se rad

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

jasno uočavaju

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

fibrili

nastao naziv mitohondrije.

dijametra oko 1

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

bakterijskih ćelija.

unutrašnjost mitohondrija

granuliran.

ma

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

životinjskih ćelija

evaginacije

se rad

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

jasno uočavaju

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

fibrili

nastao naziv mitohondrije.

dijametra oko 1

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

bakterijskih ćelija.

unutrašnjost mitohondrija

granuliran.

matriksu mogu uočiti gran

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

životinjskih ćelija

evaginacije

Mitohondrije je prvi zapazio

se radi o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

jasno uočavaju

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

fibrili –

nastao naziv mitohondrije.

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

dijametra oko 1

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

bakterijskih ćelija.

unutrašnjost mitohondrija

granuliran.

triksu mogu uočiti gran

Sa pronalaskom TEM

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

životinjskih ćelija

evaginacije

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

jasno uočavaju

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

– mitos

nastao naziv mitohondrije.

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

dijametra oko 1

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

bakterijskih ćelija.

unutrašnjost mitohondrija

granuliran.

triksu mogu uočiti gran

Sa pronalaskom TEM

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

životinjskih ćelija

evaginacije

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

jasno uočavaju

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

mitos

nastao naziv mitohondrije.

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

dijametra oko 1

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

bakterijskih ćelija.

unutrašnjost mitohondrija

granuliran. U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

triksu mogu uočiti gran

Sa pronalaskom TEM

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

životinjskih ćelija

evaginacije

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

jasno uočavaju

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

mitos, ili kao granule, loptice

nastao naziv mitohondrije.

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

dijametra oko 1

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

bakterijskih ćelija.

unutrašnjost mitohondrija

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

triksu mogu uočiti gran

Sa pronalaskom TEM

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

životinjskih ćelija

koje

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

jasno uočavaju dve

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, ili kao granule, loptice

nastao naziv mitohondrije.

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

dijametra oko 1-2 mikrona koje

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

bakterijskih ćelija.

unutrašnjost mitohondrija

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

triksu mogu uočiti gran

Sa pronalaskom TEM

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

životinjskih ćelija

koje

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

dve

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, ili kao granule, loptice

nastao naziv mitohondrije.

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

2 mikrona koje

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

bakterijskih ćelija.

unutrašnjost mitohondrija

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

triksu mogu uočiti gran

Sa pronalaskom TEM

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

životinjskih ćelija unutrašnja membrana mitohondrija

su

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

dve „ivice

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, ili kao granule, loptice

nastao naziv mitohondrije.

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

2 mikrona koje

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

Unutrašnja membrana

unutrašnjost mitohondrija

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

triksu mogu uočiti gran

Sa pronalaskom TEM

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

su označili

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

ivice

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, ili kao granule, loptice

nastao naziv mitohondrije.

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

2 mikrona koje

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

Unutrašnja membrana

unutrašnjost mitohondrija

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

triksu mogu uočiti gran

Sa pronalaskom TEM

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

označili

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

ivice”.

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, ili kao granule, loptice

nastao naziv mitohondrije.

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

2 mikrona koje

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

Unutrašnja membrana

unutrašnjost mitohondrija

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

triksu mogu uočiti granulacije

Sa pronalaskom TEM naučnici tog vremena su prvo analizirali

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

označili

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

. Nekoliko godina kasnije,

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, ili kao granule, loptice

nastao naziv mitohondrije.

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

2 mikrona koje

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

Unutrašnja membrana

unutrašnjost mitohondrija –

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

ulacije

naučnici tog vremena su prvo analizirali

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

označili

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

Nekoliko godina kasnije,

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, ili kao granule, loptice

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

2 mikrona koje

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

Unutrašnja membrana

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

ulacije

naučnici tog vremena su prvo analizirali

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

kao

Mitohondrije je prvi zapazio

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

Nekoliko godina kasnije,

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, ili kao granule, loptice

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

2 mikrona koje poseduju dve membrane

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

intermembranski prostor (Slika 1).

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

Unutrašnja membrana

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

ulacije –

naučnici tog vremena su prvo analizirali

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

kao cristae mitohondriales

Mitohondrije je prvi zapazio Ričard Altman 1893. godine koji

i o unutarćelijskim parazitima

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

Nekoliko godina kasnije,

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, ili kao granule, loptice

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

poseduju dve membrane

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

Unutrašnja membrana

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

depoi kalcijuma

naučnici tog vremena su prvo analizirali

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

cristae mitohondriales

Ričard Altman 1893. godine koji

nazvao

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

Nekoliko godina kasnije,

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, ili kao granule, loptice –

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

poseduju dve membrane

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

Unutrašnja membrana

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

depoi kalcijuma

naučnici tog vremena su prvo analizirali

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

cristae mitohondriales

Ričard Altman 1893. godine koji

nazvao

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

Nekoliko godina kasnije,

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

– kondriome

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

poseduju dve membrane

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

Unutrašnja membrana

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

depoi kalcijuma

naučnici tog vremena su prvo analizirali

biljaka i ćelija životinja, kao dva različita tipa eukariotske organizacije i

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

cristae mitohondriales

Ričard Altman 1893. godine koji

nazvao

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

Nekoliko godina kasnije,

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

kondriome

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

poseduju dve membrane

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

Unutrašnja membrana

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

depoi kalcijuma

naučnici tog vremena su prvo analizirali

tipa eukariotske organizacije i

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

cristae mitohondriales

Ričard Altman 1893. godine koji

nazvao bioblasti

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

Nekoliko godina kasnije,

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

kondriome

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

poseduju dve membrane

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

ima mnogo veću površinu i zatvara

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

depoi kalcijuma

naučnici tog vremena su prvo analizirali

tipa eukariotske organizacije i

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju

unutrašnja membrana mitohondrija

cristae mitohondriales

Ričard Altman 1893. godine koji

bioblasti

strukturama koje menjaju oblik, umnožavaju se i

Nekoliko godina kasnije,

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

kondriome

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

poseduju dve membrane

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

ima mnogo veću površinu i zatvara

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

depoi kalcijuma

naučnici tog vremena su prvo analizirali

tipa eukariotske organizacije i

mitohondrije životinjskih i biljnih ćelija razlikuju u struktur

unutrašnja membrana mitohondrija

cristae mitohondriales

Ričard Altman 1893. godine koji

bioblasti

da se

Nekoliko godina kasnije,

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

kondriome, pa je spajanjem ova dva pojma

Struktura mitohondrija se jasno uočava n

poseduju dve membrane

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

ima mnogo veću površinu i zatvara

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

depoi kalcijuma.

naučnici tog vremena su prvo analizirali

tipa eukariotske organizacije i

u struktur

unutrašnja membrana mitohondrija

cristae mitohondriales

Ričard Altman 1893. godine koji

bioblasti. On je primetio da se radi o

da se

Karl Benda je

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

Struktura mitohondrija se jasno uočava na nivo

poseduju dve membrane

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membran

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

ima mnogo veću površinu i zatvara

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

naučnici tog vremena su prvo analizirali

tipa eukariotske organizacije i

u struktur

unutrašnja membrana mitohondrija

cristae mitohondriales

Ričard Altman 1893. godine koji

. On je primetio da se radi o

da se posle bojenja

Karl Benda je

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

a nivo

poseduju dve membrane

kao spoljašnja i unutrašnja mitohondrijalna membrana

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

ima mnogo veću površinu i zatvara

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

naučnici tog vremena su prvo analizirali

tipa eukariotske organizacije i

u struktur

unutrašnja membrana mitohondrija

cristae mitohondriales. U slučaju bil

Ričard Altman 1893. godine koji

. On je primetio da se radi o

posle bojenja

Karl Benda je

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

a nivou TEM

poseduju dve membrane. Membrane

a i

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

ima mnogo veću površinu i zatvara

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

naučnici tog vremena su prvo analizirali

tipa eukariotske organizacije i

u strukturi.

gradi dugačke unutrašnje

. U slučaju bil

Ričard Altman 1893. godine koji

. On je primetio da se radi o

posle bojenja

Karl Benda je

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

u TEM

. Membrane

i zatvaraju izme

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

ima mnogo veću površinu i zatvara

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

naučnici tog vremena su prvo analizirali

tipa eukariotske organizacije i

. Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

. U slučaju bil

Ričard Altman 1893. godine koji

. On je primetio da se radi o

posle bojenja

Karl Benda je

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

u TEM

. Membrane

zatvaraju izme

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

ima mnogo veću površinu i zatvara

matriks, koji na nivou TEM izgle

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

naučnici tog vremena su prvo analizirali

tipa eukariotske organizacije i

Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

. U slučaju bil

Ričard Altman 1893. godine koji

. On je primetio da se radi o

posle bojenja

Karl Benda je posmatrao različite

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

u TEM: to su org

. Membrane

zatvaraju izme

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i

ima mnogo veću površinu i zatvara

matriks, koji na nivou TEM izgleda bledo siv, fino

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

naučnici tog vremena su prvo analizirali mitohondrije ćelija

tipa eukariotske organizacije i

Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

. U slučaju bil

Ričard Altman 1893. godine koji ih je

. On je primetio da se radi o

posle bojenja

posmatrao različite

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

: to su org

. Membrane

zatvaraju izme

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

dok unutrašnja membrana sadrži kardiolipin koji je prisutan i u membranama

ima mnogo veću površinu i zatvara

da bledo siv, fino

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

mitohondrije ćelija

tipa eukariotske organizacije i

Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

. U slučaju bil

ih je

. On je primetio da se radi o

posle bojenja ovih struktura

posmatrao različite

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

: to su org

. Membrane se označavaju

zatvaraju izme

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

u membranama

ima mnogo veću površinu i zatvara

da bledo siv, fino

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi.

mitohondrije ćelija

tipa eukariotske organizacije i zapazili da se

Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

. U slučaju biljnih ćelija, te

ih je,

. On je primetio da se radi o

ovih struktura

posmatrao različite

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

: to su org

se označavaju

zatvaraju izme

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

u membranama

ima mnogo veću površinu i zatvara

da bledo siv, fino

U matriksu se nalazi cirkularna DNK, mitoskelet i mitoribozomi. Č

mitohondrije ćelija

zapazili da se

Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

jnih ćelija, te

misleći

. On je primetio da se radi o

ovih struktura

posmatrao različite

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

: to su org

se označavaju

zatvaraju između sebe

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

u membranama

ima mnogo veću površinu i zatvara

da bledo siv, fino

Često se u

mitohondrije ćelija

zapazili da se

Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

jnih ćelija, te

misleći

. On je primetio da se radi o

ovih struktura

posmatrao različite

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

: to su organele

se označavaju

đu sebe

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

u membranama

ima mnogo veću površinu i zatvara

da bledo siv, fino

esto se u

mitohondrije ćelija

zapazili da se

Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

jnih ćelija, te

misleći

. On je primetio da se radi o

ovih struktura

posmatrao različite

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

anele

se označavaju

đu sebe

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

u membranama

ima mnogo veću površinu i zatvara

da bledo siv, fino

esto se u

mitohondrije ćelija

zapazili da se

Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

jnih ćelija, te

1

da

. On je primetio da se radi o

ovih struktura

posmatrao različite

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

anele

se označavaju

đu sebe

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

u membranama

ima mnogo veću površinu i zatvara

da bledo siv, fino

esto se u

mitohondrije ćelija

zapazili da se

Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

jnih ćelija, te

1

da

. On je primetio da se radi o

ovih struktura

posmatrao različite

ćelije i zapazio da se ove organele na nivou svetlosnog mikroskopa mogu uočiti kao

, pa je spajanjem ova dva pojma

anele

se označavaju

đu sebe

Ove dve membrane se veoma razlikuju po sastavu

proteina i lipida. U spoljašnjoj membrani se nalazi veliki broj kanala i transportera

u membranama

ima mnogo veću površinu i zatvara

da bledo siv, fino

esto se u

mitohondrije ćelija

zapazili da se

Oni su uočili da u slučaju

gradi dugačke unutrašnje

jnih ćelija, te

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

nepravedno po

organizacija kao

krista tip mitohondrija

kondenzovana

mitohondrija s

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

ovaj tip nazvan

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

nepravedno po

1.

2.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

organizacija kao

krista tip mitohondrija

kondenzovana

mitohondrija s

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

ovaj tip nazvan

Nabubrel

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

nepravedno po

1.

2.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

organizacija kao

krista tip mitohondrija

kondenzovana

mitohondrija s

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

ovaj tip nazvan

Nabubrel

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

nepravedno po

krista tip (

tubulo

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

organizacija kao

krista tip mitohondrija

kondenzovana

mitohondrija s

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

ovaj tip nazvan

Nabubrel

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

nepravedno po

rista tip (

ubulo

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

organizacija kao

krista tip mitohondrija

kondenzovana

mitohondrija s

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

ovaj tip nazvan

Nabubrel

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

nepravedno po

rista tip (

ubulo-vezikularni tip (

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

organizacija kao

krista tip mitohondrija

kondenzovana

mitohondrija sinteza ATP je povećana

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

ovaj tip nazvan

Nabubrele

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

nepravedno podeljene

rista tip (

vezikularni tip (

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

organizacija kao

krista tip mitohondrija

kondenzovana mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

inteza ATP je povećana

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

ovaj tip nazvan specijalizovani krista tip

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

deljene

rista tip (životinjske mitohondrije)

vezikularni tip (

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

organizacija kao što je

krista tip mitohondrija

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

inteza ATP je povećana

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

specijalizovani krista tip

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

deljene

životinjske mitohondrije)

vezikularni tip (

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

što je

krista tip mitohondrija

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

inteza ATP je povećana

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

specijalizovani krista tip

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

deljene na

životinjske mitohondrije)

vezikularni tip (

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

što je kod ćelija jetre

krista tip mitohondrija

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

inteza ATP je povećana

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

specijalizovani krista tip

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

na dva strukturna tipa

životinjske mitohondrije)

vezikularni tip (

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

kod ćelija jetre

krista tip mitohondrija životinskih ćelija.

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

inteza ATP je povećana

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

specijalizovani krista tip

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

dva strukturna tipa

životinjske mitohondrije)

vezikularni tip (biljne mitohondrije).

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

kod ćelija jetre

životinskih ćelija.

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

inteza ATP je povećana

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

specijalizovani krista tip

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

dva strukturna tipa

životinjske mitohondrije)

biljne mitohondrije).

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

kod ćelija jetre

životinskih ćelija.

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

inteza ATP je povećana

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

specijalizovani krista tip

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

dva strukturna tipa

životinjske mitohondrije)

biljne mitohondrije).

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

kod ćelija jetre

životinskih ćelija.

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

inteza ATP je povećana

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

specijalizovani krista tip

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

dva strukturna tipa

životinjske mitohondrije)

biljne mitohondrije).

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

kod ćelija jetre

životinskih ćelija.

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

inteza ATP je povećana

i potiskuje matriks koji postaje tama

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

specijalizovani krista tip

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

dva strukturna tipa

životinjske mitohondrije)

biljne mitohondrije).

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

kod ćelija jetre -

životinskih ćelija.

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

inteza ATP je povećana, ATP se nakuplja u inter

i potiskuje matriks koji postaje taman, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

specijalizovani krista tip

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

dva strukturna tipa

životinjske mitohondrije)

biljne mitohondrije).

metodima

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

drugačije organizovani

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

To znači da funkcij

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

(poprečno

s

mitohondrije

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

mitohondrijalne m

da

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

- hepatocita. Ove m

životinskih ćelija.

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

, ATP se nakuplja u inter

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

(Slika 3)

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

dva strukturna tipa

biljne mitohondrije).

metodima

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

drugačije organizovani

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

To znači da funkcij

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

(poprečno

spermatozoidi, mrki adipociti

mitohondrije

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

mitohondrijalne m

da

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

hepatocita. Ove m

životinskih ćelija.

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

, ATP se nakuplja u inter

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

(Slika 3)

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

dva strukturna tipa (Slika 2)

biljne mitohondrije).

Međutim,

metodima

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

drugačije organizovani

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

To znači da funkcij

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

(poprečno

permatozoidi, mrki adipociti

mitohondrije

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

mitohondrijalne m

da nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

hepatocita. Ove m

Podvarijanta ovakve organizacije je

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

, ATP se nakuplja u inter

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

(Slika 3)

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

(Slika 2)

biljne mitohondrije).

Međutim,

metodima

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

drugačije organizovani

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

To znači da funkcij

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

(poprečno

permatozoidi, mrki adipociti

mitohondrije

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

mitohondrijalne m

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

hepatocita. Ove m

Podvarijanta ovakve organizacije je

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

, ATP se nakuplja u inter

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

(Slika 3).

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

(Slika 2)

Međutim,

metodima, pre svega elektron

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

drugačije organizovani

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

To znači da funkcij

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

(poprečno-

permatozoidi, mrki adipociti

mitohondrije

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

mitohondrijalne m

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

hepatocita. Ove m

Podvarijanta ovakve organizacije je

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

, ATP se nakuplja u inter

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što s

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

mitohondrije su karakteristične za

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

(Slika 2):

Međutim,

, pre svega elektron

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

drugačije organizovani

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

To znači da funkcij

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

-prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti

mitohondrije

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

mitohondrijalne m

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

hepatocita. Ove m

Podvarijanta ovakve organizacije je

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

, ATP se nakuplja u inter

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

proteinu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Što su ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

će

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

Međutim,

, pre svega elektron

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

drugačije organizovani

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

To znači da funkcij

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti

mitohondrije

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

mitohondrijalne m

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

hepatocita. Ove m

Podvarijanta ovakve organizacije je

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

, ATP se nakuplja u inter

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

Međutim, zahvaljujući modernim

, pre svega elektron

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

drugačije organizovani

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

To znači da funkcij

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti

mitohondrije prekursorsk

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

mitohondrijalne m

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

hepatocita. Ove mitohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

, ATP se nakuplja u inter

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

, pre svega elektron

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

drugačije organizovani

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

To znači da funkcija ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti

prekursorsk

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

mitohondrijalne m

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveliča

, ATP se nakuplja u inter

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

, pre svega elektron

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

drugačije organizovani

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

a ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti

prekursorsk

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

mitohondrijalne membrane, odnosno

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

mitohondrija, mitohondrija koja ima preuveličanu funkciju.

, ATP se nakuplja u intermemranskom prostoru

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

, pre svega elektron

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

u različitim ćelijama

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

a ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti

prekursorsk

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

embrane, odnosno

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

nu funkciju.

memranskom prostoru

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

, pre svega elektron

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

u različitim ćelijama

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

a ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti

prekursorskih ćel

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

embrane, odnosno

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

nu funkciju.

memranskom prostoru

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

, pre svega elektron

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

u različitim ćelijama

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

a ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti

ih ćel

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

embrane, odnosno

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

nu funkciju.

memranskom prostoru

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

, pre svega elektron-tomografiji,

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

u različitim ćelijama

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

a ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti

ih ćel

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

tokom diferencijacije ćelija diferenciraju

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

embrane, odnosno

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

U ćelijama životinja jedan od najčešćih funkcionih tipova je ortodoksna

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

nu funkciju.

memranskom prostoru

n, kondenzovan. Drugi funkcioni tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

tomografiji,

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

u različitim ćelijama

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

a ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti

ih ćel

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

diferenciraju

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unu

embrane, odnosno

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

ortodoksna

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

nu funkciju. Kod ovih

memranskom prostoru

bi bio tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

tomografiji,

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

u različitim ćelijama

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

a ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

permatozoidi, mrki adipociti) i

ih ćelija

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

diferenciraju

mitohondrije sa specifičnim izgle

veličinom, organizacijom unutrašnje

embrane, odnosno

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

ortodoksna

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

Kod ovih

memranskom prostoru

bi bio tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

tomografiji,

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

u različitim ćelijama

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

a ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

) i

ija

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

diferenciraju

mitohondrije sa specifičnim izgledom,

trašnje

embrane, odnosno

nastaju funkcioni tipovi mitohondrija.

ortodoksna

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

Kod ovih

memranskom prostoru

bi bio tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

2

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

tomografiji,

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

u različitim ćelijama

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

a ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

) i

u

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

diferenciraju

dom,

trašnje

embrane, odnosno

ortodoksna

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

Kod ovih

memranskom prostoru

bi bio tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

2

evaginacije su mnogo više ličile na cevčice i vrećice. Na taj način mitohondrije su

zahvaljujući modernim

tomografiji,

postalo je jasno da su nabori mitohondrija

u različitim ćelijama

i da je strukturni tip samo jedan a da

postoji više funkcionih tipova mitohondrija.

a ćelija diktira strukturu

mitohondrija koje se nalaze u toj ćeliji. To

se lako može uočiti ukoliko posmatramo

mitohondrije različitih diferenciranih ćelija

prugaste mišićne ćelije,

) i

u

odgovarajućim tkivima. Tada možemo

zapaziti da se u prekursorskim ćelijama

nalazi jedan strukturni tip, od kojeg se

diferenciraju

dom,

trašnje

embrane, odnosno

ortodoksna

itohondrije najviše liče na

Podvarijanta ovakve organizacije je

Kod ovih

memranskom prostoru

bi bio tip

mitohondrije koji se sreće u mrkom masnom tkivu, u ćelijama koje se zovu mrki

adipociti. Ove ćelije imaju sposobnost da produkuju toplotu zahvaljujući jednom

u ove ćelije aktivnije u smislu

produkcije toplote, to mitohondrije poseduju veći broj kristi. Zbog toga ove

mitohondrije poseduju loptast oblik i dugačke, paralelno uređene kriste zbog čega je

lije koje su ušle u program

ćelijskog umiranja. Ove mitohondrije imaju uvećanu zapreminu, unutrašnja

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

ranije smatralo da je prisutna

mi

hormone, kao što su

tipom

ATP

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

blizini lipidnih te

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

ranije smatralo da je prisutna

mitohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

hormone, kao što su

tipom

ATP-

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

blizini lipidnih te

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

hormone, kao što su

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

tipom i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

-om.

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

blizini lipidnih te

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

hormone, kao što su

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

om. Zato

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

blizini lipidnih te

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

hormone, kao što su

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

Zato

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

blizini lipidnih te

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

hormone, kao što su

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

Zato

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

blizini lipidnih te

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

hormone, kao što su

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

se mitohondrije u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

blizini lipidnih tela i glatkog ER

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

hormone, kao što su

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

se mitohondrije u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

la i glatkog ER

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

hormone, kao što su pojedine

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

se mitohondrije u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

la i glatkog ER

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

pojedine

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

se mitohondrije u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

la i glatkog ER

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

pojedine

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

se mitohondrije u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

la i glatkog ER

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze v

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

pojedine

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

se mitohondrije u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

la i glatkog ER

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

mitohondrijama se nalaze važni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

pojedine ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

se mitohondrije u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

la i glatkog ER

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

ranije smatralo da je prisutna samo

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

la i glatkog ER.

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

samo

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

membrana je dezorganizovana, matriks

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

samo u biljnim ćelijama, tzv.

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

membrana je dezorganizovana, matriks izazito svetao što je sve posledica ulaska

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

u biljnim ćelijama, tzv.

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

izazito svetao što je sve posledica ulaska

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

u biljnim ćelijama, tzv.

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

prilikom pokretanja programa ćelijske smrti.

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

izazito svetao što je sve posledica ulaska

velike količine vode u mitohondrijalni matriks.

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

u biljnim ćelijama, tzv.

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

izazito svetao što je sve posledica ulaska

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

u biljnim ćelijama, tzv.

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

izazito svetao što je sve posledica ulaska

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

u biljnim ćelijama, tzv.

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

izazito svetao što je sve posledica ulaska

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

u biljnim ćelijama, tzv.

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

izazito svetao što je sve posledica ulaska

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

u biljnim ćelijama, tzv.

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

izazito svetao što je sve posledica ulaska

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

u biljnim ćelijama, tzv.

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

izazito svetao što je sve posledica ulaska

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju or

u biljnim ćelijama, tzv.

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

Tabla 1. Funkcija mitohondrija.

izazito svetao što je sve posledica ulaska

U našem organizmu postoje i mitohondrije koje imaju org

u biljnim ćelijama, tzv. tubulo

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

mišićnim ćelijama pozicioniraju između sarkomera, u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

izazito svetao što je sve posledica ulaska

ganizaciju za koju se

tubulo

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

između sarkomera, u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

izazito svetao što je sve posledica ulaska

anizaciju za koju se

tubulo

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

između sarkomera, u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

izazito svetao što je sve posledica ulaska

anizaciju za koju se

tubulo-vezikularni

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

između sarkomera, u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

uloga mitohondrija, u njima se odigrava niz važnih procesa za ćeliju

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

izazito svetao što je sve posledica ulaska

anizaciju za koju se

vezikularni

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

između sarkomera, u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

(Tabla 1)

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

izazito svetao što je sve posledica ulaska

anizaciju za koju se

vezikularni

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

između sarkomera, u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

(Tabla 1)

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

izazito svetao što je sve posledica ulaska

anizaciju za koju se

vezikularni

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

između sarkomera, u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

(Tabla 1)

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

izazito svetao što je sve posledica ulaska

anizaciju za koju se

vezikularni

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

ćelije nadbubrežne žlezde i Lejdigove ćelije testisa.

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

između sarkomera, u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

(Tabla 1). U

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

3

izazito svetao što je sve posledica ulaska

anizaciju za koju se

tip

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

između sarkomera, u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

. U

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

3

izazito svetao što je sve posledica ulaska

anizaciju za koju se

tip

tohondrija. Ovakav tip mitohondrija je prisutan u ćelijama koje sintetišu steroidne

Jasno je da je tip mitohondrija, kao i njihova pozicija i broj, diktiran ćelijskim

i trenutnim zahtevima ćelije za produkcijom glavnog produkta mitohondrija,

između sarkomera, u

aksonima uz hemijske sinapse, u spermatozoidu oko flageluma, a u adipocitima u

Iako se produkcija energije navodi kao osnovna

. U

matriksu mitohondrija se odigrava oksidacija masnih kiselina i Krebsov ciklus, a u

ažni signalni molekuli koji se oslobađaju u citoplazmu

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP

membranski kompleks

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

hemiosmotskoj teoriji

protona

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

tokom sinteze ATP

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

tokom

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

mitohon

veću

mitohondrija.

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

RNK

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP

membranski kompleks

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

hemiosmotskoj teoriji

protona

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

tokom sinteze ATP

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

tokom

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

mitohon

veću

mitohondrija.

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

RNK

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP

membranski kompleks

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

hemiosmotskoj teoriji

protona

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

tokom sinteze ATP

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

tokom

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

mitohon

veću), po

mitohondrija.

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

RNK. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP

membranski kompleks

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

hemiosmotskoj teoriji

protona koji

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

tokom sinteze ATP

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

tokom deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

mitohondrija (fisije) i proces fuzije

, po

mitohondrija.

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP

membranski kompleks

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

hemiosmotskoj teoriji

koji

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

tokom sinteze ATP

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije

, pod kontro

mitohondrija.

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP

membranski kompleks

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

hemiosmotskoj teoriji

koji se isk

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

tokom sinteze ATP

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije

d kontro

mitohondrija.

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP

membranski kompleks

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

hemiosmotskoj teoriji

se isk

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

tokom sinteze ATP

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije

d kontro

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP

membranski kompleks

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

hemiosmotskoj teoriji

se isk

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

tokom sinteze ATP-a.

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije

d kontro

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP

membranski kompleks

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

hemiosmotskoj teoriji

se iskorišćava za sintezu ATP

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

a.

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije

d kontrolom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP

membranski kompleks

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

hemiosmotskoj teoriji tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

orišćava za sintezu ATP

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

matriksu i zovu se ATP-sintaze

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

orišćava za sintezu ATP

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

sintaze

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

orišćava za sintezu ATP

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

sintaze

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

orišćava za sintezu ATP

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

Što se tiče produkcije ATP-

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

sintaze (to su

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

orišćava za sintezu ATP

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

-a, enzimi koji vrše sintezu ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

(to su

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

membrani mitohondrija smešten je elektron

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

orišćava za sintezu ATP

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

Mitohondrije mogu da se dele

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

drija (fisije) i proces fuzije (kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani

(to su

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

je elektron

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

orišćava za sintezu ATP

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza na

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

unutrašnjoj mitohondrijalnoj membrani,

(to su

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

je elektron

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

orišćava za sintezu ATP

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

. Očigledno da je endosimbioza nastala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

imaju izgled č

(to su protonske pumpe

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

je elektron

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

orišćava za sintezu ATP

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

ubor kojim će se mitohondrija podeliti na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signal

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

imaju izgled č

protonske pumpe

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

je elektron

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

orišćava za sintezu ATP-a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

povećana funkcija nije moguća bez signala iz jedra.

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

imaju izgled č

protonske pumpe

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

je elektron-transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

a iz jedra.

nukleusa je očigledna ukoliko imamo u vidu da nukleus diktira

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

imaju izgled č

protonske pumpe

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F

transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

a iz jedra.

nukleus diktira

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

imaju izgled č

protonske pumpe

i ovaj kompleks poseduje

subjedinica) i deo koji je okrenut ka matriksu (F1

transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

a iz jedra.

nukleus diktira

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

imaju izgled č

protonske pumpe

i ovaj kompleks poseduje svoj membranski deo (F

1 subjedinica).

transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

a iz jedra.

nukleus diktira

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

imaju izgled čioda koje su okrenute ka

protonske pumpe

svoj membranski deo (F

subjedinica).

transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

a iz jedra. Zavisnost mitohondrija od

nukleus diktira

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

ioda koje su okrenute ka

protonske pumpe)

svoj membranski deo (F

subjedinica).

transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

nukleus diktira

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

ioda koje su okrenute ka

(Slika 4).

svoj membranski deo (F

subjedinica).

transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

kada imamo jednu mitohondriju končastog ili loptastog oblika

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

nukleus diktira sintezu informacione

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP

ioda koje su okrenute ka

(Slika 4).

svoj membranski deo (F

subjedinica).

transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

prvo nastaje

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

sintezu informacione

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

a, enzimi koji vrše sintezu ATP-a

ioda koje su okrenute ka

(Slika 4).

svoj membranski deo (F

subjedinica).

transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

prvo nastaje

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

sintezu informacione

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

su smešteni u

ioda koje su okrenute ka

(Slika 4).

svoj membranski deo (F

subjedinica). U unu

transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

prvo nastaje

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

sintezu informacione

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

su smešteni u

ioda koje su okrenute ka

(Slika 4).

svoj membranski deo (F

U unu

transportni lanac i po

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

prvo nastaje

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

sintezu informacione

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

su smešteni u

ioda koje su okrenute ka

Kao svaki

svoj membranski deo (F

U unu

transportni lanac i po Mičelovoj

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

prvo nastaje

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

sintezu informacione

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

su smešteni u

ioda koje su okrenute ka

Kao svaki

svoj membranski deo (F

U unutrašnj

Mičelovoj

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

prvo nastaje jedan

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

sintezu informacione

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

su smešteni u

ioda koje su okrenute ka

Kao svaki

svoj membranski deo (F

trašnj

Mičelovoj

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za F

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

jedan

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

sintezu informacione

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

4

su smešteni u

ioda koje su okrenute ka

Kao svaki

svoj membranski deo (Fo

trašnjoj

Mičelovoj

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

a. U eksperimentu u kome je za Fo

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

jedan

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

sintezu informacione

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

4

su smešteni u

ioda koje su okrenute ka

Kao svaki

o

oj

Mičelovoj

tokom transporta elektrona dolazi do stvaranja gradijenta

o

subjedinicu zakačen aktinski filament pokazano je da dolazi do rotacije ovog dela

i ta deoba se odigrava na dva načina. U slučaju

jedan

na dve manje, približno jednake ćerke

mitohondrije. Drugi način se odnosi na mitohondrije u kulturi ćelija koje su obično

organizovane u mitohondrijalni retikulum. Retikulum ima oblik drveta i sa njega se

deobe odvajaju, pupe delovi retikuluma jednom vstom fisije, pri čemu se opet

dobijaju manje mitohondrije loptastog ili končastog oblika. Proces deobe

kada dve ili više mitohondrija fuzionišu u jednu

lom su brojnih proteina koji se nalaze u membranama

Mitohondrije poseduju nekoliko kopija DNK pa možemo reći da su delimično

nezavisne od jedarnog genoma, ali u suštini deoba mitohondrija pa ni njihova

Zavisnost mitohondrija od

sintezu informacione

stala zbog obostrane koristi: prokariotska

ćelija

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

TOM i TIM

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

intermembr

sekvencu

proteina

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

Tokom tog procesa s

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina

ulazak

posebno kada znamo

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

ćelija

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

TOM i TIM

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

intermembr

sekvencu

proteina

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

Tokom tog procesa s

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina

ulazak

posebno kada znamo

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

ćelija je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

TOM i TIM

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

intermembr

sekvencu

proteina

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

Tokom tog procesa s

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina

ulazak

posebno kada znamo

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

TOM i TIM

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

intermembr

sekvencu, jedan niz amino kiselina na N

proteina

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

Tokom tog procesa s

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina

ulazak proteina

posebno kada znamo

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

TOM i TIM. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

intermembranskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

i postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

Tokom tog procesa s

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina

proteina

posebno kada znamo

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

Tokom tog procesa s

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina

proteina

posebno kada znamo

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

Tokom tog procesa s

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina

proteina

posebno kada znamo

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

Tokom tog procesa s

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina

u mitohondrije

posebno kada znamo

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

Tokom tog procesa s

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina

u mitohondrije

posebno kada znamo

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

Tokom tog procesa signalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina

u mitohondrije

posebno kada znamo da će brojni proteini b

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

proteine pratioce koji neće

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

mitohondrijalnih proteina –

u mitohondrije

da će brojni proteini b

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

– šaperona uvija u nativnu konforma

u mitohondrije

da će brojni proteini b

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

u mitohondrije

da će brojni proteini b

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

u mitohondrije mnogo komplek

da će brojni proteini b

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

mnogo komplek

da će brojni proteini b

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

mnogo komplek

da će brojni proteini b

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

, jedan niz amino kiselina na N-terminusu koji će odred

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

mnogo komplek

da će brojni proteini b

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

terminusu koji će odred

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

mnogo komplek

da će brojni proteini b

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

terminusu koji će odred

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

mnogo komplek

da će brojni proteini biti

membrane, ili pak intermembranskog prostora.

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

terminusu koji će odred

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

mnogo kompleks

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tok

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

terminusu koji će odred

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

mitohondrija, indukuje konformacionu promenu

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

sniji proces

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

je dobila zaštitu i tako preživela evolutivne tokove a

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

terminusu koji će odred

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

niji proces

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

ove a

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

terminusu koji će odred

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

niji proces

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

ove a

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

terminusu koji će odred

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

niji proces

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

ove a eukariotska ćelija

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

spoljašnje odnosno unutrašnje mitohondrijalne membrane koji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

terminusu koji će odred

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konforma

niji proces na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

eukariotska ćelija

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

koji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

terminusu koji će odred

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

šaperona uvija u nativnu konformaciju.

na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

eukariotska ćelija

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

oji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

terminusu koji će odrediti dalju sudbinu tog

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

ciju.

na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

eukariotska ćelija

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

oji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

iti dalju sudbinu tog

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

ciju. Treba znati da je

na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

eukariotska ćelija

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

oji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

iti dalju sudbinu tog

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

Treba znati da je

na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

eukariotska ćelija

količine energije što joj je omogućilo da se razvija u membranskom smislu.

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

oji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

iti dalju sudbinu tog

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

Treba znati da je

na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

eukariotska ćelija

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

oji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

iti dalju sudbinu tog

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

Treba znati da je

na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

eukariotska ćelija velike

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

oji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

iti dalju sudbinu tog

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

Treba znati da je

na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

velike

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

oji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

iti dalju sudbinu tog

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

Treba znati da je

na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

5

velike

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

oji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

iti dalju sudbinu tog

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

Treba znati da je

na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje

5

velike

Ulazak proteina u mitohondrije omogućen je proteinskim kompleksima

oji se označavaju kao

. Oni se spajaju u prostoru što se na nivou TEM vidi kao tačkasta fuzija i

time se formira jedan celovit, hidrofilni kanal kroz koji prolazi protein. Svi proteini koji

će biti sastavni deo mitohondrija, bilo da će ući u sastav membrana,

anskog prostora ili matriksa, moraju da poseduju jednu signalnu

iti dalju sudbinu tog

postaće deo mitohondrije. Ta sekvenca će odmah po sintezi „prizvati“

dozvoliti uvijanje proteina u nativnu konformaciju. Na taj

način, u linearnoj formi protein može da prođe kroz mitohondrijalne membrane.

ignalna sekvenca se prvo zakači za spoljašnju membranu

u nivou spoljašnje a zatim i

unutrašnje membrane, formira se celovit kanal i protein ulazi u mitohondriju. U

matriksu postoje enzimi koji će odseći signalnu sekvencu i protein se zatim uz pomoć

Treba znati da je

na molekulskom nivou,

sastavni deo spoljašnje ili unutrašnje