misljenje dejana popovica - ratel.rs · pdf fileregulatorna agencija za elektronske...

Dejan R. Popovic, dipl. inz. Beograd, Stevana Sremca 18

REGULATORNA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POSTANSKE USLUGE Sanja Vukčević Vajs Nenad Mitić Zorana Vujović Beograd, Palmoticeva 2

Predmet: Mišljenje o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o opštim

uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja (http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Nacrt%20Pravilnika%20o%20opstim%20ovlascenjima%20sa%20izmenama%20i%20dopunama.pdf)

V e z a 1 : Javne konsultacije o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja, 25.07.2016.

V e z a 2 : Vazeci PRAVILNIK O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA PO REŽIMU OPŠTEG OVLAŠĆENJA Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo,

1. Mislim da je pre znacenja pojmova "potpuni virtuelni mobilni operator" ("Full Mobile

Virtual Network Operator - FMVNO") i "delimični virtuelni mobilni operator" ("Light

Mobile Virtual Network Operator - LMVNO") neophodno dati definiciju termina "virtuelni

mobilni operator", narocito zato sto su MUNDIO MOBILE i GLOBALTEL vec upisani u vas Registar za obavljanje usluge virtuelnog mobilnog operatora.

2. Smatram da se "usluga distribucije medijskih sadržaja" vrsi kako preko širokopojasne bežične, tako i širokopojasne žične i opticke mreze.

3. Mislim da bi u okviru definicije "dodatne komunikacione usluge za pretplatnike javne

govorne usluge na fiksnoj lokaciji" trebalo dati konkretan primer barem jedne takve usluge.

4. U clanu 2. vazeceg PRAVILNIKA O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA PO REŽIMU OPŠTEG OVLAŠĆENJA strane (engleske) termine: WAS (Wireless Access System)/RLAN (Radio

Local Area Network),BFWA (Broadband Fixed Wireless Access, PAMR (Public Access

Mobile Radio) i MFCN (Mobile/Fixed Communications Network), treba zameniti sa odgovarajucim domacim izrazima.

5. Da li se pod drugim odgovarajućim registrom (clan 4. stav 2. tacka 1) podrazumeva, ustvari, Registar (http://registar.ratel.rs/sr/) Agencije?

Iskreno, Dejan Popovic

Beograd, 28. juli 2016.

REGULATORNA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POSTANSKE USLUGE Sanja Vukčević Vajs Nenad Mitić Zorana Vujović Beograd, Palmoticeva 2 Predmet: Dopuna mišljenje o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o opštim

uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja (http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Nacrt%20Pravilnika%20o%20opstim%20ovlascenjima%20sa%20izmenama%20i%20dopunama.pdf) V e z a 1 : Javne konsultacije o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja, 25.07.2016.


6. U vazcem Pravilniku, Obrazac OB - Pružanje elektronskih komunikacionih usluga, sadrzi vrstu usluge: "usluge virtuelnog mobilnog operatora" sa oznakom: "EKU0102". Interesantno je da u nacrtu ovog novog pravilnika, novi Obrazac OB ne sadrzi ovu uslugu.(?!). 7. Prema ovlascujucoj odredbi iz clanu 37. stav 3.ZAKONA O ELEKTRONSKIM

KOMUNIKACIJAMA (ZEK), Agencija bliže propisuje uslove iz stava 2. ovog člana i određuje uslove koji važe za obavljanje svih ili pojedinih delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja, u zavisnosti od elektronske komunikacione mreže ili usluge na koju se odnose. Drugim recima, ta ovlascujuca odreba predstavlja predmet uredjivanja vazeceg Pravilnika, to jest: (1) "bliže" propisivanje opstih uslova za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja, i (2) određivanje uslova koji važe za obavljanje svih ili pojedinih delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja.

Koja je razlika izmedju opstih i "posebnih" uslova pod (1) i (2)? Napomena - U zvanicnoj Klasifikacija delatnosti (2010. godina) - Uredba o klasifikaciji delatnosti (Službeni glasnik RS 54/2010, 04.08.2010. godine), aktivnosti u Oblasti 61 - Telekomunikacije, prilicno se razlikuju od aktivnosti iz zakonske definicije delatnosti

elektronskih komunikacija - izgradnja ili postavljanje, održavanje, korišćenje i davanje na korišćenje javnih komunikacionih mreža i pripadajućih sredstava, kao i pružanje javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga. 8. Posto autori ZEK nisu u potpunosti uskladili opšte uslove za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja sa uslovima iz clana 6. stav 1.

odnosno Dela A Priloga preciscenog teksta Direktve 2002/20/EC na str. 63 Regulatornog okvira za elektronske komunikacije u EU (https://ec.europa.eu/digital-single-market/sites/digital-agenda/files/Copy%20of%20Regulatory%20Framework%20for%20Electonic%20Communications%202013%20NO%20CROPS.pdf), mislim da je ovo prilika da se poboljsa ta uskladjenost. Na primer, da se u okviru blizeg propisivanja uslova iz clana 37. stav 2. tacka 16. ZEK-a o primeni mera za sprečavanje elektromagnetskih smetnji između elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pomene novi Pravilniku o elektromagnetskoj kompatibilnosti.

9. Clanom 13. nacrta ovog pravilnika menja se clan 20 vazeceg pravilnika tako da on pocinje recima: "Na zahtev nadleznog organa ,,.", umesto recima: "Na zahtev Regulatornog tela za elektronske medije ...". Posto se u clanu 101. ZEK-a i dalje govori o organu nadležnom za radiodifuziju, pitam se i piam vas da li je za poslove radio-difuzije (tj. elektronskih medija) pored REM-a sada nadlezan i neki drugi organ drzabne uprave (npr. Ministarstvo kulture i informisanja, i/ili Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija)? *** Toliko od mene, ovom ptilikom.


Beograd, 29. juli 2016.



Predmet: Druga dopuna mišljenje o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o

opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg

ovlašćenja (http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Nacrt%20Pravilnika%20o%20opstim%20ovlascenjima%20sa%20izmenama%20i%20dopunama.pdf)



Iako sam na kraju mog prethodnog misljenja od 29. jula 2016. napisao: "Toliko od mene, ovom prilikom", nisam mogao da odolim a da prvoj dopuni ne prikljucim i drugu dopunu, i to iz sledeceg razloga.

U vazcem Pravilniku i u nacrtu novog pravilnika, Obrazac OB - Pružanje elektronskih komunikacionih usluga, sadrzi vrstu usluge: "usluga pristupa Internetu i internet usluge" sa oznakom "EKU0202", a u clanu 2. vazeceg pravilnika ti izrazi imaju sledeca znacenja:

"Internet usluge su javne elektronske komunikacione usluge koje se realizuju u skladu sa Internet standardima (RFC dokumenti), pri čemu je neophodna upotreba javnih IP adresa. U smislu ovog pravilnika Internet usluge ne uključuju komercijalne usluge prenosa govora.

Usluga pristupa Internetu je javna elektronska komunikaciona usluga koja podrazumeva priključivanje terminalne opreme i LAN mreža na Internet, omogućavajući korisnicima pristupanje Internet uslugama."

Nije mi poznato iz kog izvora je autor ili autori vazeceg pravilnika preuzeli zncenja izraza "internet usluge", ali mi je poznato da se definicija termina "pristup Internetu" ("Internet

access") moze naci, na primer, u tacki 3.1. dokumentu Evropskog instituta za standardizacuju telekomunikacija "ETSI EG 202 057-4 - V1.1.1", a definicija termina "usluga pristupa

Internetu" ("internet access service") - u clanu 2. stav 1. tacka (2) Uredbe (EU) 2015/2120.

Izgleda da je autor vazeceg pravilnika preuzeo izraz "Internet usluge", koji se jos uvek nalazi u RATEL-ovoj rubrici "Definicija pojmova", iz nevazeceg Pravilnika o uslovima za pružanje

Internet usluga i ostalih usluga prenosa podaateka i sadrzaju odobrenja.

Zaborvio je autor vazeceg pravilnika na problematicno znacenje pojma iz clana 4. tacka 10. ZAKONA O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA (ZEK), po kom "elektronska

komunikaciona usluga", izgleda, ne obuhvata tzv. usluge informacionog društva. Da je to tacno vidi se iz nastojanja da se zivot dalje komplikuje uvodjenjem "na mala vrata" novh termina "digitalna usluga"[(videti clan 4. tacka (5) nove Direktive (EU) 2016/1148 ] i "specijalizovana usluga”, eng. “specialised services” (videti tacku 2 dokumenta "BoR_(16)_94", i/ili clan 2. stav 1. tacka (15) Predloga uredbe COM/2013/627/FINAL)]. Zaborvio je autor vazeceg pravilnika na odredbu clana 55. stav 1. tacka 1. ZEK-a, prema kojoj prva osnovna usluga univerzalnog servisa ukljucuje uslugu prenosa podataka koja obezbeđuje funkcionalan pristup Internetu (videti takodje takodje clan 4. stav 2. Direktive 2002/22/EC, u kom je upotrebljen dobar termin "komunikacija podacima" (eng. "data

communication", IEV 701-01-12), umesto dobrog, starijeg izraza "prenos podataka" (eng. "data transmmisio", IEV 701-01-13). Zaborvio je autor vazeceg pravilnika da termina "pristup" (eng."access') znači stavljanje na raspolaganje sredstava i/ili usluga drugom preduzeću, pod određenim uslovima, na iskljucivoj ili neiskljucivoj osnovi, radi pružanja elektronskih komunikacionih usluga, uključujući i kada se one (tj. elektronske komunikacione usluge, prim. D. P.) koriste za pruzanje usluga informacionog društva ili usluga radio-difuznog sadržaja [videti Direktivu 2009/140/EC kojom se na str. 59 menja Direktiva 2002/19/EC].

Zato me zivo nteresuje sta su domaci operatori i drugi clanivi javnosti rekli o specijalizovanim uslugama u svojim misljenjima iznetim povodom RATEL-ove javne konsultacije o nacrtu Smernica za sprovođenje novih propisa o mrežnoj neutralnosti od strane regulatora koji je pripremilo Telo evropskih regulatora za elektronske komunikacije (BEREC) , od 08.06.2016., a jos vise sta ce BEREC reci na konferenciji za novinare o BEREC-ovim Smernicama o mreznoj neutralnosti 30. avgusta 2016. u Brislu, gdje će biti objavljene informacije o ishodu javne konsultacije i o zavrsnim Smernicama o mreznoj neutralnosti [videti, vesti BEREC-a - "Public Consultation on Net Neutrality closed: almost half a million contributions received", od 22.jula 2016].


Beograd, 2. avgust 2016.

Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo,

Izvinjavam se sto je u tekstu poslednjeg dopisa nastala zbrka. Kompjuter je "kriv" jer je iz nepoznatog razloga "poludeo".

Dejan Popovic

2016-08-03 13:55 GMT+02:00 Dejan Popovic <[email protected]>: Dejan R. Popovic, dipl. inz. Beograd, Stevana Sremca 18


Predmet: Treca dopuna mišljenje o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o





Pokusao sam u "List of RFCs" (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_RFCs) da pronadjrm Internet standard (RFC dokument) u kome je data definiciju termina "Internt usluge(a)", cije znacenje je navedeno u clanu 2. vazeceg Pravilnika, ali nisam uspeo ili nisam znao, verovatno zato sto pravilnik ne sadrzi potpunu oznaku RFC dokumenta. Zato je nophodno dopuniti nacrt ovog pravilnika sa tom oznakom.

Inace, u integralnoj bazi podataka "ITU Terms and Definitions" pronasao sam da se u njoj definise "mreza Interet" (eng. "internet network"; fr. "réseau Internet") kao "Broadband data

Network in duplex mode for IP based services, typically Internet services". Odatle indirektno sledi da se "internet usluge" mogu shvatiti kao "usluge zasnovane na IP" ("IP-based services"; fr. "services IP").

Inace, u toj bazi termin "usluga IP mreze" (eng, " Dejan R. Popovic, dipl. inz. Beograd, Stevana Sremca 18


Predmet: Treca dopuna mišljenje o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o





Pokusao sam u "List of RFCs" (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_RFCs) da pronadjrm Internet standard (RFC dokument) u kome je data definiciju termina "Internt usluge(a)", cije znacenje je navedeno u clanu 2. vazeceg Pravilnika, ali nisam uspeo ili nisam znao, verovatno zato sto pravilnik ne sadrzi potpunu oznaku RFC dokumenta. Zato je nophodno dopuniti nacrt ovog pravilnika sa tom oznakom.

Inace, u integralnoj bazi podataka "ITU Terms and Definitions" pronasao sam da se u njoj definise "mreza Interet" (eng. "internet network"; fr. "réseau Internet") kao "Broadband data

Network in duplex mode for IP based services, typically Internet services". Odatle indirektno sledi da se "internet usluge" mogu shvatiti kao "usluge zasnovane na IP" ("IP-based services"; fr. "services IP").

Inace, u toj bazi termin "IP usluga" (eng, "IP service, IP network service") je definisan kao

usluga prenosa podataka ... Zakljucak se sam namece: da se IP usluge i druge usluge koje se pruzaju peko Interneta ustvari odavno poznate usluge prenosa podataka (?!). Iskreno,

Dejan Popovic


A l t e r n a t i v a Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo,

Kraj mog prethodnog teksta glasi: "usluge prenosa podataka", a moze da glasi: "usluge prenosa

podataka komutacijom paketa" (eng. "packet switched data transmission service"); (videti tacke 3.5 i 3.11 Preporuke ITU-T X.7 : Technical characteristics of data transmission services - ITU). Iskreno, Dejan Popovic




Predmet: Cetvrta dopuna mišljenje o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o




V e z a 2 : Vazeci PRAVILNIK O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA PO REŽIMU OPŠTEG OVLAŠĆENJA Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo, U Okvirnoj direktivi 2002/21/EC Recital (5) glasi: "Konvergencija sektora telekomunikacija, medija i informacionih tehnologije podrazumijeva obuhvatanje svih transmisionih mreža i usluga jedinstvenim regulatornim okvirom. [...] Potrebno je odvojiti regulaciju prenosa od regulacije sadržaja. Ovaj okvir stoga ne obuhvata usluge sadržaja koje se dostavljaju preko elektronskih komunikacionih mreža korištenjem elektronskihih komunikacijskih usluga, kao što je radio-difuzni sadržaj, financijske usluge i odredjene usluge informacionog društva, [...]" Ova odrednica (recital) je paradoksalna. Naime, EU, s jedne strane, konstatuje konvergenciju u sektoru J - informacija i (tele)komunikacija, i zahteva od svojih drzava clanica ukljucenje svih transmisionih mreža i usluga u jedinstveni regulatorni okvir, a s druge strane, zahteva iskljucenje audio-vizuelnih medijskih, finansijkih i usluga informacionog drustva . Ovakva neprirodna ideja, filozofija, politika i praksa, koja se sprovodi od 2002. godine, nije vise moguca u sadasnjem vremenu pruzanja "usluge prenosa podataka komutacijom paketa" (eng. "packet switched data transmission service") putem "globalne informacione infrastrukture (GII)" [eng. "global information infrastructure (GII)"] zvane Internet, u kojoj "biti su biti" za ma koji oblik prenosene informacije.

Uveren sam da ce u novi regulatorni okvir za elektronske komunikacije u EU biti ukljucena i regulatorni okvir za informacije, da bi se otklonio paradoks kovergencije u sektoru J. Iskreno, Dejan Popovic Beograd, 4. avgust 2016.



Predmet: Peta dopuna mišljenje o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o





Na kraju moje cetvrte dopune misljenja na nacrt ovog pravilnika, od 4. avgust 2016., napisao sm: "Uveren sam da ce u novi regulatorni okvir za elektronske komunikacije u EU biti ukljucena i regulatorni okvir za informacije, da bi se otklonio paradoks kovergencije u sektoru J." Ovu tvrdnju zasnova sam na cinjenici da je u Strategiju jedinstvenog digitalnog tržišta za Evropu (http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex%3A52015DC0192) iz 2015. u kojoj su prvi put zvanicno upotrebljeni termini "digitalna mreza" i "digitalna usluga", na primer, u taki 1. stav 5 ("Creating the right conditions for digital networks and services to flourish") i u tacki 3 (CREATING THE RIGHT CONDITIONS AND A LEVEL PLAYING FIELD FOR ADVANCED DIGITAL NETWORKS AND INNOVATIVE

SERVICES), kao i u Prilogu: "Creating the right conditions for digital networks and services to flourish". U toj tacki i tom prilogu predvidjeno je pripremanje "Legislative proposals to reform the current telecoms rules" i "Review the Audiovisual Media Services Directive", do kraja 2016. Predlog izmena Direktive 2010/13/EU o audio-vizuelnim medijskim uslugama: COM/2016/0287, vec je pripremljen 25.5.2016.

Iz pomenute strategije i iz publikacije "Centre on Regulation in Europe" od 27.01.2016. - "An

Integrated Regulatory Framework for Digital Networks and Services" sledi da ce u buducnosti pojam "digitalna mreza" zameniti "elektronsku komunikacionu mrezu", a pojam "digitalna usluga" obuhvatiti "elektronsku komunikacionu uslugu", "audio-vizuelnu medijsku uslugu" i "uslugu

informacionog drustva"; Mada je u clau 4. tacka (5) nove "Directive (EU) 2016/1148 of the European Parliament and of the Council of 6 July 2016 concerning measures for a high common level of security of network and information systems across the Union" vec definisana "digitalna usluga" kao "usluga informacionog drustva" iz clana 1 tacka (b) Direktive (EU) 2015/1535.

Zelim na kraju da kazem da sam pod Internetom, kao svetskom kompjuterskom mrezom (videti IEV 732-07-01), uvek podrazumevao digitalni mrezu, a pod "internet uslugom" - oblik interaktivne kompjuterske usluge (videti 47 U.S. Code § 230).



P. S. - Iz Izvoda Političkih smernica za novu Europsku komisiju, kao i iz teksta Strategije jedinstvenog digitalnog tržišta za Evropu, ne vidi se namera da se, pored ostalog, sadasnji pojam "elektronska komunikacije" menja u novi pojam "digitalna komunikacija"?



Predmet: Sesta dopuna mišljenje o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o





Posto sam u prethodne dve dopune "odlutao" od glavne teme ovog predmta, red je da se na nju ponovo vratim. Prema clanu 18. nacrta ovog pravilnika, operatori javnih mobilnih komunikacionih mreža su dužni da na svojoj Internet stranici objavljuju mape pokrivenosti teritorije Republike Srbije signalom mobilnih mreža, za svaku od postojećih tehnologija pojedinačno. Medjutim, u ovoj odredbi (obavezi) ne kaze se (precizira) da li te mape pokrivenosti treba da se odnose na pokrivenost stanovnistva i/ili pokrivenost podrucja (teritorije). Valja se podsetiti da se, na primer, po clanu 7. st. 2-4. Pravilniku o minimalnim uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija po sprovedenom postupku javnog nadmetanja u radio frekvencijskom opsegu 791–821/832–862 MHz (http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Pravilnici/Pravilnici_koje_donosi_MTID/Pravilnik%20o%20minimalnim%20uslovima%20za%20izdavanje%20pojedinacnih%20dozvola%20SG%2070-15.pdf ), odredbe o uslovima u pogledu obezbeđivanja pokrivenosti određenog dela stanovništva i teritorije

uslugom i kvaliteta usluge, glase: "Operator koji je već imalac pojedinačne dozvole za javnu elektronsku komunikacionu mrežu i pružanje javne elektronske komunikacione usluge u opsezima 1710 –1785/1805 –1880 MHz, izdate u skladu sa Zakonom, dužan je da obezbedi pokrivenost teritorije i stanovništva mobilnom širokopo jasnom uslugom na sledeći način: 1) u roku od godinu dana od dana izdavanja pojedinačne dozvole, dužan je da obezbedi dostupnost usluga za 50% stanovništva Republike Srbije; 2) u roku od tri godine od dana izdavanja pojedinačne dozvole dužan je da obezbedi

dostupnost usluga na 50% teritorije Republike Srbije, od čega obavezno u 25% naseljenih

mesta Pčinjskog, Jablaničkog, Raškog, Pirotskog i Zlatiborskog okruga. Operator koji nije imalac pojedinačne dozvole iz stava 3. ovog člana dužan je da obezbedi po krivenost stanovništva mobilnom širokopojasnom uslugom na slede ćinačin: 1) u roku od tri godine od dana izdavanja pojedinačne dozvole dužan je da obezbedi dostupnost usluga za 50% stanovništva Republike Srbije; 2) u roku od pet godina od dana izdavanja pojedinačne dozvole dužan je da obezbedi dostupnost usluga za 50% teritorije Republike Srbije, od čega obavezno u 25% naseljenih

mesta Pčinjskog, Jabla ničkog, Raškog, Pirotskog i Zlatibor skog okruga."

U svakom slucaju valja pogledati ECC Izvestaj 231 - Obaveze mobilnog pokrivanja (http://www.erodocdb.dk/Docs/doc98/official/pdf/ECCREP231.PDF), narocito tacku 2.1 (Vrste obaveza pokrivenosti), po kojoj: "Dve glavne vrste obaveza pokrivanja mogu se izdvojiti iz upitnika: - pokrivenost stanovništva: operater treba da pokrije procenat stanovništva; - pokrivenost područja: operater treba da pokrije procenat teritorije. Prema odgovorima na upitnik, obaveze pokrivenosti stanovništva se znatno češće koriste od onih za područja, a u nekim zemljama obe se primenjuju."

Napomena - Iako je u Pravilniku o utvrđivanju plana raspodele radio-frekvencija za rad u frekvencijskim opsezima 791–821/832–862 MHz (http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Pravilnici/Pravilnik%20o%20utvrdjivanju%20plana%20raspodele%20791_821-832_862%20MHz.pdf) u tacki 1. stav 1. propisano da Plan raspodele sadrzi, izmedju ostalog, raspodelu radio-frekvencija po lokacijama ili oblastima ... , ta raspodela se ne moze naci u ovom planu, pa prakticno nema nikakvih mogucnosti da se putem proracuna ili merenja proveri procenat pokrivenost podrucja i, na osnovu toga, proceni procenat pokrivenosti stanovništva. Iskreno, Dejan Popovic


P. S. - Inace, u RATEL-ovoj Bazi podataka o korišćenju radio-frekvencijskog spektra ,u opsegu 791-821 MHz mogu se pronaci, za sada, sledecih 16 strnica podataka: http://registar.ratel.rs/sr/reg203?action=table&source=1000&filter=&vazece=&datumIzdavanjaOd=&datumIzdavanjaDo=&nosilacNaziv=&vrstaSluzbe=&datumPocetkaKoriscenjaOd=&datumPocetkaKoriscenjaDo=&rokTrajanjaOd=&rokTrajanjaDo=&vrstaStanice=&freqOd=791&freqOdJedinica=6&freqDo=821&freqDoJedinica=6







V e z a 2 : Vazeci PRAVILNIK O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA PO REŽIMU OPŠTEG OVLAŠĆENJA Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo, Prema clanu 12, stav 1. tacka 2) vazeceg pravilnika, operator je dužan da elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva projektuje, gradi ili postavlja, koristi i održava u skladu sa propisima kojima se uređuje i prostorno planiranje i izgradnja. Ova obaveza (uslov) prepisan je iz clana 37. stav 2. tacka 3) i clana 42. tacka 2) ZAKONA O ELEKTRONSKIM

KOMUNIKACIJAMA (ZEK)

Osnovni propis (zakon) kojim se uređuje prostorno planiranje i izgradnja naziva se ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI, kojim se, izmedju ostalog, uređuje, izgradnja objekata. Objekat u smislu ovog zakona (clan 2. tacka 22) jeste građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih

komunikacija - kablovska kanalizacija ...

Posto se u ZEK-u elektronska komunikaciona mreza nigde ne identifikuje kao objekti

infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, mislim da bi nacrtom ovog pravilnika trebalo, konacno, resiti ovo pitanje. Jedan od nacina za otklanjanje ovo dileme (neuskladjenost) jeste da se u nacrt ovog pravilnika unese modifikovano znacenje "opsteg ovlascenja", u skladu sa znacenjem iz clana 4. tacka 31) ZEK-a i definicijom iz clana 3. Direktive 2009/140/EC (str. 63) kojom se menja Direktiva 2002/20/140, i koja glasi (kopiram u orginalu): "'general authorisation' means a legal framework established by the Member State ensuring rights for the provisionof electronic communications network or services and laying down sector specific obligations that may apply to all or to specific types of electronic communications networks and services, in accordan ce with this Directive.”

Jer, definicija "opsteg ovlascenja" u toj direktivi, pa donekle i u clanu 4. tacka 31) ZEK-a, odnosi se samo na pruzanje elektronskih komunikacionih mreza i usluga, i ne vezuje se eksplicitno za izgradnju ili postavljanje javnih komunikacionih mreža kao u definiciji iz clana 4) delatnosti elektronskih komunikacija iz iz clana clana 4. tacka 4) ZEK-a.

Isto tako, prema clanu 12. stav 1. tacka 2) vazeceg pravilnika, operator je dužan da elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva projektuje, gradi ili postavlja, koristi i održava u skladu sa propisima kojima se uredjuje i oblast zaštite životne sredine.

Glavni zakon i drugi propisi koji su meni poznati iz oblasti zastite zivotne sredine jesu: Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja (http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_od_nejonizujucih_zracenja.html); Pravilnik o izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa, vrstama izvora, načinu i periodu njihovog ispitivan (http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeTranIRazvojTehnologija/2010Januar/pravilnik%201.pdf); i PRAVILNIK O GRANICAMA IZLAGANJA NEJONIZUJUĆIM ZRACENJIMA.

Mislim da je neophodno u nacrtu ovog pravilnika navesti ove propise, jer, po mom misljenju, nisu dovolje odredbe okontroli izloženosti stanovništva elektromagnetskim poljima iz clana 13. vazeceg pravilnka. Iskreno, Dejan Popovic Beograd, 10. avgust 2016.








Prema clanu 19. vazeceg pravilnika, ukoliko je za pružanje usluge potrebno korišćenje radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja, operator je u obavezi da se evidentira kao imalac prava korišćenja radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja i da navedene radio-frekvencije koristi na način i pod uslovima koji su propisani opštim aktom Agencije koji bliže uređuje način korišćenja radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja. Ova odredba (uslov) je u skladu sa opstim uslovom ("pružanja usluga korišćenjem radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja") iz clana 37. stav 2. tacka 10) ZAKONA O ELEKTRONSKIM

KOMUNIKACIJAMA (ZEK), ali nije u skladu sa odredbom o korišćenje radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja iz clana 96. stav 2. ovog zakona.

Ovakav opsti tehnici islov nije predvidjen uslovima iz clana 6. stav 1., odnosno tacke 17. Dela A Priloga preciscenog teksta Direktve 2002/20/EC Regulatornog okvira za elektronske komunikacije u EU (https://ec.europa.eu/digital-single-market/sites/digital-agenda/files/Copy%20of%20Regulatory%20Framework%20for%20Electonic%20Communications%202013%20NO%20CROPS.pdf). Ta tacka glasi (kopiram u orginalu): "Conditions for the use of radio frequencies, in conformity with Article 7(2) of Directive 1999/5/EC, where such use is not made subject to the granting of individual rights of use in accordance with Article 5(1) of this Directive."

Kakve veze imaju uslovi za koriscenje radio-frekvencija po rezimu opsteg ovlascenja imaju sa uslovima za koriscenjem radop-frekvencija iz clana 7. stav 2. Direktive o R&TT opremi?

Da li su autori ZEK-a i vazeceg pravilnika imali u vdu da, prema clanu 3. stav 2. Direktivi o ovlascenju (2002/20/EC), pružanje elektronskih komunikacionih mreža ili usluga, bez obzira na posebne obaveze iz člana 6. stav 2. ili prava korištenja (radio-frekvencija i brojeva, prim. D. P.) iz člana 5, može biti premet samo opsteg ovlašcenja, a po clanu 5. stav 1. te direktive, države članice olaksavaju korištenje radio-frekvencija pod opstim ovlašcenjima. Kada je neobhodno, države članice mogu dati pojedinačna prava korišcenja radi:

- izbjegle štetne smetnje, - obezbedjenja tehničkog kakvaliteta usluge, - zaštite efikasnosti koriscenja spektra, ili - ispunjenja drugih ciljevi od opsteg interesa koje su definisale države članice u skladu s pravom Zajednice.

I zasto onda operatori - imaoci javnih komunikacion mreza pruzaju javno dostupne elektronske komunikacione usluge, odnosno obavljaju delatnost elektronskih komunikacija po rezimu opsteg ovlascenja, s jedne strane, i uglavnom ne koriste radio-frekvencije za rad svojih radi-stanica po režimu opšteg ovlašćenja, vec na osnovu pojedinacne(ih) dozvola, s druge?





Predmet: Osma dopuna mišljenje o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o





Na kraju moje prethodne, sedme (a ne seste) dopune misljenja, od 11. avgusta 2016., napisao sam: "I zasto onda operatori - imaoci javnih komunikacion mreza pruzaju javno dostupne elektronske komunikacione usluge, odnosno obavljaju delatnost elektronskih komunikacija po rezimu opsteg ovlascenja, s jedne strane, i uglavnom ne koriste radio-frekvencije za rad svojih radio-stanica po režimu opšteg ovlašćenja, vec na osnovu pojedinacne(ih) dozvola, s druge?"

Medjutim, ako se ima u vidu odredba clan 6. stav 4. Direktive 2002/20/EC, koja glasi: "Države članice ne mogu duplirati uslove iz opsteg ovlašcenja kod davanja prava na korišcenje radio-frekvencija ili brojeva", pitam se i pitam vas da li je opravdano (iz(davati operatoru pojedinacnu(e) dozvolu(e) za koriscenje radio-frekvencija ako mu je vec izdata potvrda o upisu podataka iz opsteg ovlascenja za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija u Registar?

Usput, primetio sam da ZAKON O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA (ZEK) ne sadrzi na jednom mestu odredbe kojima se odrdjuje rezim ovlascenja za eksploataciju elelektronskih komunikacionih mteza i pruzanje elektronskih komunikacionih usluga, odnosno obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, ukljucujuci sistem sticanja pojedinacnih prava (dozvola) za koriscenje radio-frekvencija i brojeva i to kako operatora javnih tako i nejavnih (privatnih) komunikacionih i radio-komunikacionih mreza.

Posbno pitanje je zasto nacrt ovog pravilnika ne sadrzi ni rec (uslov) kojim se obezbedjuje ostvarivanje ciljeva regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija iz clana 3. tacke 6. i 7. ZEK-a, a koji se zasnivaju na nacelu tehnološke neutralnosti?

Napomena - Na primer, ako "Internet" oznacava globalni elektronske komunikacioni sistem

sačinjen od velikog broja međusobno povezanih računarskih mreža i uređaja, koji razmenjuju podatke koristeći zajednički skup komunikacionih protokola (clan 4. tacka 15. ZEK-a), da li to onda podrazumeva iskljucivo pravo koriscenje TCP/IP protokola suprotno nacelu tehnoloske neutralnosti (IEV 732-07-01)? Takodje, na primer, u pogledu ekskluzivnog prava koricenja u Srbiji "DVB-T2 - svetskog najnaprednijeg digitalnog terestrickog televizijskog (DTT) sistema" (videti: https://www.dvb.org/standards/dvb-t2). Ili, koriscenja "samo" GSM, UMTS, LTE i Wi MAX sistema u radio-frekvencijskim opsezima 1710–1785/1805–1880 MHz (videti: http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Pravilnici/SG112_14_Plan%20raspodele%201800.pdf). Drugim recima, uopsteno govoreci, da li dobri ciljevi: podsticanje konkurencije, ekonomičnosti i delotvornosti u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija, kao i podsticanje racionalnog i ekonomičnog korišćenja numeracije i radio-frekvencijskog spektra, opravdavaju ili ne opravdavaju uvodjenje zakonskog nacela tzv. tehnoloske neutralnosti (ma sta ono stvarno zncilo), kao loseg sredstva?





Predmet: Deveta dopuna mišljenje o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o




V e z a 2 : Vazeci PRAVILNIK O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA PO REŽIMU OPŠTEG OVLAŠĆENJA Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo, U mojoj sedmoj (a ne sestoj) dopuni misljenja, od 11. avgusta 2016. pomenuo sam clan 5. stav 1. preciscene Directive 2002/20/EC koji glasi: "Države članice olaksavaju korištenje radio-frekvencija pod opstim ovlašcenjima. Kada je neobhodno, države članice mogu dati pojedinačna prava (tj. dozvole. prim. D. P.) za korišcenje radi: - izbjegavanja štetne smetnje, - obezbedjenja tehničkog kakvaliteta usluge, - zaštite efikasnosti koriscenja spektra, ili - ispunjenja drugih ciljevi od opsteg interesa koje su definisale države članice u skladu sa pravom Zajednice."

Ovu odredbu Direktive o ovlscenju kometarisao sam sledecom recenicom (pitanjem): "I zasto onda operatori - imaoci javnih komunikacion mreza pruzaju javno dostupne elektronske komunikacione usluge, odnosno obavljaju delatnost elektronskih komunikacija po rezimu opsteg ovlascenja, s jedne strane, i uglavnom ne koriste radio-frekvencije za rad svojih radi-stanica po režimu opšteg ovlašćenja, vec na osnovu pojedinacne(ih) dozvola, s druge?"

Posto mi i dalje nije jasan smisao citirane odredbe iz pomenute direktiva, pokusai sam na vebu, uz pomoc "Gugla, da pronadjem sta ima novo na tu temu i pitanje koristeci kljucne reci iz odredbe: "use of radio frequencies under general authorisations". Nisam pronasao, ili nisam znao da pronadjem nista novo, osim poznatih dokumenta "ECC Report 132 - ECO

Documentation Database" i "Rules on the manner of radio frequency usage under general authorization regime

- Ratel".

Zatim sam pogledao najnoviji ECC Izvestaj 25 - "European Table of Frequency Allocations - ECO Documentation". Medjutim, 6. ili neka druga kolona iz te tabele ne sadrzi iste ili slicne podatka o "nacinu izdavanja dozvole" iz kolone 7 (PZ, JN, PN, OO) domaceg Tabelarnog prikaza Plana namene radio-frekvencijskih opsega (http://www.ratel.rs/upload/documents/Plan_namene/Plan-namene-tabele.pdf).

Na kraju sam ipak pronasao jedan interesantan, za mene novi dokument iz 2014. - "ECC Report 205 - ECO Documentation Database" (o licenciranom zajednickom pristupu - LSA). Nisam imao volju da gs detaljno proucavam, ali sam ipak video da u tacki 2.3 Nacionalno

zakonodavstvo - Komercijalna koriscenje / civilno koriscenje / nevladino, pise: "Termin 'ovlašćenje' treba razumeti kao javni akt izdat od strane nacionalnog regulatornog tela u cilju davanja prava na korišćenje spektra fizičkim licima ili građanima (tj. 'nevladinog korišćenja' spektra), bez obzira na formu takvih akata u različitim zemljama, u suprotnosti sa terminom dozvola koji može imati šire značenje. Sledeca dva termina treba takodje razlikovati, konzistentno sa ECC Izvestajem 132: :- pojedinacno ovlascenje (pojedinacnana prava korišćenja); - opste ovlascenje (ne-pojedinacna prava korišćenja)." *** Na pocetku moje sedme dopine msljenja, od 11. avgusta 2016. napisao sam da "Prema clanu 19. vazeceg pravilnika, ukoliko je za pružanje usluge potrebno korišćenje radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja, operator je u obavezi da se evidentira kao imalac prava korišćenja radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja i da navedene radio-frekvencije koristi na način i pod uslovima koji su propisani opštim aktom Agencije koji bliže uređuje način korišćenja radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja.", kao i da "Ova odredba (uslov) je u skladu sa opstim uslovom ('pružanja usluga korišćenjem radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja') iz clana 37. stav 2. tacka 10) ZAKONA O ELEKTRONSKIM

KOMUNIKACIJAMA (ZEK), ali nije u skladu sa odredbom o korišćenje radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja iz clana 96. stav 2. ovog zakona."

Stavise, posto RATEL ne izdaje pojedinacne dozvole za koriscenje radio-frekvencija za mnogobrojne mobilne stanice u javnim mobilnim sluzbama u frekvencijskim opsezima oko 800 MHz, 900 MHZ, 1800 MHz,1900 MHz, 2100 MHz, 2600 MHz, itd., niti se te frekvencije navode u prilozima Pravilnika o načinu korišćenja radio-frekvencija po režimu opšteg ovlašćenja, mislim da bi bilo dobro i korino da se clan 19 vazeceg pravilnika putem predmetnog nacrta dopuni sa odgovarajucom odredbom prema kojoj bi se te frekvencije koristile po rezimu opsteg ovlascenja.

Na taj nacin obezbedilo bi se kakvo-takvo postovanje prve recenica clana 18. vazeceg Pravilnika o radio-komunikacijama Medjunarodne unije za telekomunikacije - ITU (http://www.itu.int/dms_pub/itu-s/oth/02/02/S02020000244501PDFE.PDF) koja glasi: "Nijedna predajna stanice ne moze biti ustanovljena ili eksploatisana od strane privatnog lica ili bilo kog preduzeća bez dozvole izdate u odgovarajućem obliku i u skladu sa odredbama ovog pravilnika od strane ili u ime vlade zemlje kojoj predmetna stanici pripada". *** U svakom slucaju, mislim da je neophodno da autori nacrta ovog pravilnika i druga nadlezna i odgovorna lica za upravljanje upotrebom radio-frekvencijskog spektra detaljno prouce

"ECC Report 205 - ECO Documentation Database", ukljucujuci "CEPT Report 46 - ECO Documentation Database", "Decision no. 243/2012/EU " i druga relevantna dokumenta EU, posto se u bliskoj buducnosti ocekuje "bum" u razvoju bezicnih sirokopojasnih komunikacija i naglo povecanje broja baznih i narocito kopnenih mobilnih radio-stanica za te komunikacije. Iskreno, Dejan Popovic




Predmet: Deseta dopuna mišljenja o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o




V e z a 2 : Vazeci PRAVILNIK O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA PO REŽIMU OPŠTEG OVLAŠĆENJA Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo, Prilog 3 na kraju nacrta ovog pravilnika sadrzi Obrazac IFN - PODACI OD ZNAČAJA ZA UTVRĐIVANjE VISINE NAKNADE ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA ZA 201_. GODINU U tom obrascu u tacki 2. navedene su, izmedju ostalog, sledece vrste delatnosti

elektronskih komunikacija: 2.1 Usluge javne mobilne telekomunikacione mreže, koje se pružaju preko sopstvene mreže za pristup: GSM/GSM 1800 i UMTS/IMT-2000, EDGE, HSDPA, LTE 2.2 Usluge javne fiksne telekomunikacione mreže koje se pružaju preko sopstvene mreže za pristup (govorna usluga, prenos podataka, pristup Internetu, prenos medijskih sadržaja i dr.) 2.3 Usluge pristupa iz člana 4. tačka 38) Zakona o elektronskim komunikacijama. 2.6 Usluge javne fiksne telekomunikacione mreže, koje se pružaju preko sopstvene bežične mreže za pristup na frekvencijama po režimu opšteg ovlašćenja (prenos podataka, pristup Internetu, prenos medijskih sadržaja)

Prethodni Obrazac OB - OBAVEŠTENjE OPERATORA ZA UPIS U EVIDENCIJU iz Priloga 1 takodje sadrzi vrste usluga ciji se nazivi znacajno razlikuju od vrsta delatnosti elektronskih komunikacija (tj. vrsta usluga) iz Obrasca IFN (?!). (Da li se neko u RATEL-u brine o unifikaciji i usaglase upotrebi terminologije u propisima i opštim akatima?).

Zasto se pored javne fiksne elektronske komunikacione mreze i javne mobilne elektronske

komunikacione usluge ponovo nepotrebno uvode besmisleni izrazi usluga javne fiksne

telekomunikacione mreže i usluga javne mobilne telekomunikacione mreže. Zar 2010. godune donosenjem Zakona o elektronskim komunikacijama i prestankom vazenja Zakona o telekomunikacijama nije elektronska komunikacija zamenila telekomunikaciju? I, kako je moguce da mreza (stvar) obavlja delatnost, odnosno pruza uslugu, a da to ne cini operator (lice) koji eksploatise tu mrezu?

Valja napomenuti da u članu 4. tačka 38) Zakona o elektronskim komunikacijama nije dato znacenje "usluge pristupa", vec samo "pristupa". Jedino je u clanu 2. vazeceg Pravilnika dato znacenje pojma "usluga pristupa Internetu" [videti takodje definiciju iz clana 2. stav 2. tacka (2) Uredbe (EU) 2015/2120 o pristupu otvorenom Internetu]. Zaboravili su autori nacrta ovog pravilnika da je vazeci Pravilnik prakticno jedini propis koji sadrzi, i koji treba i dalje da sadrzi, koliko-toliko azurni pregled (spisak) svih vrsta javnih (elektronskih) komunikacionih mreza i javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga. Nadlezno ministarstvo i/ili RATEL nikad nisu doneli poseban propis o razvrstavanju elektronskih komunikacionih mreza i usluga, jer za takvu aktivnost nemaju zakonsko ovlascenje.





Predmet: Jedanesta dopuna mišljenja o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama

Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu

opšteg ovlašćenja (http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Nacrt%20Pravilnika%20o%20opstim%20ovlascenjima%20sa%20izmenama%20i%20dopunama.pdf)


V e z a 2 : Vazeci PRAVILNIK O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA PO REŽIMU OPŠTEG OVLAŠĆENJA Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo, Povodom moje jucerasnje desete dopune misljena, mislim da bi RATEL mogao da pokusa da sacini model razvrstavanja elektronskih komunikacionih (bolje, krace: komunikacionih) mreza i usluga na osnovu odgovarajucih izraza iz ZAKONA O ELEKTRONSKIM

KOMUNIKACIJAMA (ZEK) koji su, prvrnstveno, zasnovani na Okvirnoj i drugim direktivana iz "EU regulatory framework for electronic communications". To su, na primer, nize navedeni pojmovi i njihova znacenja iz clana 2. ZEK-a: 7) elektronska komunikaciona mreža predstavlja sisteme prenosa i, tamo gde je to primenjeno, uređaje za komutaciju i usmeravanje i druge resurse, uključujući pasivne mrežne elemente, koji omogućavaju prenos signala pomoću žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetskih sredstava, uključujući satelitske mreže, fiksne (sa komutacijom kola i paketa, uključujući Internet) i mobilne mreže, energetske kablovske sisteme, u delu koji se koristi za prenos signala, mreže koje se koriste za distribuciju i emitovanje medijskih

sadržaja, bez obzira na vrstu podataka i informacija koji se prenose; 8) elektronska komunikaciona mreža za posebne namene je elektronska komunikaciona mreža organa odbrane, unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije (u daljem tekstu: organi odbrane i bezbednosti), organa državne uprave nadležnih za zaštitu i spasavanje, kao i službi za hitne intervencije (u daljem tekstu: službe za hitne intervencije), koja se koristi za namene za koje su navedeni organi osnovani, ne koristi se u komercijalne svrhe i ne daje se na korišćenje trećim licima; 10) elektronska komunikaciona usluga je usluga koja se po pravilu pruža uz naknadu, a sastoji se u celini ili pretežno od prenosa signala u elektronskim komunikacionim mrežama, uključujući telekomunikacione usluge i usluge distribucije i emitovanja medijskih sadržaja,

ali ne obuhvata usluge pružanja medijskih sadržaja ili obavljanja uredničke kontrole nad medijskim sadržajima koji se prenose putem elektronskih komunikacionih mreža i usluga, niti obuhvata usluge informacionog društva koje se u celini ili pretežno ne sastoje od prenosa signala elektronskim komunikacionim mrežama; 15) Internet je globalni elektronski komunikacioni sistem sačinjen od velikog broja međusobno povezanih računarskih mreža i uređaja, koji razmenjuju podatke koristeći zajednički skup komunikacionih protokola; 18) javna komunikaciona mreža jeste elektronska komunikaciona mreža koja se, u celini ili pretežno, koristi za pružanje javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i omogućava prenos podataka između terminalnih tačaka mreže; 19) javna telefonska mreža je elektronska komunikaciona mreža koja se koristi za pružanje javno dostupnih telefonskih usluga i omogućava prenos govora i podataka između terminalnih tačaka mreže; 21) javno dostupna telefonska usluga je javno dostupna elektronska komunikaciona usluga za, direktno ili indirektno, upućivanje i primanje nacionalnih, odnosno nacionalnih i međunarodnih poziva preko jednog ili više brojeva iz nacionalnog ili međunarodnog plana numeracije; 48) sistem uslovnog pristupa je bilo koja tehnička mera ili rešenje kojim se omogućava pristup u razumljivom obliku zaštićenim medijskim sadržajima i uslugama uz uslov plaćanja naknade ili drugi oblik prethodnog pojedinačnog odobrenja; 39) pripadajuća sredstva obuhvataju povezane usluge, fizičku infrastrukturu i druga sredstva ili elemente povezane sa elektronskom komunikacionom mrežom ili elektronskom komunikacionom uslugom, koji omogućavaju ili podržavaju pružanje usluga putem te mreže ili usluge, ili se mogu iskoristiti u te svrhe, uključujući, između ostalog, zgrade ili ulaze u zgrade, kablovsku kanalizaciju i vodove u zgradama, antene, tornjeve i druge potporne objekte, provodne cevi i kanale, stubove, šahtove i razvodne ormare; 40) povezane usluge obuhvataju usluge povezane sa elektronskom komunikacionom mrežom ili elektronskom komunikacionom uslugom, koje omogućavaju ili podržavaju pružanje usluga putem te mreže ili usluge, ili se mogu iskoristiti u te svrhe, uključujući, između ostalog, sisteme za prevođenje brojeva ili sisteme sa istovetnom funkcionalnošću, sisteme uslovnog pristupa i elektronske programske vodiče, kao i druge usluge, poput usluga baziranih na podacima o identitetu, lokaciji i dostupnosti korisnika. Pored toga, mislim da bi RATEL mogao da uzme u obzir termine i definicije iz drugih zvanicnih dokumenata EU, ukljucujuci vazeci ITU "Radio Regulations" (clan 1), Preporuku ITU-R V.662, odgovarajuce oblasti iz "IEC 60050 - International Electrotechnical Vocabulary", kao i, naravno, srpske terminoloske standarde. Iskreno, Dejan Popovic Beograd, 16. avgust 2016.

P. S. - Po clanu 2. tacka a) Direktive 2002/21/EC (http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=celex%3A32002L0021) na francuskom jeziku, "elektronska

komunikaciona mreža" ukljucuje, izmedju ostalog, mreže koje se koriste za zvucnu i

televizijskou radio-difuziju i kablovske televizijske mreže (tj. zvucne i televizijske radio-

difuzne mreze i kablovske televizijske mreze), umesto mreže koje se koriste za distribuciju i

emitovanje medijskih sadržaja, prema ZEK-u.



Predmet: Dvanaesta dopuna mišljenja o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama





Jedan od glavnih opstih uslova za obavljanje delatnost elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja iz clana 37. stav 2 ZAKONA O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA odnosi se, po mom misljenju, na zaštitu prava potrošača u oblasti elektronskih komunikacija u skladu sa odredbama ovog zakona (tacka 12), a jedno od osnovnih prava potrosaca (tj. korisnika) iz clana 2. Zakona o zaštiti potrošača jeste izbor - mogućnost izbora između više roba i usluga po pristupačnim cenama i uz odgovarajući kvalitet (tacka 4). Prema clan 27. vazeceg Pravilnika, operator je odgovoran da obezbedi kvalitetan rad elektronskih komunikacionih mreža i kvalitet usluga koje pruža, u skladu sa propisima koji uređuju oblast elektronskih komunikacija, aktima Agencije, ugovorom zaključenim sa korisnikom, odnosno opštim uslovima za pružanje usluga operatora. Propis kojim se prvenstveno obezbedjuje kvalitetan rad tih mreža i kvalitet i kvalitet tih usluga, i koji neizostavno treba navesti u clanu 27. vazeceg Pravilnika, jeste preciscen tekst Pravilnika o parametrima kvaliteta javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i sprovođenju kontrole obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija.

Na kraju valja istaknuti da potrosnjana (tj. koriscenje) je jedini cil i svrha svakog pruzanja javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, i interese operatora (tj. pruzalaca) trebalo bi stititi samo utoliko ukoliko to moze biti potrebno za podsticanje interesa potrosaca (tj. korisnika). To je nacelo samo po sebi tako razumljivo da bi bilo besmisleno pokusati dokazivati ga. Ali u sistemu trzisne privrede interes potrosaca se gotovo zrtvuje interesu operatora, i cini se da se pruzanje, a ne koriscenje, smatra konacnim ciljem i svrhom svakog pruzanja i trgovine [parafraziranje teksta iz dela Adama Smita - "Bogatstvo naroda", Knjiga IV - O sistemima politicka ekonomije, Osmo poglavlje: Zakljucak o merkantilnom sistemu].

Iskreno,

Dejan Popovic




Predmet: Trinaesta dopuna mišljenja o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika

o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg




U clanu 2. vazeceg Pravilnika prvi put su u nekom domacem propisu data nize navedna znacenja sledecih besmislenih pojmova (izraza): "Radio-relejna mreža za transport" je mreža za transport čiji su čvorovi povezani mikrotalasnim vezama.

"Optička mreža za transport" je mreža za transport čiji su čvorovi povezani optičkim sistemima prenosa.

Ti izrazi su upotrebljeni u Obrascu OB vazeceg Pravilnika i nacrta ovog pravilnika kao mreze vrste EKM 0102 i EKM 0103.

Sa "cudnom" kombinacijom temina "telekomunikacija" i "transport" (su)sreo sam se prvi put oko 2000. godine u dokumentu "WTO | Services: Annex on Telecommunications". U ovom dokumentu "javna telekomunikaciona transportna usluga" definisana je kao svaka telekomunikaciona transportna usluga ..., a "javna telekomunikaciona transportna mreza" - kao javna telekomunikaciona infrastruktura ... .

Do tada sam smatrao, a i sada mislim da se telekomunikacija jednostavno shvata kao prenos informacija na daljinu, a transport - kao prenos lica i/ili stvari. Kako je i zasto transport "zalutao" u oblast telekomunikacija (tj. elektronskih komunikacija), to znaju samo autori vazeceg Pravilnika i nacrta novog pravilnika.

Iako se to ne vidi jasno iz definicija, cini mi se da radio-relejna mreža za transport odgovara tzv. magistralnom radio-relejnom sistemu, a optička mreža za transport - magistralnoj

optickoj mrezi.

Interesantno je da se i u preporukamam Medjunarodne unije za telekomunikacije, ITU-T G.805 i ITU-T G.805 definisu termini "transport" i "transportna mreza" (eng. "transport

network"), a u ITU-T G.972 - "opticka transportna mreza" (eng. "optical transport network").

Medjutim, smatram krajnje pogresnim "mesati babe i zabe" - dve totalno različite stvari (transport i telekomunikacije ili elektronske komunikacije) koje nikako ne treba mešati i trpati u isti koš.



P. S. - Videti odrednicu "Trans-European Networks (TEN)". I s p r a v k a

U prvom pasusu moje trinaeste dopune misljenja od 19. avgusta 2016. propustio sam da navedem i nize navedeni izraz koji ima sledece znacenje: "Mreža za transport" je javna komunikaciona mreža koja obezbeđuje prenos elektronskih komunikacionih signala između utvrđenih lokacija sa kojih se pružaju elektronske komunikacione usluge krajnjim korisnicima.

U pretposlednjem pasusu stoji: "ITU-T G.805 i ITU-T G.805", a treba da stoji:" ITU-T G.805 i ITU-T G.809". Izvinjavam se zbog ovih propusta.

Dejan Popovic


P. S. - Mozda bi autori nacrta ovog pravilnika mogli da preuzmu iz tacke 3.45 ITU-T G.805 i sleeci izraz: "transport": Funkcionalni proces prenošenja informacija između različitih lokacija. (?!)



Predmet: Cetrnaesta dopuna mišljenja o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama




V e z a 2 : Vazeci PRAVILNIK O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA PO REŽIMU OPŠTEG OVLAŠĆENJA Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo, U Obrascu OB iz Preiloga 1 nacrta ovog pravilnika upotrebljeni su kao oblici telekomunikacija (elektronskih komunikacija), a ne vrste usluga, izrazi "distribucija

medijskih sadržaja" (sa oznakom EKU 0401) i "emitovanje i multipleksiranje medijskih

sadržaja" (EKU 0402), dok je u clanu 2. vazeceg Pravilnika definisana samo "usluga

distribucije medijskih sadržaja" ("obuhvata distribuciju radijskih i televizijskih programa, odnosno audio-vizuelnih medijskih sadržaja i sa njima povezanih usluga preko kablovske, širokopojasne bežične, satelitske i drugih mreža, a koja se naplaćuje na osnovu potpisanog ugovora između operatora i korisnika"). Definisanje izraza "usluga multipleksiranja i

emitovanje medijskih sadržaja" je, iz nepoznatog razloga, ovom prilikom - izostalo.

Valja napomenuti da usluzne delatnost multiplesiranja i emitovanja medijskih sadrzaja (mnogo bolje: radio-difuzije ili, preciznije, terestricke radio-difuzije) ne moraju, kao u nasem slucaju JP "Emisiona tehnika i veze", biti jedinstvene.

Stavise, mislim da nije trebalo propustiti priliku da se u nacrtu ovog pravilnika definisu i upotrebe i sledeci izrazi: radio-difuzna usluga i/ili mreza, kablovska distributivna usluga i/ili mreza, i sirokopojasna zicna i bezicna usluga i/ili mreza.



Posebna dopuna uz cetrnaesta dopuna mišljenja Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo,

U tackama 3.21. i 3.22. Plana namene radio-frekvencijskih opsega (http://www.ratel.rs/upload/documents/Plan_namene/Plan_namene-sl_glasnik.pdf) definisana su znacenja izraza "radio-difuzna sluzba" i "satelitska radio-difuzna sluzba", a u Tabelarnom prikazu Plana namene radio-frekvencijskih opsega (http://www.ratel.rs/upload/documents/Plan_namene/Plan-namene-tabele.pdf) odredjeno je da je za radio-difuznu salititsku sluzbu namenjen radio-frekvencijski opseg 11700-12500 MHz (http://www.ratel.rs/upload/documents/Plan_namene/Plan-namene-tabele.pdf), u skladu sa "Radio Regulations, edition of 2004 (Volume 2 - Appendices) - ITU, APPENDIX 30 i APPENDIX 30A". Koliko se secam podataka sa "World Administrative Radio Conference for the Planning of the Broadcasting-Satellite Service in Frequency Bands 11.7-12.2 GHz (Regions 2 and 3) and 11.7-12.5 GHz (Region 1) (Geneva, 1977)", Jugoslaviji je tom prilikom pripalo oko 10-ak frekvencija za satelitsku radio-difuznu sluzbu. Sta se desilo sa tim radio-frekvencijama, i koliko od pomenutog broja pripalo Srbiji, nije mi poznato. Da li.RTS, odnosmo JP ETV za tu sluzbu koristi frekvencije po pomenutom svetskom planu ili po sledece navedenom: 1 Novi parametri prijema RTS SAT za SAD i Kanadu

2 Dodatne informacije o prijemu signala preko Eutelsat 16A

3 RTS SAT za Evropu od 1. jula samo na satelitu Eutelsat 16A

4 RTS SAT privremeno preko satelita Astra 3B

5 RTS SAT za SAD i Kanadu.

Prema evropskom "Glossary", termin "Broadband" se shvata na sledeci naxin (kopiram u otginalu): "A term applied to high speed telecommunications systems, i.e. those capable of simultaneously supporting multiple information formats such as voice, high-speed data services and video services on demand. The Digital Agenda defines three levels of broadband speeds: 2, 30, and 100 Megabit per Second." O ovom obliku mreze ili usluge moze se nesto vise procitati u tekstu "Wireless Broadband Technologies". Iskreno, Dejan Popovic

Beograd, 23. avgust 2016. Postovane koleginice i kolege, dame i gospodo,

Bio sam u pravu. Prema clanu 1 (Plan za radio-difuznu satelitsku sluzbu u frekvencijskim opsezima 11,7-12,2 GHz u Regionu 3 i 11,7-12,5 GHz u Regionu 1) tih Zavrsnih akata (http://www.itu.int/dms_pub/itu-s/oth/02/01/S020100003C4002PDFE.PDF), Jugoslaviji (YUG) su na toj svetskoj administrativnoj konferencij pripallo 10 frekvencija. To su sledece dodeljene frekvencije (kanali):

12 111,08 MHz (21)

12 149,44 MHz (23)

12 187,88 MHz (25)

11 226,16 MHz (27)

12 264,52 MHz 29)

12 302,88 MHz (31)

12 341,24 MHz (33)

12 379,60 MHz (35)

12 417,96 MHz (37)

12 454,32 MHz (39)

Medjutim, za mene a verovatno i za mnoge druge clanove strucne javnosti i dalje ostaje misterija da li su i kako su te frekvencije podeljene izmedju republika bivse SFR Jugoslavije.


Beograd, 23. avgust 2016. I s p r a v k a

U mom prethodnom tekstu stoji: "Prema clanu 1", a treba da stoji: "Prema clanu 11". Izvinjavam se zbog ove greske.

Dejan Popovic




Predmet: Petnaesta dopuna mišljenja o nacrtu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika

o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg




Prema vasim novostima od 26.07.2016. i 18.08.2016. Telekomu Srbija produžena prava i obaveze stečeni Licencom za mobilnu telefoniju i Telenoru produžena prava i obaveze stečeni Licencom za mobilnu telefoniju.

Zasto su i kako su TELEKOM SRBIJA AD i TELENOR DOO mogli ponovo ds steknu "Licencu br. 1" i "Licencou br. 2" (sa velikim pocetnim slovom "L"), putem njihovog produzavanja, ako sada prakticno svi operatori delatnost elektronskih komunikacija (tj. telekomunikacija) obavljaju po rezimu opsteg ovlascenja, u skladu sa vazecim ZAKONOM O

ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA (ZEK) i PRAVILNIKOM O OPŠTIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA PO REŽIMU OPŠTEG OVLAŠĆENJA (cije su izmene i dopune predmet nacrta ovog pravilnika), a ne po rezimu dozvola (tj. licenci i opstih odobrenja), prema nevazecem Zakonu o telekomunikacijama.

Stavise, valja se podsetiti da prelazne i zavrsne odredbe o licencama i opštim odobrenjima

izdattim u skladu sa ranije važećim propisima, iz clan 144. vazeceg ZEK-a glase:

"Licenca i opšta odobrenja izdati do dana stupanja na snagu ovog zakona važe do isteka perioda na koji su izdati.

Imaoci licenci i opštih odobrenja iz stava 1. ovog člana, dužni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Agencija, po službenoj dužnosti, evidentira imaoce licenci i odobrenja iz stava 1. ovog člana u evidenciji operatora, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona."

Takodje, valja se podsetiti da jedna od prelaznih i zavrsnih odredbi iz clana 35. vazeceg Pravilnika glasi:

"Agencija po službenoj dužnosti, podatke iz postojećih registara (videti Registar), evidencija i baza podataka imalaca važećih licenci i odobrenja, unosi u evidenciju operatora i izdaje im odgovarajuću potvrdu u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom."

Zakljucak: "Telekomu Srbija" i "Telenoru" Ratel, izgleda, nije trebalo da produzava prava i obaveze stecena Licencama, vec im je trebalo izdati odgovarajuće potvrde u skladu sa ZEK-om i vazecim Pravilnikom.

Iskreno,

Dejan Popovic


misljenje dejana popovica - ratel.rs · pdf fileregulatorna agencija za elektronske...

Documents