BibliotekaDAMIN GAMBIT

Urednik:Aleksandar Dramianin

SVP

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

ADOLF HITLER

MOJPOREDAK

SVETAPrevod: Milana

urainov

METAPHYSICABeograd,

2006.

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Naslov originala:Adolf Hitler MEINE

WELTORDNUNG

Copyright 2006. za srpsko govorno podrujeMetaphysica, Beograd

Sva prava objavljivanja i prevoda zadrava izdava.

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Uvodna re

Avgusta 1925. godine, dok sam radio na prethodnoj knjizi,formulisao sam osnovne ideje Nacionalsocijalistike spoljne poli-tike, u jednom veoma kratkom periodu i kako su mi to ve pri-like doputale. U okviru te knjige posebno sam se bavio pitanjemJunog Tirola, koje je dalo povoda za napade na Pokret,* a kojisu bili isto toliko grubi koliko i neosnovani. Godine 1926., osetiosam neodoljivu potrebu da objavim ovaj drugi deo u vidu pose-bnog izdanja. Ni slutio nisam da u na taj nain preobratiti doti-ne protivnike, koji su, u svom tom burnom negodovanju u pogleduJunog Tirola, prepoznali pre svega najbolje sredstvo za borbu pro-tiv omrznutog i mrskog im Nacionalsocijalistikog pokreta. Ta-kve ljude je jednostavno nemogue nauiti da razmiljaju naispravan nain, jer pitanje istine ili greke, pravednosti ili nepra-vednosti, za njih apsolutno ne igra nikakvu ulogu. im spornopitanje postane pogodno za korienje, vano je da ono poslui ko-liko u svrhu politike partije, toliko i u ime njihovih viih linihinteresa, dok je istinitost ili pravednost datog predmeta potpunoirelevantna. To se jo vie odnosi na one sluajeve koji, na taj na-in, mogu da nanesu tetu cilju sveopteg budenja nae nacije. tose tie ljudi odgovornih za unitenje Nemake, a koji su njeni sada-nji vladari - njihov stav iz tog doba nije se ni do dana dananjeg

Nacionalsocijalistiki. (nap. ured.)

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

nimalo izmenio. Naprotiv. Upravo tako kao to su u to vreme hla-dnokrvno rtvovali Nemaku u ime doktrinarnih poglea partijeili zarad sopstvenih sebinih interesa, oni se isto tako sa mrnjomobruavaju na svakog ko protivrei njihovim interesima, ak ia-ko dotini moda raspolae svim moguim sutinskim argumen-tima za preporod Nemake. I vie od toga. im se u njima pojavivera u preporod nae nacije, otelotvoren u jednom imenu, pa aki u samu mogunost da se jedan takav ovek pojavio, obino zau-zmu suprotan stav protiv svega to bi moglo da proistekne iz ta-kvog imena. Najkorisniji predlozi, i to oito oni najispravniji,bojkotovani su jednostavno zbog toga to je njihov zagovornik,kao pojava i ime, povezivan sa optim idejama protiv kojih su se,na osnovu njihove pretpostavke, morali boriti u ime njihove po-litike partije i linih gledita. Sama elja da se ovi ljudi preobra-te je beznadena.

Iz tog razloga, 1926. godine, kada je moja broura o JunomTirolu tampana, nisam ni razmiljao o ideji da bih mogao da os-tavim utisak na one koji su me, zbog njihovih optih filozofskihi politikih stavova, ve smatrali najljuimprotivnikom. U to vre-me sam gajio nade da e barem neki od njih, koji na samorn po-etku nisu bili veliki protivnici nae nacionalsocijalistike spolj-ne politike, prvo preispitati naa stanovita u okviru ove oblastida bi ih tek nakon toga procenili. To se nesumnjivo desilo u miio-go sluajeva. Danas sa zadovoljstvom mogu da istaknem da suveina mukaraca, pa ak i oni iz javnog politikog ivota, pre-ispitali svoj raniji stav u pogledu nemake spoljne politike. ak ionda kada su poverovali u to da ne mogu da se sloe sa nekimnaim stavovima, ipak su prepoznali da su nas do njihovog formi-ranja vodile asne namere. Tokom poslednje dve godine, narav-no, postalo mi je jasnije da je moj rukopis o tom vremenu bio ustvari izgraden na optim nacionalsocijalistikim uvidima kao os-novnim, polaznim pretpostavkama. Takoe mi je postalo jasnijeda nas mnogi ne slede vie iz neprijateljstva nego zbog toga to

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Uvodna re

ih u tome neto spreava. U to vreme, u okviru usko naznaenihgranica, nije bilo mogue pruiti realan sutinski dokaz osnova-nosti nae nacionalsocijalistike koncepcije spoljne politike. Danasoseam neodoljivu potrebu da to nadoknadim. Jer ne samo da suse u poslednje dve godine napadi protivnika intenzivirali, ve jeposredstvom njih veliki tabor indiferentnih takode mobilisan u iz-vesnoj meri. Burna rasprava i napadi koji su se u proteklih pet go-dina sistematski vodili protiv Italije polako prete da urode plodom- rezultirajui moguim gubitkom i unitenjem poslednjih nada ne-makog preporoda.

Dakle, kao to to esto biva u drugim stvarima, Nacionalso-cijalistiki pokret u okviru svoje spoljne pclitike zauzima potpu-no usamljeno i izolovano stanovite unutar nemakog naroda injegovog politikog ivota. Napadi zajednikih neprijatelja na-eg naroda i otadbine udruili su se unutar zemlje posredstvomopte poznate gluposti i nesposobnosti buroaskih nacionalnih par-tija, neznanja irokih masa i kukaviluka, kao posebno monogsaveznika: kukaviluk koji danas moemo da zapazimo meu oni-ma koji po samoj svojoj prirodi nisu sposobni da prue otpor mar-ksistikoj poasti, i koji, iz tog razloga, sebe smatraju pravimsrenicima to svoje glasove izlau panji javnog miljenja u po-gledu stvari koje su manje opasne od borbe protiv marksizma, akoji, ipak, izgledaju i zvue kao neto nalik tome. Jer kada danasgromoglasno negoduju oko pitanja Junog Tirola, oni, izgleda, in-teresima nacionalne borbe slue isto tako kao to, nasuprot tome,nastoje da to je mogue vie odstupe u stranu od prave borbe pro-tiv najgorih unutranjih neprijatelja nemake nacije. Ti patriotskinastrojeni, nacionalni, a isto tako jednim delom narodni ampi-oni, meutim, smatraju daleko lakim da oglase svoj ratni pokliprotiv Italije u Beu ili Minhenu pod svesrdnom podrkom i u sa-vezu sa marksistikim izdajicama njihovog naroda i otadbine, prenego da povedu istinsku borbu protiv samih tih elemenata. Kakoje to danas upravo postalo potpuno oevidno, celokupno zalaganje

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

za naciju od strane tih ljudi odavno se svelo tek na jednu spoljnupredstavu koja, zasigurno, njima priinjava zadovoljstvo, a kojuvelikim delom na narod ne prozire.

Protiv ove mone koalicije, koja, posmatrano sa najrazliiti-jih stanovita, nastoji da pitanje Junog Tirola naini centralnomtakom nemake spoljne politike, nacionalsocijalistiki pokret sebori nepokolebljivim podravanjem saveznitva sa Italijom pro-tiv vladajue frankofilske tendencije. Na taj nain Pokret, nasu-prot celokupnom javnom mnjenju u Nemakoj, posebno istie daJuni Tirol niti moe niti bi trebalo da bude prepreka ovoj politi-ci. Ovo gledite je uzrok nae sadanje izolacije u oblasti spoljnepolitike i svih napada na nas. Kasnije e ono, sasvim sigurno, bitiuzrok preporoda nemake nacije.

Ovu knjigu piem da bih tu vrsto zacrtanu koncepciju pot-krepio detaljnim dokazima i uinio je to jasnijom. to manje va-nosti pridajem tome da budem shvaen od strane neprijateljanemakog naroda, samim tim oseam veu dunost da dam sveod sebe da predstavim i istaknem temeljnu ideju prave nemakespoljne politike onim ljudima kojima su istinski interesi narodazaista duboko u srcu, a koji su samo loe informisani ili loe vode-ni. Znam da e, nakon detaljnog istraivanja ovde predstavljenekoncepcije, mnogi od njih odustati od prethodnih stanovita i pro-nai svoj put do redova Nacionalsocijalistikog pokreta nemakenacije. Oni e, na taj nain, ojaati tu silu koja e jednog dana ko-nano dovesti do sporazuma sa onima koji se jednostavno ne da-ju nauiti zato to su njihove misli i akcije uslovljene ne sreomnjihovog naroda, ve ili njihovim linim ili interesima njihovepartije.

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Poglavlje 1

Rat i mir

Politika oblikuje istoriju. Sama istorija predstavlja pravac bor-be jednog narcda za opstanak. Namerno ovde koristim frazu bor-ba za opstanak zato to, uistinu, borba za osnovna sredstva zaivot, podjednako u miru i ratu, i jeste vena bitka protiv hiljadai hiljada vrsta otpora, upravo tako kao to je i sam ivot venaborba protiv smrti. Jer ljudi poput svih ostalih stvorenja na svetuznaju isto toliko malo o tome zato ive. Jedino sam ivot ispu-njen je enjom za samoodranjem. Najprimitivnija stvorenja sebore za opstanak samo instinktivno, a to je stvorenje na viemnivou, taj instinkt samoodranja se prenosi na enu i dete, a kodonih koji su na jo viem nivou i na itavu vrstu. I dok se, oigle-dno, ljudi esto odriu sopstvenog instinkta samoodranja u imevrste, oni, u stvari, na taj nain slue jo vioj svrsi. Jer uporedili se ouvanje ivota kod itavog naroda i pojedinca, ono neretkolei samo u ovekovom odricanju. Dva mona ivotna instinkta,glad i ljubav, korespondiraju sa dubinom i snagom instinkta sa-moodranja. I dok zadovoljenje veite gladi garantuje samood-ranje, zadovoljenje ljubavi obezbeduje kontinuitet rase. Istinugovorei, ova dva instinkta su vladari ivota. I mada mravi estetamoe da uloi hiljadu prigovora protiv jedne takve tvrdnje, injeni-ca same njegove egzistencije ve pobija njegove argumente. Ne

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

postoji bie nainjeno od krvi i mesa koje bi moglo da izmaknezakonima to su odredili njegovo rodenje. I im ljudski um po-veruje u to da je superioran u odnosu na njih, to unitava samusutinu koja je nosilac uma.

Meutim, ono to vai za ljudski um vai i za nacije. Nacijapredstavlja samo mnotvo manje ili vie slinih pojedinaca. Njeneprednosti lee u vrednosti pojedinaca samih po sebi, kao i karak-teru i stepenu istovetnosti tih vrednosti. Isti zakoni koji odredujuivot pojedinca, kojima je on podreen, vae takoe i za narod.Samoodranje i produenje vrste su najjai nagoni koji se nalazeu osnovi svih aktivnosti, sve dotle dok se telo pokazuje kao zdra-vo, pa e otuda ak i posledice ovih optih ivotnih zakona u ok-viru naroda biti sline kao i na nivou pojedinaca.

Ako, za svako bie na ovoj zemlji, instinkt samoouvanja, unjegovom dvostrukom cilju - samoodranja i produetka vrste,predstavlja najelementarniju silu, a, u tom smislu, mogunost dase oni zadovolje bude ograniena, onda je logina posledica togaborba u svim njenim oblicima za mogunost odranja ovog ivo-ta, to jest, zadovoljenja instinkta samoodranja.

I dok je instinkt samoodranja i udnja za produetkom vrsteobeleje bezbrojnih sojeva organizama na Zemlji, i neprekidnotraje u pojedincima, ipak je prostor u kojem se itav taj ivotni pro-ces odvija ogranien. Borba za egzistenciju i produetak vrste jeproces koji se u milijardama i milijardama organizama odvija nasamoj povrini Zemlje i koji se lako da izmeriti. Neodoljiva po-treba da se upuste u borbu za opstanak lei u ogranienosti ivot-nog prostora, ali, u borbi za taj ivotni prostor isto tako lei samaosnova evolucije.

U preistorijsko doba, dok jo nije bilo ljudi, svetska istorija jeprvenstveno bila prezentacija geolokih dogadaja: borba priro-dnih sila jednih sa drugima, stvaranje nastanjive povrine, razdva-janje vode od kopna, formiranje planina, ravnica i mora. Bila je tosvetska istorija tog doba. Sa pojavom organskog ivota, zajedno

10

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Rat i mir

sa ovekom,ova koncepcija se promenila.Isprva, procesi nastaja-nja i nestajanja hiljada oblija bili su predmet ovekovog intere-sovanja. Kasnije, kada je postao samosvestan, kroz koncepcijusvetske istorije on je poeo da razumeva, kao prvo i najvanije,istoriju svog vlastitog bivstva, koja nije bila nita drugo do li nje-gova vlastita evolucija. Obeleja ove evolucije bili su neprekidnaborba kako oveka sa ivotinjama, tako i oveka sa ovekom. Izove nesagledive zbrke animalnih odnosa obrazovali su se oblicisocijalnog ivota: klan, pleme, narod, drava. Opisi njihovog na-stajanja i nestajanja zapravo su samo opisi jedne neprestane borbeza opstanak.

Ako, dakle, politika oblikuje istoriju, a istorija sama po sebipredstavlja borbu kako oveka, tako i nacije za samcouvanje ikontinuitet, onda je politika, u stvari, finalno izvrenje te borbe.Otud, politika kao takva nije samo borba za opstanak neke naci-je, ve je cna i umetnost sprovodenja te borbe.

Poto istorija, kao slika do danas postojeih borbi za opstanaknacija, nepobitno prezentuje i politiku koja preovladuje u odree-nom vremenu, ona je najbolja uiteljica naih politikih aktivnosti.

Ako je najvii zadatak politike ouvanje i trajanje ivota na-roda, onda je ovaj ivot veni zalog oko kojeg se vodi bitka, zakoji se i nad kojim se ova borba odluuje. Stoga je zadatak poli-tike da ouva ovu supstancu koja je sainjena od mesa i krvi. Sa-mo uspeh u politikoj akciji ini moguim to ouvanje, dok jeneuspeh destrukcija, odnosno, razaranje supstance. Sledstveno to-me, politika je uvek lider u ovoj borbi za ivot, vodilja istog, or-ganizator, a uspeh politikog delovanja zavisie od toga kolikoe ga ovek pravilno dizajnirati, to e, na kraju, odluivati o i-votu ili smrti naroda.

Nuno je razumeti ovo na jasan nain, jer sa tim razumeva-njem dva koncepta - politika mira ili rata smesta postaju nitav-ni. Poto je zalog oko kojeg se politika uvek rve sam ivot, rezultatuspeha ili neuspeha bie takode isti, bez obzira na sredstva kojima

11

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

politika pokuava da izvede borbu za ouvanje ivota nekog na-roda. Politika mira koja ne uspe isto tako direktno vodi unitenjunekog naroda, to jest, ukidanju njegove supstance od krvi i mesa,kao to to ini i promaena politika rata. I u jednom kao i u drugomsluaju, oduzimanje preduslova ivota postaje uzrok umiranja ne-kog naroda. Jer, narodi ne nestaju na bojnim poljima: izgubljenebitke ih pre liavaju sredstava za ouvanje ivota, ili, bolje ree-no, vode do takvog liavanja, odnosno nisu u stanju da ga spree.Zaista, gubici koji nastaju direktno od rata ni na koji nain ni-susrazmerni gubicima koji nastaju usled loeg i nezdravog ivo-tajednog naroda, kao takvog. Tiha glad i zli poroci za deset godinapobiju vie ljudi nego to bi rat mogao da uini za hiljadu godina.Najokrutniji ratje, meutim, upravo ono to dananjem ovean-stvu izgleda kao neto najmirnije - naime, mirni ekonomski rat.Po svojim krajnjim posledicama, sam taj rat dovodi do rtava uporeenju sa kojima ak i rtve svetskog rata blede do nitavila.Jer taj rat pogada ne samo ive, ve zahvata i sve one koji samoto se nisu rodili. Dok rat u najgorem sluaju ubija samo jedan deosadanjosti, ekonomski rat ubija budunost. Jedna godina kon-trole radanja u Evropi ubija vie ljudi nego to ih je palo u bitka-ma od vremena Francuske revolucija pa do naih rana, u svimratovima u Evropi, ukljuujui i svetske ratove. Ali, to je posledi-ca mirne ekonomske politike koja je prenaselila Evropu a da nijeouvala mogunost za dalji zdrav razvoj prilinog broja naroda.U celini, trebalo bi takode rei i sledee: im neki narod zaboravida je zadatak politike da sauva nje-gov ivot svim sredstvima i nasve mogue naine, pa umesto toga naumi da podvrgne politikunekom odreenom modusu delova-nja, on unitava unutranjismisao vetine voenja naroda u nje-govoj odsudnoj borbi zaslobodu i hleb.

Politika koja je bazino ratoborna moe da neki narod dri da-leko od brojnih poroka i patolokih simptoma, ali ona ne moeda sprei promenu unutranjih vrednosti tokom mnogih vekova.

12

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Rat i mir

Politika koja je u osnovi ratoborna moe zatititi narod od ra-znih poroka i patolokih simptoma, ali ne moe spreiti promenuunutranjeg sistema vrednosti tokom mnogih vekova. Ako to po-stane permanentan fenomen, rat u sebi sadrzi unutranju opasnost,koja se tim vie istie to su manje slini flindamentalni rasni si-stemi vrednosti koji konstituiu naciju. To se ve pokazalo kaotano u svim poznatim antikim dravama, a posebno se odnosina sve dananje evropske drave. Priroda ratnog nasleda da, krozhiljadostruki individualni proces, dovodi do rasne selekcije u ok-viru naroda,oznaava povlaeno unitavanje njegovih najboljihelemenata. Poziv na hrabrost i neustraivost pronalazi odziv u bez-brojnim ljudskim reakcijama, u onim najboljim i najvrednijim pred-stavnicima rase, koji se iznova i iznova dobrovoljno odazivajuposebnim zadacima, ili se sistematski kuitiviu kroz organizovanmetod posebnih formacija. Vojnim liderstvom svih vremena je odu-vek vladala ideja o formiranju posebnih legiona, izabranih elitnihtrupa u vidu mnogobrojnih vojnih jedinica uvara i jurinih bata-ljona. Garde persijske palate, aleksandrijske elitne trupe, rimskilegioni Pretorijanaca, strane trupe najamnika, odbrambene regimen-te Napoleona i Fridriha Velikog, jurini bataljoni, posade podmor-nica i vazduhoplovni korpusi Svetskog rata dugovali su svojeporeklo istoj ideji i potrebi za pronalaenjem ogromnog broja mu-karaca, onih najsposobnijih za obavljanje tekih zadataka, i njiho-vom dovodenju u posebne formacije. Jer, prvobitno, svaka trupanije bila izveban korpus ve borbena jedinica. Slava koju pod-razumeva pripadnost jednoj takvoj zajednici dovela je do stva-ranja specijalnog borbenog duha korpusa koji je, meutim, zaposledicu mogao da ga zakoi i na kraju zavri u istim formal-nostima. Otuda nije retko da takve formacije moraju da podnesunajvee krvave rtve, to jest, borbeno najspremniji su izdvajaniiz ogromne mase Ijudi i odvodeni u rat u zbijenim redovima. Ta-ko |e procenatmajkvajitetnijih pripadnika nacije nesrazmerno ie-zao, dok se, nas^prot tome, ispostavilo da je visoki procenat onih

13

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

najgorih uspevao da se sauva. Naporedo sa izuzetno idealistikinastrojenim mukarcima, koji su spremni da rtvuju svoj ivot zanarod, stoji broj onih najpokvarenijih egoista koji na ouvanjesvog ivota gledaju kao na najvii ivotni zadatak. Heroj umire,kriminalac opstaje. To izgleda oevidno u herojskim vremenima,a posebno za idealistiki nastrojene mlade ljude. I to je dobro, jerto je dokaz da u narodu jo uvek postoji sistem vrednosti. Pravidravnik mora sa posebnom brigom da gleda na ovu injenicu, ida je uzme u razmatranje. Jer ono to se lako da tolerisati u ratu,u stotinama ratova dovodi do laganog odumiranja najboljih, naj-vrednijih predstavnika nacije. Zahvaljujuci tome pobede su zaistabile izvojevane, ali na kraju nije bilo naroda vrednog te pobede.Abudui, saaljenja vredni, narataji, to se mnogima ini neshva-tljivo, neretko predstavljaju rezultat uspeha prethodnih vremena.

Iz tog razloga, mudri politiki lideri ivotni cilj naroda nikadanee videti u ratu, ve e to biti samo sredstvo njegovog odra-nja. Zato mora edukovati ljudstvo povereno najviem oveku, alii vladati sa najviom savesnou. Ako je potrebno, kada je ivotnaroda u pitanju, oni ne bi trebalo da izbegavaju i uzmiu od e-stokog krvoprolia, ali uvek moraju imati na umu da jednog danamir opet mora nastupiti i zameniti taj krvavi period. Ratovi kojise vode za neke ciljeve, kao i zbog svoje prirode, ne garantujukompenzaciju za prolivenu krv, pa stoga jesu svetogrde poinje-no protiv nacije i greh protiv budunosti naroda.

Veiti ratovi, medutim, mogu da postanu uasna opasnost me-u narodom koji poseduje nejednake elemente u okviru strukturesvoje rase da samo neki delovi mogu biti smatrani kao oni kojiuvaju dravu, i kao takvi su, zato, posebno kreativne prirode. Kul-tura evropskih naroda poiva na temeljima koje je nadahnuenordijske krvi stvaralo vekovima. Kada bi poslednji ostaci ovenordijske krvi bili eliminisani, lice evropske kulture bi bilo izme-njeno, dok bi, meutim, vrednost drava opala u skladu sa opa-danjem vrednosti naroda.

14

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Rat i mir

S druge strane, politika, koja je u osnovi miroljubiva, presvega bi se postarala da ouva nosioce najplemenitije krvi, dok bi,edukujui ga na taj nain, narod u celini zapravo oslabila, to bi gajednog dana moralo dovesti do propasti, nakon to bi to, konano,zapretilo sutini njegove egzistencije. A tada, umesto da se boriza hranu, nacija e radije smanjiti koliinu te hrane i, to je joverovatnije, ograniiti broj ljudi ili kroz mirnodopsku migracijuili kroz kontrolu radanja, da bi na taj nain izbegla ogroman pri-tisak i stres. Tako u osnovi r ^ .,, uuka postaje bi za na-rod. Jer oni narodi koji su, s jedne strane, izloeni neprestanomratovanju, s druge strane su pogodeni emigracijom. Tim putemnarod polako biva pljakan u pogledu najkvalitetnijih ljudi, i to ustotinama hiljada pojedinanih ljudskih tragedija. Tuno je znatida celokupna naa nacionalna politika mudrost, koja toliko pre-vida prednost emigracije, u najveoj meri ali zbog opadanja bro-ja njenog sopstvenog naroda, ili u najboljem sluaju, govori okulturnom otpadu koji na taj nain biva poslat u druge drave.Ono to se pri tome ne zapaa je najgore. Budui da se emigraci-ja ne odvija u skladu sa teritorijom, niti prema godinama starosti,ve umesto toga ostaje izloena proizT/oljnom zakonu sudbine,uvek po pravilu dolazi do odliva upravo onih najhrabrijih i naj-odvanijih iz naroda - onih koji su najodluniji i najspremniji daprue otpor. U okviru omladine sa sela, koja je emigrirala u Ame-riku pre 150 godina, nalazili su se isto tako najodluniji i najodva-niji mukarci kao to je danas sluaj sa radnicima koji odlaze uArgentinu. Kukavice i slabii bi pre umrli u domovini nego tobi skupili hrabrost da hleb zaraduju u nepoznatoj, stranoj zemlji.Bez obzira na to da li se beda, siromatvo, politiki pritisak ili re-ligiozna prinuda svalila na ljude, uvek e oni najzdraviji i najot-porniji na pritisak biti sposobni da izdre i podnesu jo vei priti-sak. Slabi e prvi da se potini. Njegovo ouvanje je uopte istotako veoma malo znaajno za pobedu kao i to to ostaje u otad-bini. Neretko se zakon akcije prenosi iz otadbine u kolonije,

15

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

zato to tamo sasvim spontano dolazi do koncentracije najviihIjudskih vrednosti. Meutim, dobitak za novu zemlju tako posta-je gubitak za otadbinu. im tokom vekova narod jednom izgubisvoju najbolju, najjau i najprirodniju silu u Ijudstvu kroz emi-graciju, teko da e vie ikada biti u stanju da prikupi unutarnjesnage da prui neophodan otpor u najodsudnijim kobnim vreme-nima. Zato e potom pribei kontroli radanja. ak i ovde gubitaku brojnosti stanovnitva nije presudan, ali je uasna injenica da,kroz kontrolu raanja, najvie potencijalne vrednosti naroda biva-ju unitene u samom zaetku s obzirom na to da su veliina i bu-dunost naroda odreene zbirom njegovih sposobnosti za najviadostignua na svim poljima. Meutim, to su one vrednosti lino-sti koje se ne pojavljuju povezane sa pravom roenja. Ako bismoodstranili iz naeg kulturnog ivota, nae nauke, zaista celoku-pne nae egzistencije kao takve, sve ono to su stvorili ljudi kojinisu bili prvoroeni sinovi, onda bi Nemaka postala gotovo bal-kanska drava. Nemaki narod onda ne bi mogao da bude prokla-movan za kulturan narod. tavie, mora se imati u vidu da, ak iu sluaju kada bi prvoroeni ipak stvorili velika dostignua za svojnarod, najpre mora biti preispitano da nije barem neko od njiho-vih predaka bio prvoroeni. Jer kada se u itavom rodoslovnomstablu lanac prvoroenih samo jednom prekine, onda on takodepripada onima koji ne bi postojali da nai preci nisu uvek odavalipoast i potovanje tom principu. U ivotu nacija, medutim, nepostoje greke prolosti koje se smatraju ili koje bi bile ispravneu sadanjosti.

Sutinski miroljubiva politika je, uz kasnije krvarenje nacijekroz emigraciju i kontrolu raanja, utoliko pogubnija to vie za-hvati narod koji se sastoji iz nejednakog broja pripadnika rasa.Jer u ovom sluaju, kroz emigraciju, takode dolazi do odliva naj-plemenitijih pripadnika rase iz naroda, dok su putem kontrole ra-anja u domovini, oni koji su uspeli da se zbog vrednosti svoje raseizgrade i doguraju do vieg ivotnog i drutvenog nivoa zapravo

16

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Rat i mir

oni koji su se prvi nali pogodenim. Postepeno bi potom usledilasituacija u kojoj bi popunjavanje inferiornih irokih masa posta-lo nenadoknadivo, i na kraju, nakon vekova, dovelo do opadanjacelokupne vrednosti naroda. Takva nacija bi postepeno izumiralasve dok ne bi prestala da raspolae jednom pravom ivotnom vi-talnou.

Tako e politika miroljubivog karaktera biti isto toliko tetnai razorna po svojim efektima kao politika koja u ratu vidi jedinooruje. Politika mora da se bori za opstanak i ivot naroda; tavi-e, ona uvek mora da izabere oruje kojim e se boriti kako bi slu-ila ivotu u najviem smislu te rei. Jer ovek se ne bavi politikomda bi mogao da umre, pre bi se moglo rei da se od oveka po-vremeno zahteva da umre kako bi nacija mogla da ivi. Cilj je ou-vanje ivota, a ne herojska smrt, ili ak kukavika rezigniranost.

17

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Poglavlje 2

Neophodnost borbe

, Borba naroda za opstanak je, pre svega, odredena sledeimfaktorima: bez obzira na to koliko narod moe da bude od viso-kog kulturnog znaaja, borba za osnovna sredstva za ivot stojiispred svih vitalnih potreba. Svakako, briljantni lideri mogu dadre velike ciljeve pred oima naroda kako bi od materijalnih stva-ri moglo da se krene dalje u pravcu viih duhovnih ideala. Uop-teno gledajui, usredsredenost samo na materijalne stvari e seintenzivirati tano u onoj meri u kojoj iezavaju duhovni vidici.to ovek ivi primitivnijim duhovnim ivotom, to vie postaje

nalik ivotinji, sve dotle dok u hrani konano ne pone da uvidajedini cilj ivota. Zbog toga narod moe veoma dobro da izdriizvesno ogranienje materijalnih ciljeva, sve dotle dok mu se da-je kompenzacija u vidu ivotvornih ideala. Ali, da ti ideali ne birezultirali unitenjem naroda, nikada ne bi trebalo da postoje je-dnostrano, sami po sebi, a na tetu zadovoljenja materijalnih po-treba, tako da prete da ugroze zdravlje nacije, budui da eizgladneli narod zaista zavriti tako to e kolabirati usled neu-hranjenosti, ili e neizbeno promeniti svoj poloaj. Pre ili kasni-je, meutim, fiziki kolaps donosi za posledicu duhovni kolaps.A tada nastupa kraj i samih ideala. Zato su ideali dobri i zdravisve dotle dok doprinose jaanju unutranje i opte snage naroda,

18

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Neophodnost borbe

kako bi u konanoj analizi mogli da budu korisni u preduzima-nju borbe za egzistenciju. Ideali koji ne slue toj svrsi, mada spo-lja mogu izgledati hiljadu puta lepi, izuzetno su lci i tetni zatoto narod sve vie i vie udaljavaju od stvarnog ivota.

Ali, osnovna sredstva za ivot koja su narodu neophodna us-lovljena su ivotnim prostorom koji mu je dat na raspolaganje.Zdrav narod e barem tragati za tim da zadovolji svoje potrebena sopstvenoj zemlji. Svako drugo stanje je patoloko i opasno, paak i ako vekovima omoguava odranje naroda. Svetska trgo-vina, svetska ekonomija, turistiki promet, i tako dalje, sve su toprivremena sredstva da se narodu obezbedi odranje. Ona zaviseod faktora koji delimino prevazilaze proraune, i koji, s drugestrane, lee izvan moi nacije. U svim vremenima najsigurniji te-melj za egzistenciju naroda bilc je sopstveno zemljite.

Ali, sada moramo da razmotrimo sledee:Broj stanovnika je promenljiv faktor. On e uvek narastati u

zdravom narodu. I zaista, ve sam taj pcrast, prema realnim pro-raunima, garantuje jednom narodu budunost. Medutim, posle-dica toga je da zahtev za komotitetom takode raste. U veinisluajeva takozvani porast domae produkcije moe da zadovoljisamo rastue zahteve oveanstva, ali nikako narastajue popu-lacije. To posebno vai za evropske nacije. U poslednjih nekoli-ko vekova, posebno u novije vreme, potrebe evropskih narodanarasle su u tolikoj meri da porast produktivnosti zemlje, koji jemogue ostvariti iz godine u godinu pod povoljnim okolnostima,teko da moe da ide u korak sa rastom optih ljudskih potreba.Porast stanovnitva moe da bude izbalansiran samo kroz pove-anje, to jest, proirenje ivotnog prostora. I dok je broj stanovni-ka jednog naroda promenljiv, dotle zemlja, kao takva, ostaje ista.To znai da je poveanje broja stanovnika proces koji je po svo-joj prirodi toliko oevidan da se ni ne smatra kao neto izuzetnoi neobino. S druge strane, poveanje teritorije je uslovljeno op-tom raspodelom imovine u svetu, to je in posebne revolucije,

19

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

izuzetan proces, tako da lakoa sa kojom populacija raste stojiu otroj suprotnosti sa neverovatno tekim teritorijalnim pro-menama.

Pa ipak, regulisanje odnosa izmedu populacije i teritorije je odogromne vanosti za nacionalnu egzistenciju. U stvari, moemos pravom rei da se doivotna borba naroda, zapravo, sastoji u za-titi teritorije koja mu je potrebna kao opti preduslov za odra-nje narastajue populacije. Budui da broj stanovnika neprestanoraste, a zemlja ostaje ista, postepeno mora da dode do tenzija, tose prvenstveno ogleda u bedi i nevoljama, a to za izvesno vrememoe da se izbalansira kroz veu proizvodnju, vei broj ingeni-oznih metoda proizvodnje, ili posebno strogu ekonomsku politi-ku. Ali, onda nastupi dan kada sve te tenzije vie ne mogu ni najedan nain da se otklone. A.tada se zadatak lidera nacionalne bor-be za opstanak sastoji u sutinskom eliminisanju nepodnoljivihuslova, to jest, u ponovnom uspostavljanju tolerantnog odnosa iz-medu broja stanovnika i veliine teritorije.

Postoji nekoliko naina da se u ivotu nacije koriguje dispro-porcija izmedu naseljenosti stanovnitva i teritorije. Najprirodnijinain je adaptirati zemlju, s vremena na vreme, prema naraslombroju stanovnika. To zahteva odlunu borbu i rizik krvoprolia.Medutim, to krvoprolie je isto tako jedina stvar koja moe bitiopravdana narodu. Budui da se tim putem osvaja prostor neop-hodan za dalji porast broja stanovnika, to automatski pronalaziviestruku kompenzaciju za ljudstvo koje je stradalo na bojnompolju. Tako sutina slobode izrasta iz ratnih nevolja. A ma utirestazu kojom e kasnije krenuti plug. I ako uopte elimo da raz-govaramo o ljudskim pravima, onda jedino u ovom sluaju ratslui najpravednijem cilju: on narodu omoguava da poseduje ze-mlju koju eli marljivo i poteno da obrauje za sebe, kako bisvojoj deci jednog dana mogao da obezbedi osnovna sredstva zaivot. S obzirom na to da zemlja nije dodeljena nikome, niti je ko-me poklonjena na dar, ona od strane samog Providenja biva po-

20

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Neophodnost borbe

arena narcdu koji u svom srcu ima hrabrosti da je poseduje imarljivost da je obraduje plugom.

Zato svaki zdrav, snaan narod ne vidi nikakav greh u terito-rijalnom osvajanju, ve jedan potpuno prirodan proces. Savre-meni pacifista koji porie ovo sveto pravo zasluuje prekor, presvega zbog injenice da je on sam ponikao i odgajan je na ne-pravdi prethodnih vremena. tavie, nema raesta na zemlji kojeje predodredeno kao prebivalite naroda za sva vremena, buduida je zakon prirode desetinama hiijada godina primoravao ove-anstvo da se seii. Konano, sadanja podela poseda na zemljinrje osmiljena od strane vie sile, ve od strane sainog cveka.I upravo zato? ja reenje doneto od strane oov.eka nikada nisanismatrao venom vrednou, koje sada Provirtenje uzima u svojuzatitu i uznosi ga na nivo budueg zakona. Na taj nain, kao toje povrina zemlje bila izloena veitim geolokim transformaci-jama, inei da organski ivot odumire i da se neprestano menjakako bi pronaao novi oblik, isto tako su i ove granice ljudskihnaseobina izloene neprekidnim promenama. Pa ipak, mnoge na-cije, u izvesnim periodima, mogu imati interes da prikau posto-jeu podelu svetskih teritorija kao veito obavezujuu, iz razlogato to odgovara njihovim interesima, isto tako kao to druge na-cije u istoj toj situaciji mogu videti samo neto to je u principuovekova umotvorina, koja u tom momentu njima ne ide u ko-rist, i koja zbog toga mora biti izmenjena svim sredstvima kojasu u Ijudskoj moi. Svako ko bi zauvek odstranio ovu borbu salica zemlje moda bi uspeo da zaustavi rat i iskoreni bitke izme-du ljudi, ali bi isto tako unitio najjau silu koja ih pokree da serazvijaju; isto tako kao to bi, elei da u civilnom ivotu bogat-stvo izvesnog oveka ili veliinu odredenih poslovnih poduhvatauini venim, u tu svrhu eliminisao igru slobodnih sila, nadme-tanje. Rezultat bi bio katastrofalan za naciju.

Ispostavlja se da je dananja neravnopravna podela svetskogprostora takva da ide daleko vie u prilog pojedinih nacija, pa je

21

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

potpuno razumljivo to one silom prilika imaju interes da nada-lje ne dopuste promenu trenutne podele teritorija. Ali, prekomer-no bogatstvo teritorija koju uivaju ove nacije stoji u kontrastu sasiromatvom drugih, koje, uprkos vrhunske proizvodnje, nisu ustanju da proizvode hranu za svoje svakodnevne potrebe kako bise odrale u ivotu. Ima li vieg prava od toga da jedna nacijapoeli da im se suprostavi ako i ona polae pravo na isto to pod-ruje koje joj omoguava opstanak i odranje?

Ne. Osnovno pravo ovog sveta jeste pravo na ivot, sve dotledok je ovek dovoljno snaan za to. Zato e, na osnovu ovog pra-va, jaka nacija uvek pronai naine da veliinu teritorije prilago-di svom broju stanovnika.

Kada nacija jednom dospe u situaciju da, bilo usled slabostiili loeg liderstva, vie ne moe da ukloni nesklad izmedu porastastanovnitva i nepromenljive veliine teritorije poveavanjem pro-duktivnosti njene zemlje, nuno e morati da pronade neki druginain. I onda e tim putem broj stanovnika prilagoditi zemlji.

Priroda, sama po sebi, izvodi prvo prilagodavanje broja sta-novnika veliini teritorije koje nema dovoljno da bi mogla da gaishrani. U tome su nevolja i beda njena sredstva. Narod, prola-zei kroz takve nedae, biva toliko desetkovan da porast brojastanovnika postaje gotovo nemogu. Posledice ovog prirodnogprilagodavanja naroda zemlji nisu uvek iste. Pre svega, na scenustupa veoma otra i nemilosrdna borba za egzistenciju, koju samonajjai i najotporniji pojedinci mogu da preive. Visok procenatsmrtnosti novoroenadi, s jedne strane, i visok procenat ostare-lih ljudi, s druge, glavni su predznak vremena koje se veoma ma-lo obazire na ivot pojedinca. Budui da pod takvim okolnostimasvi slabii bivaju zbrisani kroz velike tekoe i akutne bolesti, asamo oni najzdraviji mogu da opstanu, dolazi do prirodne selek-cije. Tako broj stanovnitva jednog naroda moe da bude izloenogranienju, dok unutarnje vrednosti mogu da ostanu, to zaista mo-e da se doivi kao unutarnji uspon. Ali, takav proces ne moe

22

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Neophodnost borbe

dugo da traje, inae se nedae mogu pretvoriti u svoju supro-tnost. U nacijama sastavljenim od rasa koje nisu jednake po vre-dnosti, stalna neuhranjenost na kraju moe dovesti do letarginogpreputanja bednim okolnostima, koje postepeno moe dovesti doopadanja nivoa energije, a umesto borbe koja podstie prirodnuselekciju, nastupa postepena degeneracija. To je sasvim sigurnosluaj onda kada ovek, da bi kontrolisao hroninu bedu, vie nepripisuje nikakvu vrednost tome da se razmnoi, i zbog toga pri-begava sopstvenoj kontroli radanja. I tada, istog momenta kreeputem koji protivrei prirodi. Dok priroda, od mnogobrojnih lju-di koji su se rodili, potedi nekoliko njih koji su najzdraviji i naj-otporniji da se izbore u ivotu, ovek ograniava broj dece kojee roditi, a tada pokuava da odri u ivotu onu koja su rodenabez obzira na njihovu unutranju vrednost. Ovde je njegova hu-manost samo sluga njegovoj slabosti, dok je istovremeno zapra-vo najokrutniji unititelj njegove egzistencije. Ako ovek eli daogranii broj dece koju e roditi, a da pri tome ne proizvede ua-sne posledice koje proizilaze iz kontrole radanja, onda mora sebidopustiti slobodu da rada bez ogranienja, ali da svede na mini-mum trokove za svu onu ve rodenu decu. Postojalo je doba ukojem su Spartanci bili sposobni da primene ovu mudru meru, aline i nai dananji, lano sentimentalni i patriotski nastrojeni pri-padnici buroazije. Vladavina est hiljada Spartanaca nad tristapedeset hiljada Helena moe se zamisliti samo ako se ima u viduda je to posledica vie vrednosti rase Spartanaca. Ali je to bilaposledica sistematskog odravanja i uvanja rase; prema tome,Sparta se moe smatrati prvom narodnom dravom. Naputanjebolesne, slabe, deformisane dece, ukratko, njihovo unitenje, biloje prikladnije, pa ak, iskreno reeno, i hiljadu puta humanije ne-go alosno ludilo naeg doba, koje uva najbolesnije pojedince,i to zaista po svaku cenu, dok, s druge strane, oduzima ivot sto-tinama hiljada zdrave dece kroz kontrolu raanja ili kroz abortu-se da bi kasniie proizvelo degenerisanu rasu optereenu bolestima.

23

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Otuda se uopteno moe rei da ograniavanje stanovnitvakroz nedae i unapred zacrtane standarde od strane nekih ljudimoe takode vrlo lako dovesti do priblinog prilagodavanja ne-adekvatnog ivotnog prostora, ali vrednost postojeeg ljudskogmaterijala se konstantno sniava i na kraju istinski propada.

Drugi pokuaj da se brojnost stanovnitva prilagodi veliinizemlje lei u emigraciji, pod uslovom da se ne odigrava plemen-ski, to isto tako dovodi do devalvacije preostalog ljudskog ma-terijala.

Kontrola raanja ljudi unitava nosioce najviih vrednosti, dokemigracija unitava vrednost proseka.

Postoje jo dva naina pomou kojih nacija moe pokuati dabalansira disproporciju izmedu stanovnitva i teritorije. Prvi se na-ziva poveanjem unutranje produktivnosti zemlje, koji kao takavnema nikakve veze sa takozvanom unutranjom kolonizacijom;drugi je poveanje proizvodnje robe iroke potronje i konverzi-ja domae ekonomije u ekonomiju izvoza.

Ideja o poveanju prinosa zemlje unutar granica koje su bilezacrtane - jednom i zauvek je zastarela. Istorija ovekovog obra-divanja zemlje govori o stalnom progresu, unapredivanju i, otuda,o poveanju prinosa. Dok prvi deo ovog progresa lei u oblastimetodologije obradivanja zemlje, kao i u izgradivanju naselja,drugi deo lei u poveanju vrednosti zemlje vetakim putem krozupoznavanje sa hranljivim materijama koje nedostaju ili ih nemadovoljno. Taj put vodi od motike iz ranijih vremena, pa sve domodernog pluga, od vrstog dubriva do dananjih vetakih. Bezsumnje, produktivnost zemlje je pomou toga bezgranino pove-ana. Ali je isto tako sasvim izvesno da je i u tome negde biloogranienja. Posebno ako razmotrimo da je ivotni standard kul-turnih ljudi u principu zajedniki, to nije uslovljeno koliinomnacionalnog proizvoda dostupnog pojedincu; pre bi se moglo re-i da je to podredeno prosudivanju okolnih zemalja i, obratno,ustanovljeno uslovima unutar njih. Dananji evropski snovi o i-

24

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Neophodnost borbe

votnom standardu proistiu isto toliko iz potencijala Evrope, kaoi iz aktuelnih uslova koji preovlauju u Americi. Medunarodni od-nosi su postali toliko laki i bliski, zahvaljujui modemoj tehnolo-giji i komunikacijama, da Evropljanin, esto i potpuno nesvesno,amerike uslove primenjuje kao standarde za sopstveni ivot.Ali, cn pri tome zaboravlja da je odnos broja stanovnika premapovrini zemlje amerikog kontinenta daleko povoljniji nego od-govarajui uslovi u kojima ive evropske nacije s obzirom na nji-hov ivotni prostor. Bez obzira na to koliko Italija, ili recimoNemaka, naseljava zemiju, bez obzira na to na koji nain i daljepoveava produktivnost svoje zemlje putem naunih i metodo-lokih aktivnosti, uvek ostaje disproporcija broja stanovnika uodnosu na zemlju kada se meri prema brojnosti amerikog stanov-nitva u odnosu na zemlju njihove Unije. I ako bi dalje poveanjebroja stanovnika putem vrhunskog razvoja industrije i bilo mo-gue za Italiju ili Nemaku, onda bi ih na isti taj nain AmerikaUnija viestruko nadmaila. A kada, na kraju, dalji porast u ovedve evropske zemlje vie ne bi bio mogu, Amerika Unija bimogla nastaviti da se dalje razvija vekovima sve dotle dok ne bidostigla odnos koji mi ve danas imamo.

Efekti koji posebno nastoje da se postignu naseljavanjem po-ivaju na zabludi. Miljenje da moemo da dovedemo do pove-anja produktivnosti zemlje je pogreno. Bez obzira na to kakoje raspodeljena zemlja, na primer, u Nemakoj, bilo u velikim ilimalim zemljoradnikim posedima, ili u zemljitima za sitne do-seljenike, to ne menja injenicu da, u proseku, 136 ljudi ivi najednom kvadratnom kilometru. To je nezdrav odnos. Nemogueje ishraniti na narod polazei od ove osnove i pretpostavke. Za-ista bi samo stvorilo konfliziju postaviti pred mase slogan o unu-tranjem naseljavanju, koje bi onda polagale svoje nade u to imislile da su na taj nain pronale sredstva da se otarase njihovihsadanjih nevolja. To nikako ne bi bio sluaj. Jer nevolja i bedani blizu nisu rezultat pogrenog naina raspodele zemlje, ve

25

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

posledica neadekvatne koliine prostora, koja danas, u celini, sto-ji na raspolaganju naoj naciji.

Poveanjem produktivnosti moe se, meutim, donekle ubla-iti situacija u vezi s narodnim dobrom. Pa ipak, na duge staze tonas nikada ne bi oslobodilo dunosti da se ivotni prostor, kadapostane nedovoljan, prilagodi poveanom broju stanovnika. Pu-tem unutranjeg naseljavanja, u najpovoljnijim okolnostima, mo-glo bi da dode samo do amelioracije, u smislu drutvenih reformii pravde. To je potpuno nevano u pogledu potpunog ouvanjanaroda. I to e, isto tako, esto biti tetno za poloaj nacionalnespoljne politike zato to budi nade koje narod udaljavaju od real-nog razmiljanja. Obian, ugledan gradanin e onda zaista preverovati da moe da zaradi hleb u domovini kroz proizvodnju ivredan rad, nego to e shvatiti da snaga naroda mora biti usred-sredena kako bi osvojila nov ivotni prostor.

Ekonomija, koju posebno danas mnogi smatraju za spasio-ca od nevolje i brige, gladi i bede, narodu moe pruiti mogu-nosti za egzistenciju pod izvesnim uslovima, koji lee izvannjegove povezanosti sa sopstvenom zemljom. Medutim, to jepovezano sa brojem preduslova koje ovde moram ukratko daspomenem.

Smisao takvog ekonomskog sistema lei u injenici da nacijaproizvodi vie izvesnih ivotnih namirnica nego to joj je potre-bno. Ona prodaje ovaj viak i izlazi na trite, i sa tako stvorenimprihodom obezbeduje te prehrambene namirnice i sirovinske ma-terijale koji joj nedostaju. Tako ova vrsta ekonomije obuhvata nesamo pitanje proizvodnje, ve u istoj toj meri i pitanje prodaje.Mnogo se pria, posebno u dananje vreme, o narastajuoj pro-izvodnji, ali potpuno se zaboravlja da je jedan takav porast vre-dnosti od znaaja samo dotle dok je kupac na vidiku. U okviruekonomski povoljnog razvoja nacije, svaki porast proizvodnje ebiti profitabilan do onog stepena u kojem poveava koliinu robedostupne pojedincu. Teoretski, svaki porast industrijske proizvo-

26

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Neophodnost borbe

dnje nacije mora dovesti do snienja cena proizvoda, to sasvimlogino za posledicu ima poveavanje njihove potronje, kao i toda svaki ovek iz naroda dospeva u situaciju da poseduje jo vieivotnih namirnica. U praksi, medutim, to ni na koji nain ne me-nja injenicu neadekvatnog ouvanja i odranja nacije, kao po-sledice nedovoljne koliine zemlje. Jer mi, svakako, moemo dapoveamo izvesnu industrijsku proizvodnju, i to bezbroj puta, alinc i proizvodnju prehrambenih namirnica. Nade li se nacija je-dnom u situaciji da trpi zbog ove potrebe, to moe da se reguliesamo ako deo njene industrijske hiperprodukcije moe da budeeksportovan kako bi iz spoljnih izvora nadoknadila potrebu zaonim prehrambenim namirnicama koje su joj nedostupne u do-movini. Ali, porast proizvodnje, koji ima taj cilj, ostvaruje e-ljeni uspeh samo onda kada nade kupca, i to upravo onog izvanzemlje. Tako dolazimo do pitanja prodajnog potencijala, to jest,trita, pitanja od ogromnog znaaja.

Dananje svetsko trite robe iroke potronje je neogranie-no. Broj nacija koje aktivno proizvode je u stalnom porastu. Go-tovo sve evropske nacije trpe posledice usled neadekvatnog inezadovoljavajueg odnosa izmedu koliine zemlje i broja stanovni-ka. Zato zavise od svetskog izvoza. Poslednjih godina AmerikaUnija se okrenula izvozu, a isto je uinio i Japan na istoku. Takoiz ogranienih trita automatski zapoinje borba, koja se zao-trava sve vie kako na scenu stupa vei broj nacija koje se baveproizvcdnjom i, obrnuto, sa poveanjem njihovog broja, trite po-staje sve zbijenije. Jer dok se, s jedne strane, izvestan broj bori zato da se svetsko trite povea, trite iroke potronje se polakosmanjuje, delimino kao posledica procesa samoindustrijalizacijesopstvenim snagama, a delimino kroz poduhvate u okviru siste-matski organizovanih ogranaka, koji se sve vie i vie preduzima-ju u zemljama isto kapitalistikog interesa. Trebalo bi da imamosledeu stvar na umu: nemaki narod, na primer, izuzetno je za-interesovan za to da se u nemakim brodogradilitima konstruiu

27

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA

brodovi za Kinu, zato to e, na taj nain, izvestan broj ljudi naenacionalnosti dobiti ansu da se ishrani, to ne bi mogli od naezemlje, koja vie nije dovoljna. Ali, nemaki narod nema interesda, recimo, aktivira nemaku finansijsku grupu ili ak nemakufabriku, koja bi otvorila takozvani ogranak brodogradilita u an-gaju, gde bi kineski radnici gradili brodove za Kinu i to od stranogelika, ak i ako bi korporacija stekla odredeni profit u vidu ude-la ili dividende. Naprotiv, rezultat bi bio samo to to bi Nemakafinansijska grupa zaradila na milione, ali bi, kao posledica izgu-bljenih porudbina, daleko vea milionska suma bila povuena iznemake nacionalne ekonomije.

Jo istiji kapitalistiki interesi poinju da odreduju dananjuekonomiju, i to vie zajednika giedita sveta fmansija i berzetu izvre vei uticaj, to e vie sistem podrunica ostvariti i takovetakim putem izvesti industrijalizaciju biveg trita robe i-roke potronje i posebno smanjiti mogunosti izvoza evropskimzemljama. Danas mnogi i dalje mogu da priute sebi da radosnogledaju na ovaj budui razvoj, ali kako na tom putu budu daljeodmicali, kroz trideset godina, u Evropi e ljudi teko disati podtim okolnostima.

Kako se na tritu bude razvijalo vie problema, tako e bitii ogorenija borba preostalih uesnika. Iako glavno oruje oveborbe lei u formiranju cena i kvalitetu robe, oko koje e se naci-je utrkivati ne bi li te proizvode prodale to jeftinije, na kraju,ak i ovde, vrhunsko oruje lei u mau. Takozvano miroljubivoekonomsko takmienje sveta moglo bi se odigrati samo ako bi sezemlja sastojala iz isto agrarnih nacija i samo jedne industrijski iekonomski razvijene nacije. Budui da su sve velike nacije da-nas ekonomski razvijene, takozvano miroljubivo ekonomsko ta-kmienje sveta nije nita drugo sem borba sredstvima koja eostati miroljubiva sve dotle dok jae nacije veruju da mogu da tri-1jumfuju nad ostalima, u stvari, sve dotle dok su u stanju da druge Idokraje miroljubivom ekonomijom. Jer to je istinski rezultat po-

28

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Neophodnost borbe

bede jedne nacije nad drugom miroljubivim ekonomskim sred-stvima. Tako jedna nacija dobija mogunosti opstanka, a druga na-cija biva liena istih tih mogunosti. Pa ak su i ovde u pitanjuono to je uvek najbitnije: meso i krv, koje mi oznaavamo kaonarod.

Ako istinski snaan narod veruje da miroljubivim ekonom-skim sredstvima ne moe da osvoji drugi narod, ili ako ekonom-ski slab narod ne eli sebi da dopusti da bude ekonomski poraenod ekonomski jaeg, a budui da se mogunosti njegovog ouva-nja postepeno smanjuju i potpuno nestaju, onda e u oba sluajaisprazna ekonomska frazeologija iznenada da eksplodira u param-parad, a tada e na scenu stupiti rat, koji je nastavak politike dru-gim sredstvima.

Opasnost za narod koji tei ekonomskom razvoju nalazi se,u uem smislu te rei, u injenici da isuvie lako veruje u to dana kraju svoju sudbinu moe da oblikuje kroz ekonomiju. Pa otu-da, kasnije, iz isto sekundarnog mesta kree ka primarnom, ikonano se smatra ak formiranom dravom, i pljaka narod kojiraspolae istim onim vrednostima i karakteristikama, koje su, nakraju krajeva, naciji i dravama omoguile da ouvaju ivot naovoj zemlji.

Posebna opasnost takozvane miroljubive, pomirljive ekonom-ske politike, medutim, lei iznad svega u injenici da ona omo-guava porast broja stanovnika, to na kraju ne stoji ni u kakvojvezi sa produktivnou njene sopstvene zemlje da ouva ivot.Ta prenaseljenost neadekvatnog ivotnog prostora takode nere-tko vodi do koncentracije ljudi u poslovnim centrima, koji goto-vo uopte ne lie na sedita kulture, ve vie na ireve na telunacije u kojima su se izgleda skupila i ujedinila sva zla, poroci ibolesti. Pre svega, oni su rasadnik meanja i pogoravanja kvali-teta rase, i srozavanja njenih vrednosti, rezultirajui tako dubre-tom inficiranim centrima, u kojima cveta jevrejska rasa crva,koja na kraju utie na dalju destrukciju.

29

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

AdolfHitler MOJ POREDAK SVETAUpravo se na taj nain otvaraju vrata procesu propadanja u ok-virukojeg unutranja snaga takvog naroda brzo kopni, sve rasne,moralne i narodne vrednosti bivaju odredene za destrukciju, ide-aliobezvredeni, a na kraju preduslovi, koji su narodu hitno potre-bni dabi uzeo u svoje ruke i uspostavio kontrolu nad konanim ishodomborbe za svetsko trite, bivaju eliminisani. Oslabljen ovimpogrenim putem pacifizma, narod vie nee biti spreman da sebori i prolije krv za trite za svoju robu. Otuda, im jaa nacijauspostavi istinski snanu politiku mo u mestu u kojem vladajuprincipi miroljubivih ekonomskih sredstava, takva nacija ekolabirati. Aonda e im se osvetiti sopstvena delinkvencija. Unjihovoj zemlji dolazi do prenaseljenosti, i sada, trpei posledicegubitka realnih osnovnih preduslova, oni vie nemaju nijednu mo-gunost da na odgovarajui nain ishrane tu nagomilanu, ogro-mnu masu ljudi. Nemaju snage da preseku obru neprijatelja, nitiunutranje vrednosti pomou kojih bi dostojanstveno podneli su-dbinu. Jednom su poverovali u to da bi mogli da ive zahvaljuju-imiroljubivoj ekonomskoj politici, i odrekli se upotrebe nasilja.Sudbina e ih nauiti da narod na kraju opstaje i ostaje samo on-dakada broj stanovnika, naseljenost i ivotni prostor stoje u potpu-nopnrodnom i zdravom uzajamnom odnosu. tavie, ovaj odnosvo uspostavljen u korist stanovnitva u istom stepenu u iojem sepomerio u korist zemlje.

U tom cilju, meutim, narodu treba oruje. Sticanje zemlje jeuvek povezano sa angaovanjem snaga.

Ako je zadatak politike da sprovede borbu naroda za opsta-nak, a ta borba se na kraju krajeva sastoji u ouvanju koliineprostora neophodnog za ishranu odredenog stanovnitva, i ako jeceo proces pitanje angaovanosti narodnih snaga, iz toga, kao za-kljuak, proistiu sledee defmicije:

Politika je umetnost sprovodenja borbe jednog naroda za op-

stanak na zemlji.

30

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Fic

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Neophodnost borbe

Spoljna politika je umetnost zatite trenutno narodu neopho-dnog ivotnogprostora, kako u smislu kvantiteta tako i kvaliteta.

Unutranja politika je umetnost ouvanja neophodnih snaga za to u vidunjegovih rasnih vrednosti i broja.

31Poglavlje 3

Rasa i volja u borbi za mo

Sada, u ovom trenutku, elim da raspravljam o buroaskomkonceptu, koji na mo gleda uglavnom kao na snabdevanje na-cije orujem, i, u manjem stepenu, moda isto tako armijom kaoorganizacijom. Da je koncept tih ljudi bio znaajan, to jest, ka-da bi mo nacije zaista leala u njenom posedovanju oruja iarmije kao takve, onda bi sa nacijom koja je izgubila armiju i

orujeiz bilokojegrazlogamoralozauvek

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

da bude svreno. U ta i sami ti buroaski politiari teko daveruju. Ve samom njihovom sumnjom, oni priznaju da orujei organizacija armi-je jesu stvari koje se mogu zameniti, i daprema tome nisu pri-oritetne, ve da postoji neto iznad njih,to je isto tako izvor moi. Oruje i vojne formacije su unitivei zamenljive. U istoj meri u kojoj njihov znaaj moe zamomenat izgledati ogroman, toliko izgleda i ogranien tokomduih vremenskih perioda. Ono to je najpresudnije u ivotunaroda jeste volja za odranjem, i iva sila koja mu stoji naraspolaganju u tu svrhu. Oruje moe zarati, formacije moguzastareti, ali e sama volja uvek obno-viti i jedno i drugo ipokrenuti narod u vid borbe kakvu zahte-va trenutak. injenicada smo mi, Nemci, morali da predamo oruje veoma je malogznaaja u stepenu u kojem sam ja mo-gao da sagledam kakostvari realno stoje. Pa ipak, to je jedina

razun

32

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Rasa i volja u borbi za mo

stvar koju nai buroaski politiari vide. Ono to je obeshra-brujue u vezi sa predajom naeg oruja, najvie lei u propra-tnim okolnostima u kojima se sve odigralo, u stavu koji je toomoguio, kao i u nesrenom nainu na koji smo mi sve to do-iveli. To je prevagnulo unitenjem organizacije nae armije.Ali ak i tu glavna nesrea nije bilo unitenje organizacije kaonocioca oruja koje posedujemo, ve vie ukidanje institucijekoja je na narod uila muevnosti i odvanosti, koju nije ima-la nijedna druga drava na svetu, i koja, zaista, nije bila potrebnanijednom drugom narodu toliko koliko nemakom. Doprinosnae stare armije optoj disciplinovanosti naroda za najviadostignua u svim oblastima je neizmeran. Upravc na narod,kojem po rasi nedostaju mnoge sposobnosti koje, na primer,karakteriu Engleze - odluno zbijanje redova u periodima opa-snosti - dobije barem deo ovog, drugim nacijama uroenog,instinkta, usput dok prolazi kroz vojnu obuku. Ljudi koji takorazdragano askaju o socijalizmu uopte ne shvataju da je naj-via socijalistika organizacija od svih ostalih bila Nemakaarmija. To je isto tako i razlog estoke mrnje tipinih kapitali-stiki nastrojenih Jevreja protiv organizacije u kojoj novac nijeizjednaen sa poloajem, ugledom, da ne kaem sa au, vepre sa dostignuem, i u kojoj se pripadnost grupi ljudi koji suostvarili velika dostignua vie ceni od posedovanja velikog ime-tka i bogatstva. Ovo je koncepcija koja se Jevrejima uinila istotoliko nepoznatom i stranom koliko i opasnom, i koja bi, kadabi samo postala zajednikim nasledem naroda, nagovestilaimunitet od svake dalje jevrejske opasnosti. Ako bi, na primer,oficirski rang u armiji mogao da se kupi, to bi Jevrejima bilorazumljivo. Oni ne mogu da razumeju organizaciju - zapravo jesmatraju udnom - koja obasipa au oveka koji ne posedujenita, ili iji je prihod tek jedan mali deo prihoda onog ovekakoji se u istoj toj organizaciji niti uvaava niti ceni. Ali, upra-vo u tome lei sutinska snaga neuporedivo stare institucije,

33

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

koja ipak, naalost, u poslednjih trideset godina mira takodepokazuje znake laganog rdanja. im je to postalo moderno zapojedinane oficire, posebno za one plemikog porekla, raspo-redenim u parove sa, generalno reeno, jevrejskim iftama, opa-snost se nadvila nad starom armijom koja bi jednog dana, akonastavi da se razvija na prethodno reeni nain, mogla da se pre-tvori u veliko zlo. U svakom sluaju, u doba cara Viljema I, ni-je postojalo razumevanje za takve dogadaje. Pa ipak je, sve usvemu, nemaka armija poetkom ovog veka bila najvelian-stvenija organizacija na svetu, a njen uticaj na na narod vienego blagotvoran. Rasadnik nemake dicipline, nemake efika-snosti, odlunog rukovoenja, prave hrabrosti, samouverenog. nastupa, eline upornosti i nepokolebljivog potenja. Koncep-cija potenja i asti celokupne profesije je polako, ali neosetnopostala zajedniko naslee celog naroda.

To to je ta organizacija bila unitena kroz Versajski mirovniugovor bilo je utoliko loije za na narod to su nai unutranjineprijatelji pomou toga konano dobili slobodan prilaz za izvo-denje njihovih najgorih namera. Ali naa nekompetentna buro-azija, usled nedostatka genija i sposobnosti da improvizuje, nijemogla da pronade ni najprimitivniju zamenu.

Tako je, u svakom sluaju, nemaki narod izgubio oruje i nji-hove nosioce. Ali, to se u istoriji nacija deavalo bezbroj puta, ada kasnije usled toga one nisu iezavale. Naprotiv: nita nije la-ke nadoknaditi od gubitka oruja, i svaki oblik organizacije mo-e ponovo da se stvori ili obnovi. Ono to jeste nenadoknadivoje pokvarena krv naroda, unitene unutranje vrednosti.

Jer, nasuprot dananjoj buroaskoj koncepciji da je Versajskimirovni ugovor na narod liio oruja, mogu da odgovorim dapravi nedostatak oruja lei samo u naem pacifistiko demokrat-skom trovanju, kao i u internacionalizmu, koji unitavaju i trujunajdublje izvore moi naeg naroda. Jer izvor celokupne snagenaroda ne lei u posedovanju oruja ili organizaciji armije, ve u

skiiznz

cstciska,!)

34

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Rasa i volja u borbi za mo

unutranjoj vredncsti, kojaje predstavljena znaajem njegove ra-se, postojanjem najviih individualnih, linih vrednosti, kao i nje-govim zdravim stavom prema ideji samoodranja.

Istupajui pred javnost kao nacionalsocijalisti sa koncepcijomistinski snanog naroda, znamo da je danas celokupno javno mnje-nje protiv nas. Ali, ovo je zaista najdublje znaenje nae novedoktrine, koja se kao pogled na svet izdvaja od drugih.

Budui da polazimo od ideje da jedan narod nije jednak dru-gome, vrednost naroda takode nije jednaka vrednosti drugog. Akovrednost naroda nije jednaka vrednosti drugog, onda svaki narod,nezavisno od numerike vrednosti koja iz toga proistie, i daljeposeduje posebne, njemu svojstvene kvalitete, koji ne mogu u pot-punosti biti kao oni kod drugog naroda. Izraavanje ovog svojstva,posebne vrednosti, odnosno kvaliteta naroda moe biti najrazli-itije vrste i u najraznovrsnijim oblastima, ali, sabrane zajedno,one rezultiraju standardom za generalnu procenu naroda. Vrhun-ski izraz ove generalne procene je slika istorije i kulture naroda,koja odraava zbir svih zraenja vrednosti njegove krvi ili raseujedinjenih u tome.

Ova posebna vrednost naroda, meutim, nikako nije samoestetska, kulturna, ve je opta ivotna vrednost kao takva. Jer toizgraduje ivot naroda uopte, karakterie ga i uobliava i, stoga,takode stvara sve one snage koje on moe da prikupi kako bi pre-vaziao i savladao sile koje mu se tokom ivota suprotstavljaju.Zato to svaki in kulture, posmatran u vezi sa ovekom, uistinujeste poraz za do sada postojei varvarizam, a svaka tvorevina kul-ture na taj nain pomae oveku da se izdigne iznad njegovihprethodno zacrtanih ogranienja i tako ojaa poloaj tih naroda.Otud, mo afirmacije ivota isto tako lei u takozvanim kultur-nim vrednostima naroda. Prema tome, to je vea unutranja monaroda u ovom pravcu, vee su i brojnije mogunosti za potvrdiva-nje ivota u svim oblastima borbe za opstanak. Dakle, to je veavrednost rase naroda, vee su i njegove opte ivotne vrednosti

35

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

posredstvom kojih moe da uzme uea u odbrani svog ivota,u borbi i nadmetanju sa drugim narodima.

Znaaj vrednosti krvi jednog naroda, medutim, postaje pot-puno oigledan kada to uvidi, prizna i ispravno proceni on sam.Narodi koji ne razumeju ovu vrednost ili koji za to vie nema-ju oseaj zbog nedostatka uroenog instinkta, na taj nain, istotako odmah poinju da je gube. Meanje krvi i opadanje vredno-sti rase tada imaju posledice koje, svakako, na poetku neretkobivaju stvorene i uvedene kroz takozvanu naklonost prema stra-nim stvarima, koja je, u stvari, potcenjivanje sopstvenih kul-turnih vrednosti naspram onih koje obeleavaju strane narode.Kada narod jednom prestane da ceni kulturno izraavanje sop-stvenog duhovnog ivota uslovljenog svojom krvlju, ili akpone da ga se stidi, kako bi skrenuo panju na nain ivotastranih naroda, on se odrie snage koja lei u skladu sa njego-vom krvlju i ivotom kulture koji izvire iz nje. On postaje po-deljen, nesiguran u svoje prosudivanje slike sveta i njegovogizraavanja, gubi percepciju i oseaj sopstvene svrhe i u tomtrenutku tone u konfuziju internacionalnih ideja, koncepcija ikulturne zbrke, koja prositie iz svega toga. Onda Jevrejin moeda zade gde god hoe i na bilo koji nain, i ovaj majstor inter-nacionalnog trovanja i rasne korupcije nee gubiti ni asa svedotle dok u potpunosti ne iskoreni i, na taj nain, iskvari takavnarod. Na kraju onda dolazi do toga da itava rasa gubi na vre-dnosti, to rezultira konanim padom.

Zbog toga je svaka trenutno postojea vrednost rase narodatakode uzaludna, ako ne zaista i dovedena u opasnost, sve dotledok se narod svesno ne opominje na sopstveni kvalitet i ne negu-je ga, gradei i temeljei sve svoje nade prvenstveno na tome.

Iz ovog razloga, medunarodna naklonost bi trebalo da se sma-tra smrtnim neprijateljem tih vrednosti. Umesto nje, sam in vereu vrednosti sopstvenog naroda mora da preovlada i odredi celo-kupan njegov ivot i akciju.

moe dai

36

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Rasa i volja u borbi za mo

to je iskonskiji faktor veliine i znaaja naroda manje prisu-tan u njegovoj vrednosti, to e ova vrednost kao takva tee postatiu potpunosti delotvorna, osim ako energiju i talenat naroda, uspa-vanih u poetku, ne otkrije ovek koji e da ih razbudi i probudi.

Jer kao to oveanstvo, koje je sastavljeno od rasa razlii-te vrednosti?u podjednako maloj meri poseduje ujednaenu pro-senu vrednost, u podjednako maloj meri je vrednost pojedincaunutar naroda ista izmedu svih lanova. Svako delo naroda, ubilo kojoj oblasti, i jeste rezultat kreativnosti pojedinca. U tomsmislu, nijednu nevolju ne mogu da isprave samo elje onihkoji su njome direktno pogodeni, sve dotle dok zajednikomcljom ne pronadu reenje u jednom oveku, kojeg narod izabe-re za taj zadatak. Veina nikada nije ostvarila kreativna dostignu-a. Niti je ikada oveanstvu doprinela nekakvim otkriima.Uvek je pojedinana linost ta koja je pokreta i stvaralac ljud-skog napretka. I zaista, narod odreene unutranje rasne vre-dnosti, ukoliko je ova vrednost uopte vidljiva u dostignuimanjegove kulture ili drugim ostvarenjima, mora kao prvo da po-seduje vredne pojedince, jer bez njihove pojave i kreativnostislika kulture tog naroda nikada ne bi ni bila stvorena, pa bi za-to bila iskljuena i mogunost bilo kakvog zakljuka u pogleduunutranje vrednosti takvog naroda. Kad ve govorim o unutra-njoj vrednosti naroda, ja je odredujem na osnovu skupa do-stignua koja lee pred mojim oima, i, na taj nain, u isti mahpronalazim potvrdu o posebno vrednim pojedincima, koji su de-lovali kao predstavnici rasne vrednosti naroda i koji su izgra-dili sliku kulture. Isto tako kao to su izgleda vrednost rase ipojedinca uzajamno povezane, zato to narod bezvredne rase nemoe da proizvede izuzetno kreativne pojedince iz tog izvora- i kao to, u suprotnom sluaju, izgleda ne moe da se zaklju-i, na primer, da vrednost rase postoji iako ne raspolae krea-tivnim pojedincima i njihovim dostignuima - isto tako narod,uprkos tome, moe po prirodi grade svog organizma, narodne

37

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

zajednice ili drave, unaprediti izraz svojih vrednih pojedinaca,ili im barem moe pruiti podsticaj, ili ih, ak, i spreiti.

Kada narod jednom ustolii veinu kao vladaoca njegovogivota, u stvari, kad jednom uvede dananju demokratiju po za-padnoj koncepciji, to ne samo da e otetiti znaaj koncepcije li-nosti, ve e spreiti delotvornost vrednih pojedinaca. I to ekroz formalno izgradivanje njegovog ivota spreiti uspon i radkreativnih pojedinaca.

To je dvostruka kletva demokratskog parlamentarnog siste-ma, koji danas preovlauje: ne samo da je sam nesposoban dadovede do stvaranja kreativnih dostignua, ve isto tako spre-ava pojavu i, na taj nain, rad onih ljudi koji se nekako prete-i uzdiu iznad proseka. U svim vremenima, ovek koji svojomveliinom prevazilazi prosek opte zaglupljenosti, nesposobno-sti, kukaviluka ali i arogancije, uvek je izgledao kao najveapretnja veini. Svemu tome moe da se doda da, kroz demo-kratiju, inferiorne osobe moraju, gotovo po pravilu, postati lide-ri, kako bi se taj sistem dosledno primenio na svaku institucijukoja bi zavela princip devalvacije itave mase lidera, naravno,ukoliko ih ovek uopte moe tako nazvati. To je svojstvenoneodgovornosti koja lei u pririodi demokratije. Veina predsta-vlja fenomen koji je isuvie neuhvatljiv da bi mogao biti obuhva-en tako da se njoj, na neki nain, odgovornost moe nametnuti.Lideri koje ona postavlja u stvari su samo egzekutori njene vo-lje. Zato njihov zadatak manje lei u osmiljavanju kreativnihplanova ili ideja, da bi ih izvodili uz pomo podrke raspolo-ivog administrativnog aparata, nego u tome da okupe trenu-tno postojeu veinu, koja je potrebna za izvrenje konanihprojekata. Tako se veina manje prilagodava projektima negoto se projekti prilagoavaju njoj. Bez obzira na to kakvi rezul-tati ovakve aktivnosti mogu biti, ne postoji niko ko bi se mo-gao smatrati zaista odgovornim. To vai, jo vie, ako je svakaodluka koja je usvojena, u stvari, rezlutat brojnih kompromisa,

38

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Rasa i volja u borbi za mo

koji e se isto tako ispoljiti u svom karakteru i sadraju. Koga bionda trebalo uiniti odgovornim za to?

Odstrani li se isto lina odgovornost, najjai raziog za uspo-stavljanje energinog vodstva otpada. Uporedite organizaciju ar-mije, okrenutu u najveoj meri autoritetu i odgovornosti pojedinca,sa naim demokratskim gradanskim institucijama, posebno u ve-zi sa rezultatima liderske obuke na obe strane, i biete uasnuti.U jednom sluaju, organizacija ljudi koji su odvani i poletni uodgovornosti kao to su sposobni u izvravanju zadataka, a u dru-gome, horda nesposobnjakovia, isuvie kukavikih da bi prihva-tili odgovornost. Za etiri i po godine organizacija nemake armijepruala je vrst otpor najveoj neprijateljskoj koaliciji svih vreme-na. Gradansko, demokratijom oslabljeno i dezintegrisano, doma-e liderstvo bukvalno je kolabiralo pod prvim pritiskom nekolikostotina odrpanaca i dezertera.

alostan nedostatak stvarno velikih liderskih umova meu ne-makim narodom pronalazi najjednostavnije objanjenje u pusto-eoj dezintegraciji, koja se odvija pred nama kroz demokratskiparlamentarni sistem, koji polako nagriza ceo na javni ivot.

Nacije moraju da odlue. Da li ele vladavinu veine ili umova.Te dve vladavine nikada nisu kompatibilne. Sve do danas, medu-tim, mozgovi su uvek stvarali sve ono to je veliko na ovoj zemlji,a ono to su izumeli opet je bivalo uniteno uglavnom od straneveine.

Pa tako, narod, na osnovu svoje opte rasne vrednosti, s pra-vom moe da gaji nadu da ona svakako moe da rodi sjajneumove. Ali, onda mora da traga za modalitetima gradenja svognacionalnog tela, koje vetakim putem, u stvari, sistematski, ne-e ograniavati takve umove u njihovim aktivnostima, i podiza-ti zidove gluposti protiv njih, ukratko, sve ono to ih spreava dabudu maksimalno efikasni.

U suprotnom, jedan od najmonijih izvora narodne snage bi-e blokiran.

39

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

Trei faktor snage naroda jeste zdrav i prirodan nagon samo-odranja. Iz njega proistiu brojne herojske vrline, koje, same posebi, podstiu narod da se bori za opstanak. Nijedno dravno vo-stvo nee biti u stanju da postigne velike uspehe ako je narod i-je interese mora da predstavlja isuvie kukaviki i pokvaren dabi stavio na kocku svoj ivot zarad tih interesa. Nijedno dravnovostvo, naravno, ne moe da oekuje da je narod ispunjen hero-jskim duhom ako i samo nije edukovano da bude takvo. Isto ta-ko kao to je internacionalizam ozledio i na taj nain oslabio po-stojeu vrednost rase, i kao to je demokratija unitila vrednostpojedinca, tako je pacifizam paralizovao prirodnu snagu narodada se izbori za samoodranje.

Ta tri faktora - vrednost rase kao takve, postojee vrednostipojedinaca, kao i zdrav nacionalni nagon samoodranja - jesu iz-vori snage iz koje mudra i hrabra unutranja politika ponovo mo-e da potegne oruje neophodno za samoodranje naroda. Potomvojne ustanove i tehnika pitanja u vezi sa orujem uvek prona-laze odgovarajua reenja da podre narod u tekoj borbi za slo-bodu i osnovna sredstva za ivot.

Ako domae liderstvo naroda izgubi iz vida ovo stanovite,ili veruje da mora da se naorua za borbu samo u smislu tehni-kog oruja, ono tog trenutka moe da postigne veliki uspeh, alibudunost ne pripada takvom narodu. Zato ograniene pripremeza rat nikada nisu bile zadatak istinski velikih zakonodavaca ipolitikih lidera na zemlji, ve pre beskrajna unutranja i temelj-na obuka naroda, kako bi mu budunost mogla biti zagarantova-na gotovo po pravilu, prema svim zakonima zdravog razuma. Ondaak i ratovi gube izolovan karakter manje ili vie velikih iznena-denja, ve umesto toga bivaju integrisani u prirodan, istinski ja-san sistem osnovnog, dobro utemeljenog, stalnog razvoja naroda.

To to dananji dravni lideri obraaju malo panje na ovo gle-dite delimino je u vezi sa prirodom demokratije, kojoj dugujui samo njihovo postojanje, ali na drugom mestu, sa injenicom

40

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Rasa i volja u borbi za mo

to je drava postala isto formalan mehanizam, koji se njimaini kao cilj sam po sebi i koji ni najmanje ne mora da se podu-dara sa interesima odredenog naroda. Narod i drava su postalidva razliita koncepta. A zadatak nacionalsocijalistikog pokretabie da to iz osnove promeni.

41

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

LPoglavlje 4

Elementi spoljne politike *Mk

Zato, ako zadatak unutranje politike osim onog oiglednogda reava takozvana svakodnevna pitanja i probleme - mora bitielienje i jaanje nacije sredstvima sistematskog oplemenjiva-nja i unapredivanja njenih unutranjih vrednosti, onda bi zadatakspoljne politike trebalo da se sastoji u tome da korespondira i sa-raduje sa tom politikom kako bi uspostavila i obezbedila vanepreduslove u inostranstvu. Zdrava spoljna politika e, stoga, kaonajvii cilj uvek zacrtavati stvaranje temelja za odranje svog naro-da. Domaa politika mora osigurati unutranju snagu naroda zapolitiki razvoj. Otuda su unutranja i spoljna politika ne samonajue povezane, ve isto tako i uzajamno komplementarne. i-njenica da je sa velikom podudarnou u istoriji oveanstva unu-tranja podjednako kao i spoljna politika potovala druge principenije uopte uverljiv dokaz, ve bi se pre moglo rei da dokazujegreku jedne takve aktivnosti. Bezbroj nacija i drava je iezlozato to nisu sledile gore spomenute elementarne principe, a tonam prua upozoravajui primer. Kako ovek tokom svog ivotau sutini malo razmilja o tome koliko je izvesna njegova smrtjeste injenica vredna panje. I koliko malo sreuje i prilagodavadelove svog ivota iskustvima kroz koje je bezbroj ljudi pre nje-ga moralo da proe, a koja su mu, kao takva, u potpunosti pozna-

ofea Ipn

42

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Elementi spoljne politike

ta. Uvek postoje izuzeci koji to ne smeu sa uma i koji, svojomvrlom linou, pokuavaju da nateraju drage im ljude da shvatezakone ivota, koji lee u samoj osnovi iskustava proteklih epo-ha. Otuda je vredno panje to da bezbrojne higijenske mere kojeidu u korist naroda, a koje mu, uprkos tome to mu ne padaju la-ko, moraju biti formalno nametane posredstvom autokratskogstanovita pojedinaca, ipak ponovo ieznu kada autoritet lino-sti biva zasenjen masovnim ludilom demokratije. Prosean o-vek uasno se plai smrti i o njoj stvarno retko razmilja. Vaanovek se njome bavi intenzivno razmiljajui, i uopte je se neboji. ovek koji iz dana u dan ivi zaslepljeno, bezobzirno grei,da bi iznenada poklekao i pao pred onim to je neizbeno. Drugikrajnje budno posmatraju njen dolazak i sasvim sigurno se su-oavaju sa njom hladno i pribrano.

Upravo je to sluaj u ivotu nacija. esto je uasno gledatikoliko ljudi malo ele da ue iz istorije, kako sa imbecilnom rav-nodunou maskiraju pravu prirodu svojih iskustava, kako ne-promiljeno gree ni ne pomiljajui da je upravo usled njihovihgreaka toliko mnogo nacija i drava iezlo, zapravo nestalo salica zemlje. I koliko se istinski malo bave injenicom da su ak iu kratkom vremenskom periodu, u koji imamo istorijski uvid, ni-cale drave i nacije koje su povremeno dostizale i gigantske raz-mere, da bi dve hiljade godina kasnije iezle bez traga, da sunam o svetskim silama koje su nekada vladale svim sferama kul-ture preostale samo legende, da su dinovski gradovi tonuli u ru-evine i da je od njihove gomile ruevine ostalo veoma malo togato bi dananjem oveanstvu barem nagovestilo gde su bili loci-rani. Brige, tekoe i patnje tih miliona i miliona pojedinaca, kojisu kao ivotna sila u jednom trenutku bili nosioci i rtve tihzbivanja, prevazilaze ak i najbujniju matu. Nepoznati ljudi. Ne-poznati vojnici istorije. I zaista, koliko je sadanjost indiferentna.Koliko neosnovan njen veiti optimizam, i koliko je pogubnonjeno uporno neznanje, nesposobnost da uvidi, i nespremnost da

43

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

ui. I ako je to zavisilo od irokih masa, optepoznata deja igrasa vatrom koju one ne poznaju ponavljala bi se uvek iznova, i ta-ko unedogled u sve veoj i veoj meri. Otuda zadatak ljudi, kojise smatraju takozvanim vaspitaima naroda, i jeste to da ga uputeda ui iz sopstvene istorije, i da to znanje danas praktino primeni,bez obzira na gledite, nerazumevanje, neznanje, pa ak i odbaci-vanje mase. Veliina oveka je utoliko vanija ukoliko on hrabrijeuzima ulogu lidera koji, nasuprot preovlaujuem, ali pogubnomgleditu, u svom vodstvu osmotri iri uvid da bi na taj nain do-veo do zajednike pobede. Njegova pobeda e izgledati utolikovea ukoliko bude morao da prevazide jae protivljenje i sile ot-pora, i ukoliko borba u poetku izgleda beznadenije.

Nacionalsocijalistiki pokret ne bi imao prava da se smatraznaajnom pojavom u ivotu nemakog naroda, ako ne bi mogaoda prikupi hrabrost da ui iz iskustava prolosti, i nametne i-votne zakone koje predstavlja nemakom narodu uprkos svimprotivljenjima. Moan kao to e u ovom kontekstu biti njegovrad na unutranjoj reformi,on isto tako ne sme nikada da zabo-ravi da na duge staze nee biti preporoda naeg naroda ako nje-gova aktivnost u sferi spoljne politike ne uspe da obezbedi optipreduslov za njegovo odranje. Zato je postao borac za slobodui osnovna sredstva za ivot u najviem smislu te rei. Sloboda isredstva za ivot su najjednostavniji, pa ipak, u stvari, najveispoljnopolitiki slogan koji uopte moe da postoji u jednomnarodu: sloboda da se ureduje i regulie ivot naroda prema nje-govim sopstvenim interesima, i hrana koja mu je potrebna da biopstao.

Ako danas, iz tog razloga, istupim kao kritiar vodstva naegnaroda u sferi spoljne politike, kako prole tako i dananje, sve-stan sam da greke koje ja vidim, isto tako vide i drugi. Ono tome izdvaja od njih moda je jedino injenica da u veini slua-jeva to obuhvata samo kritika zapaanja koja nemaju praktineposledice, dok ja, na osnovu sopstvenog uvida u greke i nedo-

glastj

44

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Elementi spoljne politike

statke bive i sadanje nemake unutranje i spoljne politike, na-stojim da utvrdim predloge za promenu i unapreenje i osmisliminstrument pomou kojeg se te promene i unapreenja jednogdana mogu ostvariti.

Na primer, spoljna politika Vilhelmininog perioda je u mno-gim sluajevima bila smatrana od ne tako malog broja ljudi kaokatastrofalna i okarakterisana na taj nain. Stizala su bezbrojnaupozorenja, posebno od strane krugova Pannemake lige tog do-ba, koja su bila opravdana u najviem smislu te rei. Mogu da sepostavim u tu traginu situaciju i usud svih tih ljudi koji su po-digli glas u znak upozorenja, i koji su videli kako i u kom pogle-du narod iezava, a da su pritom bili nemoni da pomognu. Uposlednjoj deceniji zlosrene spoljne politike predratnog periodau Nemakoj, parlament, to jest, demokratija, nije bila dovoljno mo-na da izabere predvodnike za politiko vostvo samog Rajha.To je i dalje bilo imperijalno pravo, pri emu se jo niko nije usu-dio da uzdrma njegovo formalno postojanje. Ali, uticaj demokra-tije je toliko ojaao da je, meutim. izvestan pravac imperijalnihodluka izgleda ve bio predodreen. Zato je to imalo uasne po-sledice, jer sada ovek kome je stalo do nacije i koji je podigaoglas u znak upozorenja, s jedne strane, vie nije mogao da raunana to da uzima uea u veoma odgovornom poloaju protiv is-taknutog nastojanja demokratije, dok, nasuprot tome, na osnovuzajednikih patriotskih ideja, nije mogao da se bori protiv njego-vog visoanstva, Kajzera, orujem opozicije. Ideja Marta* u Ri-mu u predratnoj Nemakoj bila bi apsurdna. Tako se nacionalnaopozicija zatekla u najgorim moguim situacijama. Demokratijajo nije trijumfovala, ali se ve upustila u estoku borbu protivmonarhijske koncepcije vladavine. Sama monarhija nije odreago-vala na borbu demokratije odlunom namerom da je uniti, ve

Misli se na Martovske Ide, kada su republikanski zaverenici ubili najve-eg rimskog sina, Gaja Julija Cezara. (nap. ured.)

45

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA

pre beskrajnim ustupcima. Svako ko bi u to vreme zauzeo stavprotiv jedne od dve institucije izloio bi se opasnosti da bude na-padnut i od jedne i od druge. Svako ko bi se suprotstavio kra-ljevskoj odluci o nacionalnoj zemlji, bio je prognan od stranepatriotskih krugova isto tako kao to je bio zloupotrebljen odstrane pristalica demokratije. Svako ko bi se usprotivio demokra-tiji naao se na popritu na kojem bi ga njene pritalice potukledo nogu, tako bi na kraju ostao preputen milosti ili nemilostipatriota. Zaista, on bi doao u opasnost da bude najsramnije iz-dan od strane nemakih zvaninika, jadno se nadajui da e kroztakvu rtvu dobiti Jehovinu pohvalu, i privremeno zaustaviti po-vike gomile bestijalnih jevrejskih novinara. U uslovima koji suvladali u to vreme, nije bilo perspektive da sebi utre put ka od-govornoj poziciji u liderstvu nemake vlade protiv volje demo-krata ili protiv njegovog visoanstva Kajzera, i da na taj nainbude sposoban da promeni pravac spoljne politike. To je, dalje,dovelo do injenice da bi nemaka spoljna politika mogla bitidovedena u pitanje samo putem tampe, koja bi, pokrenuvi takolavinu kritike, u duem periodu, nuno poprimila novinarski ka-rakter. Posledice takve prakse, medutim, sastojale su se u tometo su sve manje postavljani konstruktivni predlozi, s obzirom nanedostatak bilo kakve mogunosti njihove realizacije, dok suisto kritika razmatranja spoljne politike uzrokovala bezbrojneprigovore, koji su se mogli utoliko vie predoiti u njihovoj ce-losti to se oekivalo da bi pomou njih ovek odgovorno mogaoda obori lo reim. Opte je poznato da to nije bilo ostvareno odstrane kritiara tog vremena. Tada nije bio zbaen reim, ve ne-maki Rajh i, kao posledica toga, sam nemaki narod. Sve onoto su decenijama predskazivali, sada se i obistinilo. O ovim lju-dima ne moemo da razmiljamo bez dubokog saoseanja, ljudi-ma ukletim po sudbinskoj predodredenosti da predvide pad zadvadeset godina, jednom reju, ljudima, koji danas, poto se nanjih niko nije obazirao i koji zbog toga nisu mogli biti od pomo-

46

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Click

here

to bu

y

ABB

YYPDF

Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Elementi spoljne politike

i, moraju da doive to da vide najveu tragediju i katastrofusvog naroda.

Ostareli s godinama, iznureni brigom i ogoreni, a opet zane-ti idejom da, sada, nakon obaranja imperijalne vlasti, moraju dapomognu, oni su ponovo pokuali da izvre uticaj na preporod na-roda. Iz mnogo, mnogo razloga to je bez sumnje bilo uzaludno.

Kada je revolucija slomila carsku vlast i na tron postavila de-mokratiju, kritiari tog doba nisu raspolagali orujem pomou ko-jeg bi zbacili ovu isto tako kao to prethodno nisu bili sposobnida utiu na imperijalnu vlast. U decenijama njihove aktivnosti,oni su bili toliko ukljueni u literarnu obradu tih problema da nesamo da su im nedostajala sredstva moi kako bi izrazili njihovomiljenje o situaciji, koje je bilo samo reakcija na povike na uli-ci, ve su takoe izgubili sposobnost da pokuaju da organizujumanifestacije moi, koje su morale biti daleko vie od mahanjapismenim protestima da bi stvarno postigle neke rezultate. Svi suoni videli klicu i uzrok pada nemakog Rajha u starim partijama.Ispunjeni oseajem sopstvene istote, morali su da ismeju pred-log da i oni sada ele da zaigraju igru politikih partija. Pa ipak,oni su mogli da iznesu svoje gledite samo ako bi im veliki brojljudi pruio priliku da ga predstave. I mada su hiljadu puta poe-leli da slome politike partije, oni su ipak morali prvi da formira-ju partiju koja bi imala takav zadatak. A evo i razloga zbog egado toga uopte nije dolo: to je vie politika opoziciona partijatih ljudi morala da se izraava isto novinarskim putem, to je vieusvajala kriticizam koji je, uprkos tome to je kroz izlaganje svihslabosti sistema tog vremena bacio svetlo na nedostatke pojedina-nih mera spoljne politike, propustila da stvori pozitivne predlogezato to ti ljudi nisu imali ni trunku line odgovornosti, posebnozbog toga to u politikom ivotu praktino ne postoji akcijakoja nema kako svoje mrane, tako i svetle strane. Nema politi-ke kombinacije u spoljnoj politici koju bismo ikada mogli sma-trati potpuno zadovoljavajuom