mitropolija · 2013. 6. 27. · 3 kanonske posjete i slu@ewa wegovog visokopreosve[tenstva...

GODINA 2008.GODINA 2008. broj 38broj 38

Saborna crkva i Bogoslovija u Sarajevu (snimak s po~etka HH vijeka)Saborna crkva i Bogoslovija u Sarajevu (snimak s po~etka HH vijeka)

��

* *1908. - 2008

.1908. - 2008

.

ST

OG

O

DINA SO

KO

LA

ST

OG

O

DINA SO

KO

LA

3

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOGVISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITADABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Jun1. Osve{tao temeqe hrama sv. is-

povjednika Varnave Hvostan-skog na Vrawe{u u Isto~nomSarajevu i sluìo sv. Liturgi-ju.

5. Na praznik Vaznesewa Gospod-weg, povodom manastirske sla-ve, sluìo sv. Liturgiju u isto-imenom manastiru u Vardi{tu,prelomio slavski kola~ i odr-ào pomen poginulima u po-sqedwem ratu.

8. Prisustvovao takmi~ewu izpredmeta Pravoslavna vjero-nauka za u~enike osnovnih{kola u Mitropoliji dabrobo-sanskoj, odrànom u parohij-skom centru u Sokocu, te po-bjednicima podijelio nagradei diplome.

9. U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu primio u posjetupredstavnike gr~kog kontigen-ta Eufora.- U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu primio u posjetu de-legaciju Saveza logora{a RS iRepubli~ke organizacije poro-dica zarobqenih i poginulihboraca i nestalih civila RS.

10. U ambasadi Slovenije u Sara-jevu susreo se sa ambasadorimazemaqa ~lanica Evropske uni-je u BiH.

15. Na praznik Silaska Sv. Duhana Apostole sluìo sv. Litur-giju u manastiru sv. Georgija naRavnoj Romaniji tokom koje je u~in |akona rukopoloìo g.Sla|ana Vlaji}a, a povodomDana odbrane sarajevsko-roma-nijske regije odrào pomen po-ginulima u prethodnom ratu, teprisustvovao akademiji u por-ti manastira.

20. U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu primio u posjetu am-basadora Gr~ke Republike uBiH, g|u Konstantinu Mavro-skelidu, koja je uru~ila dona-ciju Vlade Gr~ke za izgradwuinstalacija grijawa u Sabornojcrkvi u Sarajevu.

21. U Mokroj Gori kod Uìca su-sreo se s predstavnicima Vla-de Srbije, te @eqeznica Sr-bije i Republike Srpske.

22.-3.

Predvodio studijsko i poklo-ni~ko putovawe u Svetu Zemquprofesora i studenata Bogo-slovskog fakulteta u Fo~i.

Jul5. Povodom zajedni~ke ispovije-

sti i pri~e{}a svih sve{teni-ka Mitropolije dabrobosanskesluìo sv. Liturgiju u hramu sv.proroka Ilije u Sokocu, a po-tom odrào predavawe nabratskom sastanku sve{ten-stva.

7. Na praznik Ro|ewa sv. JovanaKrstiteqa osve{tao temeqenovog hrama sv. Jovana Krsti-teqa na Crkvini - Borike, apotom sluìo sv. Liturgiju iprelomio slavski kola~.

9. U Sarajevu primio u dvodnevnuposjetu arhiepiskopa pre{ov-skog i sve Slova~ke g. Jana ipozdravio visokog gosta nadoksologiji u Sabornoj crkvi.

10. Sa arhiepiskopom pre{ovskimi sve Slova~ke g. Janom osve-{tao podru~no odjeqeweOsnovne {kole “Sveti Sava” uTilavi - Isto~no Sarajevo.

12. Na praznik sv. Apostola Petrai Pavla, osve{tao obnovqenihram sv. apostola Petra i Pa-vla u Oseniku - Haxi}i, te slu-

ìo sv. Liturgiju i prelomioslavski kola~.

19. Povodom 200-godi{wice hra-ma, u Radijevi}ima kod Sjeniceu Eparhiji mile{evskoj sluìosv. Liturgiju u hramu Sv. Troji-ce, uz sasluèwe episkopa mi-le{evskog g. Filareta.

20. Osve{tao hram sv. Petra da-brobosanskog u Sastavcimakod Priboja u Eparhiji mile-{evskoj i sluìo sv. Liturgiju,uz sasluèwe episkopa mile-{evskog g. Filareta.- U Starom Brodu kod Vi{egra-da osve{tao spomenik Srbimapostradalim u Drugom svjet-skom ratu i odrào pomen, uzsasluèwe episkopa mile{ev-skog g. Filareta.

21. Na praznik sv. Prokopija, po-vodom hramovne slave, u Brezisluìo sv. Liturgiju tokom kojeje u ~in |akona rukopoloìo g.Bojana Zeki}a, te prelomioslavski kola~.

22. U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu u posjetu primionadbiskupa vrhbosanskog kar-dina Vinka Puqi}a.- U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu u posjetu primiopredsjednike klubova srpskihdelegata u Vije}u naroda RS iDomu naroda FBiH.- U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu u posjetu primiopredstavnike Trauma centraKruha sv. Ante.

26. Na praznik Sabora sv. arhange-la Gavrila sluìo sv. Liturgi-ju u hramu Uspewa Presvete Bo-gorodice u Palama, na kojoj je u~in prezvitera rukopoloìo|akona Bojana Zeki}a.- U Palama osve{tao zemqi-{te za izgradwu novog hrama.

� � � � � � � � �

4

��

Avgust2. Na praznik sv. proroka Ilije,

povodom hramovne slave, u So-kocu sluìo sv. Liturgiju iprelomio slavski kola~, po-tom u~estvovao u litiji krozgrad, odrào pomen na spome-niku poginulim borcima i uprostorijama Op{tine prelo-mio slavski kola~.

3. Osve{tao novi hram sv. proro-ka Ilije u Kijevu kod Vojkovi}ai sluìo sv. Liturgiju.

8. Na praznik sv. prepodobnomu-~enice Paraskeve Rimqankesluìo sv. Liturgiju u starojcrkvi u Bijelom Brdu i prelo-mio slavski kola~.

9. Na dan sv. velikomu~enikaPantelejmona, a povodom slavehrama na Vu~ijoj Luci, sluìosv. Liturgiju i prelomio slav-ski kola~.

10. Osve{tao temeqe novog hramau selu Zakomo kod Rogatice isluìo sv. Liturgiju.

11. Povodom tradicionalnog na-rodnog sabora na Ravnoj Roma-niji, u manastiru sv. velikomu-~enika Georgija sluìo sv.Liturgiju i prisustvovao sve-~anoj akademiji.

14. U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu u opro{tajnu posjetuprimio ambasadora Gr~ke Re-publike u BiH, g|u KonstantinuMavroskelidu.

19. Na praznik Preobraèwa Go-spodweg sluìo sv. Liturgiju,te izvr{io ~in osve}ewa gro-`|a i lomqewe kola~a u Preo-braèwskom hramu u Sarajevu.- Povodom slave grada, u Tre-biwu u~estvovao u litiji krozgrad.

28. Na praznik Uspewa PresveteBogorodice, povodom mana-stirske slave, sluìo sv. Li-turgiju u manastiru Dobrunukod Vi{egrada i prelomioslavski kola~.

31. U hramu Bogoslovskog Fakulte-ta i Bogoslovije u Fo~i sluìosv. Liturgiju i priziv SvetogaDuha povodom po~etka nove{kolske godine u Bogoslovijisv. Petra dabrobosanskog.

Septembar7. Na praznik Sabora Srba sveti-

teqa, povodom hramovne sla-ve, sluìo sv. Liturgiju u Bran-kovi}ima - Borike, i prelomioslavski kola~.

12. U Lukavici prisustvovao sve-~anom otvarawu TelevizijeIsto~no Sarajevo.

13. U Kolovratu kod Prijepoqa uEparhiji mile{evskoj osve-{tao novi hram sv. Nikolajaohridskog i ì~kog i sluìosv. Liturgiju, uz sasluèweepiskopa mile{evskog g. Fila-reta.

14. U Vojkovi}ima osve{tao novihram sv. Petra Dabrobosan-skog, sluìo sv. Liturgiju iprelomio slavski kola~.

17. Na praznik sv. Petra Dabrobo-sanskog, u hramu BogoslovskogFakulteta i Bogoslovije u Fo-~i sluìo sv. Liturgiju i pre-lomio slavski kola~.

19. U Fo~i prisustvovao donator-skoj ve~eri za izgradwu hramasv. Save.

20. Povodom proslave 120-godi-{wice, u hramu Ro|ewa Pre-svete Bogorodice u [trpcimasluìo sv. Liturgiju i prelo-mio slavski kola~.- Povodom gradske slave prisu-stvovao sve~anoj sjedniciSkup{tine Op{tine Vi{egradi primio Povequ priznawa.

21. Povodom hramovne slave, pra-znika Ro|ewa Presvete Bogo-rodice, sluìo sv. Liturgiju uSabornoj crkvi u Sarajevu iprelomio slavski kola~.- U Sabornoj crkvi u Sarajevuprisustvovao molitvi za mir usvijetu i ambasadore i diplo-mate koji ìve i rade u Bosni iHercegovini, te pozdraviozvanice na prijemu u mitropo-litskoj rezidenciji.

22. Osve{tao temeqe novog hramau Palama i sluìo sv. Liturgi-ju.

27. Na Krstovdan sluìo sv. Li-turgiju u hramu sv. prorokaIlije na Sokocu, te osve{taonovo zvono za crkvu na voj-

ni~kom grobqu i spomenik so-lunskim dobrovoqcima.

28. U Dowem Malovanu na Kupresuosve{tao obnovqeni hram sv.velikomu~enika kneza Lazarai sluìo sv. Liturgiju.

30. U hramu Bogoslovskog Fakulte-ta i Bogoslovije u Fo~i sluìosv. Liturgiju i priziv SvetogaDuha povodom po~etka noveakademske godine na Bogoslov-skom fakultetu sv. VasilijaOstro{kog.

Oktobar1. U mitropolitskoj rezidenciji

u Sarajevu u posjetu primio no-voimenovanog ambasadoraGr~ke Republike u BiH, g. Pro-kopija Mantzuranisa.

4. U Mio~u kod Rudog osve{taozvono i krst za novu crkvu isluìo sv. Liturgiju.

7. Na praznik sv. Tekle, sluìosv. Liturgiju u hramu sv. arhan-gela Mihaila i Gavrila u Sa-rajevu, prelomio slavski ko-la~ Kola srpskih sestara iobavio malo osve}ewe vode.

11. U hramu Bogoslovskog Fakulte-ta i Bogoslovije u Fo~i sluìobdenije na kome je u ~in maleshime zamona{io studentaDarka êprwi}a, dav{i mu mo-na{ko ime Rafailo.

12. Na praznik Mihoqdan, sluìosv. Liturgiju u hramu Bogoslov-skog Fakulteta i Bogoslovije uFo~i na kojoj je u ~in |akona ru-kopoloìo monaha Rafaila(êprwi}a).

14. Povodom hramovne slave, pra-znika Pokrova Presvete Bogo-rodice, sluìo sv. Liturgiju uVare{u i prelomio slavski ko-la~.

26. Povodom praznika Ikone jeru-salimske Presvete Bogorodi-ce, sluìo sv. Liturgiju u hra-mu sv. Trojice u Ozerkovi}imakod Sokoca i prelomio slav-ski kola~.

27. Na praznik sv. Petke-Paraske-ve, povodom hramovne slave, uBijelom Brdu kod Vi{egradasluìo sv. Liturgiju i prelo-mio slavski kola~.

5

��

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

31. Na praznik sv. apostola Luke isv. Petra cetiwskog, sluìosv. Liturgiju u cetiwskom ma-nastiru, uz sasluèwe vi{earhijereja SPC.

Novembar2. Sluìo sv. Liturgiju u Sabor-

noj crkvi u Sarajevu i u ~inprezvitera rukopoloìo |ako-na Sredoja Andri}a.

8. Na Mitrovdan sluìo sv. Li-turgiju u hramu Vaskrsewa Go-spodweg u Be~u i u ~in |akonarukopoloìo g. Sla|ana Vasi-}a.

9. Sluìo sv. Liturgiju u hramusv. Save u Be~u i u ~in prezvi-tera rukopoloìo |akona Sla-|ana Vasi}a.

11.-14

U~estvovao u radu redovnog je-seweg zasjedawa Svetog arhije-rejskog sabora SPC.

16. Povodom hramovne slave, Ob-novqewa hrama sv. Georgija,sluìo sv. Liturgiju u Miqevi-}ima - Isto~no Novo Sarajevo,i prelomio slavski kola~.

20. U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu u posjetu primio di-rektorku sarajevske kancela-rije Fondacije Konrad Adenau-er, dr Kristinu Krauze.

21. Povodom hramovne slave, sabo-ra sv. Argangela Mihaila, uStaroj crkvi u Sarajevu slu-ìo sv. Liturgiju i prelomioslavski kola~.

23. Sluìo sv. Liturgiju u mana-stiru Dobrunu na kojoj je u ~in|akona rukopoloìo g. Mlade-na Mikavicu.

24. Na praznik sv. Stefana De~an-skog, sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. Trojice u Rogatici,na kojoj je u ~in prezvitera ru-kopoloìo |akona MladenaMikavicu, a u ~in |akona g. Mi-qana Ra|enovi}a.

25. U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu u posjetu primio ko-

mandanta Euforovog kontigen-ta karabiwera, pukovnika Vin-}enca Kostantinija.- U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu u posjetu primio no-voimenovanog ambasadora Ve-like Britanije u BiH, g. MajklaTejtema.

26. Na praznik sv. Jovana Zlatou-stog, sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. proroka Ilije u Soko-cu, na kojoj je u ~in prezviterarukopoloìo |akona MiqanaRa|enovi}a.

27. U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu u posjetu primio no-vimenovanog otpravnika po-slova Ambasade Austrije uBiH, g. Mihela Veningera.

Decembar4. Na praznik Vavedewa Presve-

te Bogorodice, sluìo sv. Li-turgiju u hramu BogoslovskogFakulteta i Bogoslovije u Fo-~i, na kojoj je u ~in |akona ruko-poloìo g. Mladena Drobwaka,te pri~estio studente Fakul-teta i u~enike Bogoslovije.

6. U Staroj crkvi u Sarajevu slu-ìo pomen blagoupokojenom pa-trijarhu moskovskom i sve Ru-sije Aleksiju.

7. Sluìo sv. Liturgiju u hramuUspewa Presvete Bogorodice uMokrom, na kojoj je u ~in pre-zvitera rukopoloìo |akonaMladena Drobwaka.

8. Na Fakultetu islamskih naukau Sarajevu prisustvovao baj-ramskom prijemu Islamske za-jednice u BiH.

9. U predsjedni~koj palati u Ba-waluci prisustvovao sjedniciOdbora za proslavu Dana i Kr-sne slave Republike Srpske.

15. Na praznik sv. Joanikija De-vi~kog, povodom slave pri-dvorne kapele, u Sokocu slu-ìo sv. Liturgiju i prelomioslavski kola~.

16. U manastiru Dobrunu prisu-stvovao sve~anoj akademiji po-vodom 100-godi{wice soko-larstva u vi{egradskom krajui primio Orden “Sokola” sazlatnim zracima.

19. Na praznik sv. Nikolaja Mir-likijskog ûdotvorca, u hramusv. proroka Ilije u Sokocu slu-ìo sv. Liturgiju uz sasluèweepiskopa banatskog g. Nikano-ra.- U mitropolitskoj ku}i u Soko-cu, proslavio svoju Krsnu sla-vu sv. Nikolaja Mirlikijskogûdotvorca.

20. U mitropolitskoj rezidencijiu Sarajevu proslavio drugi dansvoje Krsne slave sv. NikolajaMirlikijskog ûdotvorca.

21. Na Djetiwce sluìo sv. Litur-giju u Sabornoj crkvi u Saraje-vu.

23. U zgradi Predsjedni{tva BiH uSarajevu prisustvovao novogo-di{wem prijemu.- U Domu Oruànih snaga BiH uSarajevu prisustvovao koncer-tu duhovne muzike Srpskog pje-va~kog dru{tva “Sloga”, odr-ànog povodom 120-godi{wicepostojawa.

26. Na Vrhbosanskoj katoli~koj te-ologiji u Sarajevu prisustvo-vao boì}nom prijemu kod nad-biskupa vrhbosanskogkardinala Vinka Puqi}a.- Osve{tao novootvoreni tr-`ni centar bawalu~kih “Tr-`nica” u Lukavici - Isto~noNovo Sarajevo.

28. Na Materice sluìo sv. Litur-giju u hramu Preobraèwa Go-spodweg u Novom Sarajevu.

Úakon Mitar Tanasi}

N I K O L A JPO MILOSTI BO@JOJ,

SRPSKI PRAVOSLAVNIMITROPOLIT EPARHIJE

DABROBOSANSKE,SVEMU SVE[TENSTVU,MONA[TVU I SVIMA

DUHOVNIM SINOVIMA IK]ERIMA NA[IM,

OD BOGOMLADENCABLAGODAT, MILOST, MIR I

BLAGOSLOV,SA SVERADOSNIM

I DREVNIM POZDRAVOM:

MIR BO@JI- HRISTOS SE RODI!

Poklonimo se danas, na Boì}, Novoro|enomBogomladencu, Gospodu na{em Isusu Hristu, i saverom i qubavqu zapevajmo sa An|elima i vitle-jemskim pastirima: “Slava Bogu na visini, i nazemqi mir, me|u qudima dobra voqa” (Luka 2,14).

Hristov dolazak u ovaj svet izraz je Bo`je qu-bavi prema ~oveku, kao {to je i celi Wegov ì-vot na zemqi. Istina, ovim re~ima An|eli namopisuju svoje vi|ewe Carstva nebeskog, o~ekuju}ida tako bude i na zemqi, shodno re~ima MolitveGospodwe: “Da bude voqa Tvoja i na zemqi kao nanebu” (Matej 6,10).

Pre ne{to vi{e od dve hiqade godina rodiose Mesija, prore~eni u Starom Zavetu i dugo o~e-kivani Hristos. Rodio se mladi Bog - Bogomlade-nac. On je u ostareli organizam, u ovozemaqskisvet, nebeskim oblagoda}ewem uneo novu mladost,osveèwe. Otvorio je o~i qudi za daleke hori-zonte, otkrio je beskrajni i nevidqivi svet, na{uistinsku ve~nu duhovnu otaxbinu. Kao {to je Bo-ì} praznik radosti, to je i dan opomene nama,zadavawa zadatka: On donosi darove, a o~ekujeuzdarje. Wegovi su darovi istina i qubav. Sve-tlost i toplota dolaze od Sunca Pravde, od Isto-ka sa visine, kako se Bogomladenac naziva u Bo-ì}nom troparu. Zato je Hristos, koji je do{ao

sa nebeskih visina, izjavio: “Carstvo moje nije odovoga sveta” (Jovan 18,38), tj. ono nije carstvo ne-istine i nasiqa, nego Carstvo istine i qubavi.

Istinski Vo|a ~ove~anstva rodio se umra~noj pe}ini i bio je poloèn na slamu u jasla-ma. Bez sumwe, “sve civilizacije qudske po~iwa-le su u prostoti kao i Hristos, a padale u rasko-{i; stvarane su vrlinama, a ru{ene izve{ta~eno-{}u, ra|ale se u slami, a gu{ile u perju. Nijesre}an onaj ko ima najvi{e, no ko ima najpotreb-nije,” veli Sveti vladika Nikolaj Ohridski i@i~ki.

Da potvrdimo ovo {to navedosmo i izjavamaqudi ovoga sveta. Biv{i ameri~ki predsednikTruman, u svojoj prvoj besedi ameri~kom narodu,naveo je re~i Svetog Apostola Pavla: “A sadostaje vera, nada i qubav, ovo troje, ali je od wihnajve}a qubav” (1 Kor. 13,13). Zatim je dodao: “Miovo verujemo, mi ovo usvajamo kao osnovno na~elona{ega ìvota”. U vezi sa re~enim, nije suvi{nopomenuti misao jednog kineskog politi~ara izne-tu u boì}noj poslanici svome narodu: “ôve~an-stvo se ne moè nadati svetlijoj budu}nosti bez

sledovawa Hristu, niti posti}i pravi mir bezpromene srca shodno Jevan|equ.” Dolazak Gospo-da Hrista u ovaj ogrehovqeni svet veoma je zna~a-jan doga|aj u istoriji sveta i pokazuje da je Hri-stos neodoqiv. Pred Wim, Gospodom Hristom, pa-daju sve prepreke, jer On, za razliku od drugih,srca qudska osvaja qubavqu, svetom i istinitom.A kako da s Wim op{timo, razgovaramo s Bogo-mladencem?

MOLITVOM RAZGOVARAJTESA BOGOMLADENCEM

Jo{ kao decu u~ili su nas molitvi. Molitva jehod na{e du{e prema Bogomladencu. I pritom,treba uvek da pazimo i ocewujemo: da li je na{amolitva uvek takva da je Bog prima? ôvek koji nezna da se moli istro{en je ~ovek i za svagda }eostati ovozemaqski. Nikada ne}e postati nebeski~ovek, po{to nikada ne}e znati kako se koristimolitva kao sredstvo i pomo} pri idewu na nebo.

Molitvom se sti~e bogatstvo Duha Svetoga.Ako nemamo u sebi ovo bogatstvo radosti, nemamoni bogatstvo mira, li~nog ni zajedni~kog. Razlogovome je zacelo to {to ne znamo da se molimo!“Ako i{tete i nemate,” govori brat Gospodwi Ja-kov, “nemate jer pogre{no i{tete, i na uìvawava{a tro{ite” (Jak 4,3). Sveti Justin Filosofnapomiwe: “Mir nam je obe}ao Hristos, a moli-tvom se to boga}ewe ostvaruje. Taj mir ne moè danaru{i ni nepravda mladih, ni sitna pakost po-znanika. Blagoslovena je starost koja donosi mirsebi i drugima! Kada bi svi qudi upravo to imalina umu, niko ne bi izabrao zlo u svom kratkotraj-nom zemaqskom ìvotu znaju}i da ga to vodi uve~nu osudu ogwa, nego bi se postojano uzdràvaood greha i poroka, a ukra{avao vrlinama, ne bili zadobio Bo`ju milost i izbegao osudu.”

[ta zapravo zna~i moliti se iskreno? To zna-~i: ne samo da ~istimo grehe svoje, nego da isce-qujemo telesne bolesti i svoje nemo}i ispravqa-mo i, takore}i, prepora|amo ~itavo qudsko bi}e.

6

��

BO@I]NA POSLANICA MITROPOLITA NIKOLAJA

“O, kakav je neprocewiv dar molitve!” - govoriSveti Jovan Kron{tanski. Trudi se u molitvi imoli se za sve, kao i za svoje uku}ane, ~lanove te“doma}e Crkve” (Flm 2) - za ~eda svoja. Neka Isu-sova molitva bude prosvetqewe roditeqa i deceu toj maloj Crkvi Bo`joj. Sa najsla|im Isusombi}e sladosna za sve u ku}i, a seme àlosti u~i-ni}e vam se kao nebeska mana.

Jo{ pre nekoliko hiqada godina, mudri carDavid napisao je: “Bejah mlad i ostarih, i ne vi-deh pravednika ostavqena, ni dece wegove da pro-se hleb” (Ps 37,25). Tu nauku, sticanu vekovnimiskustvom, primili smo od svojih roditeqa. Tre-balo bi da u te vekovne istine upu}ujemo i mla|enara{taje, ako im èlimo dobro i ako oni sebièle dobro. Naravno, trebalo bi da ih upu}ujemoi u one naizgled male stvari, koje je Srbin dosko-ro znao, a sada po~eo naglo zaboravqati, a to susvest i saznawe izraèni re~ima psalmopevca:“Kao {to otac miluje sinove, tako }e Gospod po-milovati one koji ga se boje” (Ps 103,13).

PORODICA - CRKVA U MALOM

Poqski romanopisac Sjenkijevi~ pi{e kako jeu hri{}anskim domovima prvih vremena provejavaoduh molitve, duh vernosti, ~estitosti i qubavi. Usvome romanu “Kvo Vadis” on izlaè sliku Rimaiz toga doba, kao i sliku jednog hri{}anskog domau wemu. Rim je u to vreme hu~ao trijumfima ratnihpohoda i sve~anih parada, bu~ao od dvorskih intri-ga i politi~kih borbi, od gladijatorskih igara iutakmica svake vrste, u kojima su u~estvovali mno-gi slojevi rimskoga dru{tva. U toj vrevi i trivi-jalnosti nalazio se ovde-onde po koji hri{}anskidom, u kome je sve zra~ilo nekim tihim i ~ednimmirom i lepotom doma}e sre}e i predanosti Bogu.Kada je rimski plemi} Petronije prvi put posetiotakav hri{}anski dom, prvo {to mu je palo u o~ibilo je to hri{}ansko spokojstvo. Doma}in poro-dice Aulije Plaucije zra~io je mirom, kao i wego-va èna, wegov sin~i} i wegova usvojenica devojkaLigija. U ovom domu je carovao sjaj, “neka blagost ineka vedrina... koja je poticala upravo iz na~inaìvota koji je vodila ta porodica.” Kada je Petro-

nije sve to video i osetio, prosto su mu se otelere~i: “Kako je razli~it va{ svet od sveta kojimvlada na{ car Neron!”

Trebalo bi pro~itati i o drugim uzornim po-rodicama, pa ~itati Ispovesti blaènog Avgu-stina, zatim iz ìvota porodice Svetog VasilijaVelikog, pa ono divno pismo Antuse, majke Sve-tog Jovana Zlatousta. Osetili bismo atmosferuhri{}anske qubavi, pa se u dana{wim na{im po-rodicama ne bi zbivali nemili doga|aji. Deca binam bila vezana najvi{e za roditeqski dom, za{kolu i daqe samoodgovorno bitisawe u ìvotui radu. Istina je da svako ose}a bol svoje ogreho-vqene du{e, koji treba nadvladavati ìvotom poBogu i Wegovom blagoda}u. Jedino se ìvotom poJevan|equ sti~e mir u du{i, a Hristos je mir ~o-vekov, dok se taj mir molitvom ostvaruje. Ukoli-ko ostvarimo mir sa Bogom, ste}i }emo ga u svojojdu{i, a samim tim mo}i }emo wime zra~iti me|ubli`wima! O tome miru u du{i govori onaj hro-mi ruski poklonik: “Srda~na molitva mi je dono-sila toliko radosti da sam mislio da na zemqinema sre}nijeg ~oveka od mene... Ne samo da sam toose}ao u du{i svojoj, nego sve {to sam video okosebe, izgledalo je nekako ushi}eno, i sve je upu}i-valo qubavi i blagodarewu Bogu: qudi, drve}e,biqe, ìvotiwe: svi su mi bili kao ro|eni.” Gdesu mu`, èna i deca u slozi sjediweni vrlinama,tamo je i Hristos me|u wima. “Gde su dvoje ilitroje sabrani u ime Moje, onde sam i Ja me|u wi-ma” (Matej 18,20), napomiwe nam On. On ne traìni zlatni krov, ni blistave stubove, ni skupoce-ni mermer, nego lepotu du{e, trpezu koja obilujepravedno{}u i plodovima milosr|a. Kada Onugleda takvu trpezu, istog trenutka dolazi i uzi-ma u~e{}a u sabrawu. On traì da porodica, Cr-kva i {kola budu nerazdeqivo trojstvo, ne samo uobrazovawu, nego i u vaspitawu mladih.

Jo{ jedan je preduslov vaàn - da decu podiè-te qubavqu, pravedno{}u i primerom, jer decaradije prihvataju {ta radite nego {ta govorite.Tako }e deca ceniti svoje roditeqe i u~iteqe, akroz wih i va{e i svoje poreklo. Sve ovo se nala-

zi zabeleèno u Svetom Pismu. A Spasiteq je za-povedio: “Idi i ti ~ini tako!” (Luka 10,37).

Deca su najve}i dar Bo`ji roditeqima. Touvek treba imati u vidu, pa }e biti jasnija i odgo-vornost roditeqa za wihovo vaspitawe. Ovo seisto odnosi na sve{tenstvo na{e svete Crkve ina u~iteqe svih nastavnih disciplina u na{im{kolama. Tu mladi rastu fizi~ki i duhovno. Tusti~u sve ono {to }e sutra ~initi kao roditeqi,kao sve{tenici iz sredine “carskog sve{tenstva”(sr. 1 Petr. 2,9), ili kao prosvetni radnici naobrazovawu budu}ih nara{taja mladih. Ako topravilno shvatimo, svi }emo odgovornije raditi,najpre na vaspitawu du{e, a potom i na sticawuintelektualnog obrazovawa.

Uvek su porodica, Crkva i {kola imali svojeposebno mesto u dru{tvu, svoj misti~ki prostor ukome se uzgaja mlada biqka koja ni~e, raste i do-nosi plod u svoje vreme. Bitka za vaspitawe jebitka posebne vrste; ona je zadatak svih nas, i mo-ramo je voditi neumorno, kako bismo od mladihstvorili odgovorne qude i predali im nasle|ehri{}anskih vekova.

Sa ovim iskrenim mislima, èqama i sve{}u oodgovornosti prema svima vama, ~estitamo vam ovajveliki hri{}anski praznik Hristovog dolaska uovaj napa}eni svet. înimo tako, dragi moji, kakobismo imali radost u sebi i zra~ili blago{}u okosebe, u dru{tvu. Postanimo i mi plamen ogweni,jer plamen ide uvis, a zemqa ostaje dole. Ostavimozemqu dole, a mi postanimo plamenovi kako bismouzi{li tamo gde je Bog, kako bismo postali “vinonovo” (sr. Matej 9,17). Pozdravqamo vas drevnim isveradosnim pozdravom Praznika:

MIR BO@JI- HRISTOS SE RODI!

I ZAISTA SEHRISTOS RODI!

O Boì}u, 2008. godine+ MITROPOLIT

DABROBOSANSKINIKOLAJ

7

��

PODVI@NI^KO BURE - ÛDO POSLU[NOSTI

Jednoga dana bila je organi-zovana moba. Celo bratstvoje uzelo u~e{}a u te{kim

radovima na zidawu. Po{to zavr-{ismo posao i do|e ~as za ustano-vqeni odmor, najednom se za~uproduèna sirena broda sa arsa-ne. îm je starac ~u, videsmo pro-menu na wegovom licu.

- [ta se de{ava, star~e?- Bre, blagoslovenog ~oveka,

pogodio je ~as. To je G. Doneo namje bure uqa.

Oci su bili tako umorni dastarac nije mogao nikome da na-redi. Jedino re{ewe be{e da sejavi neki dobrovoqac. Ne znamkako se prosvetih i provideh po-misao moga starca. Upitah ga:

- Star~e, imam li blagoslov daodem i donesem bure?

- Po{to èli{ iz du{e, idi, imolitva moja }e ti pomo}i, detemoje.

Odmah potr~ah dole, uzev{i sasobom jedno uè. Stigoh do arsa-ne, kleknuh i uètom privezah bu-re na le|a. Kada poku{ah da se po-dignem, kolena skoro da poklek-nu{e. Poku{ah da kora~am - be{eskoro nemogu}e, noge ne mogahu danose. Uprkos svemu, ne spustih gana zemqu. Rekoh: “Po{to me jestarac poslao, ne odustajem dok nepadnem na zemqu. Samo u tom slu-~aju ne}u biti odgovoran.” Sa ve-likom te{ko}om, kao korwa~a,po|oh nekoliko metara. Prekr-stih se i rekoh: “Presveta mojaBogorodice, molitvama mogastarca, pomozi mi.” Posle ovekratke molitve osetih da je burena le|ima izgubilo malo teìne.Po|oh daqe, osetih se jo{ lak-

{im. Ve} po~eh normalno da ko-ra~am. Ubrzo osetih da je sva te-ìna oti{la. îm po~eh da se pe-wem strmim stepenicama, verujmi, ose}ao sam kao da me neko guraotpozadi. Tada po~eh da se pewemstepenicama gotovo tr~e}i iistovremeno izgovaraju}i moli-

tvu “Gospode Isuse Hriste, pomi-luj me”. Razdaqinu od arsane dona{ih koliba natovarena mulapre|e za otprilike dva sata. Uve-ravam te da sam se za mawe od satvremena popeo s tovarom od pede-set oka uqa na le|ima.

îm stigoh sretoh starca i re-koh:

- Star~e, veliko ~udo; desilose to i to...

Opet starac ne moga{e da se su-zdrì. Zagrliv{i me ~vrsto, re-~e mi:

- Dete moje, to je plod savr{eneposlu{nosti. Ho}e{ li da ti i ja

kaèm? Od trenutka kada si kre-nuo dole pa sve do sada s nepresta-nim suzama molio sam se za tebena brojanici.

Ovo ~udo je starac Haralampi-je prvi put ispri~ao jednom po-~etniku sabratu, povodom nekogsli~nog doga|aja kada smo se na-stanili u Novom skitu. Samo {toje palo ve~e, za~u se da neko s bro-da vi~e: “Krompiri, krompiri...o~e Haralampije, dovezao samkrompire.” Taj brat ~u starca ka-ko govori:

- Ah, blagoslovenog ~oveka. Ko}e u ovo vreme da ide do arsane?

Na to }e brat:- Imam li blagoslov da odem ja,

star~e?- Idi, dete moje, i moja molitva

}e ti pomo}i.On si|e, uze xak i po~e da se pe-

we. îm je po~eo uspon, i on osetitakvu lako}u da je ve} za nekoli-ko minuta stigao do kolibe. Onugleda starca s brojanicom uuplakanim o~ima, koji ga zagrli,ne mogav{i da se suzdrì. Neznam da li je taj brat uznapredo-vao, ali mu starac s prirodnomjednostavno{}u i izlivawem qu-bavi re~e:

- Samo napred, dete moje, ti}e{ jednog dana uznapredovati umona{kom ìvotu.

U nastavku se starac prisetio~uda s buretom i ispri~ao ga de-taqno pomenutom bratu.

iz kwige

Jeromonah

Haralampije

Dionisijatski

8

��

9

��

SREBROQUBQE

Pod srebroqubqem razume sene samo qubav prema srebru (tojest novcu uop{te) nego i svakanenasita èqa prema svakoj imo-vini i bogatstvu.

Srebroqubqe je strast i ono,kao i svaka druga strast, ima svo-je mesto u srcu.

Prema tome, srebroqubac je nesamo onaj koji na svaki na~in bo-gatstvo sabira i ~uva, ne udequju-}i potrebitima, nego i onaj kojiga i nema i ne sabira, ali ga èlinenasito.

I siromah, koji ni{ta nema,ali ima qubav prema bogatstvu,pravi je srebroqubac.

Nije svaki bogata{ srebroqu-bac, nego onaj ko voli srebro, jerse srcem uz srebro priqubio, kose srcem uz bogatstvo prilepi(Ps. 61,10).

Zato se ne osu|uje onaj kojimnogo ima, nego ko mnogo èli; ine onaj koji je bogat, nego ko se sr-cem uz bogatstvo prilepi. Mnogisu bili, kao {to ih ima i sad, bo-gati i slavni, ali su Bogu ugodi-li, i nisu bili srebroqupci. Jersrebroqubac, ne moè da ugodiBogu, nego svojoj strasti uga|a(Tihon Zadonski).

Po~etak srebroqubqaSrebroqubqe po~iwe pod iz-

govorom milostiwe, a zavr{avase mr`wom prema siromasima.Dok ne zgomila novac, srebroqu-bac je milosrdan; ~im do novcado|e, on stisne ruke ...

Zato nemoj re}i da skupqa{blago radi siromaha. Carstvo ne-besko moè se kupiti i za samo

dve pare (vidi Lk. 21,1-4)... (JovanLestvi~nik).

Srebroqubqe ‡ nije svojstvenoqudskoj prirodi

Dok uga|awe stomaku i blud, ka-ko se ~ini, imaju korene u samojtelesnoj prirodi ~ovekovoj, do-

tle strast srebroqubqa spoqanailazi i lepi se za du{u. Zatolak{e moè biti iskorewena.Ali ako usled nebri`qivosti bu-de prenebregnuta i jednom pu{te-na u srce, ona biva pogubnija odsvih i teè izgonima od svih, jerpostane korenom svih zala (£ Tim.6,10), sluè}i izvorom bu|ewa ra-znih strasti (Jovan Kasijan).

Srebroqubqe je bezumno,nenasito pijanstvo,koren mnogih zala

Kojima je ovladala ova bezumnastrast i qubav prema skupqawubogatstva, rasipaju na ovo svesvoje sile i nikad se ne zasite, za-

to {to je srebroqubqe, nenasitopijanstvo. I kao {to pijani {tovi{e piju, tim ve}u è| za pi}emose}aju, tako i srebroqupci ni-kad ne mogu da zaustave ovu neu-krotivu strast, nego {to vi{e uwihovim o~ima raste wihovaimovina, tim se vi{e raspaqujukoristoqubqem, i ne odstupajuod ove zle strasti, dok se ne str-moglave u sami bezdan zla.

Srebroqubqe je gore od pijan-stva. Pijan ~ovek moè se povre-meno videti i trezan. A srebro-qubac se nikad ne moè videtitrezan od srebroqubqa, on jeuvek u pijanom stawu, i dawu i no-}u, u budnom stawu i u snu ...

Srebroqubqe samo po sebi te-{ka je bolest, ali postaje jo{ te-òm {to je ono koren i mati svihzala. Po re~ima svetog apostolaPavla, srebroqubqe je koren

svih zala (£ Tim. 6,10). Odavde tu-~e, neprijateqstva i ratovi;odavde sva|e, borbe, podozrewa iuvrede; odavde ubistvo, kra|e iraskopavawe grobova. Zbog sre-broqubqa su puni krvi i ubistvane samo gradovi i oblasti, nego iputevi, mesta naseqena i nenase-qena, planine, {ume i provalije.Od ovog zla nije po{te|eno nimore. Zbog srebroqubqa izopa-~ili su se zakoni prirode, poko-lebale se srodni~ke veze... Ono jenavelo Judu da izda Gospoda ...(Zlatoust).

Iz srebroqubqa proisti~esvaka nepravda,

raznovrsna otimawa i kra|e.Srebroqubac krade ku}e, rad-

we, ìtnice, crkve, ~ini zasede

10

��

na putevima i ubistva. U trgovi-ni laè i obmawuje, r|avu stvarza dobru prodaje; u kr~mi pri to-~ewu pi}a podvaquje .... (TihonZadonski).

Srebroqubac ‡ gori od zveriZver kad se zasiti, ne napada

vi{e ni ìvotiwe, a srebroqu-bac nikad ne moè da se zasiti,nego je uvek gladan i èdan tu|egdobra, i {to ga vi{e skupqa, svega vi{e èli.

Srebroqubac je - neprijateqBo`ji, neprijateq qudski i ne-prijateq samom sebi.

Neprijateq Bo`ji - jer bezstraha naru{ava zakon Bo`ji iprezire Zakonodavca ...

Neprijateq qudski - jer ~ove-ka svla~i i upropa{}uje.

Neprijateq sebi - jer du{u svo-ju ve~nom ogwu i mu~ewu predaje... (Tihon Zadonski).

Borba protiv ove strastiNe tr~i za dobitkom, u kome je

{teta za du{u, jer {ta je skupqeod du{e?

Ko voli zlato, taj ne}e bitiopravdan; a ko voli Gospoda bi}eblagosloven. Ko se nada u zlato,propa{}e; a ko se uzda u Gospoda,spa{}e se.

Ne govori: ~ime }u se hraniti,kad ostarim? Jer nama nije dozvo-qeno da se brinemo ni o sutra-{wem danu, a ti se ve} brine{ ostarosti. I{timo najpre car-

stva Bo`jega i pravde wegove, a

sve drugo doda}e nam se (Mt. 6,33).Zato treba svim srcem i svom

du{om da volimo Boga i na Wegasvu nadu da polaèmo, i jo{ ume-sto bogatstva da zavolimo siro-ma{tvo i skromnost (Jefrem Si-rin).

“DA LI SU OVO POSLEDWA VREMENA?”

Ovo pitawe ~uje se ~estome|u hri{}anima. Zaista,ima mnogo ~iwenica koje

ukazuju da se svijet mnogo udaqiood Boga. Moral nam nije na viso-kom nivou, sistem vrijednostikoji vlada u dru{tvu ukqu~ujesve mawe vrlina, pogledi su svemawe upereni ka Nebu.

Ipak, na pitawe da li su ovoposledwa vremena mi ne moèmosa sigurno{}u dati odgovor. “A odanu tome ili o ~asu niko ne zna,ni an|eli na nebu, ni Sin, do je-dino Otac (Jevan|eqe po Marku13, 32)”. Ovo pitawe tako dobijaodgovor koji moèmo uzeti za po-vod da mislimo kako imamo jo{ko zna koliko vremena za popra-vak, pokajawe i okretawe ka Bo-gu. A da li imamo?

Jedno sli~no pitawe dove{}enas do odgovora koji }e nam pomo-}i da boqe shvatimo svoj polo-àj. Da li su ovo moja posledwavremena? Da li su?

Gospod je dao, i probudio sam sejutros. Ne znam kako. Tek: budansam (a to nije moralo biti). Da-kle, Gospod mi daje jo{ vremena,smatra da treba jo{ da ìvim, dase jo{ popravqam da bih dostigaomjeru koju mi je On propisao (jer,vjerujem, Gospod dopu{ta smrt utrenutku koji je za nas najboqi,onda kada dobijamo najboquvje~nost). Ustajem, i spremam seza odlazak na posao. Nisam dobionenadani sr~ani/mo`dani udar,nisam se povrijedio niti me je ne-ko povrijedio na putu do autobu-sa, a ni autobus nije ima proble-ma da do|e do moje stanice. Bilo{ta od ovoga ne bi bilo neobi~no- o tome svjedo~e svakodnevni TVi novinski izvje{taji. Nemojmogovoriti da se navedene nesre}e

zavr{avaju smr}u tek u 0,0001 ili0,000001 odsto slu~ajeva. Neka odwih umire i tek jedan od milijar-du qudi - to mi nije utjeha ako samja taj jedan!

Dakle, Gospod mi je opet osta-vio vremena za ìvot na zemqi.Za{to? Zbog jednog: zbog pokaja-wa, zbog popravqawa koje moraslijediti pokajawe. “Pokajte sejer se pribliìlo Carstvo Ne-besko (Jevan|eqe po Mateju 3,2)”. Gospod je do{ao me|u qude,postao jedan od nas, s jedinim ci-qem da nas spase. Od truqewa, odgrijeha, od smrti, da nas uvede uCarstvo Nebesko. “Pokajte se jerse pribliìlo Carstvo Nebe-sko”. Carstvo se pribliìlo ido{lo Wegovim Vaskrsewem, aliono je zatvoreno za nepokajanegre{nike, a gre{nici smo svi.“Donesite, dakle, rod dostojanpokajawa (Jevan|eqe po Mateju 3,8)”, govorio je sveti Jovan Krsti-teq. Ako je pokajawe istinsko,ono }e biti nerazdvojno od odlu-ka o promjeni ìvota, o udaqava-wu od grijeha, o trudu zarad pri-bliàvawa Bogu. A to je plod po-kajawa.

Jesmo li svjesni vremena kojenam je darovano? Koristimo li gaza ono za {ta nam ga je Bog poda-rio? Jesam li svjesan da moj satsvakog momenta moè biti zau-stavqen?

Ovo je moje zadwe vrijeme. Krajwegov moè biti svakog momenta.Gospode, pomozi, i oprosti.Oprosti mi za sve ~ime Te uvrije-dih, za sve {to zgrije{ih. Opro-sti mi sve {to zgrije{ih, a punsam grijeha. Ispravi mi put, u~i-ni me Tvojim, spasi me. Uvedi meu Carstvo Tvoje. Amin.

STARAC KAO UÎTEQ(iz ìvota starca Haralampija)

Po{to bi saslu{ao ispo-vest, starac nije ostajaosamo na razre{ewu. Klo-

ni se od zla, i tvori dobro (Ps.33, 15; 1 Pt. 3, 11) veli David. Od-mah posle opro{taja sledilo jeshodno uputstvo i lekovi. Kodbra~nih qudi nagla{avao jeharmoni~an saìvot, dobro uzga-jawe dece, redovnu ispovest, od-lazak u crku, sveto pri~e{}e,post po mogu}stvu itd. Bio je veo-ma strog prema zlo~inu poba~aja,koji je smatrao hladnokrvnimubistvom neza{ti}enih stvore-wa. Ali i izbegavawe ra|awa de-ce je tako|e osu|ivao kao greh,smatraju}i za nedostojne svetogPri~e{}a one koji su spre~avalitrudno}u tehni~kim na~inima.“Bog zna koliko }e dece dati, istara se o svima koje da.”

[to se ti~e Udruèwa podr-{ke mnogodetnim porodicama, nesamo da ga je blagosiqao nego ga jepomagao obilnim davawima, {tomogu da potvrde ~lanovi pomenu-tog udruèwa.

Blaènopo~iv{i starac jesmatrao izvorom nesre}e i razdo-ra u porodicama wihovo udaqava-we od Crkve i svetih tajni. “Hri-{}anin bez odlaska u crkvu, bezmolitve, bez ispovesti, bez sve-tog pri~e{}a jeste razgra|enivinograd, na kome je u svakom ~asukapija otvorena za lopove, tj. de-mone, da ga rasture”.

Neki brat je jednom prilikomispovedio da je wegova èna, s ko-jom ima dvoje dece, iz ~ista mirapo~ela da se hladi prema wemu ida ga izbegava, tako da je pretilaopasnost da se razvede od wega.Taj brat je ~uo da je neko iz zavi-sti prema wima napravio vraxbi-nu, i to s ciqem da mu uzme ènu.On u nedoumici upita:

- Da li postoje, star~e, vraxbi-ne i mogu li da nanesu toliko zlo?

- Da li postoje! I te kako po-stoje. Ali kod koga se primaju?Primaju se kod onih koje isku{e-we na|e nage, bez oru`ja.

- Dakle, star~e?- Nag je onaj ko nema veze sa Cr-

kvom, a nenaoruàn je hri{}aninkoji nema nema dodir sa Hristomi svetim tajnama, molitvom, is-pove{}u, svetim pri~e{}em.Pro~itaj ìtije svetog Kiprija-na, ako ho}e{ da vidi{ kako setaj prvi mag ponizio pred jednomdevoj~icom Justinom. Kada jeshvatio da vraxbine nemaju uti-caja na hri{}ane, odrekao se i sa-tane i vraxbina. Postao je hri-{}anin, i to tako revnostan da jezajedno sa Justinom postradao zaveru Hristovu.

îwenica da tvoja èna jo{nije odlu~ila da te napusti zna~i

da niste sasvim bez oru`ja. Alida biste se izbavili od tog isku-{ewa, potreban je ve}i podvig.Daj mi ime tvoje ène. Posebno}u je pomiwati na liturgiji i mo-li}u se na brojanici svakoga da-na. Samo od tebe èlim vi{e.Moli}e{ se i za sebe i za svojuènu, i redovno da se pri~e{}u-je{. Ukoliko tvoja èna po~ne date podraàva, gotovo je, zadobiosi je. U suprotnom, i{ti dugotr-pqewe od Gospoda, dok je On samne ispravi. Reci mi, da li drì{postove Crkve?

- Eh, drìm pomalo.- I to malo da umnoì{. Mo-

è{ li sredom i petkom da po-sti{ na uqu?

- E, star~e, ne znam, jer radimmalo teì posao.

- Kad bih ti ispri~ao na{epravilo, shvatio bi da mi ovdeteè radimo. Neka bude: ako nemoè{, posti makar na uqu, nevi{e. Kada se me|utim pri~e-{}uje{, petkom nemoj da jede{uqe, i da se pri~e{}uje{ najma-we svakih petnaest-dvadeset da-na. Kada bi ti to mogao, rekao bihti i ~e{}e. Mi se ovde pri~e{}u-jemo tri-~etiri puta nedeqno.

Starac je, kao u gorwem slu~a-ju, pomagao mnogim porodicamada se ne razvedu i svojim jedno-stavnim ali mudrim savetima us-postavqao bi jednomislije (slo-gu), spokojstvo i obostranu qu-bav.

Neki drugi ~ovek re~e starcu:- Sveti star~e, ne znam ni sam

{ta mi se de{ava. Ja sam zavoleosvoju ènu i oènio se wome. Upo~etku na{ ìvot be{e raj. Alisada, ne znam {ta me je uhvatilo,ne mogu da je vidim. Otpor, anti-patija, zlo. Kada me pogleda, ose-}am se kao da vidim neprijateqa

11

��

pred sobom. Moj ìvot je pakao.[ta da radim? Da se razvedem?

- Da se razvede{? Da li toozbiqno govori{? Jesi li prisebi? Jesi li shvatio, dete moje,da je brak jedna od sedam svetihtajni Crkve na{e? Zna{ li da siobe}ao da }ete zajedno nositi te-ret braka pred Bogom do smrti?Ti brak shvata{ pobuweni~ki?

- Dobro, star~e, za{to se toli-ko drugih qudi svakoga dana raz-vodi?

- E, dakle, ako ve}ina poludi iodrekne se svoje vere, re}i }emo:to je moda. Treba li i mi da sledu-jemo za modom? Tj. ako je svet od-lu~io da ide u pakao s tom modom,treba li i mi po{to-poto da ide-mo za wim u pakao? Ti veli{ da jetvoj ìvot sada pakao. Ako ode{u onaj stra{ni ve~ni pakao kojisagoreva bludnike, prequbnike ione koji su pogazili brak, kakvaje korist?

- Pa {ta da radim, o~e?- Ma zar nisi shvatio da je to

{to ti se de{ava ~isti satana srogovima? Ostavio si neki otvo-ren prozor i on je u{ao unutra.

Po{to mu je starac dao odgova-raju}a upustva i lekove, po|e daga isprati. Odlaze}i, re~e mu:

- @elim da ubrzo ponovo do|e{da te vidim. Do tada }u vas svako-ga dana pomiwati, tebe i tvojuènu, i okreta}u brojanicu.

Po{to ovaj mladi} poslu{auputstva, i uz sadejstvo star~evihmolitava, ne odocni da se ubrzovrati i objavi radosnu vest, da jeosetio kako ne{to, kao nekioblak, koji ga je obavio, odlazi odwega. Od tada se ponovo vratilaona prva qubav i po{tovawe pre-ma supruzi.

Monah Josif

Dionisijatski

u kwizi Jeromonah

Haralampije

Dionisijatski

QUDIMA ]E SE NA SUDU BO@IJEMSUDITI PO

JEVAN\ELSKIM ZAPOVESTIMA

Na sudu koji je Bog ustanovioza nas, pravoslavne hri{}a-ne, i od kojeg zavisi na{a

ve~na sudbina, sudi}e nam se po jevan-|eskim zapovestima. Za svakog hri-{}anina, neposredno nakon wegovesmrti, postoji pojedina~ni sud. Pri-likom drugog dolaska Gospoda na{egIsusa Hrista na zemqu desi}e se i

op{ti sud za sve qude. I na jednom ina drugom sudu prisustvuje i sudi SamBog. Na pojedina~nom sudu On sudiposredstvom angela svetlosti i pa-lih angela, dok }e na drugom sudu su-diti posredstvom Svog ovaplo}enogLogosa (Mt. 25 i Jn. 5, 22, 27). Razlogza taj raznoliki sud je jasan. ôvek sesvojevoqno pokorio palom angelu.Prema tome, on je duàn da se najpreobra~una sa palim angelom, saglasnotome u kom je stepenu hri{}anin, uzpomo} iskupqewa, raskinuo svoje za-

jedni{tvo s odba~nim duhom. Na op-{tem sudu moraju biti ispitani i pa-li duhovi i qudi koje su oni privu-kli, kao oni {to su sagre{ili predveli~anstvom Boànstva. Sam Bog,tj. Sam Logos Boìji, koji je na Sebeprimio ~ove{tvo (~ove~ansku pri-rodu) ~ijim je posredstvom izvr{enona{e iskupqewe i kojim je trebaloda se spasu svi koji su pali, sudi}eusled toga nad svima nama koji smopali i nismo se o~istili pokajawem.Kodeks ili zbornik zakona na osnovukojeg }e se suditi i donositi presudajeste Jevan|eqe. Gospod je rekao: Ko

odbacuju Mene i ne primi rije~i Mo-

je, ima sebi sudiju: rije~ koju Ja govo-

rih, ona }e mu suditi u posledwi

Dan. Jer Ja ne govorih sam od Sebe, ne-

go Otac Moj koji Me posla, On Mi

dade zapovijest {ta da kaèm i {ta

da govorim. I znam da je zapovijest

Wegova ìvot vije~ni (Jn. 12, 48-50).Iz ovih rije~i Gospodwih o~iglednoje da }e nam se suditi po Jevan|equ ida je nemar prema izvr{avawu jevan-|elskih zapovesti delatno odbaciva-we Samog Gospoda. Upotrebimo, bra-}o, svako starawe da bismo postaliizvr{ioci jevan|elskih zapovesti!Ne znamo kad }e do}i smrt. Na sud nasmogu pozvati iznenada, u vreme kadnajmawe o~ekujemo taj poziv. Blaè-ni su oni, koji su se za ve~nost pri-premili jevan|elskim ìvotom. Te-{ko nemarnima, nebri`qivima, svo-jevoqnim i nadmenima! Te{ko oni-ma, koji nisu raskinuli svoje zajedni-{tvo sa satanom! Te{ko onima kojinisu stupuli u zajednicu sa Bogom!Jo{ je teè onima koji su stupili utu zajednicu, a zatim je odbacili!

�� !��"#

12

��

Sv. Igwatije Brjan~aninov

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EG ISAAKA SIRINA ££

Sveti Grigorije Dvojeslov, papa rimski, usvome Dijalogu sa |akonom Petrom ovakogovori o ovom prepodobnom Isaaku:

U drevno Gotsko vreme be{e u blizini grada Spo-leto jedan ~ovek sveta ìvota, po imenu Isaak. Wegasu mnogi na{i poznavali, naro~ito sveta devica Gre-gorija, koja je u Rimu ìvela blizu ~esnog hrama Pre-svete Bogoridice. A kada je umladosti obru~i{e, idan svadbe do|e, ona pobeè u crkvu èle}i sveti ì-vot mona{ki. Tada je ovaj sve{teni ~ovek Isaak izba-vi od onih {to su hteli da je silom vrate, i uz pomo}Boìju ispuni joj èqu: zamona{i je. Tako ona, pre-zrev{i zemaqskog ènika, udostiji se da bude obru~e-na Nebeskom @eniku.

O ovom svetom muù Isaaku mnoge sam stvari sa-znao od ~esnog oca Elevretija, jer su bili prijateqi.I {to Elevterije govora{e o Isaaku, to ìtije Isa-akovo potvr|iva{e. Prepodobni Isaak nije bio ro-dom iz Italije, ali mi }emo kazivati ona ~udesa we-gova koja on u~ini u Italiji. Kada on do|e iz Sirijeu grad Spoleto, u|e u crkvu na molitvu, i zamoli cr-kvewaka da ga ostavi u crkvi zakqu~ana i preko no}i.I tako provede celu no} na molitvi ne mi~u}i se smesta. Sutrada isto tako, pa i drugu no}. Crkvewak,~ovek nadmena duha, stade grditi blaènoga, nazivaju-}i ga licemerom koji se tri dana i no}i pritvornomoli da bi ga qudi videli. I udari {amar Bo`jem ~o-veku gone}i ga iz crkve. Ali u tom ~asu polude, jer poBo`jem popu{tewu napade ga ne~isti duh, baci gapred noge Bo`jeg ~oveka, i stade ga mu~iti quto. Ivika{e ne~isti duh kroz usta mu~enoga: Isaak me iz-goni! Tako ne~isti objavi ime ovoga stranca koga ni-ko nije poznavao. A Bo`ji ~ovek, vide}i crkvewakakako se quto mu~i, nadnese se nad wega, i zli duh po-beè od wega, i crkvewak ozdravi. û{e qudi za tajslu~aj i ceo grad ste~e se oko ovoga ~udnoga starca, isvaki je èleo da ugodnika Bo`jeg primi u svoj dom.Nu|ahu mu novaca i imawa, no on sve odbi, i ni{ta neprimi, nego se povu~e iz grada u obli`wu {umu, gdenapravi sebi keliju.

Tamo mu po~e{e dolaziti mnogi, privu~eni pri-merom wegovog vrlinskog ìvqewa. I stado{e se ras-paqivati èqom za ve~nim ìvotom, i pod wegovim

rukovodstvom predavahu sebe na slu`bu Bogu. I takose obrazova veliki manastir. I kada u~enici moqahuprepodobnog Isaaka, da radi manastirskih potrebaprima done{ene mu darove, on, pouzdan ~uvar svoga si-roma{tva, odgovara{e u~enicima: Monah koji te~eimovinu na zemqi - nije monah. Tako se on bojao da iz-gubi svoje siroma{tvo, kao {to se tvrdica boji da iz-gubi svoje bogatstvo.

Znamenit be{e sveti Isaak zbog svog ~udotvor-stva, naro~ito zbog proro~kog dara, vidovitosti. We-gov ìvot je sijao kao svetlost. Jednom uve~e naredion bratiji, da iznesu sve motike u manastirsku gradi-nu i tamo ih ostave. I kad te no}i ustado{e radi ju-tarweg bogosluèwa, svetiteq re~e bratiji: Kad sva-ne, spremite ru~ak za na{e radnike. - A kad svanu, po-|e svetiteq s bratijom i ponese ru~ak u gradinu. û-dila se bratija, kome }e taj ru~ak, kad nemaju radnika.

Kad tamo, a ono onoliko qudi kopa koliko je bilomotika. Desilo se to, da su ti qudi kao lopovi do{lida ukradu motike, no silom Bo`jom budu primoranida svu no} kopaju. I tako do dolaska prepodobnog Isa-aka okopa{e svu gradinu. A kad Bo`ji ~ovek do|e kwima, re~e im: Radujte se, bra}o! Prestanite sa ra-dom, jer ste se svu no} trudili. - Onda im postavi{eru~ak. I kad bi{e gotovi sa ru~kom, prepodobni imre~e: Nemojte odsada ~initi zlo, nego kad vam {to za-treba iz gradine, do|ite i potraìte, pa }ete s bla-goslovom dobiti. Kra|u napustite, jer je greh. - I na-redi da im se doda svega iz gradine koliko ko èli. Itako ovi qudi do|o{e s grehom u gradinu, a odo{e bezgreha s blagoslovom, nose}i nagradu za svoj trud.

Drugom prilikom do|o{e dva ~oveka bezmalo nagai zatraì{e ode}u od prepodobnog Isaaka. On im re-~e da malo pri~ekaju, pa tajno dozva jednog svog u~eni-ka i re~e mu: Idi van manastira u tu i tu dubravu, itamo }e{ u {upqem drvetu na}i neku ode}u, uzmi je idonesi. Brat ode, prona|e to {upqe drvo i u wemuode}u, uze je i predade je nasamo u~itequ svome.Bo`ji ~ovek uze ta odela i dade ih prosjacima, rekav-{i im: Po{to ste nagi, uzmite ovo i obucite se. -Oni uze{e, i silno se zastide{e, kada poznado{e svo-je odelo koje oni behu u onom drvetu sakrili.

Jednom prilikom neki blago~estiv ~ovek posla posvome sluzi dve korpe hrane prepodobnome Isaaku samolbom da se moli Bogu za wega. Uz put sluga sakrijednu korpu, a drugu donese Bo`jem ~oveku i isporu~imu molbu po{iqao~evu. Svetiteq primi po{iqku, ikrotko pou~iv{i slugu re~e mu: “Primi}u ovaj dar,nego pazi pri povratku, u onu korpu {to si je sakriokraj puta uvukla se otrovna zmija. ûvaj se da te neujede”. - Ove re~i Bo`jega ~oveka veoma postide{eslugu, ali ga ujedno i obradova{e, jer saznade za opa-snost koja mu preti od zmije.

Svojim bogougodnim ìvotom prepodobni Isaakse udostojio slave i blaènstva u carstvu Hrista Bo-ga, kome sa Ocem i Svetim Duhom slava vavek, amin.

Prepodobni Isaak ìveo je u {estom stole}u.

Ava Justin Popovi}Iz @itija svetih za april

13

��

14

��

MATRJONU[KA

Pokajte se, jer se pribliì

carstvo nebesko.

(Mt. 3,2)

Pokajte se i verujte u Jevan|eqe.

(Mk. 1,15)

Tridesetih godina bio sam ba~en u koncen-tracioni logor. Budu}i da sam bio lekar, ulogoru mi je bilo odre|eno da radim u am-

bulanti. Ve}ina logora{a nalazila se u tako te{komstawu da to moje srce vi{e nije moglo da podnosi, tesam mnoge osloba|ao od rada da bih im makar maloolak{ao muke, a veliki broj onih najslabijih slaosam u bolnicu. I nekako ba{ u to vreme, medicinskasestra koja je sa mnom radila, tako|e logora{ica, re-~e mi nekom prilikom: “Doktore, ~ula sam da je pro-tiv vas dostavqena prijava, koja vas optuùje za pre-komernu mlakost prema logora{ima, i da vam pretiproduèwe robije na 15 godina”. Sestra je bilaozbiqna èna, dobro obave{tena o zbivawima u logo-ru, i ja sam se od wenih re~i uàsnuo. Bio sam dotadosu|en na tri godine, koje su se primicale kraju, ive} sam brojao mesece i nedeqe koji su me delili odslobode, kad odjednom - jo{ 15 godina! Nisam trenuo~itave no}i, a kada sam ujutro do{ao na posao, medi-cinska sestra snu`deno obori glavu, vide}i mojesmrknuto lice. Posle pregleda bolesnika, ona mi kaosa ustezawem re~e: “Doktore, ja bih vam dala jedan ma-li savet, no, bojim se da }ete mi se smejati”. “Samorecite”, odgovorih ja. “U Penzi, u gradu iz kojoga samrodom, ìvi jedna èna po imenu Matrjonu{ka. Go-spod joj je dao osobitu silu molitve i ako se za kogapo~ne moliti, za wega se uvek i izmoli. Woj se obra-}aju mnogi qudi, a ona nikome ne otkazuje. Eto, poku-{ajte i vi!”, uzbu|eno mi re~e sestra. “Da vi~em?Odavde? Pa, ona ìvi stotinama kilometara dalekood nas?!”, rekoh. “Ja sam i mislila da }ete mi se vismejati, no ona }e vas sigurno ~uti i odavde. Vi, pak,ovako u~inite: kad uve~e po|ete u uobi~ajenu {etwu,izdvojte se malo na stranu od svih, i tri puta, iz gla-sa, {to moète ja~e, viknite Matrjonu{ka, pomozimi, u velikoj sam nevoqi! Ona }e vas ~uti i pomo}i

}e vam.” I mada mi se sve to ~inilo pomalo ~udno ili~ilo mi na nekakvo vra~awe, uprkos svemu, iste ve-~eri, idu}i u {etwu, u~inih kako me nau~i moja po-mo}nica. Pro|e dan, nedeqa, mesec... A mene niko nezove. U administraciji logora, u me|uvremenu, dogo-di{e se neke promene - jednog smeni{e, drugi do|e.Pro|e jo{ pola godine i nasta dan moga izlaska izlogora.

Dok su mi davali dokumenta u komandi logora, za-molih da mi napi{u dozvolu za onaj grad gde je ìvelaMatrjonu{ka, jer sam se jo{ pre toga, onoga dana kadasam je prizvao, zavetovao da }u je svakodnevno pomi-wati u molitvama, ako mi pomogne, i da }u po izlaskuiz logora oti}i do we i zahvaliti joj se. Uzimaju}idokumenta, ~uh da i neka druga dvojica, koji su tako|eizlazila na slobodu, idu u isti grad kamo i ja namera-vah. Pridruìh im se i otputovasmo zajedno. Dok smoi{li drumom, ja po~eh da ih zapitkujem poznaju liMatrjonu{ku. “Vrlo je dobro znamo, wu svi znaju, i ugradu i u celom kraju. Mi bismo vas odveli do we, akovam je potrebno, ali mi ne ìvimo u gradu no u selu, amnogo smo se uèleli svojih domova. Nego, vi ovako:kad stignete, prvoga koga sretete pitajte gde ìviMatrjonu{ka i on }e vam pokazati!” îm stigoh uPenzu, u~inih tako, kako me nau~i{e moji saputnici.Prvo dete koje sretoh, upitah za Matrjonu{ku i onomi odgovori: “Idite onom ulicom, a zatim odmah izapo{te skrenite u popre~nu uli~icu i tamo, u tre}ojku}i, ìvi Matrjonu{ka!” Uzbu|en, do|oh do ku}e ikad htedoh da pokucam na vrata, videh da su samo pri-tvorena. Stoje}i na pragu, razgledao sam gotovo pra-znu sobu, sa stolom u sredini, na kojem je leào dostavelik sanduk. “Ima li koga?”, upitah vrlo glasno,“U|i, Serjo{ka!”, za~u se glas iz sanduka. Trgnuh seod iznena|ewa i neodlu~no po|oh prema glasu. Pogle-dav{i u sanduk, videh u wemu si}u{nu ènu, koja jeleàla, nepokretna. Bila je slepa, sa rukama i nogamapotpuno zakr`qalim, nepokretna. Weno lice bilo jezadivquju}e svetlo i blago. Pozdraviv{i se sa wom,upitah: “Otkuda vi znate moje ime?” “Pa, kako ga nebih znala”, zazvonio je wen slaba{an, ali ~ist glas,“kad si me ti zvao i kad sam se ja za tebe Bogu moli-la?! Eto, kako znam! Sedi sada, bi}e{ moj gost!”Dugo

sam sedeo kod Matrjonu{ke. Pri~ala mi je kako se udetiwstvu razbolela od nekakve bolesti i prestalada raste i da se kre}e. Rodila se zdravog vida, no kadaje imala dve godine, dobi nekakav osip i oslepe. Po-rodica joj je bila veoma siroma{na i majka bi je, od-laze}i na posao, stavqala u kolica i odnosila u cr-kvu. Tamo ju je, sa koritom u koje bi je poloìla, po-dizala na klupu, gde bi ostajala sve do ve~eri. Leè-}i u koritu, slu{ala je sve crkvene slu`be i propove-di. Sve{tenik ju je mnogo voleo i ~esto je pri~ao sawom. I svi koji su dolazili, poàlili bi je i donelijoj neko kockicu {e}era, neko krpicu ode}e, neko bije samo pomilovao i pomagao joj da se udobnije name-sti. Tako je rasla u atmosferi velike duhovnosti imolitve. Potom sam mnogo razgovarao sa Matrjonu-{kom o smislu ìvota, o veri, o Bogu. Slu{aju}i je,bio sam poraàvan mudro{}u wenog rasu|ivawa i we-ne duhovne prozorqivosti: “Kada bude{ stajao kaoepiskop pred Prestolom Boìjim, pomiwi rabuBo`ju Matrjonu!” A ja tada nisam ni pomi{qao naepiskopstvo, nisam bio ~ak ni sve{tenik. O sebi jegovorila da }e umreti u zatvoru. Sede}i kraj we, shva-tio sam da preda mnom ne leì obi~na bolesna èna,nego veliki Gospodwi ugodnik. Meni se uop{te nijeodlazilo - toliko mi je bilo sa wom dobro i radosno,i sebi sam zadao obe}awe da }u se ja k woj opet vrati-ti, {to je mogu}e pre. Ali... nije bilo tako. Matrjo-nu{ku su ubrzo odveli u zatvor, u Moskvu, gde je ipreminula.

Episkop Stefan

(Nikitim)

Zato se i mrtvima propovije-

di Jevan|eqe. (1 Petr. 4,6)

Izvedi iz tamnice du{u moju

da slavim ime Tvoje. Oko mene }e

se skupiti pravednici, kada mi

u~ini{ dobro. (Ps. 142,7)

sa ruskog

Matej Arsenijevi}

JOVAN HAXI](1799-1869)

(210 godina od ro|ewa, 160 godina od upokojewa)

Jovan Haxi}, pseudoklasi-~ar, rodio se u Somboru. Po-{to je rano ostao bez rodi-

teqa, o wegovom vaspitawu iobrazovawu starao se wegov ujak,ba~ki vladika Gedeon Petrovi}.[kolovawe je po~eo u mestu ro-|ewa, gimnaziju je u~io u Karlov-cima i Pe{ti, a prava u Pe{ti iu Be~u. U Pe{ti je doktoriraoprava i postao advokat u NovomSadu. Godine 1837., na poziv kne-za Milo{a, pre|e u Srbiju gdepored raznih uredaba, uredi iGra|anski zakonik po ugledu naaustrijski i izvr{i organizaci-ju dràvne vlasti u Srbiji, posleUstava od 1838. godine. U Beogra-du je ure|ivao “Golubicu”, i u~e-stvovao u ustavnoj borbi. Ali po-{to je do{ao u sukob sa Vu~i}em,vrati se u Novi Sad, gde je i umro,

vr{e}i i razne narodne du`no-sti. (Bio je poslanik ma|arskogsabora u Poùnu i poslanik srp-skog sabora u Karlovcima.)

J. Haxi}, u kwièvnosti na-zvan Milo{ Sveti}, bio je vrloobrazovan ~ovek svoga doba.Imao je lepo klasi~no obrazova-we i mnogo prevodio Horacija,Klop{toka, Getea, [ilera. Ukwièvnosti se javqa pesmom:“Odziv mladoga srpskoga duha naGlas Arfe [i{atova~ke” 1821.godine. Wome se odmah pro~uo istekao lep glas. Ubrzo zatim,1823. do|e na misao da osnuje dru-{tvo za izdavawe srpskih kwiga.Iz te zamisli rodila se u Pe{ti,1826. godine, Matica srbska, kojaprimi u izdavawe Letopis \or|aMagara{evi}a. Po smrti Maga-ra{evi}a, Haxi} je uredio sedamsvezaka Letopisa. Za sve to vremeon pi{e stihove, a isto tako iprevodi. Sve svoje stihove {tam-pao je docnije (1855. i 1858.) podnaslovom: Dela Jovana Haxi}a, u

kwièstvu nazvanoga Milo{a

Sveti}a.Wegovi stihovi sli~ni su sti-

hovima Lukijana Mu{ickog kojimu je, pored navedenih pesnika,sluìo za uzor. Haxi} je dobroznao narodnu poeziju; ~esto jeprevodio Horacija i Virgilija uduhu narodne poezije, pa ipaksmatra da srpska kwièvnosttreba da se razvija pod uticajemklasi~ne poezije. Otuda su i we-gove pesme hladne, bez ose}awa,

vi{e pesme glave, nego srca. Tosu mahom “patriotske ode, pri-godne pesme i politi~ke basne”,koje danas nemaju kwièvne vred-nosti.

Haxi} se bavio istorijom. @i-ve}i u Srbiji, prikupqao je gra-|u za istoriju Prvog ustanka. Ka-snije je te zabele{ke {tampao uNovom Sadu 1862. godine pod na-slovom: “Ustanak Srbskij podCrnim \or|em”.

Vi{e nego kao kwièvnik iistori~ar, Haxi} je danas poznatkao protivnik Vukov u borbi zasrpski jezik i pravopis. Haxi} iVuk su bili u po~etku ~ak i prija-teqi: Sveti} je sara|ivao na Vu-kovoj “Danici”, a Vuk mu pi{e igovori mu o “na{oj partiji”. Me-|utim, od 1837. godine Haxi} sta-je na ~elo Vukovih protivnika,smatraju}i da narodni jezik nemoè da postane kwièvni bezpozajmica i razvijawa. Zato jebranio stari Pravopis. ûvenesu wegove bro{ure protivu Vuka,zv. Utuk, u kojima je “uporno i sanedovoqnim znawem” branio svo-je gledi{te i onda kada su Vukoveideje odnele pobedu.

J. Haxi} spasa u red onih pisa-ca koji su mnogo radili, ali malopostigli. Wegovi pesni~ki,istorijski, filolo{ki, pa ~ak ipravni poku{aji, “ostali su samopoku{aji”. “Wegova je nevoqa{to je u poeziji posle sebe imaoZmaja i Jak{i}a, a u filologijikao protivnike Vuka i Dani~i-}a”. Haxi} ostaje vi{e poznatkao kulturni i javni radnik i od-raz sredine i vremena u kome jeìveo.

Du{an M. Da~i}

15

��

16

��

VOQA BO@IJA

Neke od jevan|elskih zapovesti pou~ava-

ju nas da dejstvujemo bogogodno, a neke

da se bogougodno pona{amo prilikom tu|eg dej-

stvovawa na nas. U~ewe ovog drugog teè je od pr-

vog; me|utim, i ovo prvo prihvata se na zadovoqa-

vaju}i na~in kada du{a izu~i i usvoji drugo. Po-

trebno je uveriti sebe da Bog upravqa sudbinom

sveta i sudbinom svakog ~oveka. @ivotna isku-

stva ne}e oklevati da potvrde i utvrde ovo jevan-

|elsko u~ewe. Posledica prihvatawa tog u~ewa

sa verom jeste smirena pokornost Bogu, povla~e-

we pometwe, du{evni mir, sila odva`nosti. Onaj,

ko na taj nain prihvati jevan|elsko u~ewe, uze}e

{tit vjere, o koji }e mo}i pogasiti sve ogwene

strijele ne~astivog (Ef. 6, 16). Za razliku od dog-

matske, Sveti Oci takvu veru nazivaju delatnom.

Ona se u ~oveku pojavquje usled izvr{avawa je-

van|elskih zapovesti, narasta po meri wihovog

izvr{avawa a vene i nestaje po meri wihovog za-

postavqawa. Nakon osewivawa blagoda}u, ona se

u svoje vreme preobraàva u ìvu veru i ispuwa-

va hri{}anina duhovnom silom kojom svetiteqi

Boìji pobijedi{e carstva, ~ini{e pravdu, dobi-

{e obe}awa, zatvori{e usta lavovima, ugasi{e

silu ogwenu, uteko{e od o{trica ma~a, od ne-

mo}nih postado{e jaki, bijahu silni u ratu, pora-

zi{e vojske tu|inske (Jev. 11, 33-34). Neophodno je

strahopo{tovawe pred, za nas nepojmqivim, pro-

mi{qawima i dopu{tewima Boìji, kako pojedi-

na~nim tako i zajedni~im, kako u gra|anskim, ta-

ko i u moralnim i duhovnim. Ponizite se, dakle,

pod mo}nu ruku Boìju, da vas uzvisi kad do|e

vrijeme. Sv svoje brige poloìte na Wega, jer se

On stara za vas, savetuje Sv. Apostol Petar (1.

Pt. 5, 6-7). Poniàvati se treba na osnovu onog

prevashodnog obrasca kakav nam je Sveto Pismo

pokazalo u molitvi trojice svetih mladi}a, koji

su zbog vernosti svom Bogu u Vavilonu bili izlo-

èni te{kom isku{ewu a sva dopu{tewa Boìja

prihvatili su kao posledice pravednog suda Bo-

ìjeg (v. Dan 3). Potrebno je da do|u sablazni, re-

kao je Gospod (Mt. 18, 7). Predskazuju}i stra{ne

nesre}e koje }e se dogoditi onima koji veruju u

Wega i ~itavom ~ove~anstvu, On je rekao: Gledaj-

te da se ne upla{ite; jer treba sve to da se zbude

(Mt. 24, 6). Ako je tako, mi onda nemamo ni prava

ni mogu}nosti da kaèmo ili pomislimo ne{to

protivno odluci koju je izgovorio sveblagi, pre-

mudri i svemogu}i Bog. Predava}e vas i rodite-

qi, i bra}a, i ro|aci, i prijateqi, i pobi}e neke

od vas. I svi }e vas omrznuti zbog imena Mojega

(Lk. 21, 16-17). Ali dolazi ~as kada }e svaki ko

vas ubije misliti da Bogu slu`bu prinosi... U

svijetu }ete imati àlost; ali ne bojte se, Ja sam

pobijedio svijet (Jn. 16, 2, 33). Prikazav{i i

predskazav{i poloàj istinskih hri{}ana u vre-

me wihovog zemaqskog ìvota, poloàj koji im je

nazna~io Bog, Gospod je dodao: Ni dlaka s glave

va{e ne}e propasti (Lk. 21, 18). To zna~i: Bog }e

budno promi{qati o vama, On }e budno bdeti nad

vama i dràti vas u Svojoj svemo}noj desnici. I

zato, ma kakva àlost da vam se desi, ne}e se desi-

ti druga~ije nego po Wegovom dopu{tewu, po We-

govoj svesvetoj voqi, a radi va{eg spasewa. Pou-

~avawe u~enika u pogledu isku{ewa zemaqskog

ìvota koja im se moraju desiti Gospod je zavr-

{io odlu~nom i odre|enom zapove{}u: Trpqewem

svojim spasavajte du{e svoje (Lk. 21, 19). Pred

vladarima sveta priznajte i ispovedite Boga: sa

strahopo{tovawem i samoodricawem pokorite se

i predajte voqi Wegovoj: iz te svesti iz te pokor-

nosti, u va{im du{ama }e izni}i sveto trpqewe.

Ono }e se du{i otkriti onim mirom, koji }e ono

doneti u du{u. U ustima }e zamreti svaka re~

protivna promi{qawima Boìji, zaneme}e svaka

misao pred veli~inom voqe Wegove, kao {to je o

sebi i svojim satrudnicima rekao Sveti Jevan|e-

lista Luka: Umirismo se rekav{i: Voqa Gospod-

wa neka bude (Dap. 21, 14). Trebalo bi re}i da

svaka pomisao, koja se javi kao protivure~ewe i

protivqewe promi{qawima Boìjim, poti~e od

satane i predstavqa wegov porod. Takva pomisao

se, kao bogoprotivna, mora odbaciti prilikom

samog wenog javqawa. Primer za to dao nam je

Sam Gospod. Kada je kazivao u~enicima o strada-

wima koja Mu predstoje i o nasilnoj smrti, Apo-

stol Petar, podstaknut samilo{}i po osobinama

starog ~oveka, po~e ga odvra}ati, govore}i: Boè

sa~uvaj, Gospode! To ne}e biti Tebi. Gospod je

Petru odgovorio razobli~uju}i po~etak misli

koju je izrazio: Idi od mene, satano! Sablazan si

mi, jer ne misli{ {to je Boìje nego {to je qud-

sko (Mt. 16, 22-23). Za{to se na{ duh buni protiv

promi{qawa i dopu{tawa Gospodwih? Zato {to

Boga ne po{tujemo kao Boga; {to se Bogu nismo

pot~inili kao Bogu; zato {to pred Bogom nismo

sebi dali mesto koje zasluùjemo; zbog na{e gor-

dosti, zbog na{eg slepila; zato {to nismo uni-

{tili i odbacili svoju palu, povre|enu i izopa-

~enu voqu. Tada se ne}u postideti, kada pazim na

sve zapovesti Tvoje. Ispovedi}u Ti se, Gospode, u

pravosti srca, kada nau~im sudove pravde Tvoje

(Ps. 118, 6-7). Ti si Bog Spas moj, i Tebe potrpeh

vasceli dan (Ps. 24, 5), podnose}i hrabro i tokom

~itavog mog ovozemaqskog ìvota sve neda}e koje

je Tebi ugodno da ih dopusti{ radi mog spasewa.

Sveti Igwatije

Brjan~aninov

“Prinos savremenom

mona{tvu”

@RTVA ZA DRUGE

Ve}ina vojnika je bilo `r-tvenog duha, ali je Arseni-je bio neustra{iv pred

opasnostima i smr}u. Mnogo putaje bio u opasnosti da bude zaro-bqen i iz blizine se susretao sasmr}u.

Jednom je trebalo da bace koc-ka za onoga ko }e da ide u selo zapotrep{tine. “I}i }u ja”, re~eArsenije. Videli su ga odmetni-ci, ali su mislili da je wihov.Uzeo je potrep{tine i vratio senazad.

Onoga koga bi stavqali da ~uvaopasnu straù ili da ide u obila-zak, Arsenije bi pitao: “Kogaima{ u porodici”. Ukoliko bimu kazao: “Oèwen sam. Imam idete”, on bi govorio: “Dobro”.Potom bi odlazio u bezbednosnuslu`bu, mewao ga i odlazio ume-sto wega.

Drugog vezistu nije pu{tao danosi ni beì~ni brzojav, ni nago-milava~ struje (bateriju) kako biu slu~aju opasnosti bio slobodanda se spase.

“U jednoj bici, - pri~ao je, - biosam iskopao mali rov. Dolazi je-dan i kaè mi: “Da u|em i ja”.Skupio sam se i jedva smo stali.Dolazi i drugi. Pustio sam i we-ga, a ja sam iza{ao napoqe. U jed-nom trenutku prolazi metak ba{uz moju glavu. Nisam imao {lem,ve} sam nosio samo kapuqa~u.Uhvatim se rukom za glavu, ali nevidim krv. Ponovo se uhvatim -ni{ta. Metak je pro{ao tik uzglavu i samo mi je obrijao kosu.Napravio je crtu debqine {estsantimetara bez kose, a ni ogre-botinu mi nije ostavio. A re~enosam srcem u~inio. “Boqe,- rekoh,- da ja jednom poginem, negoli dadrugi pogine, pa posle da me sa-vest ubija celog ìvota. Kakobih izdrào posle razmi{qaju-}i da sam mogao da ga spasem, a ni-

sam ga spasao”. Bog, pak, mnogopomaè onome ko se `rtvuje zadruge.”

Iz kwige

@itije starca

Pajsija Svetogorca

O RATU

Kada je sveti ravnoapo-stolni Kirilo, koga jepatrijarh carigradski

poslao na propoved Jevan|eqa,stigao u glavni grad Saracena, sawim su stupili u spor o veri u~e-ni sledbenici Muhameda. Izme|uostalih pitawa zadali su mu iovakvo: “Hristos je va{ Bog. Onvam je zapovedio da se molite zaneprijateqe, da ~inite dobroonima koji vas mrze i progone, -da onome ko vas udari, okrenete idrugi obraz, - a gle, {ta vi ~ini-te? Ako vas neko uvredi, vio{trite oru`je, odlazite u bor-

bu i ubijate. Za{to ne slu{atesvoga Hrista?” Saslu{av{i sveto, sveti Kirilo upita svoje sa-govornike: “Ako su u nekom zako-nu napisane dve zapovesti, koji}e ~ovek savr{enije ispuniti za-kon - da li onaj koji ispuwava jed-nu zapovest ili onaj koji ispuwa-va obe zapovesti?”

Kada su Agarjani rekli da savr-{enije izvr{ava zakon onaj kojiispuwava obe zapovesti, svetipropovednik je nastavio: “Hri-stos Bog na{, Koji nam je zapove-dio da se molimo za one {to nasvre|aju i da im dobro ~inimo,isto tako je rekao da od ove quba-vi niko od nas ne moè u ìvotuovom ve}u pokazati do da ko ìvotsvoj poloì za prijateqe svoje(Jov. 15, 13). Eto zato velikodu-{no trpimo uvrede koje s ~ine na-ma kao pojedincima, dok u dru-{tvu jedni druge {titimo i ìvo-te svoje polaèmo na boji{tu ra-di bli`wih svojih. To ~inimo dane biste, ukoliko zarobite na{esugra|ane, zajedno sa telom i du{uwihovu porobili, prisiqavaju}iih na odricawe od vere i na bogo-protivna dela. Na{i hristoqu-bivi vojnici sa oru`jem u rukama~uvaju svetu Crkvu, ~uvaju carajer u wegovoj sve{tenoj li~nostipo{tuju sliku vlasti Cara Nebe-skog, ~uvaju otaxbinu jer bi s we-nim ru{ewem neminovno palaotaxbinska vlast i pokolebala severa jevan|elska. Eto, sve to jesteskupoceni zalog za koji su vojnicidu`ni da se bore do posledwe ka-pi krvi. A ako oni na bojnom poqui ìvot svoj poloè, Crkva ihpribraja zboru svetih mu~enika inaziva ih na{im molitvenicimapred Bogom.”

17

��

O ODNOSU PREMA BLI@WIMA

Ne bih imao smelosti da ka-èm bli`wem: èlim dame voli{, a opet, ~ini mi

se da ne bih ni rekao: ne èlim dame voli{. U tome ima ne~ega {toodbija, ne~ega {to otu|uje i {tosrcu drugog ~oveka moè nanetiteàk udarac.

Korisno je znati re~i kritikejer su one lek protiv gordosti isavet da svagda budemo oprezni.

Gotovo da i nema potrebe dakritikujemo ~oveka od svoje vo-qe, jedino ako on sam ne da povodda mu se kaè istina. Te{ko jeosu|ivati jer se u to veoma lakoume{a i samoopravdavawe. Po-red toga, osuda moè da na~inineprijatnost drugome, koji jepreneo tu osudu, i zato bi najbo-qe bilo da se pomolimo Bogu daOn nau~i svakoga od nas da se napostupke bli`wih gleda ~istiho~iju, bez osude i bez podozrewa.

Ako drugi ~ovek ne pokazujeèqu za pomirewem, vi sa svojestrane pokaìte mir i ne suditestrogo. Ne treba sebe podmetatipod strele i nije ni{ta ru`noupotrebiti {tit onda kada vasdrugi napada.

Nikada ne treba ulaziti u pre-pirke, a naro~ito onda kada ne-prijateq moè da nadgovori ono-ga koji je u pravu i kada se nepri-jateq ne pla{i da }e biti preki-nut, nego se nada da u slu~aju nu-`de, ako ve} nije u mogu}nosti dapokaè da nije u pravu, svoga su-parnika moè pobediti grubo-{}u i podsmehom.

Pravedno je i korisno da meri-cu strpqewa punimo vodom kro-tosti i da je izlivamo na ogawqubomore, da bi ovaj polako go-reo i da se ne bi razbuktavao ipretvarao u poàr koji je u stawuda se otme kontroli i da uni{ti

zidove qubavi, snishodqivosti ismirewa.

Meni se ~ini da neprijateqaima malo, a mnogo je onih koji,zbog nesporazuma, pogre{no raz-umevaju druge qude i wihove po-stupke, pa zbog toga postaju nedo-bronamerni.

Na grdwu je korisno odgovara-ti kroto{}u nego li grdwom. Se-timo se istine da se prqav{tinane skida prqav{tinom, nego da seona uklawa vodom.

Ne treba se pla{iti kleveta,nego treba biti na oprezu od wih.Klevete nas u~e opreznosti, aopreznost ~ini da klevete posta-nu nemo}ne.

Za{to ~ovek sam sebe uznemi-rava teskobnim razmi{qawima onekoj ni{tavnoj neprijatnosti?Za{to bi na{ mir i na{a spokoj-nost trebala da zavisi od qud-skog razmi{qawa? Ako smo is-pravno postupili, neka je slavaBogu, a qudsko mi{qewe nam tone moè oduzeti.

Trebalo bi da nam je teè daosu|ujemo qude, nego da ih mirnoposmatramo, kao {to posmatramokako vetar wi{e grane drve}a,ili kako te~e reka. Me|utim,o~evidno je da je ~oveku te{ko dagleda bez osude. [ta raditi?Treba se postepeno u~iti tome danajpre osudimo sebe zbog toga{to osu|ujemo bli`we, potom dase uzdràvamo od osude re~imaonda kada se pokrene pomisao nato, a zatim da zaustavimo i samupomisao na osudu drugoga. Onaj kodovoqno poznaje i osu|uje sebe,taj nema vremena da osu|uje druge.

Nemojte uporno izbegavati qu-de jer me|u wima ima i Bo`jihqudi. Trebalo bi da se trudimoda i dobra dela ~inimo sa dozomopreznosti, da ne bi ispred wihprethodilo neko na{e mudrova-

we i na{a voqa. Kada smo u kon-taktu sa qudima razli~itih ve-roispovesti, trebalo bi da slo-bodno i smelo izraàvamo ube|e-nost u ispravnost pravoslavnevere. Ali, kada kritikujemo za-blude i zabludele, trebalo bi dapokazujemo krotost, mir, snisho-dqivost i obazrivost: ovo su oso-bine koje su potrebne isto koli-ko i revnost.

Ne pretvaraj u buru povetaracqudskih lakomislenih re~i. Imakleveta koje odvode ~oveka u pro-gonstvo, koje bacaju u bedu, tam-nicu, i to nije lako. A zar nijelak{e da kleveta, poput vetra,prohuji pored va{ih u{iju? U|iu dom svoj, i ne slu{aj huk vetra.

U kontaktu sa qudima koji sunespokojni, korisno je da se pre-ma wima pona{amo {to jedno-stavnije, {to mirnije i {to spo-kojnije, bez bilo kakve izve{ta-~ene prisnosti, ali i bez namer-ne hladno}e. Ovakvo pona{awene}e nauditi ni onima koji suspokojni.

Kada se uzdamo u Boga, moèmoda podnesemo neda}e i da sa~uva-mo svoj mir, pa makar i ne susre-tali mir kod onih qudi koji nasokruùju. Jer, re~eno je: bejah mi-ran sa onim koji mrzi mir. Nekada Bog da i oni zavole mir.

Onaj koji gleda sa podozrewem,taj lako moè do}i do mr`weprema ~oveku. Onaj koji èli daima qubav prema bli`wem, tre-balo bi da gleda ~isto i jedno-stavno. Treba izbegavati srxbu.Gwev ne pribliàva ~ovekapravdi Bo`joj. Gwevom se samomoè probuduti i uve}ati raz-draènost drugoga ~oveka. Samose strpqewem i mirom ~ovek mo-è odobrovoqiti. Duhovni zakonkaè da treba pomo}i bli`wem i

18

��

pri tome ne vre|ati i ne povre-|ivati drugoga.

Dobro je govoriti istinu kadaobaveza, ili qubav prema bli-`wem to zahtevaju od vas. Ali, totreba ~initi tako da ne osu|uje-mo bli`weg, da se ne ponosimo ine uzdièmo kao neko ko mo`daboqe od drugih poznaje istinu.Pored toga, potrebno je da znamoqude i doga|aje, da se ne bi dogo-dilo da umesto istine kaèmoukor i da umesto mira i krotosti,na~inimo neprijateqstvo i {te-tu.

Qudska re~ moè biti o{trakao ma~ i tada ona rawava i ubija,a moè biti blaga kao jelej i tadaje ona poput melema koji iscequ-je.

Ne sudite, da vam se ne sudi, pai ako vam se ~ini da ima razlogaza osudu, zato {to onaj ko je bli-zak Gospodu moè da stoji ili dapada. Jo{ je gore ako sudite kaozlonamerni sudija. Mislite daqudi pri~aju besmislice, a onikazuju o onome {ta je du{i na ko-rist i o tome kako da se ~ini do-bro.

Kada osu|ujemo svoje bli`we,mi sami sebi nanosimo veliku ra-nu. Ovoga se treba ~uvati i isku-pqivati se tako {to }emo osu|i-vati i koriti sebe i moliti se daBog bude milostiv i onima kojesmo mi osudili, i nama koji smoih osudili.

Trudite se da srce i namerebli`wih pozitivno prikvatate.U tom slu~aju bi}ete re|e u pri-lici da pogre{ite, a va{em bli-`wem }e biti lak{e da se popra-vi.

Kako re~e drevni filosof, netreba sa uzbu|ivati ako vas maga-rac udari.

Sveti FilaretMoskovski

“Pouke o duhovnom ìvotu”

BOGOVI\EWE

Starac je ispri~ao: “Od je-danaeste godine ja sam ~i-tao @itija svetih, postio

i bdeo. Moj stariji brat je uzimaoi od mene sakrivao @itija. Me-|utim, ni{ta nije postigao. Jasam odlazio u {umu i nastavqao(sa ~itawem). Jedan wegov prija-teq, Kosta, mu re~e: “Nave{}u gada sve ostavi”.

On je do{ao i izloìo miDarvinovu teoriju. Ja sam se po-kolebao i kazao: “Oti}i }u da spomolim. I ako je Hristos Bog,pokaza}e mi se da bih poverovao.Neku senku, neki glas, ne{to }emi pokazati”. Eto koliko sambio pametan. Oti{ao sam i po~eopoklone i vi{e~asovnu molitvu,ali ni{ta. Na kraju sam sav slo-

mqen prestao. Najzad mi pade napamet ne{to {to mi je Kosta ka-zao: “Prihvatam da je Hristosbio jedan zna~ajan ~ovek, prave-dan, vrlinski, koga su wegovi ze-mqaci iz zavisti zbog vrline we-gove zamrzeli i osudili”. I ja re-koh: “Ukoliko je takav, vredi daga zavolim, da ga poslu{am i da se`rtvujem za Wega, pa makar biosamo ~ovek. Ja ne èlim ni raj,niti i{ta drugo. Zbog svetosti idobrote Wegove, Wemu prili~isvaka `rtva” (Dobra pomisao isklonost ka ~asnom nadmetawu).

Bog je ~ekao moj odziv. Potomse pojavio sam Hristos u velikojsvetlosti. Video se od polovinena gore. Pogledao me je sa veli-kom qubavqu i rekao: Ja sam vas-krsewe i ìvot; koji veruje u me-ne ako i umre, ìve}e (Jn. 11, 25).Iste re~i bile su zapisane i naJevan|equ, koje je drào otvore-no u levoj ruci.”

Re~eni doga|aj je petnaestogo-di{wem Arseniju razvejao pomi-sli sumwe, koje su rastrzale we-govu detiwu du{u. Blagoda}u Bo-ìjom on je poznao Hrista kaoistinitog Boga i Spasiteqa sve-ta. O Bogo~oveku on se nije uve-rio preko ~oveka ili kwiga, ve}od samog Gospoda, koji mu se ot-krio u wegovim mladim godina-ma. Utvr|en u veri, on je pri~aosam sa sobom: “Do|i sada, Kosta,ukoliko ho}e{ da razgovaramo”.

Iz kwige

@itije starca

Pajsija

Svetogorca

19

��

20

��

O SMRTI DECE

- odgovor majci kojoj nikone moè da pruì utehu za

izgubqenim jedincem -

Jer znamo da kad se zemaqska

na{a ku}a tijela raskopa, imamo

zgradu od Boga, ku}u nerukotvo-

renu, vje~nu na nebesima. Jer za

tijem uzdi{emo, èle}i u}i u svoj

nebeski stan

(2 Kor. 5,1-2).

Sveti Jovan Zlatoust ovako ka-è: “@alostiti se zbog umr-lih jeste osobina onih koji

nemaju nade, - i s pravom, jer du{a(~ovek), koja ni{ta ne zna o vaskrse-wu, ve} smatra da je ova smrt potpunasmrt, s pravom se àlosti, pla~e inepodno{qivo tuì za umrlima, kaoza svagda potpuno nestalima. Ali ti,koji o~ekuje{ vaskrsewe, radi ~egapla~e{? Plakati je dakle svojstvoonih, koji nemaju nade”. Otuda i Pre-mudri Sirah veli: “Ne predaji srcetvoje àlosti; seti se kraja pa à-lost ostavi. Ne zaboravi da povratkanema; mrtvacu ne koristi{, a sebizlo ~ini{. Spomeni se, da je sudba iwegova i tvoja jednaka (38, 20-22)”.

Jo{ mawe treba tugovati za umr-lom decom, jer deca po u~ewu svetihotaca, uzrastaju duhovno u carstvuBo`jem i dostiù duhovnu visinu -ve}u i vi{u nego {to je mi moèmodosti}i na zemqi. Zato apostol Pa-vle za umrlu decu i kaè: “Djeca va-{a sad su sveta (1 Kor. 7, 14)”, a Pre-mudri Solomon govori: “Ugodna jebila Gospodu du{a wegova, zato jepohitao uzeti ga s mesta zlobe. Toqudi gledaju no ne razumeju, niti ihse ho}e da dotakne to, {to je blago-dat i milost izbranima na{to ga jeGospod pod za{titu uzeo (Prem.Sol. 4,14.16)”.

U “Omilijama” episkop Nikolajpi{e: Zli i neverni àle se, na pri-mer, kad im Bog uzima decu: “Eto, ve-le, kako nam On nemilosno uzima

pre vremena na{u decu!” A po ~emusu to va{a deca? Ne behu li ona We-gova pre nego ih vi svojom nazvaste?I po ~emu pre vremena? Zar Onaj ko-ji je i stvorio vremena ne zna kad je~emu vreme? Ni jedan doma}in na ze-mqi ne ~eka da mu sva gora ostari, pada je tek onda se~e nego kako mu kadtreba se~e i staru i mladu, i ono {to

je istrajalo kao i tek ponikle mla-dice, kako za koju svrhu u svome domu.Mesto {to rop}u na Boga i prokli-wu Onoga od koga zavisi svaki dahwihov, boqe bi bilo da govore kaopravedni Jov: “Gospod dade, Gospoduze; neka je blagosloveno ime Go-spodwe!”

� � �

Ispri~a}u jedan doga|aj koji senedavno zbio.

Umrlo jedno dete ne ba{ pobo-`nih roditeqa, a roditeqi ne samoda su tugovali kao oni koji nikakvenade nemaju, ve} su svoju zlovoquprotiv nare|ewa Bo`jeg glasno izja-vqivali i zapitali su sve{etenikakako Bog - koji je po u~ewu SvetogPisma samo qubav - moè uzeti odwih jedino wihovo dete. Sve{tenik

je obe}ao, da }e im u pogrebnom govo-ru nad detetom i to rastuma~iti. Ta-ko je onda na kraju svoga govora re-kao ovo:

- Vi ho}ete da znate, {to je Boguzeo od vas va{e dete. Odgovaram:Bog je qubav, pa ho}e, da i jedan ~lanva{e familije bude u nebu. Vi sta-riji ne èlite u nebo do}i, a da vamje ovo dete u ìvotu ostalo, ne bi niwega pustili u nebo. ûjte jednu pri-~u! Bio jedan dobar pastir. On je ustaji za ovce spremio osobito dobrupi{~u (hranu) i otvorio je {iromvrata staje, ali ovce nisu htele unu-tra da u|u. On ih je vijao po dvori-{tu tamo i ovamo, ali one su uvek po-begle ispred otvorenih vratnica.Onda je pastir uzeo iz stada jednojagwe i poneo ga napred i, gle, sve ma-tore ovce su za wim po{le. - Dobripastir je Hristos, otvorena staja zaovce jeste nebo, a jagwe je va{e dete.Ako imate jo{ roditeqskog srca usebi, onda idite za wim. Gospod nosijagwe napred, da matorci za wim do-|u.

� � �

Sima Igumanov, poznati dobro-tvor srpski, koji je pored ostalogapodigao i Bogosloviju u Prizrenu,leà{e na samrtnom ~asu i sa bla-ènim osmehom slu{a{e kako |aciPrizrenske bogoslovije odu{evqe-no pevahu neku patriotsku pesmu. Sanekim osobitim ushi}ewem i rado-{}u, re~e jednom svome prijatequ,koji je pored wega sedeo:

- Kad mi umre jedinac sin, ja mi-{qah da sam najnesre}niji ~ovek nasvetu. A, gle, danas vidim, da je to bi-la sre}a za mene, za wega i za moj na-rod. Da je moj sin ostao ìv mo`dabi on, ili koji od wegovih nasledni-ka, propio i prokartao moju krvavutekovinu, i kroz 50-100 godina nikone bi znao da smo mi ìveli na svetu.Ovako mi Bog dade, umesto wega jed-noga, vi{e stotina sinova - |aka ove{kole, koji }e u prestonici Du{a-

novoj slaviti srpsko ime, a i mojeime ne}e se zaboraviti. Neka je sla-va i blagodarnost Bogu za to.

� � �

Jedan pravoslavni sve{tenik,ina~e poznat kao hri{}anski misli-lac i u~iteq, jedne nedeqe bio je ucrkvi, a potom u parohiji. Za to vre-me grom pogodi u wegovu ku}u i ubijemu dva sina. Wegova supruga skloni

decu na doksat i pokrije ih belimplatnom. Kada je sve{tenik do{aouve~e ku}i, zapitao je suprugu:

- Gde su moji sinovi da ih blago-slovim?

- Nisu daleko,- odgovori suprugasasvim mirno i potom mu dade ve~e-ru. Posle ve~ere i molitve sve{te-nik ponova zapita za decu, a suprugamu re~e:

- Dopusti mi da te ne{to zapitam.Nedavno mi je neko dao na ~uvawe dveistovetne dragocenosti, pa ih sadtraì natrag. Treba li da mu ih vra-tim?

- Pre svega, èno, nisi me trebalani pitati za to, svakako treba vratiti.

- Da, ja }u to vratiti, iako }e mirastanak od toga biti teàk. Po|i ividi kakve su to dragocenosti,- re~esupruga i odvev{i muà na doksat,stade pred postequ i podiè platnosa le{eva.

- Ah, sinovi moji, sinovi moji!- uz-viknu otac sa bolom i pade na le{e-ve, a èna uhvativ{i muà za ruke,odvoji ga od wih i re~e:

- Zar me nisi ti u~io da ne smemoklevati da vratim ono {to mi je da-to na ~uvawe? Eto, ja~ina tvoje naukesa~uvala se u mome srcu! Bog dao, Bogi uzeo, neka je hvaqeno ime Wegovo! -tiho sa suznim o~ima izgovori èna.

- Da, Bog dao, Bog uzeo! Neka jehvaqeno ime Wegovo! - ponovi tihoi sve{tenik.

� � �

Jedan starac imao je divnu }erku,koju je ne`no voleo. No ona iznenadaumre. Otac, iako nije roptao na Bo-ga, ipak je vrlo te{ko podnosio tajnepovratni i te{ki gubitak.

Starac se potpuno od tada osami usvome domu na kraju sela. Jedino mu

je zadovoqstvo bilo, {to je ~estoi{ao u obli`wi veliki i vrlo lepvrt, koji je bio svojina nekoga boga-ta{a. Tu je on svakodnevno provodiopo nekoliko sati. Nije vi|ao nikogaosim vratara, jer je doma}in sa svoji-ma ve}im delom ìveo u gradu.

Neute{ni otac s naro~itim zado-voqstvom voleo je da sedi pored jed-nog ruìnog `buna, na kome je bilasamo jedna ruà, - ali je to bio cvetneobi~no lep.

Vrtar, neki dobar ~ovek, kad je vi-deo {ta ovaj cvet zna~i za tu`nogaroditeqa, obe}a mu da }e cvet naro-~ito da nadgleda i ne}e ga nikom da-ti, da bi starac uìvao u ruìnoj le-poti i mirisu. Starac je od tada tajcvet smatrao kao ne{to svoje. Ali,avaj! Jednoga jutra, na wegovo zapre-pa{}ewe, ruè ne be{e vi{e. Nekoje otkinuo.

- [ta si u~inio? - re~e on prekor-no vrataru. Zar mi nisi obe}ao da}e{ ~uvati cvet?...

- Tako je - odgovori ovaj tu`no, -ali {ta sam mogao?... Gospodar mi jenaredio, da mu ba{ tu ruù uberem.

Vrtareve re~i: “Gospodar mi jenaredio, da ba{ tu ruù uberem” za-zvu~ale su kao muzika otkrivewa ustar~evoj svesti, i kao blaga utehapale su mu na jadno i tu`no srce.

“I moja je k}i bila - mislio je on, -tako lep cvet, a ja sam smatrao da jebila samo moja. Za{to roptati?Ali, gle, ona je bila Bo`ja, i Bog jezaèleo da je k Sebi uzme.”

Gospod dao, Gospod i uzeo. Neka jeblagosloveno ime Wegovo od sada ido veka!

� � �

Apostol Pavle pi{e Soluwanima:Ne}u vam pak zatajiti, bra}o, za

one koji su umrli, da ne àlite kao iostali koji nemaju nade. Jer ako ve-rujemo da Isus umre i vaskrse, tako}e Bog i one koji su umrli u Isusu do-vesti s Wim (1 Sol. 4,13-14).

Prota Milisav

D. PROTI]

Svetosavsko zvonce,novembar - decembar 1969.

21

��

STARICA I VEZ

êsto sam pomi{qala da jesamo}a jedan od najteìhoblika qudskog ìvqewa.

Qudsko bi}e koje je samo a poredtoga staro, bolesno i nemo}noopet je najteì oblik samo}e. Dali je tu`nije probuditi se jutromi bespomo}no lutati pogledimapo praznoj prostoriji ili danprovesti pored prozora posma-traju}i qude koji uùrbano pro-laze ulicom jure}i u susret oni-ma koji ih negdje ~ekaju? Jednoghladnog decembarskog popodneva,dok sam se vra}ala sa posla, ni-sam ni slutila da }u za koji minutda nau~im jednu veoma va`nu lek-ciju. Lekciju o samo}i.

Naime, prolaze}i pored jednestare zgrade, sasvim slu~ajnougledah neku staricu koja mi ma-hawem daje znak da do|em do we.Iako razumjev{i da joj je potreb-na pomo} pomalo nesigurno kro-~ih u tro{nu zgradu i popeh se nasprat. Otvorih vrata jednog sta-na i na|oh se u mra~nom hodniku.Iz hodnika u|oh u polupraznuprostoriju. Sa tro{nog krevetaosmjehnu se krhka starica koja mimalo~as maha{e s prozora. Pri-|oh joj i upitah kako mogu da po-mognem. Ona mi, }ute}i, dodadeizvezen bijeli pe{kir. Ne razu-mjevaju}i {ta starica poku{avaja ponovih svoje pitawe ali miona i daqe uporno drhtavim ruka-ma pruà{e bijeli vez i mole}i-vi pogled upravi na jedan zid.Skrenuh svoj pogled za wenim ipred mojim o~ima, na starom po-ùtjelom zidu, zasija divan pri-zor. Kao da ~itavu tu tro{nu so-bicu osvjetli ikona LazarevogVaskrsewa i shvatih da staricaèli da tu ikonu ukrasim vezomkoji mi pruà{e. Uradih to i moj

pogled se srete sa wenim zahval-nim o~ima. Nikada do sada ne sre-toh pogled koji mi toliko govo-ri. Nikada u jednom oku ne vidjehvi{e. Vidjeh tugu i pomislih ka-ko se mo`da mislima vra}a u nekasretnija vremena kada je, uo~i ve-likih praznika, gorjelo upaqenokandilo nad tom istom ikonomdok se tro{nom sobicom razlije-gao àgor veselih uku}ana. Gdje

li su sada oni koje je odgojila? Je-su li se otisnuli u svijet u potra-zi za nekim boqim ìvotom zabo-ravqaju}i na onu koja ih je sa ko-rom hqeba odhranila? Sjete li seda je danas sama i nema nikog dajoj olak{a ovo breme stara~kogìvota? Da li je tu`na {to danasmora mene, potpunog stranca, daprima u svoj dom zbog sitnice ko-ju nije u stawu i pored prevelikeèqe da sama u~ini? A pored sve-ga toga, ipak ugledah tra~ak ra-dosti koju sva ta tuga u wenimo~ima ne moga{e zasjeniti. A ja

spoznah da je ona htjela, tim ~i-nom, malo uveseliti svoj skromnidom i spoznah da se weno srce ra-duje dolasku Hristovog Ro|ewa.Raduje se, uprkos tome {to ga do-~ekuje sama, u svojoj nemo}i i usvom siroma{tvu. Raduje se svo-jom vjerom. I nije siroma{na.Bogata je. Sa Raspetim Hristom iVaskrslim Lazarom u svom srcu.Bogatija je od svih nas koji }emoBoì} do~ekati u toplom domu,za punom trpezom i okruènionima koji nas vole. Zamolih Bo-ga da mi oprosti {to se saàlihzbog wene samo}e u jednom tre-nutku. Jer ja pogrije{ih tim mi-slima dok ne spoznah wenu vjeru,pa mi do|e da se saàlim nad so-bom zbog sopstvenog neznawa.Jo{ jednom bacih pogled pun di-vqewa po toj tro{noj sobici jermi se sad ona u~ini kao rasko{andvorac i posti|ena iza|oh. Sila-ze}i stepeni{tem tro{ne zgradesjetih se jedne od divnih misli sv.Nikolaja Srpskog: O du{o moja,uskoro }e{ sve ostaviti i svi }ete ostaviti. Prijateqi }e tezaborav{pi. Bogatstvo ti ne}etrebati, lepota }e uvenuti,snaga nestati, telo istrunuti,i du{a na}i se u mraku. Ko }e tipruìti ruku u tami i osamqe-nosti? Jedini Hristos ôveko-qubac, ako si se bila za ìvotauz Wega priqubila. On }e te iz-vesti iz tame na svetlost, i izosamqenosti na Nebesni Sabor.

Napoqu me do~eka hladan de-cembarski vazduh i ja nastavihsvoj put razmi{qaju}i kako medobri Bog u ovih nekoliko minu-ta nau~i da je samo}a samo jedna ada ~ovjek sa @ivim Hristom usvom srcu nikada ne moè bitisam.

Nata{a Ukaj

Maribor

22

��

BAKA RAKILA

@ivela je u mojoj paro-hiji u selu Svra~kov-cima baka Rakila Si-

monovi}. Ro|ena daleke 1898. g. uselu Mr~ajevcima. Ratne 1916. g.kada u porobqenoj zemqi ni pti-ce nisu pevale, sklapa brak i do-lazi u dom svoga izabranika i ì-votnog saputnika Radenka Simo-novi}a u selo Svra~kovce podnoRudnika. Done}e na svet petorodece (dva sina i tri k}eri) i od-gaji}e ih u nadnici i napolici napreslicu i desnicu ruku. Pri~a-li su mi parohijani, kada poslenapornog rada uve~e po|e od do-ma}inove ku}e svome domu uvek jesvoju nepojedenu ve~eru nosilasvojim malim i gladnim pti}ima.Na doma}inovo navaqivawe dasedne za trpezu Rakila bi snebi-vaju}i se rekla: “Neka, neka po-ne}u ku}i pa }u tamo prezalogaji-ti”. A kod ku}e, znali su svi, nizalogaja nije uzimala.

11. april 1984. god.Po{ao sam kod bake Rakile da

osvetim uskr{wu vodicu. U dvo-ri{tu stara naherena polubrvna-ra a do we jo{ jedna mawa ku}icaod naboja sa jednim odeqewem.Malo daqe staja za ovce. Predvratima polubrvnare stoji pe-tao. Za nogu mu privezan kanap, aza kanap pove}a motka. “Ne mogumu ni{ta dijete, pa sam ga etosvezala. Malo, malo pa ode u zi-jan. Da li }u do~ekati Vaskrs, dase deca iskupe pa da mu pirnem u~orbu”, àli mi se baka. U ku}istaro ogwi{te. Iznad wega oka-~ene verige. O verigama visi ko-tao. U uglu kvo~ka sa osam pili-}a. Mali kao grudvice snega. Tekse ispilili. Korak do wih ma~kasa troje qupkih ma~i}a. Tek {to

su progledali. Ne smetaju jednidrugima. ûdno neko prijateq-stvo.

U ku}i ìvi sama baka Rakila.Wenim pti}ima izrasla krila iodlepr{ala u bijeli svet. Isku-pe se o blagim danima. Ti retkitrenuci kada ih vidi na okupu ikada ih pogledom moè milovatiza majku Rakilu su najve}ipraznik.

6. april 1985. g.Evo me ponovo u domu bake Ra-

kile. Vaskrs je blizu. Osvetiosam vodicu u Simonovi}a {oru.Ostale su mi samo dve ku}e: baki-na i tetka Du{ankina. Wihoveku}e su na kraj sela.

Pred ku}om nema petla. Pret-we bakine se obistinile. U su-sret mi dolazi starica. Ide po-lako po{tapaju}i se.

- Pomozi Bog, bako!- Bog ti pomogo, dijete - otpo-

zdravi baka, zavu~e ruke u xep odkeceqe i pruì mi kutiju sa pa-lidrvcima.

- UZMI, POPO, LAWSKESI GODINE ZABORAVIOKAD SI SVE]U PALIO. UZ-MI DA DU[U NE OGRE[IM.

Pruìh ruku koja zadrhta, austa mi zaneme{e. Nemadoh snageni da se zahvalim. U|oh u ku}u. Nastolu sve pripremqeno. Navukohepitrahiq, stavih tamjan na àru kadionicu a {ibicom koju ma-lo~as dobih od bake upalih sve}u.Iza mene baka Rakila {apu}e mo-litvu. Zavr{ih molitvu, pozdra-vih se sa bakom, i po|oh tetka Du-{ankinoj ku}i. Pozdravih se sauku}anima i sedoh. Moje neuobi-~ajeno }utawe prekide tetka Du-{anka re~ima: “Ne{to si mi kar-li, popo. Kako si sa zdravqem, ka-ko tvoji na domu?”

- Dobro smo tetka Du{anka,hvala Bogu - rekoh i ispri~ah{ta mi se kod bake dogodilo.

- E moj popo, moje dijete, dazna{ samo koliko je puta ona po-zajmqivala zrno {ibice od nasda bi vatru potpalila. Veruj dani zrno iz te {ibice nije uzela.Taka je ona.

Zavr{ih molitvu i po|oh po-lako ku}i. Bakine re~i: “Uzmi,popo, da ne ogre{im du{u”, nika-ko iz glave da iza|u.

Hvali Ti Gospode, {to si namdarovao bake Rakile. Dok wih bu-de bilo i sunce }e grejati; pro-{aptah i za|oh u Lazi}a potok.

20. maj 1985. g.Po|oh da ispratim baku Raki-

lu do wene ve~ne ku}e. Zapo~ehopelo, a s obli`we rascvetalexenarike oglasi se pti~iji cvr-kut. Pevale su sve dok je opelotrajalo. Nikad mi re~i pesme:“Sa svetima upokoj, Hriste, du{uslu{kiwe Tvoje...” nisu tako zvu-~ale kao tog prole}nog dana nadodrom bake Rakile. Verujte mi.

Jovi{a M. Ze~evi},

sve{tenik,

iz kwige

“Nebeska Srbija”

23

��

Monah Serafim

ÛDNI SU PUTEVI GOSPODWI

(nastavak iz pro{log broja)

U{av{i u ku}u, ode i zatvori se u svoju so-bu. Pritisli su ga muka i bol, i jad, isram, i tuga i suze, i ga|ewe, dovode}i ga u

stawe te{kog i nepodno{qivog o~aja. Ne{to unutarwega, vaqda du{a, o kojoj nije ni imao jasne predsta-ve, zaurlikala je od silnog bola. Ako postoji pakao,onda je ovo pakao ‡ pomi{qao je u kratkim pauzamasilnog pla~a. Nije mu ni padalo na pamet da poku{aopravdati svoje nedjelo ni{tavnim izgovorima koji-ma se ranije zavaravao. Poraèn zastra{uju}om isti-nom, s pravom je sebe doìvio kao najgnusnijeg ubicukoji je zasluìo najteè muke. Kako je to nepravedno‡ mislio je ‡ kad ubije{ odraslog ~ovjeka ode{ u za-tvor, a kad svom vlastitom djetetu, radosti najve}oj,oduzme{ ~itav ìvot, ne podleè{ nikakvoj kazni.Ali zato, dok je leào na podu svoje sobe, vla`nog li-ca i krvavih ruku, po~eo je osje}ati Stra{ni vje~nisud kako se nadvija nad wim. Da je imao mogu}nost, utom trenutku on bi rado izabrao smrt ako bi ona zna-~ila nepostojawe, ali to mu se u~inilo kao velika na-grada. Nekako je po~eo osje}ati da }e tek tamo, u smr-ti svako dobiti zasluènu platu za svoja djela.

Pa`wu mu je samo na tren odvukao zvuk otkqu~a-vawa ulaznih vrata kad se majka vratila. Mogao ju je~uti dole. Ona mu je svakako doviknula da je stigla,na {ta je on kratko otpozdravio. Kasnije ga je poziva-la na ve~eru. Wemu je bilo te{ko da izgovori makar ijednu rije~, ali je viknuo da je ve} jeo kako bi otklo-nio mogu}u maj~inu zabrinutost ili zapitkivawa kojamu nikako ne bi prijala.

Sa te{kim raspoloèwem du{e, Nikola je doplo-vio duboko u no}, pa gotovo i do same zore. Sam, reklobi se. Ali ipak, Gospod Bog je promi{qao i o wemugre{nom, dok su nerazdvojni pratioci palog ~ovjeka ‡demoni poja~avali u wemu stawe o~aja i do{aptavalimu najcrwe pomisli. Lice mu je bilo nateklo od suzai grijesima preoptere}ena i osaka}ena du{a, iznure-na o~ajem nakon bolne no}i suo~avawa sa istinom,utonu u san.

££

I oti{av{i, pribi se kod jed-noga ìteqa one zemqe, i on gaposla u poqe svoje da ~uva sviwe.I èqa{e napuniti trbuh svojro{~i}ima koje sviwe je|ahu, iniko mu ne dava{e. A kad do|e se-bi, re~e: Koliko najamnika u ocamoga imaju hqeba isuvi{e, a jaumirem od gladi! Ustav{i, oti-}i }u ocu svojemu, pa }u mu re}i:O~e, sagrije{ih nebu i tebi, i vi-{e nisam dostojan nazvati se si-nom tvojim; primi me kao jednogod najamnika svojih.

(Lk. 15,15-19)

Probudio se tek u popodnevnim satima. Zijevaju}ii proteù}i se, pogledom je potraìo sat, koji seobi~no nalazio na radnom stolu. Malo je napregaovid, pa, vidjev{i da je pro{lo dva, osjeti se uspje-{nim {to je toliko odspavao. Opet je spustio glavuna jastuk, stegnuv{i ga jako rukama. Skoro da je opetzaspao, ali kad se po~eo prisje}ati ju~era{weg dana,za vrlo kratko vrijeme potpuno se razbudio. Okrenuose na le|a i kroz krovni prozor gledao u maglovitopodnebesje, dok se na du{u spu{tala lavina te{kih,ju~e zapo~etih jada. Potreba ga je podigla i odvela utoalet, ali opet se vratio krevetu, bezvoqan i jadan,ne znaju}i {ta bi sa sobom. ^vrsto je znao jedino dane èli nikoga vidjeti, te je zbog toga i zlu transak-ciju, ju~e zapo~etu s Kojom, odloìo. Prije nego jeustao i obukao se, odleào je jo{ petnaestak minuta,a potom izi{ao u sivi dan i prepustio nogama da ganose belim gradom, crnog u du{i, umu i srcu.

Mnogi bi primijetili da je i taj sivi, jesewi danimao svoje ~ari, ponajvi{e zbog tajanstvene izmaglicepoja~ane smogom i {arenog li{}a posvuda naokolo. On,iako bi se pod druga~ijim okolnostima sloìo sa ta-kvima, sada nije nalazio ni{ta privla~no u tom danu.Wemu je, pak, bila no}. Potpuno okovan svojim unutra-{wim neraspoloèwem, te{kim mislima i osje}awima,spu{tao se bulevarom ka centru, pogleda uglavnom obo-renog ili tupo upravqenog u daqinu. Tri puta ga je zau-stavio semafor, a jednom pomalo pripit i zapu{ten ~o-

vjek, mo`da i besku}nik, bijedno i slabo obu~en za todoba godine. Ispre~io mu se na putu i zatraìo malonovca da kupi hrane. Ubije|en sam da mu Nikola ne biodrekao, ali kako pri sebi nije imao novca, samo ga jezaobi{ao i produìo daqe bez ijedne izgovorene rije-~i. Uputio mu je samo kratak pogled koji je svjedo~io ounutra{wej bijedi duha, koja je bila mnogo stra{nijaod fizi~ke bijede besku}nika. Ovaj ga je s ~u|ewem is-pratio, spustiv{i ispruèni dlan, koji je spremio daprihvati mogu}e kovanice. Nastaviv{i daqe, Nikola jekroz Ta{majdanski park, pored crkve Svetog Marka iz-bio u Takovsku ulicu i svoje besciqno lutawe nastavioKosovskom. Nije mu odgovarala gu`va uvijek prometneKnez Mihailove, pa je sporednim uli~icama izbio naKalemegdan.

Tamo, zbog niìh temperatura posqedwih dana,nije bilo gotovo nikoga. Rijetko koji {eta~, uglav-nom sa svojim ~etvorono`nim qubimcem, nekolikopenzionera, jedna ekipa gradske ~isto}e koja je ukla-wala {arenilo opalog li{}a i nekoliko mla|ih qu-di koji su malo protegnuli noge do Kali{a da bi umiru popu{ili xoint. Iako su se povukli u stranu,bili su potpuno uo~qivi za svakoga iole upu}enog, ai karakteristi~an miris osje}ao se u vazduhu. Oni }ese ubrzo skloniti sa tog mjesta u neki kafi}, kladio-nicu, bioskop ili pivnicu, igraonicu ili }e ve} pro-na}i neki kutak da se malo zagriju i ubiju nekolikosati od tog dosadnog dana.

Kako je bolna istina da i taj dosadan dan ili satkoji svi svakodnevno ubijamo na ovaj ili onaj na~in~ovjek moè iskoristiti da pokajawem izmijeni svoj,na grijehe i sujetu naviknut ìvot i suzama i moli-tvama od Gospoda izmoli radosnu vje~nost. Ali zbogna{e te{ke pomra~enosti, gotovo nikada taj dosadnidan ne bude utro{en na ovu, rije~ima te{ko opisivumogu}nost. I samu ideju, koja mu se javi s vremena navrijeme i koja ga poziva da se otrgne od grijeha iokrene ka Bogu, ~ovjek odbaci, ili je odgodi do onogtrena kada mu se opet javi da bi je opet odgodio.

Prilaze}i Me{trovi}evom Pobjedniku, Nikolapoèli malo odmora, ali po{to je bacio kra}i po-gled ka u{}u i NBG-u, koji se zbog magle nije ni mo-gao vidjeti, produìo je daqe. Spustio se do u{}a, za-tim po{ao malo niz Dunav da bi se kasnije ulicom

24

��

Cara Du{ana i Va{ingtonovom vratio u bulevar. Ve}se i smrklo.

I prije nego je u{ao u ku}u, po~eo je osje}atiglad. Zamrzio je sebe zbog takve tjelesne potrebe jerje osje}ao da nije dostojan ni vazduh udahnuti u svojaplu}a zbog zala svojih. Mnogi qudi se ~esto pitaju za-{to se Bog ne projavquje i ne uklawa svuda prisutnunepravdu u svijetu. Vjerovatno, kad bi Bog krenuo dauklawa nepravdu, te{ko da bi ostalo nekoliko qudina planeti. Zato je i pravednikova i gre{nikova pla-ta ostavqena za Stra{ni sud, a zasad nas dobri Bogjo{ uvijek trpi, kao {to i pi{e vrhovni apostol Pe-tar: Ne kasni Gospod s obe}awem, kao {to neki misleda kasni, nego nas trpi, jer ne}e da ko pogine, nego dasvi do|u u pokajawe (2 Petr. 3,9). To pokajawe, od Bo-ga ostavqeno svakom ìvu}em ~ovjeku, bilo je ponu|e-no i Nikoli, ali ta boànska qubav i milosr|e jo{su ga vi{e pekli i posramqivali jer je tek spoznaoodvratnog i pravog sebe.

Poku{ao je jesti nepodgrijano jelo koje je majkajo{ sino} zgotovila. S te{kim mislima koje ga nisunapu{tale uspio je pojesti tek malo. Popio je neko-liko gutqaja vode, pospremio sto i oti{ao u svoju so-bu, nastavqaju}i svoje obitavawe u te{kim du{evnimstawima, koja je po~eo prihva}ati kao mali djeli} za-sluène kazne.

Danima je izbjegavao sve znane, bli`we i daqwe, anerazdvojni drug postala mu je gri`wa savjesti, sa ko-jom je provodio sve budne trenutke. Odnosno one kojemi smatramo budnim. Mnogi grijesi po~eli su izrawatiiz mra~nih dubina wegove du{e. Mnoga zla, za koje jeon iznalazio razne izgovore, sada su se jasno pokazalapred probu|enom savje{}u. Kako je mogu}e da postoji~ovjek kao ja ‡ znao je izgovoriti te{ko uzdi{u}i. Duhsveti je negda kroz cara Davida, a govore}i o palom ~o-vjeku, koji je okrenuo le|a Bogu i koji je napustio svojeuzvi{eno dostojanstvo, izrekao: A ~ovjek u ~asti budu-}i ne razumjede, izjedna~i se sa stokom beslovesnom ipostade joj sli~an. Za nas, pak, danas, mo`da bi se pri-je moglo re}i: A ~ovjek u ~asti budu}i ne razujmede,prevazi|e stoku beslovesnu i postade gori od we.

Mobilni telefon mu je danima bio iskqu~en iukqu~ivao ga je samo po potrebi, uglavnom da pogledana sat dok je izbivao napoqu. Ovakav postupak zasi-gurno je izludio nekolicinu wegovih poznanika kojisu o~ekivali poru~ene tablete. Sigurno su gubili po10 grama ìvaca svaki put kad bi za~uli ènski glas:“Mobilni pretplatnik trenutno nije dostupan, moli-

mo poku{ajte kasnije.” Kupcu koji se navikao na upo-trebu pomenute robe i{~ekivawe zna biti vrlo nape-to. Nikola je svojim postupkom isprovocirao razdra-`qive nerve kod nekolicine i sigurno bi bilo bur-nih reakcija da je tih dana sreo Bubija. Tablete su ~e-kale rasplet doga|aja u drugoj fioci radnog stola, go-tovo i ne doti~u}i Nixinu pa`wu.

Morali bi re}i, da je od onog popodneva istineNikola najvi{e od svih izbjegavao teta Sofiju. Nekobi pomislio da je on wu krivio zbog o~aja u kojem jeobitavao danima. U stvari, radilo se o tome da ga je isama pomisao na wu podsje}ala na grijeh od koga jebezuspje{no poku{avao pobje}i. Stidio se susreta swom. Jednom je, vidjev{i je u bulevaru kako mu dolaziu susret, u{ao u samoposlugu i kupio neku sitnicu sa-mo da bi je izbjegao. Ba{ bi bilo zanimqivo da je iteta Sofija u{la u istu samoposlugu.

Sa majkom je progovarao tek toliko da bi ostavioutisak kako je sve u redu. Bila mu je potrebna samo}a.Svakodnevno je i{ao u duga~ke {etwe, vra}aju}i seku}i tek nave~e. Obi~no je odlazio do u{}a, na Kale-megdan, ili ~ak na Adu Ciganliju. Fizi~ki napor do-nosio mu je mrvicu olak{awa. Mo`da je zahvaquju}iumoru, koji bi ga kasnije sustigao, uspijevao lak{ezaspati. San mu je donosio potrebno olak{awe i da jeikako bio u mogu}nosti, jo{ bi vi{e vremena provo-dio u spavawu jer tada nije bio u mogu}nosti da sagle-dava sebe. No svevide}i Bog, vidjev{i ga kako traìpokoja na pogre{nom mjestu, dozvolio je lukavom sa-tani da mu naru{i taj la`ni pokoj.

Jedne no}i doìvio je stra{no i neobi~no isku-stvo. Bio je to vaqda san, ili no}na mora. On nijeznao druga~ije objasniti doìvqeno iako je danimaosje}ao posqedice. Neopisivo ru`na, crna stvorewa,~udna za pojmiti na{em razumu i ~ulima, posjetila suga te no}i. Wihova ru`no}a i odvratnost vi{e su seosje}ale nego {to su bile vidqive u mra~noj sobi.Dok je spavao, vidio je kako se otvaraju vrata wegovesobe, kroz koja se, kao kakva materijalnija sjenka,provukla crna prikaza. Sa velikim strahom, gotovoparalisan, gledaju}i prema zatvorenim vratima, is-pred kojih su se te{ko naslu}ivali obrisi nekakvogstvorewa, jedva je uspio upitati:

‡ Ko si ti?‡ To sam ja, tvoj otac ‡ glasio je odgovor.Nikola od ovog glasa osjeti jo{ ve}i strah, koji

se poja~ao vjerovatno do krajwih granica izdr`qivo-sti kad je osjetio prisustvo jo{ dva ovakva stvorewa

pokraj kreveta. Na jedvite jade uspio je izustiti, osje-}aju}i da mu se vilice parali{u i da vi{e nije u mo-gu}nosti govoriti:

‡ Nnni... si... ti... moj... otac.Stvorewe je ponovilo, nadmeno i pobjedni~ki, kao

da ima puno pravo i svaku vlast nad wim:‡ Ja jesam tvoj otac.Poslije ovoga Nikola vi{e nije mogao ni{ta iz-

govoriti niti tijelo pomjeriti. Osjetio je kako gaona dva bi}a ~vrsto drè, dok je tre}i, koji se pred-stavio kao wegov otac, iznosio wegove grijehe, kojisu se nekako ~udno, kao na ekranu, pojavqivali predwegovim o~ima. Svega je tu bilo ‡ zlog, lukavog isramnog, {to{ta ve} zaboravqenog. Poku{ao je okre-nuti glavu da ne gleda, ali silom bi}a koja su ga dr-àla, a koju je on doìvio kao paralizu i potpunuobamrlost udova, nije mogao. Neko vrijeme bio je pri-nu|en gledati.

Vjerujem da mnogi pravoslavni hri{}ani kojiistinski ìve pravoslavqe shvataju o ~emu govorim ida su neki od wih osjetili nenormalan strah prouzro-kovan bliskim duhovnim susretom sa palim demonima.Ako neko od vas padne u sli~no isku{ewe, neka poku-{a u mislima izobraziti krst ili neka u mislima iz-govori Isusovu molitvu i ne~iste sile brzo }e pobje-}i. One ne mogu istrpjeti pomiwawe Hristovog ime-na, niti silu Wegovog âsnog krsta. Nikola o ovomenije ni{ta znao, pa je morao duè podnositi stra-vi~ne muke.

Pi{u}i o strahu koji je Nikola osjetio, moramjo{ jednom naglasiti wegov intezitet, da ne pomisli-te kako je to sli~no npr.strahu od visine, mraka... Ni-je, ovdje je rije~ o ne~emu neuporedivo stravi~nijem.Svakako, na Nikolinu sre}u, Bog nije dozvolio da ovoisku{ewe predugo potraje. Ne~astive sile su bileudaqene. ûdno mu je bilo {to je on bio svjestan sve-ga proìvqenog, kao da se nije radilo o uobi~ajenomsnu. Sve {to se dogodilo dogodilo se upravo u toj so-bi ‡ jedno stra{ilo u{lo je kroz vrata sobe, ona dru-ga dva dràla su ga upravo na wegovom krevetu i svese odigralo upravo tu prije samo nekoliko trenutaka,stra{no i ~udno, ali to nije bio samo san.

Uz napor je prvo uspio otvoriti o~i, ali je jo{neko vrijeme morao nepomi~no leàti u istom polo-

25

��

nastavak na 56. strani

SPOMEN ÛDA IKONE GOSPODA ISUSA HRISTA

Ugradu Beritu (danas: Bejrut)blizu jevrejske sinagoge ì-vqa{e jedan hri{}anin i

ima|a{e ikonu Gospoda na{eg IsusaHrista. Posle nekog vremena ovajhri{}anin kupi sebi drugu ku}u ipreseli se u wu prenev{i sve stvariosim ikone Gospoda Hrista, kojaostade u prvoj ku}i. No to bi po pro-mislu Bo`jem. U tu ku}u, u kojoj be-{e ikona Gospoda Hrista, useli seneki Jevrejin i ìvqa{e u woj neprime}uju}i svetu ukonu.

Posle izvesnog vremena on pozvakod sebe na ru~ak prijateqa svog, ta-ko|e Jevrejina. Za vreme ru~ka ovajgost, pogledav{i na zid, vide ikonugde visi i re~e doma}inu: Kako ti,Jevrejin, drì{ ikonu u svome do-mu? - Doma}in se po~e kleti, govore-}i da je do ovoga ~asa nije primetio.No gost oti{av{i optuì u sinago-gi svoga prijateqa, govore}i: Ovaj~ovek, iako Jevrejin, ima u domusvom ikonu Isusa Nazare}anina.

To silno razgwevi sve prisutne usinagogi, ali ne preduze{e ni{tatoga dana, po{to se ve} spu{talo ve-~e. Sutradan pak sabra se jevrejskiìvaq, sve{tenici i starci, pa kre-nu{e ka ku}i gde be{e ikona Gospod-wa. Uletev{i u ku}u, oni na|o{eikonu, izneso{e je iz ku}e i postavi-{e usred zbori{ta svog, i reko{e:Kao {to se oci na{i naruga{e We-mu, hajde da to isto u~inimo i miovoj ikoni! - I stado{e pquvati naikonu i udarati po liku GospodaIsusa, izobraènom na ikoni. A za-tim reko{e: ûli smo da su oci na{iprikovali Wega na drvetu; u~inimoto isto i mi sa ovom ikonom! - Iuzev{i klince, ukuca{e ikonu nadrvetu, i to na onim mestima gde be-hu izobraène ruke i noge; pa natak-nuv{i na trsku sun|er sa octom, pri-sloni{e ga na usta Gospodu. Posletoga done{e kopqe, i naredi{e jed-

nome da wime probode rebra na iko-ni Gospodwoj. I ~im ovaj zari kopqeu ikonu, odmah pote~e iz we krv i vo-da. Od tako neobi~nog ~uda velikistrah spopade sve prisutne Jevreje.Napuniv{i jedan sud tom krvqu i vo-dom, oni re{i{e da dovedu slepe,hrome i besomu~ne, i da ih pomaùtom krvqu. I govorahu: Ako se od to-

ga iscele, onda }emo svi poverovatiu Raspetoga. - I doneso{e jednog hro-mog od ro|ewa; i ~im ga pomaza{e,on tog ~asa sko~i, i sav postadezdrav. Zatim dovedo{e slepe i mno-{tvo besomu~nih, i svi se oslobodi-{e od svojih neduga posle pomazawaovom krvqu.

Ovo se brzo pronese po celom gra-du, i svi hitahu ka tom neizrecivom~udu, nose}i svoje bolesnike, rasla-bqenike, gubavce, suhe i bogaqe, isvi dobijahu isceqewe. Tada svi Je-vreji, koji ìvqahu u tom gradu, po-verova{e u Gospoda na{eg Isusa

Hrista. I pav{i pred ikonom Go-spodwom svi oni vapijahu, govore}isa suzama: Slava Tebi Hriste, SineBo`ji, koji takva ~udesa tvori{!Slava Tebi, Hriste, koga oci na{iraspe{e, no u koga mi sada verujemo;primi nas koji pripadamo k Tebi,Vladiko!

Posle toga svi Jevreji ìteqi to-ga grada: muèvi, ène i deca, odo{ek episkopu i usrdno ga moqahu da ihudostoji svetog kr{tewa. Oni mu po-kaza{e i ikonu Gospodwu, iz koje is-te~e krv i voda, i ispri~a{e mu osvima porugama koje oni priredi{etoj svetoj ikoni. Episkop, videv{ida se oni istinski kaju, primi ih srado{}u, i po{to ih u toku dosta da-na nau~i svetoj veri on ih krsti svesa ènama i decom, a sinagogu wiho-vu pretvori u crkvu Gospoda na{egIsusa Hrista. I bi velika radostkod svih ìteqa grada tog, ne samo{to se isceli{e toliki bolesnicinego i {to se neverni Jevreji krsti-{e i primi{e svetu veru, zbog ~udakoje bi od ikone Gospodwe.

Zbog toga svaki je duàn da se s ve-rom i qubavqu pobo`no klawa sve-tim ikonama, a naro~ito ikoni - u~ast i slavu lika Ipostasi Boìje,koja je uzela na sebe obli~je ~oveka:Gospoda na{eg Isusa Hrista, komesa Bogom Ocem i Svetim Duhom nekaod svih nas bude ukazivano du`no po-klowewe kroza sve vekove. Amin.

(Ovo ~udo dogodilo se oko 765. go-dine. Zabeleìo i u riznici Pravo-slavne Crkve za nas ostavio “trina-esti apostol” - sveti Atanasije Ve-liki, vaistinu u svemu Veliki.)

Ava Justin

]elijski

@itija svetih

(oktobar)

26

��

27

��

BESEDA O DVE GOZBE

Jednu gozbu, opisanu u pri~i, priprema carpun blagonaklonosti i milosti. Pa ipak,oni koji su na wu pozvani ne do|o{e kada

je gozba bila spremqena. Oni su vi{e dràli dotoga da se bave, ko trgovinom, a ko svojim doma-}im poslovima; a neki, uhvativ{i glasnike, izru-ì{e i ~ak ubi{e neke. Razgnevqeni car, po{tostrogo kazni krivce, ponovo posla sluge svoje - dapozovu na gozbu svakoga koga sretnu. I okupi sezvanica mnogo i kada car pri|e da ih pogleda,ugleda jednoga neobu~ena u prazni~no ruho. Carga zapita za{to nije odeven kako prili~i, a onaj}uta{e, pokazav{i time prezir prema caru i ne-postojawe èqe da u~estvuje u svetkovini, zbog

~ega bje{e izba~en napoqe. Tako je na tu gozbubilo mnogo zvanih, ali je malo bilo izabranih,koji u~estvova{e na ve~eri.

Druga gozba nije alegorijska, nego je stvarna. Toje gozba bezbo`noga Iroda. Kao {to se zna, na wuniko od zvanica nije odbio da do|e, svi su bili sve-~ano obu~eni i uìvali su do mile voqe. Ona se od-vijala u pijanstvu, obesti koju nije obuzdavao stid nisavest i zavr{ila se najve}im zlo~inom, ubistvomJovana Krstiteqa.

Ove dve gozbe su slike dva na~ina ìvota, dvevrste uìvawa. Prva je slika duhovne gozbe, duhov-nog zadovoqstva. Wu priprema Gospod. Ova gozba jeCrkva Hristova. Mi smo pozvani na tu gozbu kadanas pozivaju na u~e{}e u bogosluèwima, posebno uBoànskoj Liturgiji i kroz pri~e{}ivawe Boàn-stvenim Telom i Krvqu Hristovom, na ~iwewe do-bra, smotrenost i razboritost. Ne odazivamo se po-zivu na tu gozbu kada ne idemo na crkvene slu`be,kada umesto dobra ~inimo zlo, kada pretpostavqa-mo svakodnevne brige i zadovoqstva boànskomìvotu. Mi ne dolazimo u svadbenoj ode}i kadaunosimo tu|e, gre{no raspoloèwe u taj ìvot.Svako od nas mnogo puta u toku dana je pozvan naovu gozbu i odbija poziv svaki put kada plotsko igre{no pretpostavqa duhovnom i boànskom.

Na Irodovu gozbu tako|e smo pozvani mnogoputa u istom danu. Mi ~esto ne prime}ujemo od-mah da nas zlo ku{a. Greh uvek po~iwe od malog.Irod je ~ak u po~etku sa uìvawem slu{ao JovanaKrstiteqa, on je intimno bio svestan gre{nostisvoga postupka, ali se nije borio protiv greha istigao je do ubistva najve}eg pravednika. Mi od-lazimo na Irodovu poganu gozbu svaki put kadaumesto dobra biramo zlo, plotska, gre{na zado-voqstva, nemilosrdnost, nebrigu za svoju du{u itako daqe.

Po~ev{i od maloga, ve} se te{ko zaustaviti iako se kasnije na vreme ne osvesti i ne bude strog

prema sebi, moè se sti}i do najve}ih grehova izlo~ina koji donose ve~ne muke.

I sada u svakome od nas Jovan Krstiteq pozi-va: “Pokajte se, jer se pribliìlo Carstvo Nebe-sko”. Pokajte se, da biste uìvali u svetlim,ve~nim prebivali{tima gozbe Jagweta, koje je za-klano radi grehova ~itavog sveta i da ne biste sa|avolom delili pir zlobe i mu~ewa u tartaru imraku paklenom.

Sv. Jovan [angajski

i Sanfranciskanski

DOM BO@IJI

Dom Boìji, Crkva Boga ìvoga, stubi tvr|ava istine (1 Tim. 3,15). Prematome, nema potrebe da se osvr}emo

oko sebe i da traìmo istinu ovde ili onde. Onaje blizu. Budi u Crkvi, drì sve {to ona drì ibi}e{ u istini, ovlada}e{ istinom, ìve}e{ powoj i i u woj, i zbog toga }e{ se ispuniti istin-skim ìvotom. Van Pravoslavne Crkve nema isti-ne. Ona jedina ~uva sve ono {to je Gospod zapove-dio preko svetih apostola, i zbog toga je onaistinska Apostolska Crkva. Drugi su izgubiliApostolsku Crkvu, ali zbog hri{}anskog ose}awada samo Apostolska Crkva moè verno da ~uva iukazuje na istinu - re{i{e da je sami ustroje. Tosu i u~inili, i ime su joj takvo dali. No, ime sudali, ali joj su{tinu nisu mogli pridodati. Jer,Apostolska Crkva je preko apostola sazdana Go-spodom Spasiteqem, po blagovoqewu Oca, blago-da}u Svetog Duha. Sami qudi tako ne{to ne moguu~initi. Oni koji to, me|utim, misle, li~e na de-cu koja se igraju sa lutkama. Ako na zemqi nemaistinske (Pravoslavne) Apostolske Crkve, ondaje uzaludan trud da se ona sazda. No slava Gospodukoji ne dozvoqava adovim vratima da je nadvlada-ju. Ona postoji i bi}e, po Wegovom obe}awu, doskon~awa veka. To i jeste na{a Pravoslavna Cr-kva. Slava Bogu!

Sv. Teofan Zatvornik

[TO PLAÊ[?

Imrtvi ose}aju i znaju dobra dela, kojaim se ~ine. U to hri{}anin ne trebada ima nikakve sumwe. Dobro delo kao

elektri~na struja {iri se po celom nebeskom sve-tu. Neki ~inovnik carski Magistrijan bi poslatod cara nekuda po va`nom poslu. Putuju}i ugledaMagistrijan ~oveka mrtva, potpuno naga. On se sa-àli, skide svoju ko{uqu, obu~e mrtvaca i ~esnosahrani. Posle izvesnog vremena dogodi se nesre-}an slu~aj s Magistrijanom, naime: on pade s kowai slomi nogu. I leà{e dugo bolan u posteqi.Jednom se sabra k wemu nekoliko lekara, da se po-savetuju o bolesti wegovoj. Lekari na|o{e, da senoga mora odse}i. Te no}i Magistrijan nije mogaospavati, nego je samo tugovao i plakao. U pono}ijavi mu se na jednom neki ~ovek, i upita ga: “[topla~e{?” Kada mu Magistrijan objasni, onda nepo-znati ~ovek istrqa rukom bolesnu nogu, i noga po-stade zdrava. “Radi Boga, reci mi, ko si ti?” - upi-ta Magistrijan. Na to mu nepoznati re~e: “Pogle-daj na mene i vidi, zar ova ko{uqa nije tvoja? Jasam onaj, koga si ti video naga mrtva, i koga siobukao u ovu ko{uqu. I evo za tvoje dobro deloposla me Bog, da te iscelim. Blagodari Bogu!”

GLAS UTVR\EWA

Kaè se da vrag mrzi glas utvr-|ewa, stoga {to ne samo da mrziutvr|ewe, ve} i s�m zvuk wegov nemoè da ~uje. On mrzi i sam glaskojim se izgovara ono {to sluìna pouku. I pre nego {to onaj ko-ji pita o ne~emu korisnom po~neda déla u tom smeru, i pre nego{to sazna da li }e on da ispuniono {to je ~uo ili ne, ve} samopitawe i slu{awe o korisnom,sam glas i sam zvuk re~i, vrag mr-zi i nenavidi. Zbog ~ega? Zna onda }e se wegovo zlo odmah obelo-daniti ~im se samo po~ne pitatiili govoriti o ne~em korisnom.A on se ni~ega ne pla{i vi{e odtoga da bude prepoznat. Jer, tadaon ve} vi{e ne moè da spletka-ri kako ho}e. Jer, ako se du{autvr|uje time {to ~ovek pita iotkriva sve i slu{a od iskusnog:“Ovo radi, a to ne ~ini; to je do-bro, a to nije; to je (samo)oprav-dawe, a to (samo)voqa”, i tako|eslu{a: “Sada nije vreme za tustvar, i drugi put: ”Sada je vre-me" - |avo ne nalazi na~in da{teti ~oveku ili da ga sru{i.ôvek je tada, kao {to sam ve} re-kao, usmeren i sa svih stranautvr|en. Na wemu se ispuwuje (iz-reka) da je spasewe u mnogim save-tima. Lukavi to ne}e i to mrzi,(jer ho}e da ~ini zlo). On se radu-je zbog onih koji nemaju vo|stva.Zbog ~ega? Stoga {to oni padajukao li{}e.

Seti se onoga brata koga je lu-kavi voleo i o kome je govorioavi Makariju: “Imam jednog bra-ta koji se vrti kao ~igra kad mevidi”. Takve on voli i zbog ta-kvih se on raduje, jer su bez upra-vqawa i ne predaju se ~oveku kojiih po Bogu moè pomagati i vodi-

ti. Zar nije demon i{ao svoj bra-tiji, kada ga je sveti video da no-si razli~ita jela u tikvama? Zarnije sve napadao? Ali, svaki odwih je, kad bi osetio wegove zam-ke, ùrio i otkrivao svoje pomi-sli. Stoga je u vreme isku{ewamogao da dobije pomo}. Zbog togalukavi nije mogao da ih pobedi.Na{ao je on samo jednog nesret-nika koji se oslawao na sebe i ko-ji niotkuda nije imao pomo}i.Zbog toga je lukavi postupao sawim kao sa igra~kom. Odlaze}i,on mu se zahvaqivao, dok je drugeprokliwao. Saznav{i od lukavogza tu stvar i za ime brata, sveti

Makarije je oti{ao do wega i na-{ao da je uzrok wegovog pada bi-lo neotkrivawe savesti. Zbog to-ga ga je vrag i vrteo kako je hteo.I kad ga je sveti pitao: “Kakoide, brate”, on je odgovorio:“Tvojim molitvama, dobro”. Ikad ga je sveti opet zapitao: “Ne

bori{ li se s pomislima”, on jeodgovorio: “Sada sam dobro”. Inije hteo ni{ta da otkrije svedok ga sveti nije na iskusan na~innaveo da iskaè {ta (ima) u sebi.Zatim ga je utvrdio, rekav{i muRe~i Boìje, (pa) se vratio. Posvome obi~aju, vrag je opet do{aoèle}i da obori ovog brata. Me-|utim, on se postideo, jer ga je na-{ao utvr|enog i ispravqenog.Vi{e nije mogao da se izrugujenad wim. Stoga se udaqio ne us-pev{i ni{ta da u~ini, budu}iposramqen i od wega. Kada ga jesveti opet upitao: “Kako je tajbrat, tvoj prijateq”, on ga ve} ni-je nazivao prijateqem, nego ne-prijateqem. I re~e on, prokli-wu}i ga: “I on se pokvario. I onme ne slu{a. âk je postao qu}iod svih drugih”.

Vidi{ li za{to vrag mrzi glasutvr|ewa? Stoga {to on uvek è-li na{u propast. Vidi{ li za-{to on voli one koji se oslawajuna sebe? Zato {to mu oni pomaùi sami sebi pletu zamke. Kolikoja znam, jedini pad za monaha je daveruje svom srcu. Neki govore:“ôvek pada zbog toga, ili zbogtoga”, a ja, kao {to sam ve} rekao,osim ovoga ne znam za drugi pad.Ako si video onoga koji je pao,znaj da se oslawao na samog sebe.Nema ni{ta teè i pogubnije odtoga.

Mene je Bog sa~uvao i ja sam seuvek bojao ove opasnosti. Kadasam bio u op{teì}u, otkrivaosam sve svoje pomisli starcu aviJovanu, i nikada se nisam re{io,kao {to sam ve} rekao, da bilo{ta uradim bez wegovog saveta.Ponekad mi je pomisao govorila:“Zar ti to isto ne}e re}i i sta-

28

��

rac? Za{to ho}e{ da ga uznemi-rava{”, a ja sam joj odgovarao:“Neka si prokleta ti i tvoje ra-su|ivawe, i tvoj razum, i tvojarazboritost, i tvoje znawe. Tvojeznawe je od demona”. I tako sami{ao da pitam starca. Ponekadbi se desilo da je on odgovaraoono isto {to je i meni bilo naumu. Tada mi je pomisao govorila:“Eto, dakle, to je isto {to sam tii ja govorila. Zar nisi samo uza-lud uznemiravao starca”. A ja samodgovarao pomisli: “Sada je todobro. Sada je to od Duha Svetog,a tvoje je bilo zlo, od demona, odstrasnog stawa”.

Tako ja nikada nisam sebi do-zvoqavao da verujem svojim pomi-slima bez raspitivawa. I verujtemi, bratijo, da sam bio vrlo spo-kojan, vrlo bezbriàn, tako dasam se ~ak àlostio zbog toga,kao {to sam ve} o tome govorio.Slu{ao sam, naime, da nam krozmnoge nevoqe vaqa u}i u CarstvoBoìje (Dap. 14,22). Vide}i danemam nikakve nevoqe, ja sam sebojao i bio sam u velikoj nedou-mici, ne znaju}i uzrok takvogspokojstva, sve dok mi starac nijeobjasnio rekav{i: “Ne sekirajse. Svako ko se preda na poslu-{nost ocima ima takvo spokoj-stvo i bezbri`nost”.

Stoga se i vi, bratijo, posta-rajte da pitate (za sve) i da se neoslawate na sebe. Shvatite kakvase u toj stvari nalazi bezbri-`nost, kakva radost, kakvo spo-kojstvo.

A po{to sam rekao da nikad ni-sam bio uznemiren, po~ujte {tami se tada desilo. Dok sam jo{bio u op{teì}u, jednom je na me-ne nai{la velika i nepodno{qi-va tuga. Ja sam bio na takvoj mucii u takvoj teskobi da sam skoro

bio gotov da ispustim du{u. Taàlost je bila |avoqa smicalicai do we dolazi usled |avoqe zavi-sti. To (stawe) je vrlo te{kopodno{qivo, premda kratko tra-je: mra~no je, pritiskaju}e i bezu-te{no. Nigde da se na|e mir negoodasvud dolazi samo teskoba, oda-svud ste{wenost. Ipak, blagodatBoìja brzo pose}uje du{u. Kadje ne bi posetila, niko ne bi bio ustawu da podnese (isku{ewe). Ija sam bio, kao {to sam rekao, u

takvom isku{ewu, u takvoj tesko-bi. Jednog dana, dok sam neute{nostajao u manastirksom dvori{tui molio se Bogu, iznenada pogle-dah u unutra{wost crkve i videhnekog sa episkopskim izgledom.On kao da je nosio (ov~iji) koùhi ulazio u oltar. Ja se nikada ni-sam pribliàvao nepoznatimaili posetiocima bez potrebe ilinaredbe, ali me je tada ne{toprosto vuklo. Po{ao sam za wim.U{av{i, on je dugo stajao s ruka-ma podignutim prema nebu, a ja

sam stajao iza wega mole}i se uvelikom strahu. Mene je, naime,zbog wegovog izgleda obuzeouàs. Po zavr{etku molitve onse okrenuo i po{ao ka meni. [tose vi{e pribliàvao, sve vi{esam ose}ao kako se od mene udaqa-vaju tuga i uàs. Zatim je on, stav-{i preda mnom, pruìo svoju ru-ku, dotakao mi prsa i udaraju}i uwim svojim prstima, rekao: êka-ju}i o~ekivah Gospoda i ~u me iusli{i molitvu moju; izvede meiz rova jada i iz blatnog gliba; ipostavi na kamen noge moje i is-pravi stope moje, i stavi u ustamoja pesmu novu, hvalospev Boguna{em (Ps. 39,2-4). Sve ove stiho-ve on je izgovorio tri puta udara-ju}i me, kao {to sam rekao, po pr-sima, a zatim je iza{ao. Odmahposle toga u moje srce su se useli-li svetlost, radost, uteha, slada-ost i ja sam postao drugi ~ovek.Po wegovom izlasku, poùriosam za wim, èle}i da ga na|em.Me|utim, to mi nije uspelo, jer jepostao nevidqiv. Od toga vreme-na ja, po milosti Boìjoj, vi{enisam bio uznemiravan tugom nistrahom, jer me je Gospod za{ti-tio radi molitava ovih svetihotaca.

Ovo sam vam rekao, bratijo, dabiste znali kakvo spokojstvo,bezbri`nost i svaku utvr|enostima onaj ko se ne oslawa na sebe,nego sve u (vezi) sa sobom preba-cuje na Boga i one koji ga po Bogumogu voditi. Nau~ite se i vi dapitate (o svemu) i da se ne slawa-te na sebe. To je dobro, to je smi-rewe, spokojstvo, radost. Jer, za-{to bi se neko uzalud rastrzao?Nije mogu}e spasti se na drugina~in.

Pouke Ave

Doroteja

29

��

60 godina od smrti Steve Kalu|er~i}a

OD STEVE DO FILIPA

ili hronika jedne sarajevske porodice�

Prije 60 godina u Sarajevu je umro StevoKalu|er~i}, prosvjetni, kulturni i poli-ti~ki radnik u Bosni i Hercegovini s

kraja H£H, i po~etka HH vijeka.

Stevo se rodio 1864. godine u Somboru. Bio je sinjedinac. Otac Svetozar, obu}ar, i majka Persida ro-|ena Mila{inovi}, umrli su ubrzo nakon wegovog ro-|ewa. Stevo ih nije zapamtio. Stariju sestru i wegaprihvatila je, odgojila i vaspitala kao ro|ena majka,wihova ma}eha. Nije imao roda ni sa o~eve, ni sa maj-~ine strane. Bio je u Somboru posqedwi Kalu|er~i}.

Osnovnu {kolu i niù gimnaziju (~etiri razreda)zavr{io je u rodnom gradu gdje je i nastavio {kolova-we u u~iteqskoj {koli, u to vrijeme jednoj od najpo-znatijih Srpskih {kola u Austro-ugarskoj monarhijiu kojoj su se {kolovali u~iteqi poneseni idejamaMileti}eve ere. Iz ove {kole potekli su izme|uostalih Joakim Vuji}, Jovan Du~i}, Isidora Sekuli},dr Paja Radosavqevi}, Nikola Ka{ikovi} i drugi. Utre}em razredu, 1881. godine, sa nekoliko svojih kole-

ga istomi{qenika, nezadovoqnih nastavnim planom iprogramom, organizovao je u~eni~ki {trajk.

Kao jedan od organizatora {trajka bio je udaqeniz somborske {kole, la je {kolovawe nastavio i za-vr{io u Sremskim Karlovcima u poznatoj Karlo-va~koj preparandiji. Zavr{ni ispit poloìo je u junu1883. godine i odmah zatim bio primqen za u~iteqaSrpske osnovne {kole u Sarajevu gdje je stigao po~et-kom septembra iste godine.

Prije austrougarske okupacije 1878. godine u Bo-sni i Hercegovini nisu postojale dràvne - gra|anske{kole. [kole su bile konfesionalne; muslimanske,srpsko-pravoslavne i hrvatske - katoli~ke koje su dr-àli uglavnom frawevci. U~iteqski kadar se u Bo-sni nije {kolovao, pa je postojala stalna potreba zawegovim “uvozom”.

Tada{wa politika Austro-ugarske bila je orijen-tisana na slabqewe uticaja Srbije (Srbija je Berlin-skim kongresom 1878. godine bila priznata kao suve-rena dràva) na Srbe u Bosni i Hercegovini, pa je za-to izbjegavala angaòvawe u~iteqa iz Srbije, a u~i-teqski kadar nalazila me|u Srbima unutar Au-stro-ugarske monarhije (Dalmacija, Slavonija, Vojvo-dina, Lika...). Tako se Stevo Kalu|er~i} u jesen 1883.godine obreo u Sarajevu.

Pri~ao mi je kako je doputovao uskotra~nom pru-gom Brod - Sarajevo koju je Austrougarska sagradilaubrzo nakon okupacije BiH. Porijeklom iz ravneBa~ke, kako je “]iro” dubqe ulazio u Bosnu, Stevo jebivao sve vi{e fasciniran bosanskim planinama. Dotada je za wega pojam planine bilo Straìlovo. Takoje on bezmalo svo vrijeme proveo stoje}i naslowen naprozor u vagonu. U to vrijeme na relaciji Brod - Sa-rajevo putovalo se 16 do 18 sati.

Do{av{i u Sarajevo smjestio se za po~etak kod è-ne koja je dràla preno}i{te u jednoj ~ikmi naBa{-~ar{iji kod stare pravoslavne crkve gdje je u bli-zini bila i osnovna{kola u kojoj je trebao raditi.

U kojoj mjeri je nova sredina bila strana za weganajboqe ilustrujeslijede}i doga|aj. Narednog jutraprobudio ga je mujezin sa susjedne Begove xamije pozi-vaju}i vjernike na sabah�. Po{to nikada prije nije

imao prilike da ~uje ezan�, a nije ni{ta razumio (jerse ezan upu}uje na arapskom), pomislio je da je neko unevoqi i da zalomaè. Probudio je gazdaricu te pred-loìo da se ~ovjeku pomogne. Gazdarica ga je smirilaobjasniv{i mu o ~emu se radi.

U vozu je, naslowen na prozor, Stevo povrijediokoù na ruci i inficirao ranu pa je dobio neku vrstusepse. Gazdarica mu je dala mast za rane koju je samaspravqala i za nekoliko dana upala se povukla. Odgazdarice je Stevo uzeo recept za tu mast i kada jeslijede}e godine poku{ao sam da je napravi izazvao jepoàr jer mu se smje{a za vrijeme pripreme zapalila(vatra je bila prejaka a koristio je izme|u ostaloga,koliko se sje}am, kamfor, alkohol, cvijet nevena,sviwsku mast...). Samo krajwim naporom kom{ijasprije~en je poàr ve}ih razmjera.

Svake godine u vrijeme kada bi cvjetali neveni,Stevo je, uz asistenciju sinova, a kasnije i nas unuka,spravqao tu mast kontroli{u}i svo vrijeme, na ritua-lan na~in, ja~inu vatre. Pripremqenu mast djelio jenesebi~no svima koji bi je od wega traìli ~uv{i zawenu qekovitost. Velika je {teta {to se taj recept zaovaj narodni melem u vrtlogu ££ Svjetskog rata izgubio.

30

��

Stevo Kalu|er~i} 1885. god.

Srpska osnovna {kola u Sarajevu

1883. godine (Stevin crte`)

� ��

�� !"#�� $� ��

� �� !��"� #��!��

� ��$�� #��!�

Kakvo je Sarajevo Stevo na{ao kada je do{ao uBosnu pri~ao nam je dok smo se mi wegovi unuci sku-pqali kod wega u vrijeme kada je on ve} bio u poznimgodinama.

U gradu tada nije bilo asfalta, samo neke ulice ucentru grada bile su kaldrmisane. Ostale bi u ki{noerijeme bile blatwave, a qeti pra{wave. Nekoliko

ku}a, u trgova~kom dijelu, podsje}alo je na grad, osta-le su bile tro{ne i lrizemne, ulice krivudave samnogo }or-sokaka. Pored Miqacke uzani lut, a Mi-qacka je tekla onakva kakvu je priroda dala. Centromgrada tekli su tada neregulisani potoci.

Nije bilo tramvaja, elektri~nog osvjetqewa, vo-dovoda, kanalizacije. Posvuda xamije i javne ~esme tedvije pravoslavne crkve, stara na Ba{-~ar{iji, i no-va, Saborna u centru grada, dovr{ena neposredno predaustrou-garsku okupaciju 1873. godine.

Me|u stanovni{tvom dominira narodna no{wa isamo se po kroju ~ak{ira� razlikuju muslimani odhri{}ana. Svi doma}i mu{karci, bez razlike, nosilisu fes. Evropsko odijevawe i {e{ir mogao se vidjetisamo kod do{qaka. Sarajevske djevojke slabo su se vi-|ale na ulici. Kafana u eropskom smislu nije bilo,jedino bi qeti oìvjela “Babi}a ba{ta”. “[vabe” i“kofera{i”� sastajali su se u oficirskoj Kasini, do-ma}i po ku}nim sijelima.

Stevin dolazak u Sarajevo pada u period kada srp-sko {kolstvo u BiH preìvqava te{ke trenutke, mo-`da najteè od osnivawa srpskih {kola u BiH. Novavlast je 1882. godine dekretom ukinula jedinu Srpsku

niù gimnaziju u Sarajevu jer je austrougarska vlastpoku{avala na svaki na~in da sprije~i raavoj i mani-festaciju nacionalne misli kod Srba. I kod Hrvataje sli~an pritisak vr{en na {kole koje su dràli bo-sanski frawevci, uz istovremeno favorizovawe no-vih gra|anskih {kola. Miqenik Be~a, novi vrhbosan-ski nadbiskup Josip [tedler, uùrbano je {irom Bo-

sne i Hercegovine zidao katoli~ke crkve, sjemeni{tai klostere. Tada je sazidana i prva katoli~ka crkva ugradu - sarajevska katedrala.

Bewamin Kalaj, dugogodi{wi austrijski konzul uBeogradu, poznavalac srpskog jezika� i prilika naBalkanu, postavqen je za namjesnika i protektora no-ve vlasti�. Odmah po dolasku u Sarajevo uvodi pojamBo{waka jezik progla{ava “Bosanskim”.

Za Sv. Nikolu 1883. godine, krsnu slavu Kalu|er-~i}z, i na Svetoga Savu -{kolsku Slavu u januaru1884. novi u~iteq je ukrasio slavska ìta bomboni-ma,. {e}erlemama i miro|ijama raznih boja izradiv-{i mozaike svetaca na slavskom ìtu. Vidjev{i to,tada{wi mitropolit dabrobosanski Sava Kosanovi}spoznao je slikarski talenat mladog u~iteqa, ispo-slovao mu je stipendiju za studije na slikarskoj akade-miji u St. Petersburgu.

Ponuda je bila primamqiva i Stevo je odlu~io daje prihvati. Otputovao je u Sombor da se oprosti odsvojih i spremi na daleki put. Me|utim kod wih je na-i{ao na nerazumjevawe pa su mu tom prilikom, kadaim je saop{tio svoju namjeru, rekli:

- Dosta nam je {to si oti{ao u Tursku� pa ne dajBoè da ode{ jo{ i daqe u Rusiju.

Tako je sudbina htjela da u~iteq Stevo Kalu|er-~i} ostane u Sarajevu.

Nakon godinu dana moma~kog ìvota Stevo se za-gledao u stasitu djevojku Milenu Besarevi} sa kojomse i oènio 1885. U braku, u kojem su ìvjeli skoro 60godina imapi su osmero djece, jednu k}erku i sedam si-nova. Milena je umrla u novembru 1943. godine a sa-hrawena na srpsko-pravoslavnom grobqu u Sarajevu29.11.1943. Tog dana doìvio sam i prvo savezni~kobombardovawe strate{kih ciqeva u Sarajevu kada jestradala uglavnom periferija grada, Bistrik, Hrid,Medresa......

Porodica Besarevi} (pored Despi}a, Prwatovi}a,Jeftanovi}a, ...), jedan od stubova sarajevskog ta{li-hana - srpske trgova~ke ~ar{ije, nije bila odu{evqe-na izborom svoje k}eri. Stevo je za wih bio “[vabo”,“kofera{”, i za pojmove bogate trgova~ke porodice~ovjek bez kapitala, pa time neprikladan za zeta.Prihvatila ga je i zavoqela jedino “mama-Dada” - Mi-lenina majka Darinka.

Od deda Steve, mi wegovi unuci, bili smo uvijekspremni da ~ujemo pri~u o ìvotnom putu Jove Mari-novi}a, brata Darinke Besarevi}, iako smo je ve} zna-li napamet. Napraviv{i kao dje~ak neki nesta{luk,Jovo je po wegovom mi{qewu bio od oca prestrogo ka-`wen. U znak protesta pobjegao je od ku}e i naBa{-~ar{iji zamolio jednog od kirixija, koji su sarobom i{li kowskim karavanima od Sarajeva do Beo-grada i daqe prema istoku, da ga u sepetu, na kowu, po-vede do Beogreda, kako 6i se poàlio ka postupak oca,ni{ta mawe, nego knezu Milanu Obrenovi}u. U svojojnamjeri je i uspio, a knezu se postupak otresitog dje-~aka, koji se sam uspio probiti do kneza, dopao. Knezje naredio da mu se omogu}i daqwe {kolovawe o dr-àvnom tro{ku.

Zavr{iv{i sa uspjehom {kolovawe, dijelom i uBe~u, knez ga je zadrào u Beogradu u dràvnoj slu-`bi, da 6i na kraju bio jedno vrijeme i ministarspoqnih poslova Kneèvine Srbije. U tom svojstvu,nakon incidenta na ûkur-~esmi i Srpsko-turskog ra-ta koji mu je uslijedio, Jovo Marinovi} je od turskogkomandanta grada primio kqu~eve Beogradske Kale-megdanske tvr|ave kada je kona~no i posqedwi garni-zon turske vojske 1878. godine napustio Beograd.

31

��

Panorama Sarajeva po dolasku Austro-Ugarske

% �� !��

� &�� $�� !�� '� �� !��(�� '�� ) ��$�� *�� +�� #�, ��

��

- .� �� /�� !�� /�� 0��1�� $�#�� 1�� $��

2 �� 1 ��! �� 3"�# ��# ��!�� '�#� ��# �� 1��

4 ��) �� !� �� 4 �� %"�� !�� 5!�#� �� '��!��

O SAVREMENOM SVETU

@ivimo u ~udno vreme,kada sva istinska izdrava hri{}anska na-

~ela bivaju zamewena la`nim iobmawuju}im na~elima, ~esto sazlom namerom bez sumwe, prirod-no, od odvla~ewa qudi od istin-skog puta istinskog hri{}anskog@ivota.

U svemu ovome, moè se prime-titi neka vrsta racionalisti~kestruje, koja radi na tome da veèqude {to je mogu}e te{we za ovajprivremeni, zemaqski ìvot,primoravaju}i ih da zaborave nabudu}i, ve~ni ìvot koji nas si-gurno sve ~eka.

Moramo biti potpuno svesnivremena u kome ìvimo. Zaista,jedino duhovno slepi ~ovek, ilionaj, koji je ve} prodao du{u ne-prijateqima na{e Svete Vere iCrkve, moè da ne oseti duh pri-laze}eg Antihrista u svakoj stva-ri koja se sada doga|a u svetu.

O kakvoj vrsti pravog jedin-stva svih Hri{}ana u duhu Hri-{}anske qubavi, ~ovek moè go-voriti, kada je Istina odba~enaskoro od svakoga, kada je obmanana vlasti skoro svuda, kada jeistinski duhovni ìvot me|u qu-dima, koji sebe nazivaju Hri{}a-nima presu{io i zamewen tele-snim, ìvotiwskim ìvotom, ko-ji je pored svega postavqen na pi-jedestal i skriven idejom navod-ne ~ednosti, koja licemernoopravdava svaku vrstu duhovnihneumerenosti, svake vrste moral-ne anarhije.

Zaista, iz svega ovoga poti~usvi ti bezbrojni “plesovi”, raz-li~ite vrste “igara”, “plesova” izabava, prema kojima, uprkos wi-

hove nemoralne, antihri{}anskeprirode, ~ak i savremeni sve{te-nici imaju tolerantan stav, pone-kad ih sami organizuju}i i u~e-stvuju}i u wima. Uàsna, neot-krivena, beznade`na bezskrupu-loznost je zahvatila mnoge qude.

Istinsko u~ewe vere i Crkve,radi koga su prvi Hri{}ani umi-rali u takvim mu~ewima, postaloje {upaq zvuk za ve}inu savreme-nih “Hri{}ana”. Oni niti znajuovo u~ewe, niti èle da ga sazna-ju, jer su ravnodu{ni prema wemu.Tupa, hladna ravnodu{nost, pre-ma skoro svemu {to nosi oznakuideolo{kog sadràja i tragawe usvakoj stvari samo sopstvenili~ni napredak, jeste odlika na-{eg vremena.

Ovaj mawak ideolo{kog sadr-àja, ova bezskrupuloznost, udru-

èna sa odvajawem od istinskeVere i Crkve i ravnodu{nostiprema wima, jeste osnovni greh,koji mi, Ruski Pravoslavni Hri-{}ani, moramo pokajati.

Nije za nas da uìvamo u sebi,da se zabavqamo, da igramo nagrobu Rusije, dovedenoj do samrt-ni~ke posteqe od nas, ve} pre po-kajawe u suzama, istinskog poka-jawa, kao {to nas u~i Sveta Cr-kva, sa ~vrstom namerom da pro-menimo radikalno na{ ìvot, daobnovimo na{ duh.

Kao {to so ~uva hranu od tru-qewa i ~ini je zdravom i ukusnom,tako i istinski Hri{}ani ~uvajusvet od moralno raspadawa iolak{avaju povratak ka zdravqu.

Ali ako so “izgubi ukus”, kao{to govori Jevan|eqe, t.j. “izgu-bi svoju snagu” (na Istoku zaistapostoji so koja moè izgubiti svojukus), onda postaje dobra samo dase “prospe napoqe i da je qudi po-gaze” (up. Jevan|eqe za tre}i danPedesetnice; Matej 5,13).

Kako je ovo uàsno! A mi nala-zimo sebe u takvim vremenima,gde je te`wa koja vlada svetomusmerena da sve Hri{}ane u~initakvom “soqu koja je izgubilaukus”, kada je jednom poni{tilaistinsku Crkvu Hristovu, kojapoti~e od Svetih Apostola i ta-ko li{ila Hri{}ane blagodatiDuha Svetoga.

To je taj, tako moderan, tako-zvani “ekumenisti~ki pokret”koji je zasnovan na poziciji da na-vodno Istinska Crkva Hristovane postoji na zemqi i da je neop-hodno stvoriti je ponovo... krozsjediwewe svih Hri{}ana, kojipripadaju razli~itim “crkvama”

32

��

Sabor ameri~kih svetih

i konfesionalnim udruèwima iorganizacijama; ovo }e biti u~i-weno razli~itim zajedni~kimustupcima, u pitawima u~ewa irazvoja novog, zajedni~kog siste-ma u~ewa, prihvatqivog svima iuz to, naravno, i novi pogled nasvet.

A mi{qewe, izuzetno popu-larno u dana{we vreme, da je“svejedno u koju crkvu ide{; na-kon svega, Bog je jedan” je u skladusa ovom te`wom.

Da! Bog je jedan, ali znate, Onnam je dao jednu veru; stvorio jeCrkvu za nas, a ne mnogo razli~i-tih vera i “crkava”. Ovo je potvr-|eno od strane Svetog ApostolaPavla, kada govori: “Jedan Go-spod, jedna vera, jedno kr{tewe,jedan Bog i Otac sviju” i da miHri{}ani treba da obrazujemo“jedno telo i jedan duh”, kao {tosmo pozvani “u nadi zvawa na-{eg” (Ef. 4,4-6).

Ako postoji samo jedna Istin-ska Vera i samo jedna IstinskaCrkva, onda kao posledica, sveostale vere i “crkve” su la`ne,nisu istinite.

Kako onda neko moè re}i dasu sve vere i “crkve” iste vredno-sti i da je “svejedno u koju }e{ cr-kvu i}i”.

Prema tome, ~ovek moè i mo-ra govoriti ne o ekumenisti~komsjediwewu svih radi stvarawanove Crkve, ve} samo o usposta-vqawu jedinstva izme|u svihonih koji su otpali i jedine,Istinske Crkve Hristove, kojojje Sam Hristos Spasiteq dao ve-liko i sigurno obe}awe da je“vrata pakla ne}e nadvladati”(Matej 16,13)

O kako je velika otupqenostsavesti ~ak i onih qudi, koji se-

be smatraju vernima, pomra~e-nost wihovih umova i srca, jergledaju}i, ne vide i slu{aju}i, ne~uju, niti razumeju srcem svojim,kako je rekao Sveti Prorok(Isaija 9,10).

Ovo je “otvrdnu}e srca” o ko-jem je on govorio. Ali postoji una{im danima, ~ak jo{ stra{nijapojava, koja se susre}e sve ~e{}ei ~e{}e: vi{e ili mawe svesnaodluka, radi zemqskih dobara iprednosti, sluèwa dolaze}emAntihristu. Ovo je najve}i ste-pen otpadawa, iz koga je veoma te-{ko ustati.

Osnovni zadatak svih slugu do-laze}eg Antihrista jeste uni-{tewe starog sveta, svih wegovihna~ela i “predrasuda” sa ciqemizgradwe umesto wega, novog sve-ta, pogodnog za primawe wegovogpribliàvaju}eg “novog vlasni-ka” koji }e zauzeti Hristovo me-sto za qude i dati im na zemqiono {to im Hristos nije dao...ôvek mora biti u potpunostislep, potpuno tu| Hri{}anstvuda ne shvati sve ovo!

Revnost za Boga, revnost zaIstinu, nije “farisejstvo”, kao{to je “smirenost” pred neprija-teqima Boga, neprijateqima Cr-kve, pred |avoqim Zlom, to nijeistinsko i spasavaju}e smireweCarinika, ve} razorna samo-ob-mana, koja vodi u paklene dubine.

U na{e vreme, kada postoje ta-ko jake sumwe uop{te o postoja-wu Istine, kada se svaka “isti-na” smatra relativnom i smatrase ispravnim da se svaki ~ovekdrì “sopstvene istine”, borbaza Istinu zahteva posebno vaànsmisao.

A osoba koja ne saose}a sa ovomborbom, koja u woj vidi samo “fa-

risejstvo” i predlaè “smiriva-we sebe” pred la`nim u~ewem,otpadawem od Istine, treba pri-rodno da bude prepoznat kao iz-dajnik Istine, ko god on mogaobiti, kako god on sebe mogao zva-ti ili smatrati.

Za nas, savremene Hri{}ane,vera je u najve}em delu, odvojenaod ìvota: mi ne ìvimo u punomskladu sa u~ewima i zahtevimavere. Na{a vera nas tako jasno itako odre|eno u~i da odbacimosve trule`no i zemaqsko i da seskoncentri{emo svim umom iose}awima na netrule`ni, ve~niìvot koji nas ~eka.

Teoretski, mo`da, mi ovo pri-hvatamo (iako se skoro pojavilaposebna vrsta “novog Hri{}an-stva”, koje ~ak ne èli da prihva-ti ovo ni teoretski, ve} je izmi-slilo potpuno novi, dosada nepo-znati, la`ni “Hri{}anski” po-gled na svet, koji je usmeren jo{~vr{}e ka zemqi, koja je navodnobila preobraèna i osve}enaHristovim dolaskom u svet), pri-hvatamo kraj sveta, Drugi dola-zak Hrista, Stra{ni Sud, i budu-}i ìvot, ali u ìvotu mi ìvi-mo i delamo, kao da se ni{ta odovoga ne o~ekuje i da samo trebada se u~inimo komotnim ovde nazemqi, obezbe|ivawem sebi sva-kakvih vrsti udobnosti i dobrihstvari.

Mi stvarno ne èlimo da mi-slimo o smrti, koja neizbe`no~eka svakoga od nas i ne pripre-mamo se kao {to treba za budu}ive~ni ìvot pred nama.

“Mir!...mir!...mir!...” ~uje sesada sa svake strane: “me|usobnorazoruàwe”... miroqubivo sa-postojawe!... bori}emo se zamir!... svi u odbranu mira!..."

33

��

Kako bi to bilo predivno, ka-kva bi svetla i radosna bu-du}nost bila obe}ana qudskomrodu, kada bi samo ovim molbama,imale na umu onaj mir o kome suAn|eli pevali u no}i Ro|ewaHristovog:

“Slava na visini Bogu, i na ze-mqi mir me|u qudim dobra vo-qa!” (Luka 2,14); kada bi to bioonaj mir, koji je Hristos Spasi-teq obe}ao Svojim u~enicima naPosledwoj Ve~eri, rekav{i:

“Mir vam ostavqam, mir Svojdajem vam” (Jovan 14,27); kada bisamo to bio taj “mir Bo`ji kojiprevazilazi svaki razum” (Fil.4,7), koji je na zapovest Gospoda,Apostol predao prvim Hri{}a-nima, koji su bili nau~eni da tra-è mir (1 Petr. 3,11) i koji su bi-li ohrabreni da ga imaju sa Bogomi sa svim qudima (Rim. 5,1; 12,1)Kako bi lepo bilo da se ~uju, kadabi ovakve molbe dolazile od qu-di, u ~iju iskrenost ne bi mogliimati ni najmawe sumwe, ~ijimre~ima bi mogli verovati u pot-punosti, koje bi dolazile od qu-di koji bi zaista bili ube|eni danajvi{e dobro u ìvotu jesteupravo taj mir sa Bogom, mir sasopstvenom save{}u i mir sa svo-jim bli`wim u Ime Boìje.

Ali avaj! Nije re~ o takvom mi-ru, o kome qudi govore sada!

Svi ovi ~esti neprirodni ipompezni govori, a ponekad i hi-steri~ni vapaji za mir celog sve-ta dolaze u sada{we vreme od naj-ve}eg dela qudi, koji ili su dale-ko od Istinskog Hri{}anstvaili su u direktnoj suprotstavqe-nosti Crkvi, od qudi koji nemajumir sa Bogom i sa svojom save{}u,ve} su ispuweni prezirom u odno-sima sa svojim bli`wima.

Da li zaista moèmo verovatida qudi zaista rade prema uspo-stavqawu mira, kada su sa otvore-nim i sna`nim bogohuqewem ob-javili rat Samom Bogu i WegovojSvetoj Crkvi?

Do skora nisu krili ~iwenicuda je wihov ciq bio da “podstak-nu svetski poàr?”. Kada su otvo-reno propovedali “rat klasa”kao osnovu wuhove ideologije ikoji u najmawu ruku, nisu posti-|eni zbog prlivawa okeana krvii uni{tewa miliona qudi", samozbog sumwe da se oni ne slaù sawihovom ideologijom?

Da li moèmo verovati uiskrenu qubav prema miru, onihqudi, koji na re~ima presi}enopropovedaju “Hri{}ansku qu-bav” i “potpuno pra{tawe”, doksvojim delima seju nemir i neslo-gu i {irewem laì i kleveta,stvaraju neprijateqstvo i pode-le, podsti~u}i qude protiv svo-jih bli`wih?

Da li neko uop{te moè vero-vati da bilo kakva vrsta sigurnog

i pouzdanog mira, moè biti us-postavqena na zemqi uz gruboprezirawe Istine Boìje, uz la-ì i licemerje koji su tako jasneodlike ìvota savremenog ~ove-~anstva?

Gde mawka Istine Boìje, nemoè biti pravog mira.

Dok se odlu~no borimo protivi najsitnijeg projavqivawa zla igreha u na{im sopstvenim du{a-ma, ne bojmo se da otkrivamo iukazujemo na zlo svuda gde se onomoè na}i u savremenom ìvotu,ne iz gordosti i samoqubqa, ve}samo iz qubavi prema Istini.

Na{ glavni zadatak u ovomzlom vremenu la`qive bestidno-sti je da ostanemo potpuno vernii odani pravoj istini Jevan|eqai prema Tvorcu na{eg spasewa,Hristu, @ivotodavcu, Koji jeustao tre}i dan iz groba, Pobed-nika smrti i pakla.

ôvek mora dobro znati i se}a-ti se da je Tolstojevo pogubnou~ewe o “neopirawu zlu” u potpu-nosti strano Istinskom Hri-{}anstvu (uzgred, ovo u~ewe jeuni{tilo na{u nesre}nu otaxbi-nu, Rusiju, gurnuv{i je u uàsne,krvave strahote boq{evizma); nijedan istinski Hri{}anin ne mo-è se pomiriti sa zlom, gde god iu kome god bi ga mogao susresti.

Svi Istinski hri{}ani krozcelu istoriju Crkve, sledili suprimer Samoga Gospoda IsusaHrista i Wegovih Svetih Apo-stola i uvek osu|ivali zlo i bo-rili se protiv wega, ~ak i ako biovo moglo uzrokovati svaku vrstuozbiqnih li{avawa, pa ih ~akko{talo i samog ìvota.

Blaèni Averkije

Xordanvilski

34

��

Deizis sa ameri~kim svetiteqima

VI\EWE HRAWEWA @IVIH I UPOKOJENIH

Jedanput, dok smo obitavaliu Novom skitu, jedan sabratpade u pomisao sumwe: “Mi

se molimo, bdimo... sve je to lepo.Ali da li na taj na~in pomaèmoi drugima ili samo sebi sami-ma?” I dok se spremao da ispove-di pomisao starcu, starac ga pre-te~e s licem na kome se videla du-boka ganutost, i re~e mu:

- Sino}, dete moje, Bog mi poka-za slede}e stra{no vi|ewe. Doksam se molio, u jednom trenutkumi se pokaza da se nalazim za jed-nom veoma velikom trpezom. Sta-jao sam pred nekim vratima kojapodse}ahu na carske dveri u cr-kvi. Tamo unutra, u tom prostoru,nebrojeno mno{tvo naroda ~eka-{e red. Ja bejah kao prvi mlinar.U tom prostoru video sam i vaskao da ste blizu mene. Sekli stene{to poput velikih prosfora idonosili meni. Ostali narod jeprilazio u dva reda, u jednom behuìvi, u drugom upokojeni. Svimasam delio po porciju blagoslova,i svi odlaàhu radosni. Me|uwima prepoznao sam mnoge menipoznate qude, ~ija sam imenaimao zapisana u pomjaniku, i ì-ve i upokojene.

Zatim brat re~e:- Star~e, to {to si ispri~ao

bilo je za mene. Razre{io si minedoumicu. Sada sam razumeo {tamolite i spomiwawe na prosko-midiji pruàju celom svetu.

- Po{to se, dete moje, intere-suje{, re}i }u ti ne{to jo{ ve}eza brojanicu, iz ìvota mogastarca. Moj starac je u svetu imaoneku sestru od strica. Iako wenìvot ne be{e tako dobar, starac

je ipak veoma voleo. Svojevreme-no mu javi{e da je wegova sestraumrla, i ta na neprijatan na~in.Pravila je razne grimase, pokre-te, govorila je ru`ne re~i itd.Izdahnula je u tako jadnom stawu.îm je starac to doznao, on po~eda pla~e. Ja se za~udih tolikojosetqivosti i tolikim suzama.On, me|utim, vide moju pomisao iprete~e me: “Ne pla~em ja, detemoje, zato {to je umrla, nego pla-~em zato {to je oti{la u pakao.”

Od toga dana starac otpo~e ne-prekidan post i molitvu za svojusestru. Kad pro|e dosta dana, vi-deh starca vrlo radosnog. “[tase zbiva, star~e?” “Da ti kaèm,dete moje. Po{to svih ovih danane prestajah da se molim, da bdi-jem, postim i pla~em zbog moje se-strice, danas videh slede}e pri-jatno i divno vi|ewe. Dok sam se

molio, ugledah moju sestricu ì-vo preda mnom i ona mi povika svelikim umiqewem: “Danas je danmog spasewa. Danas se izbavih izpakla. Danas idem u raj.”

Iznenada, u istom trenutku,ugledah ispred sebe blaènogoca Georgija. On je savremenisvetiteq. Dok sam bio u svetustigao sam da ga upoznam. On jebio naumio, ako je mogu}e, da svegre{nike izbavi iz pakla. Sva-kog dana je sluìo liturgiju i po-miwao hiqade imena. Zatim jeobilazio grobove i po ~itav danvr{io pomen za upokojene. Po-{to ga, dakle, ugledah u vi|ewupred sobom, ~uh ga kako mi zadi-vqen govori: “Bre, bre... ja sam dosada mislio da se upokojeni spa-savaju samo liturgijama i pome-nima, ali sada videh i razumeh dase oni koji su u paklu i brojani-com spasavaju.” I opet s divqe-wem re~e: “I brojanicom se svetspasava...!”

Ovim vi|ewem obave{ten samda se moja sestrica spasla, ali mije pokazao Bog i silu brojanice,da moè da izbavi du{u i iz pa-kla.”

Govore}i to bratu, potresen,starac mu dade blagoslov i poè-le mu: “Blagoslov moj da ima{, ipostaraj se da, koliko moè{,primeni{ prisilu na sebe u po-slu{nosti i molitvi, ako ho}e{da pomogne{ i sebi i drugima.”

Monah Josif

Dionisijatski

u kwizi Jeromonah

Haralampije

Dionisijatski

35

��

“Boànstvena liturgija”

SVETI SAVASUNÊVU SVJETLOST

DIJELI

Ne znam ko je u{ao prije mene,ni ko je otvorio vrata crkve, aliznam da sam kro~iv{i unutraosjetila ne{to {to nikad prijenisam, a bila sam tu hiqadu puta.Miris tamjana, zvuk zovna, glasvladikin dok je sluìo liturgi-ju, sve to kao da ~ujem prvi put.

Pitam se {ta mi je, {ta se tode{ava sa mnom, osvr}em se okosebe, gledam u qude utonule u mo-litvu i svoje misli mole}i Go-spoda da im ispuni samo wimaznane èqe. Pogled mi i daqe lu-ta i kao vo|en nekom rukom zau-stavqa se na ikoni Svetog Save.Kao da lutam, kao da nisam tu ikao da nisam to ja. Neka toplina

mi se razlijeè kroz tijelo.Osje}aj sre}e, straha, nade, èqe,skivenih snova, sve je tu, u meni, ujednom trenu, u dahu, kao u snu.Boè sawam li? [ta }e biti akootvorim o~i? Smijem li? Kudame vodi ova svjetlost? Boè ovatoplina, kao u maj~inom krilu,kad bi me tje{ila da je sve u redui da se ni{ta stra{no nije desi-lo. Kao da mi ne~ija ruka milijeobraz, a tako je svijetlo i sve sevidi. Ja ne poznajem ova put, alikakve to veze ima jer mi je lijepo.Ba{ lijepo. “êkam vaskrsewemrtvih, i ìvot budu}eg vijeka.Amin!” [ta je ovo, ~iji su to gla-sovi, ko to govori? Kako sam do-{la ovdje? Ruka koja je vodila mojpogled do ikone Svetog Save, sadmi je pogled usmjerila na qudeoko mene. Svi su se molili naglas i sve je bilo druga~ije, a neznam kako. “Nevena du{o, ustanizakasni}e{ u crkvu.” To je glasmoje mame. Otvaram o~i. Nikadajutro nije bilo qep{e ni svjetli-je, a ja nikada nisam imala tolikoenergije, ni toliko sre}e kao to-ga trena. Zaista je sve bilo druga-~ije.

Vrata crkve bila su otvorena,u{la sam i pogledom potraìlaikonu Svetog Save. Tonu}i u tusvjetlost i osje}aju}i tu toplinusamo meni znanu bila sam tolikosretna i zadovoqna, jer Sveti Sa-va sun~evu svjetlost dijeli svimaonima koji èle da je vide.

Nevena Mumovi}

¤£££�, O.[.

“Sokolac” u Sokocu

MANASTIR

êsto posjetim manastir

u wemu na|em mir.

Gledam wegovu qepotu

i divim se ìvotu.

Gledam lica svetaca,

bezbroj ikona i ikonica,

{ta mi to govore,

za qubav

qudi treba da se izbore.

Volim da odem tamo

jer ne idem zbog mira samo,

puna sam snage i nadahnu}a,

puna sam svanu}a, svanu}a...

Zorana Ninkovi}

¤££�, O.[. “Vuk

Karaxi}”, Vi{egrad

36

��

BOG JE UZ NAS

ôvjek jednom pro{aputa Bogu:

“Boè reci mi ne{to”.

u tom trenutku {eva zapjeva

ali ~ovjek to nije ~uo.

Stoga ~ovjek uzviknu: “Boè reci mi ne{to”,

i grmqavina se prolomi nebom

ali ~ovjek to nije primijetio.

Osvrne se ~ovjek oko sebe i re~e:

“Boè dopusti mi da te vidim”.

Sjajna zvijezda zasja

ali ~ovjek to nije vidio.

I povi~e ~ovjek: “Boè pokaì mi ~udo!”.

I ìvot se rodi

ali ~ovjek to ne opazi.

Ve} razo~aran proplaka:

“Samo me dotakni i znat }u da si tu”.

Zbog toga Bog spusti ruku i dota~e ~ovjeka

ali on samo otrese leptira sa svog ramena.

I ne shvati ~ovjek da je Bog u malim,

svakodnevnim stvarima oko nas, u roditeqima,

prijateqima, pijesku i vjetru, napokon -

Ne traì Boga mi{qu, u praznini

U kojoj se misao, tamna sjenka, gubi

Uza te Bog je, uvijek u blizini

U stvarima oko tebe, u zvuku i muku.

Bog ti je uvijek najbliì od svega

Dira{ ga rukom, gleda{ ga u boji neba

Bog ti se smije{i iz jednog dragog lica

I pla{i te iz svake stvari: nema tajne.

Ne pruàj misao u praznu daqinu

Uza te Bog je, otvori sva ~ula:

Na tebe svjetlost s qetnog neba pqu{ti

Bog oko tebe sja, treperi, miri{e i {u{ti...

KRAJ BADWAKA

U sobici kraj badwaka

Sjede sami djed i baka

Svjetlost lampe tamu slama

A po podu svuda slama.


Sluì, gosti, djeda baka

Pa po slami tu na podu

Poloìla hleb i vodu.


Dok ru~aju djed i baka

Sje}aju se pro{le zime

I unuka malog Sime.

Rekao je da }e do}i

Ne smje Boì} bez weg pro}i

AlÄ snijegovi svuda pali

Ku}e , pute zatrpali.

Nema Sima, |ed prozbori

Misao ga te{ka mori

DalÄ je po{Äo, ili nije

IlÄ }e sti}i jo{ kasnije.

[to si briàn, zbori baka

On je vredan, hoda laka

Ne boji se zime mraka

Rodila ga zlatnog baka.

Sti}Äe, sti}Äe, nama Simo

Boì} skupa da slavimo

Pa i @u}a lave` diè

To je Sima, Simo stiè.

Podiè se |edo s poda

Da oslu{ne i prohoda

Pa o{krinu sobna vrata

I ugleda Simu bata.

U zagrqaj unuk |edu

Grli wega baku sijedu

I @u}a se pojavio

Sa lanca se otkinuo.


Sjede unuk, |ed i baka

@agor sobom, toplo svima

To ~avrqa mali Sima.

s. J. G.

37

��

\AKON AVAKUM

USvetom Pismu i istoriji

Hri{}anstva ima mnogoprimjera qudskog strada-

wa, primjera istinitih Hristo-vih mu~enika, obdarenih onommudro{}u za koju se molio sv.Vladika Nikolaj. Me|u wima jezapisano i ime prepodobnog |a-kona Avakuma (17/30. decembar).

Avakum se rodio u Bosni, 1749.godine. Za|akonio se u manastiruMo{tanica, kod duhovnika \ena-dija [uvaka. Posle nekog vreme-na, turska sila i razne globe do-sade \enadiju, i on, sa svojim si-nom Stojanom, koga je dobio jo{dok je bio mirski sve{tenik, i samladim |akonom Avakumom, osta-vi Mo{tanicu, i po|e u svijet, datraì kakvo mirnije mjesto. Zawima trojicom po|e i staricaAvakumova majka, koja, sem tog si-na, nije imala nikoga od roda.Pje{ice su svi ~etvoro pre{licijelu Bosnu i Rujno, pa su se, naj-posle, nastanili u Trnovu, u ma-nastiru Blagove{tewu, kod igu-mana Pajsija Ristovi}a. Uskoro,po wihovom dolasku, bukne ne-sre}na Haxi-Prodanova buna, teTurci do|o{e, uhvati{e Pajsija,\enadija, sina mu Stojana, i |a-kona Avakuma, pa ih sve okovaneotjera{e u Beograd i baci{e utamnice. Pajsija, s velikim bro-jem drugih Srba, nabi{e Turcina kolac, zatim je na redu bio \e-nadija, pa wegov sin Stojan, i nakraju |akon Avakum. \enadije, dabi sa~uvao glavu sebi i sinu svom,dogovori se s ovim, pa zajedno iz-jave da ho}e da se potur~e.

Pozovu na to i Avakuma, ali onne htjede. Turci \enadija i sina

mu odmah oslobode, te se oba po-tur~e, i otac se nazove: Mula-Sa-lija, a sin Rexep.

\akon Avakum je bio mladi}neopisive qepote. Turci su uza-lud silno èqeli da ga potur~e.

Kada je do{lo vreme za pogu-bqewe, dali su mu da ponese ko-lac, na koji }e ga nabiti, a on je,nose}i ga beogradskim ulicama,iz glasa pjevao:

Nema vere boqe od Hri{}anske!

Srb je Hristov, raduje se smrti;

Stra{ni Bo`ji sud i Turke ~eka,

Pa vi ~inÄte {to je vama drago!

A skoro }e Turci dolijati,

Bog je svedok i wegova pravda!

Gledaju}i to, Avakumova majka,po~ne nagovarati svog sina da sepotur~i, te da sa~uva svoj ìvot,a Bog }e mu oprostiti, po{to to~ini od velike nevoqe.

Na takve rije~i, Avakum po~neopet pjevati i pjesmom majci od-govarati:

Majko moja! Na mleku ti hvala!

AlÄ ne hvala na nauci takvoj!

Brzo }e{ se obradovati sinu,

Dok pred Bo`je izi|emo lice;

Smrt izbavqa od svakijeh beda;

Cvet proletwi tek za zimom ide.

Blago tome ko ranije umre;

O mawe je i muke i greha,

Pa {to kome Bog i vera dadne;

A jo{ ima bra}e na svijetu!

Kada su Turci Avakuma dovelina mesto gde }e ga nabiti na ko-lac, opet ga pozva{e da se potur-~i, da tako mlad ne umre prijevremena.

- “A, zbiqa”, re}i }e mladi},sme{e}i se: “Umiru li Turci kadgod?”

- “E, pa umiru, dabome!”- “Onda je svejedno, a pre, a po-

sle: {to pre umrem, o mawe mi jegreha...”

Vidjev{i veliku vjeru u Ava-kumu i odsustvo straha od smrti,Turci se smiluju, te ga ne nabijuìvog na kolac, nego mu srce pro-bodu noèm, pa ga, mrtvog nabijuna kolac i postave me|u ostalemu~enike, pored puta koji je odStambol-kapije vodio ka Terazi-jama!

Nekome }e, iz perspektive 21.vijeka, izgledati morbidno pod-sje}awe na doba kada je ubod u sr-ce zna~io milost; nekome }e Ava-kumove rije~i “Srb je Hristov,raduje se smrti!” zvu~ati pate-ti~no. Srpska Crkva, pak, ~uvauspomenu na dvadesetogodi{wegmladi}a obdarenog boànskommudro{}u koju mnogi ne steknuni za vrijeme mnogo duèg zemaq-

38

��

skog ìvota niti nau~e kada va-qa “sti}i”, kad “ute}i”, a kada“na stra{nome mestu postojati”te posvjedo~iti snagu svoje vjere.

Ako bismo danas prosje~nogBeogra|anina upitali {ta zna o|akonu Avakumu i ostalim beo-gradskim mu~enicima, odgovorbi najvjerovatnije bio slijegaweramenima. Da li je Beograd zabo-ravio svetog |akona Avakuma, a swim i druge beogradske mu~eni-ke, pokaza}e vrijeme. Na nama jeda ih bar molitvenim sje}awemvratimo iz zaborava ne bi li sesada{wa a i budu}a pokoqewa ti-me bar donekle oduìla ovim du-hovnim gorostasima, svetom |a-konu Avakumu i svim mu~enicimastra{nog doba turskog zuluma ka-da se pravoslavna vjera branilasopstvenom krvqu i kada su se sa-vremenici tog doba radovalismrti predaju}i se u ruke xelatasnagom svoje nepokolebqive vje-re i qube}i Gospoda Boga svimsrcem svojim i svom du{om svo-jom. Sje}aju}i se tog vremena mo-limo danas kao {to sveti Vladi-ka Nikolaj u svojim molitvamagovori: Mu~enici velike qubavi,

samo je stradawe va{e mawe od

qubavi va{e. Svaka qubav ze-

maqska donosi stradawe ve}e od

te qubavi. A vi ste se zaqubili

u ono {to je duè od vremena i

{ire od prostora. [apu}em du-

{i svojoj u pono}i: dokle }e{ se

raspiwati izme|u raja i pakla?

Saberi se, i kreni tamo kuda su

mu~enici prave vere hodili. [a-

pu}em jutrom i ve~eri vama, mu-

~enicima prave vere: molite se

Bogu za nas.

Nata{a Ukaj

Maribor

I NE UVEDI NAS U ISKU[EWE

Sv. Kiril Jerusalimski:

“I ne uvedi nas u isku{ewe”, Gospode. Da linas Gospod ovim u~i da se molimo da uop{te nebudemo ku{ani? Ne, jer re~eno je: “Svaku radostimajte, bra}o moja kada bivate ku{ani” (Jakovq.1, 2). Pasti u isku{ewe moè da zna~i i utopitise u isku{ewu. Jer je isku{ewe sli~no nekoj re-ci, preko koje je te{ko pre}i. Zato neki, ne uto-piv{i se u reci isku{ewa, preplivaju istu kaoiskusni pliva~i, ne predaju}i joj se. A drugi nisutakvi, ve} ulaze u reku isku{ewa i utope se.

Kao, na primer, Juda, koji je upao u isku{ewesrebroqubqa, i nije preplivao pu~inu (tog isku-{ewa), ve} se udavio i telesno i duhovno. Petarje, pak, upao u isku{ewe odricawa od Hrista, aliupav{i u wega nije se udavio u wemu, ve} je hra-bro preplivao pu~inu i izbavio se od isku{ewa.Evo kako drugi ~ovek (psalmopevac David) koji jedo{ao do savr{enstva Svetih blagodari za izba-vqewe od isku{ewa: “Ti si vas oku{ao Boè,pretopio si nas, kao srebro {to se pretapa. Uveosi nas u mreù, metnuo si breme na le|a na{a.Dao si nas u jaram ~oveku, u|osmo u ogaw i u vodu;ali si nas izveo u odmor” (Ps. 66, 1012). Vidi{ lisa kakvom smelo{}u govore oni koji su pobediliisku{ewa i koji nisu posustali. Re~eno je: “Iz-veo si nas u odmor”. U}i u du{evni mir (odmor)zna~i izbaviti se od isku{ewa.

Sv. Grigorije Niski:

“Ne uvedi nas u isku{ewe”. Kolika je, bra}o,sila u tim re~ima? Gospod razli~ito i sa vi{eimena imenuje lukavoga (neprijateqa na{eg), kao{to su: \avo (Mt. 13, 39), Velzevul (Mt. 10, 25),Mamon (Mt. 6,24), knez sveta (Jn. 14, 30), ~ovekou-bica (Jn. 8, 44), lukavi, otac laì (Jn. 8, 44), idrugim sli~nim imenima. Mo`da je jedno od najja-snijih wegovih imena isku{ewe. Ovu na{u pret-

postavku potvr|uje samo ustrojstvo Molitve Go-spodwe, jer Gospod posle re~i: “ne uvedi nas u is-ku{ewe”, dodaje moqewe za izbavqewe od lukavo-ga, ~ime ozna~ava jednu istu stvar. Onaj ko ne ula-zi u isku{ewe (napast), taj je samim tim van vla-sti lukavoga; a ko je u isku{ewu (napasti), taj je uvlasti lukavoga; sledi, dakle, da su isku{ewe (na-past) i lukavi jedno isto. êmu nas u~i ovo moqe-we Molitve Gospodwe? U~i nas da budemo slobod-ni od onoga {to vidimo da je ovaj svet, a o kome jere~eno: “ Svet sav u zlu leì (1. Jovan. 5, 19). Koho}e da bude izvan doma{aja lukavoga, koji naspodsti~e na isku{ewa, taj mora u potpunosti dase iskqu~i iz svetovnog ìvota. Jer, isku{ewe sene moè dota}i du{e ako neprijateq (lukavi),postaviv{i na zlobnu udicu svoju svetovne prele-sti kao mamac, ne stavi te prelesti pred na{eo~i da bi u nama pobudio èqu za isku{ewem.Ova misao }e nam biti mnogo jasnija ako je pot-krepimo primerima.

More ~esto biva stra{no kada se uzburka, aline za one koji ìve daleko od wega. Ogaw je pogu-ban, ali samo za materiju koja gori. Rat je uàsan,ali samo za one koji stupe u rat. Ko èli da iz-begne nevoqe rata, taj se moli da ne do|e do po-trebe da i on ratuje. Ko se boji vatre, moli se dane bude u woj. Ko se pla{i mora, taj se moli da mune ustreba da plovi morima. Tako i onaj ko se bo-ji zaraze lukavoga neka se moli da ne bude na metilukavome (tj. da ne postane rob svetovne sujete istrasti). Po{to “svet leì u zlu” u svetovnimdelima su skriveni povodi za isku{ewa; dakle,onaj koji se moli da ne padne u isku{ewe, ne tre-ba ni{ta drugo da moli do da ne bude zaveden svje-tovnim prelestima. Jer ko to izbegne, taj }e izbe-}i vra`ji mamac; wegovu prikrivenu udicu ne}ezagristi, ne}e je progutati i tako ne}e pasti uvlast lukavoga.

39

��

KAKO NE OSUDITI ONOGA KO JAVNO GRE[I?

Da bismo to postigli, potreb-no je da se se}amo Gospoda Kojikaè: Ne sudite, da vam se ne sudi,a isto tako i Apostola koji poru-~uje: Zato koji misli da stoji, ne-ka pazi da ne padne, i jo{: ô-ve~e, koji god sudi{, jer u ~emusudi{ drugome, sebe osu|uje{(Rim. 2,1). Razlog tome je taj {toniko ne poznaje ~ovekova dela,osim Svetoga Duha Koji obitavau ~oveku, po re~i Spasiteqevoj.

Naime, mnogi koji su gre{ilipred qudima posle toga su se utajnosti Bogu ispovedali i takoprimali opro{taj. Tako ugodiv-{i Wemu, primili su SvetogaDuha, te oni, koje mi smatramogre{nicima, pred Bogom stojekao pravedni. Mi smo, dodu{e,videli wihov greh, ali za dobradela, koja su oni skriveno od o~i-ju qudskih u~inili, nismo sazna-li. Zbog toga mi ne smemo nikogaosu|ivati, ~ak ni ako sopstvenimo~ima vidimo ~oveka dok gre{i.

îm se udaqimo deset korakaod gre{nika, mi ne znamo {ta jeon tajno u~inio, kao ni {ta je Bogu~inio sa wim. Izdajnik Juda je upredve~erje Velikog êtvrtkabio sa Hristom i Wegovim u~eni-cima, dok je onaj razbojnik drugo-vao sa zlo~incima i ~ovekoubica-ma. Kada je, pak, osvanuo VelikiPetak, Juda je oti{ao u najkrajwutamu, a razbojnik se nastanio u Ra-ju zajedno sa Hristom. Dakle, zbogtakvih iznenadnih promena, do-bro je ne suditi qudima dok ne do-|e Hristos, Koji poznaje misliqudi i Koji otkriva tajne srca.Naime, Otac je svaku vlast daosvom Sinu, tako da onaj ko sudidrugome ili bli`wemu u stvari jesebi prigrabio titulu Sudije itakav ~ovek poput antihrista za-mewuje Boga. Uostalom, nekimaBog opra{ta za wihova raznovr-sna isku{ewa, a da mi to ne znamo.

Drugi se, opet, ~iste preko tele-snih bolesti i vi{egodi{wihstradawa. Kore}i pokara me Go-spod, ali me smrti ne predade.

I Apostol kaè: A kad nam su-di Gospod, kara nas, da ne budemoosu|eni sa svetom (1. Kor. 11, 32).Tako je u~inio i sa bludnikom,dopustiv{i da on bude predat sa-tani na pogibao tela, kako bi sewegov duh spasio u dan Suda. Iztog primera i mi vidimo kako sei |avoimani, ako bezropotno tr-pe to isku{ewe, spasavaju tim na-kazawem. Neki drugi su Boga i usamoj smrtnoj bolesti umolili iprimili milost, kao Jezekija.

Ima, opet, i onih koji su se utajnosti pomirili sa Bogom, po-kajali se i, kroz nekoliko danaprestaviv{i se iz ovoga ìvota,spasili se, jer u ~emu ~ovek budezate~en, za to mu se i sudi, biloda se na{ao u dobru, bilo u zlu.Upravo onako kako se Bog obja-vio kroz usta proroka Jezekiqa,rekav{i: Ako ~ovek po~ini sva-ku mogu}u nepravdu, pa se odvratii u~ini pravdu, ne}u se setitiwegovih bezakowa. A u ~emu gana|em, u tome }u mu i suditi.

Ima nekih koji su zahvaquju}imolitvi pravednih qudi dobiliopro{taj svojih grehova, jer }eBog u~initi po voqi onih koji Gase boje. Tome je svedok i SvetoPismo. I Aronu je bilo opro-{teno, zahvaquju}i Mojsijevimmolitvama, wemu koji be{e na~i-nio zlatno tele izraiqskom ple-menu u Horivu. Isto tako, Mojsi-jeva sestra Marija be{e o~i{}e-na od lepre, po{to se Mojsije po-molio Bogu za wu. Tako|e, Navu-hodonosor je molitvama prorokaDanila dobio milost od Boga.

Mnogo puta i sveti an|eli, ko-ji su prave Boìje sluge i kojiimaju prema Wemu veliku slobo-du, budu}i da pred Wim ni u ~emune gre{e, upu}uju Bogu prozbe. ABog, Kome oni i dawu i no}u slu-è i blagodare, smesta ispuwavawihove èqe.

Dakle, sa angelima biva isto{to i sa iskrenim prijateqimazemaqskih careva, koji iz qubaviprema wima daruju ìvot onimosu|enicima za koje su ih prija-teqi zamolili. Naime, sveti an-|eli su veoma ~ovekoqubivi ioni sastradavaju sa ~ove~ijim ro-dom, jer je i neopisani Bog Logospostao telo i tako su se udostoji-li da Ga vide, {to su od postawasveta i èleli. O tome svedo~e iprvovrhovni apostoli Petar iPavle. Petar, naime, kaè da jeBog nama podario blaga koja an-|eli prièqkuju makar maglovi-to da vide, to jest prièqkuju davide Boga, Koga smo se mi udosto-jili a vidimo pre an|ela. I Pa-vle o Vaznesewu Hristvom uzvi-kuje na sav glas, govore}i: Tako}e biti ve}a radost na nebu zbogjednoga gre{nika koji se kaje(Lk. 15, 7). Zbog toga je svakomverniku, po wegovom kr{tewudat an|eo od Boga kao ~uvar, pu-tevoditeq i u~iteq: Gledajte da

40

��

ne prezrete jednog od malih ovih;jer vam kaèm da an|eli wihovina nebesima stalno gledaju liceOca moga nebeskoga (Mt. 18, 10).Prema tome, an|eo koji je ~ovekudat da ga ~uva, ako na|e da onaj ko-ji mu je poveren voli dobro i akoga vidi kako nagoni sebe da ~inidobro, i on se trudi zajedno sawim i moli ~ovekoqubivog Bogaza wega, traè}i da mu podarispasewe i opro{taj grehova. IBog mu daje po wegovoj prozbi.

Ako su pravedni qudi, kakosam rekao, pomoliv{i se Bogu,mnogo puta spasili gre{nike, ko-liko pre tako ne{to mogu u~ini-ti sveti an|eli?

Stoga, ne osu|ujmo ~oveka, makoliko ga o~igledno videli dagre{i, nego ga radije smireno po-savetujmo i pomolimo se za wega. Aako sve {to smo rekli nije dovoq-no da uveri ~itaoca, dodajmo i ovo.

Reci mi, qubqeni, ko bi pove-rovao da je Bog, vide}i bludnicuRavu u Jerihonu kako javno blud-ni~i, woj oprostio svaki blud ida ju je opravdao, zato {to je pri-mila uhode iz Izraiqa? Ili kobi to isto poverovao za carinika,kradqivca, koji se zajedno sa fa-risejem Bogu molio, da je jednimuzdahom on umilostivio Boga ioti{ao opravdan svojoj ku}i?Ili ko bi za Sampsona koji je sebesamoga ubio pomislio da ima ude-la u Svetiwi, kako to Pavle sve-do~i? Ili za Manasiju, koji se pe-deset i dve godine klawao idoli-ma i sav izraiqski narod naveo nabezakowe i koji je od Boga otpao,da je u jednom ~asu kratkom moli-tvom Bogu zadobio opro{taj, kakoto Sveto Pismo svedo~i? Naime,wega je asirski car bio zatvorio ubakarni kavez u obliku zveri. Dokse nalazio unutra, on se pomolioBogu i kavez-zver se boànskomsilom raspukao. Tada ga je an|eoGospodwi poveo u Jerusalim iostalo vreme svoga ìvota on jeproveo u pokajawu. Presko~i}u

ostale primere iz Staroga Zavetai pomenu}u jo{ samo svetoga raz-bojnika sa krsta, koji je spasen ujednom trenutku iskrenoga poka-jawa. Niko od qudi koji se nalazena zemqi ne bi mogao da poveruje uobra}ewe razbojnika, jer se tajnapokajawa dogodila na na~in skri-ven i neprimetan. Kako je mogu}e,pitali bi se, da taj gnusni ~ovek,koji je pokrao mnoge i ubijao i ma-le i velike, pravedne i nepraved-ne, samo re~ima seti me se, Gospo-de bude opravdan na samom krajusvog ìvota i da se pre svih nasta-ni u raju?

Ovo sve nisam ispri~ao ovoli-ko op{irno tek tako, ve} zato{to dobro znam da je jezik mnogihqudi o{triji od bilo kog dvose-klog ma~a, kada je u pitawu osu|i-vawe drugih. Takvi qudi, makarvideli i na desetine hiqada do-brih dela kod nekog ~oveka, kadprimete i ne~iju i najmawu manu,kaù da niko osim Boga nije bez-gre{an, previ|aju}i wegoe ne-brojene druge vrline, te samo otoj bezna~ajnoj mani govore iprepri~avaju je ostalim qudima.Na takve }e od Bog do}i pravednakazna, ne samo wih radi, ve} izbog toga {to drugima donose{tetu i propast.

Sveti Anastasije Sinajskiiz kwige Evergetinos

41

��

OÎ DU[E

- Da li vidim dobro? - pitam sa-mog sebe.

- Da, vidim do kraja sobe - odgo-varam.

- Ne, ne. Da li vidim dobro? -poja{wavam sebi.

- Da, vidim do brda - kaèm po-slije kra}eg razmi{qawa.

- Da li vidim dobro? - pitam po-lako, tiho i ozbiqno. Vid se na-preè, ali ne u daqinu, ve} u sebe.

Traìm o~ima du{e, i zovemTraènog: Gospode Isuse Hriste,Sine Boìji, pomiluj me gre{no-ga. Oìvqava me molitva, i osvje-tqava tamu moju. Sa ve}om èqom,ponavqam je, a @eqeni daje jo{svjetlosti Svoje, jo{ radostivje~nosti. Ponavqam molitvu, asrce, ogrubjelo u grijehu, kao da seponovo ra|a. S wega spadaju nasla-ge grijehovnog blata, u nemaru ta-loènog.

]utim. Srce moje, ja sav, predGospodom smo. Gre{nika Si udo-stojio svoje posjete. Za wu se nemoè biti dostojno. Gledam o~imadu{e i shvatam rije~i: “CarstvoBoìje unutra je u vama” (Jevan|e-qe po Luki, 17, 21). Zaista: Car-stvo! Zaista, tek sad bih mogao re-}i da vidim.

Odlazi Gospod za tren od menenedostojnog. Ono {to mi ostavqato je vid, i sje}awe na vi|eno.

Gledam, i traìm. Molim se. Io~i tijela i o~i du{e, uz Boìjupomo}, drìm otvorene. êkam daGospod, milosti Svoje radi, opetudostoji gre{nika da Ga o~ima du-{e gleda. I nadam se da }e me udo-stojiti neprestanog vi|ewa svje-tlosti Wegove kada moje vrijemeprestane i u|em u vje~nost.

Gospode pomiluj.

POVEST O DELATNOJ VERI

Beja{e u Carigradu nekizlatar koji pravqa{e sa-tove, prstene, narukvice i

stvari za svetu Crkvu: putire, Je-van|eqa, diskose, sasude za SvetiPresto, bilo {ta. I beja{e veo-ma poboàn. On je imao uzre~icu:“Veliki je Bog!” A èna wegovaga prekorava{e {to suvi{e ~e-sto govora{e tako. On, uz svakure~ kaziva{e: “Veliki je Bog!”Kad bi mu neko rekao {togod, ongovora{e: “Da, hri{}ane, velikije Bog!” Drugi bi mu rekao da }e{to nastradati, on govora{e:“Ni{ta, jer veliki je Bog!” Dru-gi bi ga koreo, a on govora{e:“Ni{ta, jer veliki je Bog!” To-liko je ~esto kazivao ovu re~, dasvi govorahu: “Kod onog zlatara{to kazuje da veliki je Bog”. Iveoma mnogi dolaàhu kod wega.

“Brate, da mi napravi{ pr-sten” - “Napravi}u, brate, jer ve-liki je Bog!”. “Ho}e{ li mi ka-lajisati putir?” - “Kalajisa}u,jer veliki je Bog!”. “Ho}e{ li miokovati Jevan|eqe?” - “Okova}u,jer veliki je Bog!”. “Ho}e{ li minapraviti narukvicu?” - “Napra-vi}u, brate, jer veliki je Bog!”

Do~uo je i car Lav Mudri - jerbe{e za wegovo vreme - da ima ne-ki zlatar kji uz svaku re~ kazuje:“Veliki je Bog!”. I re~e: “Isku-{a}u ga, da vidimo govori li izvere ili se navikao da kazuje ta-ko!” Car se preru{io, obukao segra|anski i oti{ao je kod togzlatara sa vrlo skupim prstenom.Na prstenu ima|a{e kamen {tose naziva “kamen ostrige”, naj-skupoceniji kamen, {to se veoma

te{ko nalzi. Ima jedna ribica{to prebiva na dnu mora.

Kako se te{ko nalazi ova ri-bica! Ali se u woj nalazi ovaj ka-men, zvani “ostriga”. Koliko jetraè ronioci i mornari! “Hej,na|emo li kamen ostrige, kupi}e-mo toliko dvoraca!” Toliko jeskupocen. Dolikovalo je da carima kamen ostrige. Odakle li gaje on primio u nasledstvo?! I ka-men be{e velik i ugra|en u pr-sten.

Odlazi preru{en car kod ovogzlatara:

- Dobar dan, majstore!- Dobar dan, brate, jer veliki je

Bog!- Moè{ li da mi popravi{

prsten?- Popravi}u, gospodine, jer ve-

liki je Bog! Gde je prsten?- Evo, ovde je zapakovan!- Stavi ga tamo, gospodine, na

policu, jer ima tamo jo{ neko pr-stewe!

- Pazi, jer moj prsten ima dragikamen!

Ali car be{e uzeo kamen.- Ostavi ga, gospodine, jer ve-

liki je Bog! Stavi ga u onu kutiju!Nije ga ni pogledao, jer be{e

veoma zauzet.- Hej, ali neka ti bude na pame-

ti, da kojim slu~ajem ne nestanemoj kamen! Ovo je skupoceni ka-men.

Ali mu nije ta~no rekao kakavkamen ima.

- Brate, ne}e nestati, jer veli-ki je Bog!

- Kada da do|em? Kad }e bitigotov prsten?

- Do|i za osam dana! Jer imamjo{ posla na nekim Svetim sasu-dima, pa }u o~istiti i ono prste-we, jer ih se vi{e sakupilo.

- A tada }e biti gotov?- Gotov, gospodine, jer veliki

je Bog!- Zbogom!- Zbogom, jer veliki je Bog!Ali car be{e uzeo kamen sa pr-

stena, i kako Carigrad be{e naobali mora, bacio je kamen u mo-re. Ovo je rekao: “Izgubi}u ga!Ali }emo videti da li onaj {toveli da veliki je Bog, da vidimoda li }e u ga Bog izbaviti iz mo-ra?”. I baci ga u more.

Nakon osam dana dolazi kodwega car, tako|e preru{en.

- Poznaje{ li me, brate?- Poznajem te, gospodine, jer

veliki je Bog! Dao si mi prstenna opravku.

- A jesi li ga opravio?- Jesam!- A da li jo{ ima kamen?

42

��

- Gospodine, re~e zlatar, ja sampopravio prsten, ali nisam na-{ao kamen na wemu!

- Oho! Zna{ li ti s kim govo-ri{? Ja sam car Lav!

Sklonio je na stranu haqine ipokaza mu carske oznake.

- I {ta ako si car?- Ako mi ne da{ kamen, glava

ode!- Ni{ta, veli~anstvo, jer veli-

ki je Bog!- JelÄ tako? Pokaza}u ja tebi

koliko je velik! Ako mi za tridana ne vrati{ kamen na prsten,pogubi}u te.

- Veli~anstvo, ako me ostavi{tri dana, veliki je Bog, mislimda }u ti ga vratiti!

- Ali otkud da vrati{ ti ona-kav kamen? Vide}u te ja! Evoima{ tri dana, i za tri dana dapostavi{ kamen na mesto!

A èna po~ela plakati:- Te{ko meni, izgubio si kamen

sa carevog prstena!- Hej, èno, }uti, jer veliki je

Bog!- ôve~e, kaè ona, pa car }e ti

za tri dana odse}i glavu! Ali }e imeni odse}i glavu, i svima! û-je{ li da je imao dragi kamen, ka-men ostrige.

- @eno, }uti, jer veliki je Bog!- Ta vidi ga, more, {ta govori!I po~ela ga je prekoravati,

ali on je imao veru u Boga. @ena,budu}i ogor~ena toga dana, oti-{la je na pijacu da kupi neku ri-bu i mislila je: “Te{ko meni, sad}e mu odse}i glavu! Ovo je carbio! I ~uje{ kakav je dragi kamenimao?”.

Deca isto tako govorahu:- Te{ko nama, tatice!

- Hej, de~aci, veliki je Bog!Gledajte svoja posla.

Kada je do{la èna ku}i, ima-la je velike ribe, kupila je na pi-jaci, i kad raspori prvu ribu, na-|e u wenom stomaku kamen~i},ali ga ona ne poznava{e. Lep, ve-oma jako sija{e.

- Vidi, more ~ove~e, {ta jeovo? Kada sam sekla ribu, na{lasam ga ovde.

Pogleda ga on.- Hej, èno, ovo je kamen sa ca-

revog prstena! Rekao sam ti da jeveliki Bog!

- [ta govori{?

- Da ga ja sad operem. I kad ga jevatio u prsten, za ~udo se uklo-pio. Ehe, neka, o~isti}u ga ja do-bro i postaviti mu ga! ]uti! Vi-di{ da veliki je Bog!

Uze on prsten, dobro ga o~isti,o~isti i kamen i postavi ga namesto. Car do|e za tri dana, ovo-ga puta obu~en u uniformu.

- Poznaje{ li me?- Poznajem te, veli~anstvo, jer

veliki je Bog!- Je li gotov prsten?

- Gotov je, veli~anstvo, jer ve-liki je Bog!

- Jesi li kamen postavio?- Postavio sam ga, veli~anstvo,

jer veliki je Bog!- Vide}u te ja koliko je veliki!

Daj prsten ovamo!Do|e car, i kad pogleda prsten,

zagleda ga dobro, obrne ga na svestrane i kaè:

- Hej, ~ove~e, ako sam ja ovaj ka-men izvadio odavde i bacio ga umore, pa ga vidim ovde natrag, za-ista i ja onda velim da veliki jeBog! Kako si ga na{ao? Ko ti ga jedoneo? Gde se mogao na}i ovakavkamen, vredan koliko i carstvo?

- Veli~anstvo, veliki je Bog!Eto èna je donela ribu sa pijacei na{la ga je u stomaku jedne ri-be.

Tada je car rekao:- Od danas si moj savetnik, i dr-

à}u te uz sebe celoga ìvota,jer sam spoznao da ti ne kazuje{“veliki je Bog” samo ustima. Ti,kad kazuje{ ovu re~, kazuje{ je izdubine srca i ima{ veru u Bogavaistinu delatnu, postojanu istamenu veru u mo} Boìju. Tiima{ tako sna`nu veru, da u sve-mu uspeva{, jer je Bog s tobom, jerti ne samo {to govori{ jezikom,nego veruje{ od srca. Pravi sivernik!

Od toga dana uzeo ga je za savet-nika na dvoru. I tako je toga zla-tara sa verom wegovom da “je ve-liki Bog” u~inio Bog velikim nazemqi i sigurno i na nebu, poslewegove smrti.

Starac Kleopa

VELIKI JE BOG,

Besede, pouke i

razgovori

43

��

Mitrofan, zatvornik Zadonski

ÊKAM VASKRSEWE MRTVIH I @IVOT BUDU]EG VEKA

Neute{na i beskrajna bimorala biti na{a tuga zanama bliskima kada umi-

ru, kad nam Gospod ne bi poklo-nio ìvot ve~ni. Besmislen bina{ ìvot bio ako bi se zavr{a-vao smr}u. Kakva je korist ondaod vrline, od dobrih dela? U pra-vu su onda oni koji govore “je{}e-mo i pi}emo, jer }emo sutra umre-ti”. Ali ~ovek je stvoren za be-smrtnost, a Svojim VaskrsewemHristos otvori dveri CarstvaNebeskog, ve~nog blaènstvaonima koji u Wega verovahu i ì-vqahu pravedno. Na{ zemaqskiìvot je priprema za onaj budu}ii na{om smr}u zavr{ava se tapriprema. “ôveku sleduje da jed-nom umre, a potom sud. ” Napu{ta~ovek tada sve svoje zemaqskebrige, telo se raspada, da bi po-novo ustalo pri op{tem vaskrse-wu. Ali du{a wegova nastavqa daìvi i ni na tren ne prekida svo-je postojawe. Kroz mnoga javqawamrtvih mogu}e nam je da deli-mi~no znamo {ta se doga|a sa du-{om kad ona iz tela izlazi. Kadase prekine weno gledawe o~imatelesnim, tada se otkriva wenogledawe duhovno. Ono kod onihkoji umiru ~esto po~iwe jo{ preupokojewa i oni, vide}i one kojisu oko wih i ~ak razgovaraju}i sawima, vide ono {to drugi ne vide.A kada iza|e iz tela, du{a seobrete me|u drugim duhovima, do-brim i zlim.

Ona obi~no teì onima koji sujoj duhovno bliskiji, a ako je, dokse nalazila u telu, ona bila poduticajem nekih, ostaje zavisna odwih i po izlasku i tela, ma koli-

ko neprijatni joj bili kada ihsretne.

Tokom dva dana du{a koristiizvesnu slobodu, moè da pose}u-je mesta na zemqi koja su joj draga,a tre}eg dana kre}e u druge pro-store. Pri tome ona prolazi krozmno{tvo zlih duhova koji joj sta-ju na put i okrivquju je za razli-~ite grehe, na koje su je oni saminaveli. Prema otkrivewima, po-stoji dvadeset takvih prepreka,takozvanih mitarstava; na sva-

kom od wih se isku{ava ova iliona vrsta greha; pro{av{i krozjedno, du{a dospeva u drugo i tekkada uspe{no savlada sva isku-{ewa du{a moè da nastavi svojput, a da ne bude odmah ba~ena upakao. Koliko su uàsni ti zlo-dusi i wihova isku{ewa pokazujeto {to je Sama Bogorodica, kadjoj je arhan|el Gavrilo najavioskori kraj, molila Sina Svoga daje izbavi od tih zloduha i {to se,ispuwavaju}i Wenu molbu SamGospod Isus Hristos pojavio sa

Neba da prihvati du{u SvojePre~iste Majke i vaznese je nanebo. Stra{an je tre}i dan za du-{u preminulog i zato su joj tadaposebno potrebne molitve za wu.Sre}no pro{av{i isku{ewa ipokloniv{i se Bogu, du{a tokomnarednih trideset sedam dana po-se}uje nebeska naseqa i bezdanepaklene, ne znaju}i jo{ gde }e sena}i i tek ~etrdesetog dana odre-|uje joj se mesto do Vaskrsewa mr-tvih. Neke du{e se nalaze u stawunasla|ivawa budu}om rado{}u iblaènstvom, a druge u strahu odmuka ve~nih, koje }e kona~no na-stupiti posle Stra{noga Suda.Do tada su jo{ mogu}e promene ustawu du{a, posebno kroz prino-{ewe za wih Beskrvne `rtve (po-miwawe na Liturgiji), a tako|e ikroz druge molitve. Koliko jepri tome va`no pomiwawe na Li-turgiji pokazuje slede}i doga|aj.Pred otkrivawe mo{tiju sv. Teo-dosija êrnigovskog (1896. god. ),sve{tenik koji je obavqao pre-svla~ewe mo{tiju je, po{to seumorio, zadremao sede}i kraj mo-{tiju i ugledao je pred sobom sve-titeqa koji mu je rekao: “Zahva-qujem ti {to si se oko mene po-trudio. Jo{ te molim, kada bude{vr{io Liturgiju, pomeni rodite-qe moje” - i izgovorio je wihovaimena (jerej Nikita i Marija).“Kako ti, svetiteq, od mene mo-litve traì{, kada si sam krajprestola nebeskog i qudima pru-à{ milost Boìju” - pitao jesve{tenik. “Da, to je ta~no - od-govorio je sv. Teodosije, - aliprino{ewe na Liturgiji, ja~e jeod moje molitve. ”

44

��

Zato su korisna pokojnicima iopela i ku}ne molitve za upokoje-ne, i dobra dela koja se ~ine wimau spomen kao, na primer, milosti-wa, darovi crkvama, ali im je po-sebno korisno pomiwawe na Bo-ànskoj Liturgiji. Bilo je mnogojavqawa upokojenih i drugih doga-|aja koji potvr|uju koliko je bla-gotvorno spomiwawe pokojnika.Mnogi koji su umrli kaju}i se, alinisu uspeli da to pokaù za ìvo-ta, oslobodili su muka i dobilisu upokojewe. U Crkvi se uvekupu}uju molitve za upokojewe pre-minulih i ~ak na dan silaska Sve-tog Duha, u molitvama koje se oba-vqaju na kolenima, na ve~erwojslu`bi postoji posebna molitvaza “one {to su pakla zato~nici”.A svako od nas ko èli da pokaèsvoju qubav prema preminulima ida im pruì stvarnu pomo}, najbo-qe to moè da uradi kroz molitvuza wih, posebno wihovim spomi-wawem na Liturgiji, kada se ~e-stice koje se uzimaju za ìve i zamrtve stavqaju u Krv Gospodwu uzre~i “O~isti, Gospode, grehe ovdepomenutih Tvojom Krvqu pre~i-stom, molitvama svetiteqa Tvo-jih”. Ni{ta vi{e i boqe ne moè-mo da u~inimo za mrtve nego da semolimo za wih, daju}i im pomenna Liturgiji. To im je uvek po-trebno, a posebno u onih ~etrde-set dana, u kojima du{a preminu-log prolazi svoj put do ve~nog bo-ravi{ta. Telo tada ni{ta ne ose-}a, ne vidi bli`we koji su se oku-pili, ne miri{e mu cve}a mirisblagi, ne ~uje govore nadgrobne.Ali ose}a du{a molitve {to se zawu upu}uju, postaju}i zahvalna iduhovno bliska onima koji ih tvo-re.

Ro|aci i bli`wi preminulih!înite za wih ono {to im je po-trebno i {to je u va{oj mo}i. Netro{ite sredstva na spoqa{weukra{avawe kov~ega i groba, ne-go na pomo} onima kojima je po-trebna, u spomen na bliske pokoj-nike, na crkve, gde se za wih upu-}uju molitve. Ukaìte milostpreminulom, pobrinite se za du-{u wegovu. Sve nas o~ekuje tajput; kako }emo tada èleti da naspomenu u molitvama svojim! Bu-dimo i sami milosrdni prema po-kojnicima. îm se neko upokoji,

odmah zovite ili obavestite sve-{tenika da pro~ita “molitvu poizlasku du{e”, koja je odre|enada se ~ita nad svima pravoslavni-ma odmah po wihovom kraju. Po-starajte se da se, ako postoji mo-gu}nost, opelo izvr{i u crkvi ida se pre opela nad pokojnikom~ita Psaltir. Opelo ne mora bi-ti rasko{no, ali se mora obaviti

u potpunosti, bez skra}ivawa; ne-mojte tada misliti o sebi i svo-jim pogodnostima, nego o premi-nulom, od koga se zauvek opra-{tate. Ako je istovremeno u cr-kvi nekoliko pokojnika, nemojtese protiviti tome da ih zajednoopoju. Boqe neka opoju dvoje ilivi{e pokojnika zajedno i jo{ }eusrdnija biti molitva svih wiho-vih bli`wih koji su se okupili,nego da opelo bude za svakog poje-dina~no i da se, u nedostatku sna-ge i vremena, skra}uje slu`ba, ka-da je svaka re~ molitve za premi-nuloga kao kap vode èdnome.Obavezno se odmah pobrinite dase obavi “sorokoust”, tj. svako-dnevni pomen na Liturgiji tokom~etrdeset dana. Obi~no se u cr-kvama, u kojima se odvija svako-dnevna slu`ba, preminuli koji sutamo opojani pomiwu tokom ~e-trdeset dana i vi{e. A ako je ope-lo u crkvi gde nema svakodnevneslu`be, bli`wi moraju sami dase pobrinu i da zakaù “soroko-ust” tamo gde postoji svakodnev-na slu`ba. Dobro je tako|e dava-ti na pomen u manastire i u Jeru-salim, gde je neprekidna molitvana svetim mestima. Ali se “soro-koust” mora po~eti odmah poslesmrti, kada je du{i posebno po-trebna molitvena pomo} i zato sepomiwawe po~iwe u najblièmmestu u kome postoji svakodnevnaslu`ba.

Brinu}emo se o onima koji nadrugi svet odlaze pre nas, da bi-smo za wih u~inili sve {to mo-èmo, se}aju}i se da su “blaènimilostivi, jer }e biti pomilova-ni”.

Sv. Jovan [angajski

i Sanfranciskanski

45

��

Sv. Jovan [angajski

RE^ RODITEQIMA

A Filisteji kad vidje{e gde

pogibe junak wihov pobjego{e.

(1 Car. 17, 51)

Vi znate, vozqubqeni slu{aoci, da su rodi-teqi, u ciqu dobrog hri{}anskog vaspita-wa, du`ni da usa|uju u srca svoje dece ne sa-

mo dobro, nego i da pobe|uju, iskorewuju sve lo{e.Kod dece, ro|ene u prvorodnom grehu i okruène gre-hom, ima mnogo ~ega lo{eg; koja lo{a naklonost ilistrast treba pre svega da se iskorewuje kod dece, naborbu sa kojom od strasti i poroka prevashodno trebada se usredsredi pa`wa roditeqa? Prime}eno je dasvaki ~ovek, a sledstveno i svako dete, ima neki glav-ni nedostatak, jednu glavnu strast, i ako bi ti hri-{}anski roditequ, imao desetoro dece, sve jedno, lakose moè desiti, da kod svakog od wih bude svoja poseb-na glavna strast. Jedno dete je po prirodi naro~itonaklono gordosti, samoqubqu, upornosti, drugo je na-klono {krtosti i pohlepi, tre}e je naklono ose}ajno-sti, ~etvrto ka zavisti i zluradosti, peto ka lewostii besposlenosti i td. Glavna strast obi~no biva jedanod sedam grehova, takozvanih smrtnih grehova. S timprime}enim i glavnim grehom u detetu i treba da seroditeqi bore u prvom redu i da ga svakim na~inomiskorewuju, tako re}i, u za~etku. Pogledajmo sada, za-{to nad wim, prevashodno treba odneti pobedu i kakolak{e prepoznati tu bolest svoje dece.

Svi vi znate pri~u o divu filistejskom - Go-lijatu. Kada su se jednom suprotstavile filistej-ska i izraiqska vojska, istupio je nadmeni Goli-jat, po~eo je da se smeje nad Izraiq}anima i sa sa-mouverenom gordo{}u izazvao bilo koga od wihna samo. Niko se nije osmelio da se suprotstavineobi~nom divu, dok mladi pastir David sa nadomna pomo} Boìju nije istupio protiv wega samosa pra}kom i dok ga nije porazio do smrti jednimhitrim i silnim udarcem. I evo, vide}i da je sil-ni div umro, filistejci su se tog trenutka razbe-àli. Poslu{ajte prilog toj istoriji po predme-tu na{e besede. Me|u razli~itim grehovnim na-

klonostima, uro|enim tvojoj, o~e, deci, jeste svogroda Golijat, t.j. jedna najve}a i najja~a naklo-nost, ili glavna strast. Protiv te posledwe ti isleduje, pre svega da se bori{, wu ba{ i trebapre svega pobediti. Jer ako bude poraèn Golijatstrasti, koji napada du{u tvoje dece, to }e seostali puk rasejati sam od sebe.

Ako ho}e{ da o~isti{ tvoje poqe od korova,to prvo mora{ da joj umrtvi{ korewe: tada }e sa-mi od sebe da se osu{e i otpadnu weni listovi igrane. A glavna strast tvog deteta je koren, iz ko-ga su izrasli svi ostali gresi i nedostatci. Akoistrgne{ iz srca tvog deteta taj korenski greh,to }e se i drugi gresi, takore}i, osu{iti i otpa-sti. Ako ho}e{ da presu{i potok, treba da isko-pa{ izvor. Pa glavni i voqeni greh tvog deteta jetaj izvor, iz koga proisti~u svi drugi gresi i po-roci. Isu{i taj izvor, udaqi glavni nedostatak,tada }e i{~eznuti i svi drugi nedostatci. Iz re-~enog sleduje, da ceo uspeh vaspitawa zavisi naj-vi{e od toga da se ubije glavna strast u srcimade~jim.

Mi smo ve} ne jednom govorili i dokazivali,da vaspitawe treba po~iwati od najranijeg uzra-sta, od ro|ewa. Ako je to mogu}e re}i o celokup-nom delu vaspitawa, to pre o borbi protiv glavnestrasti. Odavde i proisti~e vrlo va`no pravilo:pobe|uj {to je mogu}e ranije glavnu strast tvojedece. [to duè bude{ ~ekao, to }e silnija i ja~abiti strast i time }e biti teà sa wom se izbo-riti. Jednom je jedan otac doveo, - pri~a nam je-van|elista Marko u svom Jevan|equ (gl. 9), - sina,posednutog zlim duhom, Spasitequ, po{to Wego-vi u~enici nisu mogli da isteraju tog duha iz bo-lesnika. Za{to, postavqa se pitawe, nisu mogliu~enici Isusovi da isteraju tog zlog duha? Razlogtome se moè videti iz pitawa, koje je postavioIsus Hristos ocu besnog: koliko dugo je obuzetzlim duhom tvoj sin? - i iz odgovora oca na to pi-tawe: od detiwstva. Ta neobi~na sila, kojom jemogao zli duh da bolesnog baca ~as o zemqu, ~as u

vatru i vodu, obja{wava se, kao {to vidite time,da je on ovladao wime jo{ u detiwstvu i jo{ uvekga niko nije isterao.

Isto tako - primetite, hri{}anski rodite-qi,- moè biti i sa duhom gordosti, sa duhom suje-te, srebroqubqa i {krtosti i sa svakim drugim,koji obitava u srcima va{e dece. Ako on ne budeizgnan iz wih u najranijem uzrastu, to }e se on za-sijati tako jako i dobi}e takvu silu, da }e se po-sle mo}i pobediti ili samo sa najve}im naporom,ili pak ne}e uop{te biti mogu}e pobediti gasvojim silama, i ve} }e biti potrebna ~udesnablagodatna pomo} da bi se dete oslobodilo od we-ga. Jeste li vi toliko uzvi{eni, da moète datraìte i da se nadate na takvo ~udo? A ako ni-ste, onda upotrebqavajte sve mere da izgonite tajduh glavne strasti iz srca de~jih, dok je jo{ mogu-}e, sopstvenim silama.

No da bi imali odgovaraju}i uspeh u izle~ewute glavne prirodne bolesti va{e dece, za to je tre-ba prvo prepoznati. Odavde i proisti~e slede}e,vrlo va`no pitawe o tom, kako roditeqi mogu daraspoznaju glavnu strast kod svakoga od svoje dece?

Za taj predmet ili u tom ciqu }emo predloì-ti ovakva pravila.

Trudi se pre svega da spozna{ tvoju sopstvenuglavnu bolest, tvoju sopstvenu strast koja tobomgospodari. Ko dobro zna samog sebe, tom ne}e bi-ti te{ko da spozna i druge. Ako je takva teza uop-{te istinita, tim pre u odnosu na roditeqe.Otac, majka koji dobro znaju svoje sopstveno srce,kojima je poznata wihova slaba strana, wihov vo-qeni glavni porok, lako ga mogu poznati i kodsvoje dece, po{to deca vrlo ~esto nasle|uju lo{enaklonosti svojih roditeqa, sin ili }erka u naj-ve}em broju slu~ajeva imaju upravo one glavne ne-dostatke, od kojih boluju otac i majka. Ali to sa-mopoznawe je vrlo velika i te{ka umetnost, kojamoè da se dostigne najve}im naporima i poseb-nim starawem uz pomo} boànske blagodati. Akoho}ete, hri{}anski roditeqi, da dostignete sa-

46

��

mopoznawe, onda treba da pa`qivo posmatratesami sebe, da posmatrate naklonosti i te`wesvog srca, da usrdno molite Boga za prosve}ewe,~e{}e da ispitujete svoju savest, povremeno da is-povedate svoje grehe i uop{te da teìte istin-skom blago~e{}u. Jer jedino istinski blago~e-stivi ~ovek moè dobro znati sebe. Ali ako ti,zbog nedostatka u tebi istinskog blago~e{}a, ni-si poznao kako treba samog sebe i glavni svoj ne-dostatak, onda ti, mo`da, dobro zna{ tvoju polo-vinu, tvoju suprugu ili tvog muà, zna{ vrlo do-bro wenu/wegovu slabu stranu. I to te moè nave-sti na pravi put pri raspoznavawu glavnih nedo-stataka tvoje dece. Posmatraj samo {to upornijeza svim projavqivawima voqe dece tvoje, i ti}e{, o~e, otkriti, mo`da, kod tvoje }erke taj istinedostatak, koji ti tako ~esto prime}uje{ kodtvoje ène, a ti, èno, prou~avaj postupke tvogsina, i ti }e{, moè biti, primetiti u wemu istelo{e naklonosti, koje se tako ~esto pojavqujukod tvog muà i pri~iwavaju ti tako mnogo àlo-sti i neprijatnosti.

Onda oslu{kuj {ta govore ostali o tvojoj de-ci. Tu|i qudi obi~no boqe vide nedostatke kodtvoje dece nego ti sam, po{to oni nisu zaslepqe-ni la`nom qubavqu. Pa ako neko, na primer, sve-{tenik ili u~iteq, sa dobrim namerama obra}atvoju pa`wu na ovaj ili onaj nedostatak tvog de-teta, ne quti se na wega u nerazumnom ose}awupovre|ene roditeqske gordosti, naprotiv, budimu za to zahvalan i koristi se tim upozorewima,koje on tebi daje. To moè posluìti, naravno,samo na korist tebi i dece tvoje.

Voli jo{ decu tvoju blagorazumnom hri{}an-skom qubavqu. Nerazumna, la`na qubav, kakvaona, na àlost, u najve}em delu biva kod rodite-qa prema svojoj deci, biva jedan od naj~e{}ihuzroka, za{to oni ne prime}uju mnoge nedostatkesvoje dece, za{to oni u wima vide samo dobro i~ak projave wihovog lo{eg pona{awa ponekadsmatraju dobrim osobinama. Ne zatvaraj svoje o~ina lo{e postupke dece, ne oslepquj sebe la`nomgordo{}u, boqe smiri se i ponesi neveliku po-

vre|enost svog samoqubqa, nego da posle vidi{svoju decu poro~nu i iskvarenu.

Na kraju, pa`qivo prati svoju decu, naro~itoonda, kada oni ne znaju, da ih posmatraju. Upravo,prati ih u vreme igre, kada se nalaze me|u ravni-ma i sli~nima wima, kada se ve}im delom otkrivawihova istinska priroda i pre svega otkrivaju sedobre i lo{e naklonosti.

Glavna strast ~oveka - vi znate, vozqubqenislu{aoci, - ima presudno, odlu~uju}e zna~ewe u ce-lom delu iskorewivawa svega zloga; zato se trudi-te svim silama, ne propu{tajte nikakva sredstva,samo ne bi li je otkrili i razjasnili. Sve dok tone dostignete, pre toga se ne moète nadati nauspeh dobrog vaspitawa. Prona|ena i jasna u va{imo~ima glavna strast deteta - to je, moè se re}i, za-log i osnova za pun uspeh. Sa nadom na Boìju po-mo} po~iwite potrebnu borbu i ne prestajte da seborite do kraja, do potpunog istrebqewa poznatogporoka. Ako uspete da tako i{~upate koren greha,onda }e malo-po malo i{~eznuti i sva korov greho-va u vrtu srdaca va{e dece i onda }e o~i Boga isvetih Wegovih an|ela na krivicu gledati s quba-vqu i blagonaklono{}u.

Sve{tenomu~enik Vladimir,mitropolit Kijevski i Galicki

Prevod sa ruskog:

Gojko Sredovi}

SILAJEVAN\EQA

Qubavi obilni Gospod,Koji ho}e da se svi spa-su i u razum istine da

do|u, otkrio je meni po milostiSvojoj ovo poznawe, ~udesnim na-~inom, bez ikakvog posredni-{tva qudskog.

Pet godina sam bio profesor uliceju, i prolazio ìvotni putmra~nim stazama razvrata, zaba-vqaju}i se mete`nom filosofi-jom, po raspu}ima svijeta, a ne poHristu. I, vjerovatno bih i pogi-nuo potpuno, da nisam ìvio sapobo`nom materom svojom i se-strom svojom, po{tenom i pobo-`nom djevojkom.

Jednom, {etaju}i se po buleva-ru, sreo sam se i upoznao sa pre-lijepim mladim ~ovjekom, koji jeo sebi rekao da je Francuz, uhap-{eni student, koji je nedavno ute-kao iz Pariza i koji za sebe tra-ì posao guvernanta. Wegova izu-zetna obrazovanost mi se svidje-la, i ja sam ga pozvao da bude gostkod mene. Zbliìli smo se.

U toku dva mjeseca on me je ~e-sto posje}ivao; ponekad smo se za-jedno {etali, skitali; zajednosmo i{li u dru{tva, razumije se,najraspu{tenija.

Na kraju, on je do{ao kod menei pozvao me u jednu od takvih ja-zbina; da bi me brè ubijedio, po-~eo je da hvali izuzetnu veselosti prijatnost mjesta na koje me jezvao. Nakon {to je progovorionekoliko rije~i, odjednom je po-~eo da me moli da iza|emo iz mogkabineta, u kojem smo sjedili, ida pre|emo u prima}u sobu. To mi

47

��

Sv. Joakim i Ana

se u~inilo ~udno; ja sam ga, rekav-{i da sam ja ve} primjetio da onnikako ne voli da sjedi u mom ka-binetu, pitao: {ta je tome uzrok?Dodatni razlog da ga zadrìm ukabinetu jo{ je bio i to {to jeprima}a soba bila u susjedstvu sasobama majke i sestre, i ne bi bi-lo prili~no tamo razgovarati otakvim praznim temama. On je,pak, nastavio da insistira daiza|emo, navode}i raznorazne iz-govore, da bi, napokon, otvorenorekao sqede}e:

- Evo, kod tebe, na polici, me|ukwigama, postavqeno je Jevan|e-qe; ja tako po{tujem tu kwigu, dami je te{ko da u wenom prisustvurazgovaramo o na{im rasijanimpredmetima. Iznesi je, molim te,odavde, i tada }emo govoriti spo-kojno.

Ja sam se, vjetropir, osmjehnuona wegove rije~i, uzeo sa policeJevan|eqe i rekao: {to mi ne re-~e ranije! I, davaju}i mu je u ru-ke, rekao: na, sam je odnesi u drugusobu!..

Samo {to sam ga dotakao Jevan-|eqem, on je istog tog trenutkai{~ezao.

To me je tako zaprepastilo, dasam od straha pao na pod i one-svjestio se. Uku}ani su, ~uv{i{um, utr~ali u kabinet, i tek na-kon pola sata su me osvjestili.Napokon, kada sam se dozvao, osje-tio sam tako jak strah, trepet,mu~no uzbu|ewe i potpuno oduze-te ruke i noge, da se uop{te nisammogao pomjeriti. Doktor kojeg supozvali dao je dijagnozu: parali-za, izazvana nekim velikim po-tresom ili strahom.

îtavu godinu poslije tog slu-~aja, uz bri`qivo lije~ewe, ja

sam leào bez ikakvih poboq{a-wa, tako da sam shvatio da je biloneophodno da dam ostavku i napu-stim nau~nu karijeru.

Ostarjela majka moja uskoro jeumrla; sestra je “raspoloìlaposvetiti sebe manastirskomìvotu”. Postepeno, i ja sam“potpuno ozdravio”. I odlu~iose da “posvetim sebe ot{el-ni~kom ìvotu”... Sada se kre}emprema osamqenom skitu koji sto-ji blizu Solovjeckog manastirana Bijelom moru, i zove se Anzer-ski.

Iz kwige

“Kazivawa jednog

bogotraìteqa

svom duhovnom ocu”

NEKOLIKODOBRIH SAVETA

Budi priqeàn u ~itawu svetih spisa, o naro~itou ~itawu Svetoga Pisma. Ono }e odagnati od tebe svene~iste pomisli. Ako sa usrdno{}u bude{ ~itao po-menute spise i ispuwavao zapovesti Boìje, Boìjamilost bi}e sa tobom.

Vi{e voli prekor i grdwu, nego po{tovawe i~ast; vi{e voli umor tela nego odmor i nedostatakpotrebnih stvari nego suvi{ak izli{nih.

Kada si u crkvi ne misli o svetovnim stvarima, ni-ti o tome kako }e{ urediti svoje zemaqske poslove.

Ne otkrivaj svoje misli svakome, da ne sablazni{bli`wega. Ne ispovedaj svima pomisli svoje, no samoonima koji mogu izle~iti du{u tvoju.

Prema svakome budi prijateqski raspoloèn, alineka ti svako ne bude savetnik.

Vladaj se tako da te svi qudi blagosiqaju.Kloni se laì, jer }e la` odagnati od tebe strah

Boìji. Usta tvoja neka govore samo istinu.Ne kuni se niti zakliwi ni u istinitoj, a kamoli

u sumwivoj stvari ili poslu.Ako si po~eo neki posao, pa vidi{ da nije po vo-

qi Bogu, odmah ga napusti.Ugledaj se na one koji su boqi od tebe, koji qube

Boga svim srcem svojim i koji ~ine dobra dela. Wihpitaj i od wih saveta traì.

Od svetovnih qudi koji svetovno misle i govoresamo o zemaqskim stvarima, uklawaj se.

Ne druì se sa gordim qudima, ve} sa krotkima iblagima.

Budi u svemu skroman: u pokretu tela, u govoru, uodelu, u sedewu, u ustajawu, u domu svome, u svemu predsvim i svakim.

Ako bi te ko i nevinog prekoreo za kakav greh ko-ji nisi po~inio, ne quti se, ve} se smiri, i Bog }e tenagraditi.

Ne gnevi se i ne budi zlopamtilo na onoga koji teje razqutio, jer moè biti da si i sam u tome kriv.

Ne pla{i se qudskog prezirawa i klevetawa. Sva-ko ko pobo`no ho}e da ìvi bi}e gowen, klevetan ipreziran.

Ne ostavqaj voqu Boìju radi ispuwavawa voqequdske i ne naru{avaj Boìje zapovesti iz uvaàva-wa prema prijateqstvu qudskom.

Prep. Antonije Veliki

48

��

Stranica rukopisnog Jevan|eqa

ZBOG ÊGA SE OSEWUJEMO KRSNIM ZNAKOM?

Zbog ~ega se mi osewujemokrsnim znakom? Krsnimznakom se osewujemo tj. kr-

stimo se, prvo radi toga da bi tajznak na nama video Bog. Da, bra-}o, Bog vidi kada se mi krstimo,kada stavqamo na sebe znak krsta.A neki od vas se krste nemarno,brzaju}i, i nimalo se ne udubqujuu to {to ~ine! Greh je tako krsti-ti se! Vaqa se krstiti sa pa`womi strahopo{tovawem. Kaè{ -nema sile u krstu?! Nije ta~no,ima u krstu sile, i to velike, ka-da se krsti{ kako treba - sa ve-rom i strahopo{tovawem, i mi-sle}i o tome {ta zapravo ~ini{.Krsni znak je znak zbog koga Bogobra}a Svoju pa`wu na nas i zbogkoga na nas izliva Svoju spasono-snu dobrotu. Krsni je znak onajpe~at zbog koga Bog prima na{emolbe. Moliti se, znamenuju}i sekrsnim znakom, zna~i moliti se,iskati ne{to u ime Isusa Hri-sta: “Ja nisam do{ao sam, mene jeIsus Hristos poslao k Tebi, Go-spode! A da je to stvarno tako,svedo~i pe~at Wegov na meni -krsni znak!”

Ako, pak, misli{, ~ove~e, da ukrstu nema sile, za{to se ondauop{te i krsti{? Ili nikako nestavqaj na sebe krsta, i onda }esvi znati da nisi Hri{}anin,ili ga stavqaj onako kako treba:ne brzaju}i, sa strahopo{tova-wem i pa`wom, udubquju}i se u to{to ~ini{!

Zna~i, mi se osewujemo krsnimznamewem da bismo privukli nasebe blagodat Boìju.

I jo{ se krstimo toga radi dabi to video lukavi, na{ neprija-

teq - |avo. Da, bra}o, neka i luka-vi vidi kako se mi osewujemo kr-snim znakom, neka vidi zato {toon taj znak ne voli. Kao {to seboji Samog Isusa Hrista, tako seisto lukavi boji i znaka Hristo-vog - Krsta. Krst je najpouzdanijeoru`je protiv |avola, najja~a za-{tita od wega, najo{triji ma~

protiv - neprijateqa... Krsniznak ~uva nas i {titi od svake ne-prijateqske sile. Kada vaqanostavimo na sebe krsni znak, ondanas An|eo Hristov ~uva i {titi.\avo beì od krsnog znaka, a An-|eo nam na krsni znak prilazi.

Najzad, mi se krstimo i raditoga da bismo pred drugima ispo-vedali Isusa Hrista, Koji je ras-pet na Krstu - da, neka qudi videKoga mi to ispovedamo, u Koga ve-rujemo, u Koga se nadamo, Koga vo-limo, Koga po{tujemo! A tebe je,me|utim, ponekad stid da se pre-krsti{! Zna{ li ti kakav grehtime ~ini{? To zna~i da se sti-di{ {to si Hri{}anin - stidi{se {to pripada{ Hristu, {to uHrista veruje{, u Hrista se na-da{, Hrista po{tuje{ i voli{!...

Ne, nemoj se stideti da pri-zna{ da si Hri{}anin, da si Hri-stov, ina~e }e se Isus Hristospostideti da te prizna Svojim naStra{nom sudu Svome i ne}e hte-ti da te primi u Carstvo Nebe-sko.

Prema tome, mi se krstimo ra-di toga da bismo pokazali da smoHri{}ani, da bi to video Bog, dabi video An|eo-ûvar na{, da bivideo lukavi i da bi qudi videlida smo Hri{}ani.

Po tome kako se ~ovek krsti,moè se odrediti i kakav je Hri-{}anin. âk se moè i ovako re-}i: “Kako se ko krsti, tako i ve-ruje”!

U duhovnom ìvotu u svemu sepo~iwe od malog. Ko ispuni ma-lo, utvr|uje se u ve}em. Iz maju-{nog semena strahopo{tovawaizrasta veliko stablo hri{}an-ske pobo`nosti.

Sveti Serafim

Sarovski

preveo sa ruskog

R. L.

49

��

O HRABROM ISPOVEDAWU VERE

êdo moje, znaj da }e u po-sledwe dane nastati vre-mena te{ka, kako govori

Apostol. I, gle, zbog oskudice upobo`nosti, i u crkvama }e se po-javiti jeresi i raskoli i, kao{to su predskazivali Sveti Oci,tada na arhijereskim prestolimai u manastirima ne}e biti qudi

opitnih i iskusnih u duhovnomìvotu. Zbog toga }e se jeresi{iriti posvuda i prelasti}e(obmanu}e) mnoge. Neprijateqroda qudskoga dejstvova}e luka-vo da bi, ako je mogu}e, na jeresnaveo i izabrane. On ne}e po~etida grubo odbacuje dogmate o Sve-toj Trojici, o boànstvenostiIsusa Hrista, o Bogorodici, ne-go }e neprimetno po~eti da una-kaàva Predawe Svetih Otacaod Duha Svetoga - u~ewe same Cr-kve. Dovijawa neprijateqa i we-gove “tipike” primeti}e veomamali broj wih, onih koji su naji-

skusniji u duhovnom ìvotu. Je-retici }e zavladati Crkvom, svu-da }e postaviti svoje sluge i po-bo`nost }e biti zanemarena. AliGospod ne}e ostaviti sluge Svojebez za{tite i u neznawu. On je re-kao: “Po plodovima }ete ih po-znati”. I to po plodovima, to jestpo delovawu jeretika, nastoj daih razlikuje{ od pravih pastira.Ti duhovni lupeì, koji razgra-bquju duhovno stado “ne ulaze navrata u tor ov~iji nego prelazena drugom mestu”, kao {to je re-kao Gospod, to jest, u}i }e na ne-zakonit na~in, uni{tavaju}i na-siqem Boìje ustave. Gospod ihnaziva razbojnicima.

Zaista, wihova prava du`nostje progawawe istinskih pastira,wihovo zatvarawe, jer bez toga sene moè ni stado razgrabqivati.Zato, sine moj, kad u Crkvi vidi{porugawe boànstvenog ~ina,ota~koga Predawa i Bogom usta-novqenog poretka znaj da su se je-retici ve} pojavili, mada }e mo-`da do odre|enog vremena skri-vati svoje zloverje, ili }e nepri-metno unakaàvati boànstvenuveru, da bi boqe uspeli, obmawu-ju}i i varaju}i neiskusne. Proga-wa}e ne samo pastire, nego i slu-ge Bo`je, jer |avo, koji rukovodijeresju, ne trpi blago~a{}e. Kaovukove u ov~joj koì prepoznaj ihpo wihovoj gordeqivoj naravi,slastoqubqu, vlastoqubqu - to}e biti klevetnici, izdajnici,koji svuda seju mr`wu i zlobu, za-to je Gospod i rekao da }emo ih poplodovima poznati. Istinskesluge Bo`je su - smirene, brato-qubive i Crkvi poslu{ne.

Velike pritiske od jeretikatrpe}e monasi i mona{ki ìvottada }e biti izrugivan. Osirote-}e obiteqi, smawi}e se broj mo-naha. Koji ostanu, trpe}e nasiqe.Ovi mrziteqi mona{kog ìvota,koji imaju samo izgled pobo`no-sti, nastoja}e da inoke privukuna svoju stranu, obe}avaju}i im

za{titu i svetovna dobra, a pre-te}i izgnawem onima koji se nepokore. Od ovih pretwi malodu-{ni }e biti veoma ponièni.Ako doìvi{ to vreme, sine moj,raduj se, jer tada }e vernici, kojine budu imali drugih vrlina, ven-ce dobijati samo za stajawe u ve-ri, po re~i Gospodwoj: “Svakog,ko Me prizna pred qudima, pri-zna}u i Ja pred Ocem Svojim Ne-beskim”.

Boj se Gospoda, sine moj! da neizgubi{ pripremqeni venac, da

50

��

Sv. Antonije Kijevo-Pe~erski

51

��

ne bude{ odba~en od Hrista u ta-mu najkrajwu i muku ve~nu. Hra-bro stoj u veri i, ako je neophod-no, s rado{}u trpi i progone idruge nevoqe, jer }e sa tobom bi-ti Gospod... i sveti Mu~enici iIspovednici sa rado{}u }e gle-dati na tvoj podvig.

Ali, te{ko u te dane monasimakoji su se vezali za imawe i bo-gatstvo i koji zbog qubavi premakomforu budu bili radi da sepot~ine jereticima. Oni }e uspa-vqivati svoju savest, govore}i:“Sa~uva}emo i spasi}emo mana-stir i Gospod }e nam oprostiti” .Nesre}ni i zaslepqeni, uop{tei ne pomi{qaju na to da }e prekojeresi i jeretika u manastir u}i idemoni, i tada oni vi{e ne}e bi-ti sveti manastir nego - gole zi-dine, od kojih }e zanavek odstupi-ti blagodat.

Ali, Bog je ja~i od vraga i ni-kad ne}e ostaviti sluge Svoje iistinskih hri{}ana }e biti dokraja sveta, ali }e oni biratiusamqena, pusta mesta. Ne boj senevoqa, nego se boj pogubne jere-si, jer ona odgoni blagodat iodvaja od Hrista. Zato je Hristosi zapovedio da jeretika smatramokao neznabo{ca i carinika.

I tako, krepi se, sine moj, ublagodati Hrista Isusa, sa rado-{}u hitaj na podvig ispovedni-{tva i podno{ewa stradawa, kaodobri vojnik Isusa Hrista (2.Tim. 11,1 - 3), Koji re~e “Budi ve-ran do smrti i da}u ti venac ì-vota” (Otkr. 2,10). Wemu sa Ocemi Svetim Duhom ~ast i slava i si-la u vekove vekova. Amin.

Sv. Anatolije

Optinski

IZ @ITIJASVETOGA JOVANA MILOSTIVOG

Trinaest brodova Aleksan-drijske Crkve brigom istarawem sv. Jovana Milo-

stivog kretalo se natovareno ì-tom i ostalim namirnicama. Me-|utim, negde u Jadranskom morusna|e ih èstoka bura i oni uma-lo potonu{e. Sav tovar nestade umoru, a wegova vrednost be{e trihiqade i tri stotine litara zla-ta.

Zaduèni za brod stigo{e pra-znih ruku u Aleksandrijsku luku,a mornari, pla{e}i se patrijar-hove kazne, odmah otido{e u cr-kvu da se pomole. Kada je ta veststigla do sv. Jovana Milostivog,on se nimalo ne uzbudi. Patri-jarh je ceo slu~aj pripisao Bogu iposlao mornarima pisma, kojimih osloba|a svake odgovornostiza pri~iwenu {tetu, a prisutni-ma s mirom ponovi Jovove re~i:“Gospod dade, Gospod uze, bra}omoja”. Dozvav{i mornare k sebi,on im re~e da se ne pla{e nikakvekazne zbog {tete sa wegove stra-ne i da }e se Gospod postarati zabudu}nost.

Odmah se veliko mno{tvo na-roda okupilo pred patrijarho-vim dvorom, da mu pruì utehu utoj velikoj nesre}i. Sveti patri-jarh, ~im se pojavi pred narodom,izme|u ostalog, uputi im i overe~i: “Nemojte tugovati zbog{tete nastale u morskoj buri.Niko drugi nije odgovoran, negoja i samo ja. Naime, do ove nesre}ene bi do{lo da mi razum nisu po-mutile gorde misli o tome gde dana|em tu|e blago da ga predam na-

rodu, blago koje Bog daje. Bog jedopustio ovu nesre}u da bi poni-zio moju oholost i tako me smi-rio. Bog dobro zna da preuzno{e-we postaje razlogom za milosr|ekod onoga ko ne pazi. Upravo iztog razloga siroma{tvo smiravasamoqubivog i gordog ~oveka -siroma{tvo smiruje ~oveka, kakokaè Pismo.

Tako sam ja postao povod za dvazla - sopstvenu oholost, a va{unesre}u. Ja sam zbog svoje sujeteizgubio nagradu za milosr|e, alii postao uzro~nik gubitka toli-kog novca. Sada preuzimam na se-be sve grehe du{a koje }e se na}i unevoqi zbog gladi. Jedino akoBog, ako ne zbog mene, onda radiSvoje roditeqske brige premanevoqnicima ne na|e na~in daudovoqi, onako kako On zna, po-trebama svoje dece. On je, naime,rekao: Ne}u te ostaviti samoga unevoqi. Budu}i da je to rekaoBog, naravno da }e On ispunitisvoje obe}awe.”

Oni koji behu tu do{li da ute-{e svetoga patrijarha, sami oti-do{e ute{eni. Ali i svetiteqe-va ìva vera u Boga veoma brzobe{e nagra|ena: od toga isku{e-wa nije pro{lo mnogo vremena,kada Bog udvostru~i imetak no-vome Jovu, te tako on moga{e dapomaè nesre}nicima i siroma-sima jo{ velikodu{nije i {te-drije nego ranije.

GORDOST JE U STAWU DA POGUBI HRI[]ANINA

Neki Val, poreklom iz Pale-stine, do|e u na{u pustiwu iostade sa nama mnogo godina.

On je uspeo, zahvaquju}i velikim iz-nuravawima kojima se be{e predao,da dostigne do velikih visina pod-viga. Me|utim, na nesre}u, po{tonije pazio, okliznuo se o strast gor-dosti i demon ga tako obmanu, da jeon mislio da op{ti sa an|elima i daga oni svakodnevno sluè.

Tako se jednoga dana dogodio sle-de}i slu~aj, koji mnogo govori o we-govoj prelesti. Be{e se po~elo smr-kavati. Sunce ve} be{e za{lo. Valse i daqe bavio rukodeqem - {io jezembiqe. A kad je nastupila pravapomr~ina, wemu iz ruku ispade igla.I, kako mi pri~aju poznanici, demonmu upali sve}u i prona|e iglu! Po-sle te zgode nesretnik se sav nadu odgordosti.

Drugi put, neki stranci, koji behudo{li u goste poklonili su brat-stvu malo povr}a. Prepodobni Ma-karije, iguman, podelio ga je svima,poslav{i u svaku keliju po {aku da-rovanog povr}a. Nije zaboravio,razume se, ni na nesretnog Vala, ve}i wemu posla kao blagoslov od tihplodova. A on ne samo da nije primiodar qubavi, ve} je uvredio, udario iopsovao brata, koji mu dar be{e do-neo, nabusito mu rekav{i: “ReciMakariju koji je poslao ovaj dar da janisam mawi od wega i da zato on nemora meni da {aqe blagoslov!”

Makarije iz takvog wegovog pona-{awa shvati da je Val u prelesti iposle nekoliko dana poseti ga u we-govoj keliji, ne bi li mu uputioo~inske savete. Izme|u ostalog, re-kao mu je: “Brate moj, vrag se poigra-va sa tobom. Pripazi se i prestanida mu veruje{, i moli Boga da te iz-bavi iz te zamke”. Val nije pridavonikakvu va`nost savetima duhovni-ka. Upravo suprotno, drsko mu je od-

govarao i nije ga slu{ao. Posle ovo-ga |avo se svsvim uverio da ga Val usvemu slu{a. I {ta bi jo{ mogao dau~ini, ne bi li ga jo{ vi{e zaveo?Demon se preru{i u obli~je Spasi-teqa Hrista i do|e mu no}u u posetu,koriste}i u svojoj raboti raspaqenuma{tu samoqubivog Vala. U la`nomobli~ju Spasiteqa |avola je prati-lo na hiqade demona koji u rukamadràhu sve}e. Lik Spasiteqa poma-qao se iz jednog vatrenog to~ka. Je-dan od demona, koji se nalazio na ~e-lu demonske svite, rekao mu je: “Va-le, Hristos te je zavoleo zbog ~isto-te tvoga ìvota i bogougodnog ì-vqewa. Sada je po{ao k tebi i tvojojkeliji da te vidi. Iza|i iz kelije,stani tamo, vide}e{ ga kako stojimalo daqe, a potom se sagni i poklo-ni mu se”.

I zaista, prela{}eni Val iza|eiz svoje kelije i vide ~udnovatu ~etusvetlonosaca (qudskih obli~ja sasve}ama), a sa daqine od otprilikejednog kilometra i antihrista, kojise, kako rekosmo, be{e preru{io uSpasiteqa. Val pade na zemqu i po-kloni mu se. Nakon tog demonskogvi|ewa wegov um se tako stra{nosmuti, da je posle nekoliko dana do-{ao u skitsku crkvu i igumanu povi-kao tako da ga svi ~uju: “Ja vi{e ne-mam potrebe da se pri~e{}ujem ovde,zato {to sam ovih dana video svojimo~ima Hrista”.

Posle toga oci ga dohvati{e, ve-za{e lancima na godinu dana i sta-do{e neprekidno moliti Boga da gaisceli od demonske strasti. Poredtoga {to su ga izvre|ali i ostaviliga vezanog, oduzev{i mu svaku mo-gu}nost da se rukama bilo ~ime bavi,izbili su mu iz glave wegove ma{ta-rije i tako ga potpuno iscelili. Ra-zne strasti se le~e upravo suprot-nim lekovima, te se stoga gordostle~i prezirom i uvredama.

Jednoga dana blaèni |akoni Eva-grije, Albin i ja skupa po|osmo u po-setu prepodobnim ocima Kroniju,Jakovu i Pafnutiju, èle}i da odwih saznamo koji su uzroci pada bra-}e koja se odri~u mona{kog ~ina igube svoje dostojanstvo.

Ti oci - prave svetiqke koje svo-jom svetlo{}u razaznaju pomisli inastrojewa qudi - izrazili su slede-}e mi{qewe. Sve {to se de{ava uìvotu qudi, rekli su nam, moèmopodeliti na stvari koje se de{avajublagoizvoqewem Boìjim i na onedo kojih dolazi dopu{tewem Boì-jim. Sve radwe koje se vr{e po pra-vilima vrline i doprinose slavqe-wu imena Boìjeg ostvaruju se bla-goizvoqewem Boìjim.

Nasuprot tome do onih radwi kojedonose duhovnu {tetu ~oveku, izazi-vaju opasnost i na kraju doprinose~ovekovom naravstvenom padu, dola-zi po dopu{tewu Boìjem, a one sede{avaju zahvaquju}i nepromi{qe-nosti ili gordosti onih koje je napu-stila boànska blagodat zbog wiho-vog vladawa. Nemogu}e je, kaù oci,da onaj ko pravilno misli o veri iblago~estivo ìvi bude ostavqen odboànske blagodati i da padne u gre-he koji donose stid, ili u demonskuprelest.

One koji nastoje da ispune vrlinuvo|eni ni{tavnim povodom, kao {tosu ~ovekougodni{tvo i pomisli gor-dosti, ili imaju zle ciqeve, Bog na-pu{ta i oni padaju u grehe koji susrazmerni wihovim gre{nim ciqe-vima. Bog ovo dopu{ta da bi oni, uo-~iv{i promenu, poznali opasnost ida bi ispravili svoje gre{ne namerei r|ava dela. ôvek gre{i nekad na-merama, a nekad delima. Primera ra-di, kada pokvareni ~ovek daje milo-stiwu mla|oj èni nameri da je na-vu~e na razvrat, on tad gre{i u svo-jim namerama. Sa druge strane, kada

52

��

~ovek udequje milostiwu bolesni-cima, strancima ili siromasima sadobrim namerama i ~istim ciqem,ali {krtari u onome {to daje, ilidaje rop}u}i, on, iako stremi do-brom ciqu, gre{i na delu, zato {tomilostiwu treba davati {tedro irado, jer Bog qubi onoga koji drago-voqno daje.

Prepodobni oci govorili su islede}e. Mnogi qudi su od Boga pri-mili odre|ena preimu}stva. Na pri-mer, jedni su nadareni za svoje poslu-{awe, drugi opet ume{ni u podvigu,tako da se sa lako}om podvizavaju.Me|utim, ako se ta preimu}stva nekoriste na dobro ili ne doprinoseispuwavawu svetoga ciqa, tada nidelo koje proizilazi iz prei-mu}stva, niti nadarenost pomo}u ko-je je poslu{awe izvr{eno ne donose~oveku nikakvu duhovnu korist, kojuu sebi nosi preimu}stvo. Upravo su-protno, tada preimu}stvo postajeuzrok {tete. Onaj ko je nadmen iz se-bequbqa, jer zna da lepo govori, neuzvra}a Bogu ovu svoju nadarenost ine smatra Wega Onim Ko mu je daro-vao to ume}e. Takav misli da prei-mu}stva pripadaju wegovoj prirodi,kao i sami plodovi wegovih zalaga-wa.

Tada i Bog od takvog ~oveka uda-quje an|ela Svoje promisli kog mube{e darovao i takvog ~oveka, sadave} ostavqenog bez ikakve pomo}i,mu~i demon.

Onaj ko se uznosi svojom nadare-no{}u pada u razvrat, kako bi pro-tivprirodni ili skotski gresi oda-gnali od wega demona gordosti.

Paladije,

u kwizi

“Evergetinos”

O NIKITI ZATVORNIKU, KOJI POSLEBE[E EPISKOP NOVGORODA

Be{e u dane prepodobnog igu-mana Nikona brat jedan poimenu Nikita. On, èle}i

biti slavqen od qudi, zamisliv{iveliko delo ne Boga radi, po~e damoli igumana da stupi u zatvorni-{tvo. A iguman mu zabrawiva{e go-vore}i: “O ~edo, nema ti koristi dabesposlen sedi{, zato {to si mlad;boqe ti je da ostane{ me|u bratijomi dvori{ ih, i ne}e ti se uskratititvoja plata. Sam si video brata na-{eg, svetog Isaakija Pe{ternika,kako be{e prela{ten od besova. Sa-mo ga je velika blagodat Boìja spa-sla radi molitava prepodobnih ota-ca Antonija i Teodosija, koji sve do-sad mnoga ~uda ~ine.” A Nikita go-vora{e: “Nipo{to se ne}u prela-stiti takvom stvari. Molim od Go-spoda Boga da i meni poda dar ~udo-tvorstva.” Odgovaraju}i Nikon mure~e: “Preko tvoje mo}i ti je moqe-we; pazi, brate, da se ne uznese{ ipadne{. Na{a smernost ti nalaèda sluì{ svetoj bratiji, i radi wih}e{ biti uven~an zbog poslu{awatvoga.” Ali Nikita se nikako neobazre na to {to govora{e iguman,nego kako htede, tako i u~ini, zazidaza sobom vrata i tako ostade ne izla-ze}i.

Posle ne ba{ mnogo dana be{eprela{}en od |avola. U vreme svogpojawa, naime, ~u glas kako se molisa wim i oseti neizreciv miomir, itime se prelasti govore}i u sebi:“Kad ovo ne bi bio an|eo, ne bi semolio sa mnom, niti bi bilo mirisaDuha Svetoga.” I po~e da se prile-`no moli, govore}i: “Gospode, javimi se Ti sam jasno, da Te vidim.” Ta-da mu do|e glas: “Ne}u ti se javiti,po{to si mlad, da se ne bi uzneo ipao.” A zatvornik sa suzama re~e:“Nipo{to se, Gospode, ne}u prela-

stiti, jer bejah nau~en od igumanamoga da se ne obazirem ka |avoqojprelesti, a ti {ta god mi kaè{u~ini}u.” I tada du{epogubni zmaj,dobiv{i vlast nad wim re~e: “Nijemogu}e ~oveku koji je u ploti da mevidi, i zato }u poslati an|ela svogada ostane s tobom, a ti ~ini wegovuvoqu.” I odmah stade pred wega bes uliku an|ela. Monah mu se pav{i po-kloni kao an|elu. I re~e mu bes: “Tise nemoj moliti, nego ~itaj kwige, itako }e{ se na}i da besedi{ sa Bo-gom, i iz wih }e{ mo}i dati korisnure~ onima koji ti budu dolazili. Aja }u stalno moliti Tvorca svoga zatvoje spasewe.” Prelastiv{i se, mo-nah se nikako ne moqa{e, nego prio-nu na ~itawe i u~ewe, vide}i besakako se neprestano moli za wega, iradova{e mu se kao an|elu koji ~inimolitvu za wega. Onima koji mu do-laàhu bese|a{e o du{evnoj kori-sti, i po~e da prorokuje, pa nasta owemu velika slava, tako da se svi di-vqahu zbivawu prema wegovim re~i-ma.

Posla tako Nikita kod kneza Iz-jaslava govore}i: “Danas bi ubijenGleb Svjatoslavi} u Zavolo~iju(Gleb, sin Svjatoslava, unuk Jaro-slava Mudrog, najpre knez Tmutoro-kana, a potom Novgoroda, ubijen1078. g. Zavolo~ije - novgorodskaoblast), brzo po{aqi sina svogaSvjatopolka na presto Novgoroda.”Kako re~e, tako i bi: za nekoliko da-na se sazna za Glebovu smrt. I otadse zatvornik pro~u kao prorok, i pu-no ga slu{ahu kneèvi i boqari.

Bes ne zna ono {to }e se desiti,nego ono {to sam u~ini i nau~i zlequde - da ubiju ili ukradu - to on iobjavquje. Kad dolaàhu kod zatvor-nika da ~uju od wega ute{nu re~, bes,tobo`wi an|eo, govora{e mu sve

53

��

{to se preko wega de{avalo, on pro-rokova{e, pa to i biva{e.

I niko se ne moè nadmetati sawim u kwigama Starog Zaveta, jer ga~itavog naizust zna{e: Postawe, iIshod, Levite, Brojeve, Sudije, Car-stva i sva proro{tva po redu, i svekwige judejske zna{e dobro. A Evan-|eqe i Apostol, u blagodati predatenam svete kwige na utvr|ivawe na{ei poduku, wih nikad ne htede ni davidi, ni da ~uje, ni da ~ita, niti dadedrugima da mu o wima govore. I svi-ma prema tome bi jasno da je prela-{ten od vraga.

I to ne trpqahu oni prepodobnioci: Nikon iguman, Jovan koji poslewega be{e iguman, Pimen Isposnik,Isaija koji be{e episkop grada Ro-stova, Matej Prozorqivi, Isaakijesveti Pe{ternik, Agapit Lekar,Grigorije ûdotvorac, Nikolaj kojibe{e episkop Tmutorokana, Nestorkoji napisa letopis, Grigorije, tvo-rac kanona, Teoktist koji be{e epi-skop ~erwigovski, Onisifor Pro-zorqivi. Ovi svi bogonosci do|o{ekod prela{tenoga i pomoliv{i seBogu, otera{e besa od wega, te ga vi-{e ne vi|a{e. Izvedo{e ga napoqe iispitivahu ga o Starom Zavetu, ho-te}i da od wega {ta ~uju. A on se ku-wa{e da nikada nije ~itao kwige: onkoji be{e naizust znao judejske kwi-ge, sad ni jedne re~i ne poznava{e i,prosto re~eno, nijednu (pismenu)re~ ne znade, a blaèni ga oci jedvanau~i{e pismenosti.

I otad se predade uzdràwu i po-slu{awu, i ~istom i poniznom ìvo-tu, tako da sve prevazi|e vrlinom;docnije ga postavi{e za episkopaNovgoroda zbog wegove prevelikevrline. I mnoga ~uda on u~ini: kadjednom be{e su{a, pomoli se Bogu isvede ki{u sa neba, i poàr u graduugasi. I sad ga sa Svetima po{tuju,svetog i blaènog Nikitu.

Iz Kijevo-Pe~erskog

paterika

O POKAJAWU

Onaj ko èli da se spaseuvek vaqa da ima srcespremno za pokajawe i

skru{avawe: “@rtva je Bogu duhskru{en, srce skru{eno i poni-{teno ne odbacuje Bog” (Ps. 50,19). U takvoj skru{enosti duha~ovek sa lako}om moè da bezbed-no prolazi kraj lukavih zamki|avola, ~ije su sve snage upravqe-ne na to da smute duh ~ovekov i utoj smutwi da poseju svoj kukoq,po re~i jevan|elskoj: “Gospoda-ru, nisi li ti dobro seme sejao nasvojoj wivi? Otkuda, dakle, ku-koq? A on re~e im: Neprijateqto u~ini.” (Mt. 13, 28)

Po~etak pokajawa ra|a se odstraha Boìjeg i pa`we premasebi, kako govori Sveti Mu~enikBonifatije: strah Boìji je otacpa`we, a pa`wa - mati unutarwegspokoja. Strah Gospodwi budiusnulu savest, koja ~ini da du{a,kao u nekoj vodi ~istoj i nepomu-}enoj, sagledava svoju nezgrap-nost - tako se ra|aju klice i raz-rastaju koreni pokajawa.

Mi celoga ìvota svojim pado-vima grehovnim àlostimo veli-~anstvo Boìje pa smo zato i du-`ni da sa smirewem prosimo uGospoda opro{taj dugova svojih.A moè li oblagoda}eni ~ovekposle pada da se podigne kroz po-kajawe? Moè! Po Psalmopesni-ku, “otisnuh se da padnem, ali meGospod prihvati” (Ps. 117, 13).Kada je Sveti Prorok Natan raz-obli~io Davida u grehu wegovom,ovaj se pokajao i dobio opro{taj(2. Car. 12, 13). Pogodan je za ovoi primer jednog pustiwaka, kojije, po{av{i za vodu, kraj izvora

pao u greh. No, vrativ{i se u ke-liju, on je uvideo svoje sagre{e-we i opet po~eo da provodi pod-vi`ni~ki ìvot, kao i pre. Vragga je smu}ivao, predo~avaju}i muteìnu greha i staraju}i se da gaodvu~e od podvi`ni~kog ìvota.No, vojnik Hristov postojavao jena svome putu. Ovaj slu~aj Bog jeonda otkrio nekom blaènom ocui zapovedio mu da u greh palogbrata proslavi zbog takve pobedenad |avolom.

Kada se iskreno kajemo u gresi-ma svojim i obra}amo Gospodusvome Isusu Hristu svim srcem.On nam se raduje, prire|uje svet-kovinu i saziva na wu prijazneMu Sile, pokazuju}i im drahmu,koju je opet prona{ao, tj. carskilik Svoj i podobije (u nama pokaj-nicima). Podigav{i na ple}a za-bludelu ov~icu, On je privodi kOcu Svome. U obitali{te svera-dosnih Bog nastawuje i du{u ~o-veka koji se pokajao, zajedno saonima koji od Wega nisu ni odbe-gli. I zato ne budimo leni da seobratimo milostivome Vladicina{em brzo, i ne predajmo se la-komislenosti i o~ajawu, zbog te-{kih i neizbrojnih grehova svo-jih. O~ajawe je najpotpunija ra-dost za |avola. Ono je greh k smr-ti.

Pokajawe za neki u~iwenigreh, izme|u ostalog, sastoji se iu tome da ga ~ovek vi{e ne ~ini.Kao {to za svaku bolest postojile~ewe, tako i za svaki greh po-stoji pokajawe.

Sveti Serafim

Sarovski

54

��

PREUZNO[EWE ILIPRECEWIVAWE SEBE

Razdra`qivost, gnev, netrpeqivost, ta{tina -razume se, sve su to r|ava dela. Ali dobro je ve}to {to ste svesni wihove r|avosti. Potraìteuzro~nike wihove i pritisnite ih, pa }e i i{~a-dija ova propasti sama po sebi. Pogledajte ima liu Vama precewivawa sebe, odnosno postojawa ose-}aja da, toboè, predstavqate ne{to zna~ajno,ili, da to defini{emo negativnim odre|ewem,odsustva ose}aja da ste niko i ni{ta. Taj je ose}ajduboko skriven, ali on upravqa svime u ìvotu.Od wega dolazi prvi i osnovni na{ zahtev - dasve bude po voqi na{oj, i ~im nije tako, rop}emona Boga i na qude se srdimo. Odatle i uverewe dasmo sve kadri sami u~initi i ustrojiti, i kadaposegnemo za sredstvima za koja se opredelimo,o~ekujemo da }e sve biti upravo onako kako smozamislili. Po{to delo svoje otpo~iwemo bezusrdne molitve, i na isti ga na~in nastavqamo, izavr{avamo ga sa roptawem ukoliko nije sve ona-ko kako smo namislili, u nama se ra|a i ose}aj sa-modovoqnosti ukoliko se sve odvija po na{oj vo-qi. Boga u svemu tome zami{qamo kao spoqa-{weg posmatra~a, a ne kao glavnog aktera. Pa-`qivo se, dakle, preispitajte da vidite ima liovoga u bi}u Va{em, i ako toga ima makar i u ma-loj meri, postarajte se da oìvite u sebi ose}ajsvoje ni{tavnosti u svakom pogledu. I svagda seGospodu za to molite. I {to dubqe u sebi izgra-dite i ube|ewe, i ose}aj da je Gospod urediteqsvega i u spoqa{wem, i u unutarwem ìvotu.

Bez Gospoda se ni{ta su{tastveno dobro ne mo-è ukoreniti u nama. Ako je tako, zna~i da je po-trebno privoleti Mu se. Ne treba prekidati nivlastite trudove i napore, ali polagati nadu u wihne smemo; i ni{ta od tih samih napora ne treba dao~ekujemo, ukoliko ih Gospod ne blagoslovi.

Sveti Teofan

Zatvornik,

“Azbu~nik duhovnog

ìvota”

NE IZBEGAVAJ SLUÂJEVEKADA TI SE DAJE PRILIKA DA

UÎNI[ DOBRO

Ako ho}e{ da napreduje{ uvrlini bez zaustavqawa,treba dobro da pazi{ i

nikako da ne dozvoli{ da ti is-klizne iz ruku ne{to {to ti mo-è dati povod da u~ini{ dobro.Zato ne postupaju dobro oni kojina putu dobrodeteqi po svaku ce-nu izbegavaju te{ko}e, koje biba{ mogle da im posluè na do-bro. Na primer, ako èli{ dastekne{ trpqewe ne bi trebaloda izbegava{ one qude i poslovei prilike koje te najve}ma izvodeiz strpqewa. Naprotiv, predu-sre}i ih rado, i odlu~i da }e{ tr-peti neprijatnost, samo se pri-premi da je podnese{ s nepokole-bqivim spokojstvom duha. Akobude{ druk~ije postupao, nikadane}e{ ste}i trpqewe.

Isto tako treba da se odnosi{prema poslu koji ti se ne dopada,ili sam po sebi, ili zato {to tiga name}e ~ovek koga ne voli{,ili zato {to te odvla~i od poslakoji se tebi dopada. Ne bi treba-lo da se uklawa{ od wega, nego,naprotiv, da mu pristupi{ da garadi{ i uradi{ kao da ti je naj-prijatniji posao i da ne beì{od uznemirewa du{e koje }e ti ondoneti, niti da pomi{qa{ kakobi bio savr{eno miran da togaposla nije. Ina~e, ne}e{ se nika-da nau~iti kako da podnosi{ ne-prijatnosti koje }e na tebe nai-}i, a ne}e{ imati ni pravog mirakoji èli{, ako iz uga|awa sebibeì{ od takvih slu~ajeva, jer

savr{eni mir ne ìvi u srcimaonih koji uga|aju sebi.

Isto ti to savetujem da ~ini{i s mislima koje te po koji put na-padaju i zbuwuju, na primer, kadse se}a{ na qudske nepravde i na{to sli~no. Ne progoni te mislii ne ugu{uj ih dok ne odu samezbog trpqewa s kojim ih podno-si{. Neka te smu}uju i mu~e, one}e te ujedno u~iti strpqivompodno{ewu neprijatnosti uop-{te. Ko ti bude o tome govoriodruk~ije i savetovao da je boqebeàti od takvog slu~ajnog ne-spokojstva, taj ti savetuje da pre-stane{ teìti dobroteqi koju setrudi{ da stekne{.

Istina je da novi vojnik kojinije iskusan u borbi boqe ~inikada beì od prilika koje moguda ga zbune, nego kada im se izla-è i kada se bori protiv wih.Ipak, ni on ne treba uvek da beìnego da postupa pa`qivo i opre-zno: ponekad da primi borbu, aponekad da i ne obra}a pa`wu nato isku{ewe. Samo u odnosu pre-ma telesnoj strasti nije umesnotako postupati; tu beì od svihslu~ajeva koje je mogu raspalitizbog wene neukrotqivosti i lu-kave podmuklosti zlog duha, kojiume pokrenuti pohotu da po-{to-poto traì zadovoqewe.

“Nevidqiva borba”

Sveti Nikodim

Agiorit

55

��

àju u kojem su ga dràli. Po{to je oduzetost popu-stila, dohvatio je rukom preznojeno ~elo, pa ga obri-sao pokriva~ima. Ruke su ga jako boqele oko zglobova.Osjetio je da mu je pixama vla`na. Opipav{i je ru-kom, shvatio je da mu se dogodilo ono {to se nazivapolucija ili istje~ewe sjemena.

‡ [ta se ovo doga|a? ‡ tiho je upitao sam sebe,znaju}i da ne zna odgovor.

Jo{ nije u potpunosti do{ao sebi, ali je moraoustati i oti}i do kupatila, sve vrijeme se boje}i po-novnog susreta. Bilo je oko tri sata no}u kad se vra-tio u sobu. Skinuo je plahtu sa kreveta i, umotav{ise u }ebe, dugo je leào analiziraju}i novo iskustvo.U neko doba, opet je zaspao.

Ujutru, probudiv{i se ranije, zatekao je majku ukuhiwi. Subotom, po{to bi se vratila sa pijace,obi~no bi pospremala stan i kuvala malo sve~anijiru~ak, a popodnevne sate bi provodila ~itaju}i. Za-jedno su doru~kovali. Nikola je djelovao prisebnijenego prethodnih dana bez obzira na sino}wa de{ava-wa. Zavr{iv{i sa doru~kom, uputio se na Adu.

Sunce je neo~ekivano pretvorilo taj dan u pravoproqe}e, zbog ~ega su mnogi izmilili iz svojih domo-va. Stigav{i do restorana Jezero, odmah se spustio dojezera, gdje je odlu~io odbaciti jedan dio svog pre|a-{weg ìvota. Izvukao je iz xepa sivu kutijicu odfilma za fotoaparat, otvorio je i istresao u {akudvadeset tableta i bacio ih u vodu. Na izvr{ewe toga~ina itekako ga je podstakao sino}wi doga|aj. Malopostajav{i kraj jezera, okrenuo se i vratio na stazu,te nastavio {etwu prema banxiju. Mislio je na uà-snu posjetu koju je sino} imao. Jo{ je bio pod sna-`nim utiscima koji su, na neki na~in, razbili osje}a-we te{kog o~aja, koje je danima gospodarilo wime.

Mnogo qudi je tog dana bilo na Adi ‡ na {etali-{tu, na sportskim terenima, na travnatim povr{ina-ma... Nikola je polako kora~ao iza jednog mladogbra~nog para koji je nekoliko koraka ispred {etao sasvojim malcem. Iako su ga usporili, nije ih presti-gao. Promatrao ih je. Odmah u wemu oìvje sje}awe nanero|eno dijete, koje bi, da je ro|eno, bilo uzrastaovog dje~a~i}a koji je tr~karao oko svojih roditeqa i

pruào rukice ka ocu, mole}i ga da ga nosi jer se umo-rio. Sjetio se i Jelene. Kako li je ona proìvjela iproìvqava taj uàsan grijeh? Jednom mu je rekla danikad sebi ne}e oprostiti. On ju je tje{io izrekav{igomilu besmislenih obe}awa o zajedni~kom ìvotu idjeci ~im se malo osamostale. Nekoliko mjeseci ka-snije su se razi{li. Tada su bili poprili~no mladi,{to opet nije dovoqan razlog za ono {to su u~inili,jer ne postoji nijedan razlog da se uni{ti ìvot svo-ga djeteta. Ne znaju}i pravu istinu o abortusu, misli-li su da je to jedino rje{ewe.

Sada, dok su ga promatrale plave okice ovog dje~aka,koje su preko o~evog ramena gledale u wega, bio je skrhanbolom. Suze su jurnule niz lice i, osjetiv{i se ne-mo}nim da ih sakrije i zaustavi, spustio se do jezera, ma-lo daqe od znatièqnih pogleda slu~ajnih prolaznika.

Tu dole, na obali, bio je sam. Popeo se na jednu od~uvarskih osmatra~nica, sjeo, i, okrenut le|ima svje-tini koja je {etala stazom dvadesetak metara daqe,rukom otirao suze. Jo{ su one htjele te}i, ali ih onnekako prisili da stanu, a potom je dugo ostao sjeditii gledati ka drugoj obali, vla`nih o~iju i mutna po-gleda. Poneka suza ga prevari i kliznu niz lice.

Ispred wega se prostirao ìvi jesewi pejsa`, ne-kad davno naslikan Rije~ju Bo`jom, a sada obu~en u {a-renilo majstorski nanesenih boja, okupanih u sjaju po-dnevnog sunca. Stabla starih vrba i dobar dio drugeobale ogledali su se na povr{ini jezera, po kojoj je je-dva primjetno, pokretano blagim vjetri}em ploviloopalo li{}e. @ivost i smisao ovom vrhunskom stvara-la~kom djelu davale su ìve qudske du{e koje su se mo-gle vidjeti na drugoj strani. Nekad ranije Nikola biglasno izrazio svoje divqewe ili duboko uzdahnuo predqepotom opisanog, ili bi ~ak razdraganim pokretompokazao svoju pripadnost toj slici, koju je sada sa veli-kim bolom gledao. Jako preziru}i sam sebe u nemo}i dasebi oprosti zla svoje pro{losti, za`mirio je, ne daju-}i o~ima da gledaju qepotu Bo`je tvorevine. Ali i utom mraku, osjetio je tople zrake sun~eve svjetlosti ka-ko ga miluju po obrazima. Isto tako su zrake Bo`je mi-losti pogladile wegovo srce prizivaju}i ga pokajawu.Ali te zrake, nevidqive tjelesnim o~ima i te{ke zaosjetiti ~ovjeku odgojenom u materijalisti~kom dru-{tvu, morale su jo{ malo pri~ekati na wegov odgovor.

Po{to je proveo ~itav sat na toj osmatra~nici,krenuo je nazad osjetiv{i veliki umor. Noge, oteàlekao klade, jedva su ga dovukle do stanice gdje je sa~e-kao autobus kojim se vratio ku}i. Bio je primjetno

malaksao.Te{ka du{evna stawa i rijetki obroci icr-pili su tijelo koje je svakodnevno odlazilo u duge{etwe. Kad se vratio ku}i, malo se okrijepio pojev-{i normalan obrok i oti{ao u svoju sobu.

Sjedio je za radnim stolom, zagledan u kwige {toih je posudio od teta Sofije. Netaknute su stajale nastolu kako ih je onomad ostavio. Prvo je uzeo onu ve-}u, debqu, koju je ~ika Milan donio sa Svete Gore.Gledao je fotografije nekih ~etvrt sata, pa onda uzeonu drugu, mawu kwiìcu i, pruìv{i svoje umornotijelo preko kreveta, otvorio je i po~eo ~itati. Temaga je odmah zainteresovala, jer misao o smrti i onomsvijetu ~esto je bila prisutna kod wega posqedwihdana. Sa doli~nom pa`wom ~itao je Slovo o smrti,svetog Jefrema Sirina:

“... Zaista, po~etak mudrosti jeste strah Gospod-wi. Onaj je mudrac koji se boji Gospoda.

A ko se Boga boji, taj drì sve zapovijesti Wegove,potpuno tvori voqu Wegovu i izvr{uje rije~ Wegovu.

Zato zadobij strah Bo`ji, zavoli urazumqewe i mu-drost; ovu cjeluj i ona }e te vjen~ati vijencem ìvota.

Strah Bo`ji stoji nad svim znawima; gdje strahanema, tamo ne}e{ na}i ni~ega dobroga.

Put Gospodwi je pravi put. Wime hode mudri. A kone hodi ovim putem, taj bludi po bezizlaznim bijedama...

Zavoli strah Bo`ji i idi putem Wegovim ne kle-caju}i. Tada }e{ obresti staze ìvota koje }e te pri-vesti ka Carstvu nebeskom...

Smrt, koja je stra{na svakome i koja uàsavasmrtne, predstavqa se kao pir bogoboja`qivome. âkse smrt boji da se pribliì onome ko se Boga boji, isamo se onda primi~e k wemu kada joj je (Bogom) nare-|eno, da razlu~i du{u wegovu od tijela...

Mi smo izvratili prekrasni poredak Bo`ji i sadse bojimo ìvotiwa i bjeìmo od wih, zato {to je ne-stalo u nama straha Bo`jeg...

Ni{ta ne moè odoqeti strahu Bo`jem, a strahovaj pobje|uje svako mu~ewe, svaku smrt. Ni{ta ne mo-è odoqeti strahu Bo`jem jer je on opojasan velikomsilom. On je ravan qubavi, a qubav je ravna milosr|u,a tri ove dobrodeteqi jesu ‡ Bo`ja obiteq.

Ko se boji Boga, taj ne moè sagrije{iti. I akoon uzdrì zapovijesti Bo`je, to }e biti udaqen odsvakog ne~estija.

Ko grije{i, od wega je udaqen Bog; i zato ga zli duhispuwava strahom; i on uvijek ìvi u mu~iteqnoj bojazni.

Po{to smo mi prestali bojati se svevi{wega Bo-ga, to je do{ao grijeh sa svojim uàsima i naveo na

56

��

ÛDNI SU PUTEVIGOSPODWI

(nastavak sa 25. strane)

nas strah i trepet. Ko tvori grijeh, od wega grijeh po-trebuje straha i taj mora pred wim drhtati i skriva-ti ga, zato {to je grijeh ‡ smrtni otrov. Grijeh dono-si sa sobom strah; i ~im u~inimo grijeh, moramo gaskrivati, zato {to grijeh ne èli da se objavi kaognusan i gibelan.

Zato {to je grijeh gnusan, to se on krije. Zato {toje on otrov, to se taji. A kad ne bi bio tako mrzak, toon ne bi iskao prikrivenosti; i kada ne bi bio takojedovit, to ne bi èlio da ostane u tajnosti. Ko ~inigrijeh, od wega grijeh traì da se boji, da krije u sebigrijeh i ne ispoqava ga, ina~e bi bila javna gnusobagrijeha. Grijeh se boji ukora, bjeì od stida, stidi sesvoje rugobe i ne voli da vidi svjetlost...

Pa kad tajno grije{ewe unosi u gre{nika tolikistrah, to kako velik je uàs wegov kada se grijeh obja-vi? I kad grijeh jo{ ovdje (na zemqi) baca gre{nikau uàs, to kakvo li mu~ewe proizvodi u wemu kadastane pred Sudiju? I lopov i prequbnik osje}aju stidkad ih ugleda jedan ~ovjek; u kakvom li }e stidu staja-ti tamo kada na wih budu gledali i nebo i zemqa!

Nijedna pomisao ne}e tamo ostati neotkrivena,nijedan pogled o~iju ne}e izbjegnuti od suda. I sram-na rije~, izre~ena tajno i {apatom, bi}e u onaj danobjavqena pred pravednim Sudijom, koji }e tajne sudi-ti javno. On }e pozvati i nebo i zemqu da prisustvujusa wim na sudu; i gorwi i dowi predsta}e sa strahomi trepetom. I nebeske vojske i pukovi preispodwi us-trepta}e pred nemiluju}im Sudijom, koji }e do}i pra-}en uàsom i smr}u.

Nebo }e se saviti u uàsu; nebeska svjetila }e pa-sti kao zrela smokva sa smokovnice i kao li{}e sadrve}a. Sunce }e pomr~ati od straha, poblijedje}emjesec u drhatu, potamwe}e sjajne zvijezde u strahupred Sudijom. Uàsnuto more uskoleba}e se, usahnu}e,i{~eznu}e i nesta}e ga. Prah zemaqski bi}e obuzetplamenom i sve }e se obratiti u dim. Planine }e serastopiti od straha kao olovo u ogwu i sva brda kaozapaqeno platno zadimi}e se i sru{i}e se.

Usta}e Bog na sud i uznije}e se nad neprijateqimasvojim. Tvar }e biti obuzeta uàsom i bi}e kao mrtva.Usta}e Bog na sud i svaki poredak pa{}e u rastrojstvo;i bi}e za tvar nepodno{qiv gwev i jarost Sudije. Usta-}e Bog na sud i nebo i zemqa razori}e se, sav svijetrazru{i}e se, sva qepota wegova i{~eznu}e...”

Kada pravednici jedva mogu ostati ìvi posreduàsa suda, to kuda }e se survati ne~astivi i gre-{ni?...

Car silazi sa svoga mjesta da izvr{i sud nad zemqom.S velikim strahom i trepetom prate ga vojske Wegove.Ovi mo}ni ~inovi dolaze da budu svjedoci groznog suda; isvi qudi, koliko ih je bilo i jeste na zemqi, sta}e predCara. Koliko ih je god bilo i bude ro|enih u svijetu, svi}e do}i na ovo zbori{te da vide sud.

Zaje~a}e zvuk trube da probudi one koji su u gro-bovima i na glas posqedwe trube usta}e svi mrtvaci.Na mig Sina Bo`jega, brè nego {to je tren oka, sa-bra}e se svi umrli na mjesto suda.

Smrt }e biti obuzeta uàsom i izrignu}e sav svojplijen i ne}e ostaviti nijednog mrtvaca, a da ga ne iz-nese na sudili{te. Zemaqskom prahu bi}e zapovije|e-no da odijeli prah umrlih i ne}e ostati nijedan trun(praha od qudskih tijela) koji se ne bi javio pred Su-dijom.

Koga je progutalo more, koga su pro`derali divqizvjerovi, koga su raskquvale ptice, ko je izgorio u og-wu ‡ svi }e se u najkra}em trenutku vremena probudi-ti, ustati i javiti. Onoga ko je umro u utrobi materii nije stupio u ìvot, u~ini}e punoqetnim taj trenu-tak, koji }e povratiti ìvot mrtvacima.

Mladenac ~ija je mati umrla zajedno s wim u vri-jeme bremenitosti, javi}e se pri vaskrsewu savr{e-nim muèm i pozna}e mater svoju i ona }e poznati di-jete svoje...

Onoj gre{nici koja je izbacila iz sebe za~eti plod,da ne vidi ovoga svijeta, taj plod woj ne}e dati da vidinovi vijek (ako se ne pokaje). Kao {to ona nije dozvoli-la wemu da se nasla|uje ìvotom i svjetlo{}u u ovomvijeku, tako }e i on wu li{iti ìvota i svjetlosti uonom vijeku. Kao {to se ona rije{ila da izvrgne pre-vremeno plod svoj iz utrobe, da ga sakrije u mrak pod-zemni, isto }e tako ona, kao mrtav plod utrobe, bitiizba~ena u tamu krajwu.Takova je otplata prequbnici-ma i prequbnicama koji udaraju na ìvot djece svoje.Sudija }e wih kazniti vje~nom smr}u, nizrinu}e ih ubezdan mu~ewa, ispuwen zlovoqom truleì...

Tamo su pravednici veliki i imeniti zbog praved-nih djela, a zli su r|avi i niski zbog svog poro~nogìvota. Tamo }e, po zapovijesti Sudije, dobri bitiodlu~eni od zlih i prvi }e se uznijeti na nebo, a po-sledwi gurnuti i bezdan; jedni }e u}i u carstvo, a dru-gi oti}i u pakao. Tada }e jednoglasno i gorwi i dowiuskliknuti: Pravedan si Ti, Gospode i pravi su sudo-vi Tvoji (Ps. 118,138). Pravedan je Gospod i prav. “Koje tvorio dobro, tome je dobrom i pla}eno” ‡ re}i }eoni koji stoje sa desne strane Sudije. “Ko je tvorio

zlo, tome je zlom i pla}eno” ‡ re}i }e oni s lijevestrane...

Ko je na zemqi grije{io i vrije|ao Boga i krionedjela svoja, taj }e biti vrgnut u tamu krajwu, gdjenema nijedne lu~e svjetlosti. Ko je skrivao u srcusvom lukavstvo i u svome umu zavist, toga }e sakritistra{na dubina puna ogwa i pepela. Ko se predavaogwevu i nije imao qubavi u srcu svome, taj }e bitipredan angelima (sataninim) na èstoke muke.

Ko nije dijelio hqeba svoga sa gladnima, nije po-magao nu`dom gwe~enoga, taj }e u mukama vapiti i ni-ko ga ne}e ~uti.

Ko je u bogatstvu svome provodio ìvot slastoqu-bivo i rasko{no i nije otvarao vrata svoja bijednici-ma, taj }e u plamenu prositi sebi jednu kap vode i ni-ko mu je ne}e dati.

Ko je skrnavio usta svoja psovkama i jezik svoj hu-qewima, taj }e potonuti u smradni kal i bi}e li{enmogu}nosti da otvori usta.

Ko je grabio i ugwetavao druge i dom svoj bogationepravednim imawem, toga }e povu}i k sebi nemilo-stivi demoni i wegov udio bi}e uzdisawe i {krgutzuba.

Koga je ovdje raspaqivala sramna pohota slado-stra{}a i prequbo~instva, taj }e zajedno sa satanomvje~no goriti u geeni.

Ko je prestupao zabrane od sve{tenika i potiraozapovijesti samoga Boga, taj }e biti podvrgnut najte-ìm i najuàsnijim od svih mu~ewa.

Bog od Boga, istiniti Bog od istinitoga Boga!Ispovijedamo da si Ti ‡ preblagi Bog. Neka nam po-mogne blagost Tvoja i ne dopusti da bi mi sa satanomzajedno po{li u ad i muku. Znamo da si Ti milosrdan;osjeni nas krilima Svoga milosr|a. Ispovijedamo dasi Ti svjetlost, a mi sluge, koje stoje pod Tvojom ru-kom; ne dopusti da nas od tebe istrgne lukavi i sa~u-vaj nas od protivqewa Tvojoj vlasti. Znamo da si tipravedan; budi na{om pravdom, Gospode! Znamo da siTi na{ Spasiteq; spasi i izbavi nas od lukavoga.Slavimo Te, Svesvetoga; osveti nas Svojim tijelom ikrvqu. Da Ti zapoju hvalu Tobom iskupqeni, koji jeduTijelo Tvoje i piju dragocjenu Krv Tvoju. Tebi na{ahvala, a nama milost Tvoja, Preblagi, Milosrdni pre-ma gre{nicima! Amin.

57

��

nastavak u slede}em broju

58

��

SJE]AWE

�ALEKSANDRAPETROVI](2002 - 2008)

$�� % �� &� '� ��(� ��!�� % �� )��% �

26. novembra navr{ilo se 6 du-gih godina bez voqene na{e Alek-sandre.

Aleksandra, jagwe milo, 6 godi-na evo ve} je a jo{ ne dobijamo od-govor od inspektora {ta si komekriva. Umela si da voli{ i staroi mlado. Svi su tebi bili dragi.Volela si drugarice i po{tovalau~iteqe. Sve si nas slu{ala iu~ila sve {to je Bogu milo, da po-sti{ i Bogu se moli{ za sve nas. Iza tatu kad putuje i za mamu kad jeglava boli i za baku da ozdravikad se razboli. I za sve se redommolila i sve volela. Ali se na|eneko ~udo {to mu to sve smeta.

Dragi Boè, molimo te, po{a-qi nam snage da ovaj bol izdrì-mo. Oprosti nam na{e grehe a na-{oj dragoj Aleksandri podari raj-sko naseqe. Da se veseli sa an|e-lima, tamo gde je ve~na radost.Molimo ti se, mi gre{ni, nau~inas milosti tvojoj. Amin.

Volimo te, Aleksandra na{amila. Ti si u na{im srcima gdegod da smo.

Baka se moli i uzda u dragog Bo-ga i Majku Svetu, da te vidi u Raju.Smiluj mi se dragi Boè, gre{noj.

Aleksandra, tvoji

naj naj draì

SJE]AWE

�AWA JEFTI](1980 - 2008)

�� !��"�� !��"� ��# $�� %��#�� &�� !��'�� (��!�� $)��* �� )+�� !�,��

� � -�.��" ��/�� 0)� &�#�*1�� #�� 2 �� 0��)�� 223� �� !)��#� �� 4'��)�� 5��* � ��!�� !�)�� !#�� !��6�� !� ��!� ��!�� $�� $� �� 6�)�� 6��* � �� 222� �� '�� !�� 7!��#�6� !��!#� ��6�# � # �'�)��!� 8��6�.!#�� .�#�� &��

9��)�� !�� #��!�� !#�� 6 �� 0��!#�# �'�)��!� !�� )��#�* #� ��.�� &�#� :�#��* �� ; *�� %�� " �� +��&�� "��" �� !#�� <��)�� =� �� !� ��!�� 2*3� � ��#� ��!�� #%�� #�� >��)��6�� &��* #�� +�� !�� >��)��6��

> ��)�� =� �� !�� !��!#� !�� 8��#��.�#�� * 7!��# ��#� �# �'�)��!�� , �� )�� * !��"� ��)� � � ��'�"� �!�� > �� ?�� ,)�"�� )� ��!��!#� ��6� �� 6�)��; ,�%�� +� ��'��(� �� -�%�.� � % "�� %��+�� " � +�� %�/��* �� !�)�� .� � $��!��)� -�)��)�"��

-� � ��#� !�� #�� !��+�� !��# 6� �� #� ��!��!� @��* � #�� 1� ��3� �� )+�)�� #� �6�!�� !��!#� # �'�)��!�� 7 ��=�

�� !�� 6)�� # ��!��)!#��.��6�.!#�� !��!� <��!��)* #�� "� ��/�)�� !)� � #�� '��)��* � ��)�� 11� � =3� ��

@�� )�� =� �� !��* ��)�� )� � ��!#�� %�,��!#��,��)��#�� !#�� A��* � # �6� 0��'� �� . �� * � � �6� � (��!��$)��* 4��)��#� A�� !�)� 0)�� 0�� (��)��

7 ��3� �� !�!�� 7!��#� 6� !��!#� ��6�# � # �'�)��!� �� 8��6�.!#�� .�#�� >��)��6�� 5!�� 0��)�� 56�� 6� �!��!�� +�� &��1�� %�� * #� ��.� ��#� &��"��

� � �� !�� !)�!�� !�� > '�'� �� !��'�)��#�� )+� � !��!#��* � �� !��)��!#��*��)�!��#��* �� )+� �#��#��* # �'�)�� .��#�� !��.��!�� )�� !��!#�� =� )��#�* ��#�� !��,�6�� )�6��!#��!��!#�� !��#��!#�� 0 �� )�6� ��*�� !#�� 6�#�* ��#�� )�� )� ��!�� !��!#�� !�)��)� � � @��* #��!��!�� (��!��!�)� ��#� � ��,�� #� 0��!#��

@�� !��* � !�)��#� !� ��)�� # �'�)��"��@�!�� 6�� 6�* ��)+�)�� !� � ��#�6� # �� #�� #��#��*!��# !)�� ,�)��#� � ��!#��*)��#� %�,��!#��,��)��#�� !#�� A��

0)� �� #�� !�� 6��)��*�� #�� !�� !�6�� !� ��#��* !,)�� !�� 6� � �� * �!�� #� 4��!�� B��!�)� ��!#�� $�* #�� C��* �!�� @��!�!�)� �� D�� ,�!)��!� �� !� 0)��!�� $��,��* -�� 9�)��#�+��* A�!�� 0��!� ��5!�!�4��!�� 5 ��!�� !� � B��!�)�* ��6 ��* �� 6�,��

<�� )�� +��)+� � �� !� !�!�� #� ��)�� !)�, �� #�� "�� "� #��#� �� 6��* �� !� ��'�)��!��!#� ��#�!� � ��' �)�!��

��#� �� '�� )��)��* �� E

0�2�

NIKOLAJPO MILOSTI BO@IJOJSRPSKI PRAVOSLAVNI

MITROPOLIT EPARHIJEDABROBOSANSKE,

SVEMU SVE[TENSTVU,MONA[TVU I

BLAGO^ESTIVOMNARODU SRPSKOM,

BLAGODAT, MILOST IMIR OD BOGA ISVETOGA SAVE

UZ SVERADOSNIPOZDRAV:

BOGOM VAMBLAGOSLOVENA

KRSNA SLAVA- SVETI SAVA!

Draga djeco duhovna,

@ao mi je {to ne mogu biti s

vama svugde i na svakom mestu

dok svetkujete {kolsku i op{tu

narodnu slavu - Svetoga Savu.

Za{to svi, a naro~ito deca,

vole Svetoga Savu? Za{to ga s

velikom qubavqu do~ekuju i

proslavqaju? Zato, jer je Sveti

Sava najlep{e Dete koje je rodi-

la srpska majka!

1

��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

SAVINDANSKA POSLANICA

��

Vi ve} dobro shvatate da ja negovorim o spoqa{woj lepotiovog srpskog Svetiteqa i Knezaiz loze Nemawi}a. Nema sumwe,on je imao i spoqa{wu lepotu,koja je privla~ila svakoga ko gaje svojim o~ima video, svojimu{ima slu{ao i svojim srcem sedivio. Dakle, ne mislim na le-potu koju pra{ina prqa, bolestkvari, smrt uni{tava i grob sazemqom izjedna~ava. Zbog takvelepote jedva bismo Svetoga Sa-vu mogli slaviti, a najmawe na-zivati Svetim.

Na{ Svetiteq je imao jednudrugu lepotu koja niti se mewa,niti prolazi. To je unutarwa le-pota, duhovna lepota jednogBo`jeg ~oveka. Ta lepota je lep-{a od poqskog cve}a i od dugenebeske. Ja~a je od smrti, i traj-nija od vremena.

Wegova lepota se najpre vidipri izboru izme|u dva dobra.On je imao da bira izme|u car-stva zemaqskog i Carstva nebe-skog. Kada je bio, draga deco, va-{ih godina, otac mu je poveriojednu oblast u Hercegovini dase u~i i ve`ba u upravqawu dr-àvom, ali je on u srcu svome ga-jio ne{to vi{e i trajnije - kakose sti~e Carstvo nebesko. Rast-ko Nemawi} je izabrao ovo dru-go, ve}e, trajnije, ve~nije. U na-{oj istoriji mnogo godina doc-nije, kao i Rastko, isto je postu-pio jedan vite{ki Knez srpski.Bio je to Sveti Knez Lazar Ko-sovski, koji je rekao:

“Zemaqsko je za malena car-stvo, a nebesko uvek i do veka.”

@ivimo u materijalisti~komvremenu, pa je upravo sada zna-~ajno da znate kako je Sveti Sa-va izabrao Carstvo nebesko,pre nego bi se opredelio za ne-ko ovozemaqsko carstvo, a mo-gao je. I pred Kosovsku bitku saTurcima, Sveti Knez Lazar se

tako|e opredelio za Carstvonebesko. Eto lepih primera srp-skom narodu u ovom varqivomvremenu - da Srbi razmi{qaju iodlu~e se kome treba sluìti!To se moè u~initi na razne bo-gougodne na~ine, samo o ovometreba misliti, vladati se pre-ma uzvi{enim svetosavskimidealima. U svemu ovome po-trebna je smernost ~ovekova,koja ga vodi voqi Bo`joj. Kada~itamo O~ena{, molimo se: “Ne-ka bude voqa Tvoja!” A izvr{a-vawe voqe Bo`je zna~i jo{ idragovoqno sluèwe drugimqudima, svojim bli`wima.

Rastko, {to je kr{teno imenajve}eg Srpskog Deteta, napu-stio je roditeqski dom i sa mo-nasima Rusima uputio se u Sve-tu Goru, da bi se obukao u crnumona{ku rizu i predao se potpu-no voqi Bo`joj i pretpostavqe-nim, iskusnim u duhovnom ìvo-tu, monasima: Rusima u Rusiku iGrcima u Vatopedu. Ovde se

u~io svemu onome {to krasi mo-na{tvo svetogorsko. Iz ovograzloga su molitva, post i dugipodvizi bili kod wega veomaprijem~ivi, i ubrzo je manastir-skoj sabra}i bio primer zaugled. Trudio se u svima ispo-sni~kim podvizima, i o svemutome dopirale su vesti i do Ne-mawine porodice u Srbiji. Svaje mona{ka poslu{awa vr{ioovaj mladi knez Nemawi}, i nijeih se stideo. Sav iznemogao odposta, neispavan od bdewa i mo-litava, iskrvavqenih i bosihnogu kora~ao je po o{trom sve-togorskom kamewu; bio je slugasviju, pa i mawih od sebe, poko-ran svima. To je put koji vodi ne-beskoj slavi biv{eg Rastka Ne-mawi}a, gospodina i gospodskogsina.

U ovom trenutku ho}u da naro-~ito napomenem vama, srpskadeco: mislite o ovim idealima,i napomiwite ih sebi u srcu ivladajte se prema wima. Ako ho-}ete da budete dobra deca svo-jih roditeqa, uzoriti hri{}a-ni, deca Oca Nebeskog, dobriu~enici, vaqani gra|ani i ro-doqubi, ~estiti i korisni qu-di sutra{wice, kada porastetei zasnujete svoje porodice iotvorite radna mesta, znajte danajpre morate imati smernostSvetoga Save. Smernost wegovagovori vam - ne traìte gospo-darewe, nego sluèwe. Upravoto i od vas o~ekuje ovaj velikisrpski Svetiteq, prosvetiteq,zakonodavac, kwièvnik i u~i-teq sviju. On vam je blagoslo-vio porodi~no gnezdo gde stero|eni i odnegovani, osnovaovam Crkvu i ustanovio {kolu.To trojstvo, porodica, Crkva i{kola, on je objedinio, i to troj-stvo uvek je aktuelno i morasvagda biti u me|usobnoj vezi isadejstvu.

2

��

U Carigradu je nedavno odr-àn sastanak poglavara svihPomesnih Crkava, koji se u svo-joj Poruci obra}aju i mladima:“Na{u pa`wu usmeravamo po-sebno na mlade, i pozivamo ihda aktivno u~estvuju kako u bo-goslu`benom i osve}uju}em ì-votu, tako i misionarskom i so-cijalnom radu Crkve, i da predwu iznesu svoje probleme ii{~ekivawa, s obzirom na to dapredstavqaju ne samo bu-du}nost, ve} i izraàvaju sada-{we stawe Crkve”. Ovo {topreporu~uju poglavari Pome-snih Crkava, svojevremeno je bi-lo delo i zadatak Svetoga Sa-ve. On je izgra|ivao CrkvuBo`ju u narodu, podizao je crkvei manastire po srpskim zemqa-ma, zidao {kole i bolnice, gra-dio dràvu na dobrim temeqi-ma i izgra|ivao du{u narodnu.

Danas neki mladi qudi sedeskr{tenih ruku pored ìvotnogputa i smi{qaju kako }e kome danapakoste, i donose odluku ko-me }e i na koji na~in svome bli-`wem nauditi. Na{e vreme jepuno takvih nesre}nih doga|a-wa po sve nas, a nisu primerenanarodu iz koga poti~u.

Sveti Sava nije bio takav. Onje jasno zapazio da je ~ovekovìvot kratak i da je pravi ~o-vek pozvan da ne{to dobro gra-di i uradi. Zatim, on je stvaraoi stvara, zidao i zida. On je bionajvrednija p~ela koja je ostavi-la punu ko{nicu meda, uvek pu-nu, da bi se iz we hranila srp-ska deca, a i danas se hrane.Opet velim, dragi moji, zapam-tite ovo i ponovo velim - zapam-tite. Ina~e, o delu Svetoga Sa-ve moglo bi se govoriti danima,i ja vas, draga deco, upu}ujem dao wemu i wegovim ostvarewimapo srpski narod ~itate na ~aso-

vima u {koli ili na fakultetu,kao i u porodi~nom krugu doma.

Sveti Sava je uvek bio i ostaona{ savremenik, uvek bio iostao va{ vr{wak, deco na{adraga, vazda dete. A Gospod Hri-stos je rekao: “Ako ne budete kaodeca, ne}ete u}i u Carstvo ne-besko” (Matej 18,3). Ovu porukuSpasiteqevu Sveti Sava je sve-srdno primio. On je i danas ~e-do Bo`je, u Carstvu Hrista svo-ga qubqenoga. On je ìv na Ne-besima i mo}an na zemqi. On ni-je neki ~ovek koji je bio i pro-{ao, u smislu da su ga svi zabo-ravili i da ga se niko vi{e nese}a! On ìvi i sada kao {to jeìveo pre osam vekova, i radujese na{em uspehu. Sava je najlep-{e Dete koje je majka srpska ro-dila, An|eo naroda srpskog, An-|eo dece srpske. Zato ga sviiskreno volimo i proslavqamo.

Trudite se da i vi svi stekne-te ovu nebesku lepotu. U dana-{wem vremenu on je najpotreb-niji nama, na{oj Otaxbini, na-{im porodicama, na{oj SrpskojCrkvi i na{im srpskim {kola-ma, toj trojici koje bi trebaloda uvek budu i jedinica.

êstitaju}i vam Krsnu slavuSvetog Savu, ja vas jo{ jednommolim da ne tr~ite za lepotomzemaqskom, prolaznom, koja jesamo senka, samo varka. Nego ra-dije jurite za lepotom neprola-znom, lepotom du{e i karakte-ra, duhovnom lepotom dana{wegSvetiteqa srpskog. U va{emtrudu neka vas uvek blagosiqaSveti Sava Srpski!

Pozdravqam sve vas rado-snim pozdravom: Sre}na vam Kr-sna slava - Sveti Sava!

O Svetom Savi, 2009. godine

+ MITROPOLITDABROBOSANSKI

NIKOLAJ

�� !�"�� #�� $ ��!� �� %��

&�� '� �� ( ��)� �� $� �� *��

+�� '�� $�� '�� $��

%�� ,-� �� $ �� .�� "�� /��!�� /��!� �� $ ��!� �� (�0�� '�� 1�� &�� 1�� $��'�� (��

3

��

NOVI SVE[TENIKSREDOJE ANDRI]

2 �� !� �� #�� $� �� 3%�

�� #�� .�� ) �$ �� $ � ��)�!� � �� !��!� �� )��

"�� !�� '�� $�� $��

4&� �� $�� "�� !� �� &� �� +� �� 0�� $ �� )� � �� ,5�666 3%7� �� .��

8�� /�� $� ��) �� +�� /� �� +�� 3� �� 9�� #�: � #�: � ��$ �� .�� 3� �� $�� $�$�� $�� ;6�666 3% $� �� !� ��

4�� !�� )� �� <6�666 3% � �� )��$�� /�� $ �� 7� �$�� .��

= �'�� )� ��)� �� '�� $��

4�� ' �� $��!� �� !�� "�� $�� $� � $� ��!� �� '��)�!�� !� �� 7 � ��

"�� !�� '�� $�� /�� $�� $� �� $�� ;6�6663%�

4=�� '�!�� $�� $�� #�: �� $�� 7� �� .��

= �� 0�� )� �� !� �� $�� ' � ��

43�� 66�666 3%� �� '�� -�6�666� +�� 5>�666 3%� � �� /��

�� !�

�� "�� #��$� %�� "�� &�� "�� ' ��&�$� �� (�� )�� *��

�� +� � #��,� � �� &�� +�� '��

�� '�� "� �� -��

-�� ' .�� +� �� /!0 000 �� ' � �� 1�� '��

�� &��$� �� 2�32� �� '�� 20�� '�"��

�� "�� "�� 4(��

�� '�� 5 � �� $� �� &� '� ��

4

��

REKONSTRUKCIJA I RESTAURACIJASABORNOG HRAMA U SARAJEVU

U POSJETISPCO U BE^U

Wegovo visokopreosve{ten-

stvo mitropolit dabrobosanski

gospodin Nikolaj je u nedjequ,

16. novembra, na pravoslavni

praznik Obnovqewa hrama Sve-

tog velikomu~enika Georgija -

\ur|ic, u hramu Svetog veliko-

mu~enika Georgija u Miqevi}i-

ma, op{tina Isto~no Novo Sa-

rajevo, sluìo Svetu arhijerej-

sku liturgiju, uz sasluèwe pet

sve{tenika i jednog |akona Mi-

tropolije dabrobosanske.

\ur|ic je i krsna slava hra-

ma, pa je mitropolit Nikolaj

osve{tao slavsko ìto i prelo-

mio slavski kola~, nakon ~ega je

obavqena litija oko crkve.

Na liturgiji je pjevalo Srp-

sko pjeva~ko dru{tvo “Sloga” iz

Sarajeva, pod dirigentskim vo-

|ewem |akona Du{ka Sandi}a.

Mitropolit Nikolaj je, nakon

{to je sve{tenstvu i parohija-

nima ~estitao slavu, u prigod-

noj besjedi govorio o svetom ve-

likomu~eniku Georgiju.

Hram Svetog velikomu~enika

Georgija u Miqevi}ima, koji je

modifikovana kopija Stare

srpske crkve Svetog Arhangela

Mihaila u Sarajevu, osve{tan je

pro{le godine. Temeqi crkve

osve{tani su 2000. godine, a

osve{tao ih je Wegovo preosve-

{tenstvo episkop zahumsko-her-

cegova~ki gospodin Grigorije.

Osim centralnog oltara po-

sve}enog svetom Georgiju, crkva

ima i dva sporedna oltara, koji

su posve}eni svetom sve{teno-

mu~eniku Petru Dabrobosan-

skom i svetom mu~eniku Vuka{i-

nu.

Crkvena op{tina u Isto~nom

Novom Sarajevu osnovana je

1996. godine, nakon egzodusa Sr-

ba iz Sarajeva poslije potpisi-

vawa Dejtonskog sporazuma.

Nakon {to je ve}i dio tada-

{we Crkvene op{tine Novo Sa-

rajevo pripao Federaciji BiH, a

mawi Republici Srpskoj /RS/,

dotada{wi paroh dola~ki pro-

tojerej-stavrofor Vojislav

ârki} prelazi sa izbjeglim na-

rodom u RS i u Miqevi}ima po-

diè kapelu i tako formira no-

vu crkvenu op{tinu i parohiju.

Parohija je tada imala 230 do-

ma}instava ~iji se broj iz dana

u dan pove}avao nakon {to su

Srbi koji su izbjegli iz Saraje-

va odlu~ili da tu ìve, tako da

ona danas ima vi{e od 600 do-

ma}instava.

� ��

��

��

�� !�� "��

��#

$��

�� !��

�� ! � ��

!�� #

%��

�� !��!�� &��

�� '(# ��!��

� �� "�� )��

*�� +�,�� !�� -�� "��

�� *�� .�� !�� -��

/�� 0�� #

+�� *�� 1223# ��

�� 4# ��

�� -�� -�� 5��

-�� &��

�� # +��

�� &��

�� 1' �� '661# ��

�� !�� #

-�� "��

��

�� *�� *� ��

�� !��

�� #

�� 7�� 8�� 9�� 5��

�� 9�� 7� � �� $��

��# :�� ,��

�� !� �� &�� +��

� .�� +�� !�� ;��

�;"� � ��

�� "�� "��#

&��

��,�� '<22 ��

�� =�*#

5

��

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJU U HRAMUSV. VLMU^. GEORGIJA U MIQEVI]IMA

CRKVA SVETETROJICE U OSIJAMA

KOD KALINOVIKA

�� %�� #��'�� -� �� %�� (� ��

�� $ ��!� �� %��

%�� '� �� '�� (� � ��

2 �� '�� $� �� '�� $� �� $� �� $� �� $� #�� %�� $�� #��

"��

��'� �� $ -5� ��

�� &��

'� ��

�� <� �� $ �� 0� � ?�'� �� %�� &�� $ ��!� �� %��

%�� %�� %�� $ �� '� �� %�� )� �$�� '� ��

2 �� 0� � ?�'� ��

@��)� �� %�� %�� %�� )� ��!�� !� �� )� �� :�� '�� $�� $��

+�� ,� �� 2�� "�� #�� ?�� '� �� %�� %��

U manastiru Uspenija Presve-

te Bogorodice u Dobrunu promo-

visana je kwiga “Zaboravqeni

zlo~in - Stari Brod”, koju su, uz

blagoslov Wegovog visokopreo-

sve{tenstva mitropolita da-

brobosanskog gospodina Niko-

laja, izdali Izdava~ka ku}a

“Dabar” i Srpsko sokolsko dru-

{tvo “Soko”.

Kwiga je zbornik stru~nih ra-

dova sa nau~nog skupa koji je qe-

tos odràn u Rogatici, a u kojem

se iz istorijskog ugla gleda na

pokoq oko 6 000 srpskih civila

koji su po~inile usta{ke jedi-

nice Jure Franceti}a u proqe-

}e 1942. godine u selima Stari

Brod i Milo{evi}i, na obali

Drine, nizvodno od Vi{egrada.

U kwizi su zabiqeèna i

svjedo~ewa rijetkih preìvje-

lih koji potvr|uju i wema~ke iz-

vore da se bjeè}i od usta{ke

kame u nabujalu Drinu zajed-

ni~ki bacilo vi{e od 300 srp-

skih djevojaka.

6

��

PROMOCIJA KWIGE“ZABORAVQENI

ZLOÎN- STARI BROD”

SLAVA STARE CRKVEU SARAJEVU

NOVI POSLENICINA WIVI

GOSPODWOJ

�� ;� �� $ �� 1�� A�� 8�� $ ��!� �� %��

%�� %�� )� �$ �� '� ��

+�� '�� %�� )��!� � �� !�� )� �� '�� #�� /�� $��)� ��

%�� ) )� �� "� �� *�'�� .�� 8��' � �� +��



gospodin Nikolaj je u ~etvrtak,

27. novembra, u svojoj reziden-

ciji u Mitropoliji u Sarajevu

primio otpravnika poslova am-

basade Austrije u BiH gospodi-

na Mihaela Veningera.

Mitropolit Nikolaj je upo-

znao gosta sa veoma dobrim od-

nosima crkava i vjerskih zajed-

nica u BiH.

Na sastanku je bilo rije~i i o

Srpskoj pravoslavnoj crkvi

/SPC/ u Austriji i `ivotu srp-

skih pravoslavnih vjernika u

toj zemqi.

Veninger, kao veoma dobar po-

znavalac srpskog naroda i SPC,

rekao je u razgovoru sa mitropo-

litom Nikolajem da mu je pozna-

to sa kakvim se problemima

SPC i weni vjernici susre}u na

Kosmetu.

Veninger je nosilac Ordena

Svetog Save prvog stepena, koji

mu je uru~io Wegova svetost pa-

trijarh srpski gospodin Pavle

dok je bio autrijski ambasador u

Beogradu 1993. godine.

8$��'�� )� %�� 4?��7 �� ,6� �� %��

=��)�!� �� !� �� '� �� $ �� 0� �� #��!�)�

2 �� -- �� $��'�� )� 4?��7 �� ,B�� '�� 4?��7� '�� ?�� 3�� #��)� � �� '� � �� %�� $ *��

"�� '�� !��'�� ?�� C� � C��)�� 0�� '�� 4?��7 �� ,5�!�� ' ��!�� $� �� #�� #�� 0�� 9�'��

&�� '�� 4?��7 �$��!� �� 1�� +��) �� )� �� $��'�� )� �'�� $ �� ?�� ?�� *�� ?��

7

��

MITROPOLIT NIKOLAJRUKOPOLO@IO

\AKONA MIQANARA\ENOVI]A U ^IN

SVE[TENIKA

POSETA OTPRAVNIKAPOSLOVA AUSTRIJSKE

AMBASADE U BiHMIHAELA VENINGERA

IZDAVA^KA KU]A“DABAR”

PROSLAVILAKRSNU SLAVU

��

�� '��)�� 9�� #�: �� 3� �� D�� (�� EE�

42 �� '�� )� �� $�� *�� ' �� *�� F�� '��)� � �� !� $�� 7 � �� '��)� �� #�:�

%�� (�� '�� :�� :�� $� '�� )� �

�� /��

�� $��

4��)�� !�� ' �� $��

��

�� !�� /�� 3�� %��=��)��)� �� )�� 9�� )� �� *��

�� +�� 8��:�� (��

�� #�� '�� /�� 7� ��

� ��

"�� !� �� (�� EE �� ;� �� %��

"�� $ ��!� ��

2 �� '� � �$ �'�� $� �� $��

��

�� (�� EE ��

43��

�� 7 ��

+��

��

�� (�� EE ��$��

��

�� !�� !� � ��

��

%�� (��

�� EE �� A�� "��

�� %��

�� -��66 '�� $��

�� !� �� (�� EE� ��

�� 9�� #�: �� 3� �� D�� (�� EE �� 4$�� 7�

42 �� $� �� -6 666 � ,6 666� "�� 6 �� 6 �� B56G � �� D��

"�� !�� '�� )�� (�� EE �� /�� !� ��

4&� �� '��7 � �� D��

"�� !�� '�� (�� EE ��

4��!� ��

�� !��

�� 7 � �� D��= �� (��

�� EE �� 0��

�� $��

�� $��'� ��

4= �� '��

��

��7 � �� D�� #�: ��

�� (�� EE �� $ �� !��'�� '� 3�� %��

= �� $��

�� $��

�� )�!� �� !�� (�� EE�

8

��

UPOKOJIO SE U GOSPODUPATRIJARH MOSKOVSKI I CELE RUSIJE

ALEKSEJ ££

�� "��6�� -�� -�� &�� "�� ' ��&�$� �� +��

�� &�� +�� .��$�� ' �� ,� �� " � "�� *�� ,�� 1�� 6 ��

�� "��'�� & �� "�� '��" �&��$��

�� *��1�� %��-�� ' 7�� +��

�� 8�� ' �� +� � "��,� ��9��,� ��&� ��

�� .��$�� &�$�� &�$� �� )�� *�� 1�� %��

6 �� .�� 2:� ��&� � �� 200 �� $� �� #��

�� 4��5 �' .�� %�;� �� < ��, �� '�� '�� $� ' �� '� ��$� ��"�-�� ,�$��

� �� #�� 7��,�' #�� &�� 4��5� �� #�� 8�� #�� ' #��'��+� �� ,�� '�� .� � � ('��1�� ' �� $�

�� &�� ,�� " �� '��

(�� 4��5 � #�� .�� /003� �� ' �� .�� 4��5 �� =��

�� '�� +�� "�� , � �� " ��6 ' �� '�"��

,� � �� 4��5 < ��, �� 4��5�� '�� '�� 4��5 ��

6�� .�� '�,�4%�� .� �5� �� #�� 7��, � ��&�� ' #�� 4��5 �� >�� >�� ?��@��,� �� A��,� (�� #��,� B�� ,� �� @��, � =�� 4��5�6 �� <��

�� 4��5 �� "� 4�� A��+�5 �' 6&��

9

��

ODR@ANA AKADEMIJA POVODOM 100GODINA SOKOLSTVA U VI[EGRADU

U ^IN SVE[TENIKARUKOPOLO@EN

\AKONMLADEN DROBWAK

IZ MOKROG

��

��

��

��

�� 2��

�' �� &��

"�� "��

-�� 1�� ' ��&��

$� �� +��

��

��

��

�� ,� ��

��

��

��

�� ' �� &��

��

�� '� )�� &��

��

4�� &��

��

�� &��

�� '�"��

��

'��

�� &�� ,��

��

�� $�5� ��

��

*�� *��

�� '��

��

�,�� " ��" ��

�� +� ��

�� '�� $�"�� &��

'�� $�� &��

�� &��

C��

��

�� '�"��

��

�� '��

�� '��

�� ' ��

�� &� ��

��,��

4.�,� �� ,��

�� )�� '��

�'��

�� 5 �

��

�� D�-.D4��5 ��&�� /E� �� "�� '�� .�� F�&� �" � �� % � �� &�� 2/0 �� $� � ��

�� " � ��,�" �� (�"��$� �� $� �� $�� -�� "��

�� =�� '�� $� � �'�� 1�� +�� .�� ,� � �� .�� (�� ,� �� (�� , � �� =� ��,�-�=�� '��

1�� $�� $� 4��5 �� $� �� $� �� F � �� 4��5� ��

�� 2!!!� �� 4��5� � �� $� �� ' �� " �� '�� (�� , � �� @�=��, �A�+� -��,� �� -. 4��5�-�� $� ��

� �� % �� <�� 4��5 �� '� �� '�� 2�/!� �� 30� ��$�� $�� 7�� '� � �� 46 �� G��G ��

�� $�"�� $� �' �� '��G��G � �� "� B�� H0��" �� '�� " �� -. G��G '��&� �� ,� �5 � �� $��F � ��

��$� �� ' �� '��& � '��"�� 4��5 � � ��&�� >�� @��$��I�$� �,�� ?��

)�� (�"�� <��'��,�� *�� "�4G��G � ��

�� $� �&� �� '�� '�� $� �� '�� +� �� "�� '��$� � �'�� &�� 5 � �� $��F� � �� " �' �$� �� "�

� �� $�� '�� F�� ' 2�/!� �� ' 2��:� � 2�� F�� ' /00/� ��

4��5 �� 30 �� &�$�� #�,� � ��'�� $��

�� "�� 4��5�� '�� $�� +� �� >� �� ,�� $�� " ��" ��'��.�� ' ��

��'�� $�� ' �� 23� �� 2!� �� '�� ' ��$� �� @�,� �� '��" ��

�'�� -. 4��5� �� &�� " ��"��'��9�� 2/0 ��

� ��$� � �� -. 4��5 �� (�� (�� >�'�� , � �� .�� I�� % �� >�� '�� +�� % (�=�*��

10

��

NIKOQDAN NASOKOCU

SPD “SLOGA” ODR@ALO KONCERT DUHOVNEMUZIKE POVODOM 120 GODINA POSTOJAWA

� ��

�� 9�*��

� � +�� )�� 9��

��

��

�� #

$�� *� ��

�� *��

�� !��

��

� �� !�� !��

��#

��

�� +�*�� >�� %��*��

�� #

-�� !��

��

�� *��

�*��

�� #

?" !��

� �� !��

�*��

� ��# ��

�� !�� !

�� !�� @ � ��

�� #

�� "�

!��!�� #

>��

��A! � ��

� ��

�� !��

�� B< ��#

:�� +�� )��

��

�� %��

�� !��!�� &��

�� #



gospodin Nikolaj je u nedjequ,

28. decembra, na pravoslavni

praznik Materice, u hramu Pre-

obraèwa Gospodweg u Novom

Sarajevu sluìo Svetu arhije-

rejsku liturgiju, uz sasluèwe

dva sve{tenika i jednog |akona

Mitropolije dabrobosanske.

Nakon {to je pri~estio vjeruju-

}i narod, mitropolit Nikolaj je u

prigodnoj besjedi ~estitao svima

koji su se pri~estili, a svim maj-

kama praznik - Materice.

Gospodin Nikolaj pozvao je

majke da se mole za svoju djecu i

daruju ih na svoj praznik, te da

se ugledaju na Presvetu Bogoro-

dicu i majke svetiteqke koje su

sluìle Bogu.

11

��

��

MITROPOLIT NIKOLAJNA MATERICE SLU@IO U HRAMU

PREOBRA@EWA GOSPODWEG U SARAJEVU

U MANASTIRU SVETOGSAVE KOD VI[EGRADA

RADIONICA ZA IZRADUSVE[TENI^KIH

ODE@DI

12

��

� �� !"!#$�! ��%�& %�!'#!�!( )� !��* �&%�$�*+ *� #$�(� %!*�,� &�*$�(! &�*� #$��! -��&� #$�)&�" � �!.�/� 0! #!(�� + � �$� %�1 � "�"�!* �%2! �3�$� � �%+�4�*� #$��! -��&��*�$+*+,� &�$!( !�� 5!(�&� (!6��"+*� !��* �$�)&�" + !(&! + &�#$�%7!(&�8

�� (�+�$� *�� 1�� %�� ,�"��+�� -�� &� �� 4�� & ��5 �� ' �� , �� '�� '�� (�+�$� %�� &�� $� '� �� $��*�� %�� '� � ��

�� ,� � �� &�$� � �� ,�� '�� <��+�$� �� $�"��

�� '�� +�$�� &�� '� �� &�� $�� B�� &�, � �� ' �� ' �� +�$� � �� $��1�� &�, �' �� '��

�+�$�� &�� &�� '��' �" �� $�� '� � �� '�� '��$�� $� �� '� �'��&��$� �� < �� ,�� &��J9�� '��$�

�� ,�� " ��'�� 4�� 5� � � )�� $�� +�$� � ��$� �� &�� "� �� '�� +�� '�� $�� "�� &�� '�� +�� ,�� '��6��

�� "�� ,� �� " �� &�, �� +� �� '� *��

� #!$+4� �*�$&�4�2� #!�!(!2 �!�9�,&!5 #! %� $�"-� %� (� (�&� + ��*�%+ #$�!�-�(�� %�/� ��!#�%�5 6!�*�"!�!5 #�(�1 � "�$(��&�- ��&"! �+:�, � %�"�! *� +�!9�,&!* #!$+4� #!�!(!2 "�%!�-�6"!5 �!9�,� (� + (�&��/�"+-%+$�' ;$) %�2#! 9��!%� �

%$"� )� #$!3�%!2 $�);�-� #!$!�(�6&! )�*�(&��%�!' #!$�2�%�-� "�-+ �$�*�(&! %� � !%�9�-� $��)+2�*��/� #$��!5 2� -� 9��!�%�1 �� -� *� �%+�4�*� )�� %�%�"! +2!$&� � 5(*� *� �)-�)8

�� F�� '�� '�� '� �� $� �� '�� '�� '�� "��,� �� '��'�� '��$�� 6'�� '�� '� '�� " ��" �� ,� �� '� �,� �� '�� ,� �� 9��

�� " �� &�� @�" �� '��'� �� $� �� '�� $� �� " ��

�� '�� '�� '�� ' �� =� �� '�� K �� '�� '�� ' �� $� � &��$� '� �� ?�� ' ��"��$� �� &��1'��' �' �� '� ��

�� '�� '��,�� @�� '�� '� ��

BO@I]NI INTERVJU WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVAMITROPOLITA DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

INFORMATIVNOJ SLU@BI MITROPOLIJE DABROBOSANSKE“DABAR INFO”

�� '�� '� �� '�� ' �� "�� -�� %��

��&$� �� L �� '�� *�� ,� �� 9�� ' �� '�� ,�� '�� 9�� &�� '��'� ��

�!9� -� %+ �$"�� #!2!,�8

�� -�� )�� '� �� '�� $�$� � %�� '�� '� �� '�� "��,� �� '�� ,�� ,�� '� �� '�� & �� $� �� '��&�$��

� #! :�(/� �$�*�2� $# "� #$��! -��&� 4$"�� *� + *��&! %� #$�� +%&�' 6�&� �' �� &�5! �"�(#$�*�' �-�' &� 9�-! %' &� + #!)��%��&!2 2� -+8 ��"�� *� �� %�� ! ��2+ �%! � (!5�.�-!8

�� )�� F � �� $� � �� ' �"=�� &�� '�� '��" ��$�� (�� " �'��" �� '� )�� $��>�' �� "��,� ��

�� '�� $� �� 7�� $� �� $� "��,� � �' �' �� -�� -�� &�� '�� 8�� $� � )�

��

�� " ��$��(�'��

� =�� +�� )�� +�� '�� " �� '��&�$� � ��$�� )�� ,� �� "�� '�� ' �� "�� ,��$� �� '�� +�$��

� %!�$�2�&!' + ��%$!#!-�*�(�;$!;! �& "!* *� #!)�%��&� ��%+�4�*� � !;&��:�*+ � 7$�2!��'�)5$�.�&� + �-� � 5$�(� &!��'!;&��:� � 2!&��%�!' $+"!#!�-!9�-� %� (! %� &!��7 ��%�&�"�' �� *� �� &�$!(� +7$�2!��2�8

�� F �� &�� 1�� '� � ��,� � � �� '� � "�� '��,� � '�� @�� >�� %�� 6' ��, ��

�� "�� ,� � � �� '�� &�� "�� " �� $� �� "��

�� " �� & �� '��$� �� " "�� '��$� "�� .�"� �� "�� &�� @�� &�� )�� %�� $�� 6 ��

� �� '�� $�"��" �� <�� '��

�� '�� &� �� #�� +�� ,�� ' � �$�� &�� 7�� ,� ,�� & �� $�� ' �� &�� +�� '��

��( *� $�*�6 ! �*�$+*+,�2 &�$!(+'#$�%7!(&� "!& %�%�4�*� +5-��&!2 � !(&! � &� (�*�-!�� %$!#!-�*� + ��#+;-�4� $# "!*'(!" *� �%+�4�*� + <�(�$�4�*�� -!��*�8

�� -��"�� '�� $� �� ' �� '�� /!0 000 ��" �� @� �� &�� $��F � ��

��K ��,� � �� " � ��,� �" "�� '� �� ""�� '��&� �� '� �� &�� '��$� � �� ,� �� '�� '�� '�� " ��,�$� � ��' �" �'��

��"! + #!-�%�6�$�2� � )��&�6&�4�2� + <�(�$�4�*� �� #+�&� + %� #$�6� ! #!�$�%"+' "!&� %�%+%��&! %�' 2+-%��%�6&!� %�' 2+-%�"!&3� �!&�-&! %��%(' #! �;&! "�(� #$�6�*+ ! ��$�*��+' ;$!*"� � %�%� %�6"�#!(�4� 5!�!$� � ��2 ($+5�6�*�8

�� 7�� $�� +� $�� .� �� +�� , � ��" �� &�� " �� '�� 2H0 000 �� &� �� '��

13

��

14

��

��' ��'�� '�� ,� �� +� �� $�� &�� '� �� '�� -�� "'��&�� $�,�� -��,�� >�� " ��" ��&�� '�� '�� $� �� %�� &��

�� % �� '� � � �� '�� ' ��'�� F�� &�� " �� )�� '� ��$� �� &�� '��

��(� *� (! %� #$�2*�$� #!2!,�3�(�$�-&�7 �-� %� + !;&!�� 7$��2!��' "�( *� $�*�6 ! #!�$�%"+ !(�+)�%� 4$"��&� �2!��&� � (�:� &��2� #!2�"�8

�� #�,�$�� " ��$� � �� )�� &�� -��,�� .�� $� � �� '�� 4�� 5 �� &��.&�� , ��

�� +�� '�� $�� " �� '�� ,� �� '�� &� � � �� 4�� 5 ��&� $� �� )�� " ��" ��

�� ,� �� , � �� '� $� � ��$�� +�� J 6�� ,�� '�� 4�� 5 �

�� '�� I�� % �� '�� $�&�$� �� '�� " �� -�� ' �� $� �� $� � �� 6 �� $�

��,�$� '�� F�� %� � �� $�� " �� " �� '� � � �� ' �� 2�32�� " �� >�� '� � �� $� �� ' �� " �� ' �" ��,�$� �� ,�� %�� $� � ��1�� )�� '��

�� +� �� '�� ,�� "�� " �� $� �� '� �� ' ��

�� '� �� &�� +�� =�� I�� <�� '�� " �� '��

��-! *� #!"+��*� �&5�9!��/� ��.+&�$!(&� )�*�(&�4�' �-� %+ *�'6�&� �' (!�-! (! &� #!$�)+2�8

�� '��"�� +� �� '�� ' �� ' �� " ��$� �'�� '� �� ,��$� �� 1�� $� �� % � )�� +� �� '�� &� � �� ,��M�� '��

�� &� � �� )�� '��" �� I��%� �� '�� '�� #�� %� � ��

�� &� '� �� "�� $�� @� �� &� � �� '� � � �'�� '� ��

��'�� &�� '� �'�� '��$�� $�� 6 �� ' ��, �+� �� '�� '� ��'��$� ��'�� $�� )�� "��

�! :�(/�7 5!(�&� �� 5!��!$� ! *�6�/+ �"+2�& "!5 #!"$�%�+ ��*�%+ � +*�(�/�/+ 7$��,�&�1��"�� *� �� %�� ! %!2�8

�� (�� 4�� '��5 � �� " �� ""��,� � �� '�� ,�� '�� $�$�� " �� ,�$�� ' �� ' � �� B� )�� +�� & �� ' ��$��6 ��"� �� )��

�� %�� '�� '� �� <�� & �� +�� $� �� &�� $� �� )�� )�� &�� $�� " �� )�� ' ��" ��"��,� �� '�� "��,� � �� '�� '��+� �'��"�� 1�� '��@� ��

�� )�� &�� '��&��$� � ��$� � �� ,�� ' �'�� )�� #�� " ��

��

��

�� 3� ��

�� ' �� F�� "�� (�+�$�

-�� B� �� &��

�� "�� ' ��

&�$� �� +��

��

��

��,� � �� '� ��

��

$�"�� ' �� F�� ,��

��

��,� ��&�,�

6 ��

�� '� ��

%�� +�$� �� ' ��

�� ,��

� $�"�� $��

4.� �� $�� ' ��

�� '�� '��

��5 ��

��

*��

�� )��

�� $��

�� '� &��

4N�� +� ��

�� &��

��+��

&��5 ��

��

MITROPOLIT NIKOLAJPODJELIO PAKETI]E

DJECI IZ VI[E^LANIHPORODICA

�� 5� �� 8��' �� -66 ��)� $� �� $ ��'�� $ �� 8��' �� 8��' � 8��H�� 8��' � �� +�� & ��

"��)� �� $�� $��)� %�� $�� 2��!� �� '�� 4�� ) ��7 �$ 8��' �� >6��

%�� )� �� '�� )� ��) � ��$ ��

+�� #�� $�� '� �� #��

*��)� � �� '�� )� �� !� ��

��

MITROPOLIT NIKOLAJBO@I]NU LITURGIJUSLU@IO U SABORNOJ

CRKVI U SARAJEVU

2 �� %�� B� �� )� ��$ �� !� +�� 8��

:�� #��)� �� ) ��

�� !� "�� #�� $ ��!� '��

�� '�� #��) �� "�� )�!� '�� #��) �� $�� %8�#=I18 � :�8�&=� �F �=?8J

*��)� � �� 4:�� '� �� 7�

4:�� !� � �� ) �� = �� '� �� !�� #�� '�7 � �� )� � ��

15

��

BO@I]NI PRAZNICIMITROPOLIT NIKOLAJSLU@IO SVETU

LITURGIJU U ZENICI

+��

"�� !�� '�� :�� '� � �� $�� )� �� $� ��$�� !� ��

4?�� '�� A��'��!� �� &�� :�� )� �� 7 � ��'��

�� :�� $�� $��$��

4A�� :�� 0�� A�� :�� '��'�� $ !�� 7 � ��

%�� $��)� �� '�� $��!��

*��)� � ��'�� '�� 4��7 �� ?�� )� A�� '� �� "�� ?��

%�� 4��7 � �� #��

�� !� ��#�� (�� #�:�� %�� *� � �� ) � �� "��

+�� ;�� #��!� �� $ �' � ��'�!�� $ �� !�#��!�� 8��

*��)� � ��)� �� #��)�� >� �� 8�� '�!�� '�� $�� $�� %�� '�� #��) � �� $�� $�� #�:� �� #�:� �� 9�� #�: �3� �� $�� '�� #�:�

��

BO@I]NI PRIJEMMITROPOLITA NIKOLAJA

�� '�� >� �� #��)�� $�� $�� %�� '�� #��) � �� $� �� $�� #�:� �� #�:� �� 9�� #�:� 3� �� $�� '�� #�:�

%�� )�!� $�� :�� 4 � �� '�� )� � �� $�� )� �$��'�� $�� '�� #��7�

4&� �� $� � ��!�� !� �� &� �� 7 � ��

*��)� � �� :�� !� � �� !��

43�� +�� 8�� *�� $� �� 1��

�� '��!� � �� #�� A�� $�� 7 � ��

+�� 8�� :�� #�:�� $�� )� ��:�� '�K 4��)� �� )� )� � ��7 �� '� �� K4F�� 7�

4"�� )� � �� #�:� �� +�� '� �� !�� $�� 2'�� +�� $�� 7 � ��

*��)� � �� $�� ) � �� 66L�� $�� ) �� $��K

��

��

#��) �� *� �� "��)� �� #�: %�� .��'��!�� $�� 0� +�� '�� "�� #�:I�� 3��) � :�� H�)�0�� H�� #� ��)� ��'�� @��8 �� 3� �� D�� #�:� �� #�:�

16

��

Ak

adem

iji

po

vodo

m10

0go

din

aS

ok

ol

sko

gdr

u{tv

asu

pr

isu

stvo

val

i:M

itr

op

ol

it

Ni

ko

laj

, sve

{te

nst

voi

mo

na{

tvo

Dab

ro

bo

san

ske

epar

hije

, pr

edst

avn

ic

isv

ih

sek

ci

jaS

SD

“So

ko

”,k

aoi

gost

ii

zja

vno

g,k

ultu

rn

og

ip

ol

iti

~k

og

`i

vota

op

{ti

ne

Vi

{eg

rad

. Pr

ogr

amsu

uqep

{al

i, s

voji

mp

oja

wem

, ~l

ano

vip

jeva

~k

og

dru{

tva

“Sv.

\o

r|

e”i

zU

`i

ca

po

dr

uko

vods

tvo

mdi

ri

gen

taI

van

e[

uqag

i}

.

Fo

to: H

axi

Br

ank

oN

ik

ito

vi}

��

mitropolija · 2013. 6. 27. · 3 kanonske posjete i slu@ewa wegovog visokopreosve[tenstva...

Documents