mkp1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Малолетничко кривично право

Тема: Кривичне санкције за малолетне учиниоцекривичних дела

МЕНТОР: СТУДЕНТ:

Проф. др Владимир Вековић Марија Митровић

Бр. индекса 05/2015

Косовска Митровица, јануар 2016. год.

САДРЖАЈ:

УВОД 3

1. КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ 4

2. ВАСПИТНЕ МЕРЕ 5

2.1. Васпитне мере упозорења и усмеравања 6

2.2. Васпитне мере појачаног надзора 7

2.3. Заводске васпитне мере 8

3. МАЛОЛЕТНИЧКИ ЗАТВОР 10

4. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ 10

ЗАКЉУЧАК 12

ЛИТЕРАТУРА 13

2

УВОД

Кривичне санкције представљају средство за остваривање заштитнефункције кривичног права која је основни циљ и сврха постојања кривичног правау целини. Општа сврха прописивања и изрицања кривичних санкција ниједругачија од основног циља кривичног права у целини, а то је да се путемгенералне и специјалне превенције сузбијају дела којима се повређују илиугрожавају вредности заштићене кривичним законодавством.

У нашем кривичном праву малолетни учиниоци имају посебанкривичноправни статус. У члану 4. Закона о малолетним учиниоцима кривичнихдела и кривичноправној заштити малолетних лица одређује се однос општихкривичноправних одредаба према специјалним одредбама о малолетницима којимасе даје предност. Наиме, за малолетне учиниоце кривичних дела важе одредбекривичног законика ако нису у супротности са посебним одредбама које садржиЗОМУКД.

Садржај и форма малолетничког кривичног права би у општим цртаматребало да буду одређени криминално-политичким циљевима који се у сузбијањумалолетничког криминалитета желе постићи. На првом месту то је васпитањемалолетног учиниоца кривичног дела и обезбеђивање његовог правилног развоја.Сматра се да су кривичне санкције према малолетницима у првом реду мерепомоћи малолетном учиниоцу. Малолетничко кривично право оријентисано је пресвега на мере које ће заиста бити мере социјализације, са што је могуће мањеелемената принуде и ограничавања слободе, а што више помоћи, бриге, надзора иотклањања сметњи у нормалном развоју малолетника. По томе се малолетничкокривично право битно разликује од кривичног права које се примењује премапунолетним учиниоцима. Малолетничко кривично право прелази оквирекривичног права и садржи норме које по својој суштини нису норме кривичногправа, а у неким ситуацијама се и директно примењују норме других грана права –породичног права, социјалног старања и др. Малолетничко кривично право, иакона други начин, такође има заштитну функцију, али се та функција настојиостварити пре свега мерама помоћи малолетнику и постизањем његовогдруштвеног прилагођавања. То не значи да су сасвим напуштене мере које значелишавање слободе, или пак кажњавање. Поправљање малолетника у некимслучајевима захтева мере заводског карактера. Као ultima ratio, облик реаговања намалолетнички криминалитет може бити и казна, али казна која нема исти значај исадржај као код пунолетних учинилаца.

Посебне одредбе ЗОМУКД које важе за малолетнике примењују се пододређеним условима на сва лица која су кривично дело учинила као малолетници,тј. и на она лица која су у време суђења била пунолетна. Предвиђа се, изузетно, ипримена ових одредаба и на лица која су кривично дело учинила као млађипунолетници.

3

1. КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ

С обзиром на специфичне карактеристике малолетног учиниоца кривичногдела, природа кривичних санкција које се примењују према њима мора битиприлагођена тим карактеристикама. Зато је и створена посебна врста кривичнихсанкција намењених малолетницима. Основна врста, група санкција која јенамењена малолетним учиниоцима кривичних дела јесу васпитне мере. Пододређеним условима малолетник се може казнити, тј. може му се изрећималолетнички затвор. Осим васпитних мера и малолетничког затвора, малолетникусе, уз васпитну меру или казну малолетничког затвора, могу изрећи и одређенемере безбедности.1

Полазећи од опште сврхе кривичних санкција, ЗОМУКД у члану 10.дефинише сврху васпитних мера и казне малолетничког затвора као утицај наразвој и јачање личне одговорности малолетника, васпитање и правилан развојњегове личности, како би се обезбедило поновно укључивање малолетника удруштвену заједницу. Поред наведеног сврха малолетничког затвора јесте ивршење појачаног утицаја на малолетног учиниоца да убудуће не врши кривичнадела, као и на друге малолетнике да не врше кривична дела. Овако дефинисанасврха, остварује се надзором, пружањем заштите и помоћи, као и обезбеђивањемопштег и стручног оспособљавања за малолетне учиниоце кривичних дела.Одредба указује на специјалну превенцију као основну сврху васпитних мера ималолетничког затвора. Код казне малолетничког затвора долази до изражаја игенерална превенција.2

Васпитне мере и малолетнички затвор не повлаче правне последице које сесастоје у забрани стицања одређених права.3

Утицај на развој и јачање личне одговорности малолетника као сврхаваспитних мера и малолетничког затвора, подразумева да су васпитне мересадржински тако структуриране да могу деловати на усмеравање индивидуалнихпотенцијала малолетника у позитивном правцу. Општа карактеристика периодамалолетства јесте да је процес психофизичког развоја у току, да личност није докраја формирана, те се у том смислу тај процес може у великој мери усмеравати, апоједине особине кориговати. Васпитање и правилан развој личности малолетникакао сврха примене ових санкција, повезује се са околношћу да малолетствопредставља период који је одлучујући за прихватање одређених вредноснихкатегорија, пре свега кроз васпитно деловање породице и образовних институција,а затим и шире социјалне средине. Укључивање (реинтеграција) малолетника удруштвену заједницу представља крајњи циљ примене васпитних мера и казнемалолетничког затвора.4

1 З. Стојановић, Кривично право – општи део, Београд, 2010, стр. 338.

2 Љ. Радуловић, Малолетничко кривично право, Београд, 2010, стр. 90-91.

3 Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, „Службени гласник РС“, бр. 85/2005, чл. 36. став 1.

4 Вид. Љ. Радуловић, Малолетничко кривично право, Београд, 2010, стр. 91-93.

4

Код кривичних санкција за малолетнике долази до изражаја општакарактеристика модерног малолетничког кривичног права о великом значају улогевансудских органа и код избора и код извршавања појединих кривичних санкција имера. У чл. 14 ст. 7 ЗОМУКД, као и у Правилнику о извршењу васпитних мерапосебних обавеза, наглашена је улога органа старатељства. Суд у поступкудоношења одлуке прибавља мишљење органа старатељства, у појединимслучајевима ови органи су надлежни да предложе списак институција у којима ћесе поједине обавезе извршавати, као и да прате њихово извршење и да најмањеједанпут месечно о томе извештавају судију за малолетнике. Без обзира на то штоје за надзор над извршењем свих санкција надлежан суд, улога органа старатељстваје веома изражена. У појединим случајевима, значајна је и сарадња са полицијскомслужбом, са здравственим, образовним и другим установама и институцијама. Тоуказује да је остварење сврхе ових санкција, као и осталих мера за малолетнике,процес у коме је неопходна подршка бројних субјеката који свој део обавезаизвршавају под надзором суда.5

Могућност обуставе и замене изречене васпитне мере јесте значајнаспецифичност положаја малолетних учинилаца у односу на пунолетна лица кодкојих оваква могућност не постоји.6

2. ВАСПИТНЕ МЕРЕ

Одредбе члана 11. ЗОМУКД предвиђају три врсте васпитних мера и условеза њихову примену. Врсте васпитних мера су:

1) васпитне мере упозорења и усмеравања,2) васпитне мере појачаног надзора и3) заводске васпитне мере.7

У оквиру наведених врста васпитних мера предвиђене су поједине васпитне мере.Васпитне мере могу се поделити на блаже и теже васпитне мере. Најлакше би билемере упозорења и усмеравања, а најтеже заводске мере. Ова подела је од значаја заостваривање једног од основног принципа кривичног права који требапримењивати и онда када су у питању малолетни учиниоци: све док се лакшоммером може постићи сврха није оправдано примењивати тежу меру, односносанкцију.

Веома важно питање код васпитних мера јесте њихов избор. Осимкритетијума и услова за примену појединих васпитних мера, закон прописујекритеријуме о којима суд треба да води рачуна приликом избора било које васпитнемере. Одредба у којој су наведене околности које суд узима у обзир приликомизбора, односи се на све васпитне мере. Приликом избора васпитне мере судпосебно узима у обзир узраст и зрелост малолетника, друга својства његовеличности и степен поремећаја у друштвеном понашању, тежину дела, побуде из

5 Ibid., стр. 103.

6 Ibid., стр. 111.

7 З. Стојановић, Кривично право – општи део, Београд, 2010, оп. цит. стр. 340.

5

којих је дело учињено, средину и прилике у којима је живео, понашање послеучињеног кривичног дела (а нарочито да ли је спречио или покушао спречитинаступање штетне последице, накнадио или покушао накнадити причињенуштету), као и да ли је према њему била изречена кривична или прекршајнасанкција. Суд ће узети у обзир не само наведене, него и све друге околности којемогу бити од утицаја за изрицање адекватне васпитне мере којом ће се најбољепостићи сврха васпитних мера.8

2.1. Васпитне мере упозорења и усмеравања

Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела прописује следеће мереупозорења и усмеравања:

1) судски укор и2) посебне обавезе.

Ове мере се изричу у случајевима када је потребно и довољно оваквиммерама утицати на личност малолетника и његово понашање.

Судски укор јесте васпитна мера која се изриче ако се из односамалолерника према учињеном делу и његове спремности да убудуће не вршикривична дела, може закључити да је довољно да се само прекори. Мером судскогукора суд врши васпитни утицај на малолетника тако што указује нанеприхватљивост његовог понашања и предочава му да понављање кривичног деламоже да резултира изрицањем и других тежих санкција. Избор ове мерепретпоставља да је суд на основу анализе и процене релевантних чињеницавезаних за личност малолетника и околности које су пратиле извршење деликта,стекао уверење да је дело само случајна епизода, произашла из непромишљеностии лакомислености, а не резултат озбиљније васпитне запуштености малолетника теје у том смислу потребан али и довољан овакав утицај на личност малолетника ињегово будуће понашање.

У ЗОМУКД посебне обавезе имају сратус самосталних санкција од којих сеочекује да позитивно утичу на личност малолетника, на његово будуће понашање.Суд малолетнику налаже да испуни, тј. испуњава одређене обавезе, или да сепридржава одређених ограничења (забрана). Обавезе и начин њиховог извршењаутврђени су Правилником о извршењу васпитних мера посебних обавеза.9

Закон предвиђа могућност изрицања малолетнику следећих обавеза: 1) да сеизвини оштећеном; 2) да у оквиру сопствених могућности накнади штету коју јепроузроковао; 3) да редовно похађа школу или не изостаје са посла; 4) да сеоспособљава за занимање које одговара његовим способностима и склоностима; 5)да се без накнаде укључи у рад нуманитарних организација, или у пословесоцијалног, локалног или еколошког садржаја; 6) да се укључи у спортскеактивности; 7) да се подвргне одговарајућем испитивању и одвикавању одзависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога; 8) да сеукључи у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи

8Ibid., стр. 341.

9 Љ. Радуловић, Малолетничко кривично право, Београд, 2010, оп. цит. стр. 98-99.

6

или саветовалишту и да поступа по програмима рада који су за њега сачињени утим установама; 9) да похађа курсеве за стручно оспособљавање или да сеприпрема и полаже испите којима се проверава одређено знање; 10) да не може данапусти место пребивалишта или боравишта, без сагласности суда и посебногодобрења органа старатељства. Осим обавезе да се извини оштећеном која збогсвоје природе није везана за временски период, остале обавезе могу трајати доједне године (осим накнаде штете и укључивања у рад хуманитарнихорганизација), с тим да их суд у току извршења може заменити или укинути.Накнадити штету малолетник може својим радом, али ако тај рад не траје дуже од60 часова у току три месеца, док рад у хуманитарним организацијама или напословима социјалног, локалног или еколошког садржаја не може бити дужи од 120часова у периоду од најдуже шест месеци.10

2.2. Васпитне мере појачаног надзора

Код ових мера тежиште јесте на вршењу надзора у оквиру природнепородичне средине малолетника, али се исто тако подразумева пружање потребнепомоћи родитељима како на плану спровођења мера, тако и на решавањуконфликата унутар породице и проблема који у знатној мери узрокују асоцијално иделиквентно понашање малолетника. Интенција законодавца јесте та да се пресвега у оквиру природне породице примењује мера појачаног надзора, али су усистем ових санкција укључене и друге мере када матична породица није у стањуда брине и спороводи надзор над малолетником.11 Закон о малолетним учиниоцимакривичних дела прописује следеће мере појачаног надзора:

1) појачан надзор од стране родитеља, усвојиоца или стараоца;2) појачан надзор у другој породици;3) појачан надзор од стране органа старатељства и4) појачан надзор уз боравак у одговарајућој установи за васпитање и

образовање малолетника.Васпитну меру појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или

стараоца суд ће изрећи ако су родитељи, усвојилац односно старалац пропустилида врше потребну бригу и надзор над малолетником, а у могућности су да ту бригуи надзор врше и то се од њих с основом може очекивати.12 Појачан надзор одстране родитеља, усвојиоца или стараоца представља кривичноправну меру којаодговара интенцији законодавца да се сврха примене санкција оствари уз најмањемогуће негативне ефекте по малолетника. У циљу успешне реализације ове мереродитељима се пружа неопходна помоћ кроз конкретизоване налоге и упутства коједобијају од суда и које су дужни да извршавају. Поред родитеља односно усвојиоцаили стараоца, посебно важну функцију има орган старатељства. Орган


11 Љ. Радуловић, Малолетничко кривично право, Београд, 2010, оп. цит. стр. 106-107.


7

старатељства има обавезу да надгледа извршење ове мере. Трајање ове мере неможе бити краће од шест месеци ни дуже од две године.

Васпитну меру појачаног надзора у другој породици суд ће изрећи онда кадародитељи, усвојилац или старалац нису у могућности да над малолетником вршенадзор, односно када се то не може од њих са основом очекивати. Малолетник ћесе сместити у другу породицу која је вољна да га прими. Завреме трајања ове мереорган старатељства проверава њено извршење и указује потребну помоћ породициу којој је малолетник смештен. Ова мера може трајати најмање шест месеци, анајдуже две године. Извршење мере ће се обуставити не само у случају да престанепотреба за појачаним надзором, него и у случају да родитељи, усвојилац илистаралац малолетника стекну могућност да над њим врше појачан надзор. Применамере појачаног надзора у другој породици доводи до одвајања малолетника изњегове дотадашње средине, али по правилу не значи прекидање његове везе сапородицом. Напротив потенцира се значај одржавања контакта који је природан иважан за сазревање малолетника.

Појачан надзор од стране органа старатељства јесте васпитна мера која сепримењује када нема могућности да појачан надзор врше родитељи, усвојилац илистаралац, а не постоје услови за појачан надзор у другој породици. Док ова мератраје малолетник не мења средину у којој је боравио до њеног изврицања, остајекод родитеља или других лица која се старају о њему. Трајање ове мере не можебити краће од шест месеци ни дуже од две године. Орган старатељства брине ошколовању малолетника, његовом запослењу, одвајању из средине која на његаштетно утиче, потребном лечењу и уопште о сређивању прилика у којимамалолетник живи.

Појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавањеи образовање малолетника јесте васпитна мера која нема самосталан карактер, већсе примењује уз неку од васпитних мера појачаног надзора. Примењује се наоснову судске процене да је у конкретном случају потребно ангажовање стручнихлица у посебној установи која се бави васпитањем и образовањем малолетника.Ова мера као и друге мере појачаног надзора, може да траје најмање шест месеци анајдуже две године, с тим што суд накнадно одлучује о њеном престанку. Заизвршење појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи, надлежанје орган старатељства према пребивалишту или боравишту малолетника. Овајорган одређује установу у којој ће се мера извршавати и стара се о спровођењудневног боравка малолетника у тој установи.13 Као и код претходне мере,малолетник остаје код својих родитеља, осносно других лица која се о њемустарају, али у току дана проводи одређено време у установи за васпитање иобразовање. Тај боравак не сме да омета његово редовно школовање, или редовноодлажење на посао.

Ако је то потребно за успешније извршење мере суд може малолетникуприликом изрицања неке од ове четири мере појачаног надзора одредити једну иливише посебних обавеза.

13 Љ. Радуловић, Малолетничко кривично право, Београд, 2010, оп. цит. стр. 124.

8

2.3. Заводске васпитне мере

Према ЗОМУКД заводске васпитне мере се изричу према малолетнику уодносу на кога је потребно предузети трајније мере васпитавања, лечења иоспоцобљавања, уз његово потпуно одвајање из дотадашње средине, ради вршењапојачаног утицаја. ЗОМУКД прописује следеће заводске васпитне мере:

1) упућивање у васпитну установу,2) упућивање у васпитно – поправни дом и3) упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање.

Васпитну меру упућивања у васпитну установу суд ће изрећи малолетникунад којим треба обезбедити вршење сталног надзора од стране стручних васпитачау општој установи за васпитање малолетника. Приликом опредељења суда заизрицање ове мере одлучујуће су две околности - стање васпитне запуштеностималолетног учиниоца кривичног дела и стање социјалне средине у којојмалолетник живи. Мера се извршава у установама социјалне заштите за васпитањедеце и омладине. То су установе које обезбеђују смештај и задовољење: васпитних,здравствених, образовних, спотских и других развојних потреба малолетника.Није, дакле реч о установама специјализованим за извршење ове кривичнесанкције већ о општим васпитним установама у којима су смештена деца ималолетници који нису извршили кривично дело али се налазе под социјалномзаштитом. У васпитној установи малолетни деликвент се налази под истимрежимом као и остали штићеници, о околности да је према њему примењенакривична санкција упознат је само руководилац васпитне установе и васпитач комеје малолетник поверен.14 Ова васпитна мера може трајати од шест месеци до двегодине.

Васпитна мера упућивања у васпитно–поправни дом изриче се малолетникупрема коме треба применити појачане мере преваспитања. То је најригорознијаваспитна мера која се граничи са казном малолетничког затвора. Међутим, измеђумере упућивања у васпитно-поправни дом и малолетничког затвора постојисуштинска разлика, она ипак не представља казну већ васпитну меру. Приликомодлучивања суда да ли ће изрећи ову меру или меру упућивања у васпитнуустанову, основни критетијум разграничења јесте степен васпитне запуштеностималолетника и тежина учињеног кривичног дела. Мера може трајати најмање шестмесеци, а најдуже четири године. Приликом изрицања ове мере суд ће ткђ. узети уобзир да ли су према малолетнику раније биле изрицане васпитне мере илималолетнички затвор. Трајање ове мере се не одређује приликом изрицања, већ судо томе накнадно одлучује као и код васпитне мере упућивања у васпитну установу.

Трећа васпитна мера заводског карактера јесте упућивање у установу залечење и оспособљавање. Она се примењује према малолетницима који су ометениу психофизичком развоју или имају психичке поремећаје и суд је може изрећиуместо претходне две васпитне мере. У том случају она може трајати најдуже тригодине, с тим да суд разматра сваких шест месеци да ли постоје основи за обуставу

14 Љ. Лазаревић, М. Грубач, Коментар Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Београд, 2005, стр. 55-57.

9

извршења мере или њену замену другом мером. Она ће се изрећи уместо меребезбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи,ако се њоме могу обезбедити чување и лечење и тиме постизање сврхе ове меребезбедности. Ако је ова мера изречена уместо мере безбедности, малолетник остајеу посебној установи за лечење и оспособљавање док је то потребно ради његовоглечења или оспособљавања , али кад наврши двадесет једну годину извршење мересе наставља у установи у којој се извршава мера безбедности обавезногпсихијатријског лечења и чувања.15

3. МАЛОЛЕТНИЧКИ ЗАТВОР

Малолетнички затвор је једина врста казне у стистему малолетничкихкривичних санкција у Републици Србији. То је посебна врста казне која се састојиу одузимању слободе кретања старијем малолетном учиниоцу тежег кривичногдела за у судској одлуци одређено време. По форми то је казна лишења слободекоји је сличан казни затвора коју суд изриче пунолетним учиниоцима кривичнихдела. Али по циљевима које треба да постигне, ова је казна веома блискаваспитним мерама.16 Казнити се може само старији малолетник који је учиниокривично дело за које је законом прописана казна тежа од пет година затвора, акозбог високог степена кривице, природе и тежине кривичног дела не би билооправдано изрећи васпитну меру. Закон о малолетним учиниоцима кривичних делане прописује никакав посебни облик, квалитет, кривице код малолетника, али сеима у виду, односно процењује се способност малолетника за схватање дела ињегов однос према делу у степену псохо-физичке, емоционалне и социјалнеразвијености малолетника тог старосног доба, у коме сви развојни процеси јошувек нису завршени.17 Малолетнички затвор се може изрећи ако због природе итежине кривичног дела не би било оправдано применити васпитну меру. Законодређује општи минимум и општи максимум малолетничког затвора. Ова казнаможе да се изрекне у распону од шест месеци до пет година, а само изузетно можесе изрећи у трајању до десет година. Изриче се на пуне године и месеце.

Карактеристично за ову кривичну санкцију, која се изриче премамалолетним учиниоцима кривичних дела је, да је то санкција којом се остварујуциљеви специјалне и генералне превенције будући да се његовом применом вршипојачан утицај на малолетног учиниоца да убудуће не врши кривична дела, као и надруге малолетнике да не врше кривична дела.

15 З. Стојановић, Кривично право – општи део, Београд, 2010, оп. цит. стр. 344-345.

16 Д. Јовашевић, Малолетничко кривично право, Београд, 2008, стр. 173-174.


10

4. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ

На основу члана 39. ЗОМУКД, мере безбедности се могу изрећималолетницима ако им је изречена васпитна мера или казна малолетничког затвора.То су следеће мере предвиђене у члану 79. Кривичног законика:

1) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи,2) обавезно психијатријско лечење на слободи,3) обавезно лечење наркомана,4) обавезно лечење алкохоличара,5) забрана управљања моторним возилом,6) одузимање предмета,7) протеривање странца из земље,8) јавно објављивање пресуде,9) мера забране приближавања и комуникације са оштећеним,10) забрана присуствовања одређеним спортским приредбама.

Малолетним учиниоцима кривичних дела може се изрећи свака мерабезбедности, осим забране вршења позива, делатности и дужности. Све меребезбедности, осим наведене, примењују се, уз испуњење услова за сваку од њих,ако је малолетнику изречена васпитна мера или казна малолетничког затвора. Неправи се при том никаква разлика између млађих и старијих малолетника. Поправилу, изрицање мере безбедности везује се за претходно изречену васпитнумеру или казну малолетничког затвора. Кад се стичу услови, малолетнику се можеизрећи једна или више мера безбедности.18 С тим, што је законодавац прописаоодређена ограничења. Најпре, мере безбедности обавезног лечења наркомана иобавезног лечења алкохоличара не могу се изрећи уз васпитне мере упозорења иусмеравања (судски укор и посебне обавезе). С друге стране, постоји факултативнамогућност да се мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања уздравственој установи изрекне самостално.19

Овакво законско решење има смисла с обзиром на природу и сврху мерабезбедности и њихову компатибилност у том погледу са васпитиним мерама. Обесанкције су изразито оријентисане на спесијално превентивне циљеве, посебно наотклањање одређених стања или околности који су допринели да малолетникучини кривично дело.20

18 О. Перић, Коментар Закона о малолетним учиниоцима кивичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Београд, 2007, стр. 92.

19 В. Вековић, Систем извршења кривичних санкција, Београд, 2013, стр. 198.


11

ЗАКЉУЧАК

Малолетничко кривично законодавство, као део основног кривичногзаконодавства Републике Србије, има за циљ да допринесе остваривању општезаштитне функције кривичног права у свом домену – у домену сузбијањакриминалитета малолетних лица. Аутономно кривично законодавство какво данасима Република Србија, у погледу прописаних мера и санкција може сеокарактерисати као модеран закон усаглашен са напредним достигнућима теорије ипраксе у овој правној области, као и са релевантнијим међународним правниминструментима који се баве положајем младих у сукобу са законом. Могло би секонстатовати да је малолетничко кривично право Србије на линији савременихрешења у овој области. Малолетничко кривично право предвиђа две основне врстемалолетничких кривичних санкција, васпитне мере и малолетнички затвор.Уколико се анализира сврха васпитних мера, може се закључити да је Закон омалолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетнихлица снажно оријентисан ка индивидуалној (специјалној) превенцији, што једоминантна карактеристика укупне политике сузбијања малолетничкогкриминалитета. Генерална превенција се као сврха изричито потенцира само кодмалолетничког затвора, тиме што се од ове санкције очекује да утиче и на другемалолетнике да не врше кривична дела. Уколико се анализирају неке од васпитнихмера, може се закључити да наше право кроз ове санкције афирмише савременасхватања о потреби увођења што ширег круга мера – алтернатива санкцијамаинституционалног карактера. Значајно је нагласити да наш закон о малолетнимучиниоцима кривичних дела прописује могућност комбиновања више прописанихмера. Малолетничко кривично право у први план истиче принцип васпитавања, ане принцип кажњавања. Систем санкција у нашем малолетничком кривичномправу у великој мери потенцира образовне садржаје и оне који су усмерени настицање радних квалификација. Овим санкцијама потенцира се развој личнеодговорности малолетника, васпитање и правилан развој његове личности у циљуобезбеђења поновног укључивања малолетника у друштвену заједницу. Стога сумалолетничке кривичне сакције у првом реду мере помоћи, тј. мере социјализацијеса што мање елемената принуде, ограничења права и слободе и репресије, а свевише мере помоћи, бриге, надзора и отклањања и предупређивања сметњи и условаза њихов нормалан и несметан развој и сазревање.

12

ЛИТЕРАТУРА

Владимир Вековић, „Систем извршења кривичних санкција“, Београд, 2013. Драган Јовашевић, „Малолетничко кривично право“, Београд, 2008. Зоран Стојановић, „Кривично право – Општи део“, Београд, 2010. Љиљана Радуловић, „Малолетничко кривично право“, Београд, 2010. Љубиша Лазаревић, Момчило Грубач, „Коментар Закона о малолетним

учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица“,Београд, 2005.

Обрад Перић, „Коментар Закона о малолетним учиниоцима кривичних делаи кривичноправној заштити малолетних лица“, Београд, 2007.

Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправнојзаштити малолетних лица, „Службени гласник РС“, бр. 85/2005.

Кривични законик, „Службени гласник РС“, бр. 85/2005, 88/2005 – испр.,107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 и 108/2014.

Правилник о извршењу васпитних мера посебних обавеза, „Службенигласник РС“, бр. 94/2006.

13

mkp1

Documents