ovim ciljevima.

Ekonomski rast, posebno onaj koji promoviše otvaranje radnih mesta predvođeno privatnim

sektorom i mogućnosti za zapošljavanje za šire segmente populacije, je neophodan za održivo

smanjenje siromaštva i povećanje zajedničkog prosperiteta u Srbiji.

47. Ekonomski memorandum za zemlju koji je objavljen na početku perioda CPS

naglašava značaj transformisanja modela ekonomskog rasta Srbije ka pristupu vezanom za

privatni sektori i orijentisanost ka izvoz. Sistematska dijagnostička procena (SCD) koja je

završena paralelno sa ovim izveštajem izvlači dodatne zaključke o tome na koji način zajednički

prosperitet može biti povećan u Srbiji, i naglašava značaj obimnog zapošljavanja u tom kontekstu.

Formalno zapošljavanje je najvažniji pokretač rasta prihoda i izgradnje sredstava za

najsiromašnijih 40 procenata stanovništva. Stoga je ključno pitanje za Srbiju kako da dostigne

održiv rast i kako da obezbedi da se taj rast prevede u veće ekonomsko učešće, kroz značajno

zapošljavanje.

48. S obzirom na profil siromaštva u Srbiji, gde većina (36 procenata) iz grupe 40

procenata najsiromašnijih stanovnika živi u ruralnim područjima, ishodi vezani za

povezanost infrastrukture i modernizaciju poljoprivrede imaju presudan značaj. Povezanost

sa transportnim koridorima unapređuje mogućnosti za ruralni ekonomski razvoj i veću otpornost

poljoprivrede, a unapređeni poljoprivredni prinosi imaju direktan pozitivan uticaj na smanjenje

ruralnog siromaštva. Ishodi u obe oblasti su ili u potpunosti ili delimično ispunjeni. Druge oblasti

ishoda relevantnih za povećanje zajedničkog prosperiteta su mogućnosti koje se stvaraju za mlade

preduzetnike kroz Fond za inovacionu delatnost i formiranje Fonda za osiguranje rizika od

klimatskih promena, koji ublažava ptencijalne rizike vezane za vremenske uslove za

poljoprivrednike.

49. Ishodi navedeni u drugom stubu CPS su posebno važni za smanjenje siromaštva i

povećanje zajedničkog prosperiteta. Akcenat je stavljen na pristup zdravstvenim uslugama za

romsku decu, unapređenja u funkcionisanju Fonda za osobe sa invaliditetom i unapređen učinak

73

institucija u sektoru zdravstva, jer sve ove aktivnosti imaju direktan uticaj na mogućnosti za

siromašne i osetljive grupe kako bi imali osnovna sredstva za život i izašli iz siromaštva.

V. LEKCIJE I SUGESTIJE ZA CPF ZA PERIOD FG 2016 – 2020. GOD

50. Banka, po izboru Vlade, ostaje partner u sprovođenju složenih reformi, kao što se

vidi u analizi implementacije za CPS FG 2012-15 i u okviru Ankete o mišljenju u zemlji

sprovedene 2014. godine koja je utvrdila da je Grupa Svetska banka veoma cenjena u većem

delu aktivnosti koje obavlja u zemlji. Banka mora da iskoristi iskustvo ovog partnerstva i nastavi

da se angažuje sa Vladom u fokusiranju na oblasti u kojima može da doprinese najvećoj koristi u

ispunjavanju svojih ciljeva smanjenja siromaštva i zajedničkog prosperiteta. Anketa o mišljenju

za zemlju takođe naglašava upravljanje javnim sektorom i oblasti povezane sa rastom, kao što su

razvoj privatnog sektora i otvaranje radnih mesta, zapošljavanje i izgradnju kapaciteta kao glavne

razvojne prioritete u zemlji u kojima Banka može imati značajan doprinos.

51. Naučene lekcije iz CPS za Srbiju za period FG 2011 – FG 2015. odražavaju mnoge

lekcije koje su naučene u nedavno sprovedenim izveštajima o završetku implementacije

CAS/CPS u drugim zemljama, kao što su Albanija, Makedonija i Gruzija. Važnost: usklađivanja

sa prioritetima zemlje; nastavka dijaloga i partnerstva sa akterima u zemlji i partnerima;

fleksibilnost i reagovanje ukoliko se okolnosti promene; jasan fokus na ograničen broj prioriteta;

i vrednost proizvoda znanja se u velikoj meri ogledaju u svim ovim izveštajima.

52. Sledeće ključne lekcije treba uzeti u obzir u procesu dizajniranja Okvira za

partnerstvo sa zemljom (CPF) za period FG 2016-2020.

Usklađenost sa ciljevima Vlade i ključnih partnera, je bila važna za uspeh programa

GSB. Usklađenost strateških ciljeva CPS sa regionalnom strategijom EU pružila je osnovu

za uspešnu interakciju GSB sa EU, posebno kada je reč o boljoj iskorišćenosti IPA fondova,

i takođe je ojačalo vezu sa drugim razvojnim partnerima.

GSB treba da zadrži svoj strateški fokus na pružanju pomoći Vladi u ponovnom

uspostavljanju rasta i unapređenju mogućnosti za manje dobrostojeće slojeve

stanovništva. Banka je bila na čelu dijaloga o rešavanju ekonomskog nasleđa i pitanja

tranzicije i unapređenja konkurentnosti. Dugo i dosledno angažovanje se vremenom

isplatilo, jer je Vlada započela ključne reforme koje bi trebalo da prekinu niz sve većeg

duga i slabih investicija. Kako ovaj proces bude napredovao, potrebno je posvetiti stalnu

pažnju stvaranju mogućnosti za najsiromašnijih četrdeset procenata stanovništva, a

posebno za marginalizovane i osetljive grupe. Vlada je pokazala snažnu svest o ovom

pitanju u načinu na koji je dizajnirala program fiskalne konsolidacije, i takođe razmatra

mere koje će na bolji način targetirati programe socijalne zaštite, kao i aktivne politike

tržišta rada. Stoga je presudno kontinuirano angažovanje u rešavanju strukturnih prepreka

koje stoje na putu rasta, stvaranja radnih mesta i konkurentnosti i targetiranja socijalne

pomoći.

74

Složeni ekonomski problemi Srbije zahtevaju dugoročno angažovanje. Pristup u

razmišljanju GSB u smislu projektnih ciklusa nije dobro prilagođen složenosti i

dugotrajnosti problema sa kojima se Srbija suočava. Rešavanje složenih i socijalno bolnih

reformi zahteva dugoročno angažovanje u dijalogu i podršci, za koje fokus Banke usmeren

na brze rezultate kreditnih operacija nije podesan. Korišćenje nefinansijske tehničke

pomoći je delimično pomoglo u rešavanju ovog izazova, ali sa smanjenjem budžeta za

analitički rad, održivost ovakvog modela je dovedena u pitanje, ali je sa druge strane taj

model ključan za izgradnju značajanog partnerstva sa zemljama kao što je Srbija.

Fleksibilnost i prilagodljivost u korišćenju instrumenata je presudna. U kontekstu kao

što je Srbija, gde pitanja sprovođenja politika često predstavljaju najveći izazov, i gde

fiskalni prostor smanjuje obim investicionog kreditiranja, veće korišćenje finansiranja na

osnovu rezultata je logičan put. Međutim, klijenti još uvek nisu dovoljno upoznati sa ovim

instrumentom, za razliku od instrumenata tradicionalnog investicionog kreditiranja i

budžetske podrške. Potrebno je uložiti veće napore kako bi se izgradilo razumevanje o

koristima ovih instrumenata u specifičnom kontekstu Srbije.

GSB je dobro pozicionirana za pružanje visokokvalitetne, pravovremene i relevantne

savetodavne i analitičke pomoći, koja zatim može biti solidna osnova za kreditne

operacije. To se najbolje vidi na primeru Projekta zemljišne administracije i upravljanja,

kome je prethodila detaljna tehnička pomoć koja je pomogla u mapiranju relevantnih

problema sektora i informisala je dizajn projekta, a takođe je pomogla da se uokviri input

GSB u procesu pravljenja Zakona o građevinskim dozvolama. Nefinansijski rad treba da

se nastavi čak i kada je finansiranje odloženo, jer ovakve aktivnosti često pružaju

kontinuirano angažovanje aktera u zemlji i bazu znanja, što je ključno za brzo reagovanje

kada dođe vreme za to. Rezultati Ankete o mišljenju za zemlju (2014) takođe pokazuju da

su proizvodi znanja GSB veoma cenjeni u smislu kvaliteta i korisnosti za razvoj.

Sledeća CPS treba da bude nastavljena na ciljeve i jasne ishode, uz praćenje merljivih

pokazatelja. Zbog velikog broj ishoda u okviru rezultata CPS je bilo teško koristiti ih kao

praktičan alat za dinamičko praćenje i usklađivanje, što je komplikovalo fokusiranje na

ključne prioritete.

Dijalog o politikama na visokom nivou je bio ključan za dostizanje određenog broja

ishoda, posebno u oblasti reforme državnih i društvenih preduzeća, reforme plata i

zapošljavanja u javnom sektoru i reformi u sektoru energetike i transporta. Takav dijalog

treba da bude osetljiv na promenljive političke okolnosti i da iskoristi mogućnosti

predstavljene novih vladama kada se opredeljuju za revidirane strategije i nove politike.

Unapređeno i strukturno partnerstvo sa EU, posebno u širem domenu ekonomskog

upravljanja, je ključno u procesu približavanja Srbije članstvu u EU. Značaj ovog

partnerstva će se povećavati tokom CPF kako se Srbija bude okretala pregovaranju u

različitim poglavljima pravne tekovine EU. Zajedničke inicijative za finansiranje u

ključnim reformskim oblastima (ili kroz paralelno finansiranje ili kroz korišćenje okvirnog

sporazuma između Svetske banke i EU) ili moguća zajednička sektorska budžetska podrška

su potencijalni instrumenti za unapređenje zajedničkog anžgaovanja.

75

Izazovno makroekonomsko okruženje ili slabo korporativni i finansijsko upravljanje

predstavljaju prepreku za investicione aktivnosti IFC. Iako su ukupni rezultati bili

zadovoljavajući, a portfelj IFC u Srbiji je ostao profitabilan, njegov kvalitet je zabeležio

pad kao rezultat slabijeg finansijskog učinka nekih klijenata koji su pogođeni okruženjem

slabijeg rasta.

76

CPSCLR Prilog 1

Tabela 1: Rezime samo-procene Programa Strategije za partnerstvo sa zemljom (CPS)

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

Stub I – Jačanje konkurentnosti

Razvojni ciljevi za zemlju

Infrastruktura

Sistemi za navodnjavanje i institucionalni okvir za podršku povećanju poljoprivredne proizvodnje

Investiciona klima

Kapaciteti za inovacije

Jačanje fiskalnog učinka uz održivo unapređenje ishoda u ljudskom razvoju kroz efikasniju i delotvorniju socijalnu potrošnju

Informisano i delotvornije donošenje politika kako bi se smanjilo siromaštvo i povećala socijalna kohezija i jednakost

Jačanje bankarskog sistema

Pitanja i prepreke

Nedostajuće veze na srpskom delu Koridora X (jednog od Panevropskih koridora na kojima je Srbija glavna tranzitna zemlja); Bezbednost na putevima je zabrinjavajuća.

Dotrajali sektor vodoprivrede negativno utiče na funkcionisanje osnovnu infrastrukturu za drenažu i kontrolu od poplava. Potreban snažan Zakon o vodama; i bolja odbrana od

poplava.

Uloga države u korporativnom sektoru je sveprisutna, uz fiskalne implikacije u vidu direktnih i indirektnih subvencija i posledica na rast i konkurentnost:

Neadekvatna infrastruktura i nedovoljni institucionalni kapaciteti i kapaciteti za izvršenje u pravosuđu urušavaju poverenje javnosti i poslovnog sektora.

Potrebno je ojačati kapacitete za planiranje, budžetiranje, raspoređivanje, izvršavanje i kontrolu javnih sredstava.

Korporativno finansijsko izveštavanje je poboljšano, ali zaostaje za praksama EU.

Nizak nivo osiguranja od prirodnih katastrofa.

Trenutni sistem i sastav finansiranja istraživanja i razvoja ne podržava program Srbije usmeren ka modernizaciji i unapređenju konkurentnosti zemlje.

Putni transport

Putna mreža proširena kao osnova za buduća

unapređenja u efikasnosti transporta, kao što

je naznačeno kroz:

Pokazatelj: Broj km izgrađenih na dva autoputa

(E-75 i E80):

Osnova (2009): 0 km

Cilj (2016): 40.57 km

Uglavnom dostignuto: Sve četiri deonice

na autoputu E-75 su dodeljene u martu

2012. Radovi otpočeti u maju 2012. i još

uvek se očekuje završetak radova do

oktobra 2015. Očekuje se da će izgradnja

puta na E80 biti završena do decembra

2015.

Implementacija: FY10 Projekat

Koridor X (P108005)

Analitičke i savetodavne usluge

(AAA): Podrška reformi politike o

železnici (Ekonomske i sektorske

analizame)

Novo finansiranje od CPS: FY13

Projekat rehabilitacije puteva i

unapređenja bezbednosti u

saobraćaju

Značaj snažnog institucionalnog

kapaciteta i veština za pripremanje i

upravljanje projektima kako bi se

održao odgovarajući napredak u

implementaciji i smanjila potreba za

varijacijama, skupim odštetnim

zahtevima od strane izvođača radova i

provizijama za odobrena, a

neiskorišćena sredstva iz zajmova.

Važnost autonomije sektora na osnovu

jasnog sporazuma o nivou usluga sa

77

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

TF:Podrška reformi politike o

železnici (Ekonomske i sektorske

analizame)

vladom kako bi se osigurala

odgovornost i unapredile usluge

Akcioni plan za reformu JPPS (Javno

preduzeće: Putevi Srbije) usvojen do 2015.g

god.

Dostignuto: Spajanje Puteva Srbije i

Koridora Srbije je stvorilo reformisanu

jedinstvenu instituciju za puteve

Nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja

na putevima razvijena i pokrenuta do 2015.

god.

Prekretnica: Usvajanje Nacionalne strategije za

bezbednost saobraćaja na putevima i

implementacija prilot projekata za bezbednost

saobraćaja.

Osnova (2009): Ne postoji strategija

Cilj (2015): Usvojena Strategija i realizovana

četiri pilot projekta. Pokazatelj(i) rezultata u ovoj

oblasti treba da budu razvijeni u okviru novog

CPF.

Dostignuto: Formirana je vodeća agencija

u okviru novog Zakona o bezbednosti u

saobraćaju; a Nacionalna strategija

bezbednosti saobraćaja na putevima,

model troškova bezbednosti na putevima i

projektni zadatak za bazu podataka o

saobraćajnim nesrećama su pripremljene.

Završena dva pilot projekta bezbednosti u

saobraćaju na putevima.

Navodnjavanje

Poboljšana otpornost poljoprivrednog sektora

na poplave i unapređeni poljoprivredni

prinosi, kao što je naznačeno kroz:

Pokazatelj: Broj dodatnih sistema za zaštitu od

poplava:

Osnova (2006): 0 novih ili obnovljenih sistema

Cilj (2013): 42 sistema za zaštitu od poplava koji

pokrivaju 550,000 ha i 1.8 miliona ljudi duž

obala Dunava, Save, Tise i Tamiša

Delimično dostignuto: Aktivnosti na

obnovi infrastrukture za kontrolisanje

poplava i drenažu završeno na 44 sistema

koji pokrivaju 440,000 hektara širom

zemlje, pružanje unapređenog nivoa zaštite

za oko 1.1 miliona ljudi. Ciljani broj

sistema za kontrolisanje poplava i

navodnjavanje je smanjen zbog kasnog

usvajanja Zakona o vodama. Nedavne

poplave su pokazale da još uvek nedostaje

popunjavanje kritičnog jaza.

Implementacija: FY06 Projekat

navodnjavanja i drenaže (P087964)

Investicije IFC u nedovoljno

obuhvaćenim segmentima privrede:

MSP, agribiznis, energetska

efikasnost i obnovljiva energija,

opštie i ruralna područja.

Zavisnost projektnih komponenti od

usvajanja određenih zakona predstavlja

značajan vremenski rizik. Formulacija

ili izmena zakona su politički procesi

gde Banka samo ograničeno može da

utiče i ovim procesom najviše upravlja

lokalna politika. Ovo je tačno čak i u

slučajevima kada vlada prepozna

potrebnu za zakonodavnim izmenama,

ali se reformama mogu protiviti brojne

interesne grupe koje se oslanjaju na

status quo kako bi održale svoj

ekonomski položaj.

Složenost uključivanja više aktera u

zemljama u kojima nema konsenzusa

oko srednjoročnog razvoja, i sa

nejasnim razdvajanjem dužnosti i

odgovornosti, predstavlja značajan rizik

Unapređeni kapaciteti za povećane prinose u

poljoprivredi

Osnova (2006): Prinos pšenice 3.5 tone/ha,

prinos kukuruza 2.2 tone/ha

Cilj (2013): 20% povećanje prosečnih prinosa

Dostignuto: Intervencije u okviru projekte

usmerene ka unapređenju navodnjavanja i

drenaže doprinele su povećanju

proizvodnje useva od oko 25%, uzimajući

u obzir ukupni efekat povećanih prinosa i

smanjenih troškova, konvertovanih u nivo

povećanja prinosa.

78

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

za implementaciju. Nedostatak

zajedničke vizije o sektorskim

reformama posebno kada je reč o

institucionalnim nadležnostima i

organizacionoj strukturi vode do

značajnog organizovanog otpora prema

promenama.

Jedinica za implementaciju projekta

koja imam značajnu moć u donošenju

odluka pomaže u realizaciji projekta

kada je nadležno ministarstvo suočeno

sa stalnim promenama rukovodstva.

Međutim, iako relativno uspešan

projekat može biti sproveden, opšti

uticaj na institucionalni sistem ostaje

ograničen.

Reforma državnih preduzeća

Unapređenje modela korporativnog

upravljanja za državna preduzeća, kroz

uvođenje pravila za imenovanje rukovodstva,

povećanje odgovornosti i transparentnosti

njihovog učinka, a to treba da implementira

posvećena jedinica popunjena odgovarajućim

resursima u okviru vlade zadužena za portfelj

državnih preduzeća

Dostignuto: Narodna skupština usvojila

novi Zakon o javnim preduzećima,

uvodeći objektivna pravila za imenovanje,

unapređujući upravljačke strukture i

povećavajući transparentnost kroz različite

poboljšane zahteve za izveštavanje.

Kreditiranje: Zajam za razvojne

politike za reformu državnih

preduzeća (SOE DPL)

IFC: privatizacija u bankarskom

sektoru i sektoru osiguranja;

IFC: JPP u infrastrukturi;

Podrška infrastrukturnim projektima

na nivou lokalnih samouprava;

Investicije IFC: (i) kratkoročno

finansiranje i trgovinski proizvodi;

(ii) mezzanine investicije i

investicije u kapital; (iii) podrška u

finansiranju MSP kroz finansijske

posrednike.

AAA: FY12 Ekonomski

memorandum za zemlju;

AAA. Pregled finansija i rashoda u

lokalnim samoupravama, 2013,

(P145374)

Savetodavne usluge IFC:

investiciona klima; korporativno

upravljanje.

Zakonodavne reforme često

predstavljaju “jednostavan deo” reformi,

dok pravi izazovi leže u implementaciji.

Kada su suočeni sa poteškoćama u

implementaciji, često je prva reakcija

vlasti da se upuste u zakonodavne

promene, umesto da reše postojeće

slabosti u institucijama i procedurama

koje bi trebalo da sprovedu reforme.

Prilikom definisanja operacija u okviru

novog CPF, najviše pažnje je potrebno

posvetiti izboru instrumenata i

razvijanju programa koji će olakšati

implementaciju.

Potencijalni socijalni uticaj reforme državnih

preduzeća će se kontrolisati kroz isplatu

opredeljenih sredstava za viškove radnika:

Osnovan: RSD 0 u budžetu za 2013. god

Cilj: Ukupna opredeljena sredstva u budžetu za

2014. god iznose 2.8 milijarde RSD, a u budžetu

za 2015. god 16 milijardi RSD (oko EUR 130

miliona)

Dostignuto: Vlada opredelila dovoljno

sredstava u budžetu za isplatu otpremnima

viškovima radnika. U okviru budžeta za

2014. god, paketi otpremnina su isplaćeni

za oko 4500 radnika. Opredeljena sredstva

u budžetu za 2015. god su dovoljna da se

isplati dodatnih 20,000-25,000 radnika

koji su proglašeni viškom.

79

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

Učinak pravosuđa

Unapređena efikasnost i usluge u pravosuđu

kroz podršku vladinom programu za reformu

sektora pravosuđa i procesu pristupanja

Srbije EU, što se meri kroz:

Napredak u pregovorima u okviru poglavlja 23 i

24 pristupne agende EU.

Uglavnom dostignuto: Izveštaj EK o

napretku za 2014. god navodi “neki

napredak” u pravosuđu. Funkcionalna

analiza pravosuđa u Srbiji predstavlja

osnovu za Akcioni plan za otvaranje

pregovora u okviru poglavlja 23,

obuhvatajući takođe i pitanja koja će biti

otvorena u okviru poglavlja 24.

Uz podršku Višedonatorskog

povereničnog fonda za podršku sektoru

pravosuđa u Srbiji (MDTF-JSS), Svetska

banka je završila Funkcionalnu analizu

pravosuđa u Srbiji u julu 2014. godine,

koja je poslužila kao ključni analitički

input za vladin Akcioni plan za otvaranje

pregovora u okviru poglavlja 23. Srpsko

pravosuđe je finaliziralo ovaj Akcioni plan

koji trenutno pregleda Komisija EU.

Akcioni plan će biti korišćen kao osnova

za prioritizaciju aktivnosti navedenih u

Nacionalnoj strategiji za reformu

pravosuđa 2013-2018

Na osnovu Funkcionalne analize, i u

koordinaciji sa nacionalnim akterima i

razvojnim partnerima u okviru MDTF-

JSS, SB će iskoristiti MDTF kako bi dalje

pomogla u procesu pristupanja EU i

podržala implementaciju Nacionalne

TF: FY11 Podrška sektoru

pravosuđa

TF: FY12-16 Podrška sektoru

pravosuđa (MDTF)

AAA: FY11-14 Upravljanje javnim

finansijama na zapadnom Balkanu

& projekti podržani kroz

poverenički fond

AAA: FY11-14 Programatska

tehnička pomoć finansijskom

sektoru na zapadnom Balkanu

Obezbediti lokalno vlasništvo. Nije

jasno ko je vođa u reformskom procesu.

Vođstvo u srpskom pravosuđu je

podeljeno između nekoliko institucija.

Da bi se dostigle značajne i održive

promene, važno je da svi akteri budu

konsultovani u identifikovanju

reformskih prioriteta i uključeni u

dizajniranje i implementaciju

reformskih aktivnosti. SB je pružila

pomoć koju veoma cene lokalni akteri i

partneri Banke. MDTF će nastaviti da

pruža podršku Srbiji u procesu

pristupanja EU.

Promena prakse poslovanja. Nakon

početne faze, gde je fokus bio usmeren

ka obezeđivanju nezavisnosti, sada se

fokusiramo na efikasnost i kvalitet

usluga koje pruža pravosudni sistem.

Prethodni pokušaji da se reše ovi

problemi kroz zapošljavanje više ljudi

nisu doveli do željenih rezultata, a čak

su i pogoršali problem. Najbolji način

da se ova pitanja reše jeste da se

pregledaju postojeće prakse poslovanja

u sudovima i tužilaštvima i da se te

prakse promene na takav način da

doprinesu efikasnosti i kvalitetu

pravosudnih usluga. To će zahtevati da

80

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

strategije za reformu pravosuđa 2013-

2018. rukovodstvo promeni percepciju o

problemu, kao i da međunarodni

partneri budu snažnije uključeni u

proces.

Upravljanje javnim finansijama

Postoji pravni okvir za jačanje

transparentnosti korporativnog finansijskog

izveštavanja u skladu sa standardima EU.

Dostignuto: Dva zakona, Zakon o

računovodstvu i Zakon o reviziji, su

usvojena u julu 2013. god, označavajući

tako vidljiv napredak u približavanju

zakonodavnog i institucionalnog okruženja

pravnoj tekovini EU. Međutim, stvarne

prakse u računovodstvu i reviziji zaostaju

za reformama u pravnom okviru, a

nedavne promene u pravnoj tekovini EU

će zahtevati dodatno usklađivanje srpskih

zakona koji regulišu finansijsko

izveštavanje.

AAA: Redovni ekonomski izveštaji

AAA: FY12 Regionalni REPARIS

Kreiranje odgovarajućeg zakonodavnog

i institucionalnog okvira je tek prvi

korak u jačanju upravljanja javnim

finansijama, dok sprovođenje zakona i

dostizanje razvojnih rezultata u praksi i

dalje predstavlja izazov u reformskom

procesu.

Održiva reforma korporativnog

finansijskog izveštavanja zahteva

višeslojne napore uključujući

unapređenja u obrazovanju i

profesionalnoj obuci; unapređenje

regulatornog okvira; i jačanje

profesionalnih tela. Od ključnog je

značaja obezbeđivanje inputa i podrške

od aktera u korporativnom finansijskom

izveštavanju kako bi se podržao ovaj

kompleksan napor.

81

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

Osiguranje od rizika u slučaju elementarnih nepogoda

Monetarni uticja poplava je smanjen kroz

pružanje usluga osiguranja od rizika u

slučaju elementarnih nepogoda, kao što je

naznačeno kroz:

Pokazatelj: Povećanje ukupnog pokrića

kompanija i pojedinaca kroz angažovanje Europa

Re.

Osnova: 2%

Cilj: 15%

Delimično dostignuto: Izmene Zakona o

osiguranju koje su omogućile angažovanje

Europe Re u Srbiji, usvojene su tek na

kraju decembra 2013. god. Finansijski

proizvodi Europa Re su predstavljeni.

Prodaja osiguranja za zaštitu od rizika od

poplava otpočela je na kraju septembra

2014. god, nakon katastrofalnih poplava.

Mada je program siguranja rizika u slučaju

elementarnih nepogoda za jugoistočnu

Evropu (SEE CRIF) učinio proizvode

osiguranja od poplava i zemljotresa

dostupnim za domaćinstva i MSP,

promene u vladinim politikama su

neophodne kako bi se povećala potražnja

za proizvodima osiguranja.

Implementacija: Projekat osiguranja

od rizika u slučaju elementarnih

nepogoda u jugoistočnoj Evropi

(SEE CRIF) (P110910)

Politička podrška je nedovoljna kako bi

se osigurale aktivnosti. Definicija

pokazatelja za buduće projekte treba da

uzme u obzir ovu poteškoću.

Kampanje informisanja javnosti mogu

da budu korisne u građenju podrške i u

povećanju pokrivenosti osiguranjem od

rizika.

Uprkos uspešnom završetku tehničke

pomoći i sklapanju sporazuma o

poslovnom partnerstvu sa lokalnim

osiguravajućim kompanijama koje će

distribuirati proizvode osiguranja,

Europa Re verovatno neće dostići

početno definisane ciljeve prodaje do

kraja 2014. god zbog kašnjenja u

primeni izmena Zakona o osiguranju i

nemogućnosti da pruži pravovremeno

odobrenje za proizvode osiguranja

razvijene u okviru programa SEE CRIF.

Inovacioni kapacitet

Uspostavljen institucionalni kapacitet kako bi

se stimulisale inovativne aktivnosti u sektoru

preduzeća, kao što je naznačeno kroz:

Pokazatelj 1. Fond za inovacionu delatnost

Srbije je sakupio dodatna sredstva za podršku

inovacijama:

Osnova 2011: €0

Cilj 2014: €20 miliona

Pokazatelj 2. Start-ap kompanije se finansiraju, a

kompanije korisnice sredstava su pokrenule nove

proizvode i procese.

Osnova (2011): 0 start-ap kompanija finansirano

i nema novih proizvoda

Dostignuto: Formiran i potpuno

operativan Fond za inovacionu delatnost

uspešno je razvio pilot finansijske

instrumente koji su doveli do finansiranja

start-ap kompanija i preduzeća.

Ukupna sredstva iskorišćena do sada: €35

miliona.

64 start-ap kompanije su finansirane, a

predstavljeno je 10 novih proizvoda.

Novo finansiranje: FY12 Fond za

inovacionu delatnost Srbije

(P126229);

AAA: FY11-14 TA za zapadni

Balkan u oblasti obrazovanja,

istraživanja i razvoja/inovacija (TF);

AAA: FY13Studija o zapošljavanju i

inovacijama na zapadnom Balkanu

(TF);

FY 12-FY 15 Inovacije (TF)

Ključni partneri: Delegacija EU

Institucija izgrađena od temelja sa

snažnim kapacitetima zasnovana na

dobrim međunarodnim praksama:

Izrael, Finska

Čvrsta upravljačka struktura uz

međunarodno kritičko razmatranje +

nezavisna Ekspertska komisija

Vidljivi rezultati u izgradnji

preduzetničkog ekosistema + start-ap

kompanija sa novom intelektualnom

svojinom, proizvodima na tržištu i

prihodima, povećanim investicijama + ~

600 otvorenih/održanih znalačkih radnih

mesta

82

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

Cilj (2014): 10 start-ap kompanija finansirano i

8 novih proizvoda i procesa Vlasništvo na nivou ministarstva je

ključno za sprovođenje reoformi,

pojedinačni projekti u istraživačkim

institutima zahtevaju posebnu pažnju

kako bi transakcije komercijalizacije

postale realnost

Jačanje bankarskog sektora

Unapređeni finansijski i institucionalni

kapaciteti u sistemu osiguranja depozita, kao

što je naznačeno kroz:

Pokazatelj 1: Kumulativni priliv u Fond za

osiguranje depozita

Osnova: NA

Cilj: US$150 miliona

Pokazatelj 2: Agencija za osiguranje depozita

sprovodi svoje zakonski određene tehničke

funkcije u bilo kojim budućim problemima u

bankarskom sektoru u kojima se koriste sredstva

Fonda za osiguranje depozita

Osnova: Ne

Cilj: Da

Dostignuto.

Priliv u Fond za osiguranje depozita je

premašio US$150 miliona.

Nedavno rešavanje je sprovedeno na

odgovarajući način i dostignut je cilj.

Novo kreditiranje: Jačanje

osiguranja depozita Investiciono

projektno finansiranje (IPF) (FY14)

TA: Centar za savetodavne usluge

u finansijskom sektoru (FINSAC)

IFC: Podrška u privatizaciji dve

državne banke (Čačanska banka i

Komercijalna banka)

Ključni partneri: EBRD i MMF

Finansiranje na osnovu rezultata može

biti delotvoran instrument za jačanje

institucije u periodu od nekoliko godina

kroz postizanje pokazatelja vezanih za

povlačenje sredstava (DLIs).

Veliki deo našeg angažovanje u

prošlosti (kroz kreditiranje i tehničku

pomoć) je bio fokusiran na

stabilizovanje finansijskog sektora, a

Banka sada treba više da se fokusira na

mere politika koje će stimulisati kreditni

rast i doprineti finansijskom sektoru radi

ukupnog rasta u zemlji.

Stub II – Unapređena efikasnost i ishodi u socijalnoj potrošnji

Nacionalni prioriteti

Jačanje fiskalnog učinka

Informisanije i efektivnije donošenje politika radi smanjenja siromaštva i povećane socijalne inkluzije

Pitanja i prepreke

Potrošnja u zdravstvu je neefikasna

Program reforme penzija ostaje nedovršena

Javni sektor je prevelik; potrebno reformisati finansijske potrebe na osnovu inputa.

Potrebna potpunija procena podataka o siromaštvu

Pitanja rodne ravnopravnosti je potrebno bolje usmeriti

Potrošnja u zdravstvu

83

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

Unapređena odgovornost i kvlaitet javne

potrošnje u zdravstvu, kao što je naznačeno

kroz:

Pokazatelj 1: Procenat Domova zdravlja (DZ)

koji su usvojili kliničke puteve

Osnova: 0% DZ usvojilo kliničke puteve

Cilj: 25%

Pokazatelj 2: DZ koriste potpuno operativnu

platformu sistema za upravljanje informacijama

u zdravstvu (HMIS).

Osnova (2008): 0%

Cilj (2014): 85%

Dostignuto: Odgovornost i kvalitet:

39.62% DZ usvojilo klinične puteve, a

95.7 procenata DZ koriste potpuno

operativnu platformu sistema za

upravljanje informacijama u zdravstvu

(HMIS).

Implementacija: FY08 Projekat

pružanja unapređenih usluga na

lokalnom nivou (DILS) (P096823)

AAA: Obrazovanje TA, Faza 2

(P118286)

IFC: Investicije i savetodavne

usluge u JPP u zdravstvu.

Nove operacije: Drugi projekat

razvoja zdravstva Srbije: Očekuje

se promena rezultata iz prve godine

do kraja CPS.

Zbog relativno čestih promena vlade

koje dovode do nedoslednosti u

strategiji i prioritetima, potrebno je

uložiti napore kako bi reforme bile

postepene i podeljene u manje, logične

korake koji će dovesti do rezultata i za

koje će biti lakše da se osigura

posvećenost vlade. Te manje oblasti

zatim, kada budu potpuno razvijene,

mogu da stvore racionalan kompletan

sistem.

MZ je u određenoj meri nevoljno da reši

pitanje neefikasnosti, posebno kada je

reč o konsolidaciji radne snage ili

povećanju obima plaćanja po učinku,

uglavnom zbog uticaja ovih promena na

politički kapital, uticaja na medije i

javnost (koji je neretko izokrenut), ali

ponekad iz zbog socijalnih razloga. MZ

i vlada bi mogli da iskoriste pomoć u

formulisanju i slanju odgovarajuće

poruke koju bi javnost dobro razumela i

prihvatila (Primeri: (i) za pružaoce

zdravstvenih usluga – oni koji imaju

bolji učinak i bolje rezultate treba da

budu nagrađeni, umesto da “plate budu

smanjene svima”; (ii) za javnost – želite

da se vaš novac od zdravstvenog

osiguranja troši za pružanje bolje nege,

tačnije – da ima više lekara, medicinskih

sestara, bolje i modernije opreme i

savremene dijagnostike umesto da se

novac troši na mehaničare,

vodoinstalatere, računovođe, itd.). Do

sada vlada nije bila uspešna u

prenošenju ovih poruka, pa možda taj

problem treba da bude rešen.

Rešene potrebe osetljivih grupa uz pomoć

obučenog medicinskog osoblja i saradnika,

kao što je naznačeno kroz:

Pokazatelj: Broj vakcinisane romske dece kroz

program zdravstvenih posrednika za Rome:

Osnova (2008): 0

Cilj (2014): 18,795

Dostignuto: Skoro 500 medicinskog

osoblja i saradnika je obučeno kako bi

prepoznali potrebe osetljivih grupa; 15

zdravstvenih medijatora za romsku decu je

finansirano iz sredstava zajma što je

dovelo do rezultata od 19,818 vakcinisane

dece, više od 2,500 registrovanih kod

lekara primarne zdravstvene zaštite, 600

trudnica i porodilja prolaze zdravstvene

preglede, a više od 1,200 žena imaju

odabranog ginekologa. Tokom 2012. god,

vlada je institucionalizovana zdravstvene

posrednike (medijatore) za Rome kroz

finansiranje njihovih plata iz republičkog

budžeta. Prema podacima koje MZ

prikuplja o zdravstvenim medijatorima za

Rome, oko 41,559 dece uzrasta od 0-15

godina u 60 opština je pokriveno

programom. Cilj predstavlja 45% ovog

ukupnog broja.

Finansiranje usluga za osobe sa invaliditetom

84

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

Inovativne usluge za osobe sa invaliditetom su

razijene, pilotirane i proširene na nivou cele

zemlje, kao što je navedeno kroz:

Pokazatelj: Usluge tumača znakovnog jezika za

gluve i usluge pratnje za slepe i ljude sa

oštećenim vidom su dostupne

Osnova: Nije dostupno

Cilj: Dostupno širom zemlje

Dostignuto: Interne operativne procedure

za Fonda za osobe sa invaliditetom

Ministarstva za rad, zapošljavanje i

socijalnu zaštitu su reformisane kako bi se

omogućilo finansiranje projekata

orijentisanih ka rezultatima. Inovativne

usluge su razvijene, pilotirane i proširene

na teritoriji cele zemlje (usluge tumačenja

znakovnog jezika za gluve i usluge pratnje

za slepe i ljude sa oštećenih vidom)

Implementacija: FY08 Projekat

pružanja unapređenih usluga na

lokalnom nivou (DILS) (P096823)

Penzijska administracija

Delotvornost penzijske administracije je

unapređena, kao što je naznačeno kroz:

Pokazatelj: Smanjenje administrativnih

troškova/potrošnje na penzije

Osnova (2005): 2.2%

Cilj: 1.5%

Dostignuto: Postignuta unapređenja u

efektivnosti administracije kroz

administrativne troškove/rashode za

penzije. Dostignut revidirani cilj od 1.5%.

Originalna polazna osnova iz 2005. god je

revidirana sa 4% na 2.2% (u 2005.).

Implementacija: FY08 Projekat

pružanja unapređenih usluga na

lokalnom nivou (DILS) (P096823)

Implementacija: FY05 Projekat

konsolidacije naplate i reforme

penzijske administracije (P090418)

Serija PEDPL (P108759 i P120399)

Urpkos činjenici da su sprovedene neke

reforme, stvarni rezultati potrošnje

možda nisu vidljivi dugoročno, jer

penzijske reforme obično imaju ogričen

kratkorični uticaj.

Kako bi se uklonile prepreke

administrativnih troškova i postigli

efikasniji poslovni procesi, potrebno je

da se centralni registar koristi tako da

bude funkcionalan i delotvoran za

socijalne sektore, poreske vlasti i

poslodavce koji registruju svoje

zaposlene.

Unapređena dugoročna održivost,

adekvatnost i transparentnost penzijskog

sistema, kao što je naznačeno kroz:

Pokazatelj: Odnos ukupnih rashoda za penzije

prema BDP

Osnova (2005): 13.4%

Cilj: 12%

Nije dostignuto: Potrošnja na plate i

penzije se povećala, iako su primenjene

formule indeksiranja. Potrošnja na penzije

je povećana na 13.8 procenata BDP u

2013. god (u poređenju sa 12.4 procenata

BDP u 2008. god). Potrošnja na plate u

javnom sektoru takođe beleži povećanje –

11.2 procenata BDP 2013. god u

poređenju sa 11 procenata 2008.

Primarni instrument za podršku Banke u

ovoj oblasti je bila serija PEDPL, od kojih

je trećina otkazana. U slučaju penzija,

pošto je BDP zabeležio pad nakon

ekonomske krize, to je otežalo smanjenje

85

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

udela penzija kao procenta u BDP uprkos

pozitivnim promenama u indeksaciji.

Ostala socijalna potrošnja

Bolje informisano donošenje odluka o javnoj

potrošnji, kao što je naznačeno kroz:

Pokazatelj: Fiskalni savet uspostavljen i

operativan

Osnova: Fiskalni savet nije operativan

Cilj: Operativan Fiskalni savet, a Državna

revizorska institucija sprovela eksternu reviziju

završnih računa za RS i najmanje 10 drugih

eksternih revizija.

Uglavnom dosignuto: Fiskalni savet je

sada formiran i operativan. Državna

revizorska institucija (DRI) vrši reviziju

završnih računa RS neprestano od 2008.

god. DRI je povećala svoje kapacitete i

broj godišnjih revizija tokom poslednjeg

perioda CPS. Najnoviji podaci vezani za

finansijske izveštaje iz 2012. god, za koje

je DRI izdala više od 60 revizorskih

izveštaja, uključujući one o završnim

računima RS, samostalne finansijske

izveštaje različitih ministarstava, lokalnih

samouprava, državnih preduzeća, Narodne

banke Srbije, itd.

Serija PEDPL (P108759 i P120399)

Implementacija: FY08 Projekat

pružanja unapređenih usluga na

lokalnom nivou (P096823)

Mada je postignut određeni napredak u

oblasti socijalne inkluzije kroz

definisanje strategija, planova i politika

za rešavanje pitanja inkluzije osetljivih

grupa, delotvornost ovih politika varira.

Još uvek postoje različite grupe, kao što

su nacionalne manjine, osobe sa

invaliditetom i raseljena lica koja se

suočavaju sa izazovima u dobijanju

socijalnih usluga. Na nacionalnom i

lokalnom nivou još uvek postoji potreba

za pružanjem tehničke pomoći i

izgradnjom kapaciteta. Ova pomoć treba

da se fokusira na dizajniranje,

promociju i sprovođenje inkluzivnih

politika, programa i projekata. Takođe

je važno uspostaviti mehanizme za

nadzor koji mogu da pruže

pravovremene i dosledne informacije o

napretku i uticaju inkluzivnih politika i

programa.

Testirane centralne i lokalne formule

finansiranja per capita u sektoru obrazovanja

(Ministarstvo prosvete i nauke)

Osnova: Nema formula za finansiranje

Cilj: Testirane i sprovedene formule.

Delimično dostignuto. Centralne i lokalne

formule finansiranja per capita su

pilotirane u 15 opština

Analiza i monitoring siromaštva

86

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

Analiza i monitoring siromaštva više

usklađeni sa metodologijom EU, kao što je

navedeno kroz:

Pokazatelj: Završetak i objavljivanje SILK

ankete (Anketa o prihodima i uslovima života).

Osnova: Nisu objavljeni rezultati SILK ankete

Cilj: Objavljeni.

Dostignuto: Završena SILK anketa 2013.

god, a Republički zavod za statistiku je

objavio prve rezultate u obaveštenju za

štamu u decembru 2013. god; završen

izveštaj Banke o proceni kvaliteta SILK

ankete 2013; završeno prikupljanje

podataka za SILK 2014. Završena

inicijalna analiza siromaštva uz korišćenje

SILK 2013. (profili siromašnih i različiti

delovi distribucije prihoda, vezani suza

siromaštvo, zapošljavanje i vrstu prhoda,

pristup osnovnim uslugama).

AAA: Programatska procena siromaštva na

zapadnom Balkanu

Pametne zaštitne mreže i aktivacija

na zapadnom Balkanu

FY12-13 Anketa o prihodima i

uslovima života (SILK) (TF)

FY13-15 Analiza uticaja javnih

politika na siromaštvo i društvo

FY12-13 Regionalni monitoring i

evaluacija (TF)

Programatski monitoring rodne

ravnopravnosti na zapadnom

Balkanu

Zapošljavanje na zapadnom Balkanu

TA

Kvalitet i dostupnost podataka su

ključni za monitoring i analizu

siromaštva i zajedničkog prosperiteta.

Prikupljanje podataka i merenje

siromaštva u Srbiji, posebno na osnovu

novih istraživačkih instrumenata i novih

metodologija, suočeno je sa značajnim

izazovima (npr. veličina uzorka,

kontrola kvaliteta terenskog rada,

uporedivost tokom vremena) i moglo bi

imati koristi od učenja širom zemlje.

Dakle, kontinuirano partnerstvo sa

vladom, uključujući Republički zavod

za statistiku i Jedinicu za socijalnu

inkluziju i smanjenje siromaštva, će biti

važno.

Podrška politikama i analizi zajedničkog

prosperiteta povezanoj sa drugim

sektorima će informisati politika, ali će i

uspostaviti analitičke temelje potrebne

za narednu Sistematsku dijagnostičku

procenu i CPF. Na primer, tokom

trenutnog ciklusa CPS, rad na Analizi

uticaja javnih politika na siromaštvo i

društvo i simulacija katastrofalnih

uticaja na siromaštvo su bili

informativni za rad drugih sektora i

mogli bi biti prošireni.

Ekološka održivost

Nacionalni prioriteti

Rešavanje hitnih pitanja ekološkog nasleđa nastalih kao posledica restukturiranja rudarskog sektora u regionu Bora.

Povećanje energetske efikasnosti

Pitanja i prepreke

Stari, zagađujući kompleks za eksploataciju bakra je izuzetno štetan za životnu sredinu, sa nasleđem koje i dalje ugrožava čitav taj region.

Srbija je zemalja sa najnižim stepenom energetske efikasnosti u regionu Evrope i centralne Azije.

87

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

Ekološkog stanje Borskog regiona

Rešena hitna pitanja ekološkog nasleđa, kao

što je naznačeno kroz:

Pokazatelj: Smanjenje ekoloških rizika vezanih

za loše stanje i rizik od mogućeg propadanja

kolektora Veliki Krivelj

Osnova: kolektor pod rizikom od propadanja

Cilj: Radovi su završeni, a kolektor je zamenjen

Nije dostignuo: Završen projekat za novi

kolektor. Ugovor za građevinske radove je

dodeljen u januaru 2013. god. Sredinom

2013. godine, datum završetka Projekta

regionalnog razvoja Bora je produžen do

septembra 2015. godine. Prilikom

odobravanja produžetka, Banka i vlasti su

se dogovorili da će obim aktivnosti

projekta biti značajno smanjene,

uključujući: (1) otkazivanje aktivnosti na

remedijaciji, osim onih koje su vezane za

izgradnju obilaznice za kolektor Veliki

Krivelj; i (2) stopiranje aktivnosti vezanih

za socio-ekonomsku komponentu.

Međutim, nakon se nastavilo sa

kašnjenjem aktivnosti, sredstva zajma su

otkazana na zahtev Vlade Srbije u februaru

2015. god.

Implementacija: FY08 Projekat

regionalnog razvoja Bora (P092999)

Složeni projekti sa više aktera i

nejasnim definisanjem odgovornosti

dovode do izuzetno velikih izazova u

procesu implementacije.

Implementacija projekta trpi probleme

bez snažnog projektnog vođstva u

vremenu čestih političkih promena, bez

obzira na tehničke rezultate.

Energetska efikasnost

Unapređena energetska efikasnost u javnim

zgradama radi smanjenja računa za grejanje i

unapređenja zdravlja i okruženja za

korisnike.

Pokazatelj 1: Niži računi za grejanje u javnim

zgradama:

Osnova: Nema ušteda

Cilj: uštede u iznosu od US$2.5 miliona godišnje

Pokazatelj 2: Ciljevi emisije dostignuti u četiri

kategorije (SO2, NOx, pepeo i CO2):

Osnova: 0 ispunjenih ciljeva emisije

Cilj:

Dostignuto

Dostignuto: Uštede od sanacije

energetskog sistema su iznosile oko

US$2.5 miliona godišnje. Godišnja

potrošnja energije u javnim zgradama

(škole i bolnice) je smanjena za 60% u

proseku.

Dostignuto: Projekat je dostigao ciljeve u

smanjenju emisije u sve četiri kategorije

(SO2, NOx, pepeo i CO2).

Na projektnim lokacijama, nema emisije

sumpor dioksida; nema emisije čestica

pepela, čađi i drugih čvrstih čestica;

značajno smanjena emisija azotnog oksida

(ukupno oko 90% ispunjenja).

Implementacija: FY04 Završen

Projekat Energetske efikasnosti, u

aprilu 2013. god (P075343)

IFC: Projekti savetodavnih i

finansijskih usluga u sektoru

energetske efikasnosti i obnovljive

energije

Kada se krene dalje od pilot pokaznih

projekata ka obimnijim programima

energetske efikasnosti, potrebno je

unapred razmotriti tranzicionu strategiju

koja bi trebalo da reši pitanja održivosti

i repliciranja. Obezbeđivanje učešća i

povećanje interesovanja krajnjih

korisnika i lokalnih samouprava

predstavlja važan element u ovoj

tranziciji;

Ključno je da da aranžmani za

implementaciju projekta budu u

potpunosti integrisani u državnu

administraciju radi izgradnje kapaciteta.

Posebnu pažnju treba posvetiti tokom

implementacije kako bi se obezbedio da

pojedinačni i organizacioni kapaciteti

izgrađeni tokom implementacije ne

88

Ishodi/Klasteri ishoda, pokazatelji ishoda

i prekretnice CPS Rezime statusa i evaluacije

Kreditne i nefinansijske

aktivnosti koje su doprinele

ishodu

Lekcije i sugestije za novu CPS

budu izgubljeni nakon završetka

projekta.

Rezime rezultata

Rezultati Broj Dostignuto Skoro

dostignuto

Delimično

dostignuto

Nije dostignuto

Stub 1: Ishodi 12 8 2 2 0

Stub 2: Ishodi 8 5 1 1 1

Ekološka održivost: Ishodi 2 1 0 0 1

UKUPNO CPS: Ishodi 22 14 (63%) 3 (14%) 3 (14%) 2 (9%)

89

CPSCLR Prilog 2

Tabela 2: Planirani program kreditiranja i stvarni rezultati (2012-2015)

Planovi CPS (FY2012 – 2015) Status

FY Projekat US$(M) Projekat US$(M)

IBRD IBRD

2012 Javni rashodi - Operacija za

razvojne politike (DPO)

100

Ukupno za stavku 100

2013 Privatni/Finansijski sektor (PFDPO)

1

100

Rehabilitacija puteva i unapređenje

bezbednosti

100 Rehabilitacija puteva i unapređenje

bezbednosti

100

Sektor zdravstva 40

Ukupno za stavku 240 100

2014 PFDPO 2 Unapređenja u sektoru zdravstva 40

Energetska efikasnost Jačanje Agencije za osiguranje depozita 200

Investicione operacije (biće

potvrđeno)*

Ukupno za stavku 240

2015 PFDPO 3 Zajam za hitnu sanaciju posledica od

poplava

300

Investicione operacije (biće

potvrđeno)*

Projekat upravljanja svojinom 44

Prvi zajam za razvojne politike (DPL 1) za

reformu javnih preduzeća

100

Ukupno za stavku 444

Ukupan iznos kreditiranja FY12-15 340 Ukupan iznos kreditiranja FY12-15 784

*Mogući projekti uključuju Katastar, projekat veština i projekat u poljoprivredi

90

Tabela 2a: Investiciono kreditiranje i budžetska podrška

CPS FY 2012 – 2015 Planirano US$(M) Status US$(M)

Novo investiciono kreditiranje 140 684

Zajmovi za razvojne politike 200 100

Ukupan iznos kreditiranja 340 784

Tabela 3: Planirane nefinansijske usluge i stvarni rezultati (2011-2014)

PLANOVI Strategije za pomoć zemlji (CAS) (novembar 2011. god) STATUS

2012 Ekonomski memorandum za zemlju Završen u FY12

Inovacije (TF) Aktivan FY12-16

Podrška sektoru pravosuđa (Višedonatorski poverenički fond) Aktivan FY12-16

Pregled javnih finansija na nivou lokalnih samouprava Završen u FY13

Energetska strategija Otkazan

Obrazovanje TA Završen u FY12

Anketa o prihodima i životnom standardu (Poverenički fond) Aktivan FY14-15

Analiza uticaja javnih politika na siromaštvo i društvo Aktivan FY 13- 15

Zapadni Balkan REPARIS Aktivan FY12-17

Tehnička pomoć za zapadni Balkan Nauka, istraživanja i razvoj i

inovacije [preimenovano: Regionalna istraživačka i razvojna strategija za

inovacije na zapadnom Balkanu] TA

Završen u FY12-14

Programski razvoj finansijskog sektora na zapadnom Balkanu Završen u FY12-14

Regionalni monitoring i evaluacija (Poverenički fond) [preimenovano:

Razvoj kapaciteta za monitoring i evaluaciju za zapadni Balkan i Tursku]

Završen u FY14

Regionalne pametne sigurnosne mreže Završen u FY13-14

Programatski monitoring rodne ravnopravnosti na zapadnom Balkanu Aktivan FY13-15

Programatska procena siromaštva na zapadnom Balkanu Aktivan FY13-15

Promocija zapošljavanja kroz razvoj veština TA Otkazan (Srbija učestvuje u Programskoj

tehničkoj pomoći na temu izazova u

zapošljavanju na zapadnom Balkanu)

Upravljanje javnim finansijama na zapadnom Balkanu/PEFA

(Poverenički fond)

Otkazan

91

Analitičke i savetodavne usluge u zdravstvenom sektoru u regionu

zapadnog Balkana

Aktivan FY13-16

PLANOVI IZ IZVEŠTAJA O NAPRETKU (avgust 2014) STATUS

2014 Drugi Pregled javnih finansija na nivou lokalnih samouprava Završen u FY14

Upravljanje svojinom u Srbiji TA Završen u FY14

Upravljanje državnim dugom i rizicima u Srbiji TA Aktivan FY11-FY17

Upravljanje dugom u Beogradu TA Završen u FY14

Podrška reformama politika u sektoru železnica (Ekonomske i sektorske

analize) FY15

Fiducijarna procena za zemlju Otkazan

Makro modeliranje TA Završen u FY14

Sektorski dijalog u poljoprivredi TA FY15

Inkluzivno obrazovanje u Srbiji FY15

PLANOVI IZ IZVEŠTAJA O NAPRETKU (avgust 2014) – Regionalne

analitičke i savetodavne usluge (AAA) za zapadni Balkan

STATUS

Ravnopravnost Roma Završen u FY14

Izazovi u zapošljavanju na zapadnom Balkanu Aktivan FY13-FY16

92

CPSCLR Prilog 3

NAPREDAK KA DOSTIZANJU CILJEVA NA NIVOU ZEMLJE

1. CPS je usklađen sa i doprinosi napredovanju ka dominantnom cilju integrisanja zemlje u

EU, kao i tri klastera ciljeva koji tome doprinose, a podeljeni su na deset strateških ciljeva.

2. Tri klastera ciljeva su povećana konkurentnost, efikasno i delotvorno pružanje

socijalnih usluga i ekološka i socijalna održivost. Jedan strateški cilj, fiskalna održivost, je po

prirodi sveobuhvatan cilj. Zbog toga, a imajući u vidu centralno mesto makro-fiskalne održivosti

tokom perioda programa, ovaj element će biti odvojeno razmatran.

Evropske integracije

3. Srbija je postigla značajan napredak ka članstvu u EU u periodu trajanja programa.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, a pregovori

za članstvo u EU su otvoreni 21. januara 2014. godine. Istorijski je brzina napretka Srbije u procesu

pristupanja u velikoj meri zavisila od političkih faktora. Međutim, kako budu napredovali

pregovori o članstvu, tako će i ekonomsko upravljanje i snaga institucija dobijati na značaju.

4. Srbija još uvek ne ispunjava kriterijum ‘funkcionalne tržišne ekonomije’, koji

predstavlja jedan od ključni uporednih kriterijuma za pristupanje EU. Stoga će akcenat na

strukturne ekonomske reforme i konkurentnost ostati centralni element ciljeva Srbije na nivou

zemlje. Institucionalno jačanje, u javnoj administraciji i u pojedinačnim regulatornim agencijama,

će biti dodatni element fokusa, kao i socijalna inkluzija i, posebno, rast prihoda osetljivih grupa.

5. Grupa Svetska banka je pružala savetodavnu i implementacionu podršku Vladi u

ključnim aspektima programa evropskih integracija tokom perioda sprovođenja CPS. Ta

podrška je obuhvatala rad na pitanjima kao što su ekonomsko upravljanje, socijalna inkluzija,

konkurentnost i inovacije, kao i zakonodavna reforma i reforma pravosuđa. Pored toga, Banka je

u oblasti inovacija i transfera tehnologija i zakonodavne i pravosudne reforme dodatno upravljala

projektima finansiranim kroz Pretpristupne fondove (IPA) EU. Posebno kada je reč o

zakonodavnoj reformi i reformi pravosuđa, sprovođenje obimnije funkcionalne analize

pravosudnog sistema i učinka pravosuđa je pomoglo u definisanju objektivne polazne osnove za

pregovarački proces pristupanja EU.

Dostizanje makro-fiskalne održivosti

6. Makro-fiskalna održivost Srbije zabeležila je pogoršanje tokom perioda programa.

Politička neodlučnost i usvajanje politika kako bi se ispunili interesi pojedinačnih grupa u

glasačkom telu u prvim godinama programskog perioda, u kombinaciji sa pat pozicijom u

strukturnim reformama, pogoršali su ionako već tešku fiskalnu situaciju. Dok je veća politička

stabilnost u drugoj polovini programskog perioda zaustavila ekspanzivne politike, stečena prava

93

nije bilo lako ukinuti, što znači da čak i ako se održi status quo nivo duga će nastaviti da raste.

Projektovano je da će dug narasti preko 70 procenata BDP do sredine 2015. godine.

7. Ekspanzivne fiskalne politike u kombinaciji sa slabim ekonomskim oporavkom u

evrozoni imale su negativan uticaj na rast BDP, koji je varirao između skromne kontrakcije (-

2 procenta 2014. i -1.5 procenata 2012.) i umerenog rasta (+2.6 procenata 2013.). Potreban je

mnogo snažniji učinak rasta kako bi se zemlja približila EU, i kako bi se smanjio rastući nivo duga

i povećao nivo prihoda za najsiromašnijih 40 procenata populacije.

8. Vlada je u septembru 2014. godine najavila novi paket mera fiskalne konsolidacije i

strukturnih ekonomskih reformi sa ciljem stabilizacije makro-fiskalne situacije i prestanka

povećanja javnog duga kao procenta BDP-a.

9. Nakon usvajanja ovog paketa su započeti pregovori sa MMF-om o novom stend-baj

aranžmanu iz predostrožnosti, koji su zaključeni u decembru 2014. godine. Odbor MMF-a je

odobrio ovaj program 23. februara 2015. godine. Pored mera za smanjenje rashoda, program

pokriva reformu sektora državnih i društvenih preduzeća, sa akcentom na velika javna preduzeća

i javna transportna preduzeća. To odražava meru u kojoj uspešna fiskalna konsolidacija u Srbiji

zavisi od rešavanja dubokih problema u ovim sektorima.

10. Slab učinak rasta i rastući fiskalni deficit su posebno uticali na najsiromašnijih

četrdeset posto populacije u Srbiji, koji su nesrazmerno trpeli posledice. Mnogi rezultati

postignuti tokom perioda rasta (2001-2008) su izgubljeni nakon 2009. godine, jer su prihodi

najsiromašnijih četrdeset procenata populacije zabeležili mnogo brži pad od prihoda gornjih

šezdeset procenata. Sistematska dijagnostička procena za zemlju naglašava nesrazmerne negativne

uticaje ekonomskog pada na stanovnike ruralnih područja, niskokvalifikovane radnike i

marginalizovane grupe.

11. Makro-fiskalna dinamika je omogućila da Grupa Svetska banka pruži preko

potrebnu budžetsku podršku tokom većeg dela perioda CPS. Nepostojanje kredibilnog

programa konsolidacije, do septembra 2014. godine, nepostojanje MMF-ovog programa i rastući

nivo duga značio je da planirana budžetska podrška nije ispunjena, osim podrške u vidu Zajma za

razvojne politike za reformu državnih preduzeća. Iako su uloženi napori kako bi se podržale neke

sporadične reformske inicijative kroz druge instrumente, na primer u finansijskom sektoru,

mogućnosti za angažovanje kroz kreditiranje su bile ograničene.

Konkurentnost

12. Bez obzira na napore Vlade usmerene ka otklanjanju prepreka, poslovna klima u

Srbiji je i dalje ključna prepreka za povećanje investicija u privatnom sektoru i unapređenje

konkurentnosti. Srbija zauzima 91. mesto od 189 privreda u izveštaju Doing Business za 2015.

godinu, ispod većine zemalja u regionu (Srbija je 22. od 26 zemalja u regionu Evrope i centralne

Azije), i ispod ranga koji bi se mogao očekivati imajući u vidu nivo BDP po glavi stanovnika.

Sveukupno, rangiranje Srbije je pogoršano za 14 mesta u periodu od Doing Business izveštaja za

2014. i 2015. godinu, sa 77. na 91. mesto. Ovakav ishod ukazuje da su druge zemlje odlučnije u

sprovođenju reformi, a Srbija će morati da sprovede značajne reforme ukoliko želi da popravi ili

94

čak zadrži svoju trenutnu poziciju. Srbija se nalazi iza većine svojih suseda, uključujući

Makedoniju (30.), Sloveniju (51.), Crnu Goru (36.), Mađarsku (54.), Bugarsku (38.), Rumuniju

(48.), Hrvatsku (65.) i Albaniju (68.), a jedina zemlja iz regiona koja se nalazi ispod Srbije je Bosna

i Hercegovina (107.). Treba primetiti da je problematičan učinak Srbije uglavnom posledica

izuzetno niske ocene kada je reč o izdavanju građevinskih dozvola i plaćanja poreza, što je posebno

zabrinjavajuće. Unapređenja u poreskoj administraciji su jedan od elemenata u novog programu

sa MMF-om, što bi trebalo da pomogne u napredovanju reformi.

13. Poslednji Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma stavlja

Srbiju na 94. mesto od 144 zemlje. Nepovoljno makro-ekonomsko i poslovno okruženje, uz slabu

zaštitu imovinskih prava i opterećenje državnim propisima ima negativan uticaj na otvaranje novih

biznisa i dnevno funkcionisanje kompanija, kao i na podsticanje dugoročnih investicija uključujući

SDI, koje su od ključnog značaja za stvaranje novih radnih mesta kako bi se nadoknadio veliki

broj radnih mesta koja će biti ukinuta u javnom sektoru.

14. Jedno od najvećih nasleđa u tranziciji Srbije je stalno prisustvo velikog broja

državnih preduzeća, koja imaju snažan efekat narušavanja ekonomije. Postoji oko 1,300

državnih preduzeća koja zapošljavaju oko 16 procenata formalne radne snage u Srbiji (~270,000

zaposlenih). Heterogena po prirodi, ova preduzeća mogu biti podeljena u dve grupe: (1) državna i

društvena preduzeća, i (2) opštinska preduzeća. Prva grupa može dalje biti podeljena na javna

preduzeća, komercijalna preduzeća i preduzeća koja se nalaze u portfelju Agencije za privatizaciju

(AP). Ukupno gledano, preduzeća iz javnog sektora prave značajne neto gubitke, koji su

procenjeni na oko 3 do 4 procenata BDP ili više od EUR 1 milijarde, i zahtevaju značajnu podršku

države kako bi preživela. To obuhvata značajne direktne budžetske subvencije i meke kredite, kao

i indirektnu podršku raznih oblika (neplaćeni porezi i doprinosi, garancije za kredite, docnje prema

drugim državnim preduzećima i javnim komunalnim preduzećima). Pored toga, nemogućnost

različitih kreditora i dobavljača (i privatnih i državnih) da naplate potraživanja za svoje usluge od

kompanija u restrukturiranju15 stvara dodatne poremećaje na tržištu.

15. Iako je postignut značajan napredak u rešavanju pitanja 502 preduzeća iz portfelja

Agencije za privatizaciju, a naročito od leta 2014. godine, ovaj proces još nije završen.

Potpuni završetak ovog procesa je od ključnog značaja imajući u vidu direktne i indirektne

troškove koje ova preduzeća stvaraju u budžetu i negativan uticaj koji ona imaju na investicionu

klimu. Vlada je početkom 2015. godine odobrila detaljan plan za rešavanje situacije u državnim

preduzećima, pa je u budžetu za 2015. godinu predvidela RSD 16 milijardi za pakete otpremnina

koji će biti isplaćeni viškovima radnika. Rešavanje ili korporatizacija preostalih velikih preduzeća,

uključujući javna transportna i komunalna preduzeća, će stoga ostati ključno pitanje u programu

politika u budućnosti.

16. Rizici finansijskog sektora su prisutni i predstavljaju dodatno ograničenje za rast i

konkurentnost. Dok se bankarski sektor smatra zdravim, slab kreditni rast, visoka incidenca

problematičnih kredita i još uvek nezavršen reformski proces u sektoru državnih banaka

predstavljaju negativan rizik za ekonomski učinak. Podrška Svetske banke kroz dijalog o

15 Preduzeća u restrukturiranju su najproblematičniji pod-segment preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju.

Ovih 162 preduzeća su do nedavno bila pravno zaštićena od izvršenja od strane kreditora, kao i od stečaja (nakon

izmena Zakona o privatizaciji u maju 2014. godine, ova zaštita zvanično ističe u maju 2015.).

95

politikama i implementaciju Projekta za podršku Agenciji za osiguranje depozita imaju važnu

ulogu u stvaranju okvira za širi konsenzus među državnim i razvojnim partnerima na temu kako

rešiti najveće izazove u finansijskom sektoru.

17. Postignut je važan napredak u rešavanju kritičnog infrastrukturnog jaza kako bi se

olakšala trgovina i tranzit, a Srbija u oba segmenta ima važnu potencijalnu komparativnu

prednost. Završetak preostalih deonica na Koridoru X se odvija po planu, a takođe se sprovodi i

sveobuhvatni program rehabilitacije putne mreže na nacionalnim putevima. Reforma železničkog

sektora je takođe započeta. Kreditna podrška putnom sektoru je vitalna u napretku postignutom u

ovim oblastima. Dalje unapređenje u upravljanju granicama i napredak u reformisanju železničkog

sektora će dodatno unaprediti položaj Srbije u tom smislu.

18. Registrovanje zemljišta i imovine, planiranje korišćenja zemljišta, građevinske

dozvole i lakoća plaćanja poreza i dalje predstavljaju kritični izazov za investicionu klimu i

poslovno okruženje. Napredak koji je ranije postignut u registrovanju i upravljanju zemljištem i

imovinom nije održan, a napredak u drugi gore pomenutim oblastima je veoma spor. Čak i kada

se usvoje zakoni vezani za većinu ili sva ova pitanja, dostizanje primetnog poboljšanja će zahtevati

dosta vremena, jer je implementacija u ovim oblastima obično praćena kašnjenjima.

19. Grupa Svetska banka je pružila savetodavnu i odabranu kreditnu podršku tokom perioda

CPS, uz nove kreditne operacije koje su odobrene u prethodne dve godine perioda CPS kao

podrška reformi finansijskog sektora, refori putnog sektora i upravljanja zemljištem i svojinom,

kao i podršku zasnovanu na politikama kako bi se podržao proces rešavanja pitanja državnih

preduzeća. Grupa Svetska banka ima vodeću ulogu u dijalogu oko većine aspekata konkurentnosti,

što je pomoglo u definisanju tehničkih rešenja kao i izgradnje vlasništva nad reformama.

20. Kroz svoje savetodavne usluge, IFC podržava unapređenja u zakonodavnom okviru koja

će na kraju omogućiti međunarodnim finansijskim institucijama da se uključe u kreditiranje u

dinarima. Takođe, IFC je nedavno otpočeo Program rešavanja dugova u Srbiji. Očekuje se da će

ovaj program smanjiti kreditne rizike i dovesti do veće kreditne aktivnosti u zemlji. Ovaj program

će biti realizovan u periodu od tri godine. Program će pokrivati pravnu i regulatornu reformu, kao

i pružanje usluga za izgradnju kapaciteta vezanih za rešavanje pitanja dugova u Srbiji.

Efikasno i delotvorno pružanje socijalnih usluga

21. Ključni pokazatelji ljudskog razvoja u Srbiji i pristup osnovnim uslugama su

generalno dobri. Srbija ima bolji učinak od drugih zemalja sa sličnim nivoom prihoda prema

poslednjem Indeksu ljudskog razvoja, stopama upisa dece u školu, očekivanom trajanju života i

smrtnosti odojčadi i majki. Ključni zdravstveni ishodi Srbije, uključujući očekivano trajanje života

i stope smrtnosti odojčeta i majke, su poboljšani i uporedivi su sa prosekom ECA. Međutim, još

uvek su prisutni izazovi vezani za nejednakost, efikasnost i kvalitet nege. Prema Indeksu ljudskih

mogućnosti, koji prikazuje pokrivenost, kao i jednakost prilika i mogućnosti, Srbija ima relativno

dobar učinak u odnosu na zemlje Evrope i centralne Azije u segmentima vezanim za završetak

osnovnog obrazovanja i pristupa vodi, kanalizaciji i električnoj energiji, ali nema tako dobar

učinak u domenu završetka srednjeg obrazovanja.16

16 Grafikon za vizuelizaciju nejednakosti Grupe Svetske banke.

96

22. Prisutna je zabrinutost oko kvaliteta usluga i nejednakosti prilika, naročito u

grupama sa različitim prihodima, ethničkim linijama i regionima. To je uglavnom izazvano

niskim stepenom efikasnosti i jednakosti u određenim javnim rashodima i pružanju usluga.

Upravljanje i institucije za pružanje javnih usluga i socijalne zaštitne mreže treba da budu ojačane,

kako bi dostigle visoke i pravične ishode za onaj iznos koji Srbija izdvaja za javne usluge. U okviru

projekta Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou (DILS) i Drugog projekta razvoja

zdravstva Srbije je postignut važan napredak u jačanju upravljanja javnim uslugama, a projekti su

se fokusirali na podršku sektorskim reformama i nabavci neophodne opreme.

23. Osim pitanja vezanih za kvalitet i dostupnost javnih usluga, masa zarada u javnom

sektoru koju Srbija ne može da priušti ostaje gorući problem za Vladu Srbiju. Masa zarada

opšte vlade je značajno porasla prethodnih godina i sada čini skoro četvrtinu ukupnih javnih

rashoda i gotovo 11 procenata BDP-a. Strukturne slabosti u sistemima za kontrolu i formiranje

zarada dovele su do prenaduvanog javnog sektora sa više od 780,000 zaposlenih, 2,200 zvanja, 71

različitih elemenata naknada, 16 različitih osnovica, 900 različitih koeficijenata, 19 zakona i obilja

podzakonskih akata koji regulišu nivo plate u 11,000 budžetskih institucija.

24. Sprovedene su kratkoročne mere za smanjenje mase zarada. Međutim, održivo

dugoročno rešenje za visok fiskalni deficit i slaba efikasnost javnog sektora zahtevaju

dubinsku i sveobuhvatnu reformu javnog sektora. U tom smislu, Vlada je definisala set mera

za povećanje transparentnosti, jednakosti i efikasnosti u sistemu plata u javnom sektoru i za

implementaciju mera za pravilno dimenzioniranje sektora. Sprovođenje ovih mera je planirano za

period od 2015-2018.

25. Višak zaposlenih ili nejednak broj zaposlenih je najvidljiviji u nekim sektorima kao

što su obrazovanje (gde je odnos administrativnog osoblja prema nastavnom osoblju visok),

zdravstvo (previše nemedicinskog kadra), pravosudni sistem, lokalne samouprave i policija i

snage bezbednosti. Svetska banka je tokom perioda CPS pružila savetodavnu podršku na temu

upravljanja zapošljavanjem i masom zarada u javnom sektoru.

Ekološka i socijalna održivost

26. Pitanja ekološkog nasleđa su značajna, kako kod državnih tako i kod privatnih preduzeća.

Stepen napora je značajno varirao tokom perioda, ali je generalno nedovoljan. Ukupna ekonomska

situacija, nedostatak dosledne podrške od donosilaca odluka na visokom nivou i relativno slabi

mehanizmi izvršenja doprineli su sporim i, u većini slučajeva, nesistematskim aktivnostima

relevantnih institucija. Zakonske odredbe vezane za ekološko nasleđe su nedosledne i bez

praktičkih alata za sprovođenje. Projekat regionalnog razvoja Bora, koji je podržala Banka, a koji

je imao za cilj pružanje podrške Vladi u rešavanju hitnih ekoloških pitanja u borskom regionu, je

kasnio zbog gore navedenih razloga i nije zabeležio napredak nakon faze projektovanja.

http://www1.worldbank.org/poverty/visualizeinequality/index.html

97

CPSCLR Prilog 4

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) u Srbiji: Završni izveštaj CPS

1. Srbija predstavlja petu po veličini ekspoziciju IFC u regionu Evrope i centralne Azije (od

januara 2014. god), sa portfeljom od oko $445.6 miliona, od kojih su sva sredstva povučena.

Tokom CPS, IFC je finansirala $682 miliona na 16 projekata, $610 miliona za spostveni račun i

$72 miliona kroz mobilizovanje poslovnih banaka. Ovo angažovanje je u opsegu od $600-800

miliona očekivanih tokom CPS ili više od 50 procenata u poređenju sa prethodnom CPS. IFC se najviše fokusira na finansijski sektor, s obzirom da fiannsira 9 projekata u brojnim

bankama. Investicije IFC u realnom sektoru su fokusirane na agribiznis, automobilski sektor i

sektor obnovljive energije. Pored toga, IFC finansira tri regionalna projekta, sa komponentom za

Srbiju, u iznosu od ukupno $120 miliona opredeljenih u 3 projekta (kompanija građevinskog

materijala, investicioni fond koji se fokusira na mikro, mala i srednja preduzeća, regionalna

osiguravajuća kompanija).

2. IFC ocenjuje svoj učinak u Srbiji kao umereno zadovoljavajući. Program IFC je u skladu

sa razvojnim prioritetima Srbije, strategijom GSB i oblastima strateškog fokusa IFC. Tokom CPS,

IFC se fokusirala na pružanje podrške Srbiji kako bi postala konkurentnija i kako bi se smanjile

regionalne nejednakosti. Ovaj program je u skladu sa oblastima strateškog fokusa IFC, kao i

ciljevima CPS. Investicije IFC su odgovorile na tržišne uslove, popunjavajući finansijske praznine

i nudeći proizvode i usluge koje često nisu komercijalno lako dostupne. Duži rok otplate, viši

ekološki i socijalni standardi i bolje korporativno upravljanje koje je deo investicija IFC, kao i

globalno znanje IFC su glavna dodata vrednost. Pored toga, doprinos IFC u programima

Multilateralne agencije za garancije investicija (MIGA) je bi veoma značajan. IFC je pomogla u

finansiranju MIGA u iznosu od $543 miliona u tri velika projekta.

3. Mada su generalno iskustvo i rezultati povećanog nivoa investicione aktivnosti IFC u Srbiji

pozitivni, nekoliko projekata je trpelo posledice zbog makro-ekonomskog okruženja ili lošeg

korporativnog i finansijskog upravljanja. Iako je portfelj IFC u Srbiji profitabilan, njegov kvalitet

je pogoršan kao rezultat slabog finansijskog učinka nekih klijenata na koji je uticalo okruženje

nižeg rasta, uz slabosti u korporativnom upravljanju i finansijskom upravljanju. Nivo

problematičnih kredita (NPL) je povećan sa skoro nula tokom FY12 na 18.8 procenata u januaru

2015. god, jer se neki od klijenata IFC u agribiznisu u Srbiji bore da pravovremeno ispune svoje

obaveze servisiranja dugova.

Program IFC se fokusira na Stub 1 – Jačanje konkurentnosti

4. IFC obećava nastavak angažovanja u finansijskom sektoru, kao i zadržavanje fokusa na

poljoprivrednom i agribiznis izvozu, projektima obnovljive energije (vetar, biomasa i mala hidro)

i učešće privatnog sektora u infrastrukturnim projektima kroz investicije i javno-privatno

partnerstvo.

5. CPS identifikuje finansijski sektor kao generalno snažan element u okviru stupa

konkurentnosti. Intervencije IFC, usmerene ka pružanju pomoći Srbiji u održavanju finansijske

98

otpornosti, su nastavljene po planu, uz pozitivne rezultate. IFC podržava banke klijente kroz

pružanje kratkoročne likvidnosti, kapitalnih injekcija i dugoročnog finansiranja daljeg

pozajmljivanja u agribiznis sektoru. Finansiranje IFC u bankarskom sektoru, uključujući lokalne

banke, omogućilo je jedinstveni kontraciklični finansijski paket kroz dalje jačanje osnove kapitala

bankarskog sektora i njihov finansijski kapacitet u vremenu globalnog ekonomskog usporavanja.

IFC je podržala svoje postojeće banke klijente kroz instrumente vezane za dug i kapital, radi daljeg

jačanja njihove kapitalne osnove u vreme kada su kapitalni zahtevi iz Bazela II usvojeni u Srbiji.

Finansiranje IFC je omogućilo bankama da učvrste svoje operacije u nedovoljno pokrivenim

segmentima srpske ekonomije, uključujući industriju agribiznisa, mikro, mala i srednja preduzeća

i pristup finansijama za populaciju sa manjim prihodima. Dopunjavajući svoje tradicionalne

instrumente, IFC je mobilizovala $543 miliona MIGA garancija za srpske filijale

zapadnoevropskih banaka, pomažući im da upravljaju sve većim zahtevima za adekvatnost

kapitala i da održe prisustvo. Međutim, tokom perioda CPS, pojavile su se diskretne, ali važne

osetljivosti finansijskog sistema. IFC je bila posvećena daljoj podršci u privatizaciji dve banke iz

svog portfelja i mogućoj pomoći u privatizaciji najveće državne osiguravajuće kuće. Međutim,

predviđena privatizacija banaka koje su klijenti IFC, a u kojima država ima udela, je odložena

zbog izazova na tržištu i promeni u državnim prioritetima. Takođe, zbog pada kamatnih stopa i

nedostatka mogućnosti za kreditiranje, banke su počele da avansno plaćaju zajmove IFC.

6. Pored investicija, kroz svoje savetodavne usluge, IFC je podržavala unapređenja

zakonskog okvira koji bi konačno omogućio međunarodnim finansijskim institucijama da se

angažuju u dinarskom kreditiranju. Takođe, IFC je nedavno predstavila Program za rešavanje

pitanja dugova u Srbiji. Očekuje se da će ovaj program smanjiti kreditne rizike i da će dovesti do

povećane kreditne aktivnosti u zemlji. Program će biti sproveden u naredne tri godine. Pokrivaće

pravnu i regulatornu reformu, kao i pružanje usluga za izgradnju kapaciteta vezanih za rešavanje

pitanja dugova u Srbiji.

7. U sektoru infrastrukture, IFC nastavlja da promoviše efikasnost resursa i obnovljivu

energiju. Do sada je InfraVentures fond IFC uložio svoju prvu investiciju u Srbiju kako bi podržao

razvijanje vetroelektrane snage 100MW. Međutim, uvođenje većeg učešća privatnog sektora u

finansiranje infrastrukture kasni. Kao rezultat toga, investicije IFC u sektoru infrastrukture, gde

IFC na prvo mesto stavlja obnovljivu energiju, takođe kasne zbog sporije implementacije

potrebnih regulatornih reformi nego što je prvobitno očekivano.

8. IFC takođe istražuje mogućnosti za korišćenje savetodavnih usluga kako bi pomogla Srbiji

u privlačenju učešća privatnog sektora u razvoju infrastrukturnih projekata. Tim Infrastrukturnog

savetodavnog programa IFC za region ECA je bio lociran u Beogradu tokom perioda izveštavanja

CPS pokazujući posvećenost IFC pružanju podrške zemlji u privlačenju privatnih investicija u

infrastrukturnom sektoru kroz JPP. Prvi sporazum IFC u oblasti JPP je potpisan u novembru 2014.

godine sa gradom Beogradom, gde se IFC angažovala kao vodeći savetnik za privlačenje privatnog

partnera za razvijanje postrojenja za preradu i odlaganje otpada, kroz model dugoročnog JPP.

Zahtev za izražavanje zainteresovanosti je objavljen, a analiza transkacije je u toku sa ciljem

dodeljivanja tendera do kraja FY16.

99

9. Od avgusta 2012. godine, IFC u Srbiji implementira svoj regionalni Program obnovljive

energije za Balkan. IFC radi na razvoju tržišta obnovljive energije u Srbiji kroz pružanje pomoći

Ministarstvu energetike u unapređenju regulatornog okvira, rad sa privatnim kompanijama na

tehničkom razvoju vetra, malih hidro projekata i projekata biomase, kao i podršku lokalnim

bankama u izgradnji kapaciteta u finansiranju obnovljive energije i projektnom finansiranju.

Programske aktivnosti su omogućile izgradnju više od 80 elektrana koje rade na obnovljivu

energiju u Srbiji, privlačeći više od US$100 miliona u investicijama i eliminisanjem više od

100,000 tCO2/a. Pored toga, IFC podržava aktivnosti GSB u Srbiji, uključujući Zajam za hitnu

sanaciju posledica od poplava SB, kao i misije SB relevantne za energetski sektor u Srbiji.

10. Fokus IFC u korporativnom sektoru je bio usmeren na agribiznis sektor, gde je IFC

finansirala $233 miliona opredeljenih za pet projekata, kao i $27 miliona za automobilsku

industriju. Investicije IFC usmerene ka sektoru koji je važan za srpsku ekonomiju, podržavaju

kompanije uključene u proizvode sa dodatom vrednošću i izvoz, jačaju veze u agribiznisu i

podržavaju poljoprivrednike i očuvanje radnih mesta u obodnim regionima Srbije, i takođe pružaju

podršku regionalnim SDI među zemljama u razvoju. Cilj IFC je da, kroz finansiranje izvozno

orijentisanog automobilskog sektora, doprinese balansu u velikom deficitu tekućeg računa Srbije

i da stvori održiva radna mesta u graničnim regionima Srbije.

11. Pored svog investicionog programa, IFC je, radi podrške korporativnom sektoru,

sprovodila u Srbiji svoj regionalni Program korporativnog upravljanja. Od aprila 2012. godine, 9

srpskih kompanija i finansijskih institucija je primilo usluge korporativnog upravljanja. Pored

toga, program je pomogao Privrednoj komori Srbije da razvije dobrovoljni Kodeks korporativnog

upravljanja koji se smatra najsveobuhvatnijim u regionu zapadnog Balkana.

12. Kroz svoj Program efikasnosti resursa, IFC promoviše efikasnost resursa tako što pomaže

kompanijama da identifikuju i realizuju najbolje prakse i smanje potrošnju resursa (energije, vode,

materijala). IFC je pružila pomoć šest privatnih kompanija sa fokusom na sektor agribiznisa,

doprinoseći smanjenju od 1000 tona čvrstog otpada i 6,300 tona eCO2 /godišnje i ušteda u iznosu

od $6 miliona godišnje. Nedavno je IFC predstavila Program standarda u agribiznisu kako bi

pomogla pristupanju tržištu za prehrambeni sektor kroz promovisanje poštovanja standarda u

agribiznisu, uključujući bezbednost hrane, ekološke i socijalne standarde.

13. IFC doprinosi poboljšanoj investicionoj klimi u Srbiji kroz svoj Projekat za unapređenje

trgovine i logistike kako bi se uredile procedure vezane za dozvole duž Dunava i na beogradskom

aerodromu. Kroz svoj Projekat poreske transparentnosti i pojednostavljenih poreskih procedura,

IFC je pomogla Narodnoj skupštini Srbije da usvoji izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća

što je smanjilo opterećnje na kompanije, vezano za podnošenje dokumentacije o transfernim

cenama.

100

ANEKS 3. SB – INDIKATIVNI PROGRAM IFC ZA FG 2016-21

OD

RŽ

IVO

UP

RA

VL

JAN

JE F

ISK

AL

NO

M

KO

NSO

LID

AC

IJO

M I

RA

SH

OD

IMA

TRENUTNI PORTFELJ U PRIPREMI/PREDLOŽENO

KREDITIRANJE

AAA/TA

Projekat jačanja Agencije za osiguranje

depozita

Prvi zajam za razvojne politike za

restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji

Projekat osiguranja od rizika od prirodnih

katastrofa u jugoistočnoj Evropi

Investicije IFC u državne banke

U pripremi:

Drugi zajam za razvojne politike za restrukturiranje javnih

preduzeća u Srbiji

Serija zajmova za razvojne politike za reformu javne potrošnje i

javnih preduzeća (2 operacije)

Predloženo:

Zajam za rešavanje pitanja NPL

DPL za javnu potrošnji i UJF ili Program za rezultate

IFC JPP u infrastrukturi

IFC Program za NPL i rešavavanje pitanja dugova

IFC podrška za privatizaciju državnih banaka

IFC podrška za državna preduzeća nakon privatizacije

Tekuća TA:

Ocena javnih rashoda i finansijske odgovornosti (PEFA)

Pregled javnih finansija u Srbiji

Ažuriranje Izveštaja o poštovanju standarda i propisa u

računovodstvu i reviziji (ROSC)

Savetodavna podrška u oblasti upravljanja finansijskim

sektorom

IFC pomoć bankarskom sektoru

Makroekonomski nadzor

Poverenički fond za upravljanje rizikom od katastrofa

Predložena AAA:

Ekonomski memorandum za zemlju

Politike javnih rashoda za rast

Programska ocena siromaštva

101

DE

LO

TV

OR

NIJ

A J

AV

NA

UP

RA

VA

I P

RU

ŽA

NJE

USL

UG

A

Projekat u sektoru zdravstva u Srbiji

U pripremi:

Zapošljavanje i učinak u javnom sektoru RBF (finansiranje na

osnovu rezultata)

Podrška unapređenju konkurentnosti i podizanje zaposlenosti u

Srbiji RBF (finansiranje na osnovu rezultata)

Predloženo:

DPL za javne rashode i UJF ili Program za rezultate (PforR)

Tekuća TA:

Upravljanje masom zarada

Optimizacija TA (IPA)

Višedonatorski poverenički fond za podršku sektoru

pravosuđa

Predložena TA i AAA:

Sistemi finansiranja per capita u socijalnim sektorima

Ocena za upravljanje politikama i praćenje implementacije

EF

IKA

SN

IJA

JA

VN

A P

RE

DU

ZE

ĆA

Predloženo:

Serija DPL za reformu javnih rashoda i javnih preduzeća (2

operacije)

Investicioni zajmovi u transportu i/ili energetici

Angažovanje IFC u JPP u sektoru transporta i javnih preduzeća,

uključujući upravljanje otpadom u Beogradu

Tekuća TA:

IFC Reforme na osnovu pokazatelja u ECA

IFC investicije i TA za finansijske institucije radi oživljavanja

kreditnog rasta u oblasti obnovljive energije

CFRR regionalni EU-REPARIS17 program, i EQ-FINREP18

projekat za zemlju

IFC ECA Projekat korporativnog upravljanja

Dijalog o upravljanju javnim investicijama i sektorom

transporta

Predložena TA:

WBIF Infrastrukturni okvir za zapadni Balkan

Konkurentnost NLTA (nefinansijska tehnička pomoć)

Predložena AAA:

Strategija za energetski sektor u Srbiji

Javne investicije u sektoru transporta

Reforma cena električne energije i uticaj na B40

17 Put ka Evropi: program za računovodstvenu reformu i institucionalno jačanje. 18 Unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja.

102

TR

AN

SF

ER

IM

OV

INE

PR

OD

UK

TIV

NIH

JA

VN

IH

PR

ED

UZ

EĆ

A U

PR

IVA

TN

O

VL

ASN

IŠT

VO

Prvi zajam za razvojne politike za

restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji

U pripremi:

Drugi zajam za razvojne politike za restrukturiranje javnih

preduzeća u Srbiji

IFC ECA projekat korporativnog upravljanja

ST

VA

RA

NJE

KO

NK

UR

EN

TN

E P

OS

LO

VN

E

KL

IME

Projekat unapređenja zemljišne administracije

IFC Regionalni projekat u JIE za poreska

pitanja i transparentnost (2012 – 2015)

Pipeline:

Podrška unapređenju konkurentnosti i podizanje zaposlenosti u

Srbiji RBF (finansiranje na osnovu rezultata)

IFC Investicija za podršku upravljanja imovinom preduzeća

IFC Investicija kao podrška Agribiznisu/Trgovini i lancu

snabdevanja

Tekuća TA:

Finansijski sektor na zapadnom Balkanu TA

IFC Savetodavne usluge za reforme na bazi pokazatelja u

ECA

IFC Program konkurentnosti agribiznisa na zapadnom

Balkanu

CFRR regionalni EU-REPARIS19 program, i EQ-FINREP20

projekat za zemlju

Projekat CFFR za računovodstvo i reviziju finansiran iz

povereničkog fonda

IFC Projekat za rešavanje pitanja dugova

IFC Projekat korporativnog upravljanja u ECA

Predložena AAA:

Jačanje IKT sektora za investicije i radna mesta

MSP i njihov značaj za rast i zapošljavanje

19 Put ka Evropi: program za računovodstvenu reformu i institucionalno jačanje. 20 Unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja.

103

ST

AB

ILIN

IJI

I D

OST

UP

NIJ

I

FIN

AN

SIJ

SK

I SE

KT

OR

Projekat jačanja Agencije za osiguranje

depozita

IFC investicije u državne banke

IFC Program za rešavanje pitanja dugova i izlazak iz poslovanja

na zapadnom Balkanu

Zajam za rešavanje pitanja nenaplativih kredita (NPL)

IFC podrška privatizaciji državnih banaka

Tekuća TA

Finansijski sektor na zapadnom Balkanu TA

CFRR regionalni EU-REPARIS21 program, i EQ-FINREP22

projekat za zemlju

Tehnička pomoć u oblasti nenaplativih kredita

Tehnička pomoć za implementaciju okvira za osiguranje

depozita i rešavanje pitanja banaka

IFC pomoć bankarskom sektoru

Predložena AAA:

Ocena finansijskog sektora

Jačanje okvira za restrukturiranje i stečaj van sudova

EF

IKA

SN

IJA

TR

ŽIŠ

TA

ZE

ML

JIŠT

A I

IM

OV

INE

Projekat upravljanja zemljišnom

administracijom

IFC Investiciona podrška kompanijama za upravljanje imovinom

21 Put ka Evropi: program za računovodstvenu reformu i institucionalno jačanje 22 Unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja.

104

UN

AP

RE

ĐE

NE

INF

RA

ST

RU

KT

UR

NE

MR

EŽ

E Projekat Koridor X

Projekat rehabilitacije puteva i unapređenja

bezbednosti na putevima

U pripremi:

DPL serija za reformu javnih rashoda i javnih preduzeća (2

operacije)

Transport IPF (investiciono projektno finansiranje)

Energetika IPF

IFC JPP u infrastrukturi

Tekuća TA:

Srbija—Podrška reformama u politici železnice

IFC savetodavna podrška i finansiranje JPP

Dijalog o upravljanju javnim investicijama i sektorom

transporta

BO

LJE

VE

ŠT

INE

I S

MA

NJE

NE

PR

EP

RE

KE

NA

TR

ŽIŠ

TU

RA

DA

Prvi DPL za restrukturiranje javnih preduzeća u

Srbiji

Projekat podrške inovacijama u Srbiji

(finansiran iz IPA)

Projekat transfera tehnologija u Srbiji

(finansiran iz IPA)

U pripremi:

Drugi DPL za restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji

Projekat podrške unapređenju konkurentnosti i podizanju

zaposlenosti u Srbiji RBF (finansiranje na osnovu rezultata)

Predloženo:

Projekat unapređenja veština i inkluzivnog obrazovanja

IFC finansijska podrška SDI

Tekuća TA

Anketa o veštinama Step

Zapošljavanje na zapadnom Balkanu TA

Pitanja Roma na zapadnom Balkanu TA, uključujući

inicijativu za adolescentkinje

Predložena AAA:

Zapošljavanje i rast

Inovacije i rast

Veštine, zapošljavanje i tržišta rada

Regionalna AAA u obrazovanju

105

ANEKS 4. INDIKATIVNO SEKVENCIRANJE KREDITA MEĐUNARODNE

BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD) *

(FY 16-21)

Novi projekti (u brojevima)

FY16 FY17 FY18 FY19 FY20 Portfelj 6 7 7 7 7

Zatvoreni projekti 1 1 1 1 1

Novi projekti 2 1 1 1 1

Zajmovi za razvojne

politike (DPL)

2 1 1 1 1

Projekti na kraju fiskalne

godine (bez DPL)

7 7 7 7 7

Nove obaveze (u US$ milionima)

Nove indikativne obaveze u

fiskalnoj godini (uključujući

DPL)

475 320 280 260 260

Ukupne idikativne obaveze

na kraju fiskalne godine

(bez DPL)

1047 779 609 629 719

*Ukupne indikativne nove obaveze tokom perioda CPF iznose US$ 1.6 milijardi

106

ANEKS 5. RAZVOJNI PARTNERI U SRBIJI I OBLASTI ANGAŽOVANJA

RAZVOJNI PARTNERI

MAKRO UJF

ENERG ZDRAV SOC. ZAŠTITA

VODE POLJOP TRANSPORT JAVNA UPRAVA

PRAVOSUĐ ZEMLJ URBAN LOKAL SAMOU

PRIRODNI RESURSI (ŽIV. SREDINA)

OBRAZOV RAZVOJ PRIV. SEK.

RAZVOJ FIN. SEKT

DANSKA ? ? ? ? EBRD ? ? ? ? ? EIB ? ?

EU ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? NEMAČKA (GIZ & KfW) ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? MMF ? ? ? ? ? HOLANDIJA ? ? ? ? NORVEŠKA ? SLOVENIJA ? ŠPANIJA ? ? ? ŠVEDSKA ? ? ? ŠVAJCARSKA ? ? ? ? ? ? ? ? VELIKA BRITANIJA (DFID) ? UN ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? USAID ? ? ? ? ? SZO ? ? SB ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ?

SEKTORI

107

ANEKS 6. SORT

(STANDARDIZOVANI ALAT ZA OCENU RIZIKA OPERACIJA ZA SRBIJU)

(INTERNO, NIJE ZA OBJALJIVANJE)

Kategorije rizika Ocena

Politički i upravljanje S (značajan)

Makroekonomski H (visok)

Sektorske strategije i politike M (umeren)

Tehnički dizajn projekata i programa M (umeren)

Institucionalni kapaciteti za implementaciju

i održivost

S (značajan)

Fiducijarni M (umeren)

Ekološki i socijalni M (umeren)

Akteri M (umeren)

Ukupan Značajan

108

ANEKS 7. ODABRANI POKAZATELJI UČINKA I UPRAVLJANJA PORTFELJOM BANKE

Na dan 2/2/2015

Pokazatelj 2012 2013 2014 2015

Ocena portfelja

Broj projekata u implementaciji a 8 5 6 7

Prosečan period implementacije (godine) b 6.6 4.7 3.4 3.4 Procenat problematičnih projekata prema broju a, c 12.5 60.0 16.7 14.3 Procenat problematičnih projekata prema iznosu a, c 5.8 73.2 3.2 2.3

Procenat projekata u riziku prema broju a, d 12.5 60.0 16.7 14.3 Procenat projekata u riziku prema iznosu a,

d 5.8 73.2 3.2 2.3

Racio povlačenja sredstava (%) e 23.2 17.8 18.6 30.6

Upravljanje portfeljom

Pregled učinka portfelja tokom godine (da/ne)

Resursi za nadzor (ukupno US$)

Prosečan nadzor (US$/projekat)

Memorandumska stavka Od FY 80 Poslednjih pet FY

Eval projekta od strane Odeljenja za evaluaciju operacija prema broju 27 8

Eval projekata od strane OEO prema iznosu (US$ milioni) 916.4 273.8

% projekata OEO ocenjenih kao U ili HU prema broju 11.1 37.5

% projekata OEO ocenjenih kao U ili HU prema iznosu 3.4 11.4

109

a. Kao što je prikazano u Godišnjem izveštaju o učinku portfelja (izuzev za tekuću fiskalnu godinu).

b. Prosečna starost projekata u portfelju Banke u zemlji.

c. Procenat projekata ocenjenih kao U (nezadovoljavajući) ili HU (veoma nezadovoljavajući) u razvojnim ciljevima i/ili napretku implementacije.

d. Kao što je definisano u Programu za unapređenje portfelja.

e. Odnos povučenih sredstava tokm godine i nepovučenih sredstava u portfelju Banke na početku godine: samo Investicioni projekti.

* Svi pokazatelji se odnose na aktivne projekte iz portfelja, uz izuzetak odnosa povučenih sredstava koji obuhvata sve aktivne projekte, kao i projekte koji su završeni tokom fiskalne godine.

110

111

ANEKS 8. PORTFELJ OPERACIJA (IBRD/IDA I GRANTOVI)

Na dan: 02/02/2015

Zatvoreni projekti 34

IBRD/IDA *

Ukupno povučeno (Aktivni) 357.22

od kojih je otplaćeno 8.23

Ukupno povučeno (Zatvoreni) 1,121.96

od kojih je otplaćeno 126.44

Ukupno povućeno (Aktivni + Zatvoreni)) 1,479.18

od kojih je otplaćeno 134.68

Ukupno nepovučeno (aktivni) 696.42

Ukupno nepovučeno (zatvoreni)) 0.00

Ukupno nepovučeno (aktivni + zatvoreni)) 696.42

Aktivni projekti

ID br. projekta Naziv projekta Razvojni ciljevi

Napredak u implementaciji

Fiskalna god IBRD IDA GRANT Otkaz. Nepovuč. Orig. Od revizije

P092999 BOR REG RAZV U U 2007 33 10 17.74938272 15.29465 33.229442

P108005 PROJ KORIDOR 10 MS MS 2010 388 188.8787 191.98499 39.87622

P146248 Proj jačanja osig depoz S S 2014 200 49.49312

P152018 Projekat za poplave # # 2015 300 300

P096823 LOK PRUŽANJE USLUGA MS MS 2008 46.4 3.002547 6.3058129 6.305813

P127876 REHAB I BEZBED NA PUTEVIMA MS MS 2013 100 99.75 18.355457 0.938791

P129539 Zdravstvo S S 2014 40 40 0.3333333

Overall Result 1107.4 10 17.74938272 696.419 116.49595 47.12082

Ocena nadzora

Poslednji PSR

Originalni iznos u milionima US$ povlačenja a/

Razlika između

očekivanog i stvarnog

112

ANEKS 9. IZVEŠTAJ O UGOVORENOM I ISPLAĆENOM PREOSTALOM IZNOSU PORTFELJA MEĐUNARODNE

FINANSIJSKE KORPORACIJE (IFC)

Iznos u milionima USD

Datum obračuna: 31/12/2014

Ugovoren Isplaćen preostali

FY Odobrenje Kompanija Zajam Kapital

**kvazi

Kapital *GT/RM

Učesnik Zajam Kapital

**kvazi

Kapital *GT/RM

Učesnik

8/12/2006 Banca intesa beo 0 57.13 0 0 0 0 57.13 0 0 0

2011 Čačanska banka 2.6 8.91 0 0 0 2.6 8.91 0 0 0

0 Carnex 9.95 0 0 0 0 9.95 0 0 0 0

2011 Eurobank Serbia 9.33 0 0 0 0 9.33 0 0 0 0

2011 Farmakom m.b. 48.62 0 0 0 36.47 48.62 0 0 0 36.47

0 Grand prom 12.82 0 0 0 0 12.82 0 0 0 0

0 Ivicom 0 0 3.19 0 0 0 0 0 0 0

1985 Jugobanka 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

2012/15 Komercijalna bg 18.23 0 60.78 0 0 18.23 0 60.78 0 0

2010 Kronospan srb 15.71 0 0 0 0 15.71 0 0 0 0

2012 Mk doo 34.81 0 0 0 0 34.81 0 0 0 0

2012 Pmc automotive 24.31 0 0 0 0 24.31 0 0 0 0

0 Porr Jagodina 0 0 1.62 0 0 0 0 1.62 0 0

0 Porr Leskovac 0 0 1.79 0 0 0 0 1.79 0 0

2010 Procredit Serbia 3.47 0 0 0 0 3.47 0 0 0 0

2005/12 Unicredit bank 50.23 0 0 0 0 50.23 0 0 0 0

2013 Victoria group 69.29 0 0 0 0 69.29 0 0 0 0

2012 Vino župa 15.19 0 0 0 0 15.19 0 0 0 0

1987 Vojvođanska 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Ukupan portfolio: 314.56 66.04 67.38 0 36.47 314.56 66.04 64.19 0 36.47

* označava garancije i proizvode za upravljanje rizikom.

** kvazi kapital uključuje i zajam i vrste kapitala..