Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za engleski jezik i knjievnost

DOKTORSKI RAD

Mr Jelena Spasi

Engleski avanturistiki roman XVIII i XIX veka

kulturoloki kontekst i anrovsko odreenje

Mentor: prof. dr Zoran Paunovi

Novi Sad, septembar 2011. godine

SADRAJ Rezime ..................................................................................................1 Summary ..............................................................................................2 1. Uvod ......................................................................................................3 2. Kulturoloko-knjievni kontekst ............................................................9 2.1. Istorijski kontekst ......................................................................9 2.2. Istorijsko-pedagoki kontekst ..................................................13 2.3. Istorijsko-kulturoloki kontekst ................................................17 2.4. Knjievni kontekst ...................................................................19 3. anrovsko odreenje i uzrasni identiteti ..............................................26 4. Danijel Defo Mit o savremenom Odiseju ..........................................33 4.1. Biografija i dela ......................................................................33 4.1.1. Knjievna recepcija .........................................................34 4.2. Avanturistika pria u romanu Robinzon Kruso .......................42 4.2.1. Pravo na kretanje kao osnovni princip avanturistike proze ........................................................42 4.2.2. Dualizmi u romanu ..........................................................44 4.3. Dominacija heroja ....................................................................49 4.4. Imperijalistike ideje u romanu Robinzon Kruso .....................51 4.5. anrovsko odreenje ...............................................................60 5. Donatan Svift Avantura u odrazu iskrivljenog ogledala..................66 5.1. Biografija i dela ......................................................................66 5.1.1. Knjievna recepcija .........................................................67 5.2. Avanturistika pria u Guliverovim putovanjima .....................71 5.2.1. Parodija na avanturistiku prozu ......................................71 5.2.1.1. Svift i knjievna tradicija .........................................71 5.2.1.2. Svift i njegovi savremenici .......................................76 5.2.1.3. Guliver kao heroj .....................................................78 5.3. Imperijalistike ideje u romanu ................................................86 5.4. anrovsko odreenje ...............................................................97 6. Frederik Merijet Pomorska avanturistika pria ............................103 6.1. Biografija i dela ....................................................................103 6.2. Avanturistika pria u delima Frederika Merijeta ..................106 6.2.1. Pomorska avanturistika pria .......................................106 6.2.2. Kapetan Merijet i pomorska avantura .............................108 6.2.2.1. Brodolom Pacifika..............................................108

6.2.2.2. Pomorski kadet Dek Izi..........................................112 6.3. Imperijalistike ideje u Merijetovom delu ..............................119 6.3.1. Kolonije i imperijalizam ................................................119 6.3.2. More i imperijalizam .....................................................124 6.4. anrovsko odreenje ..............................................................133 7. Robert Majkl Balantajn Deaka avantura ....................................138 7.1. Biografija i dela ....................................................................138 7.2. Avanturistika pria u delima R.M. Balantajna ......................141 7.2.1. Dualizam beloputost - tamnoputost ................................141 7.2.2. Motiv zveri u avanturistikoj prii ..................................143 7.2.3. Dualizam civilizacija - divljatvo ...................................144 7.2.4. Motiv pokrtavanja u avanturistikoj prii ......................146 7.2.5. Motiv gusara u avanturistikoj prii ...............................148 7.2.6. Motiv majki u avanturistikoj prii .................................148 7.2.7. Heroji avanturistike prie..............................................149 7.3. Imperijalistike ideje u delima R.M. Balantajna .....................152 7.3.1. Snovi o prostranstvima ..................................................153 7.3.2. Naseljavanje kolonija ....................................................154 7.3.3. Trgovina robljem ...........................................................155 7.3.4. Protivureje mita i istorije ..............................................160 7.3.5. Imperijalizam, kultura i stereotipi ..................................162 7.4. anrovsko odreenje .............................................................164

8. Robert Luis Stivenson Razigrana avantura ....................................169 8.1. Biografija i dela ....................................................................169 8.2. Avanturistika pria u delima R.L. Stivensona ......................171 8.2.1. Dualizam u Stivensonovoj avanturistikoj prii .............171 8.2.2. Gusari realnost iza mita i stereotipa .............................173 8.2.3. Gusari kao bia tame i senki ..........................................175 8.2.4. Motiv mape i potrage za blagom.....................................178 8.2.5. Dim kao pripoveda i heroj ..........................................180 8.2.6. Razigrana avantura .........................................................185 8.2.7. Internalizacija avanturistike potrage..............................188 8.3. anrovsko odreenje .............................................................192 9. Radjard Kipling Pritajena apologija imperijalizma ........................198 9.1. Biografija i dela ....................................................................198 9.2. Avanturistika pria u delima R. Kiplinga .............................201 9.2.1. Avantura kao realistinoimaginarna pria ....................201 9.2.2. Dualizam razum racionalnost.......................................203 9.2.3. enski likovi u avanturistikoj prozi ..............................205 9.2.4. Pria o herojskoj potrazi .................................................206 9.2.5. Pria o mukom prijateljstvu .........................................208 9.2.6. Mogli kao heroj ..............................................................210 9.3. Imperijalistike ideje u delima R. Kiplinga..............................213 9.3.1. Indija od kolonije do mita ...........................................213 9.3.2. Kipling i imperijalistike ideje .......................................215 9.3.3. Kim ...............................................................................218 9.3.4. Knjiga o dungli .............................................................226 9.4. anrovsko odreenje ..............................................................230

10. Zakljuak .......................................................................................237 11. Bibliografija ...................................................................................242 11.1. Primarna bibliografija .........................................................242 11.1.1. Avanturistiki romani engleske knjievnosti XVIII i XIX veka .........................................................242 11.1.2. Prevodi avanturistikih romana engleske knjievnosti XVIII i XIX veka ......................242 11.2. Sekundarna bibliografija .....................................................245 11.2.1. Opte knjievnokritike studije ..................................245 11.2.2. Socioloke studije ........................................................248 11.2.3. Kritiki prikazi pojedinih autora ..................................251 11.2.3.1. Danijel Defo ........................................................251 11.2.3.2. Donatan Svift .....................................................252 11.2.3.3. Frederik Merijet ...................................................252 11.2.3.4. Robert Majkl Balantajn ........................................253 11.2.3.5. Robert Luis Stivenson ..........................................253 11.2.3.6. Radjard Kipling ...................................................254 11.3. Ostalo ..................................................................................255

REZIME

Ovaj rad bavi se engleskim avanturistikim romanom XVIII i XIX veka,

fokusirajui se na odreenje kulturolokog konteksta u kom je on nastao i razvijao se

tokom ovog perioda, kao i anrovsko odreenje, kako u knjievno-teorijskom smislu,

tako i u smislu pripadanja kanonu knjievnosti za decu i mlade ili kanonu knjievnosti

za odrasle. Pokazano je da istorijski i socioloki okviri engleskog drutva XVIII i XIX

veka, odnosno imperijalistika politika Britanske imperije, nalaze svoj odraz i u

knjievnosti, te da poruke knjievnih dela dobijaju implicitnu imperijalistiku

konotaciju i to putem itaoevog identifikovanja sa herojima avanturistikih pria i

njihovim podvizima na pustim ostrvima, beskrajnim okeanima i egzotinim krajevima

Afrike i Indije. Nadovezujui se na tradiciju klasine avanturistike prie, pisci

Danijel Defo, Donatan Svift, Federik Merijet, Robert Majkl Balantajn, Robert Luis

Stivenson i Radjard Kipling poveli su ovaj anr ka prii o savremenom Odiseju u

formi Robinzonijada, preko satirinog putopisa, pomorske avanturistike prie,

deake avanturistike prie, alegorine prie o ivotinjama, pijunske prie do

arhetipske avanturistike prie o potrazi za zakopanim blagom. U kontekstu

anrovskog odreenja u smislu uzrasnog identiteta ciljne italake publike, pokazano

je da engleski avanturistiki roman XVIII i XIX veka, pored nesumnjive pripadnosti

kanonu knjievnosti za decu i mlade, i to na osnovu jasnih indikacija prilagoavanja

ove vrste proze od strane samih pisaca, ali i prevodilaca, ali i na osnovu srdane

recepcije meu ovom italakom publikom, postoji i srodnost sa kanonom

knjievnosti za odrasle, budui da su romani navedenih pisaca posluili kao

inspiracija za mnoga dela iz kanona knjievnosti za odrasle, ali, isto tako, i zbog veto

upisanog imperijalistikog konteksta. U smislu recepcije ove vrste proze, pokazano je

da je pria o avanturi nadivela svoje pisce i politiku svog doba, te se svojim

porukama neumornog traganja za zakopanim blagom i nesluenim sposobnostima

oveka uklapa i u savremeno drutvo i nalazi svoj put do italaca svih uzrasta,

osveena savremenim kontekstom, ali sutinski ostajui uvek ista i uvek mladalaka

po duhu.

Kljune rei: avanturistika proza, kulturoloki kontekst, imperijalistike

ideje, anrovsko odreenje, kanon knjievnosti za decu i mlade, kanon knjievnosti

za odrasle.

SUMMARY

This work deals with the English adventure novel of the eighteenth and

nineteenth century, focusing on determining the cultural context in which it got

conceived and developed during this period, as well as on determining the genre, both

in a literary-theoretical sense and in a sense of belonging to the canon of childrens

and youth literature or to the canon of adults' literature. It has been shown that the

sociological and historical conditions of the English society from the eighteenth and

nineteenth century, i.e. the imperialistic politics of the British Empire, find their

reflection also in literature, so that messages of literary works get an implicit

imperialistic connotation by the readers identification with heroes of adventure

stories and their heroic deeds on desert islands, endless oceans and exotic parts of

Africa and India. Continuing the tradition of the classical adventure story, the authors

Daniel Defoe, Jonathan Swift, Frederick Marryat, Robert Michael Ballantyne, Robert

Louis Stevenson, and Rudyard Kipling took this genre toward the story of a

contemporary Odyssey in the form of the Robinsonade, through the satirical travel

book, the sea adventure story, the allegorical animal story, the spy story up to the

archetype story of the quest for the buried treasure. In the context of genre

determination referring to the age identity of the aimed readership, it has been shown

that the English adventure novel of the eighteenth and nineteenth century, beside

undoubted belonging to the canon of childrens and youth literature due to clear

indications of adjusting this sort of fiction by authors themselves, but also by

translators, and on the basis of a cordial literary reception among this readership,

there is relatedness with the canon of adults literature, since novels of these authors

have inspired many works from the canon of adults literature, but also due to the

skillfully inscribed imperialistic context. In a sense of the reception of this sort of

fiction, it has been pointed out that the adventure story has outlived its authors and

politics of its times, so that it fits into the contemporary society with its messages of a

heroic quest for the buried treasure and mans unknown abilities, finding its way to

readers of all ages, being refreshed with the contemporary context, but essentially

remaining the same, young in its soul.

Key words: adventure fiction, cultural context, imperialistic ideas, genre

determination, canon of childrens and youth literature, the canon of adults' literature.

1. UVOD

Ovaj rad, pod naslovom Engleski avanturistiki roman XVIII i XIX veka:

kulturoloki kontekst i anrovsko odreenje, bavi se avanturistikom priom,

onakvom kakva je zastupljena u sledeem korpusu dela: Daniel Defo (Daniel Defoe),

Robinson Kruso (Robinson Crusoe, 1719); Donatan Svift (Jonathan Swift),

Guliverova putovanja (Gulivers Travels, 1726);, Frederik Merijet (Frederick

Marryat), Masterman Ready (1841), Mr Midshipmen Easy (1836); Robert Majkl

Balantajn (Robert Michael Ballantyne), Koralno ostrvo (The Coral Island, 1858),

Crna slonovaa (Black Ivory, 1873); Robert Luis Stivenson (Robert Louis

Stevenson), Ostrvo s blagom (The Treasure Island, 1883); Radjard Kipling (Rudyard

Kipling), Knjiga o dungli (JungleBooks, 1894), Kim (Kim, 1902).

Avanturistika pria, pria o heroju i njegovoj potrazi, predstavlja priu koja

se u bezbrojnim verzijama jo od davnih vremena iznova i iznova prepriava. To je

pria o superiornosti, dominaciji i uspehu. Ona nam govori o tome kako su beloputi

Evropljani prirodni gospodari sveta jer su snani, hrabri, veti, racionalni i posveeni

svom zadatku. Avanturistika pria opisuje kako oni savladavaju opasnosti prirode,

kako su druge inferiorne rase njima podreene i kako oni ire civilizaciju i red gde

god da pou. Njihova upornost ih dovodi do blistavih nagrada, skrivenog blaga, uz

blagoslov i odobravanje i bogova i vlasti. To je omiljena pria evropske knjievnosti i

ispriana je toliko puta da je lako poverovati da je njena slika o svetu istinita.

Sutinski, ova pria je uvek ista to je pria o Odiseju, o Jasonu i zlatnom runu, o

Beovulfu, o Vitezovima Okruglog stola, ali, u isto vreme, to je i pria o Robinsonu

Krusou, Dejmsu Bondu i superherojima iz naunofantastinih pria.

Nortrop Fraj je smatrao da mit o potrazi sutinski lei u osnovi svake

knjievnosti, preuzimajui svoje znaenje iz ciklinosti smene godinjih doba i

centralnog izraza ljudske energije koja je transformisala prirodno okruenje u

pastoralni, kultivisani, civilizovani svet ljudskog oblika i znaenja, pri emu je heroj

simbol oivljavanja moi prolea, a udovita i ostareli kraljevi oslabljene sile apatije

i nemoi zime.1 Neosporna je centralnost prie o heroju u evropskoj kulturi.

Meutim, tokom nekoliko prethodnih decenija, kritiari su poeli da preispituju

poruku avanturistike prie, istiui da oni ljudi koji imaju razliitu boju koe od

belaca nisu a priori inferiorni, da sama logika prie nee zadovoljavajue odgovoriti

na sva pitanja i da sticanje moi i uspeha nee bezuslovno i obavezno dovesti do

linog zadovoljstva.2

Anglosaksonska avanturistika proza koja je pisana tokom XVIII i XIX veka

takoe je deo ove knjievne tradicije. U ovom sluaju, pria se svojim odlikama

prilagodila kulturolokom i istorijskom kontekstu i bila je omiljeno tivo tadanjih

italaca. Stoga, da bi se fenomen i znaaj avanturistike prie tokom ovog perioda

rastumaio i kritiki prikazao, ovaj rad ima za cilj da analizira avanturistiku priu iz

drutvenog i knjievno-teorijskog aspekta, odnosno, da u duhu kulturolokih studija,

povee fenomen avanturistike prie sa kultirolokim aspektima doba u kome je

nastao i razvijao se. Poto rad obuhvata irok raspon drutvenih fenomena XVIII i

XIX veka, knjievno-istorijski interdisciplinarni pristup omoguava analizu kulture

drutva i etikih vrednosti u odrazu knjievnog dela. Budui da knjievni tekst dobija

znaenje u kontekstu, znaajno je ukazati na nain na koji drutvo i kultura mogu da

utiu na znaenje teksta, te je, u skladu s tim, cilj ovog rada da istakne istorinost

tekstova i tekstualnost istorije u prizmi engleskog avanturistikog romana XVIII i

XIX veka. U tom smislu, novi istorizam moe da integrie tekst i drutveno-istorijski

kontekst, pokazujui, s jedne strane, kako vanknjievne kulturoloke formacije

oblikuju knjievni diskurs i, s druge strane, kako vidovi knjievne prakse jesu

postupci koji utiu na tok dogaaja oblikujui psihiku i moralnu svest mladih

italaca.3 Na taj nain ova knjievno-kritika teorija, kao jedno od sredstava analize,

omoguava da se odgovori na pitanja kljuna za ovu tematiku, kao to su: kako i zato

pria postaje takva da prenosi ba poruku koju prenosi; kakve su bile knjievne

okolnosti iz okruenja; koje vrste kulturolokoh tvrdnji delo iznosi i na koja pitanja

odgovara. Da bi se jasno odgovorilo na ova pitanja, potrebno je ispitati poetnu

recepciju i kritiku istoriju dela, s posebnim naglaskom na italaku pubiliku i njihove

1 Margery Hourihan, Deconstructing the Hero: Literary Theory and Children's Literature, Routledge, London, 1997, str. 2. 2 Ibid., str. 3. 3 Upor. Tony Watkins , The Setting of Children's Literature in Peter Hunt, ed., Understanding Children's Literature, Routledge, London, 1999, str. 32.

italake navike, ukljuujui i detalje u vezi sa tim kako je ono upisano ili izbrisano iz

knjievnog kanona. Stoga, ovo bi bili kljuni elementi za istraivanje.

Poto se pria sastoji od tri meusobno povezana elementa: diskursa, ili

povrine teksta, prie i znaenja koje italac uitava na osnovu prva dva elementa4,

znaajno je da se delo analizira i sa pripovedakog aspekta, uzimajui u obzir lice

pripovedanja, linearnost prie, kao o strukturalne elemente prie, ne samo da bi se

odgovorilo na pitanje kako pria dobija svoje znaenje u interakciji sa itaocem, ve i

da se otkrije razlog zbog kojeg su avanturistike prie bile i ostale toliko popularne

meu itaocima, kako tokom XVIII i XIX veka, tako i danas. Stoga, jo jedan od

ciljeva ovog rada jeste i da odgovori na pitanje u vezi sa tim ta struktura

avanturistike prie poseduje, te privlai i ispunjava pustolovnu matu tolikih italaca.

Meutim, budui da ne postoji jedan jedini ispravan nain razmatranja bilo

kog knjievnog teksta, a da su sve istine do kojih doemo samo delimine i relativne,

prilikom interpretacije avanturistike prie u ovom radu primenie se i metod

dekonstrukcije kako bi se, u ideolokom smislu, preispitalo tradicionalno razumevanje

avanturistikih i imperijalistikih pohoda beloputih Evropljana.

Budui da su kulturoloke studije, kao nauna oblast koja se bavi

generisanjem i cirkulacijom znaenja u drutvu, kao i neprestanom interakcijom

knjievnih elemenata sa politikim, ekonomskim i socijalnim, te se u knjievnu

analizu unosi i prouavanje elemenata koji ine ivot u optem smislu, sam pojam

kultura prihvata se u tumaenju Freda Inglisa, odnosno kao skup pria koje mi

priamo samima sebi i na istorijski promenljiv identitet formira se iz iskustva

pripovedake tradicije kojoj pripadamo, a upravo na osnovu ovog identiteta mi i

tumaimo svet.5

Prihvatajui definiciju avanturistike prie kao prie o junaku i njegovoj

potrazi koja slavi osvajanje i neustraive avanture,6 ovaj rad e kao parametre za

4 Upor. Hourihan, op.cit., str. 5. 5 Fred Inglis, Culture: Key Concepts in Social Sciences, Polity Press, Cambridge, 1989, str. 214. 6 Hourihan, op.cit., str.2.

analizu uzeti stepen prisutnosti/odsutnosti sledeih elemenata koji se smatraju

tipinim elementima ove vrste knjievnosti:

a) pria u formi putovanja koja lii na tradicionalnu usmenu bajku (junak je

belac, anglosaksonac koji naputa civilizaciju da bi u divljini traio svoje ispunjenje i

tu nailazi na niz nedaa i suparnika koje pobeuje postiui svoj cilj, fizike ili

duhovne prirode, te se na kraju bezbedno vraa kui dobijajui nagradu - blago, ugled

ili suprugu);

b) dualizam ili binarne opozije elemenata prie (gospoda pirati, Engleska

divljina, racionalno iracionalno, gospodar rob);

c) pria o odrastanju kao odlika deake knjievnosti (inicijacija u svet

odraslih);

d) sukob dobra i zla;

e) sa aspekta pripovedake tehnike prisutna je taka gledita heroja uz

jednostranu fokalizaciju, bez mogunosti da itaoci sagledaju drugu stranu;

f) linearno putovanje uz naglasak na napetost i iekivanje dogaaja koji slede;

h) heroj je pripadnik aristokratije, vie klase, gospodar;

i) opisuju se uglavnom odnosi izmeu mukih likova, pri emu enskih likova

ili nema ili nisu vani za radnju ili donose zlo;

j) nasilje se prikazuje kao opravdano;

k) prisutna su divlja bia (simbol drugog, onostranog i stranog samom junaku

(jo 1610. godine divljake su neki nazivali ljudskim zverima, a pirate belim

divljacima7.

Odgovarajui na ova pitanja, rad e utvrditi mesto ovih avanturistikih pria u

tradiciji avanturistike prie uopte, ali isto tako i koliko ona na taj nain odraava

psihu drutva XVIII i XIX veka, poto, prema Dozefu Kembelu, pria o avanturama

u divljini donosi i priu o podsvesnom. Divljina nosi simboliku podsvesti, a

nepoznate oblasti i mesta poput dungle, dubokog mora, pustog ostrva predstavljaju

slobodan prostor za projekciju sadraja kolektivnog nesvesnog.8 U tom smislu,

Kembel ita avanturistiku priu kao univerzalno korisnu priu o napretku psihe ka

zrelosti, celovitosti i prosvetljenju, priu o odrastanju u svakom smislu. 7 Ibid., str. 9. 8 Dozef Kembel, Heroj sa hiljadu lica, prev. Branislav Kovaevi, Stylos, Novi Sad, 2004, str. 22.

Jedan od ciljeva rada jeste i da odredi anrovsko odreenje engleskog

avanturistikog romana XVIII i XIX veka. Avanturistiki roman je, anrovski

posmatrano, nastao kao roman za odrasle, ali se pod uticajem kulturolokog konteksta

transformisao u roman za decu i omladinu. Kriterijumi za anrovsko odreenje i

razlikovanje ove dve vrste romana zasnivaju se na osnovnim odlikama karakterizacije

lika, dinaminosti radnje i stepena shematizacije siea.9 Naime, knjievnost za odrasle

obino naglaava unutranji ivot junaka dela, pri emu se ne naglaava toliko

dinamika radnje stvarnosti knjievnog dela, koliko dinamika promene psihe samoga

junaka, pri emu shematizovanost ustupa mesto originalnosti. Knjievnost za decu i

omladinu stavlja naglasak na radnju, akciju, senzacionalizam i dinamino izvravanje

zadataka. Radnja je shematski uproena. Budui da mladi itaoci vole jasno ocrtane

konture lika, data karakterizacija ne pretpostavlja dalji razvoj i promene tokom

brojnih avantura, a jezik pripovedanja se zbog svoje jednostavnosti poredi sa

tradicijom usmene bajke. Ovi tekstovi su pisani specifino za decu i mlade i,

uzimajui u obzir njihove intelektualne sposobnosti, nude uglavnom likove dece ili

mladih kao glavne likove, ne sadre teme tipine za svet odraslih koje nisu u skladu sa

njihovim godinama i potrebom da budu zatieni od grubosti, relativno su kratki,

sadre ilustracije, bave se temom odrastanja i sazrevanja, dok im je karakter u

izvesnoj meri didaktiki ili obrazovni, sadre fantastine ili avanturistike fabule sa

srenim krajem u kojem dobro nadvladava zlo.10

Ovaj rad e pokuati da odredi razvojni put anrovskog odreenja

avanturistikih pria iz XVIII i XIX veka, uzimajui u obzir injenicu da se u

zavisnosti od stepena intelektualne zrelosti itaoca, u ovom sluaju odraslog

viktorijanca ili mladog itaoca XX veka, i knjievni tekst menja, dobijajui ili gubei

suptilne smisaone i estetske vrednosti. U skladu sa tim, i ono to se danas naziva

knjievnou za decu i omladinu moe samo da lii na naivnu priu, ali, kako Petar

Pijanovi istie, nije nimalo naivna ni jednoznana.11 Upravo takvi tekstovi

tematizuju vieznani svet i imaju svoje duplo dno, dobro korespondirajui i sa decom

9 Upor. Zohar Shavit, Poetics of Children's Literature, University of Georgia Press, Athens and London, 1986, str. 43-44. 10 Upor. Internet izvor: www.answers.com/topic/children-s-literature na dan 3.01.2007. 11 Petar Pijanovi, Naivna pria, anrovi i modeli, Mala biblioteka srpske knjievne zadruge, Beograd, 2005, str.12.

i mladima i sa odraslima, pri emu i jedni i drugi mogu u njima da pronau svoj

italaki lik i identitet. ini se da ovo anrovsko odreenje zapravo pripada graninoj

knjievnosti. Stoga, cilj ovog rada jeste da odredi u kojoj meri avanturistika pria

XVIII i XIX veka sutinski pripada knjievnosti za odrasle, knjievnosti za decu i

omladinu ili graninoj knjievnosti.

2. KULTUROLOKO KNJIEVNI KONTEKST

2.1. Istorijski kontekst

Viktorijanska era ili Druga engleska renesansa donela je nauni napredak,

irenje imperije i procvat romana u knjievnosti, predstavljajui na taj nain

kulminaciju moi Velike Britanije u mnogim sferama ivota. Upravo u ovom periodu

nalaze se osnovni istorijski i socioloki okviri drutva Velike Britanije relevantni za

ovaj rad: imperijalistika politika i njen odraz na knjievnost, socijalni i ekonomski

uslovi za razvoj knjievnosti za decu i omladinu, kao i sam razvoj knjievnosti za

decu i omladinu tokom XVIII i XIX veka, s posebnim naglaskom na popularne

asopise za deake i avanturistike romane tampane u celini.

Tokom istorijskog perioda koji obuhvata ove fenomene, vladali su sledei

vladari: arls II (1660-85), Dejms II (1685-88) Vilijam III i Meri II (1685- 1702),

Ana (1702-14), Dord I (1714-27), Dord II (1727-60), Dord III (1760-1820),

Dord IV (1820-30), Vilijam IV (1830-37) i Viktorija (1837-1901). Osnovno

obeleje politike voene tokom ovog perioda bila je tenja ka irenju imperije,

odnosno borba za prevlast u Indiji, Severnoj Americi, na Dalekom Istoku i Africi.

irenje imperije poelo je jo od Elizabete I, a okonano je Napoleonskim ratovima

1815. godine. Ono je u velikoj meri bilo motivisano i takmienjem za resurse i trite

koje je postojalo izmeu Engleske i njenih rivala sa kontinenta, koji su u tom trenutku

bili panija, Francuska i Holandija. U tom periodu Velika Britanija nalazila se na

neobino monoj poziciji. Kao vodea industrijska nacija Evrope sticala je sve veu i

veu finansijsku, trgovaku i pomorsku nadmo. Tokom viktorijanske ere, osvajanjem

novih teritorija i trgovakih koncesija, nastavljalo se strateki osmiljeno irenje

granica imperije, ovog puta opravdavano filantropskim motivima, da bi se vrhunac

dostigao kada je kraljica Viktorija 1876. godine postala carica Indije. Opravdanje za

postojanje imperije u kojoj sunce ne zalazi nudila je Dizraelijeva politika, prema

ijem tumaenju Britanci to nisu uinili radi line koristi ve iz plemenitih pobuda, da

civilizuju i pokrste primitivne narode sa drugih kontinenata.

Ova zatitnika i rasistika teorija, zasnovana na tada popularnoj Darvinovoj

teoriji evolucije, posmatrala je imperijalizam kao manifestaciju onoga to je Kipling

nazvao teretom belog oveka. Naravno, implikacija je bila ta da Imperija nije

postojala zbog koristi ekonomske ili strateke same Velike Britanije, ve radi toga

da bi primitivni narodi, nesposobni da vladaju sami sobom, mogli na kraju, uz pomo

Velike Britanije, postati cililizovani i pokrteni. Prava istina o ovoj doktrini bila je, s

jedne strane, prihvaena naivno i nekritiki, ali, s druge strane, i veoma kritiki, pri

emu je u oba sluaja ozakonjavala to to je Velika Britanija pod svoje okrilje uzela i

delove centralne Afrike i Kine. Meutim, na vrhuncu Imperije dolo je do razvoja

nacionalistikih pokreta u razliitim kolonijama, te je u XX veku ova Imperija poela

da slabi i suava svoje granice.12

Meutim, da bi se proniklo u ideje i uverenja viktorijanaca, potrebno je

protumaiti pravo znaenje viktorijanske ideje (koncepta) bogatstva, koje lei u

osnovi svih drutvenih promena tog doba. Grejam Haton (Graham Hutton), smatrajui

da danas postoji i neopravdana sklonost ka generalizacijama u vezi sa viktorijancima

kao dobrim ili loim, viktorijansko doba deli na dva dela, pri emu istorijsku granicu

postavlja u period izmeu 1865. i 1875, te prvo viktorijansko doba obuhvata period

izmeu 1830. i 1875, a drugo od 1875. do 1901. godine. Ova granica se pre svega

odnosi na ekonomiju, odnosno na nain na koji se razmiljalo o bogatstvu nacije:

kako su se pojedinci i drava ponaali u sticanju i deljenju bogatstva i kako su sve

ostale institucije i drugi aspekti miljenja tog doba religijski, drutveni, politiki i

meunarodni uticali ili bili pod uticajem novina i revolucionarnih ekonomskih

dogaaja.

Tada se po prvi put u ljudskoj istoriji dogodilo da maine nadjaaju rad ljudi i

ivotinja, to u stvari lei u sutini industrijske revolucije. Meutim, maine je najpre

trebalo napraviti, pa su tek onda one mogle da budu od pomoi ljudima, da uz isti

napor proizvedu znaajno veu koliinu potrone robe nego ikada ranije. Nove parne

maine, mehaniki razboji i druge maine dale su potpuno novo znaenje izrazu

bogatstvo i kapital. Sva proizvodnja i komunikacija do XIX veka zavisila je od

jednostavnih statikih oblika bogatstva, a nakon ovog perioda preloma i promene ova

12 Upor. David Cody, Associate Professor of English, Hatwick College, The British Empire Internet izvor:www.victoriaspast.com/front.porch/britishempire, na dan 02.08.2009.

utvrena suma kapitala postaje bogatstvo u smislu godinjeg obrta prihoda. Posledice

ove rano-viktorijanske industrijske revolucije bilo je teko razumeti, jer je stara

istorijska osnova britanske poljoprivrede ostala ista kao ranije, ali, uporedo sa

imanjima u obliku veleposeda, razvijali su se novi trgovaki i industrijski posedi

investiranje u nove maine, zahtevanje jeftinog uvoza stranih sirovina i finansiranje

brzog ekonomskog razvoja prekookeanskih zemalja od velikih profita zaraenih u

svojoj zemlji. U prvom periodu brzo bogaenje i troenje bili su retki, ali nakon 1870.

viktorijanski tedljivi biznismeni poeli su da troe profit od investicija svojih oeva.

Ovo je osnova za razumevanje viktorijanskog doba u celini.13

U literaturi nailazimo na razliite termine koji pokuavaju da proniknu u

sutinu viktorijanske ideje o imperiji, te bismo mogli da navedemo neke od sledeih

mogunosti: ideja bojenja mape u crveno, trgovina u pratnji zastave, imperije u

kojoj sunce ne zalazi, to je, zaista, deo odgovora koji ne moe da se zanemari, ali to

nije ceo odgovor, ak ni njegov vaniji deo.14 Ideje kasnoviktorijanskih imperijalista,

kao to su Dizraeli i Dozef emberlen ili Sesil Rod, razlikuju se od ustaljene

tradicije Britanskog stava o imperiji, smatra J.V. Dejvidson (J.W. Davidson). On

navodi da se sutinske ideje koje su vodile britansku politiku i postupke mogu nai

ako se vratimo u prvu polovinu vladavine kraljice Viktorije, u vreme pre nego to su

viktorijansku italaku publiku opinili Kiplingovi stihovi kojima se beli ovek

poziva da podigne svoj teret, poalje najbolje od svoje vrste, vee svoje sinove za

daleke zemlje da bi sluili potrebama stanovnika tih dalekih zemalja.

Upravo u ranom viktorijanskom periodu moe se pronai ideja imperije koja

je mnogo skromnija i koja mnogo vie uvaava prave ljudske vrednosti. Naime,

viktorijanci su iz ranijeg perioda nasledili snaan oseaj obaveze ka ljudima

nazadnih civilizacija. Misionarsko proirivanje i duga borba protiv robovlasnitva

okonana 1833. usvajanjem Akta o ukidanju ropstva doveli su do iroko prihvaenog

uverenja da je upravo dunost Britanaca da ire dobrobiti civilizacije onima koji je

nemaju. Dejvid Livingston, na primer, u svojim predavanjima na Oksfordu i

13 Upor. Graham Hulton The Victorian Conception of Wealth in Noel, Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949, str. 313-314. 14 Upor. J. W. Davidson, The Idea of Empire in Noel Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949, str. 319.

Kembridu 1857. godine, preneo je svojim sluaocima dunost irenja meu afrikim

narodima upravo ova dva pionira civilizacije hrianstvo i trgovinu. Ovakvo irenje

trgovine i misionarstva nije nuno ukljuivalo prisvajanje teritorija i osnivanje

kolonijalnih uprava. U stvari, bilo bi najbolje da se ovaj korak mogao izbei, jer bi

uroeniko drutvo moglo da se postepeno prilagodi promenljivim potrebama novog

doba. Meutim, ponekad je anektiranje bilo neizbeno, budui da uroeniki vladari

nisu mogli da odre red i zakon. U ovakvim okolnostima Dejvidson smatra da sutina

kolonizacije lei u reima Entonija Trolopa (Anthony Trollope) iz 1872: Mi smo

pozvani da upravljamo kolonijama sve dok zaista upravljamo njima ne zbog nae

slave, ve zbog njihove sree. Ako ih nadziremo trebalo bi da ih nadziremo ne

zato to oni daju presti imenu Velike Britanije, ne zato to su drago kamenje na naoj

dijademi, ve zato to im na taj nain moemo pomoi da razviju svoje sopstvene

resurse. I kada se rastanemo od njih, kao to emo to i uiniti, neka to ne uinimo ni

sa prikrivenom ljubomorom ni sa otvorenim neprijateljstvom, ve sa oseanjem

ponosa da u svet aljemo sina koji je sposoban da zauzme svoje mesto meu

ljudima.15

15 Ibid., str. 325.

2.2. Istorijsko-pedagoki kontekst

Romantiarski i viktorijanski period bio je zlatno doba knjievnosti za decu i

mlade, budui da su upravo tada napisani kljuni tekstovi koji su ustanovili

konvencije nekoliko vanih anrova, a meu njima i anra avanturistike prie.

Upravo u ovo doba mlade itaoce su poeli da idealizuju kao matovita i slobodna

bia, a naglasak je stavljen na to da oni najbolje ue kako da budu dobri kroz

pripovedako pozivanje na matu radije nego na kruto iznoenje pravila ponaanja

tipino za svet odraslih. Detinjstvo u dananjem smislu rei nije postojalo pre XIX

veka. Dete je otac oveka. Ovim reima veliki romantiarski pesnik Vilijam

Vordsvort pridao je razvoju detinje due smisao i znaaj koji su u velikoj meri

doprineli velikom kulturolokom pomeranju u znaenju rei detinjstvo, od krajnje

socioloko pragmatinog shvatanja da je dete mali ovek koji se prilagoava svetu

odraslih, koje je bilo opteprihvaeno do tada, ka naglasku na lepoti koju nevinost

detinjstva donosi, ka krhkoj lepoti jagnjeta.

Vrednovanje i uvaavanje deteta kao specifinog bia razliitog od odraslih,

koje treba paziti, vaspitavati i obrazovati da bi ostvarilo svoje mogunosti u punoj

meri, podstakli su, pored pesnika, i filozofski stavovi koji su oblikovali pedagogiju

kao nauku koja se bavi upravo ovim novim aspektom razvoja oveka kao bia.

Pedagogija je poput drugih drutvenih nauka, a moda i vie od njih, prolazila kroz

sve etape drutvenog razvitka buroazije. U poetku, pedagogijom su se bavili

uglavnom filozofi, te se najvie razmatraju oni problemi u pedagogiji koji su

istovremeno mogli da budu i predmet filozofskih koncepcija. Malobrojni su dali svoj

doprinos razvoju pedagokih ideja i danas se smatraju pedagokim klasicima.

Jedan od najranijih predstavnika je Don Lok (John Locke, 1632 - 1704). On

zastupa interese buruaskog drutva i njega ne zanima obrazovanje irih narodnih

masa, te akcenat stavlja na sadraj vaspitanja i njegovu ulogu u razvoju linosti, ali

pre svega u porodici a ne u koli. Od zastupnika obrazovanja irokih narodnih masa

razlikuje se i u pogledu moralnog vaspitanja, jer izvor moralnih vrlina vidi u

potrebama poslovnog oveka i dentlmena, a ne u Bogu. Najvei doprinos dao je u

oblasti teorije saznanja, jer je smatrao da formiranje linosti zavisi od iskustva a ne od

uroenih ideja, to ga ini predstavnikom empirijske teorije o faktorima razvitka

linosti. U 18. veku izdvaja se vie filozofa koji su dali doprinos pedagogiji, kao to

su Helvecije, Didro i Holbah. Poput Loka, i oni su poricali uroene ideje i davali

prvenstvo ulnom saznavanju individue. Zbog toga su ak i precenjivali uticaj

vaspitanja. Zalagali su se za izuavanje prirodnih nauka, kao i za umno i moralno

vaspitanje, ali osloboeno religijskog uticaja. Takoe su kolskom vaspitanju davali

prednost u odnosu na ono koje se stie u porodici.

Ipak, ovi francuski materijalisti su u nekim pedagokim shvatanjima bili

ekstremni. an ak Ruso (Jean-Jacques Rousseau, 1712-1778) se pak zalagao za

interese sitne buroazije, koja je tada predstavljala srednji sloj, demokratsko-liberalno

nastrojen. Dao je, izmeu ostalog, teorije o slobodnom razvitku i vaspitanju, o

vaspitanju u prirodi, individualnom pristupu detetu, kaznama putem prirodnih

posledica, jer je bio zagovornik protiv fizikog kanjavanja, a isticao je i znaaj

umnog vaspitanja. Njegove ideje su bile nedosledne i protivurene, a zamerke su mu i

da je idealizovao prirodu deteta, njegovo izdvajanje iz drutva, nesistematinost u

sticanju znanja, lo stav prema enskoj deci.

Ipak, imao je uticaja na kasnije pedagoge, kao to je Emanuel Kant (Immanuel

Kant, 1724-1804). On je na Univerzitetu u Keningsbergu predavao i pedagogiju, kao

praktinu filozofiju. On zagovara neophodnost vaspitanja u ljudskom ivotu i deli

ga na pet komponenti: fiziko, disciplinovanje, civilizovanje, umno i moralno

vaspitanje. Kant smatra da vaspitanje nije prijatna aktivnost za dete i naglaava

vanost disciplinovanja, odnosno navikavanja na poslunost, pri emu je dozvoljeno i

fiziko kanjavanje. Ipak, on svoj stav brani neophodnou vaspitanja, jer se dete raa

sa ivotinjskim osobinama i potrebno je da vaspitanjem postane ovek. Kant je bio

protiv toga da se pedagogija izgradi kao nauka, jer je smatrao da ona ne moe jasno da

razgranii svoj predmet prouavanja u odnosu na druge nauke, pa samim tim moe da

ima samo status teorije. Naime, on je smatrao da su za ciljeve, metode i sredstva

vaspitanja ve zaduene filozofija (odnosno etika) i psihologija. Njegov naslednik na

katedri, Johan Fridrih Herbart, naprotiv, smatrao je da pedagogija moe biti

samostalna nauka ako se u izvesnoj meri osloni na prethodna dostignua upravo

filozofije i psihologije.

Johan Hajnrih Pestaloci (Johann Heinrich Pestalozzi 17461827) takoe je bio

pod uticajem Rusoa. On unosi novinu u moralnom vaspitanju, koje je nesebino i

zagovara princip prirodnosti u vaspitanju. Naime, on zagovara oiglednost u uenju i

vanost posmatranja i zapaanja sveta koji okruuje dete. Po Pestalociju, to uslovljava

razvoj razuma, rasuivanja i uopte intelektualnih sposobnosti. Osim principa

oiglednosti, on zastupa i princip samodelovanja, individualnosti i sistematinosti.

Takoe, pokuao je da spoji nastavu sa proizvodnim radom.16

Ove filozofsko-pedagoke ideje naile su na pogodno okruenje za svoje

ostvarenje u realnosti. Socijalni i ekonomski uslovi su u velikoj meri doprineli razvoju

knjievnosti za decu i omladinu, time to je omogueno masovno opismenjavanje i

prodaja knjiga i asopisa. Usled napretka industrijalizacije, u prvoj polovini XIX

veka, dolo je do jeftinijeg i efikasnijeg naina tampanja knjiga, te su se tokom 60-ih

godina XIX veka knjige mnogo lake objavljivale i, uopteno, bile smatrane manje

dragocenim u finansijskom smislu: mladi su mogli da kupuju i itaju knjige i asopise

a da to ne bude veliki troak za prosenu porodicu srednje klase.17

Demografska situacija je takoe doprinela razvoju ovog fenomena, budui da

su deca i mladi sainjavali znaajan deo populacije Velike Britanije: 1861. godine

preko sedam miliona stanovnika od ukupno dvadeset miliona stanovnika Engleske i

Velsa bilo je mlae od 15 godina. To je bio vrhunac stope raanja koja je poela da

opada tek 70-ih godina XIX veka. Prosean broj dece u porodici pao je sa nivoa od

estoro dece 1869. na nivo od etvoro dece 1890. godine.18 Iako je viktorijanska

porodica velika u odnosu na dananje kriterijume, ona je ipak bila znatno manja nego

vek ranije, kada je, na primer, pisac Dord Makdonald (George MacDonald) imao

ak jedanaestoro dece. Manje dece u porodici omoguilo je roditeljima da im prue

mnogo vii nivo obrazovanja i vie materijalnih sredstava nego ranije, u emu im je

pomogla i sama drava.

Naime, jednako vana promena, uz navedene ekonomske, bila je i reforma

kolstva koja se odigrala tokom poslednjih decenija XIX veka u Engleskoj Obrazovni

Akt (The Education Act) iz 1870. doneo je besplatno kolovanje u osnovnim kolama;

do 1880. oko milion dece vie nego ranije pohaalo je osnovnu kolu, opismenilo se i

rado italo. Meutim, veoma je vano ukazati na razloge zbog kojih se drava toliko

bavila poboljanjem obrazovanja dece i mladih, pogotovo kada je poznato da su pre

industrijske revolucije deaci i devojice bili u velikoj meri zapoljavani u

poljoprivredi i domaoj proizvodnji prema podacima iz 1861. godine treina dece

uzrasta od 5 do 9 godina i 55-60% dece uzrasta od 10 do 14 godina bilo je zaposleno

16 Upor. E. B. Castle, Ancient Education and Today, Penguin books, LTD, 1961, str. 63-64. 17 Upor. Abby Wolf, The Golden Age of Childrens Literature, An Introduction, Internet izvor: www.pbs.org/wgbh/masterpiece/railway/age_text.html, na dan 30. 09. 2009. 18 Upor. Lionel Rose, The Erosion of Childhood: Child Oppsession in Britain, 1860-1918, Routledge, New York, 1991, str. 2.

a sve ire rasprostranjena upotreba maina stvorila je veu potranju za decom-

radnicima u tekstilnim radionicama, decom obuenom za novu tehnologiju.19 Dakle,

osnovni razlozi su bili ogroman porast stanovnitva u gradovima usled industrijske

revolucije, i potreba za osposobljenim radnicima u novim pogonima. U skladu s

Forsterovim reima iz 1870, izreenim u Parlamentu: Na brzoj primeni osnovnog

obrazovanja zavisi na industrijski napredak, bezbednost radnika i naa nacionalna

mo... Ako elimo da zadrimo svoju poziciju u svetu, moramo da nadoknadimo nau

malobrojnost poveanjem nae intelektualne moi20. Obrazovni sistem u Engleskoj,

za koji je Henri Broham (Henry Brougham) rekao da je bio jedan od najslabijih u

Evropi21, vremenom je bivao sve jai, a deca i mladi sve obrazovaniji.

Pored ekonomskog aspekta, u Velikoj Britaniji je oduvek postojao i naglasak

na moralnom i religijskom aspektu obrazovanja, pogotovo u privatnim kolama sa

internatom. Poetkom XIX veka ove gimnazije-internati dole su na lo glas zbog

nasilnikog ponaanja starijih deaka prema mlaima, tako da su 1818. ak i vojnici

sa bajonetima morali da interveniu u jednoj od poznatih kola. Meutim, pred kraj

veka, uvedene su znaajne reforme i u ovu oblast obrazovanja. Tomas Arnold

(Thomas Arnold, 1795 1842), britanski prosvetitelj i istoriar, tokom rada u svojoj

koli u Ragbiju od 1828. do 1841. uveo je princip da bi Hrianstvo trebalo da bude

osnova obrazovanja. Ovde lei izuzetan kvalitet viktorijanskih privatnih kola

naglasak na moralnim standardima, na snazi, na etikim vrednostima hrianske

muevnosti, to je nalo odraza u ranim zaecima kolskog avanturistikog

romana.22 Vodei poloaj Britanije u globalnom drutvu tog doba doprineo je

promenama u kolskom planu i programu, u smislu da je naglasak stavljen na istoriju i

geografiju kao osnovu za bolje upoznavanje dece sa zemljom u kojoj odrastaju i

njihovu pripremu da jednog dana uvaju i brane njene granice.

19 Upor. Rose, op. cit., str.3 20 E. Salter Davies, The Development of Education, in Noel Annan, ed., Ideas and Beliefs of the Victorians an Historic Revaluation of the Victorian Age, Sylvan Press, London, 1949, str. 307. 21 Ibid., str. 305. 22 Ibid., str. 308-9.

2.3. Istorijsko - kulturoloki kontekst

Meutim, ini se da poboljavanje obrazovnog sistema i doprinosi knjiga i asopisa za decu i omladinu nisu imali samo ekonomsku podlogu, ve i delimino

politiku. Troj Bun (Troy Boone) je ak u velikoj meri odluan da pokae kako su neka dela knjievnosti za decu i mlade nastala tokom imperijalistikog perioda inila deo ideolokog projekta irenja ideje imperijalizma meu klasom, pogotovo decom i

mladima iz radnikih predgraa, mladim stanovnicima urbanih delova grada koje su

mnogi pisci nazvali najmranijom Engleskom u viktorijanskoj knjievnosti.23 Cilj takvog postupka bilo bi osiguravanje garantovanog ouvanja celovitosti Britanske

imperije i spreavanje klasnih sukoba u gradovima time to se promovie imperijalizam kao sila sposobna da ujedini sve klase drutva. tavie, ovaj kritiar se bavi pokuajima niza imperijalistikih pisaca da kreiraju ono to je kasnije Benedikt

Anderson (Benedict Anderson), britanski teoretiar, bavei se multietnikim

dravama, popularno nazvao zamiljenom zajednicom nacija koja se bez obzira na nejednakost i eksploataciju, koja je postojala u ivotnoj stvarnosti tog doba smatra dubokim i iskrenim prijateljstvom,24 te, u tom smislu, Bunova rasprava nudi geneologiju ove fantazije fokusirajui se na tekstove za mlade ljude: antropoloke

studije Henrija Mejtija o omladini iz radnikog stalea, jeftina izdanja proze za mlade prodavane za peni sredinom viktorijanskog doba, kanonike romane za omladinu nastale iz pera R. L. Stivensona i D. A. Henrija, prirunici za deake izviae.25

Upravo ovaj poslednji argument zaista i predstavlja vaan segment razumevanja ivota deaka i mladia u to doba. Naime, izviake organizacije

naglaavale su vanost ozbiljnog prihvatanja dunosti prema zemlji i porodici kod svojih lanova, a sve to kroz igru i zabavu. ak je 1897. godine, po predlogu gospoe Klementine Fesender (Clementine Fessender), Kanaanke, ustanovljen Dan Imperije,

s idejom da se svake godine 24. maj, roendan kraljice Viktorije, obelei u celoj

imperiji igrom, paradama i koncertima koji bi slavili Kraljicu Viktoriju i njenu Imperiju. Bio je osnovan i Pokret za Imperiju (Empire Movement) s ciljem da promovie obuku dece onim vrlinama koje doprinose stvaranju dobrog graanina,

kao to su odgovornost, saoseajnost, dunost, rtvovanje. ak i ako su parade i

uvebavane take bile zabavne, u smislu igara na otvorenom prostoru, one su sobom

23 Upor. Troy Boone, Youth of Darkest England: Working Class Children at the Heart of Victorian Empire, Routledge, New York, 2005, str. 1. 24 B. Anderson, Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism, Verso, London, 1983, str.16. 25 Ibid.

nosile atmosferu ozbiljnosti zarad posveenosti cilju i, u najgorem sluaju,

prikrivenog militarizma. Stvarnost je bila drugaija od slobode i fantazije u

knjievnim delima tog doba, ali su ona svakako doprinela tome da se muevno hrianstvo pretoi u avanturistiku odvanost kao odluku moralne estitosti26.

Viktorijanci su se oslanjali na mlade iz radnikog stalea i zbog demografske

situacije i zbog dominantnog kulturolokog fenomena detinjstva u ovom periodu. U velikoj meri, to je bio odraz upravo oiglednog demografskog stanja viktorijanske

Engleske, koja je na mnogo naina bila veoma mlada zemlja. Kako je Pamela Horn

(Pamela Horn) primetila, tokom viktorijanske ere jedna od tri osobe bila je mlaa od petnaest godina,27 a strunjaci kolovani pod okriljem Lokove i Vordsvordove ideje o detinjstvu esto su smatrali da su mladi iz radnikog stalea bili neiskvareni u

smislu politikih netrpeljivosti i drutvenih poroka koji su pripisivani odraslima iz radnikog stalea.28 Ovi deaci su usmeravani ka ostvarenju uzviene strane svoje

linosti29, to predstavlja termin koji je za mnoge pisce tog doba bio sinonim za identifikaciju oveka kao odanog graanina engleske nacije i Britanske imperije. Ovakva objedinjavajua fantazija najbolje se definie kao socijalni imperijalizam:

ideoloki projekat koji pokuava, kako Bernard Semel (Bernard Semmel) kae, da ujedini sve klase u odbrani nacije i imperije i (...) da dokae siromanim klasama da su njihovi interesi neodvojivi od interesa nacije u celini30.

Umesto da se ovaj pokuaj posmatra kao nikada dovreni ideoloki projekat, uobiajeno je da se prihvata da su ciljevi socijalistikih imperijalista ostvareni

implicitno kroz mree izviaih organizacija i intertekstualnih interakcija sa knjievnou za decu i omladinu. Don Mekenzi (John M. MacKenzie) tvrdi da je

radnika klasa u celini primila znaajan deo vrednosti srednje klase, pogotovo

imperijalistike vrednosti, kroz lakou s kojom se manipulisalo mladim itaocima, te

dodaje da dugo nakon to je intelektualna misao pristala da bude aktuelna u stvarnosti, isti samozadovoljni oseaj nacionalne i rasne superiornosti nastavio je da

bude glavna odlika knjievnosti za decu i odrasle i, verovatno, stavova dece koja je itaju.31

26 Upor. Wolf, op.cit. 27 Pamela Horn, The Victorian Town Child, New York University Press, New York, 1997, str. 56. 28 Ibid. 29 Seth Koven, From Rough Lads to Hooligans: Boy Life, National Culture and Social Refirm in Andrew Parker et al., ed., Natinalism and Sexualities, Rutledge, New York, 1995, str. 368. 30 Bernard Semmel, Imperialism and Social Reform: English Social-Imperial Thought, 1895-1944, Harvard University Press, 1960, str. 24. 31 John M. MacKenzie, Propaganda and Empire: The Manipulation of British Publich Opinion, 1880-1960, Manchester University Press, Manchester, 1984, str. 224, 246.

2.4. Knjievni kontekst

Budui da su deaci imali dovoljno i slobodnog vremena i deparca za

kupovanje zabavnih asopisa i knjiga, prvi petparaki senzacionalistiki asopisi i

romani prodavani po niskoj ceni od samo jednog penija (penny dreadfuls) uspevali su

da zadovolje njihov italaki apetit, ali su vie klase esto osuivale ovakvu literaturu

zbog velianja kriminala i nasilja, odnosno podsticanja mogue pobune. Da bi deci i

mladima pruili adekvatnu knjievnost u kojoj bi etika avanturistikih pria bila blia

religijskim stavovima opte prihvaene kulture tog doba, Drutvo za izdavanje

religijskih broura (The Religious Fact Society) pokrenulo je asopis Magazin samo

za deake (Boys Own Magazine) 1855. godine, koji se prodavao po neto vioj ceni

od est penija i preporuivan je roditeljima kao pogodno tivo za njihovu decu.32

Meutim, pravi uspon asopisa za deake poeo je deset godina kasnije.

Godine 1866. Edvin Bret (Edwin J. Bret) je osnovao asopis pod nazivom

Deaci Engleske (Boys of England), u kojem je uspeno kombinovao

senzacionalistike elemente petparakih pria sa konzervativnom strukturom asopisa

namenjenih samo za deake kao italaku publiku. asopis Deaci Engleske bio je

ilustrovani magazin koji je izlazio jednom nedeljno i kotao samo jedan peni.

Sedamdesetih godina XIX veka imao je tira od oko 250.000 primeraka i postao je

model za sve naredne asopise, kao to su Deaci imperije (Boys of the Empire),

nastao povodom proslave zlatnog jubileja kraljice Viktorije i Mladii Velike Britanije

(Young Men of Great Britain) iz 1888. godine.33 Svi ovi asopisi su otvoreno

promovisali imperijalistiki vrednosni sistem, s tim to su se uporedo sa odrastanjem i

sazrevanjem ciljne italake publike menjali i nazivi asopisa i sadraj avanturistikih

pria objavljivanih u njima, te se stoga mogu smatrati kljunim elementom za

formiranje deake kulture ovog doba. Dozef Briston (Joseph Briston) ove

publikacije ak naziva i prvom kvalitetnom prozom za omladinu34, dok Kirsten

Drotner (Kirsten Dotner) naglaava da su ove asopise u velikoj meri savesni

roditelji kritikovali i spreavali svoju decu da ih itaju35. U svakom sluaju, doprinos

32 Upor. Kan Rittenback, Empire Boys, Yale University, 2006, Internet izvor: www.beinecke.library.yale.edu/illustrated_word/images/empire_square.jpg na dan 18.02.2009. 33 Ibid. 34 Joseph Briston, Empire Boys; Adventures in a Mans World, Harper Collins Academic, London, 1991., str. 31. 35 Kirsten Drotner, English Children and Their Magazines, 1751-1945, Yale University Press, New Haven, 1988, str. 75.

ovih asopisa razvoju kulture tampanja asopisa za decu i mlade je znaajan jer,

kako Rejnolds (Reynolds) istie, problem je bio taj da je popularna proza postala

upravo ono to joj i ime kazuje i mladi itaoci svih klasa drutva postali su verni

poklonici jeftinih i senzacionalistikih knjiga i asopisa36.

Avanturistike prie pune fantastinih obrta omoguavale su deci da mataju o

bogatstvu i uzbuenjima koja se ne mogu ostvariti, ali nije bilo nieg tetnog u tome

to su nudile fiktivni svet u kom dunost, ast i rad na svojim sopstvenim

sposobnostima donose uspeh i slavu. Zbog uzrasta i roda italake publike, Bretovi

imperijalistiki asopisi bili su neizbeno odgovorni za razvijanje standarda

muevnosti. Drutvene klase, ujedinjene od strane izdavaa pred elitistikom

zastavom imperijalizma, zahtevale su adekvatne modele ponaanja i pronali ih u

izmiljenim avanturama. Ovi likovi su otelotvoravali novu muevnost koja je slavila

akciju i nasilje. Briston opisuje ove promene na sledei nain: Nasilje je moralo da se

odvoji od ponaanja koje se do tada nazivalo huliganstvom i da se stilski prilagodi

novoj figuri drutveno prihvaenog deaka. Bila je to estetika nove vrste militaristike

muevnosti37.

Mlada aristokratska gospoda, uvek spremna za asnu borbu, dola je na mesto

negativaca, predstavljajui dijalektiku meavinu odlunosti i pristojnosti. Ovakvi

likovi bili su kljuni elementi u tradiciji didaktizma38 usaenoj u prozi za decu i

omladinu. Bretovi asopisi omoguili su da se mladi itaoci izvajaju u prave ljude

koji e zauzeti svoje mesto u imperijalistikom projektu39.

Sa knjievnog stanovita, avanturistike prie su donosile egzotine dogaaje i

do tada nezamislive svetove i proslavljale su majstorstvo rukovanja orujem, herojsku

odlunost i bezrezervno branjenje asti. Na primer, u prii Gospodar Maa ili Braa

egrti (The Master of the Sword, or, The Brothers Apprentices), braa maevaoci

dokazuju svoju snagu i umee kroz niz akcija i osveta povodom svojih veridbi, da bi

se na kraju oenili i povukli iz avanturistikog ivota da bi radili kao otrai noeva. 36 Kimberly Reynolds, Girls Only?; Gender and Popular Childrens Fiction in Britain, 1880-1910, Harverster Wheatsheaf, 1990, str. 23. 37 Bristow, op.cit., str. 47. 38 Reynolds, op.cit., str. 52. 39 Kelly Boyd, Manliness and the Boys Story Paper in Britain: A Cultural History, 1855-1940, Palgrare, New York, 2003, str. 49.

Ova pria je objavljivana u delovima u prvih sedamnaest brojeva asopisa Boys of

Empire. U jednoj od tipinih scena, stariji brat izaziva neprijatelja na sledei nain:

Ovako moete da razgovarate sa budalom, gospodine, odgovorio je Edvard,

ali ne i sa mnom. Ja vas se ne plaim. Mi smo svesni da smo siromani i bez krova

nad glavom, ali dokle god imamo ruke, mi moemo da pravimo maeve i da ih

koristimo, ako je to potrebno40.

Upravo izraz ako je to potrebno (if requires) predstavlja tipinu odliku govora

i ponaanja uglaenog viktorijanskog gospodina, i to u kontekstu spremnosti da se

ivotom u fer borbi odbrani ast ili data re.

Nasuprot ovom oiglednom imperijalistikom okviru asopisa Boys of Empire,

serijali pria u prethodnom asopisu Boys of England bili su namenjeni mlaoj

italakoj publici. Reprezentativna pria iz 1882. godine, pod naslovom Deak

Ciganin ili Tajna mrane noi (The Gipsy Schoolboy or The Mystery of a Dark

Night), donosi nestane deake kolarce kao glavne likove.41 Dok je pripovedaki stil

slian u odnosu na priu o brai maevaocima, razlika je oigledna u smislu mesta

postavke radnje, budui da se dogaaji odigravaju na mnogo manjem prostoru,

prostoru kole i njene okoline, a naglasak je vie na kolskom ivotu, zaikavanjima i

tuama, nego na istinskom razotkrivanju tajne i ubistva. Nevinost ovih malih heroja

kolskog sveta i njihovo uivanje u igri, a time sigurno i mnogo manji didaktiki

karakter avanture, naglaava tek formiranje imperijalistikog stava koji je postao

izraen u narednoj fazi, i to u tolikoj meri da su brojne istorijske prie s tematikom ili

prolosti ili dalekih predela imperije implicitno spreavale deake da razmiljaju o

savremenom svetu u kome ive, time to su nudile oseaj optimizma za budunost

kojem je bilo teko odoleti.

Skot Benet (Scott Bennett), piui o optem uticaju tampe, tvrdi da je

itanje bilo u fundamentalnom smislu afirmacija slobode u odnosu na ivotni

40 The Master of the Sword, or, the Brothers Apprentices, Boys of Empire, 6. Februar 1888. 41 Upor. Rittenbach, op.cit.

standard tog doba koji je sputavao42, dok Kari Ritenbah smatra da je Bretova

konzervativna proza sutinski omoguila kulturoloku amneziju kao reenje za

drutvena i politika ogranienja, stavljajui svoje itaoce u zamku, vie nego

oslobaajui ih od kulta imperijalistike ideologije.43 Slabljenjem i nestajanjem moi

imperije slabili su i nestajali i asopisi ovog tipa, to verovatno govori o njihovoj

funkciji u irenju imperijalistikog ideala.

ini se da se avanturistiki roman (adventure novel) u engleskoj knjievnoj

tradiciji delom oslanja na srednjovekovne romanse (romance),44 duge prie koje

prikazuju viteke ideale i aristokratsko drutvo i u kojima heroji polaze u neverovatne

avanture i podvige, uz paralelnu fabulu sa ljubavnom tematikom. Upravo ovaj termin

romansa (romance) u smislu avanturistikog romana koristi Stefani Markovi u

svojoj raspravi o krizi akcije u engleskom romanu XIX veka.45 Ona smatra da

romansa/avanturistiki roman, ukorenjen delom i u romantiarske ideje, nudi priu za

deake i mladie i to pod direktnim uticajem muevnog hrianstva. Oivljavanje

romanse (u ovom kontekstu termin sinoniman sa terminom avanturistika pria)

tokom 80-ih godina XIX veka bila je muka knjievna revolucija da bi se ponovo

osvojilo carstvo engleskog romana za muku italaku publiku.46 Citirajui ovaj stav

autorka pokazuje da je avanturistiki roman delom nastao i kao reakcija na

feminizaciju knjievnosti, uz naglasak da je vano prepoznati razliku izmeu

mukarca i deaka kao ciljne italake publike, a da i kritiarke enskog pisma

priznaju da su ove knjige vie prilagoene za deake kako bi ih pripremile za kasnije

uloge u ivotu.

Meutim, ipak se stie utisak da je i avanturistiki roman, ba kao i serijali

pria objavljivanih u asopisima za deake, fenomenoloki veoma blizak ideji irenja

imperijalizma, te Martin Grin (Martin Green) smatra da proslaviti avanturu znai

42 Scott Bennett et al., Victorian Periodicals: A Guide to Research, Modern Language Association of America, New York, 1978, str. 252. 43 Rittenbach, op.cit. 44 Zdenko kreb et al., ur., Renik knjievnih termina, Nolit, Beograd, 1985, str. 675. 45 Upor. Stefanie Markovits, The Chrisis of Action in Nineteenth Centery English Literature, The Ohio State University Press, Columbus, 2006, str. 171. 46 Upor. Elaine Showalter, Sexual Anarchy: Gender and Culture at the fin de sieckle, Viking, New York, 1990, str. 78-79.

proslaviti imperiju, i obrnuto.47 I dok je imperijalizam odigrao veliku ulogu u razvoju

ovog anra, avanturistiku priu moemo posmatrati i u smislu krize akcije: kao to

Don R. Rid (John R. Reed) istie popularnost avanturistikih pria krajem XIX

veka ukazuje da su itaoci eleli da bar u svetu knjievnosti sauvaju svet koji je

omoguavao samostalnu i odlunu akciju pojedinanih heroja i heroina.48

Upravo dobro osmiljena avanturistika pria nosi sobom mo i da zaokupi

matu mladih italaca, ali i da implicitno prenese poruku iz sveta odraslih. Robert

Luis Stivenson dao je verovatno najbolji manifest engleskog avanturistikog romana

XVIII i XIX veka u okviru svojih eseja nastalih kao rezultat knjievne diskusije o

ulozi akcije i lika u knjievnom delu sa svojim prijateljem i velikim piscem Henrijem

Dejmsom.

U vezi sa ulogom lika u avanturistikoj prozi, Stivenson insistira na fokusu na

spoljanju karakterizaciju lika: Deakov karakter biva odreen priom u celini (...)

jer u avanturistikom romanu likove treba okarakterisati jednom upeatljivom

odlikom ratoborni, strani... Likovi su prikazani samo u onoj meri koja omoguava

uvid u to koliko oni prepoznaju u sebi oseaj opasnosti i izazivaju oseaj straha.49

Ova ideja je vana za Stivensona, koji je skicirao jedno njeno vienje u eseju Tra o

avanturistikoj romansi prozi (A Gossip on Romance, 1882), koji se moe smatrati

i odbranom ovog anra. U njemu je izneo svoj stav da Englezi dananjice pokazuju

sklonost, a ja ne znam zato, da pomalo prezirno gledaju na akciju i uvaju svoje

divljenje za zveckanje kaiica za aj i propovedi kapelana; smatra se pametnim pisati

roman bez ikakve fabule ili bar sa nekom dosadnom fabulom. To moe da se vidi,

smatra on, jer se u njegovo doba Klarisa manje-vie i ne ita, dok je Robinzon Kruso

zadrao svoj arm i u oima savremenih italaca. Nije lik taj koji nas zavodi da

zaboravimo na svoju rezervisanost, ve upravo dogaaj, zakljuuje on i dodaje da

itaoci ulaze u fabulu romana samo onda kada i sami postanu deo te uzbudljive

fabule: Tada zaboravimo likove, potisnemo heroje sa strane, i ini se da tada i sami

47 Martin Green, Dreams of Adventure, Deeds of Empire, Routledge and Kegan Paul, London, 1980, str. 37. 48 John R. Reed, Victorian Will, Ohio University Press, Athens, str. 384. 49 Robert Louis Stevenson, A Humble Remonstrance in Glenda Norquay, ed., R.L. Stevenson on Fiction: An Anthology of Literary and Critical Essays, Edinburgh University Press, Edonburgh, 1999. str. 88-95.

proivljavamo avanturu. Upravo je to efekat koji se postie itanjem

romanse/avanturistike proze.50

Ovakvo razumevanje avanturistikog romana, odnosno romanse, nalazi se u

suprotnosti sa teorijama identifikacije zasnovanim na liku koji vodi poreklo od ideja

romantiara, budui da ova Stivensonova teorija umesto lika naglaava aktivnost, te

su i italac i junak aktivni na jedan odreen, ogranien nain ono to se od njega ne

trai jeste da misli, a posebno ne o moralnim pitanjima: Postoji velika oblast ivota i

knjievnosti koja nije nemoralna, ve jednostavno amoralna, koja ili nije u domenu

ljudske volje uopte ili se bavi njom u okviru oiglednih i zdravih odnosa; u kojoj se

interesovanje usmerava ne na to ta bi ovek trebalo da odlui da uradi, ve na nain

kako on uspeva to da uradi, ne na izlive strasti i oklevanje savesti, ve na probleme

tela i aktivne inteligencije u jasnoj avanturi na otvorenom prostoru51.

U shvatanju ovog svojevrsnog manifesta avanturistike prie, ali i

avanturistikog duha uopte, dolo je do promena, posebno u aspektu sutine

avanture u knjievnosti narednog perioda. Na primer, na poetku XX veka, ak se i

avanturistiki roman usmerava na psiholoki plan, te Dozef Konrad u svojim

romanima i priama o pomorskim avanturama, kroz fabulu skeptino preispituje

mnoge tradicionalne moralne pojmove, kao to su heroizam ili ispravnost utvrenog

koda ponaanja, naglaavjui kako je akcija utena, budui da je neprijatelj misli i

prijatelj laskavih iluzija, te da se jedino u upravljanju svojim postupcima moe stei

oseaj da se gospodari svojom sudbinom. Pa ipak, moda ba zbog toga to avantura

zadrava svoj ambivalentan smisao u svakom dobu, ostajui inspiracija i enigma za

nove avanturiste u knjievnosti, Stivensonov manifest ostaje aktuelan do danas,

knjievno i kulturoloki shvaen kao klju za razumevanje i tumaenje niza

avanturistikih romana pisanih tokom XVIII i XIX veka.

ini se da je u tradiciji engleskog avanturistikog romana rodonaelnik ovog

anra Daniel Defo, koji je svojim romanom Robinzon Kruso dao model i ideju za niz

romana sa slinom tematikom (fokusiranom na motiv preivljavanja porodice ili

pojedinaca na pustom ostrvu ili negde u divljini), te se romanima pisanim u ovom 50 Stevenson, A Gossip on Romance in R. L. Stevenson on Fiction, op.cit., str. 57, 61. 51 Ibid.

maniru, takozvanim Robinzonijadama, proslavio Robert Majkl Balantajn. Satirini

elementi savreno su se uklopili u ideju avanturistike proze u delu Donatana Svifta.

Frederik Merijet poveo je avanturistiku prozu u smeru mornarske prie, dok je

Radjard Kipling pokazao kako izgleda avantura pod velikim uticajem direktne prie o

kolonijalizmu, dok je Robert Luis Stivenson ponudio razvijen ist avanturistiki

(pustolovni) roman, oznaavajui time vrhunac razvoja ovog anra.

U nastavku rada pokazae se kako na konkretnim primerima dela navedenih

autora izgleda ova geneza razvoja avanturistikog romana uz anrovsko preplitanje sa

istorijskim, kolskim, satirinim ili alegorjskim romanom, naglaavajui elemente

kao to su: odlike fabule, junaka i divljih bia, recepcija dela i anrovsko odreenje

poloaja avanturistike prie navedenih autora u knjievnom kanonu nekad i sad.

3. ANROVSKO ODREENJE I UZRASNI IDENTITETI

Polazei od postavke da se knjievnost za decu i mlade analizira u

semiotikom kontekstu, odnosno kao zaseban sistem u kulturi, s jedne strane, ali i deo

stratifikovanog knjievnog polisistema uopte, s druge strane, esto se postavljaju

sledea pitanja: Zato se knjievnost za decu i mlade, za razliku od knjievnosti za

odrasle, smatra delom i obrazovnog i kulturnog knjievnog sistema? Koje su

implikacije ove dvostruke odrednice? Kako to utie na razvoj, strukturu, tekstualnu

mogunost, kao i pisce i itaoce knjievnosti za decu i mlade? Kako i u kojoj meri

pojam detinjstva odreuje karakter tekstova i nivo poetskih normi? Kako pisci za decu

i mlade reaguju na specifine drutvene i poetske zahteve u pisanju tekstova za decu i

mlade? ini se da sve ove dileme ukazuju na to da fenomen knjievnosti za decu i

mlade nije ni sluajan ni statian ve, naprotiv, dinamian i u stalnom procesu

interakcije sa kulturoloko-knjievnim uslovima u kojima se razvija.

Danas je teko zamisliti izdavatvo bez velikih tiraa knjiga za decu i mlade.

Masovno objavljivanje ovih knjiga prihvata se kao prirodna aktivnost savremenog

naina ivota, ba kao to se kulturoloka preokupiranost fizikim i mentalnim

aspektima detinjstva smatra neophodnim za drutva XXI veka, poto je opte

prihvaen stav da je detinjstvo najvaniji period ivota, a da se u iskustvima iz

detinjstva kriju objanjenja za ponaanje odraslog oveka. Drutvo se toliko oslanja

na fenomen detinjstva i uticaj knjiga za decu i mlade da se gotovo zaboravlja da su

oba ova koncepta relativno nova. Savremeno vienje detinjstva drastino je razliito

od onog pre samo dva veka. tavie, knjievnost za decu i mlade poela je da se

razvija tek kada je knjievnost za odrasle stekla svoj utvreni status. Knjige pisane za

decu i mlade bile su retkost sve do XVIII veka, dok je cela industrija knjiga za ovaj

uzrast poela da cveta tek u drugoj polovini XIX veka.

Pre nego to su mogle da postoje knjige za decu i mlade, morala su da postoje

deca deca, prihvaena kao bia sa svojim posebnim potrebama i interesovanjima, a

ne kao minijaturni mukarci i ene.52 Uporedo sa ovim novim shvatanjem pojma

52 John Rowe Townsend, Written for Children. Penguin, London, 1977, str. 17.

detinjstva prihvaenim poetkom XVII veka razvile su se i dve nove kulturoloke

institucije i novi sistem obrazovanja, odnosno kolski sistem i nova italaka publika

koja je prestavljala iroko trite za knjige za decu i mlade. Odrasli su postali

odgovorni za duhovnu dobrobit dece, te, budui da su deca smatrana drugaijom od

odraslih, zakljuilo se da nevina i neiskvarena deca treba da budu zatiena od

surovosti sveta odraslih, ukljuujui i svet knjievnosti u to, pogotovo kroz obrazovni

sistem koji je omoguio okvir za kanonizovanu knjievnost za decu i mlade.

Meutim, stie se utisak da je status knjievnosti za decu i mlade u okviru

kulture u celini i knjievnog polisistema u izvesnoj meri inferioran, i to u smislu da

postoje slinosti sa nekanonizovanom knjievnou za odrasle. Naime, oba sistema su

stratifikovana ne samo po anru, ve i po temi i italakoj publici53. anrovska podela

se odnosi na rodnu odrednicu (mukarci i ene u knjievnosti za odrasle, a deaci i

devojice u knjievnosti za decu i mlade), dok tematska upuuje na razgranienje u

smislu odrednica u vezi sa avanturistikim, detektivskim ili pak kolskim priama.

Zohar avit (Zohar Shavit) smatra veoma vanim da se utvrdi slika koju

sistem stvara sam o sebi.54 U tom smislu on i navodi da se veina knjiga za decu i

mlade ne smatra delom kulturnog naslea, te nacionalne istorije knjievnosti retko i

spominju ove knjige, to stvara jaz izmeu prave knjievnosti i knjievnosti za decu

i mlade. Uz to, knjievnost za decu i mlade manje se posmatra kao deo knjievnosti, a

vie kao deo obrazovnog sistema, odnosno kao sredstva za pouku. Kritiki stav ove

veze izmeu obrazovnog sistema i knjievnosti za decu i mlade otro iskazuje pisac

Dil Paton Vol (Jill Paton Walsh): Mnogi uitelji i nastavnici posmatraju prie za

decu i mlade kao doktora za decu i mlade, psihijatra za decu i mlade, uitelja,

odnosno kao deo aparata drutva zaduenog da se bavi decom i pomae im.55 Stoga,

ini se da drutvo dovodi pisce u periferni poloaj, te se kod njih stvara svest da se od

njih u stvari oekuje da ih cene i odrasli i deca. Uprkos tome to je ovaj zahtev i

sloen i ak kontradiktoran, uzimajui u obzir razliite i ak nekompatibilne ukuse

obe italake publike, ostaje nepromenjeno da je dobra knjievnost uvek dobra

53 Gideon Toury, Literature as a Polysystem, Ha-sifrut 1819:119, 1974. 54 Zohar Shavit, Poetics of Children's Literature, The University of Georgia Press, Athens and London, 1986, str. 34. 55 Walsh, Jill Paton, The Writer's Responsibility, Children's Literature in Education , 4: 3036, 1973, str. 32.

knjievnost kada zadovoljava i decu i mlade i kritiare, kako tvrdi Rebeka Lukens

(Rebecca Lucens).56 U elji da se izbore za svoj status i da ublae sliku koju sistem

koristi za decu i mlade stvara o sebi, pisci esto ne ele da prave razliku izmeu

knjievnosti za decu i mlade i knjievnosti za odrasle, to dovodi do tvrdnji da bi i

deje knjige trebalo prosuivati po istim kriterijumima kao i knjige za odrasle,

odnosno, kako je K. S. Luis (C. S. Lewis) istakao: Sklon sam da postavim kao kanon

da je pria za decu, u kojoj uivaju samo deca, loa pria.57

Pa ipak, postoji razlika u sloenosti tekstova namenjenih italakoj publici

razliitih uzrasta, a time i ivotnog i italakog iskustva, te i nivoa poimanja tekstova.

Kada kaemo da je tekst za odrasle komplikovaniji od teksta za decu i mlade, mislimo

i na organizaciju razliitih nivoa teksta, kao i na meusobne odnose tih nivoa. Stoga u

tekstu za odrasle razliiti nivoi nisu organizovani prema najjednostavnijem (ili bar

najoiglednijem) principu. Na primer, raspored materijala nije ve hronoloki

uslovljen tokom svesti pripovedaa. S druge strane, meusobni odnosi nivoa teksta za

odrasle imaju za cilj da sa manje elemenata izraze vie funkcija (na primer redosled

informacija i pripoveda imaju funkciju ironije, karakterizacije glavnih likova i

slino). Najoiglednije razlike izmeu verzija tekstova za odrasle i verzija za decu su

u sledeim aspektima: anr (kratka pria nasuprot romanu), stavovi (jasno iskazani

nasuprot implicitnim stavovima) i zavreci (srean kraj nasuprot otvorenom

kraju), to ukazuje na pojavu da pisci za decu i mlade na svoj nain prevode tekst iz

kanona za odrasle u korespondirajui tekst iz kanona za decu i mlade.

Kada se tekst proizvede (napie, objavi i distribuira) u odreenom trenutku, on

zauzima izvesnu poziciju u knjievnom polisistemu, odreenom razliitim

ogranienjima knjievnog polisistema i knjievnog ivota58. Potom tekst dobija

izvestan status koji moe kasnije da se promeni u skladu sa dinamikom promena

knjievnog sistema, ali u datom trenutku tekst ima jedan odreeni status u sistemu u

koji je uao. Ovaj status se moe opisati pomou binarnih opozicija: ili je tekst za

decu i mlade ili za odrasle, ili je kanonizovan ili nekanonizovan. Danas se u

56 Rebecca Lukens, The Child, the Critic and a Good Book, Language Arts, 55:45254, 546, 1978, str. 452-453. 57 C. S. Lewis, On Three Ways of Writing for Children. In Egoff, Sheila, G. T. Stubbs, and F. Ashley, Only Connect, Oxford University Press, New York, 1969, str. 207210. 58 Itamar Even-Zohar,. The Relations Between Primary and Secondary Systems Within the Literary Polysystem. In Papers in Historical Poetics, Porter Institute for Poetics and Semiotics, Tel Aviv University Press., Tel Aviv: 1978, str.1420.

potpunosti prihvata dinamiki koncept knjievnog sistema i veruje se da knjievni

sistem nije statian ve vieslojan sistem, sistem sainjen od razliitih sistema koji

imaju take preseka i preklapanja, a ipak fukcioniu kao jedna strukturna celina iji

elementi zavise jedan od drugog59.

Stoga, teoretski postaje mogue da pretpostavimo da postoje ire granice i

statusi, odnosno da je sistem sainjen od heterogenih, pa ak i kontradiktornih

elemenata i modela, odnosno u smislu nae analize u ovom radu, bavimo se

tekstovima koji normalno pripadaju dejem sistemu, iako je njihova popularnost meu

odraslima zasluna za njihov uspeh. Kritiarima je nekad teko da prouavaju i

tumae tekstove koje itaju odrasli, a koji se u isto vreme smatraju klasicima za decu i

mlade, odnosno kada se tekstovi koji formalno pripadaju jednom sistemu (dejem)

itaju od strane italake publike drugog sistema (odraslog). ini se da je odreivanje

pripadnosti sistemu zasnovano na kriterijumu godina italake publike (deca i mladi

nasuprot odraslima).

tavie, ovi tekstovi, zvanino i originalno obeleeni kao knjievnost za decu i

mlade i postavljeni u dominantnu poziciju na centar kanonizovanog sistema za decu i

mlade, esto moraju biti prilagoavani ili pojednostavljivani da bi deci bili u

potpunosti razumljivi i dostupni, pri emu ova prilagoavanja rade ili sami pisci ili

prevodioci knjiga za decu i mlade. Time ovi tekstovi dobijaju status ambivalentnih

tekstova, fleksibilnih i nepredvidivih, pogodnih da se uklope u razliite standarde u

isto vreme, odnosno njihova ambivalentnost ukazuje na to da sinhrono (pa ipak

dinamiki, a ne statiki) zadravaju ambivalentan status u knjievnom polisistemu, te

istovremeno pripadaju vie nego jednom sistemu i stoga se itaju razliito (iako

ravnopravno) od strane bar dve grupe italaca. Ove grupe italaca se razmimoilaze u

svojim oekivanjima, normama i italakim navikama. Stoga se realizacija samog

teksta u velikoj meri razlikuje.60

Pisanje za decu i mlade obino znai da je pisac ogranien u svojim

mogunostima manipulacije tekstom, ako eli da obezbedi prihvaenost teksta u

dejem sistemu. Ambivalentan tekst omoguava piscima za decu i mlade iri 59 Ibid. str. 290. 60 Ziva Ben-Porat, Reader, Text and Literary Allusion: Aspects in the Actualization of Literary Allusions, Ha-sifrut 26: 1978, 126.

dijapazon mogunosti manipulisanja tekstom nego univalentan tekst. Jedino ako se

tekstom obraa i deci i odraslima, tekst biva prihvaen u oba kanona. Odrasli su radi

da ga prihvate kao tekst jer mogu da ga itaju zbog nivoa sofisticiranosti. Njihov

peat odobravanja, s druge strane, oigledno otvara i put ka prihvatanju u dejem

sistemu (iako deca ne shvataju tekst u potpunosti, a to se od njih i ne oekuje, prema

kriterijumima odraslih). Imajui dve grupe italaca, pisac ne samo da uveava svoju

italaku publiku i dolazi do onih koji inae ne bi itali njegov tekst (jer je to samo

knjiga za decu i mlade), ve i obezbeuje elitno priznanje dominantnog statusa teksta

u kanonizovanom dejem sistemu.

Ono to omoguava ambivalentnost teksta s strukturne take gledita jeste

injenica da je tekst sainjen iz dva razliita koegzistirajua modela jednog koji je u

veoj meri ustanovljen u knjievnom sistemu, i drugog koji je to u manjoj meri. Ovaj

prvi je konvencionalniji i obraa se detetu itaocu, dok se drugi obraa odraslom

itaocu i u veoj je meri sofisticiran i, ponekad, zasnovan na izobliavanju i/ili

adaptacijama i obnavljanju ve utvrenog modula. Ovo se postie na nekoliko naina:

parodirajui neke elemente, uvodei nove elemente u model (ponekad iz drugog

utvrenog modela), menjajui motivaciju za postojee elemente, menjajui funkciju i

hijerarhiju elemenata ili menjajui principe segmentacije teksta. Postojanje

koegzistirajuih modela u jednom tekstu poznato je kao parodija. Meutim, za razliku

od prave parodije, gde se jedan od modela koristi da parodira drugi, manipulacija

dvama modelima u ambivalentnom tekstu je drugaija. Uprkos neizbenom

parodiranju, bolje ustanovljen model trebalo bi da u potpunosti i jednostavno prihvati

i shvati dete italac. Jedino se od odraslog itaoca oekuje da primeti i shvati oba

koegzistirajua modela.

Zbog svoje dvostruke strukture, tekst uspeva da pree granice utvrenih normi

i da u isto vreme dostigne istaknuti poloaj u centru sistema ije norme kri. Ovakav

tekst dobija veoma visoko priznanje u dejem sistemu, uprkos injenici da nije u

potpunosti shvaen od strane dece i da deca vie vole adaptirane i prilagoene verzije.

Meutim, ova tvrdnja ne znai da su deca zaista nesposobna da pojme punu verziju.

Pretpostavlja se da deca mogu da pojme tekst razliito, ali se od njih oekuje da

postepeno steknu kompetencije za dublje shvatanje poruke teksta.

ini se da pisac, koji uvek pretpostavlja postojanje izvesnog impliciranog

itaoca prilikom pisanja svog teksta, u sluaju ambivalentnog teksta pretpostavlja

postojanje dva implicirana itaoca. Prvog ine odrasli itaoci koji pripadaju eliti

kanonizovanog sistema za odrasle, gde preovlauje norma sloenosti i sofisticiranosti.

Oni zahtevaju visok nivo sloenosti od teksta i razumeli bi ovakav tekst u potunosti.

Za dete, drugog impliciranog itaoca, koje je naviknuto na redukovane i

pojednostavljene modele, tekst nudi iroko prepoznate utvrene modele i

pretpostavlja da e ovaj manje sofisticiran italac zanemariti izvesne nivoe teksta.

Institucionalizovani znak opozicije meu pretopstavljenim impliciranim itaocima

manifestuje se paralelnim objavljivanjem i zvanine verzije sa objanjenjima i

prilagoenih verzija. Stoga, ovakve verzije obraaju se odraslima iz visokih kulturnih

slojeva, dok se prilagoeni tekstovi obraaju deci. Na ovaj nain, za razliku od ostalih

tekstova koji pretpostavljaju jednog jedinog impliciranog itaoca i jednu jedinu

idealnu realizaciju teksta, ambivalentan tekst ima dva implicitna itaoca: pseudo

itaoca i stvarnog itaoca. Dete, zvanini italac teksta, ne moe da ga shvati u

potpunosti i vie je izgovor za tekst nego pravi italac kome je tekst upuen.61

Ako prevod shvatimo ne u tradicionalnom normativnom smislu, ve kao

semiotiki koncept, odnosno kao deo mehanizma transfera, procesa kojim se

tekstualni model iz jednog sistema prenosi u drugi, konani tekst prevoda predstavlja

odnos izmeu izvornog i ciljnog sistema.62 Kada prevod posmatramo kao deo procesa

transfera, mora se istai da se, izmeu ostalog, ne naglaava samo prevod teksta s

jednog jezika na drugi, ve i prenos teksta iz jednog sistema u drugi na primer iz

sistema za odrasle u sistem za decu i mlade. Kada prevodioci prevode tekstove na

ovom nivou, neminovno je da nailaze na prepreke u smislu kulturolokih i pedagoko-

prihvatljivih principa koji se razlikuju u kanonu knjievnosti za decu i mlade i kanonu

knjievnosti za odrasle, te da esto uzimaju vie slobode da manipuliu tekstom na

razliite naine: menjajui, skraujui, prilagoavajui, dodajui ili oduzimajui

originalu elemente teksta da bi se prevod dela uklopio u kulturoloki okvir kanona na

drugom jeziku. Paradoks je u tome to se ponekad upravo analiza ovakvih dela u

prevodu smatra pogodnim metodolokim sredstvom prouavanja normi pisanja za

decu i mlade. Ovo se posebno odnosi na tekstove prenesene iz kanona za odrasle u 61 Upor. Shavit, op.cit, str. 71. 62 Upor. Even-Zohar, op.cit.

kanon za decu i mlade iji se status u knjievnom sistemu istorijski izmenio nakon

prevoda. Sve ovo ukazuje na potrebu da se istinska slika o jednom delu ne moe

spoznati dok se originalna verzija ne uporedi sa prevodima i adaptacijama, a ovakva

vrsta istraivanja esto dovede do zakljuka da je knjievno delo odraz razliitih

kulturolokih uticaja, to uzrasnih, to ideolokih, pri emu se pokazuje da je tekst iv,

da se prilagoava razliitim itaocima u razliitim epohama.

Uzimajui u obzir sve navedene veze izmeu knjievnog i drutvenog

konteksta koji kreiraju istorija i struktura knjievnog polisistema, pokazuje se da

knjievnost za decu i mlade uspeva vrlo uspeno da funkcionie u ovako

komplikovanoj mrei sistema, neprestano ukazujui na spremnost osavremenjivanja, s

jedne strane, i vrednost deije italake publike kao neprestanog izvora inspiracije, s

druge strane. Uprkos svim pokuajima da se definiu i odrede mogunosti deteta kao

itaoca, ipak na kraju ostaje otvoreno pitanje mogunosti koje dete poseduje u

kontekstu sa svetom mate u koji ga vode knjige. Vrlo esto deca umeju da iznenade

svojom zrelou i pronicljivou, te se ini da granica izmeu kanona za odrasle i

decu i mlade ostaje otvorena.

U smislu razmatranih knjievno-kritikih kriterijuma, ovaj rad e ukazati na

mogue odrednice pozicioniranja engleske avanturistike prie XVIII i XIX veka, s

posebnim naglaskom na hijerahiju kanona knjievnosti za decu i mlade i kanona

knjievnosti za odrasle, ali uzimajui i knjievnu recepciju i prevode avanturistike

prie sa engleskog na druge svetske jezike kao relevantne faktore za odreivanje

procesa transfera tekstualne poruke iz sistema