М О Г У Ћ Е С Т Р А Т Е Г И ЈЕ Р А З В О Ј А С Р Б И Ј Е

SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTSDEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES

E C O N O M I C S C I E N C E S C O L L E C T I O NBook XIII

POSSIBLE DEVELOPMENT STRATEGIES

OF SERBIA

Accepted for publication at the 3rd Session of the Department of Social Sciences of the Serbian Academy of Sciences and Arts, held on April 1st, 2014,

after beeing reviewed by Corresponding Member Časlav Ocić, University Professor Vera Dondur,

University Professor Miodrag Popović, and University Professor Milovan Mitrović

E d i t o r ČASLAV OCIĆ

Corresponding Member

B E L G R A D E 2 0 1 4

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИОДЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА

Е К О Н О М С К И З Б О Р Н И ККњига XIII

МОГУЋЕ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА

СРБИЈЕ

Примљено на III скупу Одељења друштвених наука Српске академије наука и уметности 1. априла 2014. године

на основу рефератадописног члана Часлава Оцића, проф. универзитета Вере Дондур,

проф. универзитета Миодрага Поповића и проф. универзитета Милована Митровића

У р е д н и кЧАСЛАВ ОЦИЋ

дописни члан САНУ

Б Е О Г Р А Д 2 0 1 4

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИOДЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА

Одбор за економске науке

МОГУЋЕ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА

СРБИЈЕ

ПрипремаГрадимир КНЕЖЕВИЋ

ШтампаГринфилд

Тираж

400

© САНУ, Београд, Србија

SERBIAN ACADEMY OF ARTS AND SCIENCESSOCIAL SCIENCES DEPARTMENTEconomic Sciences Committee

POSSIBLE DEVELOPMENT STRATEGIES OF SERBIA

LayoutGradimir KNEŽEVIĆ

Printed byGreenfield

Circulation 400

©SASA, Belgrade, Serbia

У СПОМЕН НА МИСАО И ДЕЛО

К О С Т Е С Т О Ј А Н О В И Ћ А(1867–1921)

vii

САДРЖАЈ

Р е ч у Р е д н и к а

П О З д Р а В и

академик Владимир Бумбаширевићакадемик димитрије Стефановић

Миодраг Поповић

СтРатегије РаЗВОја: ЗаМиСли и ОСтВаРења

часлав Оцић

СиСтеМСка Скица утВРђиВања ПРОСтОРа ПОжељних

а МОгућих СтРатегија РаЗВОја СРБије

Властимир Матејић

тРи ПРиСтуПа науциЗоран Поповић

наука – генеРатОР ОдРжиВОг РаЗВОја

Радивоје Митровић

МОгу ли СтРатегије да ПОМОгну РаЗВОју СРПСкОг дРуштВа?

Бранислав Р. Симоновић

ОБРаЗОВање и РаЗВОјни ПРОБлеМи СРБије

иван ивић

инфОРМациОне технОлОгије и ОБРаЗОВање у СРБији дО 2020.

Божидар Раденковић

CONTENTS

E D I T O R ’ S N O T E

G R E E T I N G S

Academician Vladimir BumbaširevićAcademician Dimitrije StefanovićMiodrag Popović

STRATEGIES OF DEVELOPMENT: IDEAS AND ACCOMPLISHMENTSČaslav Ocić

A SYSTEMS APPROACH TO THE IDENTIFICATION OF THE SPACE OF DESIRABLE AND FEASIBLE STRATEGIES FOR THE DEVELOPMENT OF SERBIAVlastimir Matejić

THREE APPROACHES TO SCIENCEZoran Popović

SCIENCE – GENERATOR OF SUSTAINABLE DEVELOPMENTRadivojе Mitrović

CAN STRATEGIES HELP DEVELOP SERBIAN SOCIETY?Branislav R. Simonović

EDUCATION AND SERBIA’S DEVELOPMENT PROBLEMSIvan Ivić

INFORMATION TECHNOLOGIES AND EDUCATION IN SERBIA UP TO 2020Božidar Radenković

1

357

9

97

113

117

147

131

161

viii

четВРти талаС индуСтРијалиЗације:

технОлОшка диМенЗија и БудућнОСт кОју не МОжеМО

да ЗанеМаРиМОПетар Б. Петровић

ПРилОг иЗРади СтРатегијE РаЗВОја Села и ПОљОПРиВРеде СРБије

драган шкорић и данило томић

ОгРаничења и уСлОВи За ЗауСтаВљање ПРиВРеднОг

и дРуштВенОг СунОВРата СРБијеМлађен ковачевић

СОциОлОшке ПРетПОСтаВке СтРатегије дРуштВенОг

РаЗВОја СРБијеМилован М. Митровић

МОже ли Се ЗауСтаВити СМањење

и СтаРење Радне Снаге у СРБији?Владимир никитовић

ка фОРМулиСању СтРатегије ПРиВлачења СтРаних

инВеСтицијађорђе Попов

индуСтРија СРБије (1990–2013)Милан С. шојић

индуСтРијалиЗација – Мит или СтВаРнОСт?

љубодраг Савић

иЗгРадња ВОдОПРиВРедне инфРаСтРуктуРе

је најВажнији и кОнтинуиРани дРжаВни РаЗВОјни ПРОјект

Бранислав ђорђевић

THE FOURTH WAVE OF INDUSTRIALIZATION: TECHNOLOGICAL DIMENSION AND THE FUTURE WE CANNOT IGNOREPetar B. Petrović

A CONTRIBUTION TO THE CREATION OF A SERBIAN RURAL AND AGRICULTURAL DEVELOPMENT STRATEGYDragan Škorić and Danilo Tomić

LIMITATIONS AND PRECONDITIONS FOR STOPPING SERBIA‘S ECONOMIC AND SOCIAL COLLAPSEMladjen Kovačević

SOCIOLOGICAL PREMISES FOR A STRATEGY OF SOCIAL DEVELOPMENT IN SERBIAMilovan M. Mitrović

CAN THE DECLINE AND AGEING OF THE LABOUR FORCE IN SERBIA BE STOPPED?Vladimir Nikitović

TOWARDS THE FORMULATION OF A STRATEGY FOR ATTRACTING FOREIGN INVESTMENTDjordje Popov

MANUFACTURING IN SERBIA (1990–2013)Milan S. Šojić

INDUSTRIALIZATION – MYTH OR REALITY?Ljubodrag Savić

CONSTRUCTION OF THE WATER INFRASTRUCTURE: THE MOST IMPORTANT AND CONTINUOUS STATE DEVELOPMENT PROJECTBranislav Djordjević

179

213

225

245

261

273

287

297

309

ix

утицај интеРнета на геОПОлитику и диПлОМатију

јован курбалија

СуЗБијање кРиМиналитета у ПРиВРеди – ПРетПОСтаВка

ОдРжиВОг РаЗВОјађорђе игњатовић

МОгу ли дОЗнаке ПОСтати иЗВОР акуМулације?

Рајко М. Буквић

СтРатегија култуРне ПОлитике

триво инђић

ОСнОВни елеМенти СтРатегије РаЗВОја

СРПСке култуРеЗоран аврамовић

СтРатегија кРеатиВиЗације каО МОгући начин

РеВиталиЗације, ОПОРаВка и РаЗВОја СРБије

гојко Рикаловић и дејан Молнар

СРПСка ЗдРаВСтВена култуРа: ПРОшлОСт (!) – СадашњОСт (!?) –

БудућнОСт (?)Брана димитријевић

ЗдРаВСтВена ПОлитика у СРБији Паја Момчилов и ђорђе јаковљевић

СтРатегија СРБије у 21. Веку: идејни ПРОјект

Бранко крга

МОгући РаЗВОј СтРатегије ОдБРане СРБије у дОМену

аСиМетРичних СтРатегијаСпасоје Мучибабић

INTERNET’S INFLUENCE ON GEOPOLITICS AND DIPLOMACYJovan Kurbalija

SUPPRESSION OF ECONOMIC CRIME: A PRECONDITION FOR SUSTAINABLE DEVELOPMENTDjordje Ignjatović

CAN REMITTANCES BECOME A SOURCE OF ACCUMULATION?Rajko Bukvić

NATIONAL STRATEGY FOR CULTURAL POLICYTrivo Indjić

THE BASIC ELEMENTS OF A DEVELOPMENT STRATEGY FOR SERBIAN CULTUREZoran Avramović

STRATEGY OF CREATIVIZATION AS A POTENTIAL WAY OF SERBIA’S REVITALIZATION, RECOVERY AND DEVELOPMENTGojko Rikalović and Dejan Molnar

800 YEARS OF SERBIAN MEDICINEBrana Dimitrijević

HEALTH POLICY IN SERBIAPaja Momčilov and Djordje Jakovljević

THE STRATEGY OF SERBIA IN THE 21ST CENTURY A PROJECT CONCEPTIONBranko Krga

POSSIBLE DEVELOPMENT OF SERBIAN DEFENSE STRATEGY RELATED TO ASYMMETRIC STRATEGIESSpasoje Mučibabić

323

347

357

367

377

389

403

419

431

435

x

MОдел ОПтиМалне СтРатегије РаЗВОја

РеПуБлике СРБијеБиљана Стојковић

кРиЗа Медија и СтРатегије РаЗВОја СРБије:

какО је МОгуће ПОСРедОВати у СтВаРању јаВнОСти

За ПРОМену STATUSA qUO?Слободан Рељић

МеРење утицаја икт на ПРиВРеду и дРуштВО:

РеЗултати кОји утичу на СтВаРну Слику О СРБији

Милован Матијевић и Милица Матијевић

инСтитуциОнални аСПект МОнетаРне ПОлитике и

ПРиВРедни РаЗВОјђорђе ђукић

дВа ПРедуСлОВа БилО кОје СтРатегије РаЗВОја

СРПСке ПРиВРедеМилорад илић

Од агОније ка екСтаЗи: СтРатегија каО Залет ка БОљОј

БудућнОСтиљубомир Маџар

еВРОПСка унија и МОгуће СтРатегије РаЗВОја СРБије

Оскар ковач

екОнОМСки ефекти ПРОшиРења еВРОПСке уније на ЗеМље

иСтОчне еВРОПе у ПеРиОду 2000–2012.

Мирослав н. јовановић и јелена дамњановић Симић

AN OPTIMAL DEVELOPMENT STRATEGY MODEL FOR THE REPUBLIC OF SERBIABiljana Stojković

MEDIA CRISIS AND SERBIA`S DEVELOPMENT STRATEGIES: HOW IS IT POSSIBLE TO INTERVENE IN CREATING PUBLIC OPINION TO OVERCOME THE STATUS qUOSlobodan Reljić

MEASURING THE ICT IMPACT ON THE ECONOMY AND SOCIETY: RESULTS AFFECTING THE ACTUAL IMAGE OF SERBIAMilovan Matijević and Milica Matijević

INSTITUTIONAL ASPECTS OF MONETARY POLICY AND ECONOMIC DEVELOPMENTDjordje Djukić

TWO PREREqUISITES FOR ANY DEVELOPMENT STRATEGY OF THE SERBIAN ECONOMYMilorad Ilić

FROM AGONY TO ECSTASY: STRATEGY AS A LAUNCHING PAD TO A BETTER FUTURELjubomir Madžar

EU AND POSSIBLE DEVELOPMENT STRATEGIES FOR SERBIAOskar Kovač

ECONOMIC EFFECTS OF EUROPEAN UNION ENLARGEMENT ON ITS EASTERN MEMBER COUNTRIES 2000–2012Miroslav N. Jovanović and Jelena Damnjanović Simić

449

461

473

491

505

517

527

531

xi

улОга дРжаВне ПРОСтОРне СтРатегије и дРжаВне

индуСтРијСке СтРатегије у ОБнОВи СтРатешкОг Мишљења,

иСтРажиВања и уПРаВљања и дефиниСању нОВе кОнцеПције

индуСтРијалиЗације СРБијеМиодраг Вујошевић

и Славка Зековић

СРБија: РегиОналиЗација, не фРагМентација

Бранко Бојовић

СВетСка финанСијСка кРиЗа: Од кРиЗе дО кРиЗнОг МенаџМента

исидора љумовић и дејана Павловић

ОПОРаВак СРБије: дРуштВени дОгОВОР, ПРОјект ОтВОРенОг

дРуштВа, МОдеРниЗација, уПРаВне РефОРМе

Бошко и. Бојовић

СРБија и дунаВСка СтРатегија: геОПОлитички диСкуРС

Миломир Степић

БалканСка ПаРадигМаБлагоје С. Бабић

геОПОлитички ПОлОжај СРБије на ПОчетку 21. Века

каО елеМент СтРатешкОг кОнтекСта

душан Пророковић

дугОтРајна дВОглаСна МуЗика ПРилОг иСтРажиВању

РитМа БудућнОСти у ВРеМе иСтОРијСке

деМиСије СВетСкОг СиСтеМаљубомир кљакић

THE ROLE OF THE NATIONAL SPATIAL DEVELOPMENT STRATEGY AND THE NATIONAL INDUSTRIAL DEVELOPMENT STRATEGY IN THE RENEWAL OF STRATEGIC THINKING, RESEARCH AND DEVELOPMENT IN SERBIAMiodrag Vujošević and Slavka Zeković

SERBIA: REGIONALIZATION, NOT FRAGMENTATIONBranko Bojović

WORLD FINANCIAL CRISIS: FROM CRISIS TO CRISIS MANAGEMENTIsidora Ljumović and Dejana Pavlović

THE RECOVERY OF SERBIA. THE SOCIAL COMPACT, THE OPEN SOCIETY PROJECT, MODERNIZATION, ADMINISTRATIVE REFORMBoško Bojović

SERBIA AND THE DANUBE STRATEGY: A GEOPOLITICAL DISCOURSEMilomir Stepić

THE BALKAN PARADIGMBlagoje S. Babić

SERBIA’S GEOPOLITICAL POSITION AT THE BEGINNING OF THE 21ST CENTURY AS AN ELEMENT OF THE STRATEGIC CONTEXTDušan Proroković

LONG-TERM BIPHONIC MUSIC A CONTRIBUTION TO THE RESEARCH OF THE RHYTHM OF THE FUTURE AT A TIME OF A HISTORICAL DEMISSION OF THE WORLD SYSTEMLjubomir Kljakić

567

587

597

607

619

633

641

651

xii

РеиндуСтРијалиЗација и ПРедуЗетништВО

каО ПутеВи и начини ОПОРаВка

СРПСке ПРиВРедеСлободан Покрајац

дијаСПОРа и РаЗВОј: улОга СРПСких

инОВатОРа иЗ дијаСПОРе у ПРиВРеднОМ РаЗВОју СРБије

Владимир гречић

255 ПРиВРедних дРуштаВа у РеСтРуктуРиРању

дугују 4,8 МилијаРди еВРаМиодраг к. Скулић

EкOнOМичниJA ЗдРAВСтВEнO БEЗБEднA иСхРAнA:

кључни фAкTOР РEиндуСтРиJAлиЗAциJE и

OПтиМAлнOг РAЗВOJAJoвaн Пeтрoвић

МОгућа СтРатегија РаЗВОја СРБије:

дРуштВенО-екОнОМСка аналиЗадраган Петровић

индуСтРијалиЗација СРБије на нОВиМ ОСнОВаМа

Слободан Стојановић

МОгућнОСти ефикаСнијег кОРишћења фОндОВСких

СРедСтаВа и дОЗнака дијаСПОРеMилан Вујовић

иМПлеМентација екОнОМије ЗаСнОВанE на Знању:

кључни фактОР ПРОСПеРитета и кОнкуРентнОСти ПРиВРеде

Славко Вујовић

REINDUSTRIALIZATION AND ENTREPRENEURSHIP AS THE PATHS AND METHODS FOR THE RECOVERY OF THE SERBIAN ECONOMYSlobodan Pokrajac

DIASPORA AND DEVELOPMENT: THE ROLE OF SERBIAN INNOVATORS FROM THE DIASPORA IN SERBIA’S ECONOMIC DEVELOPMENTVladimir Grečić

255 COMPANIES UNDERGOING RESTRUCTURING OWE 4.8 BILLION EUROSMiodrag K. Skulić

ECONOMICALLY HEALTHIER AND SAFER POPULATION NUTRITION, KEY FACTOR OF REINDUSTRIALIZATION AND OPTIMAL DEVELOPMENTJovan Petrović

POSSIBLE DEVELOPMENT STRATEGY OF THE REPUBLIC OF SERBIA: SOCIO-ECONOMIC ANALYSISDragan Petrović

INDUSTRIALIZATION OF SERBIA ON A NEW BASISSlobodan Stojanović

POSSIBILITIES OF A MORE EFFICIENT USE OF DIASPORA FUNDS AND REMITTANCESMilan Vujović

IMPLEMENTATION OF A KNOWLEDGE-BASED ECONOMY: A KEY FACTOR OF PROSPERITY AND ECONOMIC COMPETITIVENESSSlavko Vujović

673

685

707

713

731

741

745

755

xiii

СтРатегија иЗВОЗнО ОРијентиСане ПРиВРеде –

ПРедуСлОВ За иЗлаЗак СРБије иЗ кРиЗе

Сретен ћузовић

ПеРСПектиВе СРПСкОг СПОРтаМилан томић

СтРатегија РаЗВОја енеРгетике

РеПуБлике СРБије дО 2015. гОдине

(иЗВОд)Савез машинских и електротехничких

инжењера Србије (СМеитС)

иЗВОЗ, СуПСтитуција уВОЗа, БанкаРСка ПОлитика

и РеиндуСтРијалиЗација СРБије

ђорђе лазић

ПРОјектОВани РаСт БРутО дОМаћег ПРОиЗВОда

СРБије С ПРедлОгОМ ПОтРеБних

инВеСтиција и њихОВих иЗВОРа

финанСиРањаПредраг Мандић

тРеБа (ли) наМ нациОнални

ПРОгРаМ иЗлаСка иЗ кРиЗе:

шта (ни)СМО МОгли тО ниСМО РаЗуМјели

Спасоје тушевљак

STRATEGY OF AN EXPORT-ORIENTED ECONOMY – A PRECONDITION FOR OVERCOMING THE CRISIS IN SERBIASreten Ćuzović

THE PROSPECTS OF SERBIAN SPORTSMilan Tomić

DEVELOPMENT STRATEGYOF ENERGY SECTOR IN SERBIA UP TO 2015.(EXCERPTS)(SMEITS)

EXPORTS, IMPORT SUBSTITUTION, BANKING POLICY AND THE REINDUSTRIALIZATION OF SERBIADjordje Lazić

SERBIA’S PROJECTED GDP GROWTH WITH PROPOSED NECESSARY INVESTMENTS AND THEIR SOURCES OF FINANCINGPredrag Mandić

(DO) WE NEED A NATIONAL CRISIS SOLVING PROGRAM: WE DID NOT UNDERSTAND WHAT WE COULD (NOT) DOSpasoje Tuševljak

767

777

791

799

803

807

xiv

П Р и л О З и / A P P E N D I C E S

817андра николић

(1853–1918)екОнОМСкО Стање СРБије

у XIV Веку (1873)

837драгутин С. Милутиновић

(1840–1900)индуСтРија и њени чиниОци у СРБији

(1876)

877цаРинСки Рат (1906–1911) и кОСта СтОјанОВић (1867–1921)

цаРинСки Рат иЗМеђу кРаљеВине СРБије и ауСтРОугаРСке МОнаРхије

(1906–1911)PIG WAR

(1906–1911)кОСта СтОјанОВић

Писмо министра народне привреде косте Стојановића шефовима одељења(1906)

извештаји поднесени министру народне привреде о досадашњем раду на унапређењу домаће привреде и мерама за даљи рад у томе правцу

(1907)говор господина косте Стојановића народног посланика на XIX редовном састанку народне

Скупштине приликом начелне дебате о трговинском уговору са аустро-угарском(1909)

911јован лончарић

(1882–1916)СРПСкО-БугаРСкО екОнОМСкО ЗБлижење

(1911)

917ОкуПација и кОлОниЗација каО СтРатегије РаЗВОја:

ОПшта теОРија (ПОРетка и ПРОСПеРита) VERSUS геОПОлитичка ПРакСа (наСиља и СМРти)

документи и кратка појашњења

xv

део први: дО 1918. гОдинеПросторни облик државе и локациони критеријуми разграничења

документ I: Проглас на становништво Босне и херцеговине (1878)

драган јовићМигРације и ПОлОжај СРБа у ВРеМе ауСтРОугаРСке ВлаСти у Бих

документ II: Писмо цара франца јозефа аустријског цару Вилхелму IIдокумент III: Писмо цара Вилхелма II цару францу јозефу аустријском

документ IV: царска прокламација од 7. октобра 1908.анекСиОна кРиЗа

(1908–1909)ANEKSIONA KRIZA

(1908–1910)томислав краљачић

ауСтРОугаРСки ПланОВи О СтВаРању етничкОг Зида у иСтОчнОј БОСни у ПРВОМ СВјетСкОМ Рату

937Милан Марјановић

(1879–1955)ОБнОВа

(1918)

941Зоран Маневић

аРхитектуРа и ПОлитика (1937–1941)(1984)

957џорџ л. кларк старији и драган БоснићекОнОМика РОБинСОна кРуСОа

971катарина Секулић

едВаРд јакОПин: ПРОшлО је најтежих шеСт гОдина(2008)

977часлав Оцић

еВРОПа и РуСија: ЗаједнО СМО јачи (2010)

xvi

987александар С. Запјесоцки

култуРа у РуСкОМ и еВРОПСкОМ кОнтекСту (2010)

993СРБија 2020:

кОнцеПт РаЗВОја РеПуБлике СРБије дО 2020. гОдине (нацРт За јаВну РаСПРаВу)

1015центар за нову политику

СтРатегија СРБија 2020: Рецитал леПих жеља?

1017Влада РеПуБлике СРБије

н а ц и о н а л н и с а в е т з а п р и в р е д н и о п о р а в а к Радна група за реиндустријализацију:

димитријевић Бојан ђуричин драган ђурић драгиња

грујић Бранислав Перчевић горан

Спасојевић топлицанацРт СтРатегије РеиндуСтРијалиЗације СРБије

1043СтРатегије дОнете на РеПуБличкОМ ниВОу, 2000–2014.

1059научнОиСтРажиВачки ПРОјекти кОје финанСиРа МиниСтаРСтВО

ПРОСВете, науке и технОлОшкОг РаЗВОја, 2011–2014/2015.

1093ПРедлОг За ОСниВање

инСтитута екОнОМСких наука Сану

1099а у т О Р и у О В О М З Б О Р н и к у / A U T H O R S I N T H I S B O O K

екОнОМСки ефекти ПРОшиРења еВРОПСке уније на ЗеМље иСтОчне еВРОПе у ПеРиОду 2000–2012.

Сажетак: европска унија (еу) бележи изузетан успех у свом проширењу. Судећи по броју чланица еу, проширење је представљало најуспешнију политику уније од њеног оснивања. ипак, економска страна њеног проширења има различите и разноврсне ефекте по источне земље члани-це еу. чланство у унији не доприноси аутоматском напретку свих земаља. у овом раду се анализи-рају подаци за период од 2000–2012. који показују да је економски раст, експанзија трговине и по-раст страних улагања несумњив успех и добитак за ,,нове“ источне чланице еу. Оне су оствариле напредак, али по високој цени: огромно повећање домаћег и иностраног дуга којим је финансиран овај успех. источне земље чланице живе на рачун будућих генерација које се непрестано задужују. Висока стопа задужености земаља централне и источне еу прети да надмаши економски замајац на истоку еу, повећа цену будућег задуживања (кредити ће бити скупљи) поготово у време озбиљ-не кризе опстанка еврозоне и саме еу.

кључне Речи: проширење, европска унија, задуженост, еврозона

Више суза је проливено због остваренихнего због неостварених жеља.

Света тереза авилска

европска унија (еу) бележи изузетан успех у свом проширењу. Судећи по броју чланица еу, може се закључити да је политика проширења еу била њена најуспешнија политика још од стварања европске економске заједнице (ееЗ) 1957. године. европске вредности као што су демократија, владавина права, тржишна привреда, социјални напредак и поштовање људских права, имовине и природног окружења, проширене су по целој европи, па и ван ње-них граница. еу пружа земљама које приступају унији пуноправно чланство као награду за постигнуте економске и политичке реформе, али под условима које сама креира и намеће. Ово је веома привлачна, делотворна и јака ,,мека сила“ коју поседује еу.

МиРОСлаВ н. јОВанОВићуниверзитет у женеви, институт за глобалне

студије, женева, швајцарска miroslav.jovanovic@unige.ch;

miroslavjovanovic@hotmail.com

јелена даМњанОВић СиМићВисока пословна школа, нови Сад, Србија

jelenaschoolofbusiness@gmail.com; jsimic75@gmail.com

532 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

европска унија је 2004. године примила десет нових чланица (углавном из централне и источне европе)1, Бугарска и Румунија су се придружиле 2007, док је хрватска постала пуноправна чланица у 2013. години. Засићеност проши-рењем постоји у еу. To je повезанo са страхом од имиграције у ,,старе“ чланице еу и с финансијским трошковима проширења, еу наставља бар декларативно да ради на свом проширењу. ипак, тај процес ће бити много спорији и под мно-го тежим условима него до сада.

црна гора, Србија и турска преговарају о условима за улазак у унију, док је БјР Македонија вечити кандидат за преговоре још од 2005. године. албанија и Босна и херцеговина чекају на кандидатуру, док су косово и Метохија2 у запећ-ку. исланд, развијена и демократска земља, окренула је леђа приступним прего-ворима с еу у 2013, док је Jeрменија у 2013. години такође одустала. Jeрменија је добила повољнију понуду за економску интеграцију од Русије него што је то понудила еу.

када је украјина у питању, понуда еу је била двосмеран споразум: от-ворити украјинско тржиште за индустријске производе из еу (унија има предност) и отворити тржиште еу за украјинске индустријске производе. украјина би требало да се подвргне непрекидном и обимном реструктури-сању да би се прилагодила захтевима еу. украјина се нашла пред избором штапа (еу) и шаргарепе (Русија). економско повезивање с еу би повећало незапосленост у иначе климавој украјинској привреди, не би било надокна-де за губитке у реструктурисању (потребно је уложити око 140 милијарди евра током 10 година) и не би постојала слобода кретања радне снаге. С друге стране, Русија је понудила 15 милијарди долара (без услова) и умањену цену енергената пред почетак грејне сезоне 2013–20143. када је украјински пред-седник изабрао руску шаргарепу, избили су нереди, посебно у западном и проевропском (римокатоличком и унијатском) делу украјине, који су поче-тком 2014. довели земљу на ивицу поделе. Поједини региони украјине су већ прогласили независност.

После промене власти у украјини, европска унија је једнострано и привре-мено (само у 2014. години) укинула царине на робу која се увози из украјине, Русија је повукла финансијску понуду, а еу је обећала кредитни пакет од 11 милијарди евра. ипак, еу је то условила потписивањем споразума украјине с Међународним монетарним фондом (ММф) [EurActiv 2014].

1 кипар, чешка, естонија, Мађарска, летонија, литванија, Малта, Пољска, Словачка и Словенија.2 косово и Метохија под резолуцијом Савета безбедности ун 1244.3 европска унија је понудила украјини велики кредит, али под оштрим условима ММф, који под-

разумевају знатно повећање цене енергије за потрошаче. С друге стране, Русија је понудила умање-ну цену за испоруке гаса од $268 за кубни метар (уместо тржишне цене од $400).Ова цена је при-ближно упола нижа од цене коју плаћа немачка за исту количину руског гаса. уколико би украјина ушла у аранжман с еу то би значило да мора да плаћа исту цену и у роковима као и остале чланице еу. Руски притисак или шаргарепа (у зависности од угла посматрања) били су осуђени од стране еу у децембру 2013. као неприхватљиво понашање. ипак, у исто време, претња еу санкцијама Великој Британији уколико иступи из Eу је сасвим у реду, односно прихватљиво и прикладно понашање.

533економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012.

треба имати у виду да ММф земљи потписници аранжмана прописује не-окласични економски програм који подразумева оштре мере штедње. Kлијен-ти ММф-а као што су то биле земље латинске америке, одбациле су ММф и његове пропале и озлоглашене економске моделе који доносе још већу беду и незадовољство. исто је учинила и Мађарска која je буквално истерала ММф из Будимпеште 2013. године. Оштре мере штедње ће додатно подгрејати национа-листичке страсти у украјини, као што је био случај у грчкој, шпанији, италији и остатку европе. уз то, Русија чека да украјина плати дуг од 11 милијарди до-лара за већ испоручени гас.

ако украјина види своју будућност ван еу или у еу (каква год да буде еу у следећих деценију или две, ако је уопште буде), нека грађани украјине о томе сами одлуче. али, таквог јединственог виђења у потпуно подељеном јав-ном мњењу украјине нема. Могућност која је постојала за Русију у оваквој си-туацији је да ,,пусти“ ММф да уђе у украјину, направи још већу економску и друштвену катастрофу, а затим се појави као ,,спаситељ“, јер Русија располаже огромним резервама евра, долара, нафте и гаса, али може да остане тржиште зa украјинскe производe који немају прођу на тржишту еу (потрошачи у еу се плаше озрачених производа). Овако, украјина се нашла у тешкој ситуацији: кајаће се ако узме еу/ММф кредит и прихвати погубну економску политику, кајаће се ако не узме.

лидери еу су били бесни када је Русија у 2013. понудила Jeрменији и ук-рајини боље економске споразуме и тако удаљила ове земље од трговинског спо-разума с еу. челници Запада су захтевали да Русија престане да ,,малтретира“ бивше земље чланице СССР. ипак, у зависности од тачке гледишта, руско ,,мал-третирање“ или подстицај подразумева приступ огромном руском тржишту, субвенционисану цену енергената, као и сарадњу у питањима безбедности и имиграције. не треба заборавити да је просперитетна Русија циљ десетинама милиона миграната из бивших совјетских држава и да је Русија главно глобал-но одредиште мигрантима после Сад, еу и арапских земаља извозница нафте. Понуда еу може пружити украјини економски развој, али тек у дугом року и уз високу дозу неизвесности, док истовремено може изазвати велико и момен-тално повећање незапослености у украјини. Обећања еу не могу обезбедити готово банкротираној украјини адекватну накнаду4.

4 украјина има подељено и поларизовано друштво на верској, језичкој, економској и историјској основи (врло налик Србији и хрватској у бившој југославији). догађања у украјини 2014. године довеле су до креирања шаролике Владе украјине (учешће у власти освојиле су неке екстремно де-сничарске партије, као што је Свобода). Западне земље, које заговарају проширење натО на бивше совјетске републике, толеришу такав развој догађаја у украјини (без обзира на цену) докле год Вла-да није проруска. изгледа да је мало научено из лекције о авганистану како зло може бити створено од стране демократских земаља. „Онима који данас славе револуцију у украјини: будите опрезни шта желите. украјина сада има прву проевропску владу у којој су фашистичке партије оствариле учешће у извршној власти. у другим европским земљама, крајње десничарске партије су освојиле места у парламенту, али не и власт. наравно, нису сви украјински револуционари фашисти или нацисти, као што то предста-вљају руски медији. али, подједнако је погрешно и неодговорно тврдити да је учешће фашиста и нациста у новој влади искључиво руска пропаганда. [Counterpunch 2014].

534 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Охрабривање украјине да делује против Русије је било у реду док није ништа коштало западне земље. упркос свему, Споразум о придруживању ук-рајина је потписала с еу у Бриселу 21. марта 2014.

Став еу да Русија ,,малтретира“, присиљава, уцењује украјину јесте из-ненађење с обзиром на то да у исто време унија прети Великој Британији увођењем трговинских санкција уколико се Британија усуди да напусти еу. да ли се ови ,,демократски“ двоструки стандарди користе у пракси?

Велики број земаља које чекају на пријем у еу (нарочито турска) може завршити са статусом који имају норвешка или швајцарска: слободан приступ јединственом европском тржишту без пуноправног чланства.

треба имати на уму да успех еу у проширењу није апсолутан. на пример, алжир је био део француске у време стварања ееЗ (1957), а када је добио незави-сност напустио чланство у Eу. гренланд (део данске) је имао референдум 1984. о питању наставка чланства у унији и одлучио да је напусти 1985. Велика Британија је имала референдум 1975. о чланству и одлучила је да остане. нови референдум, заказан за 2017, ставиће на пробу (слабу) британску вољу да остане у унији.

* * *

Скоро деценија је прошла откада су бивше комунистичке земље источне европе приступиле еу. то је довољно времена да се оцене економски ефекти проширења еу на нове чланице. Сврха овог чланка јесте да размотри економс-ку димензију приступања на земље источне европе. Политички успеси као што су јачање владавине закона, демократије и људских права изостављени су из разматрања. Период анализе почиње у 2000. години, односно четири године пре датума уласка у еу за већину источних чланица, а завршава у 2012. години, по-следњој години за коју су доступни сви подаци.

након ових уводних разматрања, у другом делу излажемo статистичке податке и коментаре о основним економским показатељима. Реч је о о бруто друштвеном производу, индустријској и пољопривредној производњи, неза-посленост, продуктивност радне снаге, инфлација, трговина, страна директ-на улагања (Сди) и задужености. Сви наведени подаци су расположиви, али раштркани. Рад приказује податке на консолидован и приступачан начин да би сe установили економски ефекти које је проширење еу имало на њене ,,нове“ чланице. истовремено овај део разбија мит о мирисним и лепим ружама које цветају земљама које су приступиле еу.

у трећем делу разматрамо могућности Србије да реиндустријализује своју привреду и оствари, овог пута, истинске реформе уколико жели да се придружи породици европских земаља. такође, дајемо преглед и дужине трајања прегово-ра наших суседа пре коначног пријема у еу.

четврти део садржи закључна разматрања о разноликим економским ефектима које су искусиле источне земље након приступања еу. источне земље су свој економски раст финансирале ,,кредитном картицом“, односно заду-жујући се на рачун будућих генерација.

535економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012.

екОнОМСки ефекти ПРОшиРења

анализу започињемо основним показатељима бруто друштвеног произ-вода (табела 1). Ове земље упадљиво одликују позитивне стопе привредног раста и пре и после уласка у еу. то је позитиван сигнал који указује на јачање економије. чак и наговештај прикључења еу даје велики подстицај расту ових привреда. друго је питање то што је раст у земљама источне европе био знатно виши пре кризе у односу на просек у ,,старим“ чланицама еу. Ово је, нарав-но, последица и ниже економске почетне тачке, али остаје чињеница да су ове земље постигле значајан раст. Светска економска криза је погодила исток Eу веома снажно, па је и пад БдП у 2009. био у просеку већи него на западу европе.

табела 2 показује податке о БдП у еврима. Очигледан је јаз између ,,сиро-машног“ истока и ,,богатог“ запада/севера еу. Охрабрује чињеница да је већи-на источних земаља готово удвостручила свој БдП по становнику у периоду 2000–12. што је нижа почетна основа била, то је остварен већи напредак. ипак, још увек постоји велика разлика између просека еу када је у питању БдП по становнику и истог показатеља већине источних чланица еу. Промене у расту дохотка по глави становника (табела 3) показују позитиван раст већи од европ-ског просека.

индустријска производња је добар показатељ здравља једне економије, поготово оне која се ослања више на индустријски сектор него на услуге, пољопривреду, рударство и риболов (табела 4). индустријска производња је у непрекидном порасту од 2000. године. ипак, криза 2009. je била посебно тешка за целу еу. Приметан је благи опоравак у наредним годинама.

Заједничка пољопривредна политика, заједно с трговином, политиком конкуренције и проширењем, најистакнутија је економска политика еу. нове земље чланице очекивале су значајну помоћ у виду пољопривредних субвен-ција. у просеку, друштвени производ источних земaљa еу имао je знатно већи удео пољопривреде него што је то случај са западним делом ,,старе“ европе.

допринос пољопривреде БдП-у је око 3% у „старим” земљама еу. укупна додата вредност у пољопривреди у источним чланицама еу је у порасту (табела 5), али је учешће радне снаге у сталном опадању (табела 6). Очекивања и нада да ће могућност извоза хране у западне земље еу побољшати запосленост у пољопривреди, нису се обистинили.

динамика сточарске производњe може указивати на две чињенице. Сто-чарство је повезано са земљорадњом (стока једе житарице), а истовремено ука-зује и на пораст животног стандарда становништва (што је виши стандард, то је потрошња меса већа). табела 7 приказује податке о сточној производњи у ре-гиону. Подаци показују да се oвa производња или смањује или, у најбољем слу-чају, остаје непромењена у посматраном периоду. Ово је изненађујући податак с обзиром на пораст дохотка на истоку. ипак, источни фармери нису довољно конкурентни веома продуктивним и високо субвенционисаним произвођачи-ма на западу/северу еу. Постоји висок степен самодовољности у производњи стоке и сточних производа у еу, а бележи се и вишак, иако постоји и благи пад

536 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

укупне сточне производње у еу. фармери у источној европи ће бити у могућ-ности да добију пун износ субвенција из Брисела тек 2020. године. то је готово цела генерација након уласка у еу. Можемо закључити да постоји огромна раз-лика у томе шта су пољопривредници на истоку очекивали, а шта добили када су се ове земље прикључиле еу. уместо уласка на раскошну журку еу, како је изгледало деведесетих година двадесетог века, источне земље су се прикључи-ле журки у ,,5 сати ујутру када је најбоља храна поједена, пиће попијено, а све девојке одведене“. доходак у пољопривреди је или опао у периоду 2000–12. или је остао непромењен. изузеци су летонија и литванија, где је забележено благо повећање (табела 8).

Стопа незапослености указује на ненадокнадив губитак доприносу БдП (табела 9). Много источних земаља започело је посматрани период с високим стопама незапослености. упркос очигледним емиграцијама (у појединим слу-чајевима, масовно) ка ,,старим“ земљама еу, улазак у еу није допринео јасном и мерљивом помаку стопе незапослености (2009. је била тешка година за цело-купну еу). исто се може закључити и за продуктивност радне снаге (табела 10).

након уласка у еу 2007, Румуни су масовно почели да одлазе у шпанију. Петнаест ,,старих“ држава еу није могло да уведе ограничења кретању радне снаге између ових земаља, али је такве рестрикције могло да наметне новим чланицама, и то на период од седам година након пријема у еу. За Бугарску и Румунију, датум престанка овог ограничења је 2014. година. шпанија је одлу-чила да привремено укине ову забрану у 2009. и преко 800.000 Румуна мигри-рало је у шпанију (један од важних разлога био је и сличност језика). Румуни су превазишли број Мароканаца, еквадораца и (готово) Британаца који живе у шпанији. Растућа грађевинска индустрија у шпанији произвела је раст тражње за радницима. ипак, рецесија је имала погубне последице по изградњу станова и тржних центара. готово 30% Румуна који су у 2011. живели у шпанији нису били запослени. Према еу правилима они су имали право на накнаду за не-запослене као и шпанци. економска ситуација у шпанији је постала толико тешка да је земља поново увела баријере за улазaк нових миграната из Румуније у 2011. години. европска комисија је одобрила овакве привремене мере до краја 2012. [Financial Times 2011].

Преко три милиона Румуна5 и преко 1,5 милиона Пољака живе у иностран-ству. то су две веће земље еу. Мање земље, као литванија и Бугарска, највише су ,,расељене“ у целој еу. Бугарска има 7,3 милиона становника, а од 1985. године из ње је отишло 1,5 милиона људи. Овај податак је рекордан, на само за еу, већ и за светске стандарде. иако су источне земље погођене овим расељавањем, ови

5 Од око 7 милиона радно активних Румуна, око 1,1 милион има сигуран посао у јавном сектору, који не желе да напусте. Око 3 милиона је отишло када се Румунија придружила еу у 2007: један милион је отишао у италију, други милион у шпанију, пола милиона у француску, око 400.000 у немачку и 120.000 у Британију. Радили су у ,,приватном“ аранжману (40% укупног броја радника који су градили лондонски Олимпијски стадион били су самозапослени Румуни) или као сезонски или неквалификовани радници. неки су били и експлоатисани, с обзиром на то да нису имали иста права као локално становништво; други нису плаћали порез. [Economist 2014].

537економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012.

људи ипак живе у еу. таква ситуација је слична оној из 1980. године када су шпанија и Португалија приступиле еу.

Стопа инфлације у посматраном периоду је углавном била под контролом у целом региону (табела 11). Благи пад стопе инфлације указује на способност монетарних власти да контролишу овај важан економски показатељ. Буџетски дефицит је приказан у табели 12. изузимајући 2009. годину, већина источних земаља еу је била близу препорученог лимита по уговору из Мастрихта од 3% укупног БдП. у ствари, источне земље ван еврозоне су више поштовале ова правила него чланице еврозоне. исти је случај и с државним дугом (дозвољени лимит je 60% укупног БдП, табела 13). источне земље које нису чланице евро-зоне имају одличне резултате када је овај показатељ у питању. ипак, забриња-вајуће је што је осим естоније, летоније и Малте, све источне земље имају трго-вински дефицит (табела 16).

интеграције и улазак у еу такође стимулишу и прилив страних директних улагања у источне земље еу (табела 17). чак и наговештај уласка у еу је јасан сигнал инвеститорима да улажу у ,,нове“ чланице еу. највећи корисник прили-ва Сди је била Пољска (просек задуживања земаља еврозоне порастао са 70% у 2004. на 91% у 2012. години, док је у исто време тај дуг у земљама источне ев-ропе удвостручен, а понегде и утростручен (изузетак је Бугарска, с приближно истим нивоом дуга у периоду 2007–12).

табеле 15 и 16 респективно, потврђују да је трговина била мотор оства-реног раста у ,,новим“ источним чланицама еу. након пријема у еу све земље су оствариле раст извоза и увоза. Ово потврђује очекивања да интеграцијa повећава обим трговинe. ипак, осим естоније, величина домаћег тржишта је такође одиграла значајну улогу у привлачењу Сди). иако су углавном биле од-редишта страних улагања, ове земље су биле и извор Сди (табела 18). Може се чак приметити и егзодус капитала из Мађарске, нарочито после 2010. Поједини инвеститори су се одлучили за кину.

Последњи скуп табела посвећен је иностраном дугу (табеле 19, 20 и 21, респективно). уопштено гледајући, страни дуг источних земаља чланица еу се готово удвостручио у односу на БдП, од њиховог приступања еу. тренут-ни економски успеси великим делом су финансирани задужујући се на рачун следећих генерација (међугенерацијски трансфер, где се они који треба да вра-те дуг уопште не питају да ли се слажу с таквим „бећарским“ задуживањем и потрошњом). изузетак је Бугарска, која је задржала приближно исти ниво ино-страног дуга. неке задужене земље, као што је то случај с Мађарском, морале су да позову ММф у помоћ, али након оштрих мера штедње, које је завео ММф, Мађарска је одлучила да прекине сарадњу с овом институцијом и затвори кан-целарију ММф-а у 2013. години (у табели 21 се може видети смањење дуга у 2011. и 2012. години). Забрињавајуће је што економски крхке и задужене ис-точне привреде неће моћи да имају приступ тржишту капитала и да дођу до повољнијих кредита како би финансирале своје финансијске обавезе. Политика стезања каиша је неопходна, али она има негативне последице на запосленост, трговину и посебно привредни раст у будућности. уколико се иде ка више фе-

538 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

дерализованом устројству у еу, укључујући банкарску унију која укључује и ди-ректне федералне трансфере средстава у мање развијене земље, бројне источне чланице еу ће имати користи од тога. на жалост не постоји истинска воља ка таквом федералном развоју еу. уколико се упореде стопе раста дуга и БдП (та-бела 21) може се закључити да су у готово свим земљама стопе раста дугa биле много брже од стопа раста БдП. као и друге земље света, може се рећи да ове земље живе на ,,кредитној картици“.

СРБија и еВРОПСка унија

у Србији су актуелне теме преговори с еу, реиндустријализација привреде и разматрање најбољих начина да се то постигне. С обзиром на то да и еу за-хтева од Србије испуњавање (многобројних) економских и политичких услова, на почетку ћемо се осврнути на поједине аспекте досадашњих и дати предлоге будућих мера индустријске политике Србије.

Eкономска структура држава помера се непрекидно ка сектору услуга, а на уштрб индустрије, пољопривреде и рударства током економског развоја6. Међутим, олако се прелази преко чињенице коју је сажето изрекао акио Мори-та, председник корпорације SONY. Морита каже:

Економија земље може да буде само толико снажна колико то дозвољава њена индустријска база. Земља која не производи добру индустријску робу не може да улаже у себе на одговарајући начин. Привреда чији је раст заснован само на сектору услуга саздана је на песку. Сектор услуга је важан и добија на зна-чају, али услуге не могу да расту саме од себе као што је то продаја хамбургера самом себи или пребацивање новца с једне хрпе на другу. Развијена економија заснована на услугама може да цвета само ако је заснована на темељу развијене инду стријске базе... Замисао да је послеиндустријска привреда утемељена пр-венствено на услугама сумњива је. [Morita 1992]

дакле, профит може да се заради пружањем услуга као што је то продаја вредносних папира, али то на крају може да се изопачи у Понзијеву пирамиду чије смо погубне последице сви могли да видимо, осетимо и којих се још дуго времена нећемо ослободити.

уколико нема материјалне производње у националној економији, а услуге, поготово увозне су слободне, тада се све осликава с друге стране основне еко-номске једначине у виду повећања увоза, повећане незапослености и повећања дуга иностранству. да приступање еу не значи процват индустријске произ-водње, показује и искуство наших суседа Мађарске, Румуније и Бугарске.

што се тиче Србије, њена индустријска производња је данас на нивоу од 40% укупне индустријске производње у 1989. години7.

6 http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/evropska-deindustrijalizacija-srbije.html7 и поред око €80 млрд. иностране помоћи oд 2000. године, дуг иностранству је повећан с €11,6 млрд.

у 2000. на €26 млрд. у првој половини 2013. године, и износи 83% бруто домаћег производа.

539економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012.

шта треба да се уради да се Србија реиндустријализује? економска наука и успешна пракса одавно су одговориле на могућу недоумицу о најприкладнијем начину за привлачење улагача из иностранства. ти начини су да се улагачима понуди растуће и по могућству велико тржиште, друштвена стабилност, добра инфраструктура, поуздани и конкурентни локални добављачи, a првенствено образована, креативна и продуктивна радна снага. Разне врсте новчаних под-стицаја странцима у виду непосредних субвенција за свако ново радно место, бесплатне локације или ослобађање од плаћања пореза нису на списку оруђа економске политике које саветује наука, успешна пракса и угледне међународне институције. Стимулације само разоткривају непривлачност дотичне локације, јер да је привлачна, никакве стимулације јој не би биле потребне.

економска политика сваке државе треба првенствено да створи услове за повољно улагање домаћих предузећа, па тек потом да се повинује страним. Међутим, званичници Србије само причају о страним улагачима док су домаћи гурнути у запећак. неопходне мере су смањење бирократије, бројних и великих административних препрека, дозвола и пореза који отежавају и успоравају по-словање, а истовремено стварају услове за процват корупције.

корупцију, као системску појаву, присутну на свим нивоима власти, није лако искоренити. Посебно је погубна врло висока корумпираност у просвети, здравству и правосуђу која знатно отежава функционисање целог државног система. и еу, чијем приступању Србија толико тежи, инсистира на оштром обрачуну с овом погубном појавом. најаве о великој борби против корупције, међутим, за сада нису отишле даље од политичких обећања и међустраначких оптужби.

Образована радна снага је један од аргумената који је до скора Србија ко-ристила као фактор привлачења страних инвеститора. у последње време, до-маћи послодавци упозоравају да из средњошколских клупа излази недовољ-но квалификовани кадар. ништа боља ситуација није ни кад је реч о знатном делу високошколских институција. Потребе образовања нису усклађене с пот-ребама српског тржишта рада, а досадашње стратегије развоја високошколског система нису остале ништа до пусте жеље.

у врло тешкој економској и општој ситуацији у којој се налази Србија, свако ново улагање, било домаће или инострано, у производњу роба и услуга је добродошло, поготово ако је то повезано са запошљавањем нових радника. глобална економска криза 2007–09. показала је сву несавршеност политике Ва-шингтонског консензуса, као и то да су највише успеха постигле земље које су на време увиделе значај и корист домаће памети. такође, поново у први план избијају тезе о спровођењу индустријских политика од стране државе, као јед-ном од основних постулата одрживог развоја у дугом року. француска је упра-во објавила национални план о својој трећој индустријској револуцији вредан €3,5 млрд. евра. Више се не поставља питање да ли држава треба да интервени-ше, већ који је најбољи начин да то учини.

Савети економске струке и међународних организација за економску по-литику су следећи. Много је боље и успешније уложити средства у стално обра-

540 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

зовање радне снаге и на такав начин привући и задржати стране улагаче, него улагачима пружати непосредну новчану помоћ. Већина сада најтраженијих струка на свету није постојала само пре пет година (рецимо нови материјали или повезивање медицине, електротехнике и физике). Онај ко образује такву радну снагу за послове садашњости и будућности је тај који најуспешније при-влачи улагаче и тако скреће пажњу на себе.

ипак, и поред свих тешкоћа, неопходно је реално сагледати ефекте свих досадашњих мера, уложити у образовање становништва и започети оштру бор-бу против корупције на свим нивоима, овог пута не само декларативно и спо-радично.

колико ће трајати приступни преговори Србије, који су званично отворе-ни 21. јануара 2014, тешко је предвидети. Биће много дужи него што то полити-чари предвиђају. циљ Србије је, да се свих 35 преговарачких поглавља затвори 2020. године. ипак, не треба заборавити да одлуку доноси друга страна – еу и свака њена земља чланица понаособ.

искуство земаља које су у последњих 10 година постале чланице еу пока-зује да су приступни преговори у процесу придруживања трајали између три и шест година. Преговоре су најбрже завршиле Словачка, Малта, летонија и литванија, које су званично почеле да преговарају с еу у фебруару 2000, а за-твориле сва поглавља у децембру 2002. године [Вечерње новости 2014а].

Ове четири земље постале су чланице еу 1. маја 2004. године, у такозва-ном великом таласу проширења. у исто време унији су се прикључиле и чешка, естонија, кипар, Мађарска, Пољска и Словенија, које су отвориле приступне преговоре 31. марта 1998. године, а затвориле их у децембру 2002. Преговори између еу и 10 тадашњих кандидата за чланство били су подељени на 31 по-главље.

кипар је представљао посебан случај пошто је био једина земља која је ушла у еу а да није имала контролу над целокупном својом територијом, што важи и данас. у унију је ушао део који настањују кипарски грци, али не и север острва који је под окупационом контролом турака.

Бугарска и Румунија су почеле званично да преговарају у фебруару 2000. године, такође по 31 поглављу, а преговори су затворени у јуну, односно у де-цембру 2004. еу је, међутим, већ у њиховом случају пооштрила критеријуме за улазак, уводећи такозвану „заштитну клаузулу“, према којој би пријем у члан-ство, предвиђен за 1. јануар 2007. године, могао бити одложен на годину дана уколико до 2007. не испуне у потпуности постављене услове.

и Румунији и Бугарској је посебно замерено то што нису довољно успе-шно сузбиле корупцију и организовани криминал, и изражена је сумња у то да су сасвим спремне да одговорно и ефикасно користе европске фондове.

европска комисија је, такође, клаузулом дала себи право да им онемогући извоз прехрамбених производа на тржиште еу ако не буду испуниле све крите-ријуме ветеринарске, фитосанитарне и здравствене безбедности.

клаузула је омогућавала Бриселу и да им ускрати пуну слободу кретања људи, робе, услуга и капитала и искључи их из заједничке политике у области

541економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012.

конкурентности, енергетике, саобраћаја и телекомуникација уколико не приме-не сва европска правила и законе.

Процес приступања еу био је за хрватску дуготрајнији и тежи него за претходне земље кандидате. Само отварање преговора каснило је због недо-вољне сарадње с хашким трибуналом.

када је реч о копенхагенским политичким критеријумима, земља се суочи-ла с великим изазовима у области правосуђа и заштите људских права, док је у спровођењу аки-а, према процени европске комисије, било потребно уложити знатне напоре у 14 од 35 поглавља.

треба имати у виду и да су критеријуми за пријем у еу, у поређењу с онима из претходна два таласа проширења, били знатно проширени и пооштрени.

еу је, такође, увела и нова, строжа правила у преговорима, која су обу-хватала сет од 138 мерила за отварање и затварање поглавља, мада хрватски експерти тврде да је у пракси број мерила био већи од 400 пошто су многа од њих била подељена на поткатегорије.

Велике су разлике у развијености чланица еу баш као што су биле и код некадашњих република бивше СфРј. еу су потресле три велике кризе: 2005. го-дине када су холандија и француска на референдуму одбациле нови европски устав; финансијска криза (2007–09) додатно је гурнула питање проширења на маргине политичких дебата у Бриселу, а као последица тога уследио је „замор од проширења“. у Бриселу и престоницама држава еу раширило се уверење да је било погрешно дозволити Бугарској и Румунији да се прикључе еу, будући да нису до краја спровеле нужне реформе, те је изведен јасан закључак – нема више пречица.

Будућност заједничке европе назире се само ако се еу окрене темељима на којима је створена, пре свега социјалној тржишној привреди [Вечерње новости 2014б].

европа мора да се мења како би опстала. ако иде у правцу федерализације, дакле монетарне, фискалне и банковне уније, треба да пристане и на трансфер-ну унију, а то значи на прерасподелу дела БдП-а у корист сиромашнијих.

уколико су стопе незапослених младих 50 одсто, као што је у грчкој и шпанији, хаос је могућ, односно вероватан. ипак, реч jе о земљама с јаком си-вом економијом која решава масу социјалних проблема. а то не може ићи уне-доглед, јер су и опште стопе незапослености високе. што се криза тиче, оне ће се понављати, уграђене су у капитализам који се базира на кредитима и заду-жености, те финансијским „производима“. некадашња дилема „незапосленост–инфлација“ замењена је дилемом „незапосленост–дуг“.

ни за Србију, иако је већа, пут у еу неће бити лак нити брз. када ће ући у еу не може се рећи, одлучује друга страна и одлука је политичка, а то је сасвим непредвидљиво. али није главно питање када ће Србија да приступи еу. главно је питање у какву ће еу да приступи. еу нападају са свих страна, поготово из-нутра. економској кризи у еврозони нема краја. Велики ће бити напредак за еу у следећих десет година само ако ситуација не буде гора од садашње. еврозона је у великој кризи, а то повлачи и највећу егзистенцијалну кризу еу у историји.

542 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Британија ће имати референдум о изласку из еу. Она за собом може да повуче и Скандинавију. Списак земаља које су јако незадовољне у еу укључује али се не ограничава на Мађарску, кипар и чешку. Питање је због чега не изађу из члан-ства еу? улазак у еу је спор и тежак. излазак је исто тако тежак јер је, рецимо, еу запретила санкцијама Британији ако се повуче из чланства.

једини ко је срећан и задовољан у еу је неизабрана технократија у европ-ској комисији у Бриселу. Међутим, избори за европски парламент маја 2014. показаће однос бирача према еу и указаће на правац кретања еу бар до краја текуће деценије.

у какву се то еу ,,слепо“ води Србија? данас се то, и економски и поли-тички, може упоредити с уласком на палубу трећег разреда на титанику. или са жељом да се приступи бившој југославији 1988. године.

***

Обим материјe разматранe у овoм чланку је скроман: економска димензија проширења еу на нове, источне земље чланице. када су почетком деведесетих година двадесетог века започела разматрања проширења еу на земље источне и централне европе, сви су били занесењаци. како се датум пријема приближа-вао, ентузијазам је опадао и јављале су се озбиљне сумње. Све се више наводи да је еу дала обећања која би сви сад више волели да се нису испунила, макар не тако брзо. Опште расположење је ближе страху, него радости и задовољству. лидери ,,старих“ земаља еу нису успели да објасне својим грађанима које су предности источног проширења еу. криза еврозоне створила је оштру разлику између југа и севера еу. „хрвати се све више питају, посматрајући безуспешне покушаје еу да очува еврозону, да ли су стугли на време за сахрану“. [Financial Times 2013]. упркос различитим мишљењима и ставовима, пријем у еу и даље наставља да буде привлачан, иако не постоји јасан став и визија у вези с опстан-ком еврозоне и саме еу.

економски ефекти проширења еу представљају мешавину економских ефеката за источне земље чланице еу. чланство у еу не доприноси аутоматски економском бољитку свих земаља. Овај чланак приказује да су економски раст, експанзија трговине и пораст Сди очигледан успех и добит за „нове“ земље еу. источне земље еу се полако у просеку стапају са земљама ,,старе“ еу. Оне се модернизују, али је цена висока: брзо увећање државног и иностраног дуга којим је финансиран економски раст. Постоји опасност да ће овај дужнички терет успорити економски раст, ентузијазам и почетни оптимизам у источном делу европе. Бивше комунистичке земље, еу чланице данас живе на ,,кредитној картици“, односно задужују будуће генерације.

Проширење је одувек било мешовити благослов за еу. то Србија посеб-но треба да има на уму при спровођењу тражених економских и политичких реформи. европска унија све више показује реалне знаке умора и засићености проширењем (без обзира на слаткоречивост званичника еу – обавезна слат-коречивост им је у опису посла), додатно ојачане сопственим проблемима (не-

543економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012.

извесност опстанка еврозоне, оштра подела на север и југ европе, најаве неких чланица напуштања уније, и слично). Све то указује на чињеницу да Србија итекако мора бити опрезна приликом одређивања својих приоритета. и еко-номских и политичких и да не треба да срља у еу чија је будућност неизвесна и суморна.

ПРилОг

Taбе

ла 1

. Бд

П у

еу

и и

СтО

чн

иМ

ЗеМ

ља

Ма

чл

ан

иц

аМ

а, П

РОц

енту

ал

на

ПРО

Мен

а у

Од

нО

Су

н

а П

Ретх

Од

ну

гО

ди

ну

(200

0-20

12)

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

EУ (2

8 зе

маљ

а)3.

92.

01.

31.

52.

62.

23.

43.

20.

4-4

.52.

01.

6-0

.4

Евр

озо

на

(17

зем

аља)

3.8

2.0

0.9

0.7

2.2

1.7

3.2

3.0

0.4

-4.4

2.0

1.5

-0.6

Буг

арск

а5.

74.

24.

75.

56.

76.

46.

56.

46.

2-5

.50.

41.

80.

8

Хр

ватс

ка3.

83.

74.

95.

44.

14.

34.

95.

12.

1-6

.9-2

.30.

0-2

.0

Ки

пар

5.0

4.0

2.1

1.9

4.2

3.9

4.1

5.1

3.6

-1.9

1.3

0.5

-2.4

Реп

убли

ка

Чеш

ка4.

23.

12.

13.

84.

76.

87.

05.

73.

1-4

.52.

51.

8-1

.2

Есто

ни

ја9.

76.

36.

67.

86.

38.

910

.17.

5-4

.2-1

4.1

2.6

9.6

3.9

Мађ

арск

а4.

23.

74.

53.

94.

84.

03.

90.

10.

9-6

.81.

31.

6-1

.7

Лет

он

ија

5.7

7.3

7.2

7.6

8.9

10.1

11.2

9.6

-3.3

-17.

7-0

.95.

55.

5

Ли

тван

ија

3.6

6.7

6.8

10.3

7.4

7.8

7.8

9.8

2.9

-14.

81.

55.

93.

7

Мал

та:

0.0

2.4

0.7

-0.3

3.6

2.6

4.1

3.9

-2.8

4.0

1.6

0.8

По

љск

а4.

31.

21.

43.

95.

33.

66.

26.

85.

11.

63.

94.

51.

9

Рум

уни

ја2.

45.

75.

15.

28.

54.

27.

96.

37.

3-6

.6-1

.12.

20.

7

Сло

вачк

а1.

43.

54.

64.

85.

16.

78.

310

.55.

8-4

.94.

43.

22.

0

Сло

вен

ија

4.3

2.9

3.8

2.9

4.4

4.0

5.8

7.0

3.4

-7.9

1.3

0.7

-2.5

Изв

ор: E

uros

tat,

http

://ep

p.eu

rost

at.e

c.eur

opa.

eu/tg

m/ta

ble.d

o?ta

b=ta

ble&

init=

1&pl

ugin

=1&

lang

uage

=en&

pcod

e=te

c001

15 (п

рист

уп 2

0. 9

. 201

3)

544 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Taбе

ла 2

. Бд

П П

О г

ла

Ви С

тан

ОВн

ик

а у

еу

и и

СтО

чн

иМ

ЗеМ

ља

Ма

чл

ан

иц

аМ

а, г

Од

иш

њи

ПО

да

ци

у е

ВРи

Ма

, 200

0–20

12

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

EУ (2

8 зе

маљ

а)20

.800

21.1

0021

.400

21.6

0022

.000

22.4

0023

.100

23.7

0023

.700

22.6

0022

.900

23.3

0023

.100

Евр

озо

на

(17

зем

аља)

24.0

0024

.400

24.5

0024

.500

24.9

0025

.200

25.8

0026

.400

26.4

0025

.100

25.6

0025

.900

25.7

00

Буг

арск

а2.

200

2.30

02.

500

2.60

02.

800

3.00

03.

200

3.40

03.

700

3.50

03.

500

3.70

03.

700

Хр

ватс

ка6.

500

6.80

07.

100

7.50

07.

800

8.10

08.

500

8.90

09.

100

8.50

08.

300

8.60

08.

500

Ки

пар

16.7

0017

.200

17.4

0017

.500

18.0

0018

.400

18.9

0019

.400

19.6

0018

.700

18.5

0018

.100

17.4

00

Реп

убли

ка

Чеш

ка8.

300

8.60

08.

800

9.20

09.

600

10.2

0010

.900

11.5

0011

.700

11.1

0011

.400

11.6

0011

.500

Есто

ни

ја5.

800

6.20

06.

600

7.10

07.

600

8.30

09.

200

9.90

09.

500

8.10

08.

300

9.10

09.

500

Мађ

арск

а7.

100

7.40

07.

700

8.00

08.

400

8.80

09.

200

9.20

09.

300

8.70

08.

800

8.90

08.

800

Лет

он

ија

3.70

04.

000

4.30

04.

700

5.20

05.

800

6.50

07.

200

7.00

05.

900

5.90

06.

400

6.80

0

Ли

тван

ија

4.10

04.

400

4.80

05.

300

5.80

06.

300

6.90

07.

700

8.00

06.

900

7.10

07.

700

8.10

0

Мал

та11

.900

11.8

0012

.000

12.0

0011

.900

12.2

0012

.500

12.9

0013

.300

12.8

0013

.400

13.5

0013

.500

По

љск

а5.

500

5.60

05.

600

5.90

06.

200

6.40

06.

800

7.30

07.

600

7.80

08.

000

8.30

08.

500

Рум

уни

ја2.

700

2.90

03.

100

3.20

03.

500

3.70

04.

000

4.20

04.

600

4.30

04.

200

4.30

04.

400

Сло

вачк

а5.

600

5.80

06.

100

6.40

06.

700

7.10

07.

700

8.50

09.

000

8.60

08.

900

9.20

09.

400

Сло

вен

ија

12.1

0012

.400

12.9

0013

.300

13.8

0014

.400

15.1

0016

.100

16.6

0015

.200

15.3

0015

.400

15.0

00

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

) http

://ap

psso

.eur

osta

t.ec.e

urop

a.eu

/nui

/sho

w.do

?dat

aset

=nam

a_au

x_gp

h&la

ng=e

n (п

рист

уп 2

0. 1

0. 2

013)

545економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012. Ta

бела

3. Б

дП

ПО

гл

аВи

Ста

нО

Вни

ка

у е

у и

иС

тОч

ни

М З

еМљ

аМ

а ч

ла

ни

ца

Ма

, ПРО

цен

туа

лн

а П

РОМ

ена

у О

дн

ОС

у

на

ПРе

тхО

дн

у г

Од

ин

у (2

000–

2012

)

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

EУ (2

8 зе

маљ

а)3.

71.

71.

01.

12.

11.

73.

02.

7-0

.1-4

.81.

71.

5-0

.7

Евр

озо

на

(17

зем

аља)

3.4

1.5

0.4

0.1

1.6

1.1

2.7

2.4

-0.2

-4.8

1.7

1.3

-0.9

Буг

арск

а6.

37.

55.

26.

47.

36.

96.

87.

06.

7-5

.01.

14.

41.

4

Хр

ватс

ка6.

73.

34.

85.

44.

14.

35.

05.

12.

2-6

.8-2

.03.

3-1

.8

Ки

пар

3.9

2.9

1.0

0.6

2.9

2.4

2.4

2.9

1.0

-4.5

-1.3

-2.1

-3.9

Реп

убли

ка

Чеш

ка4.

33.

62.

43.

84.

76.

56.

75.

22.

0-5

.12.

22.

0-1

.1

Есто

ни

ја10

.36.

77.

08.

26.

79.

110

.37.

7-4

.0-1

4.1

2.6

9.5

4.0

Мађ

арск

а4.

54.

04.

84.

15.

04.

24.

10.

31.

1-6

.61.

31.

9-1

.2

Лет

он

ија

6.3

8.7

8.4

8.7

10.0

11.3

12.0

10.9

-1.7

-16.

30.

87.

46.

2

Ли

тван

ија

4.4

7.6

7.7

11.2

8.6

9.6

9.5

11.1

4.0

-13.

93.

78.

55.

1

Мал

та:

-0.8

1.7

0.1

-0.9

3.0

2.0

3.6

3.2

-3.8

4.2

1.3

-0.1

По

љск

а4.

31.

21.

54.

05.

43.

76.

36.

85.

11.

52.

94.

51.

9

Рум

уни

ја2.

55.

88.

05.

58.

84.

48.

16.

57.

5-6

.4-1

.02.

50.

9

Сло

вачк

а1.

33.

94.

64.

85.

06.

68.

310

.45.

6-5

.14.

23.

61.

6

Сло

вен

ија

4.0

2.8

3.7

2.9

4.4

3.8

5.5

6.4

3.2

-8.8

0.9

0.5

-2.7

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

http

://ap

psso

.eur

osta

t.ec.e

urop

a.eu

/nui

/sho

w.do

?dat

aset

=nam

a_au

x_gp

h&la

ng=e

n (п

рист

уп 2

0. 1

0. 2

013)

546 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Taбе

ла 4

. ПРО

ду

кти

ВнО

Ст

у и

нд

уСтР

ији

у е

у и

иС

тОч

ни

М З

еМљ

аМ

а ч

ла

ни

ца

Ма

,гО

ди

шњ

и П

Од

ац

и,П

РОц

енту

ал

на

П

РОМ

ена

(200

0–20

12)

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

EУ (2

8 зе

маљ

а)4.

90.

2-0

.40.

52.

31.

54.

13.

6-1

.8-1

4.0

6.8

3.0

-2.1

Евр

озо

на

(17

зем

аља)

5.2

0.2

-0.5

0.2

2.1

1.4

4.2

3.8

-1.8

-15.

17.

33.

1-2

.4

Буг

арск

а:

2.2

4.7

12.8

12.7

7.0

6.1

9.7

0.3

-18.

22.

35.

7-0

.2

Хр

ватс

ка1.

46.

44.

93.

32.

55.

04.

35.

10.

7-8

.9-1

.5-1

.2-5

.4

Ки

пар

:4.

51.

6-0

.11.

80.

90.

44.

74.

2-9

.3-1

.7-7

.8-1

0.3

Реп

убли

ка

Чеш

ка7.

47.

61.

93.

79.

74.

38.

710

.6-2

.4-1

3.1

8.2

5.9

-0.8

Есто

ни

ја15

.88.

58.

711

.49.

611

.110

.16.

4-4

.8-2

3.9

23.0

19.7

0.2

Мађ

арск

а17

.54.

03.

36.

56.

97.

210

.68.

0-0

.9-1

7.4

10.3

5.6

-1.4

Лет

он

ија

-4.5

10.8

7.3

8.0

6.3

7.6

6.5

1.5

-3.2

-18.

014

.58.

86.

1

Ли

тван

ија

-1.2

14.0

4.6

14.5

11.1

7.8

4.9

2.0

4.7

-13.

86.

16.

73.

6

Мал

та:

-6.5

0.5

4.6

-0.8

-5.5

7.2

7.3

-4.4

-14.

28.

71.

53.

0

По

љск

а7.

80.

91.

68.

412

.34.

112

.39.

22.

3-3

.710

.87.

11.

7

Рум

уни

ја:

4.2

0.2

-0.8

1.5

-2.9

9.9

10.0

2.6

-5.4

4.8

7.6

2.8

Сло

вачк

а5.

73.

67.

015

.53.

5-0

.715

.816

.814

.5-1

5.6

8.2

5.4

8.0

Сло

вен

ија

7.2

3.5

2.1

0.9

3.8

4.6

6.3

7.3

1.4

-17.

67.

01.

9-0

.6

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

), ht

tp://

epp.

euro

stat.e

c.eur

opa.e

u/tg

m/ta

ble.d

o?ta

b=ta

ble&

init=

1&la

ngua

ge=e

n&pc

ode=

teiis

090&

plug

in=0

(при

ступ

20.

10.

201

3)

547економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012. Ta

бела

5. П

Ољ

ОП

РиВР

едн

а П

РОи

ЗВО

дњ

а и

дО

дат

а В

Ред

нО

Ст

у П

РОи

ЗВО

ђач

ки

М ц

ена

Ма

у е

у и

иС

тОч

ни

М З

еМљ

аМ

а

чл

ан

иц

аМ

а,у

Ми

ли

Он

иМ

а е

ВРа

, 200

1–20

11.

Др

жав

е П

ро

изв

одњ

а ж

ита

ри

ца

Пр

ои

звод

ња

сто

кеД

одат

а вр

едн

ост

у п

ољ

оп

ри

вред

но

м

сект

ор

у

2001

2010

2011

2001

2010

2011

2001

2010

2011

ЕУ (2

7зем

аља)

154.

560

186.

445

203.

330

135.

891

140.

124

154.

057

139.

630

140.

198

148.

556

Буг

арск

а1.

515

2.11

82.

539

1.53

11.

037

1.09

91.

803

1.27

71.

429

Хр

ватс

ка:

1.54

11.

607

:84

689

9:

1.00

792

2

Ки

пар

032

433

60

330

330

-282

315

329

Реп

убли

ка Ч

ешка

1.61

92.

250

2.79

71.

572

1.57

31.

689

1.03

095

91.

281

Есто

ни

ја15

027

434

223

531

737

317

423

228

8

Мађ

арск

а2.

588

3.46

74.

789

2.55

82.

111

2.40

42.

017

1.92

83.

034

Лет

он

ија

217

473

531

278

374

416

218

224

260

Ли

тван

ија

561

924

1.31

156

480

191

235

350

267

5

Мал

та52

4550

8068

6971

5356

По

љск

а7.

058

8.78

211

.075

7.13

79.

115

10.1

295.

791

6.49

88.

271

Рум

уни

ја6.

635

10.3

1113

.085

3.85

43.

592

4.01

85.

612

6.51

28.

315

Сло

вачк

а65

886

81.

252

695

744

742

395

300

497

Сло

вен

ија

408

596

633

521

484

526

359

408

437

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

)http

://ep

p.eu

rosta

t.ec.e

urop

a.eu/

tgm

/tabl

e.do?

tab=

tabl

e&in

it=1&

lang

uage

=en&

pcod

e=ta

g001

02&

plug

in=0

(при

ступ

2. 1

0. 20

13)

548 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Taбе

ла 6

. уч

ешћ

е Ра

дн

е С

на

ге у

ПО

љО

ПРи

ВРед

нО

ј ПРО

иЗВ

Од

њи

, еу

и и

СтО

чн

е Зе

Мљ

е ч

ла

ни

це,

аП

СО

лу

тни

ПО

да

ци

(н

а х

иљ

ад

у Р

ад

ни

ка

гО

ди

шњ

е), 2

000–

2012

.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ЕУ (2

8 зе

маљ

а):

::

::

12.8

6512

.595

11.9

8311

.680

11.3

0710

.586

10.3

6010

.332

ЕУ (1

6 зе

маљ

а)6.

292

6.22

66.

060

5.92

35.

815

5.67

55.

600

5.46

65.

320

5.08

05.

043

4.90

24.

841

Буг

арск

а77

174

079

279

271

262

656

449

446

543

640

740

740

7

Хр

ватс

ка:

::

::

228

222

209

205

203

202

202

198

Ки

пар

3130

3031

3029

2726

2626

2525

25

Реп

убли

ка

Чеш

ка16

616

416

115

114

513

913

313

812

111

510

910

610

6

Есто

ни

ја65

5856

3938

3837

3331

2925

2525

Мађ

арск

а67

664

364

758

255

452

250

445

943

044

244

043

244

0

Лет

он

ија

149

145

143

141

140

138

123

107

9993

8682

80

Ли

тван

ија

187

171

181

187

165

174

166

158

151

147

143

142

142

Мал

та5

54

44

44

44

45

55

По

љск

а2.

495

2.52

42.

267

2.27

92.

284

2.29

22.

292

2.29

92.

299

2.21

42.

101

2.10

12.

101

Рум

уни

ја3.

645

3.12

12.

765

2.69

62.

336

2.59

62.

527

2.20

52.

152

2.15

21.

639

1.56

51.

598

Сло

вачк

а14

313

213

211

910

599

9191

9086

8357

54

Сло

вен

ија

104

107

106

9690

9089

8483

8077

7878

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

), ht

tp://

apps

so.e

uros

tat.e

c.eur

opa.

eu/n

ui/s

how.

do?d

atas

et=a

act_

ali0

1&la

ng=e

n (п

рист

уп 1

5. 1

0. 2

013)

549економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012. Ta

бела

7. Б

РОј г

Рла

СтО

ке

у е

у и

иС

тОч

ни

М З

еМљ

аМ

а ч

ла

ни

ца

Ма

(хи

ља

де

гРл

а, г

Од

иш

њи

ПО

да

ци

), 20

00–2

012.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

EУ(2

8 зе

маљ

а):

94.2

3592

.780

91.6

1090

.731

90.3

6589

.329

89.8

9990

.408

89.8

2987

.836

86.6

9787

.102

Буг

арск

а65

264

169

973

668

063

063

761

157

454

855

456

853

5

Хр

ватс

ка42

743

841

744

446

647

148

346

745

444

744

444

745

2

Ки

пар

5453

5859

6058

5656

5654

5557

57

Реп

убли

ка

Чеш

ка1.

582

1.52

01.

462

1.42

71.

368

1.35

21.

390

1.36

71.

358

1.35

61.

319

1.34

01.

321

Есто

ни

ја25

326

125

425

725

025

224

524

123

823

523

623

824

6

Мађ

арск

а80

578

377

073

972

370

870

270

570

170

068

669

475

3

Лет

он

ија

367

385

388

379

371

385

377

399

380

378

380

381

393

Ли

тван

ија

748

752

779

812

792

800

839

788

771

759

748

752

729

Мал

та:

1919

1819

2019

1918

1615

1516

По

љск

а5.

723

5.49

95.

421

5.27

75.

200

5.38

55.

281

5.40

65.

564

5.59

05.

562

5.50

15.

520

Рум

уни

ја2.

870

2.80

02.

878

2.89

72.

808

2.86

12.

934

2.81

92.

684

2.51

22.

001

1.98

92.

009

Сло

вачк

а64

662

560

859

354

052

850

850

248

847

246

746

347

1

Сло

вен

ија

494

477

473

450

451

453

454

480

470

473

470

462

460

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

), ht

tp://

apps

so.e

uros

tat.e

c.eur

opa.

eu/n

ui/s

how.

do?d

atas

et=a

pro_

mt_

lscat

l&la

ng=e

n, (п

рист

уп 1

1. 1

0. 2

013)

550 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Taбе

ла 8

. ин

дек

С П

РихО

да

Од

ПО

љО

ПРи

ВРед

не

ПРО

иЗВ

Од

ње

у е

у и

иС

тОч

ни

М З

еМљ

аМ

а ч

ла

ни

ца

Ма

, П

РОц

енту

ал

на

ПРО

Мен

а у

Од

нО

Су

на

ПРе

тхО

дн

и П

еРи

Од

(200

0–20

12)

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ЕУ (2

8 зе

маљ

а):

::

::

:10

4.2

111.

197

.690

.411

6.5

108.

799

.9

Евр

озо

на

(16

зем

аља)

103.

010

4.0

93.6

101.

410

2.3

92.5

103.

110

9.5

93.3

90.1

111.

710

4.5

104.

6

Буг

арск

а:

112.

380

.293

.610

9.6

102.

996

.910

1.9

161.

269

.910

9.5

111.

110

8.7

Хр

ватс

ка:

::

::

:11

6.2

103.

511

4.9

95.5

91.5

93.8

89.2

Ки

пар

76.3

110.

810

1.3

92.3

97.8

102.

890

.010

0.1

95.2

104.

810

2.2

74.1

101.

9

Реп

убли

ка

Чеш

ка11

9.9

124.

079

.410

3.3

157.

910

3.7

105.

210

4.0

118.

281

.911

7.8

134.

110

1.2

Есто

ни

ја13

9.3

130.

095

.811

1.9

163.

110

4.9

100.

014

0.1

78.4

85.8

166.

012

3.0

114.

1

Мађ

арск

а97

.010

5.2

79.2

103.

215

1.1

100.

610

7.3

107.

913

1.8

68.0

117.

814

8.2

90.5

Лет

он

ија

105.

312

9.5

98.9

109.

416

6.5

104.

213

0.2

104.

284

.189

.312

9.1

103.

712

1.0

Ли

тван

ија

94.4

92.8

92.6

112.

415

7.7

108.

188

.914

9.8

92.6

85.8

113.

912

8.1

117.

6

Мал

та87

.911

5.6

99.0

93.5

97.9

103.

298

.397

.393

.011

1.9

94.3

87.6

96.2

По

љск

а10

1,5

115,

090

,392

,418

6,3

91,9

112,

912

2,1

86,8

112,

011

4,5

119,

486

,3

Рум

уни

ја86

.019

1.8

93.0

113.

514

4.6

57.1

99.3

77.4

149.

084

.911

1.8

143.

172

.9

Сло

вачк

а10

0.4

114.

993

.393

.512

9.5

93.2

122.

110

5.6

111.

377

.010

3.6

174.

798

.0

Сло

вен

ија

113.

286

.813

2.1

78.8

154.

310

0.4

97.4

112.

588

.894

.811

0.0

113.

787

.8

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

), ht

tp://

epp.

euro

stat

.ec.e

urop

a.eu

/tgm

/tabl

e.do?

tab=

tabl

e&in

it=1&

lang

uage

=en&

pcod

e=ta

g000

57&

plug

in=0

(пр

исту

п 20

. 10

. 201

3)

551економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012. Та

бела

9. н

еЗа

ПО

Сл

енО

Ст

у е

у и

иС

тОч

ни

М З

еМљ

аМ

а ч

ла

ни

ца

Ма

, гО

ди

шњ

и П

Од

ац

и (%

), 20

00–2

012.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ЕУ (2

8 зе

маљ

а)8.

98.

69.

09.

29.

39.

18.

37.

27.

19.

09.

79.

710

.5

Евр

озо

на

(17

зем

аља)

8.7

8.1

8.5

9.0

9.3

9.2

8.5

7.6

7.6

9.6

10.1

10.1

11.4

Буг

арск

а16

.419

.518

.213

.712

.110

.19.

06.

95.

66.

810

.311

.312

.3

Хр

ватс

ка15

.815

.915

.114

.113

.812

.811

.49.

68.

49.

111

.813

.515

.9

Ки

пар

4.8

3.9

3.5

4.1

4.6

5.3

4.6

3.9

3.7

5.4

6.3

7.9

11.9

Реп

убли

ка

Чеш

ка8.

88.

17.

37.

88.

37.

97.

15.

34.

46.

77.

36.

77.

0

Есто

ни

ја13

.612

.610

.310

.19.

77.

95.

94.

65.

513

.816

.912

.510

.2

Мађ

арск

а6.

35.

65.

65.

86.

17.

27.

57.

47.

810

.011

.210

.910

.9

Лет

он

ија

13.7

12.9

12.8

11.3

11.2

9.6

7.3

6.5

8.0

18.2

19.8

16.2

15.0

Ли

тван

ија

16.4

17.4

13.8

12.4

11.3

8.0

5.2

3.8

5.3

13.6

18.0

15.4

13.4

Мал

та6.

77.

67.

47.

77.

27.

36.

96.

56.

06.

96.

96.

56.

4

По

љск

а16

.118

.320

.019

.819

.117

.913

.99.

67.

18.

19.

79.

710

.1

Рум

уни

ја6.

86.

67.

56.

88.

07.

27.

36.

45.

86.

97.

37.

47.

0

Сло

вачк

а18

.919

.518

.817

.718

.416

.413

.511

.29.

612

.114

.513

.714

.0

Сло

вен

ија

6.7

6.2

6.3

6.7

6.3

6.5

6.0

4.9

4.4

5.9

7.3

8.2

8.9

Изв

ор: E

uros

tat

(201

3) h

ttp://

epp.

euro

stat

.ec.e

urop

a.eu

/tgm

/tabl

e.do?

tab=

tabl

e&in

it=1&

lang

uage

=en&

pcod

e=tip

sun2

0&pl

ugin

=0 (

прис

туп

20.

10. 2

013)

552 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Taбе

ла 1

0. П

РОд

ук

тиВн

ОС

т Ра

дн

е С

на

ге у

еу

и и

СтО

чн

иМ

ЗеМ

ља

Ма

чл

ан

иц

аМ

а, г

Од

иш

њи

ПО

да

ци

и

ПРО

цен

туа

лн

а П

РОМ

ена

у О

дн

ОС

у н

а П

Ретх

Од

ни

ПеР

иО

д (2

000–

2012

)

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ЕУ (2

8 зе

маљ

а):

1.1

0.8

1.1

1.9

1.1

1.7

1.4

-0.6

-2.8

2.5

1.4

0.2

Евр

озо

на

(17)

1.1

0.6

0.2

0.2

1.4

0.7

1.6

1.2

-0.4

-2.6

2.4

1.3

0.0

Буг

арск

а8.

34.

94.

42.

54.

13.

63.

13.

23.

7-3

.84.

44.

13.

4

Хр

ватс

ка4.

33.

14.

01.

42.

63.

51.

01.

51.

0-5

.23.

02.

42.

0

Ки

пар

3.3

1.8

0.0

-1.9

0.4

0.3

2.3

1.8

1.4

-1.5

1.5

0.1

1.7

Реп

убли

ка

Чеш

ка5.

03.

41.

54.

65.

14.

65.

63.

50.

8-2

.83.

51.

9-1

.6

Есто

ни

ја11

.35.

45.

16.

36.

46.

74.

56.

6-4

.3-4

.57.

72.

41.

7

Мађ

арск

а3.

23.

94.

63.

95.

84.

33.

4-0

.62.

7-4

.40.

61.

2-1

.8

Лет

он

ија

9.2

6.1

4.2

5.5

7.6

8.4

5.9

5.8

-4.2

-5.3

4.0

14.8

2.9

Ли

тван

ија

7.9

10.9

3.1

7.9

7.4

5.2

5.9

6.8

3.6

-8.6

7.0

3.8

11.2

Мал

та:

-1.7

2.1

1.1

-0.7

2.0

1.4

1.7

1.4

-2.6

2.3

-1.2

-1.5

По

љск

а5.

93.

54.

65.

14.

21.

43.

02.

21.

21.

23.

43.

55.

5

Рум

уни

ја3.

26.

817

.05.

310

.35.

87.

15.

97.

3-4

.7-0

.93.

3-0

.8

Сло

вачк

а3.

42.

94.

53.

75.

35.

06.

18.

22.

4-3

.06.

01.

42.

0

Сло

вен

ија

2.7

2.4

2.2

3.2

4.0

4.5

4.2

3.5

0.8

-6.2

3.5

2.4

-1.7

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

) http

://ap

psso

.eur

osta

t.ec.e

urop

a.eu

/nui

/sho

w.do

?dat

aset

=nam

a_au

x_lp

&la

ng=e

n (п

рист

уп 2

0. 1

0. 2

013)

553економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012. Та

бела

11.

СтО

Па

ин

фл

ац

ије

у е

у и

иС

тОч

ни

М З

еМљ

аМ

а ч

ла

ни

ца

Ма

, ПРО

Сеч

на

гО

ди

шњ

а П

РОМ

ена

(%),

2000

–201

2.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ЕУ (2

8 зе

маљ

а)3.

53.

22.

52.

12.

32.

32.

32.

43.

71.

02.

13.

12.

6

Евр

озо

на

(17)

2.2

2.4

2.3

2.1

2.2

2.2

2.2

2.1

3.3

0.3

1.6

2.7

2.5

Буг

арск

а10

.37.

45.

82.

36.

16.

07.

47.

612

.02.

53.

03.

42.

4

Хр

ватс

ка4.

54.

32.

52.

42.

13.

03.

32.

75.

82.

21.

12.

23.

4

Ки

пар

4.9

2.0

2.8

4.0

1.9

2.0

2.2

2.2

4.4

0.2

2.6

3.5

3.1

Реп

убли

ка

Чеш

ка3.

94.

51.

4-0

.12.

61.

62.

13.

06.

30.

61.

22.

13.

5

Есто

ни

ја3.

95.

63.

61.

43.

04.

14.

46.

710

.60.

22.

75.

14.

2

Мађ

арск

а10

.09.

15.

24.

76.

83.

54.

07.

96.

04.

04.

73.

95.

7

Лет

он

ија

2.6

2.5

2.0

2.9

6.2

6.9

6.6

10.1

15.3

3.3

-1.2

4.2

2.3

Ли

тван

ија

1.1

1.6

0.3

-1.1

1.2

2.7

3.8

5.8

11.1

4.2

1.2

4.1

3.2

Мал

та3.

02.

52.

61.

92.

72.

52.

60.

74.

71.

82.

02.

53.

2

По

љск

а10

.15.

31.

90.

73.

62.

21.

32.

64.

24.

02.

73.

93.

7

Рум

уни

ја45

.734

.522

.515

.311

.99.

16.

64.

97.

95.

66.

15.

83.

4

Сло

вачк

а12

.27.

23.

58.

47.

52.

84.

31.

93.

90.

90.

74.

13.

7

Сло

вен

ија

8.9

8.6

7.5

5.7

3.7

2.5

2.5

3.8

5.5

0.9

2.1

2.1

2.8

Изв

ор: E

uros

tat

(201

3) h

ttp://

epp.

euro

stat

.ec.e

urop

a.eu

/tgm

/tabl

e.do?

tab=

tabl

e&in

it=1&

lang

uage

=en&

pcod

e=te

c001

18&

plug

in=0

(пр

исту

п 20

. 10

. 201

3)

554 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Табе

ла 1

2. д

Ржа

Вни

деф

иц

ит/

Суф

иц

ит

у е

у и

иС

тОч

ни

М З

еМљ

аМ

а ч

ла

ни

ца

Ма

, уд

еО у

Бд

П, 2

000–

2012

.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ЕУ (2

8 зе

маљ

а)0.

6-1

.5-2

.6-3

.2-2

.9-2

.5-1

.5-0

.9-2

.4-6

.9-6

.5-4

.4-4

.0

Евр

озо

на

(17

зем

аља)

-0.1

-1.9

-2.6

-3.1

-2.9

-2.5

-1.3

-0.7

-2.1

-6.4

-6.2

-4.2

-3.7

Буг

арск

а-0

.51.

1-1

.2-0

.41.

91.

01.

91.

21.

7-4

.3-3

.1-2

.0-0

.8

Хр

ватс

ка:

:-4

.1-4

.5-4

.3-4

.0-3

.0-2

.5-1

.4-4

.1:

::

Ки

пар

-2.3

-2.2

-4.4

-6.6

-4.1

-2.4

-1.2

3.5

0.9

-6.1

-5.3

-6.3

-6.3

Реп

убли

ка

Чеш

ка-3

.6-5

.6-6

.5-6

.7-2

.8-3

.2-2

.4-0

.7-2

.2-5

.8-4

.8-3

.3-4

.4

Есто

ни

ја-0

.2-0

.10.

31.

71.

61.

62.

52.

4-2

.9-2

.00.

21.

2-0

.3

Мађ

арск

а-3

.0-4

.1-9

.0-7

.3-6

.5-7

.9-9

.4-5

.1-3

.7-4

.6-4

.34.

3-1

.9

Лет

он

ија

-2.8

-2.0

-2.3

-1.6

-1.0

-0.4

-0.5

-0.4

-4.2

-9.8

-8.1

-3.6

-1.2

Ли

тван

ија

-3.2

-3.5

-1.9

-1.3

-1.5

-0.5

-0.4

-1.0

-3.3

-9.4

-7.2

-5.5

-3.2

Мал

та-5

.7-6

.3-5

.7-9

.0-4

.6-2

.9-2

.7-2

.3-4

.6-3

.7-3

.6-2

.8-3

.3

По

љск

а-3

.0-5

.3-5

.0-6

.2-5

.4-4

.1-3

.6-1

.9-3

.7-7

.4-7

.9-5

.0-3

.9

Рум

уни

ја-4

.7-3

.5-2

.0-1

.5-1

.2-1

.2-2

.2-2

.9-5

.7-9

.0-6

.8-5

.6-2

.9

Сло

вачк

а-1

2.3

-6.5

-8.2

-2.8

-2.4

-2.8

-3.2

-1.8

-2.1

-8.0

-7.7

-5.1

-4.3

Сло

вен

ија

-3.7

-4.0

-2.4

-2.7

-2.3

-1.5

-1.4

0.0

-1.9

-6.2

-5.9

-6.4

-4.0

Изв

ор:

Euro

stat

(20

13)

http

://ep

p.eu

rost

at.e

c.eur

opa.

eu/tg

m/ta

ble.d

o?ta

b=ta

ble&

init=

1&la

ngua

ge=e

n&pc

ode=

tein

a200

&pl

ugin

=0 (

прис

туп

20.

10. 2

013)

555економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012. Та

бела

13.

Ук

уП

на

За

ду

жен

ОС

т д

Ржа

Ва (М

аС

тРи

хт)

% О

д Б

дП

у е

у, и

СтО

чн

иМ

ЗеМ

ља

Ма

чл

ан

иц

аМ

а и

Од

аБР

ан

иМ

д

Ржа

ВаМ

а С

Вета

, гО

ди

шњ

и П

Од

ац

и, 2

000–

2012

.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ЕУ (2

8 зе

маљ

а)61

.961

.160

.562

.062

.462

.861

.659

.062

.374

.680

.082

.585

.3

Евр

озо

на

(17)

69.2

68.2

68.0

69.2

69.6

70.3

68.6

66.4

70.2

80.0

85.4

87.3

90.6

Буг

арск

а72

.566

.052

.444

.437

.027

.521

.617

.213

.714

.616

.216

.318

.5

Хр

ватс

ка:

:40

.040

.943

.243

.735

.532

.928

.935

.3:

::

Ки

пар

59.6

61.2

65.1

69.7

70.9

69.4

64.7

58.8

48.9

58.5

61.3

71.1

85.8

Реп

убли

ка Ч

ешка

17.8

23.9

27.1

28.6

28.9

28.4

28.3

27.9

28.7

34.2

37.8

40.8

45.8

Есто

ни

ја5.

14.

85.

75.

65.

04.

64.

43.

74.

57.

16.

76.

19.

8

Мађ

арск

а56

.152

.755

.958

.659

.561

.765

.967

.073

.079

.881

.881

.479

.2

Лет

он

ија

12.4

14.1

13.6

14.7

15.0

12.5

10.7

9.0

19.8

36.9

44.4

41.9

40.7

Ли

тван

ија

23.6

23.0

22.2

21.0

19.3

18.3

17.9

16.8

15.5

29.3

37.9

38.5

40.7

Мал

та53

.958

.957

.966

.069

.868

.062

.560

.760

.966

.467

.470

.372

.1

По

љск

а36

.837

.642

.247

.145

.747

.147

.745

.047

.150

.954

.856

.255

.6

Рум

уни

ја22

.525

.724

.921

.518

.715

.812

.412

.813

.423

.630

.534

.737

.8

Сло

вачк

а50

.348

.943

.442

.441

.534

.230

.529

.627

.935

.641

.043

.352

.1

Сло

вен

ија

26.3

26.5

27.8

27.2

27.3

26.7

26.4

23.1

22.0

35.0

38.6

46.9

54.1

Јап

ан-

--

-16

6.3

169.

516

6.8

162.

417

1.1

188.

719

3.3

210.

621

8.8

Шва

јцар

ска

--

--

59.4

56.2

50.0

50.0

45.5

44.5

43.2

42.3

42.4

Вел

ика

Бр

ита

ни

ја-

--

-43

.945

.545

.346

.456

.771

.384

.599

.010

2.4

Сје

ди

њен

е ам

ери

чке

др

жав

е67

.5

64.6

63.4

63.8

72.6

85.8

94.6

98.8

102.

1

Изв

ори:

Eur

osta

t (20

13) h

ttp://

epp.

euro

stat

.ec.e

urop

a.eu

/tgm

/tabl

e.do?

tab=

tabl

e&in

it=1&

lang

uage

=en&

pcod

e=te

ina2

25&

plug

in=0

. (пр

исту

п 18

. 10

. 201

3)O

ECD

Eco

nom

ic O

utlo

ok.V

ol. 2

013/

2 ©

OEC

D 2

013,

стр

. 242

.

556 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Taбе

ла 1

4. и

ЗВО

З-тР

гОВи

на

еу:

ук

уП

на

и П

О и

СтО

чн

иМ

ЗеМ

ља

Ма

чл

ан

иц

аМ

а, и

ЗВО

З у

Ми

ли

Он

иМ

а е

ВРа

, 20

00–2

012.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ЕУ(2

7 зе

маљ

а)84

9.74

088

4.70

789

1.89

986

9.23

795

2.95

11.

057.

627

1.16

1.77

61.

244.

005

1.31

9.81

91.

101.

746

1.36

0.05

91.

561.

890

1.68

6.29

5

Буг

арск

а2.

302

2.24

72.

301

2.45

63.

015

3.68

64.

619

5.29

2.6

086

4.10

46.

092

7.66

08.

641

Ки

пар

174

217

191

163

249

316

316

287

341

298

357

419

536

Реп

убли

ка

Чеш

ка4.

438

5.02

45.

813

5.46

57.

130

9.08

210

.815

13.1

4915

.041

12.3

4016

.046

19.8

3623

.335

Есто

ни

ја41

169

066

770

393

61.

355

2.65

62.

391

2.53

61.

978

2.74

94.

053

4.27

2

Мађ

арск

а4.

997

5.52

25.

672

6.03

27.

560

9.66

512

.462

14.6

4616

.100

12.6

6616

.435

19.4

2619

.602

Лет

он

ија

390

479

538

526

730

973

1.34

81.

668

2.16

71.

786

2.35

63.

208

4.00

6

Ли

тван

ија

973

1.27

51.

699

2.29

12.

455

3.26

04.

097

4.40

96.

383

4.21

36.

107

7.79

69.

107

Мал

та1.

754

966

1.12

71.

020

1.02

492

41.

071

1.39

91.

413

1.22

91.

592

1.85

82.

018

По

љск

а6.

460

7.56

38.

199

8.59

511

.867

15.3

6918

.555

21.6

0225

.717

19.9

5025

.169

29.8

6234

.655

Рум

уни

ја3.

136

3.15

13.

841

3.86

14.

796

6.65

77.

683

8.27

79.

921

7.49

610

.390

13.1

1213

.420

Сло

вачк

а1.

312

1.32

31.

606

2.71

92.

967

386

4.39

35.

625

7.08

55.

686

7.63

38.

742

10.1

94

Сло

вен

ија

2.64

83.

038

3.43

93.

591

4.27

64.

927

5.84

86.

740

7.40

55.

770

6.37

07.

251

7.81

8

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

) http

://ap

psso

.eur

osta

t.ec.e

urop

a.eu

/nui

/sho

w.do

?dat

aset

=ext

_lt_

intr

atrd

&la

ng=e

no (

прис

туп

20. 1

0. 2

013)

557економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012. Та

бела

15.

уВО

З–тР

гОВи

на

еу:

ук

уП

ан

и П

О и

СтО

чн

иМ

ЗеМ

ља

Ма

чл

ан

иц

аМ

а, у

ВОЗ

у М

ил

иО

ни

Ма

еВР

а,

2000

–201

2.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ЕУ(2

7 зе

маљ

а)99

2.69

597

9.14

393

6.96

793

5.26

51.

027.

522

1.18

3.21

31.

363.

882

1.44

5.15

51.

582.

932

1.23

4.31

71.

531.

043

1.72

6.51

41.

791.

618

Буг

арск

а3.

337

3.48

93.

560

4.06

34.

996

4.67

75.

994

9.08

210

.866

6.75

77.

.989

9.50

810

.547

Ки

пар

1.40

51.

539

1.66

01.

421

1.35

71.

566

1.73

01.

955

2.32

21.

563

1.93

91.

931

1.75

8

Реп

убли

ка

Чеш

ка8.

597

1.30

311

.805

13.0

7011

.090

11.4

3314

.482

17.1

55

22.

311

16.5

2523

.983

27.8

2827

.260

Есто

ни

ја1.

357

1.61

31.

581

2.00

31.

760

1.95

12.

738

2.44

5

2

.203

1.42

71.

875

2.72

82.

747

Мађ

арск

а11

.806

12.7

9313

.987

15.0

0715

.325

16.1

0818

.564

21.2

852.

3547

17.4

8621

.506

22.5

5422

.123

Лет

он

ија

891

938

964

1.13

11.

388

1.72

82.

157

2.52

22.

691

1.72

92.

110

2.62

12.

931

Ли

тван

ија

2.56

93.

066

3.43

83.

745

3.63

55.

065

5.74

65.

640

8.97

55.

369

7.66

49.

877

10.8

35

Мал

та1.

455

998

891

909

784

723

1.00

591

385

080

61.

139

1.19

41.

196

По

љск

а16

.483

16.9

9017

.720

18.3

4417

.790

20.1

5727

.306

32.3

0139

.961

29.4

0539

.242

45.4

4350

.069

Рум

уни

ја4.

941

5.71

96.

005

6.74

98.

955

12.0

5614

.931

14.7

2617

.321

10.4

9112

.878

14.9

9514

.478

Сло

вачк

а4.

154.

613

4.72

25.

101

5.07

86.

183

8.90

311

.214

13.5

2910

.020

13.7

4515

.368

15.8

46

Сло

вен

ија

2.53

82.

576

2.60

22.

874

2.56

23.

368

4.27

96.

048

7.23

85.

529

7.29

78.

255

8.16

7

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

) http

://ap

psso

.eur

osta

t.ec.e

urop

a.eu

/nui

/sho

w.do

?dat

aset

=ext

_lt_

intr

atrd

&la

ng=e

n (п

рист

уп 2

0. 1

0. 2

013)

558 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Taбе

ла 1

6. е

у т

РгО

Вин

Ск

и Б

ил

аС

: ук

уП

ан

и П

О и

СтО

чн

иМ

ЗеМ

ља

Ма

чл

ан

иц

аМ

а,

у М

ил

иО

ни

Ма

еВР

а, 2

000–

2012

.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ЕУ(2

7 зе

маљ

а)-1

42.9

56-9

4.43

6-4

5.06

8-6

6.02

8-7

4.57

1-1

25.5

86-2

02.1

06-2

01.1

50-2

65.4

24-1

32.5

71-1

70.9

84-1

64.6

24-1

05.3

23

Буг

арск

а-1

.034

-1.2

42-1

.260

-1.6

07-1

.981

-991

-1.3

75-3

.790

-4.7

80-2

.653

-1.8

97-1

.848

-1.9

06

Ки

пар

-1.2

31-1

.322

-1.4

69-1

.258

-1.1

08-1

.250

-1.4

14-1

.668

-1.9

81-1

.265

-1.5

81-1

.511

-1.2

22

Реп

убли

ка

Чеш

ка-4

.159

-5.2

79-5

.992

-7.6

05-3

.960

-2.3

51-3

.667

-4.0

05-7

.271

-4.1

85-7

.937

-7.9

93-3

.925

Есто

ни

ја-9

46-9

23-9

14-1

.300

-824

-596

-81

-54

333

551

874

1.32

61.

525

Мађ

арск

а-6

.809

-7.2

71-8

.315

-8.9

74-7

.765

-6.4

44-6

.102

-6.6

38-7

.448

-4.8

21-5

.071

-3.1

28-2

.521

Лет

он

ија

-501

-459

-426

-605

-659

-755

-808

-854

-524

5724

658

81.

075

Ли

тван

ија

-1.5

96-1

.791

-1.7

39-1

.454

-1.1

81-1

.805

-1.6

49-1

.231

-2.5

93-1

.156

-1.5

57-2

.081

-1.7

29

Мал

та29

9-3

223

711

124

020

166

487

563

424

453

664

822

По

љск

а-1

0.02

3-9

.426

-9.5

20-9

.749

-5.9

23-4

.788

-8.7

51-1

0.69

9-1

4.24

4-9

.455

-14.

073

-15.

580

-15.

414

Рум

уни

ја-1

.805

-2.5

69-2

.164

-2.8

87-4

.159

-5.3

99-7

.248

-6.4

48-7

.400

-2.9

96-2

.488

-1.8

84-1

.058

Сло

вачк

а-2

.803

-3.2

90-3

.116

-2.3

82-2

.111

-2.8

96-4

.510

-5.5

89-6

.444

-4.3

34-6

.112

-6.6

25-5

.652

Сло

вен

ија

110

461

838

716

1.71

31.

559

1.56

969

216

724

1-9

26-1

.004

-349

Изв

ор: E

uros

tat (

2013

) http

://ap

psso

.eur

osta

t.ec.e

urop

a.eu

/nui

/sho

w.do

?dat

aset

=ext

_lt_

intr

atrd

&la

ng=e

n (п

рист

уп 2

0. 1

0. 2

013)

559економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012. Ta

бела

17.

ПРи

ли

В С

ди

у е

у и

иС

тОч

не

ЗеМ

ље

чл

ан

иц

е, 2

000–

2012

, у М

ил

иО

ни

Ма

дО

ла

Ра

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

EУ(1

7)67

1.41

7 35

7.44

1 3

74.0

00 2

95.1

54-

--

--

--

--

EУ (2

7)-

--

-20

4.24

5 4

96.0

7558

1.71

985

0.52

8 4

87.9

6834

6.53

1 30

4.68

9 4

41.5

5725

8.51

4

Буг

арск

а 1

.002

813

905

1.41

9 3.

452

3.9

20 7

.805

12.

389

9.85

5 3

.351

2.1

70 1

.827

1.8

99

Хр

ватс

ка 1

.089

1.56

1 1

.124

1.71

3 1

.227

1.82

5 3.

473

5.03

5 6.

179

2.91

1 5

831.

502

1.2

51

Ки

пар

804

652

614

830

1.0

901.

186

1.8

642.

234

4.05

0 5.

725

4.8

60 1

.372

849

Реп

убли

ка

Чеш

ка 4

.954

5.63

9 8.

483

2.58

3 4

.974

11.6

53

5.46

3 1

0.44

46.

451

2.92

7 6.

781

2.31

8 10

.592

Есто

ни

ја38

754

228

489

197

12.

869

1.79

72.

725

1.73

11.

838

1.53

925

71.

470

Мађ

арск

а2.

764

3.93

6 2.

845

2.47

0 4.

506

7.7

09 6

.818

3.9

517.

384

2.0

45 2

.377

5.7

57 1

3.46

9

Лет

он

ија

411

163

384

360

637

707

1.66

3 2.

322

1.2

6194

34

9 1

.466

988

Ли

тван

ија

379

446

732

179

773

1.0

281.

817

2.0

15 2

.045

172

629

1.4

4883

5

Мал

та62

2 28

1 -4

2838

0 40

3 67

6 1.

840

1.0

06 8

45 7

60 1

.041

413

157

По

љск

а9.

341

5.71

3 4.

131

4.22

5 1

2.89

010

.293

1

9.60

323

.561

14

.839

1

3.69

8 9

.681

18.

911

3356

Рум

уни

ја 1

.037

1.15

7 1.

144

1.5

666.

517

6.4

83 1

1.36

79.

921

13.9

10

4.84

7 3

.573

2.5

23 2

.242

Сло

вачк

а 1

.925

1.58

4 4

.123

571

3.03

1 2

.429

4.69

3 3.

581

4.68

7 -5

052

6 2.

143

2.8

26

Сло

вен

ија

137

369

1.60

6 1

81 8

2758

8 64

4 1.

514

1.9

47-5

82

834

999

145

Изв

ор: W

IR (2

004,

200

6, 2

011,

201

3).U

nite

d N

atio

ns C

onfe

renc

e on

Tra

de a

nd D

evel

opm

ent (

UN

CTA

D)

560 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Табе

ла 1

8. О

дл

иВ

Сд

и и

З еу

и и

СтО

чн

их

ЗеМ

аљ

а ч

ла

ни

ца

, 200

0–20

12, у

Ми

ли

Он

иМ

а д

Ол

аРа

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

EУ(1

7)80

6.15

1 42

9.15

9 35

1.18

1 33

6.99

4 -

--

--

--

--

EУ (2

7)-

--

- 3

59.9

20 6

06.5

1569

0.03

0 1.

199.

325

906.

199

370.

016

407

.251

536

.499

323

.131

Буг

арск

а 3

10

28

22

-217

31

0 17

7 28

2 7

55-1

19

238

161

227

Хр

ватс

ка4

155

533

62

350

239

259

289

1.4

25 1

.235

-203

30

9

9

Ки

пар

202

218

299

345

694

558

902

1.24

5 4.

142

5.05

2 4.

220

846

-1.9

29

Реп

убли

ка

Чеш

ка 4

316

520

6 2

321.

014

-19

1.46

8 1

.620

4.32

3 9

491.

702

-327

1

.341

Есто

ни

ја63

200

132

148

268

691

1.10

71.

746

1.11

41.

549

133

-1.4

5888

6

Мађ

арск

а 6

20 3

68 2

751.

581

1.11

9 2

.179

3.8

77 3

.621

3.11

1 2.

699

1.54

6 4

.693

10.5

78

Лет

он

ија

10

12

8 3

210

3 1

2817

0 3

69 2

43-6

2 16

62

1

90

Ли

тван

ија

47

18

37

263

346

291

597

336

217

128

55

402

Мал

та 2

624

-4

24

-2

-2

1 3

0 1

430

5 13

4 8

720

-8

9

По

љск

а 1

7 -9

023

0 38

6 7

93 3

.406

8.86

4 5

.405

4.4

145.

219

4.70

1 7

.211

-894

Рум

уни

ја -1

1-1

7 16

5

670

-3

1 4

2327

9 27

7 -8

8-2

0 -3

342

Сло

вачк

а 2

135

5

22

-21

150

511

600

530

432

328

490

-73

Сло

вен

ија

66

144

93

304

551

641

862

1.8

02 1

.390

167

151

112

-94

Изв

ор: W

IR (2

004,

200

6, 2

011,

201

3).U

nite

d N

atio

ns C

onfe

renc

e on

Tra

de a

nd D

evel

opm

ent (

UN

CTA

D)

561економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012. Ta

бела

19.

ук

уП

ан

СП

Ољ

ни

ду

г к

аО

% Б

дП

, Eу

и и

СтО

чн

е Зе

Мљ

е ч

ла

ни

це,

на

кРа

ју ч

етВР

тОг

тРО

МеС

ечја

у г

Од

ин

и,

2000

–201

2.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Буг

арск

а-

--

58.0

761

.69

66.6

878

.15

94.3

010

5.13

108.

2610

2.70

94.2

694

.88

Ки

пар

--

--

--

279.

5432

6.56

447.

4054

4.14

491.

8946

8.24

448.

46

Реп

убли

ка

Чеш

ка-

--

--

40.1

439

.91

43.0

548

.52

51.3

556

.30

59.6

560

.48

Есто

ни

ја-

--

64.2

777

.01

86.5

096

.67

108.

3211

7.18

123.

1611

4.26

94.0

495

.45

Мађ

арск

а65

.93

60.9

753

.13

64.4

371

.15

82.3

892

.37

105.

4212

3.15

144.

9214

4.93

147.

9912

8.01

Лет

он

ија

68.8

568

.85

73.3

779

.83

93.5

210

0.01

114.

5112

8.11

130.

0515

6.46

164.

8114

5.03

136.

37

Ли

тван

ија

43.1

143

.11

39.2

140

.24

42.1

350

.49

59.9

171

.50

70.9

883

.90

82.9

277

.45

75.3

8

Мал

та19

5.97

178.

3519

1.26

218.

9425

9.51

356.

6040

5.22

497.

2054

0.80

500.

8351

5.28

500.

8950

4.90

По

љск

а38

.66

36.8

040

.30

47.5

942

.04

44.0

946

.58

48.4

356

.83

59.4

066

.36

72.3

071

.07

Рум

уни

ја-

-37

.32

37.2

134

.53

39.3

840

.45

50.9

056

.05

68.5

575

.67

77.1

775

.16

Сло

вачк

а-

--

--

--

---

74.0

975

.77

77.8

975

.66

Сло

вен

ија

--

--

56.3

671

.34

77.5

110

0.55

105.

3411

3.83

114.

7611

0.93

115.

66

Изв

ор: E

urop

ean

Cen

tral

Ban

k (2

013)

http

://sd

w.ec

b.eu

ropa

.eu/b

row

seSe

lect

ion.

do?t

ype=

serie

s&q=

gros

s+ex

tern

al+d

ebt&

node

(при

ступ

28.

10.

201

3)

562 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

Taбе

ла 2

0. у

ку

Па

н С

ПО

љн

и д

уг

(Ми

ли

Он

и е

ВРа

), еу

и и

СтО

чн

е Зе

Мљ

е ч

ла

ни

це,

на

кРа

ју ч

етВР

тОг

тРО

МеС

ечја

у

гОд

ин

и, 2

000–

2012

.

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Буг

арск

а-

- -

10.6

3412

.561

15.5

0420

.691

29.0

1737

.247

37.8

1737

.027

36.2

9537

.636

Ки

пар

- -

- -

- -

41.0

0851

.919

76.7

6091

.705

85.6

1883

.711

79.4

69

Реп

убли

ка

Чеш

ка-

- -

- -

43.1

3248

.684

59.2

1969

.474

72.9

0785

.167

88.4

3692

.114

Есто

ни

ја-

- -

5.60

47.

459

9.67

212

.945

17.4

0619

.025

17.2

0516

.420

15.2

5016

.622

Мађ

арск

а32

.564

37.5

6238

.496

45.9

9459

.775

71.7

3086

.864

103.

833

122.

566

137.

332

138.

741

131.

184

123.

724

Лет

он

ија

5.21

85.

982

5 94

56.

671

7.68

710

.586

14.4

4220

.547

23.0

0922

.363

22.9

7623

.976

24.8

30

Ли

тван

ија

5.06

16.

389

6.81

47.

561

9.94

312

.929

18.2

7527

.081

29.5

3328

.831

29.7

0029

.598

30.3

34

Мал

та8.

586

8.01

98.

899

10.1

5712

.120

17.5

8521

.123

27.7

8532

.066

29.9

5633

.005

33.6

4835

.189

По

љск

а74

.757

82.0

8181

.029

85.3

3995

.167

112.

312

128.

875

158.

599

174.

527

194.

570

236.

478

247.

826

278.

269

Рум

уни

ја-

16.1

4617

.851

21.6

8230

.920

41.1

9858

.696

71.7

1381

.089

92.9

8099

.376

99.3

56

Сло

вачк

а-

- -

- 15

.343

20.4

9724

.068

34.7

8339

.234

40.3

1840

.723

40.1

0040

.849

Сло

вен

ија

- -

- -

- -

- -

- 46

.527

49.9

1053

.828

54.0

67

Изв

ор: E

urop

ean

Cen

tral

Ban

k (2

014)

http

://sd

w.ec

b.eu

ropa

.eu/b

row

seSe

lect

ion.

do?t

ype=

serie

s&q=

gros

s+ex

tern

al+d

ebt&

node

(при

ступ

20.

3. 2

014)

563економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012. Ta

бела

21.

уП

ОРе

дни

ПРе

глед

гО

диш

њег

Ра

Ста

СП

Ољ

нО

г ду

га и

БдП

, у П

РОц

енти

Ма

(иЗР

ачун

атО

на

ОС

нО

Ву т

аБе

ла 1

9 и

20)

)

Др

жав

а/Го

ди

на

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Буг

арск

аД

уг-

--

-18

.123

.433

.540

.228

.41.

5-2

.1-2

.03.

7

БДП

5.7

4.2

4.7

5.5

6.7

6.4

6.5

6.4

6.2

-5.5

0.4

1.8

0.8

Ки

пар

Дуг

--

--

--

-26

.647

.919

.5-6

.6-2

.2-5

.1

БДП

5.0

4.0

2.1

1.9

4.2

3.9

4.1

5.1

3.6

-1.9

1.3

0.5

-2.4

Реп

убли

ка

Чеш

каД

уг-

--

--

-12

.921

.617

.34.

916

.83.

84.

2

БДП

4.2

3.1

2.1

3.8

4.7

6.8

7.0

5.7

3.1

-4.5

2.5

1.8

-1.2

Есто

ни

јаД

уг-

--

-33

.129

.733

.834

.59.

3-9

.6-4

.6-7

.19.

0

БДП

9.7

6.3

6.6

7.8

6.3

8.9

10.1

7.5

-4.2

-14.

12.

69.

63.

9

Мађ

арск

аД

уг-

15

.32.

519

.530

.020

.021

.119

.518

.012

.01.

0-5

.4-5

.7

БДП

4.2

3.7

4.5

3.9

4.8

4.0

3.9

0.1

0.9

-6.8

1.3

1.6

-1.7

Ли

тван

ија

Дуг

-14

.6-0

.612

.215

.237

.736

.442

.312

.0-2

.82.

74.

33.

6

БДП

3.6

6.7

6.8

10.3

7.4

7.8

7.8

9.8

2.9

-14.

81.

55.

93.

7

Лет

он

ија

Дуг

-26

.26.

611

.031

.530

.041

.348

.29.

0-2

.43.

0-0

.32.

5

БДП

5.7

7.3

7.2

7.6

8.9

10.1

11.2

9.6

-3.3

-17.

7-0

.95.

55.

5

Мал

таД

уг-

-6.6

11.0

14.1

19.3

45.1

20.1

31.5

15.4

-6.6

10.2

2.0

4.6

БДП

-0.

02.

40.

7-0

.33.

62.

64.

13.

9-2

.84.

01.

60.

8

По

љск

аД

уг-

9.8

-1.3

5.3

11.5

18.0

14.7

23.1

10.0

11.5

21.5

4.8

12.3

БДП

4.3

1.2

1.4

3.9

5.3

3.6

6.2

6.8

5.1

1.6

3.9

4.5

1.9

Рум

уни

јаД

уг-

--

10.6

21.5

42.6

33.2

42.5

22.2

13.1

14.7

6.9

0.0

БДП

2.4

5.7

5.1

5.2

8.5

4.2

7.9

6.3

7.3

-6.6

-1.1

2.2

0.7

Сло

вен

ија

Дуг

--

--

-33

.617

.444

.512

.82.

81.

0-1

.51.

9

БДП

4.3

2.9

3.8

2.9

4.4

4.0

5.8

7.0

3.4

-7.9

1.3

0.7

-2.5

Сло

вачк

аД

уг-

--

--

--

--

-7.

37.

80.

4

БДП

1.4

3.5

4.6

4.8

5.1

6.7

8.3

10.5

5.8

-4.9

4.4

3.2

2.0

564 Мирослав н. јовановић / јелена дамњановић Симић

литеРатуРа

Вечерње новости 2014а → колико трају приступни преговори с еу?, Вечерње новости, 3. 5. 2014.

Вечерње новости 2014б → јурица керблер: јоже Менцингер – југословенски синдром тресе еу, Вечерње новости, 3. 5. 2014.

Joвановић, Мирослав. Образовањем привући иностране улагаче, а не субвенцијама, Нова српска политичка мисао, 4. 8. 2010. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/obrazovanjem-privuci-inostrane-ulagace-a-ne-subvencijama.html

Joвановић, Мирослав. Пинокио објашњава привлачење страних улагача у Србију? Нова српска политичка мисао, 2. 5. 2012. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/pinokio-objasnjava-privlacenje-stranih-ulagaca-u-srbiju.html

јовановић, Мирослав. инвеститори воле образоване, Политика, 3. 8. 2010. http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/144538.sr.html

јовановић, Мирослав и јелена дамњановић Симић, европска (де)индустријализа-ција Србије, Нова српска полоитичка мисао, 27. 10. 2013. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/evropska-deindustrijalizacija-srbije.html

јовановић, Мирослав. да ли вреди пружати стимулације улагачима из иностранства?, Нова српска политичка мисао, 15. 7. 2010. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/da-li-vredi-pruzati-stimulacije-ulagacima-iz-inostranstva-q.html

јовановић,  Мирослав. да ли је „депортација“ у мрзовољну европску унију награда или казна за Србију?, Нова српска политичка мисао, 26. 2. 2012. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/da-li-je-deportacija-u-mrzovoljnu-eu-nagrada-ili-kazna-za-srbiju-q.html 

Baldwin, Richard. A domino theory of regionalism, in: Expanding Membership of the European Union (eds. R. Baldwin, P. Haaparanta and J. Kiander). Cambridge UP, Cambridge 1995, pp. 25–48.

Counterpunch 2014 → Z. Grossman, Ukraine: the enemy of your enemy is not always your friend, Counterpunch, March 11, 2014)

Economist 2014 → The gates are open, The Economist, 4 January 2014.EurActiv 2013 → France unveils €3.5 billion plan for third industrial revolution, EurActiv, 16. 9.

2013. http://www.euractiv.com/innovation-enterprise/35-plan-third-industrial-revolut-news-530438

EurActiv 2014 → EU matches Putin’s €11 billion financial offer to Ukraine, EurActiv, 6 March 2014.

Financial Times 2011. → S. Pignal, Spain to curb flow of Romanian workers, Financial Times, 11 August 2011.

Financial Times 2013. → N. Buckley, Cool reception on arrival; Croatia, Financial Times, 26 June 2013.

Jovanović, Miroslav. The Economics of European Integration. Edward Elgar, Cheltenham 2013.Jovanović, Miroslav. Was European integration nice while it lasted, Journal of Economic

Integration, 2013, pp. 1–36.

565економски ефекти проширења европске уније на земље источне европе у периоду 2000–2012.

Jovanović, Miroslav and Jelena Damnjanović, Geopolitics of the European Union: Are steps backward the way forward? Economia Internazionale/International Economics, vol. LXVI, November 2013, pp. 455–482. http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2395169

Lipsey, R. G., and M. Smith. Multilateral versus regional trading arrangements: substitutes or complements? in (ed. M. Jovanović) International Handbook on the Economics of Integration: General Issues and Regional Groups. Edward Elgar, Cheltenham 2011, pp. 90–120.

Mansfield, E. and E. Reinhardt. Multilateral determinants of regionalism: the effects of GATT/WTO on the formation of preferential trading arrangements, International Organisation, 2003, pp. 829–62.

Stiglitz, Joseph; J. Lin and C. Monga, The Rejuvenation of Industrial Policy,The World Bank, Policy Research Working Paper No 6628, September 2013.

Morita, Akio. Partnering for competitiveness: the role of Japanese business, Harvard Business Review (May–June 1992), pp. 76–83.

ECONOMIC EFFECTS OF EUROPEAN UNION ENLARGEMENT ON ITS EASTERN MEMBER COUNTRIES 2000–2012

MIROSLAV N. JOVANOVIĆ University of Geneva, Global Studies Institute, Geneva, Switzerland

miroslav.jovanovic@unige.ch ; miroslavjovanovic@hotmail.com

JELENA DAMNJANOVIĆ SIMIĆNovi Sad School of Business, Novi Sad, Serbia

jelenaschoolofbusiness@gmail.com ; jsimic75@gmail.com

SUMMARY: The European Union (EU) has a splendid record concerning enlargement. Judging by the number of EU member countries, enlargement has been the most successful EU policy ever. Nevertheless, the economic side of its eastern enlargement has been a hybrid bag of effects for the EU’s eastern countries. Membership in the EU is not a tide that lifts all boats. This primer provides data for the period 2000–2012, which show that economic growth, expansion of trade and increase in foreign direct investment to the east of the EU are obvious successes and gains for the ‘new’ EU countries. The eastern countries are modernising, but there is a cost: an incredible acceleration in domestic and foreign debt which has financed these successes. The danger is that this debt burden may partly suffocate the newly attained economic vigour in the EU’s east, especially at a time when there are serious concerns about the future of the eurozone and the EU.

KEYWORDS: enlargement, old and new EU countries, debt, mixed blessing 

1150

СКРАЋЕНИЦЕ

ААС = Академија архитектуре СрбијеАгроФ = Агрономски факултетАЕН = Академија економских наука АИНС = Академија инжењерских наука

Србије АМН = Академија медицинских наукаББА = Београдска банкарска академија Бг = Београд БЈРМ = Бивша Југословенска Република

МакедонијаБПШ = Београдска пословна школаБХФ = Бошњачко–хрватска Федерација

(Федерација Босне и Херцеговине)Вел. = Велика (Британија)ВПШ = Виша пословна школаГеФ = Географски факултетГИ = Географски институтгим. = гимназија гл. = главниГрФ = Грађевински факултетДАЕЈ = Друштво агроекономиста Југославије ДАЕС = Друштво агроекономиста СрбијеДЕБ = Друштво економиста Београдадир. = директорДПС = Друштво психолога СрбијеДСС = Демократска странка СрбијеЕААЕ = Европска асоцијација агроекономистаЕИ = Економски институтекон. = економски, -а, -оЕТФ = Електротехнички факултетЕУ = Европска унијаЕФ = Економски факултетЕЦМР = Европски центар за мир и развој, БгЗг = Загреб ЗИТ = Завод за истраживања тржишта, БгЗМСДН = Зборник Матице српске за друштвене

наукеЗМСЛУ = Зборник Матице српске за ликовне

уметностиИАУС = Институт за архитектуру и урбанизам

Србије, БгИДН = Институт друштвених наука, Бг ИЕН = Институт економских наука, Бг ИЕП = Институт за економику пољопривреде, БгИЕС = Институт за европске студије, Бг изд. = издањеИКСИ = Институт за криминолошка и

социолошка истраживања, БгИМПП = Институт за међународну политику и

привреду, БгИО = Извршни одборИП = издавачко предузећеИПИ = Институт за педагошка истраживања, БгИПС = Институт за политичке студије, Бг

ЈАЗУ (JAZU) = Југославенска академија знаности и умјетности, Зг

МНЗЖС = Министарства науке и заштите животне средине

МНТР = (Савезно) министарство науке и технолошког развоја

МОО = Међуодељењски одбор МОР = Међународна организација рада МПНТР = Министарство просвете, науке и

технолошког развоја МС = Матица српскаМТУ = Мегатренд УниверзитетНБЈ = Народна банка ЈугославијеНБС = Народна банка СрбијеНВ = Научно већеНВО = невладина организацијаНДЕ = Научно друштво економистаНДС = Научно друштво СрбијеННВ = Наставно-научно већеНСЗ = Национална служба за запошљавањеодг. = одговорниОШ = основна школаПК = Привредна комора ПКЈ = Привредна комора ЈугославијеПМФ = Природно-математички факултетПољФ = Пољопривредни факултетПР = паблик релејшн (public relation)ПЦКСКЈ = Председништво Централног комитета

Савеза комуниста Југославије ПШ за ПР = Пословна школа за ПРРАН = Руска академије наукаред. = редовниРЗПП = Републички завод за привредно

планирањеРЗР = Републички завод за развој, БгРС = Република СрбијаРСрп = Република Српска РФ = Руска ФедерацијаРХ = Република ХрватскаРЦ = рачунарски центарСАЗУ (SAZU) = Словеначка академија наука и

уметности (Slovenska akademija znanosti in umetnosti)

САНУ = Српска академија наука и уметностиСАС = Савез архитеката СрбијеСБ = Светска банка СД = Спортско друштво СЕС = Савез економиста СрбијеСЕСРЈ = Савез економиста СРЈСЗДП = Савезни завод за друштвено планирањеСИВ = Савезно извршно веће СИТЈ = Савеза инжењера и техничара ЈугославијеСКА = Српска краљевска академија СКЗ = Српска књижeвна задруга

1151

СКЦ = Студентски културни центар, БгСЛД = Српско лекарско друштвоСМИ = средстава масовних информацијаСПЦ = Српска Православна ЦркваСРЈ = Савезна Република Југославија СтомФ = Стоматолошки факултетСУД = Српско учено друштвоСФРЈ = Социјалистичка Федеративна Република

ЈугославијаТМФ = Технолошко-металуршки факултетТФ = Технички факултет УБ = Универзитет у Београду УБК = Универзитет Браћа КарићУЛУПУДС = Удружење ликовних уметника

примењених уметника и дизајна Србије УНС = Удружења новинара Србије УО = Управни одборур. = уредникУУ = Универзитет уметности, БгУУС = Удружење урбаниста СрбијеФК = Фудбалски клубФКМ = Факултет за културу и медије, БгФОБ = Факултет за одбрану и безбедностФОН = Факултет организационих наука, Бг ФПС = Факултет за пословне студије МТУ ФПУ = Факултет примењених уметности УУ ФСС = Фудбалски савез СрбијеФТН = Факултет техничких наука ФФК = Факултет за физичку културуЦГ = Црна ГораЦЕИ = Центар за економска истраживања ИДН

Bg = Belgrade CEASA = Central European Academy of Sciences

and Arts (Централно европскa академијa наука и уметности)

EADI = European Association of Development Institutes (Европско удружења института за развој)

ECPD = European Center for Peace and Development, Bg

EHESS = École des Hautes Études en Sciences Sociales (Универзитет друштвених наука у Паризу)

IRA = International Research Association (Међународнa асоцијацијa за истраживања)

LSE = London School of EconomicsMIT = Massachussetts Institute of TechnologyOECD = Organisation for Economic Co-operation

and Development (Организација за привредну сарадњу и развој)

transl. = translated, translationWEA = World Economics Association (Светска

асоцијација за економске науке)

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд