mladenka stevanovic

7/22/2019 Mladenka Stevanovic

1/72

1

Banja Luka

Fakultet zdravstvenih nauka

Studijaka grupa: SANITARNI INENJERING

SPECIJALISTIKI RAD

EKOLOKI INENJERING U

UPRAVLJANJU REGIONALNIMOTPADOM

MENTOR KANDIDATProf. dr Rade Bioanin Mladenka Stevanovi, dipl.san.in.

2009.


2/72

2

S A D R A J

Uvod .......................................................................................... 3

1. OSNOVI O OTPADU................................................................................. 4

2. KOMUNALNI OTPAD.................................................................. 5

3. POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA I NARASTANJE OTPADA 13

4. KLJUNI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM................................ 17

5. REGIONALNI SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM........................... 22

7. SAKUPLJANJE I TRANSPORT OTPADA U VRANJU......................... 29

8. MONITORING OTPADNIH VODA......................................................... 33

9. MONITORING ZAGAUJUIH MATERIJA....................................... 35

10. PREGLED GLAVNIH UTICAJA NA IVOTNU SREDINU................. 41

11. TRETMAN OTPADA U PINJSKOM OKRUGU.................................. 43

12. BRIGA NAKON ZATVARANJA DEPONIJE METERIS................... 53

Zakljuak ............................................................................. .... 68

Literatura ....................................................................... 70


3/72


4/72

4

1. OSNOVI O OTPADU

U laikom se smislu pod pojmom otpad podrazumjeva sve ono to se u odreenojaktivnosti pojavljuje kao bezvredan nus proizvod.Otpad - ''bilo koja supstanca ili predmetdefinisani kategorijama u Aneksu I direktive (75/442/EEC), , koje je vlasnik odbacio,namerava da odbaci, ili nalae treoj strani da ih ukloni.U struno-administrativnom smislu

pod pojmom otpad podrazumjeva se kruti otpad koji nastaje u domainstvu i industriji.Tekuiotpad (otpadne vode i muljevi) te radioaktivni otpad spadaju u vrste otpada koje se zbogsvojih svojstava,naina uklanjanja ili zbog poveane potencijalne opasnosti u praviluzbrinjavaju na poseban nain i pojmovno ne spadaju u grupu krutog otpada iz domainstva islinog otpada koji nastaje u industriji.Otpad moe biti u vrstom, tenom, gasovitom iaerosolnom agregatnom obliku, nastaje u procesu proizvodnje ili koritenja sirovina.Otpad semoe preraivati ili odlagati u skladu sa zakonom i odgovaraju im propisima jedne drave.

Otpad prouzrokuje tetan uticaj na:

zdravlje ljudi,ivotnu sredinu,na radnu sredinu iekosistem.

Otpad se deli na dve grupe: prema mestu nastanka i prema sastavu .Prema mestu nastanka otpad se deli na:Komunalni otpad nastaje u domainstvu i cienjem javnih povrina,Industrijski otpad nastaje u proizvodnim procesima u industriji,Ambalani otpad- ambalaa preostala nakon to se proizvod raspakira,Graevinski otpadotpad koji nastaje gradnjom,

Medicinski - patoanatomski i infektivni otpad iz laboratorija, materijal za jednokratnuupotrebu zaraen krvlju bolesnika igle, lancete, skalpeli, pricevi, gaza, lekovi,Farmaceutski ,Elektricki i elektronicki otpad - bilo koja elektricka i elektronicka op rema,Otpadna vozila i otpadne gume- otpad koji nastaje protekom ivotnog ciklusa.

Prema sastavu otpad se deli na: Opasni otpad svaki otpad koji sadri materije koje imaju neko od sljedeih

svojstava: eksplozivnost, reaktivnost, zapaljivost, nadraljivost, tetnost,toksicnost,infektivnost, kancerogenost, mutagenost itd.,

Neopasni otpadotpad koji nema neko od svojstava opasnog otpada,Inertni otpad- je neopasni otpad koji ne podlee znacajnijjim fiizikiim,hemijskim ili

biolokim promjenama. Inertni otpad nije topljiv, goriv n i na druge naine reaktivan nitibiorazgradljiv.

Svako ivo bie, u toku svoje egzistencije, stvara otpatke (tene ili vrste), kojiugroavaju zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Gomilanje vrstih otpada predstavlja krupancivilizacijski problem sa vie aspekata: komunalnog, ekolokog, sanitarnog, hidrogeololjkog,energetskog i sl. Razvojem gradova i industrije u njima, kao i porastom njihovog brojastanovnika, dolazi do porasta svih vrsta postrojenjnje, a posledica toga je uveanje koliinevrstog, komunalnog otpada, koji je potrebno kontrolisano odlagati.Na slici 1. prikazan je

prosean sadraj otpada u gradovima .


5/72

5

Sve vrste materijala koje nemaju upotrebnu vrednost, a nastaju u procesu proizvodnje, rada,korienja saobraaja i u drugim delatnostima mogu se smatrati otpadom. vrst otpad jematerijal koji nastaje ovekovim aktivnostima u stanu, na poslu, javnom mestu, industriji,

poljoprivredi i drugim mestima. vrsti otp adi mogu biti:- fermentabilni (organski)-brzo se raspadaju, to su obino ostaci hrane ili uginulih ivotinja

- inertni (organski i neorganski)-razlau se veoma sporo, kao to su keramika, staklo,plastika...U vrst otpad moe se ubrojati: otpad od hrane (pepeo), smee u uem smislu (hartija,

drvo, tekstil, metalne konzerve), vozila (odbaena putnika i teretna vozila), industrijski otpad,graevinski otpadni materijal, razni specijalni otpadni materijali (medicinski otpadni materijal,eksplozivi, radioaktivni otpad) i otpaci od obrade otpadnih voda (vrsti materijal sa reetki,mulj i slino).

Prema izvoru vrsti otpad se moe klasifikovati na: komunalni, industrijski, graevinski,poljoprivredni, medicinski, nuklearni i dr.

Slika 1. Prosean sastav otpada u gradovim

3. KOMUNALNI OTPAD

Pojam komunalni otpad spominje se prije vie od 2500 godina, lanovi vlade u Grkomgradu-Dravi Atini, napravili su deponiju za komunalni otpad, te doneli zakon da se otpadmora odvoziti barem 2 kilometra izvan gradskih kapija...Komunalni otpaci su veoma sloen iheterogen materijal, koji je pri normalnim uslovima u vrstom agregatnom stanju. Nastaju kaorezultat ovekovog ivljenja i privreivanja. Komunalni otpad sastoji se od otpada izdomainstva, graevinskog materijala, sanitarnog otpada iz naih kupatila i otpada sa ulica.Komunalni otpad nastaje u urbanoj sredini. Naravno, da e se koliine tog otpada uveavatiubrzanom urbanizacijom gradova i industrijalizacijom u njima .

Zato, kontrolisano odlaganje komunalnog otpada na ureenim sanitarnim deponijamapredstavlja optimalno r jeenje, uz smanjenje rizika za pojavljivanje divljih deponija, kojeprete ugroavanjem ivotne sredine.

Istina da su za ureene, sanitarne deponije potrebna materijalna ulaganja, kao i prethodnaedukacija. Trebamo razmisliti o tome da koristimo to manje resursa, kako napraviti

Obojeni metali2%

Plastika

5%

Fe-metali

4%

Guma

1%

Staklo

7%

Organski otpad

30 %

Tekstil

4%

Ostalo

21%

Papirni otpad

26%


6/72

6

proizvode koji due traju, kako na najbolji nain iskoristiti komunalni otpad umjesto da gabacamo.

Naglim razvojem tehnike, tehnologije i industrijalizacijom dolo je do velike migracijestanovnitva u gradove, a samim tim, i nedovoljno planskog razvoja gradskih naselja.

Nekontrolisano odlaganje otp adnih materija jedan je od najopasnijih ekolokih problema, u

smislu moguih posledica. ovek je odluujui inilac u menjanju svoje ivotne sredine.Navei deo svojih potreba ovek zadovoljava proizvodnjom hrane, maina, alata, nametaja,odee, obue, prevoznih sredstava i td. Posle upotrebe ti proizvodi postaju otpad. Koliinaotpada se stalno poveava i to mnogo vie u razvijenijim zemljama.

Mesto za skladitenje treba da udovolji higijenskim zahtevima, zahtevima zatite odpoara kao i estetskim zahtevima. Najei vid skladitenja je u kontejnerima. Mesto zaskladitenje ne treba da bude dalje 15-20 m od ulice i treba da bude zatieno od spoljnihuticaja. U razvijenim zemljama materijal koji je podloan reciklai posebno se prikuplja iskladiti.

Prikupljanje otpada moe biti:- zajedniko (sve vrste otp ada sakupljaju se zajedno),

- odvojeno (sakupljanje po vrstama:staklo, papir i sl.).U nekim optinama u Srbiji ve neko vreme vri se izdvajanje otpada, tako to se

postavljaju dva kontejnera. U jednu se izdvaja organski otpad, a u drugu suvi.

Slika 2. Komunalni otpad u procentima

Deponovanje komunalnog otpada na sanitarnim deponijama jedan je od naina odlaganjaotpada i najprilagodljiviji naim uslovima uz smanjenje rizika za pojavljivanje divljihdeponija, koje prete ugroavanjem ivotne sredine. Otpaci iz urbane sredine zbog biolokograspadanja, treba da se u najkraem roku odstrane iz naselja, a najkasnije za osam dana.

Otpad iz naih domova uglavnom skupljaju lokalne vlasti putem redovnog skupljanjaotpada, te putem posebnog skupljanja otpada kada se radi o kabastom otpadu. Neke vrste

otpada mogue je reciklirati, neke je mogue kompostirati ,neki se i spaljuju .


7/72

7

Osnovne karakteristike efikasnog sistema upravljanja otpadom obuhvataju ceo opseg meraza unapredjenje i smanjenje nastajanja otpada na izvoru, odvojeno sakupljanje, reciklau ilidruge metode ponovnog dobijanja materijala iz otpada, pouzdano i ekoloki odrivo konanoodlaganje otpada.

Da bi se postiglo odrivo i efektivno upravljanje otpadom, plan upravljanja komunalnim

vrstim otpadom mora sadrati isto tehnika razmatranja radi formulisanja posebnih ciljeva iimplementacije odgovarajuih mera u odnosu na institucionalne, socijalne, finansijske,ekonomske i tehnike aspekte upravljanja komunalnim vrstim otpadom.

Prvi cilj upravljanja komunalnim vrstim otpadom je zatita zdravlja stanovnitva. Ostaliciljevi ukljuuju promociju ekolokog kvaliteta i odrivosti, podrku ekonomskoj

produktivnosti i poveavanju zapoljavanja. Postizanje ciljeva upravljanja komunalnimvrstim otpadom zahteva odrive sisteme upravljanja vrstim otpadom, koji su prilagodjeni isprovode se od strane optina i njihovih lokalnih zajednica.

Tabela 2. Prikaz priblinog vremena raspada materijala

MaterijalPriblino vreme

raspada

Hrana, cvee i svi organski proizvodi 1 do 2 nedelje

Papir (ne plastificiran) 10 do 30 dana

Pamuna odea 2 do 5 meseci

Vuneni predmeti 1 godina

Drvo 10 do 15 godina

Konzerve 100 do 500 godina

Plasticna kesa 1 milion godina

Staklena flaa nikada

. Komunalno preduzee mora raditi na uspostavljanju visokih standarda u upravljanju

otpadom i saradnji sa svim nadlenim organima, radi osiguranja pouzdane i ekolokiprihvatljive radne prakse za sve svoje aktivnosti. Komunalno preduzee treba da ima za cilj dasmanji svaki negativni uticaj svog rada na ivotnu sredinu. Implementacija ove politike jeodgovornost najvieg rukovodstva u svakom preduzeu, pri emu se zahteva uee svihzaposlenih.

Komunalni otpad obuhvata otpad iz domainstava, trgovine, administracija, pijaca i drugihjavnih povrina i prostora naselja. Koliina gradskog smea varira od zemlje do zemlje, a zavisii od godnjeg doba. Industrijski otp ad je svaki otp adni materijal koji nastaje u industrijskom

procesu. Ovaj otpad moe biti inertan i op asan. Inertan industrijski otpad se u celini ili posleizdvajanja odreenih komponenti moe odlagati na komunalne deponije.


8/72

8

Slika 3. Industrijski otpadesto zavri u dolini reke

Pod opasnim industrijskim otpadom podrazumevaju se svi otpaci u tenom, vrstom igasovitom stanju, koji nastaju obavljanjem delatnosti i sadre materije, odnosno hemijskeelemente i njihova jedinjenja koja ugroavaju ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi. Reenjeza opasan otpad svodi se u etiri faze: minimiziranje opasnih otpadaka, reciklaa i ponovnaupotreba opasnih otpadaka, tretman i spaljivanje i deponovanje preostalog opasnog otp ada.

U veini naih gradova veoma je izraen problem deponovanja komunalnog otpada.Postojee gradske deponije su neureene, bez ikakvih prateih objekata i mera. Sanitarnadeponija otpada iziskuje odreeni specifian postupak i sled aktivnosti u postupku izgradnje.Ova procedura proizilazi iz pravnih obaveza sadranih u vie zakona i propisa.

Slika 4. Otpadne vode-este slike na naim prostorima

Kontrolisano odlaganje i p rerada otpada vode ka zadovoljenju svih uslova, neophodnih zazatitu ivotne sredine. Kontrolisano odlaganje komunalnog otpada na ureenim, sanitarnimdeponijama predstavlja optimalno reljenje, uz smanjenje rizika za pojavljivanje divljih


9/72

9

deponija, koje prete ugroavanjem ivotne sredine. Za ureene, sanitarne deponije potrebnasu materijalna ulaganja, kao i prethodna sveobuhvatna istraivanja. Meutim, budui da se

projektuju za vek eksploatacije dui od 20 godina, efekti za zatitu ivotne sredine su visoki.Sanitarno deponovanje je inenjerski postupak odlaganja vrstog, komunalnog otpada, nazemljiljtu, uz primenu niza tehnoloko-tehnikih mera za zatitu okolne sredine.

Odlaganje komunalnog otpada, ima tri faze:- razastiranje otp ada u tankom sloju,- sabijanje tog materijala do minimalno mogue zapremine i svakodnevno prekrivanje- deponovanog i sabijenog otpada, inertnim materijalom.

Slika 5 . Sistem upravljanja komunalnim otpadom

Prikupljanje, skladitenje i odlaganje otpadaOtpaci iz urbane sredine zbog biolokog raspadanja, treba da se u najkraem rokuodstrane iz naselja, a najkasnije za osam dana. Prikupljanje otpada moe biti:

- zajedniko (sve vrste otpada sakupljaju se zajedno i odvoze na tretman) i- odvojeno (sakupljanje po vrstama:staklo, papir i sl.).

Mesto za skladitenje treba da udovolji higijenskim zahtevima, zahtevima zatite odpoara kao i estetskim zahtevima. Najei vid skladitenja je u kontejnerima. Mesto zaskladitenje ne treba da bude dalje 15-20 m od ulice i treba da bude zatieno od spoljnihuticaja. U razvijenim zemljama materijal koji je podloan reciklai posebno se prikuplja iskladiti.

Otpad se danas najee odlae:

- na deponije- u starim rudnicima i


10/72

10

- u mora i okeane.Po nainu nastanka deponije mogu biti:- smetlita (divlje deponije) nastale proizvoljnim izborom lokacije i odlaganjem smea,- deponije odreene od neke institucije, ali bez analize terena, odravanja i kontrole

deponije i

- deponije uraene po p ropisima.Smetlita predstavljaju veliku opasnost za ivotnu sredinu. Ona su izvor zagaenja ivotnesredine: otpadom, dimom prilikom gorenja otpadaka, metanom, mogu biti izvor zagaenja

povrinskih i podzemnih voda, izvor zaraznih bolesti, poara, eksplozija i dr. Posebno velikiproblem smetlita predstavljaju leti, kada se koncentracija zagaenja moe premestiti dimomna vea podruja.

Deponije su mnogo povoljnije reenje, a posebno ako su uraene po odreenim propisima.U odnosu na poreklo otpada, deponije se mogu podeliti na: komunalne i industrijske.Komunalne deponije sadre heterogene materije organskog ili neorganskog porekla. U njimase mogu nai otpaci hrane, bate, papir, plastika, guma, tekstil, metalni otpad, organske idruge materije.

Sa vremenom u deponijama se odigravaju degradacioni procesi koji su podeljeni u etirifaze:

- Prvu fazu karakteriu aerobni procesi razgradnje organskih materija, potronjakiseonika je poveana, a pH vrednost opada, to povoljno utie na rastvaranje neorganskihsastojaka;

- U drugoj fazi produkti aerobnog razlaganja razlau se anaerobno a pH vrednost padana 5. U ovoj fazi se izdvajaju mnogi joni(gvoe, kalcijum, magnezijum, sulfati, hloridi idr.). Oslobaa se CO2 i H2, a troi N2, stvara se i siretna kiselina razgradnjom masnihkiselina;

- U treoj fazi od siretne kiseline stvara se metan. Ova faza je anaerobna, kisela, astvara se i ugljendioksid. Ove f aze traju 200 dana;

- etvrta faza je poznata kao metanska, gde se oslobaa 55% metana i 45%ugljendioksida zapreminskih. Gas se u ovoj fazi razvija oko 10 godina a svi degradacioni

procesi organskih materija zavravaju se nakon 30 godina.

Deponijski gasoviIz otpada zapremine 1m3 izdvaja se oko 1,5m3 gasa. Priblino 90% zapremine tog gasa

sastoji se od metana i ugljendioksida. Mada je metan eksplozivan u granicama od 5-15%zapreminskih, manja je verovatnoa da do eksplozije doe, jer u delu deponije, gde se

pojavljuje ova koncentracija nema dovoljno kiseonika. M etan ima manju gustinu od vazduhapa svakodnevno odlazi u atmosferu preko prekrivnih slojeva.

Da bi se gas izdvojio iz deponije, u telu deponije projektuje se ventilacioni sistem, koji sesastoji od sistema cevi popunjenih ljunkom po itavoj visini deponije. Rastojanje izmeucevi je izmeu 20 i 60m. Kada je zemljite propustljivo, cevi mogu biti i sa strane deponije.

Najbolje cevi su u vidu bunara od performisanih betonskih cevi, prenika minimum 1m.Unutranjost bunara popunjava se ljunkom po celoj visini. Cevi se postavljaju na dnodeponije i polako dograuju kako napreduje deponija po visini. Na kraju, na vrhu cevi moese postaviti gorionik.

Ugljendioksid je gui od vazduha pa zauzima donje slojeve deponije. U deponijama umnogo manjim koliinama razvijaju se: azot, vodonik sulfid, toluen, ksilen i drugi gasovi.

Deponijski filtrat

Deponije predstavljaju velike pljave filtere. Vode a pre svega kia i sneg utiu na stvaranjefiltrata. Filtrat moe biti veoma zagaen, to zavisi od sastava otpadaka. Koncentracija


11/72

11

zagarnja filtrata moe biti pet do deset puta vea od zagaenih otpadnih i fekalnih voda izdomainstva .

Dakle, procedne vode sanitarne deponije, zbog svoje velike ukupne zagaenosti, a presvega visokog organskog optereenja predstavljaju osnovni ekoloki problem vezani zavoenje sanitarne deponije.

Zbog niza prednosti najee se koristi poslednja opcija. Iz iznetih razmatranja mogu seizvesti neki opljti zakljuci:- odlaganje komunalnog vrstog otpada na ureenim, sanitarnim deponijama, smanjuje

rizik od pojavljivanja divljih deponija i vodi ka unapreenju i zatiti sredine u kojoj ivimo,- projektovanje ureenih sanitarnih deponija je vrlo kompleksan posao, jer obuhvata

sagledavanje niza aspekata: ekolokog, sanitarnog, hidrogeolokog, energetskog, komunalnogi sl.,

- lociranje sanitarnih deponija na mestima gde e biti obezbeena vodone propustljivosttela deponije, zbog zatite podzemnih vodonosnih slojeva,

- prikupljanje procednih voda drenanim sistemom i preiavanje, pre konanogodlaganja ili isputanja u okolnu sredinu,

- kontrolisano odvoenje izdvojenog gasa, nastalog pri fermentaciji otpada .

Slika 6. Otpadne vode u lancu zagaenja u urbanoj sredini

U stalnom krunom toku zagaivaa u ivotnoj sredini, moe se rei da su povrinske

vode (reke, jezera i mora) mnogo pogoene, a ni okeani nisu poteeni. Reni slivovi, jezera,mora ili okeani predstavljaju posebne ekosisteme, pa je njihova ugroenost od posebnogznaaja za akvatinu biocenosu i ostale prirodne cikluse. Posledice se ogledaju u zatrovanojvodi, poremeenom hemizmu, unitavanju biocenoze, nemogunosti samopreiavanja,nagomilanim i suspendovanim materijama nataloenim na dnu korita i dr.

Za odravanje ivog sveta u vodama neophodna je prirodna ravnotea. Unoenjemzagaujuih materija ravnotea se remeti, jer mikroorganizmi koji preiavaju vodu ili se

prekomerno razvijaju ili bivaju uniteni. Prekomerni razvoj bakterija ima za posledicupotronju kiseonika to onemoguava ivot drugim vodenim vrstama biocenoze, a njihovounitavanje (naroito fitoplanktona) onemoguava obnovu kiseonika. Od vrste bakterija izagaivaa koji dominiraju, zavisie dalji kvalitet voda. Najee zagaujue materije su:

sumporna jedinjenja, iva, fosfati, nitrati i organska jedinjenja.


12/72

12

Sumporna jedinjenja su esti sastojak povrinskih voda, u njih dospevaju iz industrisjkihotpadnih voda, slivanjem sa zemljita i iz atmosfere putem kiselih kia. Kada se nau u vodimogu da budu razloena od nekih vrsta bakterija kojima slue kao hrana. Razlaganjemzagaivaa dolazi do razmnoavanja bakterija, to poveava potronju kiseonika, a posledica

je izumiranje biljnog i ivotinjskog sveta.

Fosfati i nitrati kada se nau u rekama, deluju kao mineralna ubriva, pa ubrzavaju rastvodenog bilja, to dovodi do potronje kiseonika u vodi. U vode dospevaju preko otpadnihindustrijskih voda i od vetakih ubriva, spiranjem sa zemljita.

Organske materije stiu iz proizvodnje celuloze i papira. estice celuloznih matrijalaprekrivaju dno reke.Svojim mehanikim delovanjem nadrauju krge kod riba i deluju nanjihovo zdravlje.

Fiziko zdravlje ljudi moe da bude ugroeno zagaenom vodom. Bakteriolokineispravna voda za pie utie na pojavu crevnih zaraznih bolesti. Voda za pie moe lako dase zarazi patogenim mikroorganizmima. Vodom mogu da se prenesu mikroorganizmiizazivai crevnih infekcija (tifus, p aratifus, dizenterija i kolera).

Slika 7. Otpadne vode u urbanoj sredini

Za razliku od biolokog zagaenja, posledice konzumiranja hemijski zatrovane vode retko

su akutna trovanja. U vodi se esto nalaze metali (cink, hrom, bakar, nikl, gvoe, olovo,kadmijum, iva). Teko ih je odstraniti, pa se taloe u mulju povrinskih voda. Ako se prekovode za pie ili hrane konzumiraju, oni razaraju ljudski organizam (jetra, gastroorgani,disajni, kardiovaskularni or gani, bubrezi).

U slatkim vodama su sve prisutniji organski mikrozagaivai. Opasni su iz sledeihrazloga:

imaju kancerogeno, mutageno i optetoksino dejstvo pri stalnom unoenju uorganizam;

teko ih je odstraniti iz vode za pie; prilikom hlorisanja vode dolazi do menjanja mikrozagaivaa i do stvaranja novih

jedinjenja koja mogu da budu opasnija od prethodnih; neki mikrozagaivai su veoma toksini u renim ekosistemima, pa onemoguavaju

samopreiavanje slatkih voda;


13/72

13

preko akvatine biocenoze mikrozagaivai ulaze u lanac ishrane.

Glavni uticaj otp ada na klimatske promene:- Emisija ugljen-dioksida i drugih polutanata,- buke, mirisa i gasova koji se emituju usled zastoja u transportu i pri transportu otpada,

- emisija gasova iz postrojenja za tretman .Karakteristike deponija: emisija metana iz biodegradabilnog otpada doprinosi globalnom zagrevanju i

lokalnim opasnostima kao to je rizik od poara i eksplozija; rizik od zagaenja procednim vodama iz deponija koje su posledica

dekompozicije otpada; korienje zemljita ne odrivo korienje resursa; buka i miris; neka jedinjenja ugljenika se zadravaju u deponiji due vreme i ne vraaju se

u atmosferu kao CO2.Deponovanje treba smatrati krajnjom opcijom tretmana otpada. Neodgovarajue

upravljanje deponijom ima negativan uticaj u smislu emisija Gasova, a ne doprinosi efektuutede energije.

Pravilno korienje ove metode u pogledu redukcije emisija Gasova zahteva zakonskoregulisanje obaveze za sakupljanje i iskorienje deponijskog gasa putem gasnih turbina za

prozvodnju elektrine struje.Veoma bitan korak u smanjenju emisija Gasova postie se implementacijom odredaba EC

Direktive o deponijama, naroito onih koje se odnose na dinamiku smanjenja koliiinabiodegradabilnog otp ada.

3. POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA I NARASTANJE OTPADA

Krajem XX veka u savremenim meunarodnim odnosima ponovo je zagospodarila sila,zarad geostrategijskih, ekonomskih i politikih interesa. Bombardovanjem zemalja prethodneSFRJ, pod cininim nazivom Milosrdni aneo grubo je narueno meunarodno pravo,naruen suvernitet i integritet jedne ili vie nezavisnih zemalja i pravo na zdravu ivotnu

sredinu.Visoka vojna tehnologija 19 najrazvijenih zemalja sveta iskoriena je na najsuroviji nain

za ubijanje i ranjavanje hiljade nevinih ljudi (kolateralna greka), ruenje stambenih zgrada,bolnica, kola, instituta, fabrika, mostova, pruga, kasarni, repetitora, trafo-stanica, hemijskih idrugih postrojenja. Uz sve to, efekti bombardovanja SRJ na biodiverzitet imale su nesagledivei dugorone posledice, uz oteenje kulturno-istorijskih spomenika, najvanijih ekonomskih

potencijala i skrnavljanje celokupne infrastrukture zemlje. Sve to su posledice dugoronogkaraktera, koje se ne mogu jednostavno proceniti i izmeriti.

I pored znaajnih napora za obezbeenje i zatitu, u pojedinim preduzeima nisupreduzete odgovarajue organizacione mere, s hodno planovima upotrebe i funkcionisanja uratu. Posledice bombardovanja u takvim okolnostima bile su neminovne, a razlozi tomeuglavnom su se ogledali u sledeem:


14/72

14

na nivou pojedinih preduzea, mesnih zajednica i optina nisu postojali kvalitetniplanovi procene i prognoze ugroenosti preduzea i teritorije u okviru obezbeenja odnuklearnih i hemijskih udesa u miru i odbrane u ratnim uslovima;

pojedina preduzea (hemijske ili namenske proizvodnje) nisu projektovana, na nain,koji omoguava uspenu zatitu i odbranu u akcidentnim i ratnim uslovima;

nije na najbolji nain reeno praenje meteo situacije (pravac i brzina vetra, temperaturavazduha i zemljita, vertikalna stabilnost vazduha, oblanost) u cilju praenja oblakakontaminacije i obavetavanja stanovnitva o pravcima evakuacije iz ugroenih rejona;

nije bilo dovoljno odgovarajuih (savremenih) sredstava za automatsku kontrolu ipraenje situacije, nuklearno-hemijsko-boloku zat itu i uklanjanje posljedica;

stanovnitvo nije bilo u dovoljnom obimu obueno za preduzimanje odgovarajuih merai postupaka ;

nije bilo u dovoljnoj meri i odgovarajuih materija za radioloko-hemijsko-bolokudekontaminaciju;

zbog velikih razaranja (padalo je preko 50 projektila na pojedine fabrike) nestajala jestruja i voda, pa su pojedini rezervoari sa opasnim i tetnim materijama ostali pod pritiskom inije se moglo pristupiti istakanju u okviru uklanjanja posledica i oekivanja ponovnihdejstava;

nije bilo dovoljno strunog kadra, odgovarajuih sredstava i opreme NVO ABHO zaizvravanje posebnih (specijalnih) zadataka NHB kontrole (monitoringa), NHB zatite iuklanjanja posledica;

osetio se nedostatak tj, potrebe kolovanja (osposobljavanja) kadra i obuke stanovnitvaza civilnu odbranu i zat itu i uvezivanje u jedinstven sistem ABHO i zatite ivotne sredine.

Bombardovanjem SRJ dolo je do krenja mnogih naela meunarodnih ugovora u oblastizatite atmosfere, ozonskog omotaa, voda, biodiverziteta, kao i spreavanja globalnihklimatskih promena i industrijskih udesa, upravljanja otpadom i dr.

Sa aspekta domaeg i meunarodnog prava, moemo istai da su realizovanim ratnimdejstvima prekrene sve domae i meunarodne pravne norme i konvencije iz oblasti zatiteprirode. Ove su aktivnosti zabranjene Konvencijom o zabrani ekocida u ratovima, koju sudonele UN 1974. godine.

Posebno treba istai da je agresor koristio municiju sa osiromaenim uranom topredstavlja zloin prema ovenosti, sankcionisan meunarodnim ratnim pravom zbogdrastinih posledica po ivotnu sredinu, zdravlje ljudi i ostalih ivih bia.

Istovremeno se moe zakljuiti da je ivotna sredina SRJ do 1999. godine bila relativnodobro ouvana i manje ugroena nego u veini zemalja Evrope. Navedene procene najbolje

potvruju Procene o ivotnoj sredini Evrope, koju je tokom 1997/98. godine pripremilaEvropska agencija za ivotnu sredinu.

Nakon agresije, nastavljeno je praenje stanja ivotne sredine radi saniranja nastalihposljedica i preduzimanja mera zatite, ivota i zdravlja ljudi, uz angaovane referentnihinstitucija i eksperata i pomoi sa strane.

Dugorone posledice na biljni i ivotinjski svet i ekosisteme u celini oseae se dugi nizgodina. Usled granatiranja rafinerija, azotara i petrohemije, oteenja trafostanica (piralenskaulja), kao i drugih industrijskih postrojenja, opasna hemijska jedinjenja su dospela u vazduh,vodu i zemljite.U procesu kruenja materije i kroz lance ishrane, mnoga od njih e dospeti ilisu vedospela u ive organizme. Mnoga od tih jedinjenja imaju teratogeno, kancerogeno imutageno dejstvo, pa e se teta po ive organizme, ispoljavati na razliite naine. Odugoronim posledicama (imajui pre svega na umu kumulativni efekat itavog niza

polutanata) govoriemo nakon sloenih interdisciplinarnih i multidisciplinarnih istraivanja,

koja su u toku.


15/72

15

Sistem monitoringa (procena praenja kvaliteta vazduha, hrane i vode) jolj uvek nijekompatabilan, na potrebnom nivou i razliite su metode i postupci uzorkovanja, laboratorijskeanalize i kontrole.

Savremena ratna dejstva, uz upotrebu svih vrsta naoruanja sama po sebi naruavajuivotnu sredinu.Radi sagledavanja agresorskih aktivnosti treba rei da je ukupno bilo oko

2.300 vazdunih napada na SRJ. Procenjuje se da je u tim napadima na teritoriju SRJ baeno22.000 t eksploziva. Pored 20.000 pametnih i 5.000 konvencionalnih bombi razliitih teinasastava i namena, ukljuujui i municiju sa osiromaenim uranom, napadi su realizovani saoko 400 krstareih raketa tipa Tomachavki 130 projektila vazduh-zemlja, dakle, opasan otpadu ogromnim koliinama.

U periodu agresije u napadima iz vazdunog prostora uestvovalo je oko 1.200 aviona, sapreko 27.000 avio-poleta, koji su utroili preko 367.000 tona kerozina. Bombardovani suvojni i civilni aerodromi, skladita, bave sa gorivom, petrohemijska postrojenja, sistemi zavodosnabdevanje i preiavanje vode, toplane, eleznike kompozicije, centrale, PTT, radio-relejna vorita itd. Bombardovanjem je uniteno ili oteeno 25.000 stambenih objekata, 78industrijskih lokacija, 42 energetska objekta (rafinerije, skladita goriva, trafo-stanice), 64

telekomunikaciona objekta i emisiona sistema, 66 drumskih i eleznikih mostova, 32poljoprivredna kompleksa, 23 eleznike pruge i stanice, 8 aerodroma, brojne bolnice,zdravstveni centri, javne zgrade, brojni vojni objekti i skladita.

Slika 8. Opasan otpad i tragovi Milosrdnog anela u SRJ

Bombardovanje SRJ, koje je prouzrokovalo emisiju velikih koliina tetnih i opasnihmaterija utie na globalne promene, pre svega na slabljenje ozonskog omotaa, stvaranjeefekta staklene bate, pojave kisele kie, menjanje klime, obzirom na to da se p rocesi i efektisa lokalnog nivoa prenose na druge nivoe i transformiu u procesu irokih (regionalnih)razmera.

Regionalni uticaji su takoe izraeni, a transformisija zagaujuih materija se, pre svega,odigrava putem vazduha i povrinskih voda, posebno reka Dunava, Save i Morave. Susednezemlje (Bugarska, Rumunija, Makedonija, Grka, Federacija BiH, bile su pod uticajem


16/72

16

vazdune mase kontaminirane zagaujuim materijama atmosfere, u kojima je bilo i veomaopasnih organohlornih i drugih jedinjenja).

Najizraenije posledice bombardovanja su se manifestovale na lokalnom nivou, gde se napojedinim delovima teritorije mogu oznaiti kao katastrofalne. Zagaenje iz razorenihobjekata U Novom Sadu i Panevu transportovano je na nizvodne poteze Dunava do Rama i

dalje u erdapsku akumulaciju. Deo zagaenja odnesen je vodom ka delti Dunava i Crnommoru, deo teih frakcija nafte direktno se istaloio na dno i u delu teritorija oko reka.Zbog direktnog prodora ogromnih koliina tetnih i opasnih materija u vodotokove, dolo

je do ugroavanja ivog sveta u rekama i pomora riba, rakova i pueva, a na nekim mjest ima,ivi svijet je skroz uniten. Istovremeno, postojao je veliki rizik zbog prodora zagaujuihmaterija u podzemne vode koje se koriste za vodosnabdevanje u veim gradovima, to se iobistinilo.Zbog poplava koje su usledile posle avio i raketnog bombardovanja, dolo je doekolokih problema. Voda poplavnog talasa je raznela uljne materije po poljoprivrednim

povrinama i duem periodu ugrozila poljoprivrednu proizvodnju.Utvrene koncentracije ive i derivata nafte u neporemeenim uzorcima dubljih

sedimenata ukazuju na to, da je i ranijih godina dolazilo do povremenog zagaivanja ovim

supstancama, ali se na osnovu ovih podataka ne moe precizno govoriti o p oreklu zagaenja.U pogledu posledica po biodiverzitet, u budunosti e se najvie odraziti na vrste sa

malom gustinom populacije, posebno osetljive na minimalne promene brojnosti. Negativniefekti uveani su injenicom da su ratna dejstva realizovana u vreme polinacije biljaka(odsustvo insekata i ptica), mreenja riba (hemijsko zagaivanje vode) i parenja kopnenihivotinja (spreavanje migracije, svadbeni letovi, rojenja pela i dr.), kao u vreme najvee

brojnosti tek oformljenog potomstva, koje je i podlonio antrop ogenom pritisku sredine.

Posledice bombardovanja mogu da p rouzrokuju: poremeaj centralnog nervnog sistema, porast malignih oboljenja (rak plua, titne lezde, jajnika i organa za varenje) i

leukemija, psiholoke tegobe, probavne smetnje, poremeaji prirodne ravnotee ivotne sredine, poremeaj klime na ogranienim prostorima i u ogranienom obimu, unitavanje flore i faune, unitavanje ozonskog omotaa, zagaenje vazduha, zemlje, vode i podzemnih tokova, genetske poremeaje, poveanje steriliteta kod oba pola,

narastanje opasnog otpada.

Tabela 3. Uee industrije u stvaranju otpada

Industrija Otpadne materije(%)

Hemijska 37,6

Primarna metalurgija 29,1

Metalopreraivaka 7,7


17/72

17

4. KLJUNI PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM

a) Princip odrivog razvojaKomunalno preduzee treba da promovie odrivo upravljanje otpadom kroz

omoguavanje reavanja problema otpada, minimizaciju otpada, ponovno korienje i

reciklau. Komunalno preduzee treba da promovie primarnu selekciju otpada, kao ikompostovanje ili reciklau, radi produavanja veka trajanja deponije i zatitu ivotnesredine.

b) Princip hijerarhije u upravljanju otpadomHijerarhija upravljanja otp adom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja

otpadom:- Prevencija stvaranja otpada i redukcija - minimizacija korienja resursa,- Ponovna upotreba, reciklaa i iskorienje vrednosti otpada,- Odlaganje otpada - ukoliko ne postoji drugo odgovarajue reenje, odlaganje

otpada deponovanjem,- Prevencija stvaranja otpada i njegova redukcija, t j. minimizacija ukupne

koliine otp ada.

Mainska 6,5

Industrija papira 4,6

Transportna 4,0

Prehrambrena 2,7


18/72

18

bog ega treba biti zainteresovan za sastav otpada?

Odlaganj

e

Povraajenergije

Ponovno

korienje/ Reciklaa

Spreavanjenastanka i

minimizacija otpada

Znaaj za trite:Tr ita za trgovinu i industrijuIzvoz robe

Radna mestaOdriva ekonomija

Sekundarne sirovine

Povraaj ResursaEkoloki efekat

Slika 9. Trougao prijoriteta upravljanja otpadom

Reciklaa je prerada odbaenih materijala, u nove materijale. To ini nau zajednicu iplanetu mnogo istijom, a prirodu i ovjeka mnogo zdravijim.Ona ima vane pozitivneosobine jer:

- Vodi manjoj upotrebi sirovina,- Smanjuje uticaj otpada na zagaenje,- ini nau okolinu ljepom i istom,- tedi prostor koji bi bio uniten za deponije otpada,- tedi prostor u prirodi koji bi bio uniten zbog sirovina,- tedi novac,- Smanjuje koliinu energije da bi se neto proizvelo.

ta sve moe da se reciklira?

Staklo, papir, karton, aluminijum, gvoe, plastika, keramika, ...U sistemu zatite ivotne sredine reciklaa zauzima visoko mjesto i preporuka je

Vladama svih, a posebno visoko industrijskih zemalja da se reciklai mora posvetitimaksimalna panja sa trendom stalnog unapreivanja. Poznato je da se izdvajanjemsekundarnih sirovina i reciklaom koliine otpada mogu svesti na samo 20-30% od ukupnonastalog otpada. Ako znamo da se u svetu stvaraju milioni i milioni tona otpada, jasno jekoliki su efekti reciPrvi korak u reciklai je sakupljanje sirovina, drugi korak je transport itrei korak sortirnica otpada.klae u zatiti ivotne sredine i stvaranju profita. Poznato je da je

reciklaa veoma zastupljena u razvijenim zemljama to je regulisano posebnim zakonskimodredbama kojima je ureeno da investitori jo u cijenu proizvoda ugrauju deo kojim e bitiobezbeeno recikliranje istih.

Prvi korak u reciklai je sakupljanje sirovina, drugi korak je transport i trei koraksortirnica otpada. U komunalnom otpadu se nalaze vrlo vrijedne sirovine koje se moguiskoristiti i ponovo upotrijebiti u p roizvodnji novih dobara

Zakonodavni okviri upravljanja otpadom

Od 2004., R. Srbija je zapoela regulatornu reformu da bi uskladila svoju ekolokupolitiku sa EU Direktivama .


19/72

19

Ekoloko zakonodavstvo u Srbiji sastoji se od velikog broja zakona i p ropisa (preko 100).Zakonodavna, izvrna i sudska mose uglavnom sprovodi kroz zakonom propisan obim

nadlenosti Organa uprave Republike.Ekoloko zakonodavstvo obuhvata zakone i propise oplaniranju i iz gradnji; rudarstvu; geolokim snimanjima; zatiti vode, zemljita i uma, flore ifaune, nacionalnih parkova, ribolova i lova; upravljanje otpadom; proizvodnju i trgovinu

hemikalijama; trgovinu i transport eksplozivnih i opasnih materija; zatitu od jonizujueg inejonizujueg zraenja; nuklearnu bezbednost, itd.

Uskladjeno ekoloko zakonodavstvo

Upravljanje otp adom je ureeno velikim brojem zakona i drugih propisa /preko 30/osnovni propisi koji reguliu ovu oblast i koji se primenjuju:

- Zakon o zatiti ivotne sredine ( Sl.Glasnik RS br. 135/04 ) kojim se utvrujunaela zatite ivotne sredine. Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima imerama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja , transporta, tretmana iodlaganja otpada, ukljuujui nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrrojenjimaotpadom posle njihovog sagorevanja.

- Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu SEA ( Sl.Glasnik RS br.135/04 )

Kojim se ureuju uslovi, nain i postupak vrenja procene uticaja odreenih planova iprograma na ivotnu sredinu, radi obezbeivanja zatite ivotne sredine i unapreenjaodrivog razvoja integrisanjem osnovnih naela zatite ivotne sredine u postupku

pripreme i usvajanja planova i programa.- Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu( Sl.Glasnik RS br. 135/04 )kojim se

izmeu ostalog ureuje postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati znaajanuticaj ns ivotnu sredinu.

- Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine IPPC (Sl.Glasnik RS br. 135/04), kojim se ureuju uslovi za postupak izdavanja integrisanedozvole za postrojrnja i aktivnosti koji mogu imati negativne posledice na zdravlje ljudi,ivotnu sredinu ili materijalno dobro, vrste aktivnosti postrojenja, nadzor i druga pitanjaod znaaja za spreavanje i kontroli zagaenja ivotne sredine.

- Zakon o komunalnim delatnostima ( Sl.Glasnik RS br. 16/ 97 i 42 / 98 ) kojim seodreuju komunalne delatnosti i ureuju opti uslovi i nain njhovog obavljanja, ureujeorganizovanja i obavljanja komunalnih delatnost i .

- Zakoni o zatiti ivotne sredine, zakoni SEA, EIA, IPPC su apsolutno harmonizovanisa odgovarajuom legislativom EU .

Pravilnik o kriterijumima za utvrdjivanje i raspored deponija otpada( Sl.GlasnikRS br.54 / 92 ) Zakon o analizi ut icaja na ivotnu sredinu; Slubeni glasnik RS 135/04 Propis o pregledu sadraja Studije EIA; Slubeni glasnik RS 69/05 Propisi o sadraju studije uticaja na ivotnu sredinu; Slubeni glasnik RS 135/04 Propis o sadraju studije uticaja na ivotnu sredinu; Slubeni glasnik 69/05 Propis o postupku javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o analizi uticaja na

ivotnusredinu; Slubeni glasnik 69/05 Propis o radu tehnike komisije za ocenu EIA; Slubeni glasnik 69/05 Propis o izgledu sadraja i nainu vodjenja javnog registra EIA procedura i odluka;

Slubeniglasnik 69/05


20/72

20

Dekret o spisku projekata koji obavezno podleu EIA i spisku projekata za koje semoe

traiti EIA; Slubeni glasnik 84/05 Zakon o ratifikaciji Konvencije o analizi uticaja na ivotnu sredinu u

prekograninom

kontekstu1 , koji je Vlada Srbije usvojila 8. novembra 2006., a Skuptini na sedniciodranoj

5. novembra 2007.; Slubeni glasnik 102/2007.

- Zakon o upravljanju otpadom.Zkonom o upravljanju otpadom ureuju se : vrste i klasifikacije otpada , planiranje

upravljanja otpadom , subjekti upravljanja otpadom ,odgovornosti i obaveze u upravljanjuotpadom , organizovanje upravljanja otpadom ,upravljanje posebnim otpadom , uslovi i

postupak izdavanja dozvola , prekogranino kretanje otpada , izvetavanje o otpadu i bazapodataka , finansiranje upravljanja otp adom, nadzor kao i druga pitanja od znaaja zaupravljanja otpadom .

Cilj Zakona o upravljanju otpadom je da obezbedi i osigura uslove za :- Upravljanje otpadom na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotne sredine ,- Prevenciju nastajanja otpada , posebno razvojem istih tehnologija i racionalnim

korienjem prirodnih bogastava , kao i otklanjanje opasnosti od njegovog tetnogdejstva na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu ,

- Ponovno korienje i reciklau otpada ,izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada ikorienje otp ada kao energenta ,

- Razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada ,- Sanaciju neureenih odlagalita otpada .- Praenje stanja postojeih i novih odlagalita otpada ,- Razvijanje svesti o up ravljanju otp adom .

Nain upravljanja otpadom prema Zakonu o upravljanju otp adom vri se tako daobezbeuje najmanji rizik po ugroavanje ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine ,kontrolom i merama smanjenja:

- zagaenja vode,vazduha i zemljita,- opasnosti po bijni i ivotinjski svet ,- opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili poara,- negativnih uticaja na p redele i pripodna dobra posebnih vrednosti,- nivoa buke i neprijatnih mirisa .

Naela upravljanja otpadom prema Zakonu o upravljanju otpadom su:- Naelo izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu,- Naelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom ,- Naelo hijerarhije upravljanja otpadom,- Naelo odgovornosti,- Naelo zagaivaplaa .

Nacionalna strategija upravljanja otpadom (NSUO), usvojena 2003., p rua sveobuhvatneokvire politike za racionalno i odrivo upravljanje otpadom u Republici Srbiji. Sadri opteciljeve i one koji su specifini za sektor, i utvrdjuje principe realizacije i planiranja

upravljanja otpadom. vrst otpad se generalno klasifikuje kao kontrolisani i nekontrolisani.Kontrolisani otpad obuhvata otpad iz domainstava, industrijski i medicinski otpad. Svi


21/72

21

pomenuti tipovi otpada mogu biti inertni, opasni ili ne. Nekontrolisani otpad obuhvatapoljoprivredni otpad i otpad iz rudnika i kamenoloma.

Vaan element Strategije je analiza politike u vezi otpada, koja razmatra sledea pitanja:- Razvoj obima otpada u Republici Srbiji;

- Prikupljanje otpada i glavni problemi u ovoj oblasti;- Tretman otpada i nedostajui kapaciteti u ovoj oblasti;- Tekue korienje lokacija za odlaganje, i razvoj u bliskoj budunosti.

Strategija je identifikovala regionalne grupe raznih tipova ekoloke infrastrukture,uglavnom na osnovu tehnikih i ekonomskih kriterijuma:

- Mrea regionalnih deponija : 29 regionalnih grupa za 160 optina;- Mrea transfer stanica: 44 regionalne grupe za 63 optine;- Mrea reciklanih centara: 17 regionalnih grupa za 160 optina;- Mrea centara za proizvodnju _ubriva: 7 regionalnih grupa za 146 optina;- Mrea pe_i za spaljivanje komunalnog otp ada: 4 pei za 160 optina

Orijentacija Nacionalne strategije upravljanja otpadom je jo jednom potvrdjena nacrtomNacionalne strategije za zat itu ivotne sredine (NES) i odgovarajuim Nacionalnim

ekolokim akcionim p lanom (NEAP).

Nacionalna strategija upravljanja otp adom opisuje koherentnu sveobuhvatnu strategijuUpravljanja ivotnom sredinom i daje visok prioritet upravljanju otpadom. Najrelevantnijielementi NES-a koji se odnose na Projekat upravljanja vrstim otpadom u Pinjskom okruguobuhvataju, izmedju ostalog:

- Zakonodavne elemente: usklaivanje nacionalnog zakonodavstva o otpadu saekolokim

- propisima EU;- Regulatorne elementi: standardi ekolokog kvaliteta, izmedju ostalog revizija

tehnikih zahteva za sanitarne deponije u skladu sa Direktivom o deponijama99/31/EC;

- Ekonomske instrumente: uvodjenje ekonomskih instrumenata, izmedju ostalog,primena naknada za otpad po obimu (po principu zagaiva plaa), primenapovraaja celokupnih trokova i uvodjenje poreza na deponiju i metan;

- Praenje: unapreenje sistema praenja i informisanja, izmedju ostalog, praenjaobima

- otpada, njegovog sastava i fiziko-hemijskih svojstava;- Finansiranje: namena ekolokih prihoda za ulaganja u ivotnu sredinu i kanalisanje

pre svega kroz Fond za zatitu ivotne sredine i njihovo uskladjivanje sa drugimnamenskim ekolokim fondovima;

- Institucionalne elemente: jaanje Sistema monitoringa ivotne sredine, Ekolokeinspekcije, i Fonda za zatitu ivotne sredine. Osnivanje Medjuoptinskih saveta zaupravljanje otpadom;

- Infrastrukturu: proirenje postoje_e infrastrukture (vozila i kontejneri) zaprikupljanje i t ransport otpada, izgradnja t ransfer stanica za opsluivanje regionalnihdeponija, izgradnja regionalnih deponija za najmanje 50% stanovnitva.

Na lokalnom nivou, komunalno preduzee treba da inicira izmenu odluke okomunalnom ureenju optina, radi usaglaavanja sa republikim pravnim aktima,

pravilnikom o deponijama i pravilnikom o uslovima razvrstavanja i nainu pakovanja iuvanju sekundarnih sirovina i radi efikasnije primene ove odluke u praksi.


22/72

22

Komunalno preduzee u srednjoronom planu treba da:

- doneseprogram edukacije korisnika usluga, posebno odreene populacije razliitihstarosnih doba;

- donese plan edukacije zaposlenih u komunalnom preduzeu;

- usvoji program kampanje o promovisanju primarne separacije otpada;

- sprovodi sakupljanje, transport i odlaganje otpada u naseljima na teritoriji Optinekoje dosadanjim sistemom nisu obuhvaene;

- saradjuje sa lokalnim vlastima u sprovodjenju brige o komunalnom otp adu;- redovno komunicira sa potroaima i slua njihova miljenja;- radi sa lokalnim zajednicama na razvoju javne svesti, obrazovanja i obuke korisnika;- nastavi i unapredi sakupljanje sekundarnih sirovina i njihovo baliranje na deponiji od

strane zaposlenih radnika.U dugoronom planu treba :

- Na nivou lokalne samouprave doneti dugoronu strategiju upravljanja otpadom uskladu sa nacionalnom strategijom;

- Na nivou javnog komunalnog preduzea doneti program sanacije i rekultivacijepostojeeg smetlita- Doneti plan aktivnosti komunalnog preduzea, vezano za primarnu separaciju otpada

sa izvorima finansiranja, ekonomskom opravdanosti, finansijskim efekatima i sl.- Izrada pilot projekta za reciklau otpada sa tehnikim i ekolokim perfomansama;- Izvriti istraivanje trita za otkup sekundarnih sirovina iz p rocesa separacije;- Obrazovanje strunog tima na nivou lokalne samouprave koji e pregovarati sa

takvim timom iz drugih optina koje e otpad iz svojih optina odlagati na sanitarnu deponiju,

- Izraditi plan tipizacije opreme i vozila radi jeftinijeg odravanja i odvoenja smeado regionalne deponije;

- Racionalizovati plan ruta kretanja vozila kako bi se postiglo optimalno sakupljanjeotpada u odnosu na trokove goriva, odravanja i radne snage;

- Izvriti tipizaciju sudova za smee po delovima grada (sistem kontejnera, sistemkanti i sistem vrea);

- Sprovesti Program edukacije zaposlenih i program edukacije stanovnitva.

Privatna sredstva ostvaruju se ulaganjem privatnog sektora modelom JPP-a.


23/72

23

Slika 10. Prikaz finansiranja gradnje CGO-a i uspostave sistema upravljanja otpadom

5. REGIONALNI SISTEM UPRAVLJANJA KOMUNALNIM OTPADOM

Svrha savremenog plana za upravljanje komunalnim otpadom je da razvije i implementirapolitika upravljanja komunalnim otp adom za potrebe u Regionu. Osnova plana je da sepodstakne smanjenje koliine komunalnog otp ada proizvedenog u Regionu do najveegmogueg obima. Region, njegovi gradovi i oblasti trebaju delovati u smislu omoguavanja

bezbednog i efektivnog upravljanja komunalnim otpadom proizvedenog unutar Regiona.

Plan Regionalnog upravljanja komunalnim otpadom bio bi pripremljen na bazi tri osnovnekomponente: proces planiranja, hijerarhija strategije upravljanja i proces izbora mesta ikapaciteta.

Regionalni sistem upravljanja komunalnim otpadom je jedan od prijoritetnih regionalniprojekata koji treba da se realizuju u Pinjskom okrugu . Prema Nacionalnoj strategijiupravljanja komunalnim otpadom , Pinjski okrug koga ine : optine Vranje, Vladiin Han,Surdulica, Bosilegrad, Bujanovac, Preevo i Trgovite formiraju region sa vie od 200.000stanovnika .

Na dravnom nivou, izgradnja regionalnih sanitarnih deponijaje prioritet u ekolokomsektoru. Nacionalna strategija upravljanja otpadom (NSUO), usvojena 2003. godine, dajesveobuhvatne politike okvire za racionalno i odrivo upravljanje otpadom u zemlji.Postojea smetlita u svih sedam optina Pinjdskog okruga su klasifikovana kao lokacijekoje treba zatvoriti.

Najpovoljnija lokacija uPinjskom okrugu za regionalnu deponijuje postojea deponijaMeteris. Predlae se izgradnja nove regionalne deponije Meteris pored postojee deponije.

Potrebna je ukupna povrina od 5 ha. Ta p ovrina je raspoloiva. Nova regionalna deponija eimati neto zapreminu 660.000 m3to joj daje ivotni vek od oko 20 godina. Deponija treba da


24/72

24

bude izgradjena u skladu sa direktivom EU deponovanje, koja daje smernice za spreavanjezagadjenja zemljita, podzemnih voda ili povrinskih voda, i obezbedjivanje dovoljnog

prikupljanja i t retmana procednih voda. Na postojeoj deponiji Meterisu postoji najvei deoinfrastrukture. Nedostaju neki objekti, poput kolske vage, i predlae se njihova izgradnja.

.

Slika 11. Karta okruga R. Srbije

Tokom faze eksploatacije, sprovodie se program monitoringa da bi se obezbedilo(merenjima) da deponija ne utie na ivotnu sredinu (pogotovu vazduh, podzemne i

povrinske vode).Postavljanjem zatitnih zelenih pojaseva, deponija e biti estetski prilagodjena okolini.

Treba da se napravi program monitoringa da bi se obezbedilo da deponija nakon zatvaranja ne

utie na ivotnu sredinu (naroito zemljite, podzemne i povrinske vode). Treba da sedefiniu take monitoringa .Glavni cilj ovog projekta je unapreenje uslova ivota i zdravlja ljude i ivotne sredine

kontrolom i merama smanjenja : zagaenja vode ,vazduha i zemljita ,opasnosti po biljni iivotinjsni svet ,opasnosti od nastajanja eksplozija ili poara ,nivoa buke i neprijatnih mirisausled deponovanja komunalnog otp ada u Pinjskom okrugu .

Pinjski okrug se nalazi u junom delu Srbije (videti na slici 4.), ima sedamoptina,Vranje, Vladiin Han, Surdulica, Bosilegrad, Preevo, Bujanovac i Trgovite i 356sela . Ukupna povrina je 3.520 km2Ima priblino 227.690 stanovnika / gustina naseljenosti64. 7 km2/ od ega 108.325 u urbanim i 119.365 u rurarnim naseljima / po popisu iz 2002

godine /. Pinjski okrug je dobio ime po reci Pinji .Sedite okruga je grad Vranje. GradVranje je administrativni, ekonomski i kulturni centar Pinjskog okruga. Sedam projektnih


25/72

25

optina zauzima priblino 4,0% ukupne povrine SrbijeKomunalni otpad u Pinjskom okruguse odlae na privremenim i stalnim smetlitima, koja nemaju dozvolu za rad i znatno su ispodstandarda EU u est optina okruga. Sva ta smetlita treba smesta zatvoriti, sanirati, irekultivisati. Vranje je jedina optina koja ima u funkciji deponiju Meteris koja priblinozadovoljava EU standarde.

Slika 12. Karta Pinjskog okruga

Optina Vranje pokriva povrinu od 859,9 km2, okruena optinama Vladiin Han naseveru, Surdulica na severoistoku, Bosilegrad na istoku, Trgovite i Bujanovac na jugu. Nazapadu je Kosovo. Sastoji se od 103 sela i dva urbana naselja Vranje i Vranjska Banja. Imamnogo reka: Juna Morava, Banjska, Korbevaka, Vrtogoka, Veternica, Kourica, kao iGradska i Sobinska reka, koja prolazi kroz grad Vranje. Grad Vranje nalazi se u doliniizmedju planina Besna Kobila i Patarica. Ostale planine u optini su Zladovska, Kukavica,Grot, Oblik i Klika. Grad Vranje je star devet vekova, i to je administrativni centar optine.

Nalazi se du auto puta Beograd-Atina, 345 k m od Beograda, na nadmorskoj visini od 480mnm. Ukupan broj stanovnika je 87.288 (statistika iz 2002.) od ega 60.934 u urbanim

naseljima (grad Vranje 55.052 i Vranjska Banja 5.882) a 26.354 u ruralnim. Po podacima (iz2008.) , ukupan broj stanovnika je 92.000, od ega 67.000 u gradskim i prigradskim, a 25.000u seoskim naseljima.

Optina Vladiin Han se nalazi izmedju optina Leskovac na severo zapadu, Surdulica naistoku i Vranje na jugu. Pokriva povrinu od 366 km2. Prosena nadmorska visina je 395mnm. Reke u ovoj optini su Juna Morava, Vrla, Kalimanka, Jovaka, Jastrebaka iLepenika reka. Najvia planina je Kukavica. Optina Vladiin Han obuhvata jedno urbano(Vladiin Han) i 50 ruralnih naselja. Po popisu iz 2002. godine, u optini ima 23.703stanovnika, od ega 15.365 u ruralnim a 8.338 u urbanim naseljima. Grad Vladiin Han senalazi du autoputa E75 Beograd-Atina, 320 km od Beograda, na izlazu iz Grdelike klisure.

Optina Surdulicaje okruena optinom Vladiin Han na zapadu, optinom Crna Travana severu, Bugarskom na istoku i optinama Vranje i Bosilegrad na jugu. Zauzima povrinuod 623 km2. Prosena nadmorska visina je 475 mnm. Ima mnogo reka: Vrla, Romanovska,Masurika, Jelanika i Jerma, kao i planina: Vardenik, emernik. Ova optina je poznata poVlasinskom jezeru. Obuhvata grad Surdulicu i 40 sela. 2002. godine, u gradu Surdulici je bilo10.914 stanovnika, a na celoj optini 22.190, od ega 11.276 u ruralnim naseljima. GradSurdulica nalazi se na reci Vrli, koja deli grad na dva dela. Nalazi se 10km od autoputaBeograd-Atina, odnosno 330 km od Beograda.

Optina Bosilegrad nalazi se na jugoistoku Srbije, vrlo blizu Bugarske. Granini prelazje udaljen 13km. Udaljenost od autoputa Beograd-Atina je 76 km, a od Beograda 396 km.Optina pokriva povrinu od 571 km2. 90 % povrine je preko 700 mnm (planine: Besna


26/72

26

Kobila, Crnook, Milevska Planina i Bela Voda). Okruena je optinom Surdulica na severu,optinom Vranje na zapadu, optinom Trgovite na jugozapadu, BJR Makedonijom na jugu iBugarskom na istoku i jugu. Ukupan broj stanovnika u optini je 9.931 (seosko stanovnitvood 7.229 naseljeno u 36 sela plus 2.702 gradskog stanovnitva u urbanom naselju Bosilegrad).

Optina Bujanovac zauzima povrinu od 461 km2, sa mnogo reka (Moravica, JunaMorava, Pinja, Trnovaka, Krevaka, Breznika i ueljaka reka) i planina (Kitka, Kozjak,Sveti Ilija i Rujan). Ima poznatu Bujanovaku Banju, manastir Sveti Prohor Pinjski iarheoloko nalazite Kale Krevica. Optina Bujanovac se granii sa BJR Makedonijom. Imadva granina prelaza na udaljenosti od 23 odnosno 30 km od grada Bujanovca. Optina jeokruena optinom Vranje na severu, optinom Trgovite na istoku, optinom Preevo i BJRMakedonijom na jugu i Kosovom na zapadu. Sastoji se od grada Bujanovca, na autoputuBeograd-Atina, 361 km od Beograda na nadmorskoj visini od 400 mnm, kao i 58 sela.Ukupan broj stanovnika je 43.302 (statistika iz 2002.) od ega 12.011 u urbanim (gradBujanovac) a 31.291 u ruralnim naseljima.

Optina Preevo se nalazi jugozapadno od optine Bujanovac. Okruena je Kosovom nazapadu i BRJ Makedonijom na jugu. Ima reku Moravicu. Pokriva povrinu od 260 km2.Optina Preevo obuhvata 34 sela i grad Preevo. Po popisu iz 2002. godine, ima ukupno34.904 stanovnika u optini, od ega 21.478 u ruralnim naseljima. Grad Preevo je udaljen 3km od autoputa Beograd-Atina odnosno 384 km od Beograda. Ima 13.426 stanovnika (popisiz 2002.). Po sadanjim podacima (2008.) dobijenim od JKP Moravica: ukupan brojstanovnika je 49.000, od ega 15.000 u urbanim a 34.000 u rural .

Optina Trgovite se nalazi na jugoistoku od urbanog naselja Bujanovac, 37 km odautoputa Beograd-Atina odnosno 390 km od Beograda. Ima 1.864 stanovnika od ukupno6.372 na optini (svo ruralno stanovnitvo naseljava 35 sela). Optina zauzima povrinu od370 km2. Nalazi se na nadmorskoj visini izmedju 805 i 1.825 mnm. Okrueno je optinamaBosilegrad na severoistoku i istoku, Vranje na severu i Bujanovac na zapadu, kao i BJRMakedonijom na jugu. Ima mnogo planina: Bele Vode, Zladovaka planina, Anite, Lesnika

planina, Kopljaa i Petrova Gora, kao i reka: Tripunica, Kozjedolska, Lesnika reka i Pinja.

6. SANITARNA DEPONIJA METERIS VRANJE

Lokacija postojee sanitarne deponije, nazvane Meteris, izabrana je izmedju granicaoptine Vranje i podruja gde se nalaze naselja Suvi Dol i Ranutovac, na nadmorskoj visini od480 mnm. Nalazi se 5.825 m (putem) severoistono od centra Vranja, 1.300 m od autoputaBeograd-Atina (E-75, koridor 10) i 8.335 m zapadno od centra Vranjske Banje. Svesaobraajnice su asfaltirane, ukljuujui 1.250 m puta od autoputa do deponije.

Postojea lokacija pokriva povrinu od 6,23 hektara, a samo telo deponije 3,1 hektar.Postoje uslovi za proirenje. Nema izvorita vodosnabdevanja niti kulturnih spomenika ilizatienih prirodnih dobara u krugu od 1,5 km oko deponije. U krugu od 2km od deponije,nema stacionarnih medicinskih ustanova, prirodnih leilita, prehrambene industrije,eleznica, kulturnog nasledja i spomenika, itd. Nema zgrada u blizini lokacije i nemastanovnika u blizini. Udaljenost do prvih kua u naseljima Suvi Dol i Ranutovac je 1250 m, asamo nekoliko kua se nalazi na udaljenosti od 380 m (seoce Dorinska Mahala). Izmedju


27/72

27

lokacije deponije i ovih kua postoji zeleni pojas, a teren lokacije deponije je pod nagibom iorijentisan ka Batlijskom potoku. Teren na kome se nalaze kue je takodje pod nagibom, aliorijentisan na suprotnu stranu. Tako je ovo malo kua zatieno fiziki od bilo kakvog uticajadeponije. Nisu esti snani vetrovi koji duvaju iz pravca deponije ka kuama. Takodje, kuesu vizuelno sakrivene, i ne mogu da se vide sa deponije. Lokacija deponije se nalazi na levoj

strani Batlijskog potoka. Potok je esto bez vode, i samo u veoma kinim periodima imaneto vode (Pinjski okrug p ripada podruju sa niskom koliinom padavina). Potok se uliva ureku Juna Morava nekih 1,6 km od lokacije deponije. Dalekovod je udaljen 150m. Nemaoblinjih pripovrinskih podzemnih voda.

Pristupanost: Duina puta mereno od centra grada Vranja do postojee sanitarnedeponije Meteris iznosi 5,8 km, od ega je skoro 1,3 km brdovit pristupni put . Ovaj putse prikljuuje na autoput E-75, koji povezuje Beograd - Ni - Skopje - Atinu .

Udaljenost od Meterisa do ostalih glavnih naselja je:Vladiin Han -24km, Surdulica-34km, Bujanovac 21km, Preevo 44km, Trgovite -50km, Bosilegrad -100km.

Prva savremena sanitarna deponija u Srbiji u skladu sa evropskim standardima (mada nije

postavljena sut inski vana komponenta kao to je kolska vaga) izgradjena je u optiniVranje na lokaciji Meteris, KO Suvi Dol i KO Ranutovac. Lokacijom upravlja JKPKOMRAD iz Vranja. Od 1962. do 2002., optina Vranje je odlagala svoj vrst otpadukljuujui neopasni otpad na nesanitarnom smetlitu (Donje Vranje), 3 km jugoistono odgrada Vranja. Odlaganje je vreno bez dozvole. Sada je to smetlite zatvoreno i rekultivisanoosnovnim slojem zemlje veetiri godine. Prve inicijative za lokaciju nove gradske sanitarnedeponije pokrenute su 1986. kada je osnovana komisija za izbor lokacije nove deponije. Novasanitarna deponija je bila potrebna zbog zdravstvenih problema na postojeoj nesanitarnojdeponiji (smetlite Donje Vranje).

Izgradnja sanitarne deponije Meteris je trajala od 1993. do 2002. Eksploatacija novesanitarne deponije je poela u septembru 2002.

Detaljnu EIA je uradio Institut Kirilo Savi u avgustu 2002. za potrebe dobijanja radnedozvole. Institut Kirilo Savi je uradio i dopunu Detaljne EIA u maju 2004., koju je

odobrilo.Ova gradska sanitarna deponija se u projektima tretira kao faza I i faza II. Ukupnapovrina za fazu I je 2,75 ha od ega je 2,16 ha za deponovanje (pretpostavljajui kapacitetod 4-5 godina), 0,38 ha za servisnu platformu, 0,14 ha za unutranje saobraajnice i ogradu.Za fazu II je predvidjeno proirenje do 6 ha, ukljuujui povrinu tela deponije od ukupno 3,4ha i ostalih 2,6 za infrastrukturne objekte. Obe faze su bile izgradjene bez svih predvidjenihinfrastrukturnih objekata. Nije izgradjena linija za separaciju (u Glavnim projektima je samorezervisan prostor, oprema nije projektovana), kolska vaga, proirenje pranja i odravanjakamiona i dodatna oprema za filtraciju za postrojenje za preiavanje otpadnih voda.Telodeponije od 3,1 ha je potpuno izgradjeno 2002. U projektima je izraunati ivotni vekdeponije bio 20 do 24 godine za telo deponije od 3,1 ha sa linijom za separaciju. Obzirom dalinija za separaciju nije postavljena, telo deponije je sada napunjeno do priblino 50%. Unarednih 5 godina, bie potpuno popunjeno.

Postavljanje linije za separaciju e umanjiti zapreminu vrstog otpada i samim timproduiti ivotni vek deponije, kao to e i sauvati prirodne resurse, utedeti energiju i zatitiivotnu sredinu. Idejni projekat Postrojenja za selekciju i separaciju sekundarnih sirovina izvrstog otpada na sanitarnoj deponiji Meteris u Vranju uradjen je od strane KonzorcijumaEKOINDUSTRIJA Drago Projekt iz Beograda, u septembru 2005.godine.


28/72

28

Sl ika 13. Deponija Meteris u Vranju

Kompleks sanitarne deponije Meteris u Vranju sastoji se iz vie celina:- Telo deponije (prostor za odlaganje otpada).- Manipulativno opsluni plato sa objektima.- Plato sa postrojenjem za preiavanje otpadnih voda.- Saobraajne povrine opslune komunikacije.- Zatieno zelenilo.

- Reciklani plato.Ceo kompleks deponije je ograen ianom ogradom visine 2.10 m2 .Ispred kapije naulazu je postavljena tabla od trajnog materijala sa neizbrisivim natpisom o nazivu deponije,adresi preduzea koji odlae otpad na deponij , radno vreme ,zabranjene odnosno dozvoljenevrste otpada. Na ulazu u kompleks sanitarne deponije nalazi se kapija, koju iz portirniceotvara uvar, samo onda kada na deponiju ulaze vozila koja su u funkciji obavljanjatehnolokog procesa deponovanja .

Telo deponijeTelo deponije (povrina za deponovanje otpada zauzima sredinji deo kompleksa Meteris.

Prilaz na telo deponije je obezbeen sa manipulativo opslunog platoa,sabraajnicom kojapovezuje plato sa sistemom za preiavanje otpadnih voda .Nagib tela deponije pod kojim sa

otpad deponuje iznosi 1:3 to obezbeuje stabilnost tela deponije ,kao i bezbedno kretanje imanipulaciju mehanizacije .

Celo telo deponije prekriveno je sistemom za kontrolisanje odplinjavanje / Biotrnovi /izdvojenost gasova koji se Plato za postrojenje za preiavanje otpadnih voda.

Na platou za preiavanje otp adnih voda nalazi se ahta za prikupljanje otp adnih vodaaeracion alagun ai talon alaguna sa prateom opremom.

Reciklani - plato prostor u okviru kompleksa deponije koji je odreen za sekundarnesirovine gde je postavljena presa za presovanje u bale ,kartona plastine folije , i plastinihflaa PET ambalae .

Slika 14. Tretman otpadnih voda

Mrea otplonjavanja


29/72

29

Otplinjavanje sanitarne deponije Meteris vri se mreom bijotrnova koji slue zaodvoenje izdvojenog gasa / metana ,ugljendioksida /koji nastaju kao proizvod anaerobnog

procesa razlaganja vrstih otpadaka .Biotrnovi su postavljeni za odvoenje deponijskih gasova po obodu i unutar deponije u

ahovskom rasporedu na odstojanju izmeu redova od 30 33 m. i odstojanju jedan od

drugog u redu 20 26 m .Temelji biotrnova su od betona u koji su ubetonirane degazacione cevi i zatitne reetke, a u prostor izmeu degazacionih cevi i zaztitnih reetki se ubacuje krupan ljunakgranulacije preko 32 mm . Vri se nadgradnja biotrnova u visinu .

Slika 15. Temelji biotrnova na deponiji

7. SAKUPLJANJE I TRANS PORT OTPADA U VRANJUPoslove sakupljanja transporta i drponovanja komunalnog otpadaobavlja JKP,,Komrad,,

Vranje . Sluba za sakupljanje i odnoenje smea iz domainstva i privrednih subjekata,poslove sakupljanja smea obavlja radnum danima sa 5 kamijona iz domainstva , a iz

privrednih subjrkata sa 3 spescijalna kamijona.Vikendom jedan kamijon iznosi smee izcentra grada .Graani otpad odlau u kontejnere od 1100 litara u kolektivnom tipu stanovanja,a u individualnom kante najee zamenjuju kutije kese ili prirune posude. Komunalni otpadse sakuplja i deponuje u Vranju od 11.867 domainstava i Vranjskoj Banji od 937domainstava , sa priblino 60.000 stanovnika / podaci su iz 2006 godine/.Ostala naselja uoptini nisu obuhvaena sakupljanje otpada , preko 20 naselja sa oko 30000 stanovnika

uopte nije nije obuhvaeno uslugom iznoenja smea .Pored toga JKP ,, Komrad ,, iznosiinertni industrijski otpad od 1.178 registrivanih proizvodnih i trgovinskih radnjiU JKP ,,Komrad ,, smee se iznosi sa 10 kamona auto smeara , 5 auto-smeara radi

svakodnevno a ostali su rezerv aili rade po potrebi .Individualna domainstva nemajutipizirane kante za smee , ve raznovrsne neadekvatne sudove , to u mnogome oteava

posao radnika .U zgradama za kolektivno stanovanje i pojedinim ustanovama nalaze sekontejneri od 1,1 m3 .Ukupan broj kontejnera je 450 to je nedovoljno , soobzirom nanormativ 1/jedan /kontejner na 15 stanova .Za podizanje kontejnera od 5 i 7m3koji se nalazeu fabrikama i kolama koriste se 4 auto podizaa. Traktorom se iznosi smee iz uskih inepristupanih ulica. Vozni park je veoma star. Prosena starost kamoina auto-smeara je 17godina , a auto podizaa je 24 godine .Iz individualnih domainstava se smee iznosi jednom

nedeljno dok se kontejneri dok se kontejneri 1.1m

3

u kolektivnim stanovima prazne najmanjedva puta nedeljno , u centru grada se kontejneri prazne svakodnevno.Na uznoenju smea je


30/72

30

upoljeno 52 radnika u stalnom radnom odnosu i 12 radnika upoljenih preko omladinskezadruge. JKP ,,Komrad,, sakupljeno smee odvozi na sanitarnu deponiju Meteris.

Slika 16. ematski prikaz povrinskog naina odlaganja vrstog otpada

Odlaganje otpada na deponiji vri se tako to vozilo koje dovozi vrste otpatke dolazi doodreene pozicije na radnoj povrini na telo deponije i istovaruje otpatke.

Ravnjanje i sabijanje otpadaka se vri sistemaski rasprostiranje i ravnjanje buldoerom uslojevima 0,10 0,20 . I sabijanje kompaktorom do odreene gustine .

Na svaki sabijen sloj kompaktora rasprostire se sledei tanki sloj otpada preko radnepovrine i taj sloj se ponovo njime sabija.

Opis i karakteristike tehnolokog postupka deponovanja

Celokupna koliina otpada koja se u toku jednog dana rasprostre i sabije preko jedneradne povrine , po zavretku rada prekriva se internim materijalom koji se takoe sabijakompaktorom. Debljina internog prekrivaa iznosi 20 . Na ovaj nain se formira

jednoelijski skup elija po povrini u jednom horizontalnom redu formira i sloj ija je visina2,5 .Svaka elija koja se formira u toku dana treba na kraju dana da bude prekrivena

inertnim materijalom ., nesme se ostaviti samo deponovani otpad bez prekrivanja .

Plan popunjavanja deponije MeterisPrema planu deponija se popunjava odozgo na gore , popunjavanje je poeto sa najmanje

take deponije ka najvioj taki tako da se popunjavanje deponije izvodi po fazama:

IPrva faza deponovanja zapoeta je na nijnioj koti prostora za deponovanje kojese nalazi na 470,72 m.Nadmorske visine .Odatle se elije reaju u nizu prema nasipu Vremekorienja je 5,5 godina.

II Druga faza deponovanja poinje sa kote 470,29 m nadmorske visine . Ona sesastoji od 5 slojeva . Vreme korienja je 5,1 godina.

IIITrea faza predstavlja nadgradnju nad fazama I i II , a poonje na visinskoj koti485.64 m Nadmorske visine . Ona se sastoji od etiri sloja.Vreme iskoriavanja je 4,1g. God.

Treba se pridravati projektovanog plana popunjavanja sanitarne deponije Meteris u tabeli

4. dat je redosled popunjavanja deponije.


31/72

31

Tabela 4. Redosled popunjavanja deponije Meteris

Sistem za preiavanje otpadnih voda nalazi se na zasebnom platou deponije .Sam sistempreiavanja se zasniva na biolokom preiavanju otpadnih voda u sistemu od dve lagune

aeracione i talone. Procedne vode prihvataju se u telu deponije drenanim cevima i odvodedo sabirne ahte .U sabirnoj ahti procedni filtrat se mea sa fekalno tehnikom vodom izobjekta za osoblje i servis za pranje i dezinfekciju , koji se dovode fekalno tehnikomkanalizacijom. Iz sabirne ahte se ovako izmeane otpadne vode pumpom prebacuju uaeracionu lagunu .

U organsku materiju kao hranu u aeracijonoj laguni zahvaljujui kiseonoku , aerobnebakterije koriste, u vodi prisutnu organsku materiju kao hranu trensformiui je najveimdelom u nove bakterije.Delimino preiena otpadna voda naputa lagunu noseisuspendovanu biomasu i ona se taloenjem moe izdvojiti u aeracijonoj laguni ostvaruje se

potpuno meanje sa aeratorima, onemogueno je taloenje mulja i obezbeena je stalnopoveana mutnoa, to spreav arazvoj algi.Sadraj organske materije u delimino

preienoj otpadnoj vodi koji izlazi iz aeracione lagune , umanjen je u odnosu na sirovuotpadnu vodu .Izdvajanje talone organske materije obavlja se u drugoj talonoj laguni .Utalonoj laguni se odvija i proces stabilizacije na dnu stalonog mulja . Staloeni mulj se

pomou muljne pumpe vadi povremeno nekoliko puta godinje i prebacuje na deponiju gdese mea sa vrstim otpadom.Izbistrena i preiena otpadna voda se vraa u telo deponije .

Tabela 5. Rezultati fiziko hemijskih ispitivanja O.V. na deponiji Meteris od 26.06.09.

Red.broj

Godina Kamion zapremina otpada(m3)

Plan

0 2002 25.2401 2003 25.240 I2 2004 50.646 I3 2005 76.136 I4 2006 101.710 I5 2007 127.110 I II

6 2008 178.958 I7 2009 204.850 II8 2010 256.934 II-III9 2011 283.106 III10 2012 309.367 III


32/72

32

8.MONITORING OTPADNIH VODA

Na deponiji se redovno vri ispitivanje procednih voda sa deponije,rezultati u potpunostiodgovaraju vrednostima za tu vrstu voda . Takoe se ispituje da li postoji zagaenost

podzemnih voda , uzorci se uzimaju iz piozometara u okolini deponije , rezultati potvruju danije dolo do zagaenja istih otpadnim vodama sa deponije .. Kontrolu kvaliteta preienihotpadni voda vri ZZJZ Vranje, u tabelama 2. i 3.dati su rezultati od 11.08.08 g.i 26.06.09g.

Iz priloenih tabela 2. i 3. mogu se videti rezultat i dobijeni laboratorijskim ispit ivanjem , saaspekta ispitanih parametara analizirani uzorak otpadna voda uzet iz aeracione lagune na deponijiMeteris, otpadna voda ne odgovara zbog prisutne boje i mirisa, poveanih suspendovanih materija iostatka isparenja, poveane potronje KMnO4 I HPK iz K2Cr207, poveane BPK -5 vrednosti,smanjenog rastvornog kiseonoka, poveanog sadraja amonijaka, sadraja nitrita i sadrajadeterdzenta, a na osnovu sledeih propisa:

- Pravilnika na osnovu opasnih materija u vodi Sl.gl.SRS br.31/82 ,- Uredbe o klasifikaciji voda meunar.voda i voda obalnih mora Jug.SL.l.SFRJ br. 6/78

- Uredbe o kategoriji vodotoka Sl.gl.SRS 5/68 ,- Uredbe o klasifikaciji voda Sl.list SFRJ br. 6/78 ,

R.br. Karakteristike zaispitivanje

Metoda ispitivanja Jedinicamere

Rezultat Referenttnavrednost

1 Temperaturavode/vazduha

SRPS H.Z1 106 19700C

16/22

2 Boja Metoda ZZ 201 crna bez

3 Miris Sl.l.SFRJ br. 42/66metoda

Jak natru.

bez

4 Vidl jive otpadnematerije

metoda ZZ 227 Sit .trunje

5 pH vrednost SRPS H.Z1 106 1987 8,4

6 Suspendovane materij Sl.l.SFRJ br. 42/66metoda

mg/l 117,4


33/72

33

Kontrola kvaliteta preiene otpadne vode vri se u sopstvenoj laboratoriji koja se nalazi u sklopuobjekt za rad i smetaj radnika deponije .

Stalni monitoring obezbeuje normalnu kontrolu da su paramet ri u dozvoljenim koloianama t ose vidi iz priloenih tabela.

Tabela 6 . Izvetaj o f iziko- hemijskoj ispravnosti vode za septembar 2006. god.

Datum 5.09.2006 14 .09.2006 21 .09.2006 28.09.2006Vrstauzorka

tpadna voda

Poreklouzorka

ZVO

RAKTERISTIK

ISPITIVANJ

temp.() vo de.21 20 22 21.5

bo ja tamno braon tamno braon tamno braon tamno braonmiris

jak na tr.i fek.. jak na t r.ifek.

. jak na tr.i fek. jak na tr.i fek.

Vid.otpd.aterij sitno trunj trunje Sitno trunj trunjePH 8,25 8,3 8,35 8,41elektro.provod. 1870 mS 13 ,9 11 ,02 14 ,03

mutnoa (NTU)109 114 110 117

osta.isparavanja4390 15900 12600 16100

potro. KMnO4mg

02/l 1550 2790 1860 2976

iz KMnO4m

02/l

356 597 ,5 465 744

/5 mg 2/l 95 175 120 190

2

2,1 1,8 1 ,7 0.2

Cl2 m g/l 1,36 1750 1560 1800

4 m g/l 8,6 99,5 78,7 103

NO3 mg/l 18 ,47 18,42 19 ,3 18 ,59

ortofosfatim g/l 2,36 11,21 9,4 11 ,7

Tabela 7. Izvetaj o fiziko hemijskoj ispravnosti vode za septembar 2007 god.Datum 8.01.2007 14.01.2007 21.01.2007 28.01.2007Vrsta

uzorkaO t p a d n a v o d a

Poreklouzorka

Parametri ZVO

RAKTERISTIKE

ISPITIVANJ

emp.() vod.vaz. 21.6 22,3 23.2 21.9boja

tamno braon tamno braon tamno braonprim.tam.bra

onmiris

jak na tr.i fek. na tr.i fek. na tr.i fek.jak na tr.i

fek.vid.otpad.materije Sitno trunje trunje sitno trunje trunjePH 7,44 8,31 8,35 8,24elektro.provodljivost 1870 mS 13,9 11,02 14,03mutnoa (NTU) 36,06 35,8 56,01 63,12ost.isparavanja 4390 15900 12600 16100

potr. KMnO4 mg 2/l 1350 1790 1460 2176iz KMnO4 mg 2/l 387 697,5 465 744


34/72

34

/5 mg 2/l 95 175 120 1902 2,2 1,6 1,8 0,5Cl2 mg/l 1,26 1750 1560 18004 mg/l 8,6 99,5 78,7 103

NO3 mg/l 17,57 18,41 18,3 17,53ortofosfati mg/l 2,35 11,36 9,2 13,7

A- Aeraciona lagunaT- Talona lagunaZVO- Zahvatna ahta otpadne vode

Tabela 8. Izvetaj o fiziko- hemiskoj ispravnosti vode za septembar 2008 god.Datum 8.01.2008 14.01.2008 21.01.2008 28.01.2008Vrsta

uzorka Otpadna voda

Poreklouzorka Parametri ZVO

RAKTERISTIKE

ISPITIVANJA

amno.( ) vod.vaz. 6,9 6,5 7,3 7,7boja tamno braon tamno braon tamno braon pri .ta .braonmiris Jak na tr.i fek. jak na tr.i fek. jak na tr..i fek. jak na tr.i fek.vid.otpad.materije sitno trunj trunje sitno trunje trunjePH 8,25 8,3 8,24 8,51elektro.provodljivost 1870 S 13,9 11,02 14,03mutnoa (NTU) 109 114 110 117ost.isparavanja 4290 16900 14600 13100

potr. KMnO4 m 2/l 1550 2790 1860 2976iz KMnO4 m 2/l 397 597,5 475 644 /5 m 2/l 95 175 120 190

2 2,2 1,6 1,7 0 ,3Cl2 m /l 1,36 1650 1350 18004 m /l 8,6 99,5 78,7 103

NO3 m /l 16,45 18,32 19,5 16,52ortofosfati m /l 1,35 12,36 9,4 12,7

Tabela 9 .Izvetaj o fiziko- hemijskoj ispravnosti vode za septembar 2009 god .

Datum 6.09.2009 14.09.2009 22.09.2009 26.09.2009Vrstauzorka O t p a d n a v o d a

Poreklouzorka

Parametri ZOV

RAKTERISTIK

E

ISPITIVANJA

temp.() vod.vaz. 6,9 6,5 7,3 7,7boja Tamno braon tamno braon tamno braon prim.tamno.braonmiris

jak na tr.i fek. jak na tr.i fek.jak na tr.i

fek. jak na tr.i fek.

vid.tpad.materije Sitno trunje trunje sitno trunj trunjePH 8,25 8,3 8,35 8,41elektro.provodljivost 1870 mS 13,9 11,02 14,03mutnoa (NTU) 109 114 110 117

osta.isparavanja 4390 15900 12600 16100. KMnO4 mg 2/l 1550 2790 1860 2976


35/72

35

iz KMnO4 mg 2/l 387 697,5 465 744 /5 mg 2/l 95 175 120 1902 2,1 1,6 1,8 05Cl2 mg/l 1,36 1750 1560 18004 mg/l 8,6 99,5 78,7 103

NO3 mg/l 18,47 18,42 19,3 18,59

ortofosfatimg/l 2,35 11,36 9,2 13,7

Svi parametri koji se mere i odreuju belee se u posebne formulare i uvaju radi kontrolevoenja procesa .

9. MONITORING ZAGAUJUIH MATERIJA

Na osnovu zahteva JKP ,,Komrad,Vranje ,ZZZZ ,,Pomoravlje ,, uprija obavio je merenjazagaujuih materija aerosedimenta kao i koncentraciju metana.Merenja su obavljena u

periodu od 21.07. 22.08.2006. godine.Uzorkovanje taloni materija uraeno je u skladu sa Pravilnikom o graninim

vrednostima, metodama meranja imisije, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta ievidencije podataka / Sl . gl. RS br.54/92 /.

Merenje imisije zagaujuih materija obavljeno je na 5 mernih mesta i to :- Br. 1. Iznad same upravne zgrade 30 metara iznad deponije- Br. 2. Obod deponije 150 metara od deponije- Br. 3. Domainstvo oreviStanoje 500 m od deponije

- Br. 4 .Domainstvo KostiDragia 650 m od deponije- Br. 5 . Domainstvo MladenoviT rifun 800 m od deponije

U narednim tabelama 8. 9.10.11.i 12. su prikazani rezultati uzorkovbanja aerosedimenta ikincentracija metana na odabranim mernim mestima u vremenskom periodu jul / avgust 2006god.

Tabela 10. Prikaz rezultata uzorkovanja aerosedimenta i koncentracije metana na Meteris

P ara . Br.danuzorkov.

Kol.padavina

Phpadavina

Elek.padavina

Konhloridapadavin

Kon.Ca upadavinama

Kolrastmateupadav.

Kolneramateaerosed

Kol.sagomataersed

Kolpepu aerosed.

Kolukutalmaterija

Jed mer. us/c g//dan

g//dan

g//dan

g//dan

g//dan

g/m /dan

mg/ /dan

Iznadupravnezgrade

32 2,4 6 ,2 35 8,4 13,5 118 84 58 26 202

Oboddeponije 32 2,2 6,2 34 7,7 14 ,8 108 87 68 19 195Dorev.


36/72

36

Stanij 32 2,3 6 ,2 39 8,0 15,5 106 59 37 22 165KostiDragia 32 2,4 6,3 51 10 ,1 13 ,5 124 19 15 4 143MladenoTrifun 32 2,5 6 ,2 37 8,7 2 2,5 126 63 41 22 189

Oznakametode xdm

144xdm133

xdm105

x-dm131

xdm118

xdm132

xdm145

xdm124

Srd mesZa nenaMDK

300

S m zaNast podMDK

400

Tabela 11. Koncentracija metana DEG datum merenja 21.07 2006g.

Redni brojUdaljenost oddeponije jedinica

Izmerenavrednost GVE

Mernamesta

5 - 16

IznadUpravnezgrade

30 metara oddeponije % 0,048 5 - 16

ObodDeponije


ordeviStanoje


KostiDragia


Tabela 12. Koncentracija metana datum merenja 1.08. 2006g. Deponija Meteris

Redni broj Udaljenost oddeponuje Jedinica


Merna mesta 5- 16

Iznad upravneZgrade

30 metara oddeponije % O,89 5 - 16


37/72

37

Tabela 13. Koncentracija metana DEG datum merenja 11.08 2006g.Deponija Meteris

Tabela 14. Koncentracija metana datum merenja 22.08. 2006g. Deponija Meteris

Redni broj Udaljenost oddeponuje Jedinica


Merna mesta 5- 16

Iznad upravnezgrade 30 metara oddeponije % O,39 5 - 16

ObodDeponije


oreviStanoje

500 metara odDeponije % 0,046 5 - 16

KostiDragia


MladenoviTrifun


ParametriUdaljenost oddeponije jedinica


Merna mesta % 5 - 16

IznadUpravnezgrade


ObodDeponije


ordeviStanoje


KostiDragia


MladenoviTrifun



38/72

38

Oboddeponije


oreviStanoje

500 metara odDeponije % 0,026 5 - 16

KostiDragia


MladenoviTrifun 800 metara oddeponije % 0,000 5 - 16

Analizom rezultata iz priloenih tabela 8. 9. 10.11.i 12, a na osnovu Pravilnoka ograninim vrednostima ,metodama merenja imisije ,kriterijumima za uspostavljanje mernihmesta i evidenciji podataka ,,Sl.gl. RS br. 54/92 i dopuna istog br. 19/06 dozvoljenakoncentracija ukupnih talonih materija za nastanjena podruja je 450 mg/m2 / dan.

Uporeujui izmerene vrednosti imisije zagaujuih materija sa graninim vrednostimaimisije moe se zakljuiti da mernoj lokaciji u datom vremrenskom periodu NIJEDOLAZILO do prekoraenja graninih vrednosti imisije ukupnih talonih materijakoncentracije metana na izmerenim mernim mestim na deponiji Meteris u Vranju .

Na osnovu zahteva JKP ,,Komrad,Vranje ,ZZZZ ,,Pomoravlje ,, uprija obavio jemerenja zagaujuih materija aerosedimenta kao i koncentraciju metana.Merenja su obavljenau periodu od 15.05.do25.06.2008 godine.

Tabela 15. Rezultati meranja emisije zagaujuih materija od 15.07.2008g.Redni broj Jedinica Izmerena vrednost DGEMerna mestaBiotrn br. 1 % 0,525 5 - 16Biotrn br. 2 % 0,325 5 - 16Biotrn br. 13 % 0,525 5 -16Biotrn br. 14 % 6,125 5- 16Biotrn br. 15 % 0,986 5 - 16

Biotrn br. 16 % 1,295 5 - 16Biotrn br. 17 % 11,750 5 - 16Biotrn br. 18 % 5,620 5 - 16Biotrn br. 19 % 11,140 5 - 16Biotrn br. 20 % 5,882 5 - 16Biotrn br. 21 % 2,086 5 - 16Biotrn br. 22 % 5, 881 5 - 16Biotrn br. 24 % 13,081 5 - 16

Tabela 16. Izvetaj o emisionom merenju 15.07.2008 g. Deponija Meteris

Parametar Oznakametode

Jedinicamere

Br.uzorka1

Br.uzorka2

Br.uzorka3

Br.uzorka4

Br.danauzorkovanja

33 33 33 33

Koliinapadavina 1 1,0 0,9 1,0 1,0Ph padavina x-DM144 6,2 6,0 6,3 6,0


39/72

39

Elektroprovo.padavina

x-DM113 uS/cm 114 232 310 271

Koncentracijahlorida

x-DM105 mg/m2dan

2,5 6,3 2,5 7,0

Koncentracijakalcijuma

x-DM131 mg/m2dan

10,0 30,7 14,1 40,2

Koncentracijasulfita x-DM120 mg/m2dan / / / /

Kol.rastvorljmaterija

x-DM118 mg/m2dan

57 135 220 170

Kol.Nerastvomaterija

x-DM132 mg/m2dan

57 50 64 50

Kol.sagorljivmaterija

x-DM132 mg/m2dan

32 32 39 32

Koliina. pepela x-DM132 mg/m2dan

25 18 25 19

Kol. ukupnihtalo. materija

x-DM132 mg/m2dan

114 185 284 221

Sadraj olova

U tal.materija.

x-DM 100 ug/m2

dan

2,8 2,5 12,8 1,8

Sadraj kadmiu tal.materija

x-DM 100 ug/m2dan

< gd < gd < gd < gd

Sadraj cinkau tal.materija

x-DM 100 ug/m2dan

12,0 3,5 202,5 1,5

Analizom rezultata iz priloenih tabela iz tabele 13. i tabele 14.a na osnovu Pravilnoka ograninim vrednostima, metodama merenja emisije ,kriterijumima za uspostavljanje mernihmesta i evidenciji podataka ,,Sl.gl. RS br. 54/92 i dopuna istog br. 19/06 dozvoljenakoncentracija ukupnih talonih materija za nastanjena podruja je 450 mg/m2 / dan.

Upoerujui izmerene vrednosti koncentracije zagaujuih materija sa graninim

vrednostima emisije , moe se zakljuiti da nije NIJE DOLAZILO do prekoraenjagraninih vrednosti imisije u napred navedenom vremenskom periodu na komunalnoj deponijiMeteris u Vranju.

Podzemne vodeU blizini deponije Meteris nema izvorita vode. Budui da je nova deponija izgradjena u

skladu sa postavljenim zahtevima, kvalitet podzemnih voda nee biti pod uticajem deponije.Tokom merenja (hidrogeoloka snimanja 1991. godine) nije se nailo na podzemne vode.

Procedne vode (iz otpadnih materija) se prikupljaju, preiavaju i pumpaju nazad udeponiju. Umesto pumpanja, u bliskoj budunosti e se priimenjivati prskanje (ovo promovieisparavanje pa tako umanjuje akumuliranje .

Povrinske vodeDeponija Meteris se ne nalazi u blizini nikakvog vodenog toka. Najblia povrinska voda,

reka Juna Morava, nalazi se na udaljenosti od priblino 2 km. Budui da je nova deponijaizgradjena u skladu sa postavljenim zahtevima, kvalitet ove povrinske vode nee biti poduticajem deponije. Ne dolazi do isputanja otpadnih voda u povrinske vode.

Kvalitet ivotne sredine na novoj deponiji


40/72

40

Ovo podruje nije kritino stanite nikakvih biljnih ili ivotinjskih vrsta. Na okolnimparcelama, uzgaja se stoka (koze) i gaje se usevi. Izmedju parcela, vegetacija se sastoji odniskog grmlja, drvea, bilja i trave. Lokacija i njena okolina nisu registrovani kao zatieno

prirodno dobro, i ne nastanjuju ih ugroene biljne ili ivotinjske vrste. Prirodno okruenje nijedeo nekog zatienog podruja. Preovladjujua namena zemljita u podruju oko deponije

Meteris je poljoprivredna.

Kvali tet vazduha na novoj deponijiPrimena nove deponijske prakse (kako je predvidjeno zahtevima) spreava naruavanje

kvaliteta vazduha. Stanovnici u ovom podruju, u naselju Dorinska Mahala, ive naminimalnoj udaljenosti od 0,5 km nizbrdo i jugoistono od Meterisa. Preovladjujui pravacvetra je severoistoan. Pritube na neprijatne mirise su se javljale samo kada je kompaktorotpada bio u kvaru.

Kvalitet zemljita na novoj deponijiPrimena nove deponijske prakse (kako je predvidjeno zahtevima) spreava naruavanje

kvaliteta zemljita

Transport otpada se vri p reko pristupnog puta koji se granii sa individualnim kuama,ukupno njih 13, u selu Suvi Dol. Ovaj pristupni put je izgradjen i/ili poboljan istovremeno saizgradnjom deponije. U postojeoj situaciji, proseno 35 kamiona dnevno (radnim danima,

bez vikenda) prodje tim putem.

Ekoloki monitoringPeriodino se uzimaju uzorci (podzemnih) voda i analiziraju od strane relevantnih organa.

to se tie podzemnih voda, nizvodno su postavljena tri piezometra. Rezultati merenja suzadovoljavajui i nema razloga za dodatne mere.Osetljivi objekti poput kola ili bolnica se ne nalaze u krugu od 2 km.

Zdravlje, bezbednost i plan za sluaj nepredvidjenih okolnostiKada se sadanje deponije (osim Meterisa) zatvore, negativan uticaj na javno zdravlje e

biti u velikoj meri umanjen.

Na deponiji Meteris, od 2008. godine je zapoeto Finaliziranje HSE plana i obuke osoblja,kako zakon zahteva. Odrae se dravni ispiti za rukovodee osoblje.

Na deponiji Meteris radnici koji su angaovani na odlaganju otpada izloeni su rizicima zazdravlje poput infekcija koe i krvi usled direktnog kontakta sa otpadom, infekcija oiju irespiratornih organa usled izloenosti inficiranoj praini, i crevnih infekcija koje prenoseinsekti koji se hrane otpadom. Na Meterisu se potuju zatitne mere, ukljuujui upotrebuzatitne odee i osnovnih sanitarnih objekata. Upravljaka praksa na deponiji (npr. dnevno

pokrivanje otp ada) i separacija otp ada u Meterisu u velikoj meri umanjuju rizike za zdravlje uporedjenju sa nesanitarnim.

Glavni bezbednosni rizici za radnike na postojeim nesanitarnim deponijama su:inficiranje rana usled kontakta sa otrim predmetima, razne infekcije, trovanje i opekotine odhemikalija usled kontakta sa opasnim hemijskim otpadom pomeanim sa optim otpadom.Bezbednosna praksa (npr. upotreba zatitne odee i bolja praksa upravljanja deponijom)eliminie rizike od opekotina i eksplozije metana i umanjuje rizike u vezi sa opasnimotpadom. Mogui poari i drugi nesreni sluajevi su potencijalna opasnost za radnike. Stoga

su od sutinskog znaaja planovi akcije u sluaju nepredvidjenih okolnosti, kao iodgovarajua obuka.


41/72

41

Mogui nesreni sluajevi i incidenti obuhvataju:

- Poar, izazvan spontanim paljenjem, nepaljivim rukovanjem ili namernimpodmetanjem;

- Eksplozije deponijskog gasa meanje sa vazduhom;

- Oteenja na nepromoivoj oblozi ili njenoj zatiti;- Nestabilnost konstrukcije deponije i/ili otpada u deponiji;- Nesree na opremi na deponiji;- Nesree na opremi/vozilima u radnoj zoni;- Nesree sa vozilima tokom transporta otpada;- Prosipanje procednih voda ili otpadnih voda iz postrojenja za preiavanje;- Blokiranje cevovoda za procedne vode;- Uvodjenje opasnog otpada;- Blokiranje gasovodnog sistema;- Poar u radnoj zoni.

Potreban je jasan plan monitoringa za period nakon zatvaranja deponije Meteris (briganakon zatvaranja). EIA treba razraditi na tu temu. Treba definisati take monitoringa zauzorkovanje podzemnih i povrinskih voda, i treba navesti koji parametri e da se analizirajuna kojim takama uzorkovanja i koliko esto. Mora biti jasno koji nivoi su prihvatljivi a kojito nisu, i koje korektivne mere se primenjuju da ishod analize. Ovo treba obuvhatiti planomakcije u nepredvidjenim okolnostima i mora biti jasno ko snosi odgovornost za postupke.

10. PREGLED GLAVNIH UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

Da bi se utvrdila nova regionalna deponija, vano je shvatiti obim uticaja na razne aspektivotne sredine.Analiza uticaja na ivotnu sredinu zasniva se na relevantnoj dokumentaciji(ukljuujui EIA napravljenu za Sanitarnu deponiju vrstog otpada Meteris u Vranju od straneInstituta Kirilo Savi 2004. godine

mladenka stevanovic

Documents