MORIS NIKOL

PSIHOLOKI KOMENTARI NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOGTOM II

ENEAGRAM

Prevod: Jelena Aa

Birdlip, 22. januar 1944.ENEAGRAMI

Veeras emo poeti da prouavamo dijagram pod nazivom Eneagram (ili devetostruki dijagram od grke rei , ennea to znai devet i , gramma to znai znak ili lik, prim.prev.). Ovaj dijagram je karakteristian za ovo uenje. Ne nalazimo ga nigde drugde. Kada ga je prvi put predstavio, G. je primetio da neke pojedinosti iz ovog sistema mogu da se nau u drugim drevnim uenjima, ali ne i Eneagram. U vezi sa time je rekao, da iako su se neke stvari iz ovog sistema u tragovima zadrale u drugim sistemima, u njima nema pravilne organizacije i rasporeda i ne moe se uoiti zavisnost jedne stvari od druge. Svi delovi ovog sistema su povezani zajedno u pravilnom poretku tako da obrazuju organsku celinu ivi organizam. ovek i Univerzum se sagledavaju zajedno. Uenje o oveku je povezano sa uenjem o Univerzumu, ije je on dete, i ono to postoji u njemu, postoji i u Univerzumu. Znaaj evolucije oveka i znaaj evolucije Univerzuma i zakoni u oveku i u Univerzumu se posmatraju zajedno kao neodvojivi.

Govorei o Eneagramu, G. je rekao da on objedinjuje itavo uenje i da, to je vie ovek u stanju da proita njegovo znaenje, to dublje razume Rad. Jednom prilikom, upitan o emu je tu re, G. je rekao da on reprezentuje Zakon Tri ili Zakon Trojstva i Zakon Sedam ili Zakon Oktave. Setimo se da Zakon Tri kae da u svakoj manifestaciji moraju da uestvuju tri sile, aktivna, pasivna i neutralizujua, i da su to kreativne sile, koje kreiraju razliit poredak u svetovima na silaznoj skali, poveavajui broj zakona kako se umnoavaju. Setimo se da postoji i drugi zakon, Zakon Sedam, koji se odnosi na poredak manifestacije.

Ako postoji kreativna sila, mora takoe postojati i red u kreaciji, inae bi sve bilo u haosu. Interakcija ova dva zakona na takav nain, da jedan ne ometa niti gui drugi, tako da su sve mogunosti postignute, predstavljena je Eneagramom. Meutim, na naem stupnju moemo da oekujemo samo prvo itanje iz njega.

Njegova konstrukcija je sledea: krug je podeljen na devet jednakih delova. Broj 1 (broj 10, prim.prev.) je tada podeljen sa 7, dajui rezultat 1 4 2 8 5 7 kao rekurentni (povratni) period. Linije su povuene tako da povezuju te brojeve 1 do 4 itd.

Uoiete nekoliko stvari. Prvo, dijagram je simetrian. Drugo, tri broja su izostavljena: 3, 6 i 9, svi deljivi sa 3. Tree, uoiete da se linije seku. Jedna taka presecanja je tano u sredinjoj liniji, druge dve su bone i na jednakom rastojanju od nje.

Pokaimo strelicom pravce koje reprezentuju linije. Poetna taka Eneagrama je figura 1, jer je Eneagram pokretan dijagram i reprezentuje kretanje stvari na dva naina. Ukazau samo na dva. Poevi od 1, postoji pokret do 4 du linije 1 4. Zatim od 4 do 2, preko oblasti gde bi 3 trebalo da se nalazi, ali ono nedostaje. Zatim od 2 pokret ide pravo preko do 8, dole do 5 i zatim preko oblasti gde bi trebalo da bude 6 do 7. Pokret se tada vraa direktno preko figure do 1, ali, inei tako, preseca liniju 2-8. To je jedan pokret. Drugi pokret je spolja na obodu od 1 do 2 do 4 do 5 do 7 do 8. Postavimo kod broja 1 notu Re, a pored 2 notu Mi i pored 4 notu Fa. To e u ovom trenutku biti dovoljno da bi se videli pokreti na koje ukazujem. Videete da postoji pokret unutar Eneagrama od 1 do 4 i zatim do 2 to jest, 1, 4, 2. I to je mogu pokret putem oboda, od 1 do 2 i do 4 to jest, 1, 2, 4. Postavimo ostatak nota oktave du oboda, zavrivi sa Do na gornjoj taki.

Dijagram bi sada trebalo da izgleda ovako:

Ukaimo na mogui pokret na obodu od take Re ka taki Mi, Fa, Sol itd. po zakrivljenim strelama, koje oznaavaju kretanje u pravcu kazaljke na satu. Drugi unakrsni pokreti, koji se odigravaju unutar Eneagrama, su ve nagoveteni preko est strela, po jedna na svakoj od est linija, koje spajaju figure na obodu u poretku 1 4 2 8 5 7 broj dobijen podelom 1 na 7.

Sada, hajde da razmislimo o ovom neobinom dijagramu, jer dok ne budemo razumeli neto od njegove misterije, posmatraemo ga kao i bilo ta drugo. Ovaj dijagram mora da padne na vie delove centara. Kada oseate da je neto izuzetno, neobino i tako dalje, to znai da je to palo na vie delove centra. Sav Rad treba tamo da padne. Razmotrimo jedno od velikih uenja Rada. Rad ne ui da ivimo u mrtvom Univerzumu, ve u Univerzumu koji evoluira. Sve raste u svom sopstvenom vremenu i skali. Mesec, Zemlja, Sunce, svi rastu u kolosalnom periodu vremena, u poreenju sa naim malim vremenom i skalom. Sve stvoreno pokuava da dosegne svog kreatora. Pogledajmo naizgled trivijalno, ali, po mom miljenju, legitimno poreenje. Univerzum, koji poinje od jedinstva, se rastee kao pare lastia. On pokuava da se vrati do svog izvora, da ukloni tenziju. (Ovde bih mogao da kaem mnogo toga o hemijskoj tablici elemenata i njihovim razliitim tendencijama da se kombinuju jedan sa drugim da bi dostigli ravnoteu.). Sada, Zrak Kreacije reprezentuje Apsolut kao 1 i sve nivoe kreacije koji proizilaze iz njega kao brojevi naime, 3, 6, 12 i tako dalje. U Pitagorinoj ezoterinoj koli se govorilo da su sve stvari brojevi. Da li ste ikada razmiljali o odnosu izmeu brojeva? Moete ih mnoiti i deliti. ta deljenje znai? Pretpostavimo da broj 3 eli da se vrati u 1. Zamislite kako udi za time da pree u 1 to jest, Apsolutno Jedinstvo. Matematiki, to je reprezentovano kao 1 podeljeno sa 3. Sada, ako 3 pree u 1 tako da bude apsorbovano u njega itava kreacija traga za time da se vrati svom Izvoru i bude apsorbovana ta se onda deava? Podelite 1 sa 3. 3 u 1 ide 3 puta (to jest, u 10) i 1 preostaje. Ponovo ide 3 puta i 1 preostaje. Tako 3 u 1 = 3 se ponavlja u beskonanost. I itav Zrak, uzet kao 7 nota, pokuavajui da nae reenje i mir, prelazi u Apsolutno Jedinstvo kao 7 u 1 (tj. 7 u 10 ide 1 i prestaje 3, u 30 ide 4 i preostaje 2, u 20 ide 2 i preostaje 6, u 60 ide 8 itd. Itd.). Tako, vidite da 3 i 7 ne mogu da se vrate u 1, budui da je 1 u svim brojevima. Jedan je u 3, ali 3 ne moe da se vrati u 1 i tako dalje. Univerzum je izgraen od brojeva, kao to je Pitagora mislim ali se mora dodati jedna stvar. itava kreacija, svi kreirani Univerzumi, na kakvom god nivou ili broju, tragaju za povratkom u svoj izvor, to jest, tragaju da ue u 1 ili Jedinstvo. Trojstvo ili 3 traga da to ponavlja beskonano, jer stalno reprodukuje sebe i sea se sebe. Broj 7 je takoe beskrajan, ali u vremenu i tako ne u istom smislu. On gubi sebe i pronalazi svoje bie u ponavljanju onoga to nije on sam tj. u stalnom ponavljanju 1 4 2 8 5 7. Budui da je ovaj dijagram o oveku i njegovim mogunostima, on poinje sa 7 i svojstvima tog broja u vezi sa Jedinstvom. Prouavajui svojstva 7 u vezi sa Jedinstvom, nalazimo da su oni dati brojevima 1 4 2 8 5 7. To po sebi ne znai nita. Meutim, u okviru Eneagrama, vidimo kako pokree neobine odnose, neobine, zbog simetrinog dijagrama. Niega simetrinog nema izmeu brojeva 1 4 2 8 5 7 po sebi. Jedina stvar koju ovek moe da kae o broju je da se on beskrajno ponavlja u pojmovima decimalnog sisema i ne sadri u sebi 3 niti je deljiv sa 3. To je neobino. Taj broj takoe ima i druga neobina svojstva.

Meutim, ono to je neophodno shvatiti je da kreirani Univerzum traga evolucijom za time da se vrati u svoj izvor i da sve stvari ude za tim zadovoljenjem ili ispunjenjem. Sve je ogranieno, nepotpuno, kao odvojena kreacija i sve traga za dovrenjem atom, ovek, planeta, sunce, galaksija. U pogledu Apsolutnog Jedinstva, mi nismo samo prepolovljeni ili podeljeni na etvoro, ve se nalazimo pod 48 sila deljenja. Meutim, ova razmatranja dajem za one koji su ve meditirali o Zraku.

Sledei put emo govoriti o Svetom Duhu unutar Eneagrama, koji ga oivljava. Za sada smo poeli da govorimo o seriji Re, Mi itd. to jest o Zakonu 7 i o unutranjim odnosima izmeu nota.

Birdlip, 29. januar 1944.ENEAGRAMII

Take, koje se povezuju povlaenjem unutranjih linija izmeu brojeva, dobijenih deljenjem 1 na 7 naime, brojeva 1 4 2 8 5 7 (1/7 = 0,142857142857 i tako u beskraj, prim.prev.) daju simetrinu figuru velike lepote. Meutim, tri pozicije nisu ukljuene u tu figuru. Pridruimo i te tri pozicije. Pojavljuje se trougao, dodat prethodnoj figuri i u simetrinom odnosu sa njom, sa uglovima gde bi trebalo da se nalaze brojevi 3, 6 i 9. Dodajmo i te brojeve.

Uoite da druga figura, trougao, sada povezana takama 3, 6 i 9, nije dobijena iz donosa 7 prema 1 koji daje prvu figuru i izostavlja 3, 6 i 9. Ovde je neto neobino. Dva odvojena sistema (ili figure) su dobijena iz neega to se ini nezavisnim jedno od drugog, a opet stoji u simetrinom odnosu prema dijagramu kao celini. Istraimo taku dijagrama gde je broj 3. On dolazi izmeu taaka, koje zauzimaju brojevi 2 i 4, koji pripadaju figuri sedmice (zvau simetrinu figuru, koja lei na takama 1 4 2 8 5 7 figurom sedmice, a trougao, dobijen povezivanjem taaka, koji ne dodiruje figura sedmice, zvau figurom trojke). Ove dve take 2 i 4 su takoe obeleene notama oktave Mi i Fa. Zakon Broja Sedam se ponekad naziva i Zakon oka. Kada bi se stvari kretale na pravilan nain i razvijale se harmonino, mi bismo iveli u drugaijem svetu. Jedan od izvora zla ili pojave da stvari kreu pogrenim tokom, jeste Zakon oka ili bolje, njegovo neispunjenje. Trebalo bi svi da razmislimo o uenju ovog sistema o okovima. To je potpuno nepoznato kako nauci tako i starim ezoterikim sistemima, koliko se moe saznati iz pisanih tragova. (Obratite ovde panju da razmisliti ne znai sanjati i da ne bi trebalo pomeati sanjanje i razmiljanje.). U svakoj seriji razvitka, u svakoj progresiji, neophodan je ok na odreenoj taki. Ta taka je predstavljena mestom intervala polu-tona na glavnoj skali izmeu Do i Si i izmeu Fa i Mi. Mi se trenutno bavimo samo mestom gde nedostaje nota, na koje ukazuju Fa-Mi ili Mi-Fa. Ukoliko nije dat ok, pravac razvitka ili progresa ili ta god da je u ptianju, potpuno e se promeniti. Poinjete da radite na neemu i zavravate radei suprotno. Ne postoji pravi prelaz iz stanja Mi do Fa bez oka. U suprotnom ono to sledi iz Mi nee biti Fa. Nacrtajmo uspravnu oktavu izostavljajui Do na oba kraja.

Uporedimo to sa Eneagramom. Videete da mesto oka u uspravnoj oktavi, oznaeno kvadratom, korespondira sa uglom figure trojke, koji dolazi izmeu brojeva 2 i 4 ili nota Mi i Fa oznaeno na obodu Eneagrama. Ugao tako reprezentuje na neki nain ok, koji ulazi u sistem na toj taki.

Budui da ovde imamo nacrtanu uspravnu oktavu, zamolio bih vas da obratite panju na to ta se dogaa kada se figura sedmice primeni na nju.

Pri pogledu na ovaj neobian dijagram moda ete stei utisak neke ive stvari, aktivnosti kruenja koja se odvija u njemu. Meutim, uoiete da, kada je ispravimo, simetrija figure je u velikoj meri izgubljena. U Eneagramu oktava je postavljena u krug. Krug je osnova dijagrama.

Morate shvatiti da vam pruam pristup eneagramu sa razliitih strana. Beskorisno je jednostavno ga posmatrati kao dijagram. To je iva stvar i sav ivot zavisi od nje. Sve organizovane ive stvari imaju Zakon 3 i Zakon 7 u sebi. Kod ivotinja postoji samo deo Eneagrama i samo jedan ok. Meutim, o tome emo govoriti kasnije, kada budemo poeli sa govorimo o dva druga oka, koje na ovoj planeti moe dosegnuti samo ovek.

Sada, dau vam drugu misao, koja moe da vam nagovesti veliki deo ove problematike, ukoliko razmislite o njoj. Uzmimo neto to se odvija u seriji i rasporeuje se du oboda. Na primer, dani u nedelji teku jedan za drugim, u serijama u vremenu. Postavimo ponedeljak kod figure 1 na mesto pod nazivom Re i utorak pored figure 2 ili mesto pod nazivom Mi i sredu pored figure 4 i tako dalje. To nam daje nedelju na taki oznaenoj br. 9. Sada, pogledajte odnose izmeu tih dana, na koje ukazuje figura sedmice. Neto prolazi od ponedeljka do srede i vraa se do utorka (misli se na kretanje po unutranjim linijama: 1 4 2 8 5- 7, prim.prev.). Pokuajmo da uhvatimo smisao ideje o vremenu, poimajui svet u viim dimenzijama tj. shvatajui da vreme ne postoji i da je sve u seriji u vremenu ivo i, da tako kaemo, uvek ovde, iako se nama ini da prolazi od jedne stvari do druge. Obratite panju na to gde ok ulazi u seriju dana na obodu i obratite panju na unutranje kruenje koje se odvija izmeu dana. Moj cilj je da pokuam da vas navedem da razmiljate o Eneagramu i da ga donekle oivim u vaem umu i usmerim imaginaciju. Ponedeljak je oigledno na neki nain povezan se sredom, sa onim to nazivamo budunost, ali to je u 4. dimenziji ve ovde. Tada, ponovo, sreda je povezana sa utorkom, a utorak povezan sa subotom, to izgleda veoma neobino. To izgleda kao neobian nain razmiljanja, potpuno suprotan od naeg vremenskog naina razmiljanja o uzroku i posledici, u skladu sa im verujemo da na sadanjost moe uticati samo prolost. Kao to ete se sloiti, mi verujemo da uzrok stvari u vremenu prethodi posledici. Nemamo ideju da bi budunost mogla da utie na sadanjost. Ako bi trebalo da verujem da su neke stvari, koje treba da se dogode u subotu, na neki nain povezane sa onim to se dogodilo u utorak i da je kao rezultat ono to mi se dogaa u utorak izazvano u subotu, do koje jo nisam doao u seriji dana, bio bih veoma iznenaen. Ja bih, naravno, - u skladu sa svojim ulima mislio da jedan dan sledi iza drugog, jednostavno tako, i da se uticaji od jue odraavaju samo na danas ili sutra. Ipak, pri dubljem razmiljanju mogao bih da shvatim da to nije sluaj i prestao da budem iznenaen. Moda bih ak bio voljan da pomislim da bi neto, to uinim danas, moglo da utie na mene kroz godinu dana. Sledei put emo dalje razviti neke od misli i razmatranja o ovom dijagramu, koji je specifian za ovo uenje.

Birdlip, 05. februar 1944.ENEAGRAMIII ok

Proli put smo govorili o Zakonu Sedam koji se nekada naziva Zakon oka. Da bi bilo ta raslo, razvijalo se sa jednog stupnja na drugi, stepen po stepen u ispravnom poretku, neophodan je ok. Mesto tog oka je oznaeno na taki Mi-Fa, ili mestu gde nedostaje polu-ton. Kakve primere takvog rasta ili evolucije ili razvitka, stepen po stepen, u ispravnom poretku, moemo nai? Moemo ih nai u evoluciji mikroskopski malih elija u ljudsko bie. To je definitivno ilustracija evolucije po stupnjevima sukcesivne transformacije, pri emu jedna stvar postaje sasvim druga stvar ili jedna stvar, koja pripada jednom svetu, svetu elija, prelazi u drugi svet, svet oveka (dvostrukim procesom diferencijacije i integracije). Shvatite da je vae roenje veoma udaljeno, ne samo u vremenu, ve na vertikalnoj skali, u poretku stvari, u ujedinjenju dve majune elije, u svetu ispod onog u kome mi ivimo svetu koji nam je obino nevidljiv. Meutim, Zakon 7 se primenjuje na sve svetove na zvezdane galaksije, na oveka i na elije upravo kao i Zakon 3, jer su ta dva zakona kreativna i formativna zakona iza Univerzuma i svega to on sadri. Postoje ultimativni zakoni u smislu da se ne mogu dalje redukovati svesti na neto jednostavnije. Zakon Sedam iziskuje postojanje oka. Na osnovu toga moemo biti sigurni da je, budui da se Zakon Sedam primenjuje svuda, na sve stvari, na svakom mestu kreacije, kako u svetu atoma ili elija oveanstva ili solarnih sistema ili rojeva zvezda, ok neophodan i ukoliko taj ok nije dat, doi e do degeneracije ili smrti. U sluaju elije, koja se sukcesivnim stupnjevima evolucije uzdie u svet ljudskih bia i postaje vidljiva osoba, to je stupanj kada je neophodna potpuna promena njene unutranje organizacije, da bi mogla da preivi. Meutim, vi to morate prouavati za sebe, ukoliko elite da tako radite. U vezi sa time, morate se setiti da je 9 meseci naeg vremena 30.000 puta 9 meseci za eliju. (Razradite za sebe ta taj period znai). Obratite panju na ovaj dijagram:

Srednji stepeni transformacije lee izmeu Re i Si. Na, recimo, stupnju Sol postoji neko meustanje, neto nedovreno i beskorisno. Svako Do (nie i vie) potpuno je u znaenju. Oni predstavljaju mudrije take od nota izmeu. Ili moete misliti o njima kao o odmoritima. Meutim, moete videti kako na ovoj primeni oktave na evoluciju elije u oveka postoje dve opasne take. Prirodu prve je lako videti. Da bi se razumela nia, potrebno je specijalno a ne obino znanje.

Kada shvatite da su okovi neophodni kroz itav Univerzum, usled injenice da je Zakon broja Sedam sveprisutan u najmanjem i najveem, postaete svesni da sve ili mora uloiti napor da bi na pravilan nain raslo, ili mora primiti ok u pravo vreme.

Hajde da se na kratko pozabavimo mehanikim okom. ovek prima mehaniki ok koji se ponavlja u veoma kratkim intervalima. Taj ok je vazduh. Mi prihvatamo injenicu da diemo, kao to prihvatamo i sve drugo, bez razmiljanja. Vazduh ulazi u plua i sree se sa hranom. Ovde postoje dva izuzetna drveta, svako sa mnogobrojnim granama i granicama. Drvo krvi se preplie sa drvetom vazduha, u najfinijim granicama, bez prodiranja i dolazi do razmene, tokom koje neto iz vazduha prelazi u krv i obrnuto. To je ok, dat na prvoj oktavi u oveku to jest, Oktavi Transformacije Hrane. Ako nije dat mehaniki ukoliko, recimo, ne poinje dovoljno brzo u bebi tada fiziki organizam nije u stanju da funkcionie. On ne moe da radi, jer nije primljen ok, koji mu je potreban. Govorei iz te perspektive, oigledno je da smo mi jednostavno maine. Sve je uinjeno za nas i jednom kada pone uspeno, mi funkcioniemo neko vreme. Taj ok vazduha je potreban i ivotinjama, ribama i pticama. To jest, u njima vidimo Zakon 7 na delu.

Pogledajmo jo jednom Eneagram i napiimo probavni sistem, sistem vazduha i kvrni sistem pored Re, Mi i Fa.

Sada, Plua po sebi ne mogu dati ok. Ona to mogu tek kada prime vazduh. Niti Vazduh moe dati ok, dok ona nisu tamo da ga prime. Vazduh ulazi u Plua i tada se izdvaja njegov najvredniji deo (kiseonik) i izvlai u krv, ostatak se izbacuje (nitrogen i ugljen-dioksid).

Sve stvorene stvari rade sa okovima. Bez tih okova poele bi da umiru. Sada, dat nam je mehaniki ok, koji omoguava telu da ivi ok vazduha. Zato diemo? Moemo li da ivimo bez disanja? Da li je disanje neto mehaniko u nama, neto ureeno za nas, neto to nam je dato u gotovom obliku? Meutim, postoji veliki deo u oveku koji nije zavren, nije dat. ovek je stvoren kao organizam koji se samostalno razvija i ukoliko razmislite o tome ta to znai, shvatiete da on nije dovren. Do odreene take ste dovreni, ali iza te take ne. U isto vreme ste sposobni za izvesnu evoluciju, izvestan razvoj, izvestan rast iza tog stepena dovrenosti ili mehanikog nivoa. Meutim, budui da svim stvarima upravlja Zakon Sedam ili Zakon oka, moete biti sasvim sigurni da sav dalji razvitak zavisi od oka to jest, ne moete se razviti iza mehaniki datog nivoa bez okova. Vae telo radi sve vreme kao maina, koja transformie fiziku hranu u vie i vie supstance supstance, koje vam omoguavaju da oseate, mislite i tako dalje. Ono to radi pomou mehanikog oka vazduha, koji ulazi u oktavu Transformacije Hrane na odreenom mestu izmeu Mi i Fa. Meutim, ostatak vas, pod ime podrazumevam sve to lei iza mehanikog nivoa, ne funkcionie. On ne funkcionie jer se ne daje pravi ok na pravom mestu na pravi nain. ovek ivi svoj ivot kako bilo, bez i najmanje ideje da sebi treba da da ok i moe da ivi svoj ivot na svoj nain zahvaljujui mehanikom oku vazduha. Meutim, ovek je stvoren za neto vie. Kao to znate, Rad nas ui da smo su stanju da damo sebi dva svesna oka posle mehanikog oka vazduha i dok ti okovi ne budu dati, ovek ostaje u snu i zaista poinje da umire psiholoki. ovekov realan ivot lei u psiholokoj sferi, u razvitku razumevanja, oseanja, misli, unutranje percepcije. Ako mislite da ste samo vae telo, tada inite veliku greku. Nikakva koliina panje usmerene na telo nee vam omoguiti da date sebi dva sledea svesna oka, koja pripadaju vaoj psiholokoj strani. ovek je vie od svog tela, ili bolje, on je dizajniran da bude vie od svog tela. Uzmimo prvi dodatni ok. Taj ok pripada uzimanju utisaka i njihovom prijemu i njihovoj probavi. Taj ok se naziva Prvi Svesni ok. U potpuno razvijenom i svesnom oveku odvijaju se tri oka mehaniki ok vazduha, koji je dat, i dva dodatna oka, koji nisu dati i moraju da budu stvoreni. Sva ezoterina psihologija konano govori o prirodi ta dva dodatna oka i o nainima kako se oni mogu dati i oni se odnose na oktavu, koja potencijalno postoji u oveku koji se moe razviti svesnim radom. Da bi se promenili, da bi postali drugaiji, da bi transformisali sami sebe, moramo shvatiti ta dva oka i davati ih sebi kontinuirano u svakodnevnom ivotu. Meutim, pre svega mora biti dat Prvi Svesni ok i osoba u ovom Radu mora poeti da ui o tome to znai dati Prvi Svesni ok u obinom svakodnevnom ivotu. Dok ne saznamo istinski neto o Prvom Svesnom oku, koji se naziva Transformacija Utisaka, ne moemo oekivati da razumemo bilo ta o Drugom Svesnom oku. Utisci, koji uu u ljudsku mainu, jesu hrana koja konstituie poetak oktave. U Eneagramu se levi ugao figure trojke odnosi na mehaniki ok Vazduha. Sada, Vazduh ulazi od spolja na desnoj strani Eneagrama kao Do, sa vodonikom numerike vrednosti 192. On prolazi kroz odreene transformacije sve do take Mi. Pogledajmo taj stupanj u dijagramu. Uoiete da se razvitak transformacije Vazduha nastavlja do take Mi, gde je levi ugao figure trojke ili trougla. On se tada zaustavlja, jer je na toj taki neophodan ok, da bi nastavio. Meutim, taj ok se uobiajeno ne daje. Neto ovde mora da ue, ba kao to je Vazduh u prethodnom primeru uao da da ok. Ono to ulazi na tom mestu su Utisci. Meutim, Utisci ne daju ok na isti nain kao vazduh, osim ako su primljeni svesno. Priroda ova dva oka je zato drugaija. Na broju 3 ok je pasivan ili mehanian, ali na broju 6 ok mora biti aktivan ili svestan. On oznaava prvo mesto svesne evolucije. To je mesto, na kome ivot, koji je ulazni Utisak, moramo da uzmemo na nov nain. To mesto oznaava gde moramo da transformiemo svoje svakodnevne doivljaje, svoje odnose sa drugima. To je mesto gde treba da transcendujemo svoja ula i svet, kako ga vidimo, neim dodatnim. To je mesto gde moramo da probavimo sve to nam se deava, gde moramo da formiramo psiholoku mo, koja selektuje i sa druge strane eliminie, ba kao to Plua selektuju iz Vazduha ono to je korisno i eliminiu ono beskorisno. Kasnije emo jo govoriti o toj temi. Meutim, videete da Eneagram sa svim svojim mogunostima nee raditi u oveku, dok svi njemu inherentni uslovi ne budu ispunjeni. Kada shvatite da se Zakon Sedam ili Zakon oka primenjuje na na psiholoki ivot, poeete da vidite zato je neophodno da se ini stalni napor u psiholokoj sferi. Ukoliko ovek ne zada neophodan ok na psiholokoj oktavi, neminovno e doi do smrti ili degeneracije uma i oseanja, ba kao to bi dolo do smrti tela, kada se ne bi dao mehaniki ok Vazduha.

Sada, postoji mnogo vrsta psiholokog napora, psiholokog oka. Primanje Utisaka na nov nain, ne uzimanje stvari uvek na isti nain, uzimanje novih Utisaka putem usmerene panje, neki su od aspekata, koji pripadaju Prvom Svesnom oku, koji mogu da se samu na rad na Biu i rad an Znanju. Kada Rad pone da deluje na vas i prestane da bude samo teoretska ideja, kada ponete da vidite kako se primenjuje na vas same, kada za sebe vidite mnoga znaenja davanja sebi Prvog Svesnog oka, koji se takoe naziva Pamenje sebe, ili biti svestan na mestu uzimanja Utisaka iz spoljnjeg sveta, shvatiete koliko mnogo strana pripada tom oku i koliko su one raznolike. U isto vreme razumeete ta to znai da ivite svesnije u sreditu ivota. I kada ste poeli da razumevate poneto od ovoga, gledaete unazad na nain kako ste ranije iveli, kada ste na sve reagovali mehaniki sa oseanjem nalik uasu. Oseaete da biste voleli da ste iveli svesnije u prolom ivotu. Poeete da hvatate kratke uvide o tome kako ste iveli i kako ste mogli da ivite. Neobino je koliko je lepo sve to formulisano u ovom dijagramu, koliko je jednostavno kada ponete da istraujete dijagram sa smislom, svojim sopstvenim mislima i razumevanjem i da ga ne uzimate vie samo kao neto na tabli u ta zurite. Taj dijagram je sav iv, sav pun znaenja i sve rei i pisma i figure i linije postaju zaista izvor znaenja, jednom kada se razumevanje povee sa njima. On je nalik mapi koja ukazuje na ive zemlje, ne na mrtve stvari.

Birdlip, 27. februar 1944.ENEAGRAMIV

Ve smo govorili o ideji da je ok neophodan za progresivan razvitak i kontinuitet stvari i videli smo kako Zakon Sedam iz odreene perspektive moe da se nazove Zakon oka. Tokom razvoja stvari, bilo da je re o rastu ivog bia ili o razvoju neke ideje ili o uenju neke teke materije ili o sprovoenju nekog poduhvata ili o transformaciji jedne stvari u drugu, sukcesivni stepeni mogu da budu predstavljeni notama silazne oktave: Do, Re, Mi, Fa, Sol itd. Sada, ok mora da doe izmeu stepena Mi i stepena Fa, da bi se ta stvar nastavila u pravilnom poretku razvitka. U suprotnom, ona e odstupiti od kursa i postati neto drugo. Stepen Fa nee biti dostignut. Poznata nam je injenica da civilizacija ne nastavlja iza te take, niti mi lino. To je zbog toga, to je ok neophodan a on nije dat ili nije primljen ili nije stvoren.

Prouimo okove u oveku. Kod oveka prvi ok, koji je neophodan zaivot, ne mora da se stvara. On je dat na taki 3 Eneagrama i primljen kao vazduh koji udiemo. Kada bi ovek odbio da die to nije mogue on bi umro. Ili ako bi udisao neto, to nije vazduh, kao to je ugljen-monoksid, ok bi bio dat, ali ne i primljen to jest, on bi disao, ali ne vazduh i umro bi. Morate razmisliti o ove dve strane oka i takoe o injenici da ok vazduha mora da se odvija u ne tako dugim intervalima. Davanje i primanje tog oka je od sutinske vanosti za ivot. Ukoliko on nije dat, fiziki organizam prestaje da radi. Setite se sada da sve die, ukljuujui i zemlju. Veoma je interesantno shvatiti da sve die i da je taj ok neophodan u svim stvarima. Meutim, budui da su Zakon Sedam ili Zakon oka u svim stvarima (zajedno sa Zakonom Tri), to nije iznenaujue.

Kod oveka su dva druga oka mogua, ali nisu esencijalna. Ona mu nisu data, niti su primljena, ve moraju da se stvore. Pozicija ta tri oka je pokazana na uglovima trougla na takama 3, 6 i 9. ovek, koji ima samo prvi ok, na 3, da radi u njemu, predstavlja oveka odreene vrste. ovek, koji ima prvi i drugi ok, koji rade u njemu, jeste ovek drugaije vrste. ovek, koji ima ta tri oka, koji rade u njemu, jeste ovek potpuno razliit od prvog i drugog oveka.

Stvaranje te tri vrste oveka je opisano u progresivnom poretku u prva dva poglavlja Postanja u vezi sa 7 dana stvaranja, koje deli oveka na 7 razliitih kategorija i ne uzima ga kao jednog niti kao istog. Prva iroka razlika je napravljena izmeu Mehanikog oveka i Svesnog oveka. Prvi opis oveka u Postanju je opis mehanikog ili mrtvog oveka u stihu 2. U Radu se za mehaniko oveanstvo kae da je u snu i ponekad da je mrtvo, kao to se kae da su mnogi ljudi, koji hodaju naokolo, odavno mrtvi. Na slian nain, u Novom zavetu Hrist govori o mrtvima koji sahranjuju svoje mrtve. Mehaniki ovek nema ok, koji radi u njemu, osim mehanikog oka disanja. Meutim, termin dah ili disanje je neto to se takoe odnosi i na drugi ok, kao to emo videti. Poenta ovde je da se u Postanju i u ovom Radu i u Novom zavetu pojavljuje ideja mrtvog oveka, mrtvog, ivog oveka. Da bi se probudili iz stanja mrtve osobe, mukarac ili ena sebi prvo moraju dati drugi ok, na taki 6. Ta osoba je u Postanju opisana kao ono to sledi posle mrtvog oveka. Razmotrimo prvo mrtvogoveka. Nemogue je opisati ga ukratko. To je ovek ula, bez unutranjeg ivota, ovek koji svoje moi pripisuje sebi, ovek samoljublja, za koga ono realno lei samo u spoljanjem ivotu, ovek koji nije poeo da misli ili osea neto iznad sebe. Ovaj ovek se u Postanju naziva bez oblija i pust, To je ovek tame u kome nema svetlosti. Treba li da pretpostavimo da sami nismo u tom stanju? Ovo stanje tame oveka se spominje i u Starom i u Novom zavetu. U Isaiji je reeno: Ljudi, koji hodaju u tami, ugledali su veliko svetlo. (IX 2) i u Jovanu: Svetlo sjaji u tami; a tama to ne shvata. (I5) to znai da je ezoterijsko uenje, reprezentovano u Hristu, dolo kao svetlo u one u tami uma i razumevanja. Da uzmemo jedan primer taj mrtav ovek ili ovek tame uma je ovek Hasnamus, koji je spomenut u Radu naime, ovek, ija dobrobit zavisi od nesree hiljada i miliona drugih. Napoleon je dobar primer. Takavovek ne moe da razmilja u terminima iznad sebe i onoga to eli. Ne postojiljubav za blinjeg to jest, emocionalni razvitak iznad samoljublja i linog interesa. Ili, u terminima Rada, ne postoji sila iskrenog spoljanjeg pridavanja znaaja, ne postoji sposobnost da se istinski stavi u poziciju druge osobe i da misli i osea kao to ona misli i osea, osim ako to nije povezano sa njegovim sopstvenim interesom i linom sferom sopstvenih zasluga. To je opte stanje oveka. U Radu je neophodno prevazii to stanje i veoma je teko to uiniti za svakoga, bez izuzetka. Meutim, neophodno je uiniti tako, jer je korak, koji treba preduzeti, iznad onogato ovek jeste u sadanjosti. Prvi rekvizit je ok, koji se daje ovekovom sadanjem stanju miljenja i oseanja. ovek mora poeti da misli drugaije i tada i da osea na novi nain. Meutim, dok se ne susretne sa neim to to omoguava, korak nee biti napravljen. Tako e ovek nastaviti da puta istu notu kroz itav ivot kako veina ljudi radi.

Sada, pogledajmo oveka, koji poinje da daje sebi drugi ok na taki 6. On je opisan u Postanju. To vie nije mrtav ovek, bez oblija i pust. Pogledajmo na trenutak Eneagram na taki 6. Ovde je taka gde ezoterijsko uenje moe da ue u oveka i zapone u njemu novu oktavu. Pogledajte prvu oktavu, napravljenu od mehaniki datog i mehaniki primljenog oka fizikog vazduha i obratite panju na to gde ona ide. Sada, pogledajte taku 6 gde je ulazak neeg novog mogu. Rekao sam da je mogu.On nije neophodan za obian ivot. Meutim, to je taka gde je neto mogue. Ovde Rad ulazi u plan oveka, sagledan u svetlu samo-razvojnog organizma kreacije. U Postanju je ideja da je ovek samo-razvojni organizam sadrana u prvom redu: Na poetku stvori Bog nebo i zemlju to jest, dva nivoa, vie i nie. To se odnosi na mrtvog oveka, jer se kae: I zemlja bee bez oblija i pusta; i bee tama nad bezdanomovek je mrtav u sebi ipak on je stvoren od strane Boga, nosei i nebo, kao i zemlju u sebi. To jest, iako je mrtav, on ima mogunosti za razvitak, prvo u odnosu prema zemlji, a tada prema nebu. Spoljanja strana oveka jezemlja, a unutranja nebo. Da bi se mrtav ovek promenio, njegova zemlja mora biti razvijena i obraena, ali mu prvo mora biti dato svetlo. I tako se kae I ree Bog, neka bude svetlo. To je prvi stepen, kada je mrtvo poelo da postaje ivo. Taj ovek, koji se budi, tajovek, koji ustaje iz mrtvih, taj ovek, koji traga za time da ue u sopstveno nebo kroz svetlo, koje nije tama i shvatite ovde da je ivot ula i inteligencije bazirane na njima, tama kaem, taj ovek, koji se budi, moda dostie stepen bia, stvorenog po slici Boga. estog dana Bog stvori oveka po sopstvenoj slici, po sopstvenoj slici Bog stvori ga. Sve to prethodi onome,to se odnosi na oveka, koji ustaje iz mrtvih i stepena, koji vodi ka postajanju po slici Boijoj. Ponoviu ovo. Na oveka na njegovom najniem, najmranijem nivou odnosi se ovo: I zemlja bee bez oblija i pusta; i tama bee nad bezdanom: i duh Boiji dizae se nad vodom.. To je poetak buenja. Tada dan za danom to jest, stupanj po stupanj, drevnim jezikom parabola zemlja oveka je obraena i konano je ovek stvoren po slici Boijoj. I stvori Bog oveka po obliju svojemu, po obliju svojemu stvori ga. Sada, sedmog dana je oigledno stvoren drugi ovek (cf.Ch.II). Za tog oveka se kae da mu je Bog udahnuo kroz nozdrve dah ivota i ovek je postao iva dua. Ovde imamooveka u kontaktu sa Bogom. On nije samo imitacija ili slika Boga, ve zaistaiva dua u kontaktu sa dahom Boijeg duha.

Pogledajmo o koje 3 vrste oveka se govori u ova dva otvorena poglavlja Postanja mrtav ovek, ovek po slici Boga i ovek koji je postao iva dua. Preko komentarabih eleo da poveem ta 3 oveka sa 3 oka, koja su pokazana u trouglu Eneagrama. Ve sam govorio o mrtvom oveku to jest, oveku u kome radi samo prvi ok. (Ovde bih ponovio da dajem komentar na Eneagram.). Jasno je da drugiovek moe da postoji, ovek u kome su na delu i prvi i drugi ok. Uporedio bih tog oveka sa ovekom, stvorenim po slici Boga i kasnije bih uporedio oveka, u kome sva 3 oka deluju, sa ovekom, stvorenim sedmog dana kao iva dua to jest, ne po slici Boga, ve oveka, koji je na neki nain direktno povezan sa najviim nivoom razumevanja, moguim za oveka, to je ovde izraeno kao udisanje duha ili daha Boijeg. Ovaj ovek se u Radu naziva ovek broj 7 najvia kategorija oveka u ovom sistemu se naziva ovek br. 7. Za njega se kae da je ovek, ije su znanje i bie na najviem nivou i toliko ujednaeni, da je sve njegovo razumevanje praktino. To znai, kao prvo, da ne postoji nita to on zna, a ne moe da uradi. To jedinstvo znanja, bia i razumevanja pripada samo oveku br. 7 i sledstveno tome je reeno da svi koji pripadaju kategoriji oveka br. 7 razumeju jedni druge i govore isti jezik. Uz nekoliko kontrasta emo osvetliti ono stanje stvari, koje pripada naem nivou i svetu uopte, gde niko ne razume nikoga i gde ne postoji zajedniki jezik, ak i meu ljudima koji govore isti jezik u uobiajenom smislu. ak i samo iz ove refleksije, koja je razumljiva, moemo shvatiti neto o nivou oveka br.7 kao kontrast naem sopstvenom nivou. Vidimo odjednom da takav ovek mora pripadati drugaijem svetu, psiholoki. Nasvet ivi u Ciklusu Babilona, u jezikoj zabuni ne samo u bukvalnom smilu, ve u konfuziji nerazumevanja na naem nivou. Ovde, u ovom Radu, pokuavamo da u prvom koraku nauimo zajedniki jezik, kako bismo mogli da razumemo jedni druge neto bolje i kako bismo bili u stanju da razgovaramo jedni sa drugima na pravi nain. U svakom sluaju, neete se sloiti da je taj korak postignut, ali se moete sloiti da je on mogu i razumljiv. Sada, ako smo svi u kontaktu sa istom stvari i oseamo je na isti nain, trebalo bi da imamo isto razumevanje. ovek br. 7 je u kontaktu sa viim centrima. U Postanju, poslednji stvoreni ovek, koji ima ivu duu, u kontaktu je sa Bogom.

to se nas tie, mi treba da imitiramo vie stanje. Treba da budemo slika Boga. To moe izgledati fantastino, ali ne mislim da e tako biti. Ukazujemo na oveka, koji poinje da sebi daje drugiok. On se moe uporediti sa ovekom, stvorenim po slici Bojoj. On je slika: nije u direktnom kontaktu. On nije mrtav, niti je iva dua, ve je izmeu. Neu to dalje objanjavati.

Vratimo se drugom oku to jest, prvom oku, koji nije neophodan za ivot. On nije neophodan za ivot, ali je od sutinske vanosti za buenje iz sna. Setite se da je na poetku ovek stvoren od zemlje i neba i da inae ne bi bilo, niti bi moglo da bude bilo kakvog ezoterijskog uenja, zasnovanog na oveku, koji dostie drugo ili vie stanje samog sebe, pod nazivom nebo. Ukoliko to vie stanje upravlja niim stanjem, ilizemljom, tada e molitva iz Oenaa o volji neba ostvarenoj na zemlji, biti ispunjena. Sada, prvo se duh Boiji kree iz dubina, a tada je stvoreno svetlo. Da bi poeo da se budi, ovek mora da se susretne sa ezoterijom i njenim dubinama i njenim idejama i njenim gleditima. To je svetlo. Tada ovek mora da ui da posmatra sebe na takav nain, da odvoji sebe od sebe (u mom sluaju ja od Nikola) i takoe da odvoji sebe od beskorisnih raspoloenja, misli, oseanja, od svih vrsta identifikacije, stanja sva i negativnosti itd. To je znaenje rei:

I ree Bog, neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra: i rastavi Bog svetlost od tame. I svetlost Bog nazva dan, a tamu nazva no. I bi vee i bi jutro, dan prvi.

To se naziva jedan dan to jest, prvi stupanj buenja, prvi stupanj postajanja svesniji,, jedan dan u stvaranju Budnogoveka. I moe se rei da je to nae opte stanje. Neki oseaju da se neto pokree, neki vide svetlost itd. U onoj meri, u kojoj praktukujemo Rad i primenjujemo ga na sebi, mi dajemo sebi drugi ok. Govorim uopteno. Mislim i to sam ranije ve rekao da delovanje ovog Rada na oveka kao celinu poinje drugim okom. Da bismo posmatrali sebe, da bismo uoili ta se zbiva u nama, da bismo odvojili sebe od beskorisnih stanja i poeli da vidimo svoje slike, da se seamo svojih ciljeva, da se borimo protiv identifikacije sa svakim raspoloenjem i milju i tako dalje . sve to pripada drugom oku, iji je cilj da povea svetlost svesti tako da postanemo svesni sebe, kako bi sa time poeli.

Pokuajmo da iznova formuliemo ono to je reeno u komentaru o Eneagramu. ovek je roen za unutranji razvoj. To je ono, o emu ovaj Rad ui. Iz tog razloga on ima zemlju i nebo u sebi. Ukoliko bi bio samo zemlja, bio bi nesposoban za bilo kakav unutranji razvitak. Da bi se stvorio samo-razvojni organizam, morate nauiti da u sebi stvorene imate vie mogue stanje sebe. Na primer, jaje je roeno sa mogunou da postane ptica. Ono zbog toga ima zemlju i nebo sadrane u svom zaetku. Seme, ir itd. su u istom poloaju.ovek moe ostati zemlja i u tom sluaju on slui prirodi. Ali da ponovimo jezik prvih stihova Postanja: Na poetku Bog stvori nebo i zemlju. Ukoliko zamiljate da Postanje govori o nastanku sveta, sunevog sistema, pravite veliku greku. Ezoterijska literatura se invariably bavi samim ovekom i njegovim mogunostima. Ezoterijska nauka se bavi ovekom samim i ovekom u sebi i onimto on moe da postane i njegovim znaenjem. Obina nauka se bavi spoljanjim svetom i prirodom njegove strukture i tako dalje. Postanje je ezoterijska knjiga, ne nauna knjiga i budui da se ezoterija bavi ovekom i njegovim mogunostima, kada kae na poetku Bog stvori nebo i zemlju, to se odnosi naoveka, to se odnosi na to jaje, to seme, taj ir, koji su stvoreni sa mogunou da dosegnu vii nivo razvitka. Nii nivo se naziva zemlja, vii nivo se naziva nebo. ir sam po sebi je zemlja, meutim, ako tokom sukcesivnih stupnjeva on umre u sebi i moda postane hrast, on dosee nebo to jest, vii nivo razvitka sebe. Meutim, na poetku je ir stvoren sa svojom zemljom i svojim nebom, svojim niim nivoom i svojim viim nivoom. Sada, vi znate da zemlja oveka mora da se ispuni mislima, idejama, emocijama, afektima, konceptima, pre nego toovek dosegne vii nivo sebe. Sve to je reprezentovano fizikim objektima ovek moe da dosegne stupanj svog unutranjeg razvitka, o kome se govori u stihu 11, da zemlja raa bilje, to nosi seme, i drvo rodno, to donosi plod. To se odnosi na razliite nivoe razumevanja, razlite nivoe znanja i konano,ovek je stvoren po slici Boijoj. Sa take gledita ezoterije, ovek nije samo njegovo fiziko telo, njegova snaga, njegovo nasilje, njegovi primitivni instinkti: ovek je razumevanje, sa ezoterijske take gledita i postoji samo mali broj ljudi sa te take gledita. U itavoj ezoteriji re je o prevladavanju nasilja, poveanju svesti, prvo kod sebe, a zatim kod drugih. Supermen nije ogromna replika obinog oveka: supermen je potpuno razliita vrsta oveka. Obinom mehanikom oveku to jest, ovek manje ili vie kao to smo i mi jouvek dat je prvi ok, ali poetak nove vrste oveka poinje od take gde se da citiram Postanje duh Boiji dizae nad vodom. Kao to znate, voda se odnosi na istinu, u jeziku paraboal. Kada ovek ima magnetni centar u sebi, iako ta zemlja moe biti bez oblija i pusta i u debeloj tami, on e oseati da mora postojati neto vie od spoljanjeg svetaula u kojem se nalazi. I tako se neto moe pokrenuti u njegovom umu, to je osnova za razumevanje istine i to novo stanje moe biti da on pone da vidi svetlo. Meutim, ukoliko ne postoji pokret u njemu u tom smislu, ukoliko on osea da je realnost samo u svetu ula u tom kaleidoskopu konfuzije, koji se stalno okree, tada se duh ezoterije nee pokrenuti u njemu i Bog to jest, ezoterija nee biti u stanju da stvori svetlo. Zavrimo ovaj komentar reima da je ezoterino znanje svetlo. Ono je svetlo za one, koji su se ve pokrenuli. I ok ezoterije dolazi na taki 6 u Eneagramu.

***Beleka Trougao, o kome emo vie govoriti, ima u sebi tri take obeleene brojevima 3, 6, 9. Dotakli smo se samo taaka 3 i 6. U Radu se te take nazivaju Take oka. Taka 3 je mehaniki ok, koji zadaje vazduh, uvuen u plua, a prima krv. Taka 6 se naziva taka Prvog Svesnog oka, jer on nije dat mehaniki. Iz tog razloga taka 6 se ponekad naziva Prvi Svesni ok, a taka 9 Drugi Svesni ok. Ta nomenklatura se zasniva na konceptu mehanikog i svesnog. Meutim, moe se prvo govoriti o okovima kao prvom, drugom i treem. Sledei put emo govoriti o trouglu u svetlu da je on Sveti Duh, da se posluim ezoterinim jezikom Biblije, i takoe o tome kako udisanje i izdisanje na taki 3 korespondira sa neim slinim na taki.

Birdlip, 4.mart 1944.ENEAGRAMV

Kao to smo videli, Mehaniki ovek je dat i stvoren da primi prvi ok na taki 3. To mu omoguava da ivi u fizikoj egzistenciji. Meutim, on ne daje sebi ok na taki 6 ili ok na taki 9. (Ponovo govorimo o trouglu unutar Eneagrama). Kada pone da prouava priroda oka na taki 6 i pokua da sebi da taj ok,on ini korak u pravcu svesnosti i unutranje evolucije. Jedan razlog za to to stvari u svetu idu kako idu, je to ovek nije dovoljno svestan, mada pretpostavlja da jeste. Kao to je na poetku reeno, sa jedne strane, cilj ovog Rada je da povea svesnost. ovek mora prvo postati svesniji sebe. Na paradoksalan nain, ovek treba da postane svestan injenice da nije svestan. Direktnim samo-prouavanjem ovek mora da shvati da veinu svoje egzistencije provodi u stanju sna. Meutim, u tom stanju ok na taki 3 se redovno daje i prima. Ako bi nae disanje zavisilo od nae svesne panje, ne bismo dugo ostali u ivotu.

Sa te take gledita, dakle, prouavanje oka na taki 6 je istraivanje kako poveati svest. To se naziva optim pojmom Pamenje Sebe, kao to je reeno, itava primena Rada sakuplja se na toj taki. Rad mora biti postavljen na mesto ulaznih utisaka. To se ne moe uiniti dok ovek ne bude u neuobiajenom stanju svesti, koje se razlikuje od njegove uobiajene svesti. Izmeu drugog stanja svesti i treeg postoji mnogo stepenova. Pogledajmo dijagram sa 4 stanja svesti. Moemo uoiti stepenove izmeu takozvanog budnog stanja i stanja Pamenja Sebe.

Pretpostavimo da imate cilj, kao to je da ne budete negativni prema odreenoj osobi. Moraete da ostajete budni u svakom trenutku prema svom cilju i prema unutranjem stanju u sebi u svakom trenutku. To e biti jedna vrsta Pamenja Sebe. Kada ovek pamti sebe, trebalo bi da se seti svoga cilja. Problem je u tome, to mi ne moemo iveti dugo u tom stanju poviene svesti, jer crpimo raspoloivu energiju za to. Svesnost, kao i sve drugo, ima teinu i mere. Postoji samo toliko svesnosti. Posle nekog vremena mi postepeno poveavamo svest i tada, umesto da zapadnemo u veoma dubok san, posle perioda pokuavanja da budemo svesniji, kao to se to toliko esto deava, zadravamo odreenu memoriju o sebi, izvestan kontinuitet unutranjeg ivota. Meutim, naa elja da spavamo je veoma velika, tako da nas pokuaj da sebi damo ok na taki 6 esto iscrpljuje. Oseamo da smo uinili dovoljno. Sada, san je lagan, jer Rad nije neophodan za ivot. Kada biste znali da ete umreti, ako ne budete pamtili sebe tokom minuta, tada bi zaista bilo teko zaspati. Ali na sreu, ili na alost, osoba moe da pone da se identifikuje od trenutka kada ustane, ak i kroz unutranji razgovor sa sobom, i da ostane u snu itav dan. Kada uhvatite sebe u snu na ovaj nain i shvatite da ste bili potpuno identifikovani sa unutranjim govorom i ispisivanjem rauna protiv drugih, tada ste u poziciji da shvatite u emu se sastoji zadavanje oka na taki 6. Biete u stanju da vidite razlike izmeu mehaninog stanja sna i vee svesnosti. Pamenje Sebe ne moe da se objasni u toliko mnogo rei, jer je to iskustvo, veeg ili manjeg intenziteta. ovek ne moe da objasni iskustvo. Ipak, postoje osnovni opisi oka Pamenja Sebe, na koje elim da ukaem i koje elim da uporedim sa okom disanja.

ok disanja se sastoji od pokreta iz i pokreta u, ili, ako vie volite, pokreta u i pokreta iz. Postoji udisanje (inspiration) i izdisanje (expiration) i itav akt disanja ili ciklus disaja ukljuuje oba. Meutim, ne postoji kontradikcija u suprotnim pokretima, jer oni zajedno formiraju kompletan ciklus. Mi pravimo otprilike 20 takvih ciklusa u minuti. Setiete se da je u Tablici Vremena u razliitim kosmosima, gde je reeno da je Vreme dah, ovekovo vreme disanja uzeto kao 3 sekunde. elim da ukaem na ova dva pravca u i iz. Kako to korespondira sa psihikim aktom Pamenja Sebe? Da li se seate dijagrama sa dve strelice, okrenute u suprotnim pravcima?

To je, da tako kaemo, dijagram Pamenja Sebe i vi vidite, oigledno, dvostruki ili suprotni pravac.

Predstavimo sada prvi ok disanja dvema strelama:

(udisanje)

(izdisanje) Ovi pravci reprezentuju udisanje i izdisanje. Sada, trougao u srcu Eneagrama ima tri take, numeroloki oznaene sa 3, 6 i 9 i svaka od tih taaka reprezentuje mesto oka. ok na 3 je ok disanja. Zanima me da li ste pomislili da drugi ok na 6 na neki nain korespondira naime, predstavlja na neki nain u i iz ili iz i u? Odjendom ete videti iz dijagrama Pamenja Sebe da se ono kree jednim putem, a zatim drugim putem, u i iz, iz i u, upravo kao i disanje. Da li zamiljate da prvi ok disanja moe da postoji bez odnosa sa drugim okom i bez korespondiranja? Za one, koji ele da razmiljaju o ovom uenju i da ga potvrde u svom umu, eleo bih da obratim vau panju prvo na ovaj neobini trougao koji stoji u sreditu Eneagrama, a tada na prirodu prvog datog oka vazduha to jest, unutranji spoljanji pokret disanja. Tada u vas upitati: Da li mislite da je mogue da drugi ok na taki 6 (prvi svesno zadati ok) nije povezan sa prvim, mehaniki datim okom na taki 3? Dijagram Pamenja Sebe pokazuje da ima.

Ta dva fizika pravca ili pokreta, koji su povezani sa Pamenjem-Sebe, kao razliita od dva fizika pravca ili pokreta disanja, su ono, o emu elim da razmislite. U Pamenju-Sebe ovek mora gledati unutra i spolja u isto vreme. Neete imati sumnje u pogledu toga da li osoba to ini, jer to daje odreen izraz oima. Da bismo pamtili sebe neophodno je gledati unutra i gledati spolja. ovek mora videti ono spolja i videti sebe u odnosu sa tim spolja. Meutim, u stvari niko ne moe da gleda unutra i gleda spolja u isto vreme, isto kao to osoba ne moe da udie i izdie u isto vreme. Panja osobe mora da se kree unutra i napolje naizmenino i ako to uporedimo sa disanjem, moemo rei da je akt Pamenja Sebe pokret unutra i spolja, ne pokret bilo unutra bilo spolja. Akt Pamenja Sebe je dvostruki pokret kao to je to i akt disanja. I tako se o Pamenju Sebe moe misliti kao o neemu, to se sastoji od pokreta ka i od, psiholoki po prirodi, koji mora da se izvede svesno to jest, uz odreeni pritisak panje, koju prua cilj ili oseaj Rada. Na primer, posmatram tu osobu a zatim svoje reakcije u svetlu svoga cilja, tada ponovo spolja osobu, tada unutra svoje reakcije i tako dalje. Identifikovanje tada postaje nemogue.

Kasnije emo se vratiti prouavanju oka na taki 6, ali elim da ovo dodam. Dok ne stignete na taku razumevanja, na kojoj se ovaj Rad, i itava ezoterijska psihologija, bavi vaim unutranjim stanjima i vaim reakcijama na druge, koje deluju na vas, sve e izgledati nejasno, fantastino i nepotrebno. Samoposmatranje, poetna taka ovog Rada, treba da omogui oveku da razume svoja unutranja stanja. Evolucija je evolucija unutranjih stanja. Samo-razvoj je razvoj unutranjih stanja. Samo vi moete poznavati svoja unutranja stanja: samo vi se moete odvojiti od beskorisnih, negativnih i zlih stanja. Ponoviu da je nemogue postati svesniji, nemogue zadati ok na taki 6, dok ne ponete da bivate svesni toga, kakve vrste stvari su u vama, a da bi se to desilo, pre svega je neophodno okrenuti panju unutra i uoiti svoje reakcije na spoljanjost. ovek mora da otkrije ta unutranjost i spoljanjost znai i ta taj pokret spolja i unutra znai, jer je biti samo u unutranjosti ili samo u spoljanjosti pogreno. To ste vi i to je spoljanji svet, koji vam je prenet ulima. Postoji svet i postoje vae reakcije na njega. Ukoliko ne moete da napravite razliku izmeu sebe i spoljanjeg sveta, neete moi da primenite Prvi Svesni ok. Kao to sam rekao, vratiu se na ovo kasnije. U ovom trenutku, obratite panju na neku osobu spolja i obratite panju na svoje reakcije na tu osobu i razliku izmeu ta dva.

Birdlip, 11.mart 1944.ENEAGRAMVI

Nastaviemo da govorimo o okovima datim na taki 6 u Eneagramu. Podsetiu vas kratko da je to Prvi Svesni ok, nazvan ok Pamenja Sebe, i da se on ne odvija mehaniki u oveku. Ponoviu tu materiju, jer je za ljude izuzetno vano da je shvate. itava ideja Ezoterine Psihologije i njena velika razlika od Zapadne Psihologije lei u injenici da ona oveka ne posmatra kao svesnog. Ezoterijska Psihologija posmatra oveka kao bie u stanju sna, u kome se njemu sve deava, stanje u kome on zamilja da je svestan, stanje u kome zamilja da ima volju, u kome zamilja da ima stalni Ego i zamilja da moe da ini. Ezoterijska Psihologija nas ui da je sve to iluzija i da ovek pripisuje sebi neto to ne poseduje. Prvi stepen poetka njegovog posedovanja takvih svojstava je taj ok na taki 6, o kome smo govorili iz drugaije perspektive. Neki ljudi misle da ok znai samo iznenadno neprijatno iskustvo. Neki okovi su sigurno te vrste esto su veoma korisni. Meutim, neophodna je mnogo ira koncepcija oka na taki 6. Na tom mestu se dovija itava promena izgleda, itava promena uma. Mi zaista moramo da razumemo da stvari nisu onakve kakvima se ine. Moramo zaista da razumemo da smo mi i drugi u snu i da ne moemo da inimo i da nemamo pravu Volju, niti realni stalni Ego i tako dalje. Shvatanje svega toga je ok, istovremeno spor i iznenadan. uli ste na ranijim stepenima ovog uenja definiciju Pamenja Sebe kao poimanja nae mehaninosti. Kada ponemo da razumevamo da nismo mi ti koji ine, ve da to Ono radi, tada imamo ukus odreenog Pamenja Sebe. Ali shvatiete, da ukoliko ni na koji nain ne moete odvojiti sebe od sebe, nikada neete shvatiti to to znai razumeti neiju mehaninost. Sve ete nazivati Ja i to je upravo jedan od najveih grehova, koje moemo poiniti protiv sebe i protiv drugih. Mi smo u stvarnosti legija, a uzimamo sebe kao jedno i ponaamo se prema drugim ljudima kao da su oni jedno. Ako posmatrate sebe bez kritike i iskreno tokom odreenog perioda vremena, uoiete u kojoj meri ste mehaniki, poeete da uoavate da teko moete rei Ja sam taj, koji to radi, ve Ono je to to to radi, iako to nije svestan proces, ve neka vrsta samo-opravdavanja koja se odigrava u pozadini i ini da sve izgleda u redu, tako da verujete da je sve to se dogaa Ja. Na primer, postoji unutranji govor koji se odvija u vama i vi ga sledite, kao da ste vi taj koji to radi, i zaista da ta Ja, koja vam govore i kau stvari to rade u vae ime, ili bolje, verujete da ste to vi. Tada, sasvim iznenada, neko malo svesnije Ja vam moe rei: Zato, zar nisi u Radu? I tada se sve kompletno menja, razgovor se potpuno zaustavlja i ta Ja, koja su to inila, bee i kriju se.

Sada, ne moete dati sebi ok na taki 6, ako uvek idete na svoj nain i pokuavate da idete na svoj nain. Uvek nastavljati na svoj nain znai ostati u snu, ostati mehanian, ostati maina. Kada imate svoj put, kada stvari idu glatko, tada ne idete protiv sebe i niste svesni. Kada se dve stvari ukrste, mi dobijamo kratak trenutak svesti. Probudimo se malo, za trenutak. Ukoliko nikada ne suprotstavite Rad ivotu, neete napraviti raskrsnicu, u velikom smislu, jer Rad i ivot idu u suprotnim pravcima i ta raskrsnica se ne moe uporediti sa malim raskrsnicama koje ivot proizvodi, koje dolaze i odlaze i kojima se bavimo u svom ivotu, ve je to sasvim drugaija vrsta raskra. Jednom, kada bude poelo da se formira u vama, ostaje i oseate ga sve vreme. Znate da ne moete imati svoj sopstveni nain, ponekad jasnije a ponekad manje, ali to znate sve vreme i zante da, kada stvari postanu lake, ne moete da obmanjujete sebe zamiljajui da je to ono to elite. Realnost Rada postaje vea realnost od realnosti ivota. Kada stvari postanu lake u ivotu, kada ovek pone da bude prijatelj sa ivotom, to ne ponitava prisustvo Rada iza oveka. ivot nam moe olakati i Rad nam moe olakati, ali oni imaju drugaiji ukus. Sve to se odnosi na ono, o emu sam govorio u vezi sa Prvim Svesnim okom, to efekta, da moramo znati razliku izmeu spavanja i budnosti na osnovu unutranjeg ukusa, ak pre nego to saznamo kako da damo taj ok.

Shvatate da ako ste identifikovani sa ivotom, vi jeste u ivotu. Odgovarate samo na A-uticaje. Vi ste u svim oseajima, koje ivot daje. Vi ste u svim njegovim strepnjama. Tada ete biti daleko od Rada. Rad e vam izgledati kao san. Biete daleko od toga da date sebi ok na taki 6. Vi svi razumete da morate da re-interpretirate ivot i sagledate ga u svetlosti Rada. Meutim, dok god ste potpuno u onim Ja koja pripadaju ivotu i dok god ste potpuno apsorbovani brigama, strahovima, sukobima i ambicijama ivota, kako moete oekivati da ivot interpretirate drugaije? Samo Radna Ja mogu to da uine. Ja ivota znaju samo jedan jezik, jezik ivota, ali Radna Ja znaju dva jezika, jezik ivota i jezik Rada. Kada to ne bi bilo sluaj, kakvu bismo nadu imali da se spasemo od sluenja maineriji Organskog ivota? Kako bismo mogli da odvojimo sebe od sebe, kada ne bi bilo niega u nama to bi bilo drugaije od nas? Sada, ako mislite da ste jedno, moete li da odvojite sebe od sebe? Ovde dolazi do izraaja drugi aspekt oka na taki 6. On se sastoji u stalnom pokuavanju da se da prednost Radnim Ja u tekim periodima. Pokuajte da sledite ono to Rad kae u svakoj pojedinanoj situaciji. Razmiljajte kako bi to izgledalo delovati na nain Rada i pokuajte da sledite to to percipirate i vizualizujte sebe kako to radite. Iz tog razloga je tako vano saznati za ovaj Rad, istinski ga prouavati, istinski uloiti napor da se razume njegovo uenje, zadrati ga ivim u umu, videti nove veze.

Sada, voleo bih da se vratim na raniju definiciju Pamenja Sebe kao shvatanja ovekove mehaninosti. Kada zateknemo sebe kako govorimo na neki tipian nain, shvatamo da govorimo iz nekog stava koji je povezan sa jednom ili dve gramofonske ploe. Znate da nije teko videti gramofonske ploe u drugim ljudima, jednom kada vam se skrene panja na tu ideju. Mnogo je tee videti gramofonsku plou u sebi i uhvatiti je kako radi. Kasnije je moete prepoznati po specifinom ukusu i po oseaju gubitka snage. Kad god razmiljamo mehaniki ili oseamo mehaniki, imamo tendenciju da izgubimo snagu. Kada postanete svesni nekih gramofonskih ploa, kako onih, koje izraavate spolja, izgovorenim reima, tako i onih, koje ponavljate u sebi, poinjete da razumevate neto od svoje mehaninosti. Naravno, to nee biti sluaj, ako sebe opravdavate to jest, nalazite razloge koji su dovoljni da nastavite da govorite glasno i u sebi na nain kako to inite. Kad god zateknete sebe da ponavljate stvari ponovo i ponovo, to je mehaniki. Kada postanete svesni mehaninosti te vrste, iluzija o vama poinje da se rui. Odvija se veoma interesantna bitka, koju neu pokuavati da objasnim, jer je to iskustvo kroz koje svako mora da proe i sa ime e se svako neizbeno susresti na odreenoj stepenici svog rada na sebi. Sada, iluzija o sebi mora da se slomi pre nego to ok na taki 6 moe da bude dat. Ukoliko pokuavate da date ovaj ok kada ste ispunjeni iluzijom i sebi, koju ste uvek imali, neete biti u stanju da postanete svesniji, ve naprotiv, imaete tendenciju da jo dublje zaspite. Moramo da razumemo svoj poloaj. Seate se prie o konopcu i provaliji? ovek je potpuno nesvestan i jednog i drugog. Tada ugleda provaliju i shvati svoju pravu poziciju i tada vidi i konopac iznad svoje glave. Da li razumete ta to znai? ovek ne eli konopac dok ne vidi opasnost, a ne vidi opasnost sve dok ima iluziju da je sve u redu. Na isti nain, osoba koja ima iluziju o sebi, osoba u kojoj se neto jo nije slomilo, nee ulagati napor u Pamenje Sebe, jer, dok ne vidi provaliju, nee videti ni konopac.

Sada, konopac je Rad. Konopac je Ezoterizam koji lei tik iznad nas na viem nivou. Isceljujui uticaji Ezoterizma dolaze do nas u treem Stanju Svesti, ali u drugom ne. Prvi Svesni ok treba da nas uzdigne do te Svesti, da formira Budnost, tu vrstu Svetlosti, koja pripada 3 Stanju.

Sada, vi ete razumeti zato je reeno da je shvatanje ovekove mehaninosti jedan oblik Pamenja Sebe. To znai da poinjemo da postajemo svesni opasnosti u kojoj se nalazimo, jer poinjemo da vidimo da je ono, to smo smatrali sigurnim u sebi, iluzija i poinjemo da vidimo da ne postojimo. I jednom kada iluzija o sebi pone da se slama, poinje da biva mogue osetiti da uticaji Rada ne samo da stiu do nas, ve i da nas poduavaju. Meutim, ukoliko ste uvereni da je va sadanji obrazac u redu, naravno da e biti teko raditi na sebi, jer ne postoji ni jedan lini razlog zato bi to trebalo da radite. Ako ne oseate nikakav nedostatak, kako onda raditi? Ako oseate da niste izgubili nita, kako moete da tragate? Ako oseate da ve sve znate, kako se moete podvrgnuti poduavanju? Ako ste fundamentalno zadovoljni sobom, kako moete da se promenite?

Birdlip, 18.mart 1944.ENEAGRAMVII

Nastaviemo razgovor o Prvom Svesnom oku. Svi razumete razlog zato to radim, jer se itav Rad sliva u tu taku. Svaka od ovih beleki govori o oku na taki 6 Eneagrama iz razliite perspektive. U ovom trenutku ih ne rasporeujem ni u kakvom odreenom poretku. Proli put smo govorili o shvatanju mehaninosti kao jednoj vrsti oka.

Mi shvatamo sebe kao neto dato. Uzimamo injenicu da moemo da govorimo ili mislimo ili se kreemo ili vidimo ili ujemo kao neto dato. Ne shvatamo da ne moemo da objasnimo nita od toga i da jednostavno ne znamo. Postati svestan toga daje oseaj uda, bespomonosti, koja je blisko povezana sa jednim aspektom shvatanja nae mehaninosti. Niko, koliko god da to odbacujemo, niko sa sigurnou ne moe rei da je stvorio samog sebe i da tano zna kako funkcionie i ta je misao a ta je oseanje itd. Razmislite na trenutak i videete da mi zaista ne znamo. Data nam je veoma komplikovana maina po imenu telo i ivimo u drugoj veoma komplikovanoj maini po imenu svet. Kada sve to shvatite emocionalno, odvajate se od uobiajenog nivoa shvatanja stvari i to je jedan stepen Prvog Svesnog oka. Meditirajui o neobjanjivosti svega, ukljuujui vas same, moete dostii stanje razumevanja sasvim razliito od vaeg uobiajenog svakodnevnog razumevanja.

Proli put je predmet shvatanja vae mehaninosti bio veinom sagledan u svetlu line opservacije i sagledavanja kako Ono ini, a ne vi. Podsetiu vas ovde na vanost Samoposmatranja u vezi sa posmatranjem Linosti. Svakog jutra dolaze vam iste misli, isti nain razumevanja stvari, ista oseanja, iste tekoe. Ta maina Linosti, za koju je svaka osoba prikaena, radi mehaniki. Ubaciti novi u prorez i sve se odvija rutinski. Svi znate da niste vi ti koje treba da posmatrate, ve vaa linost. G. Smit treba da posmatra g. Smita, ne sebe. Mislim da se ne moe dovoljno esto ponoviti da je Samoposmatranje, kako ga poduava Rad, potpuno razliito od onoga to obino podrazumevamo pod posmatranjem sebe. To je jedno od mesta, gde veoma lako padamo u san u pogledu znaenja Rada i gde nas je konstantno potrebno buditi. G. Smit dolazi da me vidi i govori o svojim tekoama sa Radom i kae mi da pokuava da posmatra sebe, ali ne zna ta to znai. Tada se postavi pitanje: Da li ste pokuali da posmatrate g. Smita? Veoma je iznenaen. Moda vi vidite na ta mislim. Naravno, beskorisno je posmatrati sebe kao da ste sve to vi. Vi ste zakaeni za komplikovanu mainu, koja stvara vei deo vae istorije. Meutim, vi niste ta maina, jer u vama postoji neto, to vas moe osloboditi od nje. Kada to ne bi bio sluaj, Samoposmatranje bi bilo obino gubljenje vremena. Gledate svoju povezanost sa tom mainom, recimo, tokom dana. ta ona namerava? ta govori? Gde je bila? ta ona eli? Da li vam se to dopada? Da li elite da to opravdate? Da li ste slobodni od nje u veoj meri, ako neto radite uz panju? Posmatrajte sebe na taj nain u svakom trenutku. Kada shvatimo da nas ta maina od Linosti pomera tamo-amo i uspostavlja kontrolu u svakom trenutku, poinjemo da stiemo uvide u to ta znai shvatiti svoju mehaninost. Poinjemo da razumemo da je to razlog zato je to shvatanje definisano kao jedan oblik Pamenja sebe. Vidite da ne moete dospeti izvan sebe, ako sve u sebi shvatate kao sebe. Kako ete preskoiti maticu sa svim tim to nosite sa sobom? Kako ete izai iz zatvora ako insistirate da sve to ponesete sa sobom? Treba da izbegavate sebe. Treba da budete strpljivi sa sobom sve dok sva ta buka koju Linost pravi ne prestane i vi najzad moete da budete sa sobom.

Postoji fraza, koja se esto koristi u Radu, kao i u drugim ezoterijskim tekstovima, koja kae da je ovek u zatvoru. G. je ima obiaj da kae da niko ne shvata svoju situaciju. Svi vi, govorio je, ste u zatvoru i sve to moete poeleti, ako ste senzibilni ljudi, jeste da pobegnete. Meutim, niko ne moe pobei iz zatvora bez pomoi onih, koji su ranije pobegli. Samo oni vas mogu nauiti na koji nain je beg mogu. Tokom jednog perioda njegova omiljena izjava je bila da, kako bi ovek u zatvoru imao ansu da pobegne, on prvo mora shvatiti da je u zatvoru. Sve dok proputa da to shvatimo, dok god misli da je slobodan, on nema nikakvu ansu. Ukoliko ne shvatimo svoju mehaninost, mi zamiljamo da smo slobodni. Zamiljamo da sve radimo sami, po svojoj volji. Taj zatvor, o kome je G. esto govorio, pre svega je vaa Linost. U sluaju g. Smita, njegov zatvor je g. Smit, koga on uopte ne opaa i koga uzima kao sebe. ta treba da radi? Treba da podeli sebe na Ja i g. Smita. itavog dana je sa g. Smitom i tako ima mnotvo prilika da ga posmatra i ne moe kao izgovor da kae da nikako ne moe da ga dobije telefonom. Budui da je toliko dugo sa g. Smitom, on ga ne vidi i ne zna da ga g. Smit tera da ini sve to ini. Videete da ovek pri susretu sa g. Smitom zaista ne treba da kae samo: Kako ste?, ve treba da doda: Kako je g. Smit? A g. Smit treba da odgovori: O, g. Smit je u odlinoj kondiciji, ali ja sam slabog zdravlja.

Sada, nemogue je pomoi tom oveku da se odvoji od g. Smita tako to pokuavamo da ga prisilimo na to. On e rei da ne veruje da postoji takav zatvor kao to je g. Smit i da je to samo ime i raspravljae se sa vama i zahtevati da se to dokae. Naravno, to je nemogue, jer on je jedini koji moe osloboditi sebe. On sam mora videti da, iako zamilja da on ima svoj sopstveni put, g. Smit je u stvari taj, koji ima svoj put i mora da oseti svu svoju bespomonost u prisustvu g. Smita. Naravno, to jedino moe biti postepen, isprekidan proces, koji se protee tokom godina samo-prouavanja. Meutim, jednom, kada ga on zapone, jednom, kada na trenutak uoi prisustvo g. Smita, tada njegovo eventualno osloboenje poinje da bude mogue. Umesto da se suprotstavlja ideji posmatranja, on poinje da ga koristi inteligentno i tada njegov ivot postaje podeljen na dve struje: jedna e biti ivot g. Smita, a druga e biti istorija i refleksija Ja koje posmatra g. Smita. Jer tokom dugo vremena on e voditi taj dvostruki ivot, to je veoma esto bolno. Meutim, ukoliko ne dopusti sebi da postane negativan, postepeno e uoiti da nova znaenja ulaze u njegovo razumevanje. Neto poinje da se dogaa sa njim. I ta promena, koliko god da je neznatna, nastaje usled oka, koji je dat na taki 6 kroz koju novi uticaji dospevaju do oveka.

To je jedan oblik joge, koji je zasnovan na meditaciji o sebi i o tome ko smo i emu ovek moe rei Ja. U ovom Radu, kada kaemo Ja, moramo upitati sebe: Koje Ja? Shvatanjem da ovek koristi termin Ja potpuno pogreno, poinje ovekov praktian rad na sebi. To spada u ok na taki 6, jer moe poveati svesnost svesnost oveka o samom sebi. To poinje da vam daje potpuno novi odnos prema sebi. Recite ponekad sebi u trenutku neke aktivnosti: Koje Ja?

Sada, dao bih vam primer u vezi sa osobom koja poinje da shvata mehaninost. Mehaninost znai reagovanje reagovanje kao to uvek radite uz sve. Mislim da treba da razmislite o tim linim opservacijama o tome ta znai biti mehanian.

Uvek u se seati ogromnog i radosnog oseaja slobode koji sam iskusio kada sam iznenada, na sastanku, shvatio ta izreka Rada Ne mora da reaguje moe znaiti za mene i moj ivot.

ivot bi mogao da se transformie. Ne bih vie bio u milosti ivota. Naao sam nain da postupam sa ivotom. Ne moram da reagujem. Niko i nita me ne mogu povrediti ak ni dotai, ako naem snagu da ne reagujem. Reenje tekoa lei u meni. Imam mo, ukoliko budem mogao da nauim da je koristim, da ivot uinim bezopasnim po sebe. ivot nije gospodar. Mogu da prevladam tekoe i nesreu ivota, postajui pasivan prema njima, ne reagujui na njih.

Birdlip, 18. mart 1944.ENEAGRAMVIII

U subotu je bilo razgovora o Vremenu i Vraanju. Budui da se taj predmet odnosi na Prvi Svesni ok, napraviu rezime svega to je reeno.

Sve ideje Rada mogu da deluju kao ok. Ideje su veoma mone mnogo monije nego bilo ta vidljivo i materijalno. Ideje mogu da dominiraju itavom nacijom. Ne moemo videti neku ideju, ali moemo osetiti njene efekte. G. Uspenski je uporedio ideje sa veoma monim mainama, koje mogu postati opasne, ako njima rukujemo pogreno. Osetiti sve ideje Rada znai transformisati nae razumevanje. Na primer, ideja da nismo jedno, ve mnogo razliitih Ja moe da transformie razumevanje o sebi i o svim drugim ljudima. Na isti nain, ideje o Vremenu mogu promeniti na pogled.

Uzmimo ideju o Vraanju. Nemogue je razumeti tu ideju dok se ne shvati ideja 4. Dimenzije Vremena. ta je 4. Dimenzija? Mi smo u tri dimenzije Prostora: duina, irina i dubina. Razmislimo na trenutak o tim dimenzijama. Kretanje take, koja nema dimenzije, generie liniju: linija je jednodimenzionalna. Ako bismo iveli na toj liniji, bilo bi nemogue shvatiti kako bi bilo kakav pokret pod pravim uglom uopte bio mogu. Kretanje linije generie ravnu povrinu: ona je 2-dimenzionalna. Kretanje ravni generie geometrijsko telo: ono je 3-dimenzionalno.

Sada, mi ne moemo razumeti koji pokret treba da napravi geometrijsko telo, da bi generisalo viedimenzionalnu figuru sebe samog. Uzmimo svoje ivote kao linije, u 4. Dimenziji. U skladu sa idejom Vraanja trenutak smrti je trenutak roenja. Osoba se raa u istom delu Vremena ponovo i ponovo. Nemogue je to razumeti, dok ne shvatimo realnost 4. (i 5.) Dimenzije. Vreme ivi. Mi ivimo u ivom Vremenu i svaki od naih ivota je fiksiran u neki deo ivot Vremena i taj deo je nae vreme. Ukoliko nita ne promenimo u sebi, sve e ponovo biti isto. Ako Sutina ostane nepromenjena, rodie se ponovo u istom delu Vremena i jo jednom e privui sebi isti ivot i okruiti sebe istom Linou. Sutina je nerazorivi deo nas. Znamo da unutranji rast znai novi rast Sutine i znamo da Sutina ne moe da raste, dok Linost ne bude uinjena pasivnom posebno odreeni delovi Linosti, odreene slike. Ezoterizam moe da promeni odnos izmeu Linosti i Sutine. ivot Linost odrava aktivnom. Postepeni efekat Ezoterizma je da uini inost pasivnom. To je razlog zato ovek treba da radi na sebi. Ukoliko bude rtvovao odreene delove Linosti, ukoliko iz toga bude izvukao snagu, moda e Suutina poeti da raste.

Ako Sutina raste, kada se bude ponovo rodila, nee privui isti ivot. Promena Bia neminovno znai i promenu ivota, jer ovekovo Bie privlai ovekov ivot. Ukoliko postoji razvitak Sutine, nee postojati samo promena u ivotu, ve i u memoriji. Osoba se moe setiti ta da radi u nekom tekom trenutku: moe se setiti da je napravila greku.

Budui da je nae bie napravljeno od razliitih delova, od kojih su neki vie budni, a neki vie u snu, shvatiemo da moemo predstaviti svoje ivote kao seriju paralelnih linija, nalik telegrafskim icama. Ako smo negativni, mi smo u nioj ici. Pamenjem sebe moemo se stii do neke vie ice. Uzimajui sve to je tee mogue, mi putujemo najniom (najgorom) icom, da tako kaemo. Ne identifikujui se i pamtei sebe dostiemo viu (bolju) icu. Iako sve te ice lee, kako jesu, blizu jedna druge, postoje razlike izmeu njih. Na nekoj od njih se moe anlaziti neto, ega na drugoj nema. Na primer, na nekoj od linija moemo sresti Rad, a promaiti ga na nekoj od niih. Nisu sva naa Ja na istom nivou i neka od njih ne moemo sresti na najniem nivou, jer ona ne ive tamo.

Imamo mnogo razliitih vrsta memorije i svako Ja ima svoju sopstvenu memoriju. Memorija je na odnos prema 4. Dimenziji, koja se protee i u budunost i u prolost. ovek moe da se seti budunosti. To nije tako neobino ako shvatimo da smo iveli ranije. Ovaj Rad veoma mnog naglaava vanost seanja. Moramo se setiti trenutka razumevanja koje smo imali. Moramo se setiti da smo u Radu. Moramo se setiti svoga cilja. I moramo se setiti sebe. Moramo se setiti da izolujemo sebe iznutra od ivota i da en dopustimo da nas dogaaji slome to jest, moramo se setiti da rpaktikujemo neidentifikovanje, kada zateknemo sebe u identifikaciji. Postoji ansa da se dogode neke promene, ako se ovek en identifikuje toliko mnogo i neprekidno. Setivi se da posmatramo identifikaciju u sebi i da praktikujemo neidentifikovanje, ovek dospeva pod nove uticaje. Cilj je doi do tih novih uticaja, koji mogu da nas iscele i da nam daju nov ivot. Kada ne bi bilo drugih uticaja, kada bi vidljivi ivot na Zemlji bio sve to postoji, kada ne bi bilo Zraka Kreacije, tada ne bi bilo Rada i ne bi bilo Ezoterijskog Uenja i sve bi bilo bez nade. Sve bi bilo fiksirano i mehanino. Niko ne bi mogao da se promeni.

Birdlip, 01. april 1944.ENEAGRAMIX jo jedna beleka o Vremenu i Vraanju

ini se da mnogi ljudi imaju velike tekoe da shvate ta je ok na taki 6, te, iako je u svakom komentaru objanjeno da postoji vie vrsta tog oka i da u optem smislu ideje Rada i njihovo praktikovanje daju taj ok, i dalje se postavljaju pitanja o tome ta je to. Na primer, tokom diskusije prole nedelje postavljeno je pitanje: Da li ovek moe da povee taj ok Vremena na taki 6 na isti nain kao to moe da povee ok od shvatanja svoje mehaninosti? Ideja da se vraamo je ok, ako se emocionalno doivi. Ona menja na odnos prema sadanjosti, kao i prema prolosti. Ona ini da vidimo svoje ivota na nov nain. Sada, ako moete da vidite svoj ivot na nov nain, to je ok. Protiv ega je to ok? To je ok protiv naina, kako smo prethodno shvatali ivot. Ako uzimate svoj ivot uvek na isti nain, postajete fiksirani. Da biste se oslobodili, neophodan je ok. Znate kako je teko promeniti ideje ljudi i da je znak inteligencije ako smo u stanju da shvatimo nove ideje. Ovaj Rad treba da nas navede da mislimo. Sve ideje Rada mogu delovati kao ok, ako za sebe razmislimo o njima. Ideje e nas preneti na drugi nivo. Prodrmae nas iz tuposti i gluposti malih Ja koja sve vreme odreuju pravac naeg ivota. Razumete da se o viziji moe misliti kao o oku. ovek ima novu viziju. Vidi svetlo tamo gde ga prethodno nije video. Sve vidi u novoj perspektivi. Preko svoje vizije ima ok. To je ok starom vienju stvari. On je potresen u sebi, a ako ste potreseni u sebi, to vam daje ok. ok treba da nas probudi iz dubokog sna, u kome ivimo svoje ivote. Padamo u san odmah im se probudimo i spavamo dublje nego u krevetu. Ideje Rada ne samo da mogu da nam daju ok, kada ih razumemo i asimilujemo u mozgu, ve mogu i da nas transformiu. ok od buenja je povezan sa transformacijom sebe: ok izbijanja semena, koje ga budi u novi ivot i istovremeno ga transformie. Seme je potreseno u sebi. Da li ste ikada bili potreseni u sebi, do samih svojih temelja? Ako jeste, onda razumete ta je ok. Meutim, ok nije obavezno iznenadna stvar: on moe delovati tokom dugog, dugog perioda kao ferment, koji polako menja groe u vino. Odgovor na pitanje kao to je, da li ideja Vremena moe da bude povezana sa okom na taki 6 jeste: Da. To je izriito reeno u komentarima. Meutim, to e biti ok samo ako ovek pokua da razume ta to znai i esto misli o Vraanju i kako e se ovek uvek vrteti u toku svog ivota dok ne bude promenio sebe. ta onda treba da uinimo da bismo promenili sebe? Ovaj rad nas ui ta treba da radimo svakog dana i svakog minuta.

U vezi sa pitanjem o razliitim vrstama memorije svaki centar i svaki deo centra ima sopstvenu memoriju. Memorija nije jedna te ista stvar. Ono to je reeno je da je memorija naa veza sa 4. Dimenzijom. To je na odnos prema naem Vremenu. Moemo se kretati u memoriji u prolost, a da se ne pomerimo iz svojih fotelja. Sigurno, ta veza sa prolou je veoma pogrena. Ispod nae line memorije postoji dublja memorija do koje veoma retko imamo pristup, ukoliko ga uopte dobijemo. U toj dubljoj memoriji sve je prisutno sve to smo rekli ili uinili ili videli ili doiveli. To je Knjiga naeg ivota koja se otvara u smrti. Mi nosimo memoriju u Sutini. Linost biva unitena posle smrti, ali Sutina se vraa. Zbog toga imamo ansu da se setimo, kada se vratimo, samo ako Sutina bilo ta zabelei. Sve to uinimo iskonski, dodirnue Sutinu i Sutina e se toga setiti po povratku. To je razlog zato geniji ponekad otkrivaju sebe veoma rano. U Vraanju sve dolazi ranije, to je na bilo koji nain uinjeno iskonski. Neki muziari ili drugi genijalni ljudi poinju da se seaju veoma rano.

Prava memorija nije povezana na isti nain kao lina memorija. Na primer, svi trenuci istinskog razumevanja Rada bie povezani zajedno. Nee leati pomeani sa drugim seanjima u serijama niti pomeani po datumima. Seanja istog emocionalnog kvaliteta imaju sklonost da se povezuju. To seanje na prolo vreme, dan za danom, razlikuje se od emocionalne memorije. Drugim reima, na odnos prema 4. Dimenziji je veoma razliit. Osoba moe imati veoma slabo seanje u vremenskim sekvencama, ali veoma dobru emocionalnu memoriju i obrnuto.

Postavljeno je pitanje: Kako moemo da se ponovo rodimo u istom delu Vremena, kada nai roditelji nee biti tu? Ovo je pogreno shvaeno. Nai roditelji su u naem vremenu. Sve je tamo u Vremenu i sve se vraa u Vremenu. Imamo tekoe da svojim umom, koji se oslanja samo na ula, shvatimo kakve su vie dimenzije. U stvari, to je nemogue. Mi o Vremenu moemo misliti samo kao o liniji, ali u stvari postoje 3 dimenzije Vremena, tako da linija postaje ravan, a ravan geometrijsko telo. U tom geometrijskom telu Vremena sve postoji i sve se vraa u talasima, velikim i malim. U isto vreme, postoji opta promena, koja se odvija u itavoj Geometriji Vremena. Da to izrazimo obinim jezikom, neke stvari se uspinju, neke se sputaju, a neke stvari ostaju nepokretne. U okviru ideje Vraanja, mi moramo da izaberemo. Moemo odvojiti jedan toak iz maine da bismo razumeli i moramo razumeti da je toak napravljen od neke vrste elastine supstance, koja moe da se malo rairi i da se same.

S obzirom na pitanje kao to je da li moemo da izaberemo druge roditelje, odgovor je, naravno da ne, ako smo pod Zakonom Vraanja. Roeni smo u istom delu Vremena kao i pre i nai roditelji su tu. Samo kada doemo do Reinkarnacije, moi e da se postavi to pitanje. Reinkarnacija se potpuno razlikuje od Vraanja. U Vraanju ovek se raa u istom delu Vremena od istih roditelja; u Reinkarnaciji ovek se ne raa u istom delu Vremena. Meutim, Reinkarnacija za nas stoji van diskusije. Potreban je veoma visok stepen razvitka. ovek mora dostii kraj svog ivota i mora se na odreen nain iznutra povezati fuzijom, pre nego to moe da pree u drugi deo Vremena.

Pod uticajem ideje i Vraanju itav na koncept prolosti se menja. Reeno je da traje velika bitka izmeu religioznih ljudi, koji veruju u ivot posle ivota, i naunika, koji veruju samo u ovaj ivot. Videete da ideja o Vraanju zadovoljava obe strane. Kada vidite kako vaa prolost lei ispred vas, tada vaa razmiljanja o vaoj prolosti postaju korisna.

Birdlip, 09. april 1944.ENEAGRAMX poetak oka na taki 6

Posmatranje i odvajanje od Sebe

Posle intervala od nekog vremena vratiemo se osnovnoj ideji Rada da je, kako bismo se probudili, neophodno posmatrati sebe i uoiti kakav je ovek u sadanjem trenutku. U kom delu vas je ono to ste u sadanjem trenutku? Ono je u svim ulogama u centrima, izvueno na povrinu odreenim delovanjem ivota na vas. ta to znai? To znai da ste od detinjstva poloili u sebe odreene asocijacije, koje su reprezentovane u vaim centrima i koje deluju mehaniki. Svako ovde je poloio u svoje centre odreene poglede i naine na koje posmatra stvari, od svoje majke, oca, bolniarki, ljudi koji ga okruuju. Svi vi posmatrate tu konstrukciju kao sebe. A to je samo obrazac svih moguih sopstava. Ipak, to je veoma teko shvatiti. Sve te asocijacije, poloene u centre od najranijeg detinjstva, obrazuju odreenu vrstu obrasca osobe. I ovde bih eleo da kaem, zar nije neverovatno da niko ne pomilja na to, da je on ili ona u svakom pogledu fiksirana, odreena vrsta osobe osobe, koja se uvek ponaa na ovaj ili onaj nain i tako dalje? Interesantno je, jer svako ima ideju da su on ili ona sasvim slobodni i da mogu da se ponaaju, deluju, razumeju i tako dalje upravo onako kako ele. To je iluzija. Linost, koju su konstruisali Mama, Tata, Bolniarka, kola itd. je veoma mona. Ona uvek deluje za vas. Ipak, mi imamo viziju, oseaj, ideju da smo slobodni i da ni na koji nain nismo predodreeni, ni na koji nain fiksirani, ni na koji nain maine. Rekao sam da je to iluzija. Ipak, u isto vreme, to nije iluzija, u smislu da je mogue razloiti mainu linosti i postati slobodan. Za to je neophodno plaati i plaati tokom dugo vremena. Rad treba to plaanje da uini ispravnim. Ono poinje Samoposmatranjem. ta Samoposmatranje znai? To znai posmatrati kakvi ste, kako reagujete, ta vas ini negativnim i tako dalje. Ovaj Rad vas posebno ui da posmatrate odreene strane sebe bez osuivanja to jest, bez opravdavanja sebe na ovaj ili onaj nain. Da biste videli ta uzimate kao sebe, da biste videli mainu koja odgovara, mainu koja se ponaa, mainu koja misli, mainu sa predrasudama, oseanjima to je ideja iza samoposmatranja. Sloiete se sa mnom da osoba ne moe da se promeni, dok ne vidi sebe. Meutim, ljudi prave najfantastinije i najnedelotvornije pokuaje da vide sebe. Obino misle da je potrebno da pue ili jedu manje ili da ustaju ranije ili da rade vie na svojim profitabilnim poslovima. Sada, ovaj Rad ne poinje niim te vrste. On poinje od ovekove psiholoke strane. ovek prvo mora da posmatra tu stranu. To je ono gde se nalazi ono to posmatrate kao sebe. Prvo mora doi do promene u mozgu, promene u nainu kako gledate sebe, promena u samom vaem oseaju sebe. Kao to znate, svako je identifikovan sa sobom. A oni oekuju da ponu od sebe takvih, kakvi su. U Radu je re o tome da se to vi to sebe uini pasivnijim. Ko ste vi? ta ste vi? Vi ste konstrukcija koja je beskorisna ili gotovo beskorisna za vas. Ali vi ste rob te stvari koju uzimate kao datu to vi, to sebe. Ovaj Rad to treba da promeni tu osnovu na kojoj poivate, tu stvar u vama, koju nikada ne dovodite u pitanje i nikada ne vidite. ivot je poloen dole u nas, prvenstveno naim imitiranjem - hiljade stavova, odbojnika, slika, gramofonskih ploa u stvari, hiljada asocijativnih obrazaca. Oseamo se neprijatno ako ih ne sledimo. To je korigovanje sebe. Rad govori o prestanku identifikovanja sa sobom, formiranim delovanjem ivota, sobom, poloenim u linost. Sigurno, ovo je veoma teka materija i nije za glupe. Orijentisati se na novi nain nije laka stvar. Morate izai ispod tog sebe. Rad ne moe uiniti nita za vas, ako ponete od sebe ili vas to jest, od linosti. I ovde se mnogi gube i ne mogu da vide znaenje Rada. Svako ima uzvien oseaj o sebi, takvom kakav je. Meutim, on je na pogrenom mestu u linosti. Linost nije sveta stvar u vama. Dublja oseanja sebe uvek imaju taj udesno kvalitet svetosti, koji prua blaenstvo. Meutim, mi tu stvar, sebe, uzimamo kao svetu i imamo oseaj na pogrenom mestu to jest, u samopotovanju, u oseaju da smo u pravu, u sjajnoj prolosti, u obrazovanju. Neophodno je pomeriti taj oseaj, ii iza sebe, obnoviti ga. Pripisivati sebi neto tako duboko, neto tako puno znaenja, kako to re sveto implicira, predstavlja zloin protiv sebe.

Moda se seate, neki od vas, kako u legendi o Svetom Gralu mladi vitez, koji je izjahao da nae kolu ili zamak, nije smeo da slua svoju majku. Tu postoji mogunost za najsirovije interpretacije. Ali ta to znai? Majka je izvor vaeg delovanja i oseanja i miljenja. ovek mora da otkae poslunost svojoj linosti. U ovom radu, ta je to to treba da posmatramo? Tu stvar, koju uzimamo kao sigurnu i kojoj po itav dan govorimo Ja. Ali to nije Ja. To nije pravo Ja. To je mnogo steenih Ja. To je maina, maina steenih Ja. ovek je vrsto privren za nju. Slua je u svakom pogledu. Ona kae neto i vi mislite da vi to kaete. Ona uini neto i vi mislite da vi to inite. Ona oseti neto i vi mislite da vi to oseate. Ona pomisli neto i vi verujete da vi to mislite. To je obrazac, naen u velikim asocijativnim ili tihim oblastima mozga. To je va obrazac, va popis, va pokuaj da formirate sebe. To je mali set elektrinih veza, milijardi njih, zbog kojih morate uvek da pozovete ista mesta i da dobijete iste brojeve. To je maina u vama. Kako, rekao je G. jednom je mogue uiniti da utisci padnu na nova mesta u centrima? To je moj zadatak. Poeo je navodei ljude da prave nove pokrete. I takoe je poeo navodei ljude da ine stvari, koje nisu navikli da ine. Istina je, rekao je, da sve postaje mehaniko posle izvesnog vremena. Kako uiniti stvari novim. Sve postaje mehaniko . ta vi mislite? Da li ste uzeli ovaj dan sasvim mehaniki? Da li ste uzeli svoje domae probleme kao i uvek? Da li ste pokuali da transformiete bilo ta, posmatrajui ga na novi nain? To je teko, ali je mogue. To je vrhunski zadatak Rada - osloboditi se steenog mehanikog naina shvatanja svega u skladu sa jednim obrascem, jednim setom asocijacija, jednom idejom o tome ta je dobro ili loe.

Predmet ovog Rada je sopstvo. Vi i sopstvo niste isto, ali ih uzimate kao isto. Ljudi se identifikuju sa sobom. Vi se identifikujete sa sobom i tako to sopstvo postaje vi. Meutim, vi ste mnogo stariji od tog sopstva. Budui da ne poznajemo sebe, mi ne znamo da u nama postoji bilo ta to se razlikuje od nas i spoljanje sopstvo se fuzionira sa unutranjim vi i tu nema odvajanja. Posmatranje sebe poinje da stvara odvajanje. Ono poinje da odvaja sopstvo od vas. U poetku to vi je samo Posmatrako Ja. Ipak, iz Posmatranja se pojavljuje Zamenik Nadzornika, koji vodi do Nadzornika, koji se sa svoje strane otvara za Pravo Ja. To ste vi. I to vi je nedostino, ako sopstvo posmatrate kao vas. Otii iza sebe nije sasvim ono to ljudi misle. esto su najvie identifikovani onda kada misle da ostavljaju sebe iza. Rad daje neka interesantna uenja o tome ta treba da posmatramo i ostavimo iza. Meutim, ljudi imaju tendenciju da misle da ve znaju i prave problem oko, recimo, jela, ili, recimo, puenja ili uskrauju sebi pristojnu odeu ili vonju autobusom kada to nije neophodno. Takva Ja treba da budu posmatrana i treba da se odvojimo od njih. Ona u osobi mogu da formiraju veoma moan sistem tiranije. Javljaju se iz ranih asocijacija. Osoba moe da ostane njihov rob tokom itavog ivota. To je sumorno ropstvo, koje ne vodi nikuda. Sada, tokom samoposmatranja poinjete da uoavate gde ste vezani i za ta ste vezani. To e biti u skladu sa oseajem Rada, jer Rad iznosi ivot i njegovo delovanje u vama na videlo. Rad je protiv ivota. ivot je kreirao Ja koja nas iskoriavaju i ak jedu. Ima ih svakakvih vrsta. Pretpostavimo da od uticaja Rada moemo da napravimo bi i da isteramo sva ta Ja verovatno bismo bili veoma iznenaeni onim to je isterano mislim, onim to je Rad procenio kao beskorisno.

Prvi korak u Radu je poeti sa oslobaanjem sebe od sebe. Ovaj rad sopstvu ne dodaje nita, ve uzima od sopstva i samo ono beskorisno je ono to Rad tei da uzme.

Birdlip, 15. april 1944.ENEAGRAMXI poetak oka na taki 6

Ideja o Vremenu, Vraanju i Dogaajima

Hajde da ponovo razgovaramo o Vremenu i Vraanju. Kako nam moderni naunici kau, Vreme je cirkularno i sastoji se od dogaaja. Meutim, to je reeno davno, ne samo od strane filozofa i pesnika, ve i od ezoterijskih uitelja. Od ega se sastoji va dan? Sastoji se od dogaaja, nekih, u stvari veinom, na sasvim maloj skali, kao to je dogaaj gubljenja torbe ili dogaaj kvarenja elektrinih osiguraa ili dogaaja prijema pisma ili razglednice, na primer, kao ovo, koje sam dobio jutros od medicinske firme, u kome se kae da ako imam skelete, lobanje ili delove skeleta, koje ne koristim, oni mogu da ponude dobru cenu. To je dogaaj neobian. Takoe, moja pe ne moe da se upali - to je dogaaj obian. Ponekad su dogaaji slini: nazivamo ih koincidencijama. Meutim, ja ne mogu da vidim nikakvu vezu izmeu posedovanja skeleta i vatre koja se ne pali. Koji dogaaj ete ignorisati, a sa kojim ete se identifikovati? To je ono to je vano, jednom kada vidite da ivot jesu dogaaji. Dogaaji se gomilaju oko linije dana linije koja se protee u Vremenu koje zovemo dan. Na ta ete obratiti panju i od ega ete se odvojiti u pogledu grupa dogaaja? Da li u biti negativan itavog dana, jer nisam mogao da upalim pe? Izgubili ste torbu: da li ete dozvoliti da se taj dogaaj protegne na itav dan sa svim svaama, posledicama i sumnjienjima (kao Ko ju je ukrao?)? Jedan jedini neprijatan dogaaj moe lako da se protegne na itav dan. To vole da rade ljudi, koji selektuju negativne stvari oni nekada proire neprijatan dogaaj na itav svoj ivot. To znai, budui da je Vreme serija dogaaja, da moete uiniti da jedan dogaaj uzme sve vae vreme. Va ivot je vae vreme. To nije vreme drugih ljudi na isti nain. Moete podeliti neke stvari. Meutim, vi ste u svom sopstvenom vremenu. Vreme je serija dogaaja i vi imate svoje sopstvene dogaaje, a neke dogaaje delite. Tri vie dimenzije formiraju Vreme i Vraanje i Venost. Ako uzmemo samo 4. Dimenziju kao liniju pod imenom Vreme, koja se protee u pravcu pod pravim uglom u odnosu na sve tri Dimenzije Prostora, ona prolazi kroz svaku osobu kao serija dogaaja. Gubimo torbu, to je lino, ili dospevamo u rat, to je podeljeni dogaaj. Razumete da to nije sat, ve dogaaj. Kaete uzimajui Vreme kao vetaki sat sada je deset i trideset ili sada je 1944. Ne, to nije Vreme. Sa kojim dogaajem ste identifikovani u toj taki u Vremenu, koja se zove (vetaki) deset i trideset ili 1944? Da li mislite da je u Staroj Grkoj postojalo bilo ta kao deset i trideset ili 1944? Vreme nije podatak na satu, ve dogaaj. Sve vreme ste u nekom dogaaju. Negativni ste zbog nekog dogaaja. Dakle, vi ste u tom stanju i u tom dogaaju. Dogaaj prolazi, gleda ta bi mogao da uzme od vas i grabi vas. Kaete: Ova situacija je nepodnoljiva. Dogaaj vas je zgrabio. Niste u stanju niti da posmatrate sebe u odnosu na taj odreeni dogaaj, niti da se setite sebe u njegovom prisustvu to jest, da se ne identifikujete sa njim. Vreme, shvaeno psiholoki, predstavlja obrazac dogaaja, kariranu tablu crnih i belih polja. Potrebno je rastegnuti bolje i skupiti loije dogaaje. Vi sada vidite da je Vreme elastino ne vreme na satu. Moete li da se setite onog naunika, koji je jednom prilikom uporedio Vreme sa mekucem? U tome se Uspenski sloio sa Ajntajnom. Mekuac je ivotinja koja nema skelet i koja tako po volji moe da proiri delove svoga tela. Kimenjaci to ne mogu zbog svoje strukture kostiju. Treba da postanemo kao mekuci u odnosu na dan i njegove dogaaje. Ideja da moemo suvie da se zadrimo na nekim stvarima je, naravno, poznata. ovek se vrsto dri nekog dogaaja, koji se davno dogodio. Meutim, on nije shvaen i njegov znaaj nije prepoznat. Vi imate mo da stupite u kontakt ili ne stupite u kontakt sa serijom dogaaja koji ini va dan. Moete proiriti sebe u neki dogaaj ili izdvojiti sebe iz njega. Posmatrali ste pueve i uoili ste kako njihovu rogovi oseaju neku stvar i kako se rasteu ili skupljaju. Sve fiziko, sve to moe da se percipira, sve vidljivo, jeste obrazac neeg psiholokog iznutra. Potrebno je samo da odemo u zoo-vrt da bismo to shvatili. Svaka ivotinja, svaki stvoreni oblik mrnje i odbrane reprezentovana je psiholoki iznutra. ovek u stvari moe biti mnogo uasniji i okrutniji nego bilo koja ivotinja. Spoljni svet je u nama. Kosmos je u oveku. ovek je Mikro-Kosmos. Sve to vidi spolja, u nekom obliku je u njemu osa, pacov, zmija, muica, svinja, lisica, tigar, kameleon, skakavac, krtica, buba, riba, roda itd. Da li ste uoili svoja osinja Ja ili lisija Ja? Ili da li ste uoili kameleonska Ja koja se menjaju u skladu sa situacijom i kao politiari duvaju vrue ili hladno u skladu sa okolnostima? Da li poznajete zmije i posebno ribe u sebi? ta lei vaem moru, iza sadanjih obala? Svi su oni tu vredna i slepa krtica, nervozna, sujeverna ptica, buba neprijatnog mirisa i tekog oklopa, skakavac, koji svima veno dosauje, muica zunzara bez mozga, koja poletno i nasumice juri u svaku kau, okrutni, bezumni tigar, skriveni pacov, uspravna, dostojanstvena, imbecilna roda. Svi su oni u oveku, kao i dobre, glupe ivotinje. Sa kojom ete se povezati povodom konkretnih dogaaja?

Kada ponete da uviate da psiholoki ne postoji vreme sata i zaista nikakvo vreme na velikom satu koji pokazuje dan i no u skladu sa rotacijom zemlje, ili veem satu, koji u skladu sa revolucijom rotirajue Zemlje odreuje doba, koja Zemlju ine zelenom, zatim smeom, pa belom i ponovo zelenom kada ponete da razumevate da su Vreme dogaaji i va stav prema njima i konano vaa unutranja stanja, tada ete postepeno poeti da budete u stanju da razmiljate o Vraanju. Poeete da mislite da je vaa prolost ispred vas. U kojim stanjima preteno ivite? U stanjima, koja pripadaju krtici ili ptici ili emu? U skladu sa time, kako uzimate neki dogaaj, jeste i vae stanje. Kao to je reeno, moete skupiti neko dogaaj ili ga rastegnuti. To stoji u skladu sa time kako ga uzimate. Moete li odvojiti sebe od dogaaja? I, kao to je reeno, osoba se moe zadrati na nekom dogaaju dugo vremena i ui u alost i hodati naokolo kao neka crna, mrtva kreatura, bez sumnje mislei da je to pohvalno. Sada, budui da se Vreme moe rastegnuti ili suziti u zavisnosti od toga kako shvatate dogaaje, moemo izabrati jedan dogaaj danas i rastegnuti ga. Da li ste primetili da postoji opta tendencija da se rastegne neki neprijatan dogaaj, dogaaj koji je neprijatan za sopstvo, i da se suze svi ostali? Ne moete da zaboravite, zar ne, kako se neko prema vama poneo na bezobziran nain, kao da ste beznaajni? To je jedan dogaaj. To je dogaaj koji moe da se dogodi svakome. To je odreeni dogaaj pod nazivom: Niko se prema meni ne ponaa pravedno.

Kada je ovek stvoren posle mnogo eksperimenata, takoe su stvoreni i svi mogui dogaaji, koji mu se mogu desiti. Bilo bi beskorisno stvoriti ivo bie bez neophodnih dogaaja, kako bi on imao ivot iskustva. Kada Vreme ne bi bilo mekuac, meko, miino tkivo, sposoban da se rastegne ili proiri, sve bi bilo striktno, kao lenjir. Meutim