mr olivera radovi 1 sajt 2010/dokumenta... · mr olivera radovi ć1 katedra za psihologiju mr...

Mr Olivera Radović1 Katedra za psihologiju Mr Danijela Kulić2 Katedra za engleski jezik i književnost Filozofski fakultet UDK: 371.95 Kosovska Mitrovica ISBN 978-86-7372-148-4, 17 (2012), p.707-730

Originalan naučni rad

POVEZANOST KOGNITIVNIH SPOSOBNOSTI

I VREDNOSNIH PRIORITETA MLADIH

Uvod

Kako pojmovi vrednosti i vrednosnih orijentacija spadaju u najšire razmatrane pojmove, kako u psihologiji, tako i u drugim socijalnim naukama (filozofiji, antropologiji, sociologij, itd.), njihove definicije su, u zavisnosti od ugla posmatranja i proučavanja pojava, mnogobrojne i delimično različite. Na primer, sociološke definicije vrednosti naglašavaju društvene propise, ideale i moralne norme koje su karakteristične za određene socijalne grupe i sisteme, dok većina psiholoških definicija naglašava dispozicioni i dinamički karakter vrednosti. U psihologiji, vrednosti se najopštije definišu kao relativno stabilne opšte psihičke dispozicije nastale kombinovanim dejstvom kognitivno-emocionalnog razvoja, individualnih crta ličnosti i interakcije sa socijalnim okruženjem, a koje naše delovanje usmeravaju ka nekim ciljevima u životu koji nam se čine poželjnima i kojima težimo svojim postupcima. Opšte je stanovište da su vrednosti rezultat, pre svega, socijalnog učenja, koje je posredovano različitim kulturnim, društvenim, istorijskim, religijskim ili aktualnim društvenim činiocima. Kao glavne izvore razlika u vrednostima koje ljudi prihvataju, teoretičari uglavnom navode urođeni temperament i socijalno iskustvo individue. Ljudi razvijaju vrednosne prioritete koji u isto vreme s jedne strane odslikavaju njihove osnovne potrebe a s druge strane mogućnosti i prepreke u njihovom okruženju. S obzirom na to da je najznačajniji izvor čovekovih vrednosti društvo, one, pak, ujedno odslikavaju i ciljeve koje jedno društvo smatra vrednim i poželjnim. Vrednosti

1 [email protected] 2 [email protected]

O.Radović – D.Kulić: POVEZANOST KOGNITIVNIH SPOSOBNOSTI...

____________________________________________________________________

708

jednog društva prenose se na pojedinca putem svih socijalnih tvorevina – preko porodice, vršnjačke grupe, socijalnih institucija, jezika, medija, produkata kulture... Tokom razvoja, a naročito u periodu adolescencije, mladi ljudi razvijaju autonomiju u svim aspektima života, pa tako i u pogledu ličnih vrednosti, oni tada upoznaju „svet vrednosti“ i angažuju se u traganju za ličnim vrednosnim prioritetima. Usvajanje vrednosti u periodu adolescencije objašnjava se na nivou psihičkih procesa, pre svega razvojem kognitivnih operacija. Kako adolescenti stiču sposobnosti hipotetičkog mišljenja, odnosno prelaze na stadijum apstraktnih operacija, tako se sve više interesuju za filozofska, ideološka i moralna pitanja. Istovremeno, razvoj autonomnih vrednosnih prioriteta praćen je razvojem emocionalne i ponašajne nezavisnosti mladih ljudi, što potvrđuju i neka dosadašnja istraživanja (Steinberg i Silverberg, 1986). Osim veze sa razvojem kognitivnih sposobnosti, neke crte ličnosti su u vezi i sa razvojem samostalnog sistema vrednosti. U ovom radu, opredelili smo se za razmatranje upravo te veze kognitivnih sposobnosti (tačnije uspešnosti na kognitivnim zadacima) onako kako ih određuje američki psiholog Robert Sternberg i vrednosnih prioriteta mladih shvaćenih u teorijskom okviru Rokičeve teorije vrednosti.

Rokičevo određenje vrednosti

Rokič (Rokeach, 1973) određuje vrednosti kao „trajno verovanje da je specifičan način ponašanja ili življenja društveno ili lično poželjniji u odnosu na suprotni ili obrnuti način ponašanja ili življenja“. Po ovom autoru, vrednosti imaju centralno mesto u strukturi ličnosti koju snažno i trajno pokreću na određene aktivnosti (nav. prema Rot, 2003). U ovoj definiciji „poželjno“ znači da se jedan cilj preferira više od drugog, što implicira da su vrednosti organizovane hijerarhijski po važnosti koju imaju za individuu. Rokič je smatrao da je ukupan broj vrednosti koje čovek poseduje relativno mali i da svi pojedinci barem u određenom stepenu poseduju vrednosti. Razlike među pojedincima javljaju se s obzirom na značaj koji oni pridaju određenim vrednostima, a nastaju usled međudelovanja dva faktora: ličnosti pojedinca i društvenog okruženja. Ove hijerarhije vrednosnih prioriteta Rokič je nazvao vrednosnom strukturom i definisao ih kao „trajne i stabilne organizacije vrednosti duž koninuuma relativne važnosti“ (Rokeach, 1973).


____________________________________________________________________

709

Ovaj autor nalazi da postoje dve osnovne funkcije vrednosti: 1. funkcija usmeravanja čoveka ka poželjnim i vrednim ciljevima i 2. funkcija motivacije čoveka za određene aktivnosti. U skladu s tim, on pravi listu od osamnaest terminalnih i osamnaest instrumentalnih vrednosti. Terminalne vrednosti se definišu kao „poželjna stanja stvari“ i čine ih sledeći ciljevi: udoban život, život u blagostanju, jednakost, uzbudljiv život, porodična sigurnost, sloboda, zdravlje, unutrašnja harmonija, zrela ljubav, nacionalna sigurnost, zadovoljstvo, spasenje, samopoštovanje, postignuće, socijalni ugled, iskreno prijateljstvo, mudrost, mir u svetu i svet lepote. Instrumentalne vrednosti su načini na osnovu kojih se dostižu terminalne vrednosti; to su poželjni načini ponašanja koji dovode do krajnjih poželjnih životnih vrednosti: ambiciozan, slobodouman, sposoban, čist, hrabar, blag, koristan, pošten, maštovit, nezavisan, intelektualan, logičan, koji voli, odan, poslušan, učtiv, odgovoran i samokontrolisan. Rokič je posebnu pažnju posvetio izradi instrumenata kojim bi na odgovarajući način merio tako definisane vrednosti. Napravio je Upitnik vrednosti (The Value Survey) koji se sastoji iz dve liste od po 18 vrednosti, gde ispitanik pored svake pojedinačne vrednosti upisuje rang s obzirom na važnost koju ona za njega ima kao „usmeravajući princip u životu“, od 1 za najvažniju do 18 za onu najmanje važnu. Rokič je izvršio više provera svog instrumenta, za koji se pokazalo da ima zadovoljavajuću pouzdanost, kao i vrlo dobru osetljivost. Rokičeva teorija vrednosti bila je dominantna u socijalnoj psihologiji više od dvadeset godina i podstakla je čitav niz istraživanja.

Sternbergova trijarhična teorija

Robert Sternberg, američki psiholog i profesor psihologije na Jejl univerzitetu, otvoreno kritikuje sve prethodne teorije inteligencije, kako faktorske (psihometričari) koje su skoncentrisane na unutrašnje mehanizme funkcionisanja bez uzimanja u obzir uticaja sredine, tako i one kontekstualne (na primer, društveni interakcionizam Vigotskog) koje prirodu inteligencije objašnjavaju faktorima sredine. On smatra da su „mnoge postojeće teorije inteligencije više nepotpune nego što su pogrešne“ (Sternberg 1988: X). U stvari, različiti teoretičari dolaze do istih zaključaka, ali ih predstavljaju na drugačiji način, pri čemu koriste drugačiji jezik. Mnogo vremena se provodi u traženju


____________________________________________________________________

710

razlika između postojećih teorija, umesto da se pronađu sličnosti i odgovarajući načini merenja ovog koncepta za koji Sternberg tvrdi da su ga ljudi izmislili kako bi procenjivali postignuće u određenoj vrsti zadataka i situacijama koje određena kultura vrednuje. Budući da je inteligencija promenljivi faktor, danas se postavlja pitanje koliko je rezultat verodostojan i kakav bi bio kada bi se testiranje ponovilo nakon nekoliko godina – pod uslovom da su ispitanici vežbali slične zadatke u tom periodu. Sternberg veruje da se inteligencija može povećati i svoju teoriju predstavlja u knjizi The Triarchic Mind: A new theory of human intelligence (1988), i to sa dvostrukim ciljem – da naučno objasni trostruki kognitivni entitet; da pojedincima pruži mogućnost da kroz praktične i smisaone zadatke „vežbaju“ svoju inteligenciju. Sternberg (1988: XII) definiše inteligenciju kao:

„kvalitet koji koristimo u našem svakodnevnom životu – na poslu, u međuljudskim odnosima, pri donošenju odluka. U ovom kontekstu, inteligencija se može razumeti kao mentalno samoupravljanje – način na koji mi organizujemo i shvatamo događaje koji se dešavaju oko nas i u nama. Tradicionalni testovi inteligencije mere jedino uzani spektar naših mentalnih samoupravljačkih sposobnosti. Stoga, da bismo u potpunosti razumeli inteligenciju, neophodno je da gledamo izvan ovih testova i izvan konvencionalnih koncepcija inteligencije da bismo videli kako ona funkcioniše u našem svakodnevnom životu“. „Životni“ ili „živi“ karakter inteligencije jeste novi atribut

ovog koncepta koji se dugo tretirao kao nešto apstraktno, veštačko, i potpuno izuzeto iz stvarnog života. Potreba da se ovaj koncept izučava i meri u svakodnevnom životu, tamo gde je vidljiv i primenjen, kao i to da se od najranijeg detinjstva nastoji na njegovom usavršavanju, kroz školovanje, pa i tokom čitavog života, jeste načelo koje zagovaraju kako Robert Sternberg, tako i mnogi drugi psiholozi orijentisani ka pluralističkom viđenju inteligencije (npr. Gardner, Gilford, Anderson, Ceci, itd.).

Za razliku, na primer, od Hauarda Gardnera (1983), koji zagovara koncept o sedam vrsta inteligencija koje međusobno sarađuju prilikom izvršenja bilo kojeg zadatka, Sternberg inteligenciju vidi kao „trostruki“ entitet koji se sastoji iz triju vrsta mentalnih procesa koji se pak smatraju osnovom intelektualnog funkcionisanja: metakomponente, komponente performanse i


____________________________________________________________________

711

komponente usvajanje-znanja. Metakomponente su, kako to objašnjavaju Vilijams i Burden (Williams i Burden 1997: 21), one kognitivne veštine koje se koriste u planiranju i donošenju odluka. Zahvaljujući ovim sposobnostima, problem se uočava; biraju se one strategije koje pomažu u rešavanju problema; osoba je svesna vremena koje ima za rešavanje datog problema; ona je u stanju da kontroliše i prati svoje pokušaje pri resavanju tog problema. Komponente performanse su bazične operacije zadužene za konkretno izvršavanje nekog zadatka, pre svega za razumevanje informacije, za zaključivanje i za poređenje. Komponente usvajanja znanja jesu procesi koji se koriste prilikom usvajanja novog znanja, npr. odabir relevantne informacije, integrisanje novog znanja na smisaoni način i povezivanje novog znanja sa postojećim.

Budući da Sternberg (1988: 56) u svojoj teoriji govori o trima vrstama različitih mentalnih procesa koji se aktiviraju prilikom izvršenja svakog zadatka, on shodno tome razlikuje i tri vrste inteligencija, to su: analitička (komponentna), praktična (kontekstualna) i kreativna (iskustvena) inteligencija. Visok stepen analitičke inteligencije poseduju oni koji su vrlo uspešni na IQ testovima, koji imaju vrlo razvijene analitičke i kritičke sposobnosti i koji se dobro snalaze u „akademskom okruženju“.

Imati visok nivo „školske inteligencije“ znači biti uspešan na testovima u kojima se procenjuje vokabular, pamćenje, razumevanje i rešavanje problema. Problemi ovog tipa imaju samo jedno rešenje. Međutim, osobe koje poseduju analitičku inteligenciju, neretko, nisu u stanju da sintetički razmišljaju, stvaraju nove proizvode i primene svoje ili tuđe ideje u životu. Ovakvim osobama često nedostaje inovativnost, prilagodljivost, maštovitost.

Za Sternberga (1988: 61), kreativna ili sintetička inteligencija jeste sposobnost snalaženja u novim i neobičnim situacijama u kojima se koriste postojeća znanja i veštine. U skladu sa ovim poimanjem kreativne inteligencije, kreativne osobe se dobro snalaze u istraživanjima različitih vrsta, iako one ne moraju imati odlične rezultate na tradicionalnim testovima inteligencije. Njihova sposobnost sintetičkog razmišljanja omogućava im da dolaze do otkrića i budu uspešne u stvaralačkim oblastima. One pak mogu dati pogrešne odgovore na tradicionalnom testu zbog toga što stvari vide iz drugačije perspektive. Osobe koje poseduju visok nivo ove inteligencije, informaciju koju su stekle u jednoj situaciji sa lakoćom mogu da primene na novu situaciju. Primenu ideje do koje se došlo rešavanjem jednog problema na neki novi tip


____________________________________________________________________

712

problema Sternberg naziva relativnom inovativnošću (relative novelty).

Praktična inteligencija jeste lako i uspešno snalaženje u okruženju, brzo prilagođavanje na nove uslove, što bi se u žargonu moglo nazvati street smart ili sposobnost da se mentalne sposobnosti primene u svakodnevnim situacijama. Ove sposobnosti se ne mogu meriti konvencionalnim testovima, ali se one lako mogu uočiti prilikom izvođenja nekih svakodnevnih operacija. Ova inteligencija pojedincu omogućava da razume šta je neophodno da uradi u određenoj situaciji, a onda da to i uradi. Praktična inteligencija ljudima koji je poseduju omogućava da vešto koriste informacije u svom životu kako bi se prilagodili, ali i kako bi preuredili svoje okruženje usklađujući ga tako sa svojom ličnošću i svojim potrebama.

Budući da je cilj našeg istraživanja bio utvrđivanje odnosa između kognitivnih sposobnosti i vrednosnih prioriteta mladih, trebalo je napraviti test mentalnih sposobnosti kojim bi se merile ne samo analitička već i praktična inteligencija. Test je sačinjen tako što je napravljen izbor određene grupe zadataka čijim rešavanjem se aktiviraju komponente performanse neophodne u snalaženju u svakodnevnim problemskim situacijama. Svrha zadataka, kako to Sternberg (1988: 113) kaže, jeste da pruži ljudima mogućnost da „vežbaju“ praktičnu inteligenciju koristeći se induktivnim razmišljanjem, što znači da je izdvajanje i razumevanje opšteg principa iz specifičnih informacija najvažnija komponenta ove vrste rezonovanja.

Test se sastojao iz tri grupe zadataka (verbalne analogije, slikovne analogije i problemi pravnog rezonovanja) koji su bili različite strukture i forme. Zadaci su bili praktične prirode i od studenata se očekivalo da angažovanjem različitih mentalnih sposobnosti reše probleme koji su bili predstavljeni geometrijskim figurama, grupama reči i pravnim situacijama u kojima je neophodno predvideti ishod. Svaki zadatak je imao samo jedno rešenje, pri čemu su studenti zaokruživali odgovor za koji su smatrali da je tačan. Vreme testiranja je bilo 40 minuta. Za potrebe testiranja studenata psihologije i anglistike (Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici), test je bio preveden sa engleskog na srpski jezik, adaptiran je i kulturološki prilagođen. Svi zadaci spadaju u praktične probleme u kojima se koriste komponente indukcije – analogije (practice problems using the components of induction: analogies). Prilikom rešavanja ove vrste zadataka aktiviraju se sledeći mentalni procesi: uočavanje


____________________________________________________________________

713

(encoding), zaključivanje (inference), mapiranje (mapping), primena (application) i potvrđivanje (justification). Određeni procesi se aktiviraju u zavisnosti od vrste podsticaja kojemu su studenti izloženi. Prilikom rešavanja verbalnih analogija (Sternberg 1988: 135) osoba najpre treba da zaključi u kakvom je odnosu prvi par reči, potom da tu relaciju mapira ili preslika na nov pojam, a zatim da tu novu relaciju primeni kako bi došla do najboljeg rešenja. Na primer, analogija Statua je u odnosu na kamen kao cipela u odnosu na a. par, b. čarapu, c. kožu, d. stopalo zahteva uočavanje odnosa između statue i kamena na semantičkom nivou, potom preslikavanje ovog odnosa na pojam cipela i primenu u smislu odabira odgovarajućeg odgovora, u ovom slučaju to je koža.

Slikovne analogije (Sternberg 1988: 136–138), s druge strane, uključuju dodavanje,oduzimanje i transformacije geometrijskih figura, od studenata se da bi rešili problem očekuje da iskoriste neku od ovih relacija. Nakon testiranja, u razgovoru sa studentima došlo se do zaključka da različiti studenti koriste različite obrasce prilikom rešavnja istog problema. Na primer, problem broj 6, u testu slikovnih analogija, može se rešavati pomoću logičke, ali i pomoću prostorne inteligencije. Ukoliko figuru zamišljamo trodimenzionalno u nekom prostoru, videćemo je kao figuru koja je: a) otvorena i b) kako ona izgleda kada se zatvori. S druge strane, ako rešavamo problem logičkim ili matematičkim putem, mi ćemo svetle krake presaviti ka unutra i dobićemo figuru koja je označena pod a), što je i rešenje ove analogije. Da li će ispitanik do odgovora doći samo zahvaljujući višem nivou jezičke inteligencije, ili će pak verbalni zadatak rešavati logičkim putem, pa čak ponekad i anagažovanjem prostorne inteligencije, to ostaje tajna, jer merenja specifičnih, složenih moždanih procesa i markiranje onih centara koji se aktiviraju u trenutku rešavanja zadatka još uvek nisu tako uverljiva, bez obzira na mogućnosti kompjuterskih simulacija i ispitivanja koja se vrše na zdravim ljudima. Do odgovora na pitanje kako je ispitanik došao do rešenja još uvek se dolazi posredno, opisnim putem, odnosno zahvaljujući detaljnom opisu koji ispitanik daje o postupcima kroz koje prolazi tokom rešavanja zadatka.


____________________________________________________________________

714

Primer iz testa slikovnih analogija

Treći test (problemi pravnog rezonovanja, Sternberg

1988: 161–165) koji se odnosio na rešavanje pravnih, praktičnih problema, sastojao se od pet imaginarnih slučajeva koji se rešavaju u sudnici. Dok su prva dva testa (verbalne i slikovne analogije) nalik testovima koje koriste psihometričari prilikom određivanje koeficijenta inteligencije neke osobe (za ovakvu vrstu testova Sternberg, kao i ostali kognitivni psiholozi tvrde da visoko koreliraju sa akademskim postignućem), treći test zahteva angažovanje personalnih inteligencija. Interpersonalna i intrapersonalna inteligencija, u ovakvoj vrsti zadatka, pomažu da se uvide odnosi između dve suprotstavljene strane i da se na osnovu praktičnog iskustva dođe do rešenja. Za razliku od prva dva testa u kojima su problemi apstraktne prirode, treći test od studenata zahteva da angažuju one praktične zdravorazumske sposobnosti koje bi inače koristili u svakodnevnom životu. U pitanju su situacije iz života koje se, kao i u prethodna dva testa, rešavaju tako što se informacija uočava i shvata, zatim sledi proces zaključivanja u vezi sa uspostavljenim odnosima, a potom se ovi odnosi primenjuju na nove situacije.


____________________________________________________________________

715

Ovde se može napraviti paralela između advokata i studenata koji su rešavali slučajeve, jer su i jednima i drugima da bi problem uspešno rešili bile potrebne neke druge sposobnosti različite od „akademskih“ sposobnosti. Naime, pored znanja iz oblasti prava, koje je neophodno svima onima koji se ovom profesijom bave, kao i onima koji su uključeni u pravne procese, bilo da su pravni laici ili ne, potrebno je i znanje iz oblasti međuljudskih odnosa, ono pragmatično iskustvo nastalo kroz život iz opštenja sa ljudima, kao i ono iz proživljenih situacija. Socijalna inteligencija, ili kako je Goleman naziva emotivna inteligencija, koja se za Gardnera sastoji iz dve komponente, poznavanja sebe i poznavanja drugih, u ovakvoj vrsti problema ima vrlo značajnu ulogu. Činjenice i principi nisu sami po sebi dovoljni ukoliko u slučaju povoljnog ili nepovoljnog ishoda suprotstavljene strane u sudskom procesu ne mogu da predvide postupke i reakcije druge strane. Takođe, ishod će zavisiti od sposobnosti advokata da primeni one principe i iskoristi one činjenice koje su najpovoljnije u datom slučaju. Ponovo, koristeći analogije i iskustvo iz prethodnih slučajeva, advokati će da bi svoje klijente prikazali u što boljem svetlu iskoristiti sve njihove dobre namere i vrline. Za sve ovo, neophodno je angažovanje obe personalne inteligencije bez kojih ne bi bilo moguće rešavanje ovih zadataka.

Primer zadatka iz testa problemi pravnog rezonovanja

[Slučaj 1] Gospodin Dolan je prodao 10 stolova gospođi Rosko,

pažljivom kupcu koja je detaljno prekontrolisala svih 10 stolova pre nego što je pristala da ih kupi. Pet stolova je imalo široke naprsline na mestima gde su se nogari spajali sa tablom, što je i na prvi pogled bilo vidljivo. Gospođa Rosko je otvoreno kritikovala kvalitet stolova dok ih je posmatrala, ali kada joj je ponuđena niska cena, ona je kupila svih deset stolova. U stvari, i ostalih pet stolova je bilo loše zalepljeno, ali na određenim skrivenim delovima, te su svi oni kroz jednu do dve dedelje postali neupotrebljivi. Gospođa Rosko je tražila od gospodina Dolana da mu vrati svih 10 stolova, i da joj novac bude vraćen. On je odbio. Gospođa Rosko je pokrenula zakonski postupak protiv gospodina Dolana kako bi nadoknadila novac koji je potrošila na pet loše zalepljenih stolova. Hoće li gospođa Rosko pobediti?


____________________________________________________________________

716

Principi 1. Ukoliko kod proizvoda postoje skriveni nedostaci koje kupac nije primetio prilikom posmatranja, i ukoliko su ovi nedostaci takvi da proizvod ne može da se koristi, onda kupac može nadoknaditi troškove. 2. Ukoliko kod proizvoda postoje jasno uočljivi nedostaci, kupac ne može računati na garanciju za kvalitet koja se podrazmeva u slučajevima kada je proizvod valjan. Činjenice 1. Gospođa Rosko je, pre nego što je pristala da ih kupi, pažljivo pregledala svih 10 stolova. 2. Cena za svih 10 stolova je bila vrlo niska. 3. Pet stolova je imalo vidljive nedostatke. 4. Pet stolova je imalo skrivene nedostatke (loše zalepljeni delovi) zbog kojih su stolovi bili potpuno neupotrebljivi. Ishodi 1. Gospođa Rosko će izgubiti. 2. Gospođa Rosko će pobediti.

Istraživanje je pokazalo da dobar rezultat na prvom i drugom testu ne znači da će i treći test biti uspešno rešen, tj. mnogi studenti koji su imali veći broj poena na prvim dvama testovima nisu imali visok broj bodova na trećem testu. Takođe, loš rezultat na prvom i drugom testu ne znači da će i treći test biti loše rešen. Uspostavljanje odnosa u određenim slučajevima, tačnije, u problemima koji nisu apstraktni, već su uzeti iz realnog života, potom zaključivanje i identifikovanje onih činjenica koje se najbolje uklapaju u relevantne principe, kao i primena odabranih principa u izboru ishoda slučaja, jesu procesi koji se dešavaju u konkretnom kontekstu, živoj situaciji, te je stoga pojedinim studentima, možda, lakše da dođu do pravog rešenja. Moguće je i da se ovi studenti podjednako dobro snalaze (pa možda čak i bolje) u životnim, praktičnim problemima, gde iznalaženje pravog rešenja ne zavisi mnogo od koeficijenta akademske inteligencije.

Predmet i ciljevi istraživanja Predmet ovog rada bio je razmatranje odnosa kognitivnog

aspekta funkcionisanja mladih i autonomne stukture vrednosti. Osnovni cilj ovog rada bio je da se utvrdi eventualna povezanost uspešnosti u rešavanju kognitivnih zadataka i vrednosnih prioriteta mladih (19–22. godine). Osnovni zadaci bili su da se utvrde: 1. vrednosni prioriteti studenata, 2. eventualna povezanost uspešnosti


____________________________________________________________________

717

u rešavanju kognitivnih zadataka i prosečnog ranga instrumentalnih i terminalnih vrednosti i 3. eventualne razlike u vrednosnim prioritetima studenata psihologije i engleskog jezika i književnosti.

Metod i ispitanici Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 100 studenata (50

studenata psihologije i 50 studenata engleskog jezika i književnosti Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici), tokom aprila 2011. godine. Za ispitivanje vrednosnih prioriteta korišćen je Rokičev upitnik vrednosti (Rokeach Value Survey), dok smo kognitivne sposobnosti ispitivali zadacima iz nestandardizovanog testa kognitivnih sposobnosti Roberta Sternberga. Istraživanje je neeksperimentalno, radi se o korelacionom istraživanju na prigodnom uzorku sa ciljem da se ispita eventualna povezanost ovih konstrukata.

Rezultati istraživanja

Vrednosni prioriteti studenata

Rezultati istraživanja pokazali su da je grupa studenata (engleskog jezika i knjizevnosti i psihologije) iz Kosovske Mitrovice poprilično homogena u pogledu vrednosnih prioriteta, tj. da postoje vrlo male razlike u pogledu ranga ispitivanih vrednosti u odnosu na uspešnost u rešavanju kognitivnih zadataka, tj. vrstu profesionalnog usmerenja.

Dominantne vrednosne orijentacije studenata kada su u pitanju terminalne vrednosti (koje se odnose na „poželjna stanja stvari“) jesu: zdravlje (rang 1) i porodična sigurnost (2), ove dve vrednosti, ukupno gledano, imaju izrazito najviši rang, u smislu da nedvosmisleno predstavljaju vrednosni prioritet, a posle prvih dveju dolaze: samopoštovanje (3), sloboda (4) i iskreno prijateljstvo (5). Izrazito najniži rang je pridavan vrednosti „svet lepote“.

Tabela 1: Prosečni rangovi instumentalnih vrednosti

SPECIFIČNE VREDNOSTI PROSEČNI RANG RANG

VREDNOSTI ZDRAVLJE 2.09 1 PORODIČNA SIGURNOST 3.12 2 SAMOPOŠTOVANJE 6.46 3 SLOBODA 7.14 4


____________________________________________________________________

718

ISKRENO PRIJATELJSTVO 7.54 5 UNUTRAŠNJA HARMONIJA 7.82 6 ZRELA LJUBAV 8.14 7 MUDROST 9.40 8 UDOBAN ŽIVOT 9.44 9 ZADOVOLJSTVO 10.40 10 SOCIJALNI UGLED 11.30 11 POSTIGNUĆE 11.33 12 NACIONALNA SIGURNOST 11.47 13 JEDNAKOST 11.53 14 UZBUDLJIV ŽIVOT 11.96 15 MIR U SVETU 12.32 16 SPASENJE 13.72 17 SVET LEPOTE 17.60 18

Vrednost zdravlje tradicionalno se nalazi na prvom mestu i

u dosadašnjim ispitivanjima mladih u sličnim inventarima vrednosti (Milosavljević, nav. prema Čekrlija, Turjačanin, Puhalo, 2004; Radović, 2010a). Takođe, porodična sigurnost i sloboda izdvojili su se i u nekim ranijim istraživanjima kao prioriteti mladih na Kosmetu, pa smatramo da visok rang ovih vrednosti treba razmatrati u specifičnom političkom miljeu razvoja mladih na prostorima Kosova i Metohije (Radović, 2010b). Ukoliko mlade na Kosmetu posmatramo u aktualnom društvenom okruženju, koje predstavlja bitan faktor usvajanja vrednosti, jasno je da se njihov lični razvoj i socijalizacija odvija u uslovima povišene nesigurnosti. Ratna dešavanja, politička nestabilnost, materijalna i neretko fizička ugroženost samo su neki od aspekata okruženja u kojima stasavaju nove generacije na kosovskometohijskim prostorima. Sa druge strane, vrednosti su opšteg karaktera (nisu blisko povezane sa ponašanjem kao stavovi ili crte ličnosti) i pojedinac često nije svestan svojih vrednosti dok one nisu ugrožene ili ne dođu u konflikt. Imajući ovo u vidu, ugroženost može biti bitan faktor za osvešćivanje značaja porodične sigurnosti i slobode i njihovog isticanja kao prioriteta u vrednosnom sistemu mladih na Kosovu i Metohiji. Faktorska analiza ukazala je da se terminalne vrednosti grupišu u nekoliko faktora od kojih prve 4 objašnjavaju 48% varijanse (scree plot). Tabela 2: Izvod iz faktorske matrice terminalnih vrednosti

1 2 3 4 Jednakost -.661 mir u svetu -.659 .387


____________________________________________________________________

719

zadovoljstvo .656 -.382 Zdravlje .631 samopoštovanje .628 .431 udoban život .446 -.415 .305 Spasenje -.388 porodicna sigurnost .661 .491 uzbudljiv život -.606 Mudrost .314 -.691 Nacionalna sigurnost -.498 .525 socijalni ugled .625 zrela ljubav .406 -.503 Postignuće -.395 .479 Sloboda -.326 unutrašnja harmonija -.438 iskreno prijateljstvo .506 svet lepote

Prvi faktor je bipolaran i njega na jednom polu čine zadovoljstvo, zdravlje, samopoštovanje, udoban život i zrela ljubav, dok su na drugom polu jednakost, mir u svetu, nacionalna sigurnost i spasenje. Vidimo da na jednom polu ovaj faktor okuplja individualističke vrednosti, pre svega usmerene na sklad i zadovoljstvo u ličnom životu, dok na drugom polu okuplja „društvene“ vrednosti. Ukoliko bliže pogledamo tabelu 1, uočićemo da su vrednosti sa višim rangom, u stvari, vrednosti koje se odnose na harmonično lično funkcionisanje, dok su društvene vrednosti (nacionalna sigurnost, jednakost, mir u svetu) niže rangovane. Ovakav prioritet „ličnih“ nasuprot „društvenim“ vrednostima mogao bi se tumačiti kao svojevrstan društveni pasivizam koji bi u svetlu socioloških razmatranja mogao da ima korene u marginalizovanom položaju mladih kao društvene grupe. Našu društvenu klimu, osim mnogobrojnih ekonomskih i socijalnih problema, karakteriše i paternalistički odnos prema mladima, koji se odlikuje zaštitničkim odnosom, u kome se mladi pripremaju za zrelo doba, ali pri tome ne bi trebalo da se upliću u važna društvena pitanja, o kojima odlučuju odrasli (nav. prema Dulić, Stanarević, Matović, Nikolić, 2010). U odnosu produžene psihološko-ekonomske zavisnosti od roditelja i generalno niske participacije mladih u društvenim zbivanjima mogu se tražiti koreni okrenutosti mladih ka ličnom životu i vrednostima u kojima tragaju za osećanjem kompetentnosti i lične samopotvrde. Drugi faktor je takođe bipolaran i njega na jednom polu čine porodična sigurnost, samopoštovanje, iskreno prijateljstvo i mudrost, dok su na drugom polu zadovoljstvo, udoban i uzbudljiv


____________________________________________________________________

720

život. Ovaj faktor, nasuprot hedonističkoj tendenciji, okuplja neke prosocijalne, humanističke vrednosti. Treći faktor čine porodična i nacionalna sigurnost i mir u svetu, a na drugoj strani su mudrost, postignuće i sloboda. Ovaj faktor nije jasno struktuiran i shvatamo ga u smislu izdvajanja ošte tendencije ka sigurnosti na jednom polu, dok njemu suprotan pol opkuplja neke vrednosti koje nemaju jasno interpretacijsko značanje i najverovatnije su artefakt nedovoljno izdiferenciranog sistema vrednosti. Četvrti faktor okuplja vrednosti udoban život, socijalni ugled i postignuće, dok je na drugom kraju zrela ljubav i unutrašnja harmonija. Ovaj faktor bismo označili kao orijentaciju na postignuće, pre svega na obezbeđivanju udobnog života putem uspeha u profesiji nasuprot ličnim, duhovnim vrednostima.

Kada su u pitanju instrumentalne vrednosti (načini postizanja terminalnih vrednosti) najviši rang se pridaje sledećim vrednostima: biti pošten (1), imati ljubavi za druge (2), biti intelektualan (3), odgovoran (4) i ambiciozan (5).

Tabela 3: Prosečni rangovi terminalnih vrednosti

SPECIFIČNE VREDNOSTI PROSEČNI RANG RANG VREDNOSTI

POŠTEN 5.21 1 KOJI VOLI 6.54 2 INTELEKTUALAN 6.86 3 ODGOVORAN 7.88 4 AMBICIOZAN 8.09 5 SPOSOBAN 8.16 6 ODAN 8.60 7 NEZAVISAN 8.79 8 ČIST 8.93 9 HRABAR 9.18 10 UČTIV 10.46 11 SLOBODOUMAN 10.88 12 MAŠTOVIT 11.39 13 KORISTAN 11.46 14 BLAG 11.72 15 SAMOKONTROLISAN 11.75 16 POSLUŠAN 12.51 17 LOGIČAN 12.53 18

Ako bliže razmotrimo prethodnu tabelu, osim vrednosti

„imati ljubavi za druge“, najviše rangirane vrednosti odnose se na postignuće i vidimo ih kao odraz razvojne tendencije ka izgradnji ličnog identiteta i dostizanju osećanja kompetentnosti. Kako su naši


____________________________________________________________________

721

ispitanici studenti, ovakav poredak vrednosti u skladu je sa fazom njihovog životnog ciklusa i razvojnim zadacima koje ona nosi, pre svega izgradnjom profesionalnog identiteta, uz visoko vrednovanje poštenja i bliskih odnosa sa značajnim drugim. Vrednosti koje su najniže rangirane su blag, samokontrolisan, poslušan i logičan, u suštini ove vrednosti su u neskladu sa razvojnim karakteristikama adolescentskog („buntovničkog“) perioda, koji se odlikuje sukobom sa autoritetima i naglašenom emotivnosti, pa otuda nizak rang ovih terminalnih vrednosti nije iznenađujući ako imamo u vidu uzrast ispitanika.

Faktorizacija instrumentalnih vrednosti je izdvojila nekoliko faktorskih struktura, od kojih su interpretabilna prva dva faktora koji objašnjavaju 31 % varijanse. Tabela 4: Izvod iz faktorske matrice instrumentalnih vrednosti

1 2 poslušan .655 -.434 sposoban -.606 blag .586 .351 intelektualan -.576 koristan .508 odan .471 .310 koji voli .699 odgovoran -.635 samokontrolisan -.542 ambiciozan -.528 pošten učtiv maštovit hrabar logičan nezavisan -.450 slobodouman čist .326

Prvi faktor je bipolaran i na jednom kraju okuplja

vrednosti poslušan, blag, koristan, odan nasuprot vrednostima intelektualan, sposoban i nezavisan. Ovaj faktor bi na jednom polu označavao tradicionalne „hrišćanske“ vrednosti, dok bi na drugom polu imao orijentaciju na postignuće.

Drugi faktor pak okuplja vrednosti biti odgovoran, samokontrolisan, ambiciozan i poslušan nasuprot vrednostima biti pun ljubavi za druge, odan i blag. Jasno je, i slično prethodnom faktoru, da na jednom polu ovaj faktor okuplja instrumentalne


____________________________________________________________________

722

vrednosti orijentisane na postignuće sa donekle čudnom kombinacijom sa vrednošću „poslušan“ a sa druge strane sa vrednošću „čovekoljublja“.

Na osnovu faktorske analize instrumentalnih vrednosti, jasno je da se izdvajaju dve faktorske strukture koje u suštini ispoljavaju tendenciju opšte „orijentacije na zadatak“ u odnosu na „orijentaciju na ljude“. U prvom faktoru, orijentacija na postignuće izražena je preko vrednosti koje prvenstveno odslikavaju intelektualni potencijal, dok je u drugom faktoru ova tendencija izražena preko vrednosti koje bi se mogle označiti kao „savestan odnos“ prema obavezama. Interesantno je da se vrednost poslušan pojavljuje u ovom sklopu (zajedno sa vrednostima odgovoran, samokontrolisan, ambiciozan) i mogla bi se tumačiti u okviru tradicionalnih normi našeg društva, koje još uvek odlikuje naglasak na poštovanju autoriteta, kako u procesu školovanja, tako i u strukturi porodice.

Faktor orijentacije na ljude sadrži neke zajedničke vrednosti u oba izdvojena faktora i odslikava tendenciju ka nekonfliktnim, bliskim socijalnim odnosima.

Povezanost uspešnosti u rešavanju kognitivnih zadataka i prosečnog ranga instrumentalnih i terminalnih vrednosti

Ako pogledamo ispitanike sa najboljim (25% najboljih) odnosno najlošijim (25% najlošijih) postignućem na kognitivnim zadacima, rezultati Mann-Whitney-vog testa pokazuju da se ove dve grupe razlikuju u pogledu ranga koji pripisuju pojedinim vrednostima, npr. vrednosti udoban život (sig= 0,032) značajno viši rang pridaju ispitanici boljeg postignuća, a vrednostima sloboda (sig=0.011), mudrost (sig=0,003), svet lepote (sig= 0,008) i unutrašnja harmonija (sig=0,05) značajno viši rang pridaju ispitanici sa lošijim postignućem na određenoj vrsti kognitivnih zadataka (verbalne i slikovne analogije).


____________________________________________________________________

723

Tabela 3: Značajnost ralika u rangu vrednosti između studenata sa najboljim i najlošijim postignućem na kognitivnim zadacima (rezultati Mann-Whitney-vog testa značajnosti razlika među rangovima)3

UzŽ UZBUDLJIV ŽIVOT

ZD ZADOVOLJSTVO

A AMBICIOZAN NZV

NEZAVIS AN

J JEDNAKOST

SP SPASENJE

SU

SLOBODOUMAN;

INT INTELEKTUALAN

UdŽ UDOBAN ŽIVOT

SŠ SAMOPOŠTOVANJE

SP

SPOSOBAN L LOGIČAN

PS

PORODIČNA SIGURNOST

PO POSTIGNUĆE

Č ČIST KV -KOJI VOLI

S SLOBODA SU

SOCIJALNI UGLED

H HRABAR; O ODAN

Z ZDRAVLJE

IP

ISKRENO PRIJATELJSTVO

BL

BLAG PO POSLUŠAN

UH

UNUTRAŠNJA HARMONIJA

M MUDROST

KR

KORISTAN

U UČTIV

ZLJ ZRELA LJUBAV

MS MIR U SVETU

PŠ

POŠTEN OD ODGOVORAN

NS

NACIONALNA SIGURNOST

SL SVET LEPOTE

MŠ

MAŠTOVIT

SK SAMOKONTROLISAN

UzŽ J UdŽ PS S ZD

UH ZLJ NS

M-W U 66.5 90.5 95.5 118.0 69.5

106.0

73.5 118.

5 114.5

ZNAČAJNOST

.3 .2 .03 .9 .00 .3 .05 .953 .83

ZD SP SŠ PS SU IP M MS SL M-W U 103.

0 87.0 87.5 114.0 93.5

107.

50.0 97.0 75.5

3


____________________________________________________________________

724

0 ZNAČAJNOST

.500 .187 .195 .811 .292 .605

.000 .360 .001

A SU SP Č H BL KR PŠ M

Š M-W U

104.5 120.

0 81.5

109.0

120.0

95.5 103.0 100.5

113.0

ZNAČAJNOST

.53 1.0 .1 .66 1.0 .3 .5 .4 .7

NZV INT L KV O PS U OD S

K M-W U

101.5 92.5 115.

0 99.5

115.0

113.0

117.0

110.5.

111.0

ZNAČAJNOST

.4 .2 .8 .4 .8 .7 .9 .7

.7

Vrednosti koje više cene studenti sa nižim postignućem na

kognitivnim zadacima mogle bi se označiti kao „filozofsko-kreativne“ vrednosti (sloboda, mudrost, svet lepote, unutrašnja harmonija), odnosno kao neka vrsta univerzalističke orijentacije. Moguće je da ova orijentacija ima veze upravo sa slabijim postignućem na Sternbergovim zadacima, koji su pak klasični zadaci postignuća (jedno tačno rešenje). Vrlo je moguće da bi studenti koji kao značajnije ocenjuju ove vrednosti imali isti ili bolji uspeh na zadacima u kojima se zahteva kreativno reševanje problema. Ako bliže razmotrimo vezu procene važnosti ovih vrednosti sa komponentama Sternbergovog testa, vidimo da je više rangovanje ovih vrednosti povezano sa slabijim uspehom na verbalnim i slikovnim analogijama, ali ne i sa slabijim uspehom na zadacima pravnog rezonovanja. Kao što je to već bilo napomenuto, test pravnog rezonovanja u većoj meri uključuje komponente performanse koje se aktiviraju u konkretnim, realnim situacijama. Razmišljanje u stvarnom kontekstu u kojem važe izvesni principi, u kojem je moguće postavljati hipoteze na osnovu većeg broja činjenica jeste odlika praktične inteligencije. Ovo istraživanje je pokazalo da nije pronađena veza između postignuća na ostalim dvama testovima (apstraktno razmišljanje) i postignuća na testu pravnog rezonovanja. Kako je naše ispitivanje eksplorativnog karaktera, smatramo da je neophodna dalja provera postojanja ovakve veze između vrednosnih orijentacija i uspeha u određenim tipovima kognitivnih zadataka.


____________________________________________________________________

725

Razlike u vrednosnim prioritetima studenata psihologije i engleskog jezika i književnosti

U pogledu eventualnih razlika u vrednostima između

studentata psihologije i engleskog jezika i književnosti, jedina razlika zapaža se kod vrednosti socijalni ugled (sig=0,002), kojoj značajno viši rang dodeljuju studenti engleskog jezika i književnosti. Tabela 4: Značajnost ralika u rangu vrednosti između studenata psihologije i engleskog jezika i književnosti na kognitivnim zadacima (rezultati Mann-Whitney-vog testa značajnosti razlika među rangovima)*

Uz

Ž J UdŽ PS S Z UH ZLJ NS SL

M-W U

318.5

350.0

322.5 356.

0 328.

5 403.

5 349.

0 339.

0 385. 365.

ZNAČAJNO

ST .16 .37 .18 .40 .22 .97 .36 .29 .7 .5

ZD SP SŠ PO SU IP M MS ZD SP

M-W U

357.5

336.0

370.0 364.

5 207.

5 399.

5 329.

0 388.

0 357.

5 336.0

ZNAČAJNO

ST .44 .26 .57 .51 .00 .93 .22 .78 .44 .26

A SU SP Č H BL KR PŠ MŠ

M-W U 369.0 368.5 320.0 360.5 337.

5 295.

5 403.

0 378.

0 287.

5 ZNAČAJNOST

.56 .55 .17 .47 .27 .07 .97 .66 .06

NZV INT L KV O PS U OD SK

M-W U 281. 404.5 296.0 380.5 323.

0 355.

0 402.

0 369.

0 376.

5 ZNAČAJNOST

.04 .99 .08 .69 .18 .42 .96 .62

.64

Osim ove jedne vrednosti, ne postoji statistički značajna

razlika u pogledu ranga bilo koje druge ni instrumentalne ni terminalne vrednosti, te možemo zaključiti da su studenti u pogledu vrednosnih prioriteta homogena grupa.

Postignuće na kognitivnim zadacima pokazuije da su studenti engleskog jezika i književnosti postigli statistički značajno više rezultate od studenata psihologije na zadacima verbalnih (t=-3,421, sig = 0,001) i slikovnih analogija (t=-3,650, sig=0,001), dok


____________________________________________________________________

726

u pogledu zadataka koji se tiču pravnog rezonovanja između ovih dveju grupa studenata ne postoji statistički značajna razlika.

Zaključak

Na osnovu istraživanja koje je trebalo da prikaže prioritetne vrednosti kojima mladi ljudi teže došlo se do rezultata koji govore u prilog činjenici da omladina na Kosovu i Metohiji snažno ističe značaj vrednosti zdravlja i porodične sigurnosti kao izraz opšte tendencije ka osećanju sigurnosti u sferi ličnog života. Inače, isticanje privatnog života i postizanja kako profesionalnog uspeha, tako i bliskih, kvalitetnih odnosa sa neposrednim okruženjem, naglašeno je u vrednosnoj strukturi mladih. Skloni smo da ovu okrenutost ka uskom socijalnom miljeu i težnju za samopotvrdom u sferi ličnih odgovornosti tumačimo u svetlu opšte društvene krize i društvenog položaja mladih, čija je participacija u donošenju društveno bitnih odluka na niskom nivou. Kako mladi nemaju priliku da traže ličnu samopotvrdu i osećanje kompetentnosti u društvenoj sferi, gde su još uvek pod okriljem „odraslih“ koji donose važne odluke, okreću se zadacima u kojima imaju priliku da kao aktivni učesnici tragaju za osećanjem kompetentnosti i izgradnji ličnog identiteta. Ova tendencija društvenog pasivizma registrovana je i u prethodnim istraživanjima vrednosnih orijentacija mladih na Kosovu i Metohiji (npr. devedesetih godina: Kuzmanović, 1995a i 1995b; zatim Radović, 2010a i 2010b) i svakako zaslužuje pažnju s obzirom na to da su mladi budućnost jednog društva, a adolescencija period u kome oni treba da izgrade lični identitet i postignu osećanje kompetentnosti u rešavanju važnih životnih zadataka, kako u privatnoj, tako i u ne manje važnoj društvenoj sferi. Na nivou instrumentalnih vrednosti, ohrabrujuće je insistiranje mladih na poštenju i toplim odnosima sa drugima, kao i na odgovornom i savesnom odnosu prema obavezama. Ovakvi prioriteti mladih ukazuju na tendenciju ka istrajnosti i favorizovanju dugoročnih vrednosti naspram hedonističkih tendencija. Ovde imamo u vidu to da je uzorak istraživanja sastavljen od studenata i da je vrlo moguće da ovakav sklop vrednosti nije reprezentativan za mlade u celini. U svakom slučaju, ohrabruje podatak da postoji grupa mladih koja u vremenu opšte moralne krize i degradacije stručnjaka uviđa važnost ovih vrednosti i postavlja ih kao osnovna životna načela. S druge strane, studenti koji nisu postigli visok broj bodova na testu kognitivnih sposobnosti više teže društvenim i


____________________________________________________________________

727

hrišćanskim vrednostima, te su za prioritete odabrali slobodu, mudrost, svet lepote, spasenje i unutrašnju harmoniju. Ovde je važno naglasiti da rezultat na trećem testu (problemi pravnog rezonovanja) nije bio u korelaciji sa postignućem na prethodnim dvama testovima. Naime, ovaj test sadrži i personalnu komponentu bez koje nije bilo moguće rešiti zadatke. Uživljavanje u tuđe uloge i odnose, sagledavanje problema iz životnog ugla, kao i zdravorazumsko razmišljanje, jesu kvaliteti koji se ne mogu meriti brojkama. Složićemo se sa Gardnerom (2005: 242) koji kaže: „Oni među nama koji teže širem pogledu – koji govore o osobnoj inteligenciji, emocionalnoj inteligenciji, moralnoj inteligenciji, mudrosti – svi izjavljujemo da nije dovoljno steći pismenost i lakoću u rješavanju određene vrste problema. Tražimo pojedince koji mogu ne samo analizirati nego i činiti prave stvari; pojedince koji će nas zadiviti ne samo kao mislioci ili stvaratelji, nego i kao ljudska bića.“ Upravo u ovim rečima je i implicitno sadržan jedan od važnih ciljeva obrazovanja – uticati, osnažiti i ohrabriti kako intelektualni razvoj mladih tako i njihov emotivni, psihički, moralni i duhovni razvoj. Emersonova izreka da je karakter iznad intelekta trebalo bi da nam bude ideja vodilja prilikom kreiranja budućih planova i programa za sve uzraste i nivoe znanja. Ne zanemariti ni jedan aspekt učenikove ličnosti znači pozitivno uticati na sposobnosti koje su kod učenika dominantnije i razvijenije, a još veći napor učiniti kod osnaživanja onih sposobnosti koje su manje razvijene. Gardnerov model višestrukih inteligencija upravo pruža podjednake mogućnosti svim učenicima da razviju svoje potencijale u određenim domenima znanja, bilo da je umetnost ili nauka u pitanju. U humanističkom kontekstu u kojem se primenjuju modeli poput Gardnerovog, Sternbergovog ili pak tzv. NLP (neuro-lingvistički model) modela mogućnosti za lični i društveni razvoj svakog pojedinca su veoma velike i raznovrsne. Međutim, stvarnost nas stalno opominje da se u našem društvu, kao i mnogim drugim društvima širom sveta, nagrađuje samo jedna vrsta talenta i da se priznaje samo jedno merilo (Gardner 2005: 244). Tehnološka kreativnost i profit na tržištu jesu vrednosti kojima danas teže gotova sva savremena društva. Ipak, intuitivno znamo da ovo nisu jedine vrednosti, i da i drugi delovi ljudskog duha zaslužuju poštovanje i pažnju. Istina, lepota i dobrota su konstantne vrednosti koje su se u određenim istorijskim periodima čak i izjednačavale ili su se smatrale delom jedne uravnotežene celine (npr. kod starih Grka). Danas je moguće biti


____________________________________________________________________

728

inteligentan i uspešan, a vrlo nesrećan ili nemoralan, i obrnuto. Naš doprinos, kao ljudi koji se bave obrazovanjem u širem smislu, zavisi od toga koliko su nama samima bliske vizije o istini, dobroti i lepoti. S druge strane, spoljašnji svet se menja munjevitom brzinom, a obrazovanje bi trebalo da se uskladi sa novim talasima promena. Uskladiti bezvremenske vrednosti i promene koje donosi savremeno doba u etosu koji, bez obzira na sve uticaje koji dolaze iz sveta, povrh svega ostaje patrijarhalan osnovni je zadatak obrazovanja, koje će bez ovog usaglašavanja ostati zastarelo, naivno i neprikladno.

Literatura:

• Čekrlija, Đ., Turjačanin, V., Puhalo, S. (2004): Društvene orijentacije

mladih, Nacionalni institut za borbu protiv narkomanije, Banja Luka. • Dulić, D., Stanarević, S., Matović, D., Nikolić, V. (2010): Bezbednost

mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove, Fond za otvoreno društvo, Beograd.

• 3. Gardner, H. (2005): Disciplinirani um, Zagreb: Educa. Sa engleskog prevela Mirna Varlandy Supek.

• Gardner, H. (1983): Frames of Mind: The Theory of Multiple Intelligences, New York: Basic Books, Inc., Publishers.

• Kuzmanović, B. (1995a): Uvodna razmatranja za istraživanje promena vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji, Psihološka istraživanja 7, Institut za psihologiju, Beograd.

• Kuzmanović, B. (1995b): Društvene promene i promene vrednosnih orijentacija učenika, Psihološka istraživanja 7, Institut za psihologiju, Beograd.

• Radović, O. (2010a): Socio-psihološki činioci vrednosnih orijentacija mladih srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji – evaluacija teorije vrednosti Saloma Švarca, magistarski rad, Beograd.

• Radović, O. (2010b): Vrednosne orijentacije adolescenata sa Kosova i Metohije, Zbornik radova sa naučnog skupa Identitet i kriza identiteta, Kosovska Mitrovica (u štampi).

• Rokeach, M. (1973): The nature of human values, New York: Free Press.

• Rot, N. (2003): Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

• Steinberg, L., Silverberg, S. B. (1986): The Vicissitudes of Autonomy in Early Adolescence, Child Development 57:841–851.

• Sternberg, R. (1988): The Triarchic Mind: A New Theory of Human Intelligence, New York: Penguin Books.


____________________________________________________________________

729

• Williams, M. A., Burden, R. L. (1997): Psychology for LanguageTeachers: a Social Constructivist Approach, Cambridge: Cambridge University Press.

Olivera Radović Danijela Kulić Faculty of Philosophy, Kosovska Mitrovica [email protected]

INTERRELATIONSHIP OF COGNITIVE ABILITIES AND

VALUE PRIORITIES OF YOUNG PEOPLE

This paper deals with an intricate relationship between specific cognitive abilities of young people (19 – 22 years old) on the one hand, and various personal values rooted in their deepest profound beliefs and emotions on the other hand. In order to infer possible correlations between these two seemingly inconsistent domains, two types of tests are used: Rokeach Value Survey and a non-standardized Robert Sternberg’s test of cognitive abilities.

The sample of 100 students (50 undergraduate students of Psychology and 50 undergraduate students of English language and literature at the Faculty of Philosophy in Kosovska Mitrovica, Univesity of Pristina) was included in a cross-sectional research in April 2011. The following results and relations are obtained: 1. value priorities among students’ population 2. the relation of overall scores gained in Sternberg’s test and the most distinguished values in Rokeach Value Survey. 3. possible distinctions concerning value priorities between students of Psychology and students of English language.

According to the obtained results the two groups of students are rather homogeneous regarding value priorities, which means that there are very small differences regarding rank of investigated values compared to cognitive abilities or kind of faculty they attend. Dominant value orientations concerning terminal values (referring to 'preferred end states') are: health (1) and family security (2), which are highly preferred, then self-respect (3), freedom (4) and true friendship (5). Factor analysis showed that terminal values might be classified into several factors, of which the four of them explain 48 % of variance (scree plot method). As for instrumental values (means of reaching terminal values), it is observed that the most dominant are: honest (1), loving (2), intellectual (3), responsible (4) and ambitious (5). Factor analysis showed that instrumental values might be classified into three interpretable factors which explain 37 % of variance The results of Mann-Whitney Test show that two groups of students differ depending on their level of performance on cognitive tasks – the students with highest scores on test (25 %) prefer a comfortable life (sig=0,032), while the students with lower scores (25%) on test ranked freedom (sig=0,011), wisdom (sig=0,003), a world of beauty (sig= 0,008) and inner harmony (sig=0,05) as priorities. The social recognition (sig=0,002) is the value which is more appreciated by the students of English language than students of Psychology . Analyzing the performance on cognitive tasks, it is evident that the students of English language achieved statistically better results than the students of psychology, while there is no statistical difference in the results on legal reasoning test.


____________________________________________________________________

730

In conclusion, the results of the ongoing research will be considered in the light of possible improvements in general education, with a special emphasis on humanistic sciences. Teaching and learning models and strategies that would involve techniques and principles prompting students to view the life from the perspectives of goodness, beauty and truth will be proposed and discussed.

Key words: cognitive abilities, values, performance, students.

mr olivera radovi 1 sajt 2010/dokumenta... · mr olivera radovi ć1 katedra za psihologiju mr...

Documents