mr - stecaj jolly travel (1) (1).pdf

7/26/2019 MR - Stecaj Jolly Travel (1) (1).pdf

1/80

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije

MASTER STUDIJSKI PROGRAM

POSLOVNA EKONOMIJA

MASTER RAD

STEAJ JOLLY TRAVEL-a

Mentor: Kandidat:

doc. dr Tijana Radojevi Nevena Mijatovi400214/2011

Beograd, 2013.


2/80

SADRAJ :

REZIME.......................................................................................................................................... 1

UVOD.............................................................................................................................................. 2

Predmet istraivanja..................................................................................................................... 3Ciljevi istraivanja........................................................................................................................ 4

Hipoteze........................................................................................................................................ 5

Metode istraivanja...................................................................................................................... 6

1. SPECIJALNI BILANSI......................................................................................................... 8

1.1. Bilans osnivanja ................................................................................................................. 8

1.2. Bilans promene pravne forme .......................................................................................... 11

1.3. Bilans fuzije ..................................................................................................................... 11

1.4. Bilans saniranja................................................................................................................ 13

1.5. Bilans razdvajanja ............................................................................................................ 13

1.6. Bilans likvidnosti ............................................................................................................. 14

1.7. Likvidacioni bilans .......................................................................................................... 14

1.8. Steajni bilans .................................................................................................................. 16

1.9. Bilans poravnanja ............................................................................................................ 17

2. STEAJNI POSTUPAK...................................................................................................... 19

2.1. Postupak bankrotstva ....................................................................................................... 192.2. Postupak reorganizacije ................................................................................................... 20

2.3. Steajni postupak ............................................................................................................. 23

2.4. Sainjavanje steajnog bilansa ........................................................................................ 28

2.5. Steajni razlozi ................................................................................................................ 30

2.5.1. Metodi odreivanja steajnih razloga ...................................................................... 31

3. ZAKLJUNI BILANS STEAJA..................................................................................... 32

3.1. Zakljuivanje ste

ajnog postupka .................................................................................... 33

3.2. Finansijski izvetaji steajnog postupka .......................................................................... 36

3.3. Steaj u Srbiji ................................................................................................................... 38

4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAZVOJA I VRSTE TUROPERATORA............... 42

4.1. Nastanak i prvi koraci kompanije .................................................................................... 44

4.2.1. Osnove poslovno razvojne strategije ............................................................................ 44


3/80

Master rad- MijatoviNevena

1

4.2.2. Delatnost turistike agencije i turoperatora Jolly travel................................................ 45

4.2.3. Poslovna mrea ............................................................................................................. 46

4.2.4. Osnivanje i delatnost ..................................................................................................... 47

5. FINANSIJSKI IZVETAJI................................................................................................. 48

5.1. Osnove za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izvetaja ........................................... 48

5.2. Analiza finansijskih izvetaja za 2010. i 2009. godinu ................................................... 53

6. PLAN REORGANIZACIJE PREDUZEA JOLLY TRAVEL-a................................... 61

6.1. Okolnosti koje su dovele do finansijskih tekoa ............................................................ 61

6.2. Sredstva za realizaciju plana reorganizacije .................................................................... 65

6.3. Spisak lanova organa upravljanja i iznosi njihovih naknada ......................................... 74

ZAKLJUAK............................................................................................................................... 75

LITERATURA: ........................................................................................................................... 77


4/80


1

REZIME

Steajni postupak je vrlo sloen proces, sastoji se od vie povezanih koraka, od svakog

pojedinanog koraka zavisi njegov konaan rezultat. Otvaranje steejnog postupka sa sobom nosi

odreene pravne posledice ili pravne aspekte.

Steaj je esto rezultat nesavesnog rada i loeg, neadekvatnog poslovanja pa je ukidanje

poslovne sposobnosti i oduzimanje upravljakih funkcija u cilju zatite interesa poverilaca.

Problem svakog steajnog postupka je neizvesnost namirenja steajnih poverilaca.

injenica je da postoji mogunost da svi poverioci ne budu namireni u celosti, odnosno da uopte

ne budu namireni. To zavisi od veliine imovine dunika koja ulazi u ste

ajnu masu i velil

ine

steajnih poverilaca kao i implementacije ekonomsko pravnih aspekata steaja u praksi. Loa

primena Zakona o steajnom postupku kao i nepotovanje osnovnih ekonomskih normi u toku

postupka, moe da dovede do toga da poverioci ostanu bez svojih prava, odnosno da ne budu

namireni.


5/80


2

UVOD

U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se

poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao opteg

svodnog merila.Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. Bilans stanja je

finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na

dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i

kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva se iskazuje na levoj, a

pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne

oblike sredstava sa kojima raspolae preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost

sredstava preduzea. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni

period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak.

Specijalni bilansi nastaju u tano odreenim prilikama, kao posledica specijalni ciljeva.

Oni se pojavljuju kada nastanu odreeni uslovi i okolnosti koje zahtevaju preduzimanje posebnih

poslovnih mera ili u situacijama kada se radi o promeni poloaja preduzea kako prema

delatnosti ili zadatku zbog kojeg je osnovano tako prema njegovom okruenju.

Realizacija pomenutih zadataka pretpostavlja poznavanje sutine odnosnih dogaaja,

naina i forme njegovog ispoljavanja, ekonomske i pravne osnove, poreske posledice koje

izazivaju, reavanje pitanja procenjivanja i tehniku obuhvatanja poslovnih transakcija.

Steaj je, u sutini, prinudna likvidacija preduzea, prinudno ukidanje, rasturanje i

njegovo gaenje (nestanak) kao pravnog lica. Steaj se otvara nad preduzeem koje je

nesposobno za plaanje u duem periodu, zato to to onemoguuje bitno poremeena finansijska

ravnotea, bilo zato to je preduzee zapalo u totalnu prezaduenost, a totalna prezaduenost

nastupa kada je imovina manja od obaveze, tada je preduzee izgubilo sav sopstveni kapital i uzto izgubilo je pozajmljeni kapital u visini razlike izmeu gubitka i sopstvenog kapitala. Duina

vremenskog perioda u kome je preduzee nesposobno za plaanje te se zbog toga otvara steajni

postupak u nekim zemljama je fiksiran, a u lanu zakona o prinudnom poravnanju, steaju i

likvidaciji to je definisano ovako: Steajni postupak sprovodi se nad dunikom koji je trajanje


6/80


3

nesposoban za plaanje (insolventan). Prema lanu 100 Zakona o preduzeima steajni postupak

se pokree jo:

Ako preduzee nije organizovano u skladu sa Zakonom o preduzeima,

Ako preduzee ne obavlja svoju delatnost due od dve godine i

Ako se osnovni kapital preduzea smanji ispod minimalnog iznosa odreenog

Zakonom o preduzeima.

Problem svakog steajnog postupka je neizvesnost namirenja steajnih poverilaca. Postoji

mogunost da svi poverioci ne budu namireni u celosti, odnosno da uopte ne budu namireni. To

zavisi od veliine imovine dunika koja ulazi u steajnu masu i veliine steajnih poverilaca, kao

i implementacije ekonomsko pravnih aspekata steaja u praksi. Loa primena Zakona o steajuu praksi moe dovesti do toga da poverioci ostanu bez svojih prava i da ne budu namireni.

Predmet istraivanja

Predmet istraivanja u ovom radu su specijalni bilansi koji nastaju u tano odreenim

prilikama kao posledica specijalnih ciljeva. Poseban osvrt dali smo steajnom postupku, a kao

primer naveli smo turistiku agenciju koja je trenutno u steaju Jolly Travel.

Danas su na celovit nain regulisani nastajanje, rad, prestanak, bankrotstvo i

reorganizacija privrednih drutava. Steajna regulativa je danas postala znaajan regulator

privrednih kretanja time to namee odgovorno ponaanje privrednih subjekata prema svojim

obavezama (dugovima), uspostavlja sigurnost i izjednaava uslove poslovanja ali istovremeno

prua ansu za oporavak. Takoe, steaj (odnosno reorganizacija u okviru steajnog postupka)

poinje da vri i socijalnu funkciju pokuajem da se u najveem broju ouvaju postojea radna

mesta.

Steaj se esto shvata kao definitivan kraj, to je pogreno, jer ponekad se samo tim

putem moe doi do novog vlasnika, sveeg kapitala, novog proizvodnog programa i anse za

oporavak. Sa tim u vezi treba polako menjati poglede i svest koje ljudi imaju o ste aju. On se u


7/80


4

velikoj meri doivljava kao sramota, kao iskljuiva krivica menadmenta, a ponekad i kao

krivino delo. Same zakonske posledice koje se javljaju otvaranjem steajnog postupka treba da

budu dovoljan podstrek da se on izbegne, ako je to mogue, ili unese u proces reorganizacije sa

svim aspektima i mogunostima koje ona nudi.

Ciljevi istraivanja

Osnovni cilj steaja je zatita ugovora, odnosno zatita privatne svojine poverilaca. U

ekonomskom smislu pretnja bankrotom je disciplinujue sredstvo koje podstie menadment na

to bolje voenje firmi.1

Nauni ciljevi istraivanja Nauni ciljevi istraivanja su: nauna deskripcija

najznaajnijih elemenata procesa steaja, sa elementima klasifikacije pomenutih elemenata, ali

istovremeno i pokuaj naunog objanjenja uzroka i posledice procesa steaja. Dakle, nauni cilj

istraivanja je pokuaj naunog predvianja trajanja ivotnog veka privrednog subjekta, kao i

predvianje otvaranja steajnog postupka u aktuelnim mikro i makro ekonomskim uslovima.

Drutveni ciljevi istraivanja Pod drutvenim ciljevima steaja podrazumevamo

najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih poverilaca ostvarivanjem najvee mogue vrednosti

steajnog dunika, odnosno njegove imovine. Drutveni cilj je usmeren ka boljem razumevanjuaspekata steajnog postupka u javnosti, odnosno u uslovima u kojima se ovaj postupak odvija.

1www.wikipedia.org, pogledano 01.02.2013


8/80


9/80


6

Metode istraivanja

Prema savremenim teorijsko empirijskim iskustvima u procesu istraivanja koriste se

raznovrsne metode2. Metoda predstavlja putokaz i nain rada i sastoji se od vie postupaka i

radnji kojima se dolazi do odreenog cilja ili reenja. U radu - saglasno karakteru problema iistraivanja, kao i izvoru informacija, treba primeniti najpodesniju. Zbog toga su znaaj metode u

nauci, tj. nauno istraivakom radu isticali mnogi naunici, to datira jo iz antikog doba, kada

su koriene brojne metode, od kojih se izdvajaju dijalektika i metafizika. Savremeni naunici,

teoretiari i ostali istraivai naglaavali su znaaj metode i njene primene u radu. Svaki od njih

je pokuao na najbolji nain definisati metodu, to se pokazalo uspeno ili manje uspeno.

U ovom istraivanju koriena su saznanja iz doma

e i strane literature, kao i sajtovi

globalne elektronske mree.

U istraivanju su bile koriene osnovne, optenaune i metode i tehnike prikupljanja

podataka. Od osnovnih metoda bile su upotrebljene: analitike i sintetike metode, a od naunih:

hipotetiko deduktivna i statistika metoda. Od metoda prikupljanja podataka koriene su:

statistike metode i metod analize sadraja. Analiza sadraja dokumenata bila je ostvarivana na

dva nivoa: na nivou primarnih izvora i na nivou sekundarnih izvora. Sekundarni izvori

predstavljaju veizvrena istraivanja, izvetaje o ekonomsko finansijskom poloaju steajnih

dunika, finansijskih izvetaja privrednih subjekata u steaju ili likvidaciji.

Polazei od postavljenih hipoteza i ciljeva istraivanja proistekla je i odgovarajua

struktura rada.

U prvom delu rada prikazani su specijalni bilansi, vrste specijalnih bilansa i njihove

osnovne karakteristike. Specijalni bilansi su vanredni bilansi tj. ne sastavljaju se na godinjem

nivou vepo potrebi.U drugom delu rada objanjen je steajni postupak koji sainjavaju proces bankrotstva i

proces reorganizacije koji su propisani po Zakonu, kao i razlozi koji dovode do steaja.

2MiljeviM., Metodologija naunog rada, Filozofski fakultet Univerzitet u istonom Sarajevu, Pale, 2007.


10/80


7

Trei deo opisuje zakljuni bilans steaja sastavljanje i raspodela imovine kao i steaj u

Srbiji.

etvrti deo prikazuje osnovne karakteristike poslovanja turoperatora i turistikih agencija

i razlike u delatnostima istih kao i nastanak kompanije Jolly travel, strategije i poslovanje ovog

turoperatora.

U petom delu detaljno su opisani finansijski izvetaji pojam i osnove za sastavljanje i

prezentaciju izvetaja, analiza izvetaja Jolly travel-a iz kojih se vidi poslovanje preduzea

poslednje dve godine tj. do proglaenja otvaranja steajnog postupka nad ovim preduzeem.

esti deo objanjava Plan reorganizacije kompanije Jolly travel koji je podnela kompanija

Adriatica.Net d.o.o. Privrednom sudu u Beogradu, kao i objanjenje okolnosti koje su dovele do

steaja ovog turoperatora i dat je uvid u projektovane podatke za naredne godine poslovanja.


11/80


8

1. SPECIJALNI BILANSI

U poslovnoj praksi i strunoj literaturi pojavljuje se vie vrsta specijalnih bilansa, iji nazivi

odgovaraju ciljevima kojima oni slue. Specijalni bilansi nastaju u odreenim prilikama kao

posledica specijalnih ciljeva. U specijalne bilanse spadaju:

Bilans osnivanja,

Bilans promene pravne forme, Bilans fuzije,

Bilans saniranja,

Bilans razdvajanja

Likvidacioni bilans,

Bilans likvidnosti,

Bilans steaja preduzea i

Bilans poravnanja.

1.1.

Bilans osnivanja

Postoje dva tipa bilansa osnivanja:

bilans novog osnivanja, i bilans reosnivanja.

Postoje obaveze da se prilikom osnivanja preduzea sastavljaju inventar i bilans. Razlozi zato mogu biti formalne i materijalne prirode. Formalni razlog bilansa osnivanja ima zadatak da

obezbedi osnovu za izgradnju knjigovodstva. Bilans osnivanja je istovremeno i bilans otvaranja

preduzea. Izvodi se iz inventara koji predstavlja dokazano sredstvo da bilansne pozicije

odgovaraju stvarnom stanju na dan bilansa.

Materijalni razlog: zadovoljenje informacionih potreba uesnika u osnivanju preduzea.

Bilans osnivanja prikazuje strukturu i vrednost imovine, sa jedne strane, i strukturu kapitala, sa

druge strane. On pokazuje da li su ispunjene zakonske i statutarne ili ugovorne odredbe o

uslovima finansiranja i vrsti ulaganja. Za prikazivanje imovinskog i finansijskog poloaja u

momentu osnivanja zainteresovani su i poverioci.


12/80


9

Postoji i trei razlog za sastavljanje bilansa osnivanja: prikazivanje uspeha faze osnivanja.

Bilans osnivanja je zakljuni bilans faze osnivanja. Bilans osnivanja imaju dvostruku prirodu:

statiku prikazuje strukturu imovine i kapitala i

dinamiku predstavlja ishodite za budue utvrivanje uspeha, jer se nalazi na

poetku niza redovnih godinjih zakljuaka.

Procenjivanje:

vai princip pojedinanog vrednovanja imovinskih predmeta, prava i obaveza,

bilansi osnivanja razdvajaju period osnivanja od prve poslovne godine,

pripadnost bilansa osnivanja bilansima uspeha zahteva dosledno usaglaavanje sa

redovnim godinjim zakljucima u pogledu forme i sadrine.

Procenjivanje treba da odgovara naelima urednog bilansiranja merodavnim za godinje

zakljuke.

Fundamentalni principi:3

1) princip nabavne vrednosti:

Trokovi nabavke ili cena kotanja predstavljaju najvie vrednosti po kojima

se procenjuju ulozi.

Odstupanje od nabavne vrednosti: u sluaju da stvarni trokovi ili cenakotanja a) prelaze odreeni vremenski okvir (dve ili tri godine) ili b) ako su

neprihvatljivo visoki.

Proticanje vremena, praeno uticajem ekonomskog faktora i promenama

trinih prilika, moe nekadanje trokove da uini neadekvatnim, pa se oni

zamenjuju berzanskim ili trinim cenama.

Ako su trokovi nabavke isuvie visoki, ulozi u stvarima se takoe procenjuju

po berzanskim ili trinim cenama na dan njegovog sticanja. Ako su i ove cene

neprihvatljivo visoke, onda su merodavne berzanske ili trine cene na dan

unoenja.

3kariK., Prezentacija specijalnih bilansa, Ekonomski fakultet Beograd, 2008.


13/80


10

2) Princip realizacije:

Podrazumeva zabranu iskazivanja nerealizovanih dobitaka,

Nabavna vrednost predstavlja gornju granicu za aktiviranje zaliha i fiksnih

sredstava.

3) Princip impariteta:

Podrazumeva zabranu bilansiranja sa gubitkom,

Za procenjivanje uloga u stvarima merodavne su berzanske ili trine cene

na dan unoenja svaki put kada su one nie od trokova nabavke ili cene

kotanja,

Procenjivanjem uz pomoberzanskih ili trinih cena se eliminie gubitak

koji bi nastao otpisivanjem ili prodajom dobara.

4) Princip opreznosti:

Ogleda se u:

a) izbegavanju samovoljnog procenjivanja

b) zabrani aktiviranja trokova procenjivanja

c) skraivanju rokova otpisa aktiviranih trokova izgradnje, probnog pogona i

goodwill-ad) svoenju vrednosti potraivanja i obaveza na iznos oekivanih plaanja.

Rukovoenje naelo kod procenjivanja je zatita od prevare pri osnivanju, zbog ega se i

propisuje obaveza revizije dogaaja osnivanja akcionarskih drutava. U sluaju unoenja celih

preduzea na ime uloga, moe se pojaviti goodwill, u sluaju da je prinosna vrednost preduzea

vea od knjigovodstvene vrednosti njegove neto imovine. Goodwill se aktivira, jer je re o

vrednosti koja je steena imovinom.4

Razlikuju se:

Osnivanje gotovinom,

Osnivanje unoenjem stvari i



14/80


11

Kombinovano (meovito) osnivanje

U sluaju preuzimanja celih preduzea na ime uloga, u aktivi mogu da se pojave razni oblici

prava, hartije od vrednosti i goodwill, a u pasivi razne vrste obaveza.

1.2.

Bilans promene pravne forme

Promene pravne forme preduzea je zapravo prelazak preduzea iz jednog u drugi pravni

oblik. Svaki oblik preduzea (ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa ogranienom

odgovornou i akcionarsko drutvo) moe prei u ma koji drugi oblik preduzea pod uslovom da

ispunjava uslove tog novog oblika preduzea. Odluku o promeni oblika preduzea donosi najvii

organ upravljanja preduzeem.

Promena pravne forme preduzea moe biti dvojaka:5

Preduzee se transformie iz jednog oblika u drugi, vlasnici preduzea ostaju isti

sa nepromenjenim ueem u kapitalu i

Preduzee se transformie iz jednog u drugi oblik sa promenom vlasnika

preduzea, odreeni vlasnici ostaju vlasnici i u transformisanom preduzeu, ali

drugi vlasnici se povlae iz transformisanog preduzea ili se u transformisano

preduzee ukljuuju novi vlasnici.

1.3.

Bilans fuzije

Postupak spajanja dva do trenutka fuzije pravno i ekonomski samostalna preduzea pri emu

makar jedno od njih gubi svoju pravnu i ekonomsku samostalnost.

Kod bilansa fuzije, razlikujemo dve vrste fuzije:

1)

Fuzija spajanjem,2) Fuzija pripajanjem.

5RodiJ., VukeliG., AndriM., Teorija, analiza i politika bilansa, Beograd, 2007., str. 128


15/80


12

Kao uesnici koji se javljaju kod fuzije spajanjem su:

1) drutvo koje prenosi imovinu,

2) drutvo koje nastaje spajanjem drutava koja prenose svoju imovinu

Uesnici koji se javljaju kod fuzije pripajanja jesu:

1)

drutvo koje preuzima, i

2) drutvo koje prenosi imovinu.

Postoje tri motiva fuzije: a) proizvodno privredni, b) trino privredni i c) finansijsko

politiki.6

Proizvodno privredni motivi su:

Bolje korienje kapaciteta, Racionalizacija proizvodnje,

Specijalizacija proizvodnje,

Poveanje proizvodnih serija,

Efikasnija nabavka materijala, poluproizvoda i usluga

Trino privredni cilj je:

Eliminisanje konkurencije

Finansijsko politiki ciljevi su:

Koncentracija kapitala,

Olakano finansiranje istraivakih radova,

Doprinos ostvarenju poreskih prednosti,

Omoguavanje uvoenja akcija na berzu,

Podizanje ugleda preduzea,

Sanacija preduzea.



16/80


13

1.4.

Bilans saniranja

Bilans saniranja potie od latinske rei sanatio koja znai leenje. Kada preduzee postane

nelikvidno (izgubi platenu sposobnost) ili posluje sa gubitkom, vri se saniranje sa ciljem da se

ospososbi preduzee za plaanje dospelih obaveza i poslovanje sa dobitkom da bi preduzeemoglo neogranieno opstati sa ime se izbegava steaj. Postoje dve vrste saniranja:

1) Saniranje u irem smislu (ekonomsko saniranje) Uvoenje preduzea u zonu

rentabiliteta i preduzimanje mera za osiguranje poveava vrednost preduzea na dugi

rok.

2) Saniranje u uem smislu (funkcionalno saniranje) Smanjenje nominalnog bilansnom

sopstvenom kapitalu i prilagoavanje bilansnog nominalnom sopstvenom kapitalu uz

poveanje imovine.

Razlikujemo etiri vrste krize preduzea:

Strategijska kriza,

Kriza rentabiliteta,

Kriza likvidnosti i

Nelikvidnost ili prezaduenje.

1.5.

Bilans razdvajanja

Razdvajanje se javlja kod drutva lica (ortakog drutva i komanditnog drutva) i to u dva

sluaja:

Razdvajanje kada se drutvo lica rastura, nestaje. Tada je u pitanju podela imovine

preduzea izmeu ortaka,

Razdvajanje sa jednim ortakom koji istupa iz preduzea, pri emu preduzee i

dalje opstaje sa ortacima koji se ne izdvajaju. Tada je u pitanju namirivanje ortaka

koji istupa, u sutini radi se poravnanju izmeu ortaka koji istupa i ortaka koji

ostaju u preduzeu u obliku drutva lica.


17/80


14

1.6.

Bilans likvidnosti

Bilans likvidnosti treba da uini jasnim sposobnost plaanja preduzea u odreenom trenutku

kroz meusobno uporeivanje potreba finansiranja, sa jedne strane, i njihovog pokria sa druge

strane. Uglavnom ima interni karakter i slui preteno potrebama uprave preduzea.

Cilj bilansa likvidnosti jeste da prui to potpuniju sliku o mogunosti odravanja likvidnosti

preduzea odnosno o platenoj sposobnosti predzea. Takva informacija je neophodna stoga to

je permanentna likvidnost preduzea, odnosno mogunost plaanja obaveza u momentu njihovog

dospea uslov ne samo za normalan rad preduzea, ve i za opstanak preduzea, jer ako

preduzea u duem razdoblju ne izmiruje obaveze o roku njhovog dospea za plaanje, izgubie

poverenje kod poverilaca, takvom preduzeu dobavlja

i ne

e isporu

iti svoje proizvode i robu i

initi usluge sa uobiajenim odloenim rokovima plaanja, vezahtevati avansno plaanje koje

nelikvidno preduzee ne moe da da, to znai da je prinueno da prestane sa poslovanjem.

Likvidnost predstvalja visok stepen usklaenosti izmeu potencijala za plaanje i obaveza

plaanja. Bilansni aspekti kontrole likvidnosti ostvaruju se kroz stalnu kontrolu rokova i

pretvaranja pojedinih delova imovine u stanje upotrebljivosti za plaanje, sa jedne strane i

dospelosti za plaanje, sa druge strane.

Bilans likvidnosti se dobija na osnovu redovnog godinjeg bilansa ili meubilansa, uz

odgovarajue pregrupisavanje bilansnih pozicija. Pregrupisavanje pozicija bilansa je potrebno

bez obzira na to to su bilansne eme uobiajeno razvijene uzimanjem u obzir aspekta likvidnosti,

zbog ogranienja i nedoslednosti ralanjavanja u njima.

1.7.

Likvidacioni bilans

Likvidacioni bilans predstavlja postupak okonavanja poslovne delatnosti jednog preduzea

sa ciljem njegovog rasturanja. U toku rasturanja treba da budu razreeni svi meusobni lini i

imovinski odnosi vlasnika kako bi preduzee prestalo da postoji.


18/80


15

Likvidacija predstavlja postupak planske prodaje (unovavanja) svih imovinskih delova

jednog preduzea sa ciljem da se iz ostvarenih prihoda isplate dugovi, a preostali deo podeli

vlasnicima. Likvidacija je proces koji traje (moda i vie godina) i podrazumeva:7

okonavanje tekuih poslova,

likvidiranje viseih (nezavrenih) poslova,

prodaju realne imovine i hartije od vrednosti,

naplatu potraivanja, i

isplatu dugova.

Okonanje poslovne aktivnosti preduzea moe biti:

Prinudno (steaj) ili

Dobrovoljno (likvidacija).

Na kraju likvidacije vri se brisanje preduzea iz registra, ime ono prestaje da postoji kao pravno

lice.

U zavisnosti od toga ta se rastura, razlikuju se:

delimina likvidacija, koja podrazumeva prodaju samo dela preduzea (fabrike,

pogon, prodajni prostor i sl.)

totalna likvidacija koja podrazumeva rasturanje celog preduzea tj. unovavanje

cele imovine.

Takoe se razlikuju: formalna likvidacija koja podrazumeva promenu pravne forme preduzea, uz

nastavak poslovne aktivnosti,

materijalna likvidacija koja podrazumeva prekid poslovne aktivnosti.

Uzrok likvidacije preduzea moe biti: odluka vlasnika, istek vremena za koje je

preduzee osnovano, smrt ili otkaz ortaka (u sluaju ortakog drutva), sudska odluka i sl. Na

poetku likvidacije, likvidatori sastavljaju bilans otvaranja likvidacije.On je dokazano sredstvo da

je likvidacija izvesna i da prava poverilaca i vlasnika nisu ugroena. Pored njega sastavlja se i

izvetaj sa objanjenjima, meu kojima su i objanjenja korienih principa procenjivanja.

7VukeliG., Teorija, politika i analiza bilansa, Beograd, 2007., str. 400-407


19/80


16

Na kraju svake godine, likvidatori sastavljaju godinji zakljuak likvidacije, zajedno sa

objanjenjima o odvijanju postupka likvidacije. Zavretak likvidacije treba da prati sastavljanje

zakljunog bilansa likvidacije.

1.8.

Steajni bilans

Steaj, kao i likvidacija oznaava kraj poslovne aktivnosti preduzea. Ali za razliku od

likvidacije, steaj nije dobrovoljni, veprinudni postupak obustavljanja poslovne aktivnosti. Za

razliku od plenidbe, steaj se ne odnosi na izvrenje odreenih imovinskih delova, ve na

izvrenje ukupne imovine dunika.8

Naziv steaj potie od latinske rei concursus skupljanje ili spajanje, sticanje ili sleganje

u gomilu. Specijalni sudski izvrni postupak koji slui unovenju ukupne, za zalaganje podobne

imovine koja duniku pripada u trenutku otvaranja steaja, sa ciljem ravnomernog namirenja svih

poverilaca koji lino uestvuju u postupku.

Karakteristike steaja:

on nije jednokratni akt, vepostupak sa duim ili kraim trajanjem,

on nije dobrovoljni, ve prinudni izvrni postupak na imovini zajednikog

dunika, podrazumeva ukupno, a ne pojedinano izvrenje unovava se ukupna imovina

dunika koja mu pripada u trenutku otvaranja postupka,

unovena steajna masa se raspodeljuje ravnomerno svim steajnim poveriocima,

dovodi do prinudnog okonanja (rasturanja) preduzea.

Steajni postupak pokree dunik ili jedan ili vie njegovih poverilaca. Pretpostavke za

pokretanje steajnog postupka jesu:

nesposobnost plaanja trajna nemogunost izmirenja dospelih obaveza, i

prezaduenost, koja postoji ako raspoloiva (bruto) imovina ne pokriva dugove.

8http://www.ekfak.kg.ac.rs(pregledano dana 02.01.2013.)


20/80


17

Steaj se preduzima da bi se smanjila teta za poverioce, a time i privredu u celini, koja

moe da nastane zbog gubitka sopstvenog kapitala i insolvetnosti dunika. Ukoliko raspoloiva

imovina, koja ulazi u sastav steajne mase, nije dovoljna da pokrije verovatne (oekivane)

trokove steajnog postupka, steajni postupak se ne sprovodi.9

Za vreme trajanja postupka steaja, pravo upravljanja i raspolaganja, koje je sud

otvaranjem steaja uskratio dosadanjoj upravi, ima steajni upravnik. Steajnog upravnika

imenuje nadleni sud koji donosi odluku o otvaranju postupka steaja. Sud je slobodan u izboru

steajnog upravnika, ali ima obavezu da izabere iskusnu i nezavisnu linost, kako od steajnih

poverilaca, tako i od dunika.

Bilans otvaranja steaja predstavlja pregled steajne mase i verovatnog izmirenjapotraivanja steajnih poverilaca i osnovu za kontrolu razvoja steaja. Vrednosti u bilansu

otvaranja steaja razlikuju se od vrednosti u redovnom godinjem zakljuku, jer procenjivanje u

godinjem zakljuku ne polazi od pretpostavljene likvidacije, ve od principa kontinuiteta

poslovanja.

Zakljuni bilans steaja sastavlja steajni upravnik pre okonanja svoje dunosti, sa ciljem

polaganja rauna o prodaji imovine i isplati obaveza i trokova steaja. Zakljuni bilans steaja

prati izvetaj steajnog upravnika, koji sadri sve informacije o nastalim dogaajima u postupku

steaja.

1.9. Bilans poravnanja

Cilj poravnanja je otklanjanje opasnosti od steaja preduzea, za koji su se stekli uslovi.

Steaj dovodi do likvidacije preduzea, dok poravnanje ima za cilj njegovo odravanje.

Poravnanje se smatra svrsishodnim kada finansijske tekoe nije prouzrokovalo samo preduzee,

vesu one posledica gubitaka potraivanja usled steaja klijenata ili su prolaznog karaktera.

Poravnanje predstavlja saniranje preduzea u irem smislu na teret tueg kapitala.

Poravnanje, je sa stanovita poverilaca, prihvatljivo samo ako im obezbeuje naplatu potraivanja

9RankoviM. J., Specijalni bilansi, Ekonomski fakultet Beograd, 1996., str. 312-320


21/80


18

u veem iznosu nego u sluaju likvidacije. Sa stanovita ekonomije preduzea, poravnanje je

prihvatljivo pod uslovom da preduzee ponovo moe da dostigne uravnoteeni finansijski i

rentabilitentni poloaj.

Postupak poravnanja pokree dunik. Pretpostavka za otvaranje postupka poravnanja jeste

sticanje uslova za steaj, odnosno:

nesposobnost plaanja (insolventnost) koja se ispoljava u trajnoj nemogunosti

izmirenja dospelih obaveza, pri emu po pravilu najpre dolazi do zastoja, a zatim i

obustave plaanja dospelih obaveza ili

prezaduenost, koja postoji ako raspoloiva (bruto) imovina ne pokriva dugove.

Izbor izmeu poravnanja i steaja podrazumeva analizu uzroka krize i ispitivanje

mogunosti da se poravnanjem doe do trajnog ozdravljenja preduzea. Prihvatanje zahteva

dunika za smanjenje potraivanja poverilaca, sa bilansnog stanovita, ima za posledicupretvaranje pozajmljenog u sopstveni kapital. Iznos smanjenja duga predstavlja vanredni prihod,

koji slui za pokrie gubitka, a eventualna razlika poveava sopstveni kapital. Istovremeno,

smanjuju se obaveze prema poveriocima.

Razlikuju se:

1) dobrovoljno i

2) prinudno poravnanje.

Za dobrovoljno poravnanje ne postoje zakonski propisi, ve se ono ostvaruje slobodnim

ugovaranjem, bez meanja sudskih vlasti.Zbog toga je ova vrsta poravnanja istovremeno i

vansudsko poravnanje. Prinudno poravnanje se odvija u skladu sa odgovarajuim zakonskim

odredbama i u okviru sudskog postupka. Ono predstavlja sudsko poravnanje.


22/80


19

2. STEAJNI POSTUPAK

Zakon o steajnom postupku propisuje dva postupka steaja:

1) postupak bankrotstva i

2)

postupak reorganizacije.

2.1.

Postupak bankrotstva

Postupak bankrotstva je u stvari prestanak rada preduzea nakon okonanja steajnog

postupka.

U steajnu masu preduzea ulazi sva imovina preduzea izuzimajui:

izlune poverioce koji, na osnovu stvarnog ili linog prava, imaju pravo da trae

da se odreena stvar izdvoji iz steajne mase, razlune poverioce, a to su poverioci ije je potraivanje obezbeeno zalonim

pravom,

poverioce po osnovu finansijskog lizinga koji imaju pravo povlaenja sredstava

datih u lizing.

Po otvaranju steajnog postupka, steajni upravnik raskida radni odnos sa zaposlenim

putem otkaza s tim to zadrava u radnom odnosu potreban broj lica za okonanje ste

ajnog

postupka. Sve obaveze steajnog postupka dunik, bez obzira na rok dospea, otvaranjem

steajnog postupka smatraju se dospelim, a sva potraivanja preduzea u steaju, neovisno od

ugovorenog roka naplate, smatraju se dospelim. Na neobezbeene obaveze steajnog dunika

ugovorene kamate se obraunavaju samo do dana podnoenja predloga za pokretanje steajnog

postupka.

Na obezbeenje obaveza steajnog dunika ugovorene kamate se obraunavaju do visine

vrednosti imovine koja slui za obezbeenje. Steajni upravnik u roku od 30 dana od pokretanja

steajnog postupka sainjava poetni bilans i izvetaj o ekonomsko-finansijskom poloaju

steajnog dunika, a potom ih podnosi sudu i odboru poverilaca, koji odluuju da li e se steaj

okonati bankrotstvom ili reorganizaciom. Steajno vee moe da imenuje revizora poetnog

steajnog bilansa. Steajni upravnik sainjava listu steajnih poverilaca. Na oglasnoj tabli suda


23/80


20

obavetavaju se poverioci gde mogu da vide listu poverilaca i pozivaju poverioce da prijave svoja

potraivanja. Poverioci prijavljuju svoja potraivanja steajnom upravniku u ustavljenom roku.

Steajni upravnik utvruje valjanost prijavljenih potraivanja od steajnog dunika. Potom se

odrava ispitno roite na kome se razmatra lista potraivanja od steajnog dunika. Ovom

roitu prisustvuju steajni upravnik i poverioci steajnog dunika. Nakon ovog roita steajni

sudija utvruje konanu listu poverilaca steajnog dunika koja se objavljuje na oglasnoj tabli

suda. Zakljuak o unovenju steajne mase donosi steajni sudija. Po donoenju zakljuka o

unovenju steajne mase prodaju imovine vre steajni upravnik putem javnog nadmetanja ili

javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom. Predmet prodaje moe da bude i

steajni dunik kao pravno lice ili njegovi funkcionalni delovi u celini uz saglasnost poverilaca, s

tim to steajni upravnik pribavlja procenu vrednosti od ovlatenog procenitelja

2.2.

Postupak reorganizacije

Pitanje reorganizacije, kao i celokupno steajno zakonodavstvo, je danas veoma aktuelno

kako u praktinoj primeni, zatim kao pitanje kojim se bave razne meunarodne institucije, pa sve

do brojnih teorijskih rasprava na ovu temu. Moe se sa pravom zakljuiti da se znaaj

reorganizacije izuzetno poveava sa sve eim i snanijim finansijskim krizama u svetu, a

posebno se moe naglasiti uloga reorganizacije u privredama zemalja u tranziciji.

Kao prvo treba rei da reorganizacija predstavlja pokuaj da se sprei bankrotstvo odnosno

likvidacija subjekta a koji je dospeo u stanje insolventnosti, odnosno u stanje kada ne moe da

izvrava svoje obaveze. Pitanje, kada se dolazi u stanje insolventnosti nije na jedinstven nain

regulisano u svetskoj praksi tj. kriterijumi pomou kojih se utvruje insolvetnost, postojanje

steajnih razloga i otvaranje steajnog postupka, se razlikuju meu zakonodavstvima razliitih

zemalja. ak ni meunarodne institucije koje se bave trgovinskim pravom, i okviru toga

steajnom regulativom, nemaju jasan stav koji od pokazatelja insolventnosti je najprimereniji za

praktinu primenu. Kao neki od njih se navode na, primer, test bilansa stanja (balance sheet test),

gde se u obzir uzima odnos ukupne vrednosti pasive i srednje trine vrednosti aktive, zatim ke-


24/80


21

flou (cashflow) test kao i mogunost da se utvrdi postojanje potencijalne (prospective)

insolventnosti.10

Takoe su pri razmatranju ovog pitanja uzimaju u obzir obaveze u stranoj valuti (u sluaju

depresijacije), uslovne obaveze i sl. Prednosti i mane svakog od napred navedenih kriterijumamoraju biti uzete u obzir prilikom izrade propisa o steajnom postupku. Kao primer moe se

navesti to da je Nemaka suspendovala primenu testa bilansa stanja na privredne subjekte u

bivoj Istonoj Nemakoj, koji su u vlasnitvu agencije za privatizaciju, sve dotle dok odnos

kapitala i duga ne dovedu na nivo koji je standard u zapadnim ekonomijama.Sva ova pitanja su u

uskoj vezi sa pitanjem primene i anse za uspeh procesa reorganizacije. Ako se nadoveemo na

optu konstataciju da je reorganizacija pokuaj da se sprei bankrotstvo i to putem finansijskog

ozdravljenja steajnog dunika, koji treba da nastavi da radi, vrati dugove (u punom ili

smanjenom iznosu) i na kraju postane solventan i profitabilan subjekt privreivanja, onda se ne

sme zanemariti trenutak i stanje koje dovodi do formalnog otvaranja steajnog postupka.

Finansijski poloaj u kom se nalazi steajni dunik u trenutku otvaranja steajnog postupka

direktno e uticati na krajnji ishod reorganizacije ako ona tada uopte bude bila mogua.

Zakonski kriterijumi koji definiu insolventnost i ulazak u steaj u velikoj meri e uticati na samo

ponaanje privrednih subjekata, i njihov odnos prema sopstvenim dugovima, i uopte kreirati

nivo finansijske discipline u ekonomskom sistemu. Pravilan pristup ovom pitanju kao i neki drugi

bitni faktori, mogu da predstavljaju i dobar podstrek i da prue osnovu za uspenu reorganizaciju.

Umesto termina reorganizacija neka zakonodavstva upotrebljavaju termine kao to su

rehabilitacija, pomirenje, administriranje, prekompozicija, restruktuiranje,

preurenjenje i sl. Ali svi oni predstavljaju ono to se u naem zakonodavstvu naziva

reorganizacija.Zajedniko za sve ove postupke je to da se eli postii bolji ekonomski efekat

reorganizacijom poslova steajnog dunika nego to bi se to postiglo njegovom likvidacijom igaenjem. Meutim to ne znai automatski da e steajni dunik svoje poslovanje nastaviti na isti

nain kao i da e uesnici u steajnom postupku, kao to su na primer vlasnici i poverioci, posle

10Falke M.,Insolvency Law Reform in Transition Economies, Berlin, May 2003, str. 171-178.


25/80


22

zavrenog postupka reorganizacije biti u istom pravnom i ekonomskom poloaju kao i pre

otvaranja steajnog postupka.

Kao posledica mnogih spoljnih i unutranjih faktora, proces reorganizacije moe da bude

veoma dinamian i turbulentan i samim tim dovede do mnogobrojnih promena u vlasnikim i

dunikopoverilakim odnosima, poloaju zaposlenih i postojeeg menadmenta, sferi i obimu

poslovanja steajnog dunika, organizacionoj strukturi itd.Najvaniji kriterijum za kretanje

kroz steajni postupak i voenje postupka reorganizacije treba da bude maksimiziranje vrednosti

za sve uesnike i ekonomski sistem u celini.11

Reorganizacija steajnog dunika nije uvek mogua ali isto tako nije ni najbolje reenje u

svakoj situaciji. esto se moe doi do situacije u kojoj nije mogue sprovesti, na prihvatljivnain, nijednu od mera koja bi spreila likvidaciju steajnog dunika. Preduzea koja nemaju

nikakvu poslovnu perspektivu, a ujedno su generator nelikvidnosti irih razmera, ne bi trebalo

spaavati po svaku cenu, ako to nije u najboljem interesu veine poverilaca. Plan reorganizacije

koji nema objektivnih ansi za uspeh bi u tom sluaju bio samo produetak agonije i odlaganje

reenja. Takvu situaciju moemo videti i kod nas. Pokuaj da se nagomilan i ogroman unutranji

dug izmeu privrednih subjekata smanji putem multilateralnog otpisivanja u osnovi je dobar ali

ako se nivo tog duga posle izvesnog vremena vrati opet na stari nivo, trebalo bi uzeti u

razmatranje steaj kao jedinu moguu alternativu. Naravno uz primerenu dozu opreznosti i

objektivno sagledavanje posledica koje bi nastupile u tom sluaju.

Meutim, sa druge strane postoje i okolnosti koji idu u prilog veem favorizovanju

reorganizacije u sklopu steajnog postupka. Ako posmatramo ekonomsko i finansijsko stanje

tipine zemlje u procesu tranzicije moemo uoiti neke injenice koje ukazuju na to da bi

reorganizacija bila prihvatljivija opcija za veinu sluajeva. Na primer, ta e se dogoditi u

sluaju otvaranja steajnog postupka nad jednim velikim privrednim subjektom koji ima ogromne

dugove ali sa druge strane poseduje zemljite, nekretnine, maine, opremu, vozila i ostalu aktivu

relativno velike vrednosti. Ne treba ni spominjati ogroman broj i ekonomski i tehnoloki viak

zaposlenih, to je karakteristika tranzicionih privreda.

11Ljuti. B., Zakon o steajnom postupku i efikasno sudstvo, Pravni informator 9/2004


26/80


23

2.3.

Steajni postupak

Steaj preduzea je proces koji traje ponekad i due od godinu dana. Taj proces odvija se u

okviru redovnog suda a regulisan je Zakonom o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji12na

sledei nain:

Organi sprovoenja steajnog postupka su: steajno vee, steajni sudija i steajni upravnik, a

moe da bude formiran i odbor poverilaca kao savetodavni organ (lan 3). Steajno vee ine

trojica sudija od kojih je jedan predsednik vea a steajni sudija ne moe da bude lan vea (lan

54).

Steajno ve

e:

Odluuje o pokretanju postupka za utvrivanje postoje li uslovi za steaj i sprovodi taj

postupak,

Odluuje o otvaranju steajnog postupka;

Odluuje o prigovorima steajnog upravnika na zakljuke i uputstva steajnog sudije;

Odreuje poslove preduzea koji su zapoeti a nisu zavreni pre steaja koji e se zavriti

u toku steajnig postupka;

Odobrava preraun trokova steajnog postupka i odreuje nagradu steajnom upravniku;

Imenuje steajnog upravnika;

Odobrava projekat za glavnu deobu steajne mase i donosi reenje o izvrnoj deobi

steajne mase;

Donosi reenje o zakljuku steajnog postupka (lan 55).

Steajni sudija daje uputstva steajnom upravniku, koja su obavezna za njega, i vri nadzor nad

radom steajnog upravnika (lan 56).

12Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ("Slubeni list SFRJ", br. 84/89 i "Slubeni list SRJ", br.37/93 i 28/96)


27/80


24

Steajni upravnik vri prava i dunosti organa upravljanja dunika u steaju, a njegove

dunosti su:

Da aurira knjigovodstvo do dana otvaranja steaja;

Da uz saglasnost sa steajnim sudijom sastavi predraun trokova steajnog postupka i da

ga dostavi steajnom veu;

Da imenuje komisiju za inventarisanje;

Da saini poetni steajni bilans;

Da se stara o okonanju zapoetih a nezavrenih poslova dunika kao i poslova

neophodnih za spreavanje tete nad imovinom dunika;

Da se stara o naplati potraivanja dunika;

Da unovi stvari koje ulaze u steajnu masu;

Da sastavi nacrt za glavnu deobu steajne mase i nacrt zakljunog bilansa uz saglasnost sa

steajnim sudijom;

Da sastavi nacrt odluka o naknadnoj deobi. (lan 60 i 61).

Steajno vee, na zahtev poverilaca ija potraivanja ine preko 50% od ukupnih potraivanja

od dunika, formira odbor poverilaca radi zatite njihovih interesa (lan 65). Odbor poverilaca:

Razmatra izvetaj steajnog upravnika o toku steajnog postupka i stanju steajne mase;

Ima pravo da pogleda poslovne knjige i dokumenta koje je preuzeo steajni upravnik; Ima pravo prigovora na rad steajnog upravnika steajnom sudiji i na rad steajnog sudije

steajnom veu;

Moe predloiti smenjivanje steajnog upravnika i imenovanje novog steajnog

upravnika;

Daje miljenje steajnom veu o unovenju imovine dunika;

Daje miljenje steajnom sudiji o priznavanju opravdanih manjkova utvrenih

invetarisanjem (lan 69).


28/80


25

Pokretanje steajnog postupka. Steajni postupak mogu pokrenuti poverioci ili sam dunik (lan

3).

Prethodni postupak.Na osnovu predloga o otvaranju steajnog postupka steajno vee donosi

reenje o pokretanju prethodnog postupka za utvrivanje zakonskih uslova za otvaranje steajnog

postupka (lan 75).

Ukoliko su zakonski uslovi za otvaranje steajnog postupka ispunjeni, donosi se odluka o

pokretanju prethodnog postupka i odreuje roite na koji se pozivaju dunik, predlaga i

organizacija koja obavlja poslove platnog prometa za dunika (lan 77). Na roitu su mogue tri

solucije:

Da tree lice da izjavu o preuzimanju duga i ako steajno vee prihvati tu ponuduprethodni postupak steaja se obustavlja (lan 78).

Da se doe do zakljuka da je mogue prinudno poravnanje, tada steajno vee odreuje

rok duniku da podnese predlog za prinudno poravnanje (lan 79) ime se obustavlja

prethodni postupak za pokretanje steaja;

Ako nema preuzimanja duga i prinudnog poravnanja, steajno vee imenuje vetaka koji

e zajedno sa staajnim sudijom ispratiti ekonomsko finansijsko stanje dunika osim ako

nisu ispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka bez tog ispitivanja (

lan 80).

Steajni sudija, na osnovu ispitanog ekonomsko finansijskog stanja dunika dostavlja steajnom

veu miljenje da li ima mesta otvaranju steajnog postupka (lan 83).

Otvaranje steajnog postupka. Na osnovu miljenja steajnog sudije i steajnog vetaka o

ekonomsko finansijskoj situaciji dunika, na roitu u kome uestvuje predlaga, dunik i

organizacija koja vodi poslove platnog prometa, steajno vee donosi reenje o otvaranju

steajnog postupka (lan 84). O otvaranju steajnog postupka objavljuje se oglas u Slubenom

listu SRJ i na oglasnoj tabli suda sa pozivom poveriocima da svoja potraivanja prijave u roku

od 60 dana. Otvaranje steajnog postupka upisuje se u sudski registar (lan 89 i 90).


29/80


26

Pravne posledice po otvaranju steajnog postupka su:

Sa danom otvaranja steajnog postupka upravljanje dunikom u steaju prenosi se na

steajnog upravnika (lan 96);

Sa danom otvaranja steajnog postupka prestaje radni odnos zaposlenih kod dunika osim

onih radnika koje zadri steajno vee radi zavravanja zapoetih poslova i objavljanje

poslova samog steaja (lan 93);

Sa danom otvaranja steajnog postupka vri se inventarisanje i sainjavanje poetnog

steajnog bilansa (lan 96);

Sa danom otvaranja steaja gase se postojei iro i tekui rauni dunika i otvaraju novi

na koje se prenose novana sredstva sa ugaenih iro i tekuih rauna (lan 97);

U firmi dunika dodaje se oznaka u steaju (lan 98);

Danom otvaranja steaja sve obaveza dunika smatraju se dospelim, a nedospela novana

potraivanja dunika unose se u steajnu masu (lan 100);

Danom otvaranja steajnog postupka ne prestaju da teku kamate na potraivanja koja se

izmiruje iz steajne mase (lan 102);

U steajnom postupku dozvoljeno je prebijanje potraivanja poverilaca sa protiv

potraivanjima dunika (lan 105);

Otvoreni steajni postupak ne utie na prava odvojenog izmirenja iz odreenih stvari,

odnosno iz imovine dunika razliitih prava (zalono pravo, na primer) i izlunih prava(roba u komisionoj preodaji, na primer) (lan 187);

U toku steajnog postupka okonavaju se samo oni zapoeti poslovi koji bi mogli

proizvesti tetu na imovini dunika ako ne bi bili okonani (lan 119).

Prijavljivanje potraivanja. Poverioci dunika u steaju prijavljuju pismeno svoja potraivanja

steajnom veu (lan 121). Steajno vee zakazuje roite za ispitivanje prijavljenih potraivanja

u kome uestvuju steajni sudija, steajni upravnik i poverioci (lan 124). Konanu odluku o

priznavanju ili ne priznavanju prijavljenog potraivanja donosi steajni upravnik (lan 125).

Unovenje imovine dunika. Steajno vee moe odluiti da se dunik u steaju proda u celini

putem javnog nadmetanja ili neposredne pogodbe ili uz uslov da se na taj nain postignu

povoljniji uslovi za poverioca (lan 129). Naravno, preduzee u steaju moe se prodati u celini


30/80


27

ako ima trinu perspektivu. Pri proceni povoljnih uslova za poverioce uzima se u obzir ne samo

koliko se dobija gotovine u steajnu masu od te prodaje vei kojiko se smanjuju trokovi steaja

usled toga to se na ovaj nain steajni postupak okona bre nego kada se prodaju pojedinana

imovinska dobra dunika.

Imovinska dobra dunika prodaju se javnim nadmetanjima ili prikupljanjem ponuda ili,

pak, neposrednom pogodbom (lan 131). Imovina koja predstavlja funkcionalnu celinu

(postrojenja, ureaji i sl.) prodaju se, po pravilu, javnim nadmetanjem ili sa ili bez zemljita i

zgrada (lan 132). Poetna prodajna cena ne moe biti nia od polovine procenjene vrednosti

(lan 133). Imovinu prodaje steajni upravnik pod nadzorom steajnog sudije (lan 134). Ako

imovina ne bude prodata nudi se poveriocu ija potraivanja odgovaraju vrednosti imovine (lan

135).

Namirenje poverilaca. Steajnu masu ine: novana sredstva dunika na dan otvaranja

steajnog postupka, novana sredstva ostvarena prodajom naturalne imovine i novana sredstva

ostvarena naplatom potraivanja (lan 137).

Iz steajne mase najpre se isplauju trokovi steajnog postupka, poverioce steajne mase

(lan 138) i zagarantovane zarade ostvarene kod dunika do dana otvaranja steajnog postupka

kao i naknade tete za povredu na radu ostvarene kod dunika pre otvaranja steajnog postupka

(povlaeni poverioci) (lan 140, stav 2).

Po odbitku od steajne mase trokova steaja, potraivanja poverilaca steajne mase,

povlaenih poverilaca ostatak predstavlja deobnu masu. Dugovi dunika isplauju se srazmerno

deobnoj masi (lan 141). Steajno vee dostavlja nacrt za deobu sa zakazivanjem roita o tom

nacrtu, steajnom sudiji, steajnom upravniku i poveriocima (lan 144). Steajno vee posle

rasprave na roitu donosi reenje o deobi (lan 145). Na osnovu reenja o deobi steajni

upravnik isplauje potraivanja poverilaca (lan 146).


31/80


28

Zakljuenje steajnog postupka. Nakon izvrenje svih poslova oko steaja steajno vee donosi

odluku o zakljuivanju steajnog postupka koja se objavljuje u Slubenom glasniku SRJ i

upisuje u sudski registar ime dunik u steaju prestaje da postoji (lan 149 i 150).

2.4.

Sainjavanje steajnog bilansa

Poetni steajni bilans. Najpre se sainjava zakljuni bilans preduzea koje stupa u steaj a zatim

se sainjava poetni steajni bilans. Poetni steajni bilans se sainjava na osnovu inventara u

kome se procena vri na bazi likvidacione cene.13Pri utvrivanju likvidacione cene polazi se od

mogue prodajne cene na prodajnom tritu pri emu je likvidaciona cena uvek nia od prodajne

cene jer potencijalni kupac zna da preduzee u steaju mora da proda i da tu prodaju mora da

obavi u to kraem roku kako bi trokovi steaja bili to nii, koji su, u principu, proporcionalni

vremenu trajanja steaja. Imajui to u vidu potencijalni kupac uvek zahteva niu cenu od

vladajue prodajne cene a to je likvidaciona cena.

Poetni steajni bilans se struktuira tako da se iz njega moe videti oekivana steajna

masa i utvrditi oekivana steajna kvota izmirenja obaveza preduzea iz steajne mase. Otuda se

aktiva struktuira ovako:

1.

ukupna imovina2. imovina za izdvajanje (to je imovina koja nije u vlasnitvu preduzea u steaju roba

u komisionu, na primer)

3. imovina izuzimanja (to je imovina koja je pod zalogom ili hipotekom)

4. slobodna imovina (1-2-3)

13RankoviM. J., Specijalni bilansi, Ekonomski fakultet Beograd, 1996., str. 328-330


32/80


29

Dugovi se, osim po vrsti, grupiu ovako:

1) Poverioci sa pravom izdavanja (odnosi se na isporuke sa zadravanjem prava svojine,

robu u komisionoj prodaji, cedirana potraivanja, imovina koja se nalazi u posedu

dunika u steaju po osnovu ugovora o najmu, zakupa, zalaganja i uvanja)

2) Poverioci sa pravom izuzimanja (hipoteka, dug na zemlju, prava na zaplen, ugovor o

osiguranju potraivanja)

3) Poverioci steajne mase (sudski trokovi, trokovi steaja, potraivanja poverilaca

koja nastaju iz delatnosti steajnog upravnika i sl.)

4) Povlaeni poverioci su oni poverioci ija se potraivanja iz steajne mase isplauju

posle isplate poverilaca steajne mase (po Zakonu po prinudnom poravnanju, steaju i

likvidaciji to su garantovane zarade radnika ostvarene pre otvaranja steajnogpostupka i naknada tete za ozledu na radu nastalu, takoe, pre otvaranja steajnog

postupka), u nekim zemljama povlaeni poverioci se svrstavaju u isplatne redove po

prioritetu isplate.

5) Nepovleeni poverioci su svi ostali poverioci.14

Nepovlaeni poverioci uestvuju u deobi ostatka steajne mase srazmerno svojim

potraivanjima. Steajna kvota je u vidu procenta koja pripada nepovla

enim poveriocima a

izraunava se ovako:

Ostatak steajne mase

Steajna kvota = x 100

Potraivanja nepovlaenih

poverilaca

Ostatak steajne mase izraunava se ovako: steajna masa minus (izdvajanja i izuzimanja iz

steajne mase + povlaeni poverioci).

14RankoviM. J., Specijalni bilansi, Ekonomski fakultet Beograd, 1996., str. 332.


33/80


30

2.5.

Steajni razlozi

Steajni razlog (osnov, uzrok, povod, uslov) predstavlja materijalno pravnu pretpostavku

steajnog postupka. Tek kada steajno vee utvrdi postojanje steajnog razloga (ili njegovu

verovatnost), postavlja se pitanje da li postoje i ostale materijalno pravne pretpostavke. Steajnipostupak se sprovodi upravo zbog okolnosti koje predstavljaju steajni razlog.15

U steajnom razlogu se utvruju optedrutveni interesi. Svaka drava u zavisnosti od svog

shvatanja ciljeva i funkcija steaja, odreuje okolnosti, koje kada se ispune, prouzrokuju

otvaranje steajnog postupka (uz ispunjenje ostalih uslova). Prilikom formulisanja razloga moraju

se uzeti u obzir i interesi poverilaca, jer je steajni postupak nain njihovog kolektivnog

namirenja. U steaju nad imovinom fizi

kog lica neophodno je u optiku posmatranja uk

juiti i

interese samog pojedinca, jer je individualni steaj, naroito zbog instituta osloboenja od

odgovornosti za preostale obaveze, velikim delom (a u nekim zemljama i prevashodno) u interesu

dunika.

Najveem broju zemalja steajni razlozi se ne uzimaju u obzir kod steaja koga pokree sam

dunik (tzv. dobrovoljni steaj). Njegov predlog se sam po sebi smatra steajnim razlogom, bez

potrebe da dokazuje druge injenice. Suprotno, sutina predloga poverilaca za pokretanje

steajnog postupka (tzv.nevoljnog steaja) je u razlozima za otvaranje steaja.

Pretnja steajem duniku od strane poverilaca predstavlja mornaricu u pripravnosti, koja e

se aktivirati ako pregovori propadnu. Prema tome, ako poverioci mogu olako da pokrenu steaj

protiv dunika, pregovori e se uvek kretati u njihovu korist. Idealno bi bilo kada bi razlozi za

otvaranje steaja bili tako precizno skrojeni, da poverioci mogu pokrenuti steaj samo protiv onih

dunika kojima je mesto u steajnom postupku, a ne i protiv ostalih.16

15 Jovan Gucunja, Pravno regulisanje poverilako-dunikviih odnosa u sluaju prestanka organizacija udruenog

rada, doktorska disertacija, Novi Sad, 1980, str. 95-96.16Charles J.Tabb, The Law of Bankruptcy, The Foundation Press, inc, New York, 1997, str. 102.


34/80


31

2.5.1.

Metodi odreivanja steajnih razloga

Metod opteg razloga je danas najei nain odreivanja razloga za otvaranje steajnog

postupka. On je karakteristian prevashodno za evropska kontinentalna zakonodavstva.Ovaj

metod se odlikuje korienjem apstraktnih termina, koji imaju za cilj da obuhvate veliki brojkonkretnih situacija i radnji steajnog dunika (npr. insolventnost, prezaduenost, obustava

plaanja, prestanak plaanja, generalno neplaanje dugova, itd.). Svi se ovi uzroci mogu svrstati i

podvesti pod dva najznaajnija i najsveobuhvatnija: prezaduenost inesposobnost za plaanje.

Prezaduenost - je jedan od najee korienih steajnih uzroka. Pod ovim pojmom

podrazumevamo takvo finansijsko stanje dunika kod koga je njegova imovina manja od

obaveza. Ovo je neposredan nain utvivanja razloga za otvaranje steajnog postupka, jer se

direktno ustanovljava jedna ekonomskainjenica - da li imovina pojedinca moe da odgovori

njegovim obavezama.

Ona predstavlja unutranju manifestaciju dunikove nesposobnosti da isplauje svoja dugovanja.

U sutini ovo je jedini pravi razlog za otvaranje steajnog postupka, jer se njime utvruje na

egzaktan nain dunikova nesposobnost plaanja.

Nesposobnost za plaanje- je univerzalan, osnovni i redovan steajni razlog, koji koristi

najvei broj zemalja u svetu. Insolventnost je univerzalan razlog, jer se primenjuje na sve

steajne dunike (za razliku od prezaduenosti, koja je kao steajni razlog primenjije samo za

steaj pravnih lica), osnovni razlog, jer je prvenstveno na njemu izgraen sistem steajnog

postupka i redovan, jer se steajni postupci vode, po pravilu, zbog nesposobnosti dunika za

plaanje.

Pod insolventnou se podrazumeva takvo ekonomsko-finansijsko stanje dunika, u kome on

nije sposoban da isplauje svoje dospele novane obaveze. Za insolventnost se kae da je

posredan nain utvrivanja nesposobnosti dunika za plaanje (za razliku od prezaduenosti).

Ona predstavlja pretpostavku, da se dunik koji ne moe da izvrava svoje obaveze, nalazi u takonepovoljnom finansijskom poloaju, koji opravdava otvaranje steajnog postupka. Insolventnost

je kao steajni razlog mnogo lake i bre dokazati nego prezaduenost. Time se tite poverioci,

jer im se namee jednostavnija obaveza.17

17RadoviV., Steajni razlozi, Pravni fakultet Beograd, str.1032 i 1033


35/80


32

3. ZAKLJUNI BILANS STEAJA

Iako steajno pravo ne propisuje obavezu sastavljanja godinjeg bilansa steaja za sluaj da

postupak traje vie godina, sastavljanje ovih bilansa nalau principi urednog knjigovodstva, s tim

to je dan bilansa ne kraj kalendarske, nego dan bilansa otvaranja steaja. To znai da e se

godinji bilans steaja sastavljati na isti dan kao i bilans otvaranja steaja. Za ove bilanse vae

ista pravila procenjivanja i ralanjivanja koja vae za bilans otvaranja steaja. Sve promene u

protekloj godini, nastale po osnovu prodaje imovine, prevrednovanje zbog izmenjenih trinih

politika, opravdanih dopunskih otpisivanja potraivanja, otpisivanje i poveanje dugova,

sprovode se preko bilansa uspeha, ime se vri naknadna korekcija ranijih bilansa uspeha.Inae,

godinji bilansi steaja, koji imaju karakter meubilansa steaja, slue informacionim ciljevima,

tj.da poveriocima i nadlenom sudu prue potrebne informacije o stanju postupka (dokle se sanjima stiglo). Uz to, ovi bilansi mogu da poslue i kao osnova za parcijalnu isplatu steajne mase,

to je naroito ine u sluajevima kada se postupak steaja protegne navie godina.18

Za razliku od godinjih bilansa (meubilansi), zakljuni bilans steaja je zakonom propisan.

Sastavlja ga steajni upravnik pre okonanja svoje nadlenosti sa ciljem polaganja rauna

(kontrola funkcija) o obavljenim poslovima unovavanja preuzete imovine, isplata obaveza

prema povlaenim i nepovlaenim poveriocima i pokria trokova steaja. Kao takav, zakljuni

bilans steaja je, po pravilu, raun primanja i raun izdavanja (raun novca) i daje potpunu sliku

svih unovavanja imovine, sa jedne i isplate poverilaca i trokova steaja sa druge strane, u

periodu slubene dunosti steajnog upravnika. Zbog toga se procenjivanje kao problem u ovom

sluaju i ne pojavljuje. Umesto dvostranog pregleda imovine, koja treba da unovi i obaveze koje

treba da se izmire, u skladu sa pravima poverilaca, u ovom bilansu se pojavljuje dva monetarna

toka, i to: sva primanja i sve isplate, koje izravnava eventualno ne isplaena razlika. Tako

sastavljen zakljuni bilans steaja prati izvetaj steajnog upravnik, snabdeven svim

imformacijama u vezi sa nastalim dogaajima, u postupku steaja, koje su osnova za ocenunjegove aktivnosti i davanje razrenice.

18MioviM., Reorganizacija ili redresman steajnog dunika, Pravo i privreda broj 5-8/2004.


36/80


33

3.1.

Zakljuivanje steajnog postupka

Odmah nakon okonanja glavne podele steajni sudija donosi reenje o zakljuenju steajnog

postupka. Ako se steajni postupka vodi nad preduzeem organizovanim kao akcionarsko

drutvo, reenje se dostvalja berzi koja trguje akcijama tog preduzea, u pismenoj ili elektronskojformi, najkasnije sledeeg dana od dana donoenja. Steajni poverioci mogu nakon zakljuenja

steajnog postupka ostvariti svoja preostala potraivanja prema duniku pojedincu po optim

pravilima graanskog prava. Steajni poverioci koji su sa svojim potraivanjima uestvovali u

steajnom postupku mogu nakon zakljuenja postupka sprovoditi prinudno izvrenje protiv

steajnog dunika samo na osnovu izvrene isprave izvoda iz tabele.

Zahtev za izdavanje izvrene isprave izvoda iz tabele moe se podneti tek nakon zakljuenja

postupka. Za izdavanje izvrne isprave nadlean je steajni sud. Steajni sudija e na predlog

steajnog upravnika, steajnih poverilaca ili po slubenoj dunosti odrediti naknadnu deobu ako

se nakon zakljunog roita:

1. Ispune uslovi da se zadrani iznosi podele steajnim poveriocima,

2. Inosi koji su plaeni iz steajne mase vrate nazad u steajnu masu,

3. I naknadno pronae imovina koja ulazi u steajnu masu.

Zakljuenje steajnog postupka ne spreava odreivanje naknadne deobe. Steajni sudija

moe odustati od odreivanja naknadne deobe, te iznos koji stoji na raspolaganju za podelu

poveriocima ili naknadno pronaenu imovinu prepusti steajnom duniku ako to smatra

primerenim s obzirom na neznatnu visinu iznosa ili neznatnu vrednost predmeta, te trokove

naknadne deobe.19Odreivanje naknadne deobe seajni sudija moe usloviti uplatom predujma

kojim e se pokriti trokovi naknadne deobe. Reenjem kojim se odbija predlog za naknadnu

deobu dostavlja se predlagau. Protiv tog reenja predlagaima pravo na albu. Reenje kojim se

odreuje naknadna deoba dostavlja se steajnom upravniku, steajnom duniku i poveriocu koji

je zahtevao naknadnu deobu. Protiv tog reenja steajni dunik pojedinac ima pravo na albu.Nakon odreivanja naknadne deobe raniji steajni upravnik e iznos kojim se moe slobodno

raspolagati ili iznos dobijen unovenjem naknadno pronaenog predmeta steajne mase podeliti

19SlijepeviD., Reorganizacija steajnog dunika, Pravni informator 5/2005


37/80


34

prema deobnom popisu. Steajni dunik polae raun steajnom sudiji. Poverioci steajne mase

za ije je zahteve steajni upravnik saznao:

1) kod delimine deobe tek nakon podnoenja deobnog popisa,

2) kod glavne deobe tek nakon zakljuenja roita za glavnu deobu, ili

3)

kod naknadne deobe tek nakon javnog oglaavanja mogu zahtevati namirenje

samo iz sredstava koja nakon deobe ostaju u steajnoj masi.

Ako se nakon otvaranja postupka ispostavi da steajna masa nije dovoljna ni za pokrie

trokova steajnog postupka, steajni sudija e zakljuiti postupak. Postupak se nee zakljuiti

ako se predujmi dovoljan novani iznos. Pre zakljuenja steajnog postupka steajni sudija e

sasluati skuptinu poverilaca, steajnog upravnika i poverioce steajne mase. Ako to predloi

steajni upravnik, navedeno sasluanje mogue je sprovesti ve na izvetajnom roistu. Ako usteajnoj masi postoji gotovinska sredstva, steajni upravnik je pre zakljuenja duan da namiri

trokove postupka. On dalje nee biti obavezan na unovavanje predmeta steajne mase. Ako su

trokovi steajnog postupka pokriveni, a steajna masa nije dovoljna da ispuni ostale dospele

obaveze steajne mase, steajni upravnik e prijaviti steajnom sudu da postoji nedovoljnost

steajne mase. Tako e postupiti i ako steajna masa prema predvianjima nee biti dovoljna da

ispuni postojee ostale obaveze mase u trenutku dospelosti. Steajni sud e javno objaviti prijavu

nedovoljnosti steajne mase. Obaveze steajnog upravnika na unovavanje i upravljanje

steajnom masom ostaje i dalje nakon prijave nedovoljnosti steajne mase.20

Steajni upravnik je duan izmiriti obaveze steajne mase sledeim redosledom:

1) trokovi steajnog postupka,

2) dugovi steajne mase koji su zasnovani nakon prijave nedovoljosti steajne mase,

akoji ne ulaze u trokove steajnog postupka,

3) ostali dugovi steajne mase.

20RodiJ., Teorija politika i analiza bilansa, Beograd, 2007, str. 411-423


38/80


35

Dugovi steajne mase u smislu prethodnog stava smatraju se i obaveze:

1) iz dvostrano obavezujeeg ugovora, ije je ispunjenje izabrao steajni upravnik,

nakon to je podneo prijavu o nedovoljnosti steajne mase,

2) iz trajnog obligacionog odnosa za vreme nakon prvog termina u kojem je steajni

upravnik nakon prijave nedovoljnosti mase mogao otkazati taj odnos,

3) iz trajnog obligacionog odnosa, ako je steajni upravnik nakon prijavljene

dovoljnosti mase zahtevao protiv uinidbu za steajnu masu.

Steajni sudija e zakljuiti steajni postupak im je steajni upravnik izvrio podelu

steajne mase. Ako se nakon zakljuenja steajnog postupka pronau predmeti koji pripadaju

steajnoj masi, steajni sudija e na predlog steajnog upravnika, poverioci steajne mase ili po

slubenoj dunosti odrediti naknadnu podelu. Steajni postupak se obustavlja na predlogsteajnog dunika ako se prui osiguranje da nakon obustave postupka na strani steajnog

dunika nee nastupiti platena nesposobnost kao ni pretea platena nesposobnost.

Predlog da e se udovoljiti samo ako se uini verovatnim nepostojanjem razloga za otvaranje

steajnog postupka. Steajni postupak e se obustaviti na predlog steajnog dunika ako on

nakon isteka roka za prijavu potraivanja pribavi saglasnost svih steajnih poverilaca ija su

potraivanja osporili steajni upravnik ili steajni dunik te razlunih poverilaca, odnosno da li je

tim poveriocima potrebno pruiti odgovarajue osiguranje. Reenjem kojim se zakljuuje steajni

postupak odnosno obustavlja, kao i razlozi zakljuenja, odnosno obustave javno se oglaavaju.21

Steajni dunik, steajni upravnik, lanovi odbora poverilaca moraju biti unapred obaveteni o

trenutku kada e zakljuenje, odnosno obustava poeti proizvoditi pravne posledice u skladu sa

Zakonom. Sa obustavom postupka steajni dunik ponovo stie pravo da slobodno raspolae

steajnom imovinom koja je inila steajnu masu.

21Sl. glasnik Republike Srpske Broj 26, 29.03.2010, str. 17-21


39/80


36

3.2.

Finansijski izvetaji steajnog postupka

Obaveza sastavljanja finansijskih izvetaja propisana je Zakonom o raunovodstvu i reviziji

("Sl. glasnik RS", br. 46/2006 i 111/2009 - dalje: Zakon). Premalanu 24. Zakona, pravno lice i

preduzetnik sastavljaju i prikazuju finansijske izvetaje za tekuu poslovnu godinu sa stanjem na

dan 31. decembra tekue godine (redovni godinji finansijski izvetaji).

Vanredni finansijski izvetaji su finansijski izvetaji koji sastavljaju privredni subjekti u sluaju:

1) statusnih promena (spajanje, podela i odvajanje)

2) steaja i likvidacije.

lanom 24. stav 5. Zakona je propisano da se finansijski izvetaji sastavljaju i u sluaju

otvaranja, odnosno zakljuenja steaja, odnosno postupka likvidacije pravnog lica. U skladu sa

lanom 30. stav 4. Zakona pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske

izvetaje (dakle i u sluaju steaja) duni su da ih dostave Agenciji za privredne registre (dalje:

Agencija) u roku od 60 dana od dana kada su ti izvetaji sastavljeni. U skladu sa lanom 4.

Pravilnika o bliim uslovima i postupku prijema, kontrole, registracije, obrade i objavljivanja

finansijskih izvetaja, nainu voenja i sadrini registra finansijskih izvetaja i podataka o

bonitetu pravnih lica i preduzetnika, kao i o davanju podataka iz tih izvetaja ("Sl. glasnik RS",br. 2/2010 i 102/2010 - dalje: Pravilnik), vanredni finansijski izvetaji i dokumentacija iz lana

31. Zakona, dostavljaju se samo u pisanoj formi.

Pored dokumentacije iz lana 31. Zakona, privredni subjekt u steaju, a koji je obveznik revizije

uz finansijske izvetaje dostavlja i:

1. dokaz o uplati naknade za registraciju finansijskih izvetaja,

2.

zahtev za registraciju vanrednog finansijskog izvetaja i3. overene potpise zakonskog zastupnika na Obrascu OP, za obveznike koji se ne registruju

u registrima koje vodi Agencija, a u sluaju da overa potpisa za tog zastupnika nije ranije

dostavljena.


40/80


37

Ako podaci o steaju nisu upisani u nadleni registar koji vodi Agencija, obveznik je duan

da uz vanredne finansijske izvetaje, pored dokumentacije propisane Pravilnikom i Zakonom,

dostavi i odluku ili drugi akt koji predstavlja osnov za otvaranje postupka steaja.

Na svim obrascima vanredni finansijski izvetaji stavlja se naznaka "u steaju". Privredni

subjekat koji je u steaju sa aspekta Zakona ne smatra se novoosnovanim pravnim licem.

Na dan otvaranja steajnog postupka preduzee nad kojim je pokrenut steajni postupak, treba da

sastavi:

finansijske izvetaje u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji,

poetni steajni bilans u skladu sa Zakonom o steaju.

Poslovne knjige, evidencija i dokumentacija steajnog dunika definisani su kao

dokumenti koji daju uvid u statusni, poslovni, finansijski i pravni poloaj steajnog dunika,

odnosno u njegove aktivnosti pre pokretanja steajnog postupka. Steajni upravnik na dan

stupanja na dunost ulazi u posed imovine steajnog dunika i dobija pristup dokumentaciji

steajnog dunika. Obveznik nad kojim se otvara postupak likvidacije, odnosno steaj duan je

da na dan otvaranja postupka likvidacije, odnosno steaja zakljui poslovne knjige, sastavi

propisane finansijske izvetaje i u roku od deset dana od dana otvaranja postupka likvidacije,odnosno steaja podnose konanu poresku prijavu. Steajni upravnik odmah preuzima raunare

steajnog dunika, njihove jedinice za smetaj podataka, ukljuujui i pomone kopije podataka

koje je pripremio dunik. Da bi se zatitio integritet svih podataka, kao i da bi se one preuzele na

efikasan nain, steajni upravnik mora odmah da ogranii pristup raunarskom sistemu samo na

sebe i svoje saradnike, a u cilju onemoguavanja svake promene, brisanja ili izmetanje

dunikove evidencije. Steajni upravnik moe da ogranii pristup dunikovim poslovnim

knjigama i drugoj dokumentaciji steajnog dunika, samo na sebe i svoje saradnike, na period za

koji se proceni da je takvo ogranienje celishodno. Steajni upravnik ne moe ograniiti pristup

podacima lanu odbora poverilaca u steajnom postupku.


41/80


38

Po preuzimanju dokumenta steajnog dunika, steajni upravnik e nastaviti da uredno

vodi poslovne knjige i evidenciju dunikove dokumentacije i da pribavlja sve neophodne podatke

potrebne za:

1. utvrivanje, odnosno osporavanje potraivanja poverilaca;

2.

pokretanje i voenje postupaka za naplatu potraivanja steajnog dunika;

3. utvrivanje vlasnikog i imovinskih prava steajnog dunika i odluivanje o

svojinsko pravnim zahtevima treih lica;

4. pobijanje pravnih radnji steajnog dunika;

5. druge radnje znaajne za sprovoenje steajnog postupka.

3.3.

Steaj u Srbiji

Steaj je postala surova realnost za veliki broj privrednih subjekata u Srbiji. Restriktivni

Zakon o steaju ima za cilj to bre, efikasno i kolektivno namirenje poverilaca. Steajni

postupak moe ii u dva pravca u zavisnosti od odluke poverilaca, u smeru bankrotsva (prodaja

delova imovine ili prodaja preduzea kao pravnog lica) i u smeru reorganizacije privrednog

subjekta. Koji god smer da se izabere mora se pridravati naela ravnopravnosti poverilaca po

klasama. U skadu sa naelima iz Zakona o steaju, steaj se sprovodi po hitnom postupku i uz

potovanje naela ekonominosti tj. da se ostvari to vea vrednost imovine steajnog dunika i

najvei mogui stepen namirenja poverilaca u to kraem vremenu i sa to manje trokova.

Nakon otvaranja steajnog postupka sprovodi ga privredni sud po slubenoj dunosti na osnovu

mesne nadlenosti gde se nalazi adresa steajnog dunika.

Kako bi se izbeglo pokretanje steajnog postupka i uz to efikasniji i jeftiniji nain

omoguilo nastavljanje poslovanja privrednih subjekata, Zakon o steaju jasno je definisao i

mogunost reorganizacije uz primenu unapred pripremljenog Plana reorganizacije, nakon ije se

primene omoguuje privrednom subjektu nastavak poslovanja, ali uz striktno potovanje unapred

pripremljenog Plana reorganizacije.


42/80


39

Donoenje Zakona o steajnom postupku 2004. godine predstavljalo je korenitu i

sistemsku promenu naina na koji se sprovodi steajni postupak u Srbiji. Mnoge promene

uvedene ovim zakonom imale su pozitivne efekte koji se najbolje mogu ilustrovati znatno boljim

indikatorima kvaliteta steajnog postupka skraenim trajanjem postupka, niim direktnim

trokovima steajnog postupka i viim stepenom namirenja. Ipak, skoro pet godina primene

otkrilo je mnoge nedostatke zakonskih reenja, a novonastale okolnosti ukazale su na potrebu

uvoenja novih mehanizama i instituta. Novi Zakon o steaju (2009) u sutini predstavlja pokuaj

da se uoeni nedostaci otklone, odnosno da se uvedu adekvatni podsticaji za pokretanje steaja, te

da se steajni postupak uini brim i jeftinijim.22

Podsticaji

Prema Zakonu o steajnom postupku uslovi za pokretanje steajnog postupka nisu bili

previe zahtevni. Bilo je potrebno da dunik ne odgovara svojim obavezama u roku od 45 dana

od dana dospelosti ili da je potpuno obustavio svoja plaanja u periodu od 30 dana. Pored toga

dunik je mogao da uini verovatnim da svoje ve postojee obaveze nee moi da ispuni po

dospeu. Ipak, broj steajnih postupaka u Srbiji bio je relativno veoma mali, imajui u vidu da je

tokom 2009. godine, oko 20.000 preduzea ispunjavalo pomenute kriterijume, pri emu je preko

6.000 privrednih drutava imalo blokirane raune preko 3 godine. Na osnovu ovoga moe se rei

da je steaj vie bio izuzetak nego pravilo. Uzroci odsustva podsticaja kako poverilaca tako i

dunika da pokrenu steaj su brojni. S jedne strane, poverioci nisu imali podsticaj da pokreu

steajne postupke, jer je u velikom broju sluajeva reo dunicima bez imovine. Ako imovina i

postoji onda je zahtevani predujam trokova postupka bio previsok. Povrh svega, nije bilo

izvesno u kojoj meri i kada e predujam biti nadoknaen poveriocu koji je pokrenuo steajni

postupak.

Mali broj steajnih postupaka u Srbiji donekle podsea na anti-commons problem, tj.

problem koji se ne ogleda u trci poverilaca, veu njihovoj pasivnosti. Poverioci ekajui jedni

druge nikada i ne pokrenu steaj, tako da su postojala preduzea iji je raun neprekidno bio u

blokadi i preko 10 godina. S druge strane, usled neefikasnog izvrnog postupka, dunici nisu

22www.stecaj.biz(pregledano 02.02.2013.)


43/80


40

imali potrebu da se korienjem steaja brane moratorijumom od pojedinanih izvrenja.

Takoe, ne postoji eksplicitna odgovornost direktora za kasno pokretanje steajnog postupka.

Posledino, ako se ikad i otvori steajni postupak, najee nije bilo mogunosti za dalji nastavak

normalnog poslovanja dunika ni imovine koju treba zatititi. U ovakvim sluajevima bankrot se

javlja kao jedino reenje, pri emu se tako ostvaruje nizak stepen namirenja steajnih poverilaca.

Konano, nepostojanje ureenog naina za sprovoenje ubrzanog postupka steaja nije ohrabrilo

dunike da na vreme signaliziraju probleme. Uvoenje adekvatnih podsticaja kako bi se steaj

pravovremeno pokrenuo predstavlja osnov izmena koje donosi novi Zakon o steaju. Moda se

najznaajnije promene po ovom pitanju odnose na visinu i tretman predujma, uvoenje unapred

pripremljenog plana reorganizacije i uvoenje automatskog steaja, tj. posebnog postupka u

sluaju dugotrajne nesposobnosti plaanja.

Ubrzanje

Na osnovu analize duine trajanja steajnih postupaka prema starom zakonu, oekivano

proseno trajanje steaja u Srbiji je neto manje i kree se u rasponu od 18 do 24 meseca. Ipak, u

odnosu na razvijene zemlje, ovaj postupak je mogue dodatno znaajno skratiti. Novim zakonom

ukinuto je steajno vee. Primena zakona pokazala je da ova podela ovlaenja u okviru istog

suda ne doprinosi efikasnosti postupka, jer je, gotovo po pravilu, vee potvrivalo odluku

steajnog sudije. Paralelno sa ukidanjem steajnog vea izvrena je i izmena sistema pravnih

lekova (l.45- 47). Protiv reenja steajnog sudije moe se izjaviti alba sudu vieg stepena,

iskljueno je pravo na prigovor protiv zakljuka i uvedeno je pravo steajnog sudije da na osnovu

albe sam preinai svoje reenje (osim u sluaju nekoliko najvanijih odluka u postupku). Ovim

izmenama takoe treba da doe do ubrzanja steajnog postupka, jer se izbegava dupliranje u

odluivanju, dok se manje greke otklanjaju na efikasniji nain.

Novi zakon precizira i ojaava ulogu Agencije za licenciranje steajnih upravnika, koja

regulie profesionalni rad i ocenjuje strunost, zakonitost i etinost steajnih upravnika u praksi.

Ako se utvrdi da je steajni upravnik prekrio zakon ili kodeks etike steajnih upravnika,

Agencija je ovlaena i da mu oduzme licencu, to za posledicu ima automatsko uklanjanje

takvog upravnika iz svih postupaka steaja u Srbiji.


44/80


41

Smanjenje trokova i uveanje stepena namirenja

Oekivano skraenje duine trajanja postupka direktno e uticati i na snienje trokova

steajnog postupka. Dominantni faktor koji utie na visinu trokova samog postupka ine

karakteristike samog dunika (veliina, broj parnica, nereeno imovinsko-pravni odnosi i sl.). U

Srbiji direktni trokovi steajnog postupka (trokovi steajnog upravnika, sudski trokovi i sl.) u

zavisnosti od veliine steajne mase, mogu iznositi od celokupnog iznosa steajne mase za

steajeve veoma male vrednosti, do oko 10% steajne mase za preduzea kod kojih je steajna

masa 500.000 do milion evra.

Novi zakon pokuao je da rei i stock i flow problem ogroman broj preduzea koja

su odavno zrela za steaj i veliki broj onih za koje se oekuje da e imati znaajne probleme u

skorijoj budunosti. Naime, novi zakon se primenjuje samo na nove postupke, pri emu se

otvoreni steajni postupci nastavljaju po odredbama do sada vaeih propisa: Zakon o prinudnom

poravnanju, steaju i likvidaciji i Zakon o steajnom postupku.

U kojoj meri e se ciljevi novog steajnog zakona i ostvariti zavisie od brojnih faktora

unapreenja izvrnog postupka u Srbiji, reforme sudstva, novih zakonskih reenja koja e uticati

na nain prinudne naplate i blokade rauna preduzea, itd. Ako steajni mehanizam obezbeuje

efikasan sistem kolektivnog namirenja i maksimizira vrednost imovine dunika omoguavajui

njenu efikasniju upotrebu, novi zakon e biti vie nego uspean. U suprotnom, on nee ispuniti

ciljeve, bez obzira da li je problem u samom zakonu ili njegovom sprovoenju. Postojanje jasnih

indikatora svakako e olakati ocenu sprovoenja novog zakona, jer e joj omoguiti da bude

liena predubeenja i pristrasnosti.

Na kraju, treba naglasiti i kome je zakon namenjen. Dok zakon implicitno uvodi tvrdo

budetsko ogranienje za preduzea koja su jo uvek u drutvenoj svojini tako to e veina

kroz automatski steaj imati ansu da konano razrei status, zakon e kroz koju godinu, ako ne

ve u prvoj godini primene, biti daleko znaajniji za privatni sektor. Politika zaduivanja

privatnog sektora u proteklih nekoliko godina i trenutna finansijska i ekonomska kriza jasnoukazuju da Srbiju eka jo mnogo sluajeva kao male i velike vrednosti.23

23www.stecaj.biz, (pregledano dana 02.02.2013.)


45/80


42

4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAZVOJA I VRSTE

TUROPERATORA

Nastanak turoperatora i njihov razvoj tokom 50-ih i 60-ih godina u zemljama Zapadne Evropebio je rezultat delovanja odreene grupe faktora koji su predstavljali preduslove za

omasovljavanje organizovanih putovanja. Drutveno- ekonomski uslovi za formiranje masovne

tranje za ovom vrstom putovanja stvoreni su u razvijenim evropskim zemljama - Velikoj

Britaniji, Zapadnoj Nemakoj i skandinavskim zemljama. Privredni rast nakon II svetskog rata

omoguavao je porast ivotnog standarda najirih slojeva stanovnitva. Istovremeno su promene

u domenu radnog zakonodavstva omoguile poveanje fonda slobodnog vremena.

Period dinaminog razvoja turistikih agencija u naoj zemlji zapoeo je sedamdesetih

godina. Tada je osnovan veliki broj turistikih agencija, a dolazi i do vrlo intezivnog irenja

njihovog poslovanja na domaem i meunarodnom tritu. Osnovna karakteristika organizatora

putovanja u Srbiji je prvenstvena usmerenost ka emitivnom poslovanju i to ka inostranim

destinacijama.

Delatnost organizatora putovanja predstavlja proces u kome turoperatori kombinuju u

jedinstvenu celinu turistike usluge i plasiraju ih na tritu kao sopstveni proizvod pojedinstvenoj ceni. Bitna karakteristika tako formiranih turistikih aranmana je relativno niska

cena jer je ona uvek nia od zbira cena pojedinanih usluga ukoliko bi se turista opredelio za

individualno putovanje. Osnovni princip u poslovanju turoperatora zasnovan je na ekonomiji

velikog obima. Organizatori zakupljuju potrebne prevozne i smetajne kapacitete u velikom

obimu i pri tom postiu relativno niske cene.Visok stepen iskorienosti kapaciteta koji

obezbeuju organizatori putovanja garan

mr - stecaj jolly travel (1) (1).pdf

Documents