ПРШШВНА Ш Ш Ш или

НАУКА 0 БОГОСЛУЖЕЊУ

ПРАВОСЛАВНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

ДРУГИ, ПОСЕБНИ ДЕО

(ДНЕВНА Б О Г О С Л У Ж И Ц СВ. ЛИТУРГИЈЕ И СЕДрЧНА Б0Г0СЛУЖЕЊА).

ПО ЛИТУРГИЦИ

др . ВАСИЛИЈА РТРОФАНОВИЂА и ДР. ТЕОДОРА т д р н р с к о г .

ЗА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ БОГОСЛОВИЈЕ

ИЗРАДИО

ПРЕЗВИТЕР Д Р . Л А З А Р М И Р К О В И Ћ ПРОФЕСОР У КАРЛОВАЧКОЈ БОГОСЛОВИЈИ.

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА

1920.-190.

II. ПОСЕБНИ ДЕО ЛИТУРГИКЕ.

ДНЕВНА БОГОСЛУЖЕЊА, СВ. ЛИТУРГИЈЕ И СЕДМИЧНА БОГОСЛУЖЕЊА.

II. Део.

ПОСЕБНИ ДЕО ЛИТУРГИКЕ.*)

1. Прелаз.

Пошто смо у првом делу литургике изложили потребе и услове за в р ш е њ е б о г о с л у ж е њ а као и опће и за једничке о б л и к е појединих богослужења, прелазимо сада на конкретну и з г р а д њ у богослужбених чинова или обреда п р а в о с л а в н е ц р к в е у з е в ш и их као засебне целине, из којих ј е састав-љено целокупно богослужење. Ови чинови су или израз ж и в о т а и активности целокупне цркве , намењени свима члановима цркве, или се в р ш е по потреби иоједишх чла-нова цркве , или само у изванредним случајевима црквеног ж и в о т а . Према томе делимо богослужење православне цркве н а јавне црквене службе или на јавно богослужење, и н а иосебне црквене службе или на ириватно богослужење. П о ш т о се прва богослужења в р ш е редовно, у одређена вре-м е н а према извесном правилу , зато их зовемо стална или одређена богослужења, а она друга . наиме посебна црквена б о г о с л у ж е њ а зовемо ј о ш и иериодинка, ј ер се в р ш е по потреби х р и ш ћ а н а у неодређено време и у разним случаје-вима њ и х о в а живота .

Обе ове врсте богослужења су објекат или материја посебног дела литургике .

*) Д а не поаављамо овде у предговору све што је речено у предговору првога дела литургике, истичемо овде уместо предговора, д а све што је тамо речено в а ж и и овде код друге књиге. Осим дневног богослужења, св. литургија и седмичног богослужења, што је израђено у овој књизи, преостаје писцу ј о ш д а и з р а д и празнично богослужење , тајне и молитвословља, и онда ћемо имати цело-к у п н у литургику. Узрок овом делимичном издавању другога дела литургике ј е о п ш и р н о с т предмета који она обрађује с једне стране, а с друге стране оскудица л а п и р а и скупоћа папира и штампарског рада .

6

Јавна заједничка црквена богослужења, или стална, одређена богослужења.

2. Подела.

Основа ј а в н о г богослужења православне цркве , или ј а в н и х з а ј е д н и ч к и х богослужбених чинова п р а в о с л а в н е цркве као засебних целина су р а з н и свети догађаји или успомене и з економије искупљења рода људског, који стоје у каквој год вези са појединим часовима дана , или са појединим д а н и м а у седмици, или са појединим данима или недељама године , тако, да се ови чинови после ј едног дана , седмице или године опет изнова почињу и иду ј е д а н иза другога у истом реду. Према томе се ј а в н а опћа богослужења право-славне цркве деле на дневна, недељна и годишња бого-служења . С в а к и д а ш њ а богослужења су непроменљива и основа су свих чинова ј а в н о г опћег б о г о с л у ж е њ а ; седмична б о г о с л у ж е њ а мењају се у молитвама, појању и читањима својим према литургичкој успомени или знача ју појединих д а н а седмице ; и г о д и ш њ а богослужења мењају се у моли-твама, појању и читањима према литургичкој успомени или знача ју појединог д а н а у години.

Јавна свакидашња црквена богослужења. Седам црквених часова.

3. Историјски основ седам црквених часова.

Поједина ј а в н а с в а к и д а ш њ а ц р к в е н а богослужења као засебне целине у кругу целокупног богослужења право-славне цркве , поред св. литургије и изобразителне која се в р ш и место св. литургије (о којој ћемо касније говорити), јесу: 1. девети час, 2. вечерње, 3. повечерије, 4. полуноћ-ница , 5. ј утрење заједно са првим часом, 6. трећи час, и 7. шести ч а с 1 ) Ови часови зову се обично хвалеу ј ер се њима хвали и велича у одређена времена Вог у три л и ц а ; или се зову црквене хвалеу ј ер их у одређена времена

*) 01 бе хасра ха1 а.1 тсрооеоха1 етста теХооас Т О У ар^јлбу, х а т а тбу ар1^|хоу тс&у -ХаркзЈлатш тоо Пуебцато^. *Епе1 ха1 бса тоб Шебцато^ аЕ с*ера1 тсроаеохас хас есасу абта1-обтсо хаАоб^еуас Меаоуохтсхбу, "Ор-8-род аишпхих; [лета тује Пра>ту]д (бра^, Трсту; <бра, " Е Х Т У Ј

т е хаГЕууссту], "Еалерсуос ха1 'Атсобест^оу. 8утеоп Тће88п1., Б е 8. Р г е с а И о п е с. 2 9 8 , (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 1 5 5 . р . 594;.)

7

в р ш и црква ; или се зову седам служби, седам молитава, седам појања, часова и т. д. 1 )

Црквени часови воде своје порекло из СЗавета, ј ер већ тада беху поједини часови д а н а одређени з а молитву и то ј у т а р њ и и вечерњи часови (I Паралип . 23 , 30). Ј у т а р њ е м или трећем часу, и вечерњем или деветом часу додан ј е ј о ш и шести или подневни час. Али ни са тиме не беху задовољне побожне душе , него п р и н о ш а х у Богу молитве и х в а л е и у д р у г а времена. Тако к а ж е пророк Давид : „Седам иута на дан хвалим те за судове иравде твоје".2) А на другом месту: „У ионоћи устајем да ти благодарим за ираведне судове твоје".3)

Ц р к в е н е часове сретамо у цркви од почетка њезина . Апостоли беху сакупљени на молитву у трећи час, када је с и ш а о св. Дух на њих. 4 ) Св. Петар у Ј о п и узиде у г о р њ у собу да се помоли Богу у шести сахат , 5 ) а св. Петар и Јо-ван иђаху заједно у цркву на молитву у девети сахат . 6 ) Исто тако се у НЗавету спомиње н о ћ н а молитва, јер ИХри-стос проведе сву ноћ на молитви Божјој, 7 ) а св. апостоли П а в л е и Сила у ионоћи беху на молитви и хваљаху Бога . 8 )

И после апостола видимо да су х р и ш ћ а н и д р ж а л и ове часове као часове молитве. Св. Игњатије препоручује у својим посланицима Магнежанима , Филипљанима и Ефесцима скупове на молитву, а ове скупове спомиње и св. Јустин

*) В С Б Х Ђ ОТД^ЛНБТХЂ церковнБтхчв службтЕ>, совершаемвгхЂ вслкш денБ И НОЧБ кротугв свлшеннои и Божественнои литургш, с ч и т а е т с л седмБ, по числу д а р о в ^ св. Д у х а . СедмБ ж е даровт> с в . Д у х а сутБ: премудроств, разумБ, СОВ^БТБ, кр-впоств, в-Бд^вше, благочест1е и страхт>, какт> г о в о р и т Ђ пророкт> Иса1л ( г л . 1 1 . ст. 2 . и 3.): „А почитх на н*мх Д $ х х

Нож1н, Д $ х х пршбдрости А рХз$ма, Д $ х х сок-ктд н кр-кпостн, Д $ х х

в̂ кд̂ кнТА и клагоч«ст?А : исплннтх его Д $ х х стр^х* БОЖ?А". Почему и церковБ, подражан зтому седмеричному числу даровт> Д у х а свнтаго, — потому что МОЛИТВБ1 зти СО-вершагатсн при СОД-БИСТВШ СВ. Д у х а , — им - ветЂ т а к ж е седмБ служб^в или моленш дневнБ1х/Б и НОЧНИХЧЕ>. В С Б зти седмБ моленш или службЂ, обозначеннБш у Си-меона Солунскаго (ВЧЕ> ГЛ.• 2 9 8 . ) , тактЕ> назБ1вагатсл: 1 . полунопшица; 2 . утренл ВМ-БСТ^Б ст> первБШЂ ч а с о м ^ ; 3 . т р е т ш часЂ ; 4 . ш е с т ш часБ; 5 . девлтш част>; 6 . вечернл и 7 . повечер1е. — Вешлминг, Нован СкрижалБ, Спб. 1 9 0 8 . стр. 7 5 . и 7 6 .

2 ) Пс. 1 1 8 , 1 6 4 3> Пс. 1 1 8 , 6 2 .

*) Дел. 2 , 1 5 .

») Дел . 1 0 , 9 . в ) Дел . 3 , 1 . 7 ) Лук. 6 , 1 2 . 8 ) Дел. 1 6 , 2 5 .

8

Мученик како у својој првој апологмји 1 ) тако и у дијалогу са Јудејем Трифоном. 2 ) Тертулијон говори у своме Аполо-гетику о ноћним скуповима х р и ш ћ а н а , на којима се поју химне х в а л е Господу ИХристу, 3 ) а Климент Александриј-СШ спомиње трећи, шести и девети час као часове молитве. 4 ) Аиостолске Установе н а л а г а х у х р и ш ћ а н и м а да се моле у јутро , у трећи, шести и девети час, у вече и када петли поју (аХбхтрофота)^ и наводе разлоге з а ш т о то треба чи-нити. 5 ) Св. Атанасије каже у књизи »с1е ујг§т]4а1:е«,6) да х р и ш ћ а н и треба де се моле при изласку сунца, после тре-ћег , шестог и деветог часа и у п о н о ћ ; исте часове набраја и св. Василије,1) тумачећи уједно и тајне на њима. Автор омилије на 118. п с , која се нетачно приписује св. Јовану Златоустом, 8 ) к а ж е на речи псалма: „седам иута на дан хвалим те. . .", да се сви добри и побожни људи моле Богу седам пута на дан и то прво ноћу. . . затим ујутро, тре-ћег часа, . . . шестог часа, . . . деветог часа, . . . при заласку сунца , . . . кад полазимо на спавање , дакле седам пута . 9 ) И св, Касијан Римски (V. стол.), — велики пријатељ мо-н а ш т в а , који ј е да би упознао м о н а ш к е установе пропуто-вао Палестину и Египат , а резултате тога имамо у књизи »Бе с о е п о ћ ш г а т т зШлИз« , — спомиње као и остали писци у овој књизи : трећи, шести и девети час, вечерње, полу-ноћницу, и јутрење као часове молитве. Но Касијан спо-м и њ е и нешто нарочито, чега немамо код других писаца, наиме спомиње први час, који он зове друго ј утрење . А к а ж е д а ј е овај час заведен у његову манастиру у Витлејему. 1 0 )

*) ЈизИм, Аро1о§1а I. рго С ћ п б Н а ш з (М^пе, Ра1г. §г. Т. 6. р . 428 . е1 429.) а) ЈизИм, В1а1о§и8 с и т Т г у р ћ о п е Јис1аео (Мг^пе, Ра1;г. ^г. Т. 6. р . 524.)

3) ТегШИам, Аро1о§еИси8 а<1у. §еп1ез с. 39 . (Мг^пе, Ра1г. 1а1. Т. 1. р . 540.) 4) С1етепП8 Мехап&гш, 8 1 г о т а 1 и т Ш>. VII . с. 7. (Мг^пе, Ра1г. §г. Т.

9 . р . 456.) б) СопзШ. Ароз1 ГЊ. VII I . с. 34 . (М%пе, Ра1г. §г. Т. 1. р . 1136.) в) Агћапа8Ш8, Б е у1г§ш11а1е п . 12 (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 28 р . 265.) т) ВазИИМацт, Ке^и1ае Гизшз 1гас1а1ае I. К е з р о п з ш аа" т1егго§а!.. 37 . (М1%пе,

Ра1г. %т. Т. 3 1 . р . 1013) ; и с п о р . Исши, З е г ш о АзсеИсиз п . 4 . (М^пе, \Ш. р . 877) , Ер1з1. 207 . аа" с1епсоз ^ е о с а е з а п е п з е з ( М ^ л е , Ра1г. §г. Т. 32 . р . 764.) и Ер1з1. 2 . аа О г е е о г ш т (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 32 . р . 228.)

8 ) Е х р о з Ш о 1п р з а 1 т и т С З Ш П . код Мг&пе, Ра1г. §г. Т. 5 5 . р . 705 . 9 ) И с п о р . Јоапмз Сћгу808Г0Ш1, А<1 р о р и 1 и т А п И о с ћ е п и т Н о т . 19 . и 1п

Ер18̂ . а(1 И т о Љ . с а р . 5 . Н о т . 14 . (Мг^пе, Ра1г, §г. 62 . р . 576.) , 0 ) Испор . Јоапм8 Са881ам, Б е с о е п о М о ш т т з И г а И з 1Љ. II I . с. 3 . е ! 4 .

(М1§пе, Ра1г. 1а*. Т. 4 9 . р . 116.)

9

И з р е ч е н о г а се види, да су седам црквених часова мо литве , бар што се тиче њихових главних црта прастари и да је њихов број и време мољења већ у V. столећу био као и данас .

4. Садржина седам црквених часова у старој цркви.

Црквени часови по садржини у главном беху састављени у старој цркви из псалама, молитава и химни. Посебно ј у т р е-њ е се — према Апостолским установама 1 ) — овако в р ш и л о :

Прво се читао псалам 62 : „Еже, Еже /иои, т ш 4 оутрш* н ш . . . и који се псалам звао фаХ(лод ор^р^од, ј у т а р њ и псалам. Затим су долазиле молитве за оглашене, енергумене, за оне који се сиремаху за крштење и за иокајнике. Пошто су ови и з и ш л и из храма, молио се ђакон за верне, да их Господ Бог заштити и спасе, да проведу јутро и дан и цео живот у миру и без греха, да им Господ Бог даде ан-ђела мира, добар х р и ш ћ а н с к и с в р ш е т а к м т. д. Затим ј е читао епископ јутарњу молитву која почиње речима: „О Боже духова и тела, који се не можеш исиоредити и који ништа не требаш...", у којој благодарећи Господу за примљена доброчинства, моли Га још да дарује вернима своје дарове и да их тога д а н а удостоји своје милости. После с в р ш е т к а ове молитве која се з в а л а јутарња благодарност, еб)(ар1атСа бр&рм^, позивао ј е ђакон присутне да прпклоне главе ради примања епископског благослова ; а епископ је читао молитву која почиње речима: „Верни истинити Боже, који имаш милосрђа са хиљадама и миријадама оних који те љубе... и т. д. После ове молитве која се з в а л а угцо&гЖа. о р О - р ^ , ђакон ј е казао народу: „Пођите у миру".2) Исто тако наводе Аиостолске Установе ј у т а р њ у молитву: „Олакд кк кмшни^ Ег$, и т. д. 3) која се по свој прилици иојала пре првог часа. Св.

*) И с п р . СОП8Г. Аро8Г Нћ. I I , с. 5 7 ; 1Љ. VI I . с. 4 7 . и 1Њ. VII . с. 3 8 . и 39 . 2) С0П8Г. Аро8Г. Ш>. VIII . с. 3 8 . и 39 . 8 ) Дб^а IV СфСатос̂ & е ф , ха1 етс1 р ) с е^ртЈут], & ау9-ра>гсо1С еббохСа. А1уоо|леу ае, ћиХочоЗџ&у ае, ебхарсатооЈхеу аос, тсроохохоЗреу ае, ђо^оХо^оИџ^у ае бЧа

Т У Ј У { х е ^ а Л ^ аои бб&ху. Кбрсе раасЛео, кпоир&пв, &з, гсатгјр лхутохратшр, хбрсе оЕе Јлоуоуеуе^, 'Гујаои Хрсате

х а ! &^1оу тсуебЈШ. Кбрсе 6 6-ебд, б &цуо$ тоб &еои, б и&д тоб Патрбд, б оССрш та^ ацартСа^ тоо хба-

{хоо, кХ&цаоч У)|ха$. б аТрсоу та$ ацартсад тои хбацоо, тсрбабе^ас Т У Ј У беуја^ ^ Ј Х Ш У , б ха$уј|ле-чо$ IV тоО тсатрб^, еХетдооу у)р.ад.

*Отс аб еГ доуо; а ^ о ^ , аи еГ \1очо$ хбрсо^, '1у]аоб$ Хрсатб^, е1$ бб^ау $еоб тсатрб^. ' А . | Л У Ј У .

10

Јован Златоусти тумачећи речи св. апостола П а в л а Тимо-теју: , , /иолк) о у к о прежде в с ^ х ^ т в о р и т и / и о л и т в м , л « о л б Н 1 А , п р о ш е * Н 1 А , к л а г о д а р е ш А з а в с а человН^ки, з а ц л р А и з л в с ^ х , иже во к л а с т и с б т * " 1 ) каже, да су се х р и ш ћ а н и при јутарњој молитви молили за владара* и власти. Св. Василије Велики2) спо-миње да се на јутрењу читао 50. псалам, а Касијан прича . да су се на овом богослужењу како у манастирима тако и у осталим црквама читали псалми 50. 62 . и 89 .

На дневним часовима, дакле на првом, трећем, шестом и деветом часу читана су према Касијану по три псалма. Но он спомиње још, како су многи д р ж а л и да број исалама треба да одговара броју часа, и да су на разним местима у овом погледу постојали разни обичаји. 3 )

В е ч е р њ е ј е почињало нри заласку сунца. Према Апо-столским Установама (књ. VIII. с. 37.) имало је исти ред као и ј утрење . Место 62 . псалма читан ј е пс. 140: „ Г д и воззва ' \ к к к т ш Н г . О в а ј се псалам звао светилнични псалам, псалам светлости, фаА|ло$ втХбуу^ ј ер се вечерње в р ш и л о када се палиле свеће. Иза молитава з а о г л а ш е њ е , енергумене, фоти-зомене (ухт^бџ&чоС) и покајнике молио се ђакон за в е р н е као и на јутрењу. Затим је говорио еиископ молитву која почиње речима: „Вечни Боже...", у којој ј е молио Бога да з а ш т и т и верне, дарујући им мирну и б е з г р е ш н у ноћ. За-тим ј е ђакон позвао да приклоне главе ради п о л а г а њ а руку и епископ ј е читао молитву благослова : „Боже, отаца на-ших и Госиоде милосрђа..и т. д. На крају ове молитве рекао ј е ђакон: „отиуштате се у миру".— Исто тако спо-мињу Апостолске Установе као вечерњу молитву химну: „Хвалите децо Госиода, хвалите име Госиодње" и т. д. за једно са химном Симеона: „ Н м н ^ к ( Е п б ц ш ш и рава т в о * г о в л к о , по г л а г о л В т к о е л ^ . . , " 4 )

5. Идеја и опћи значај седам црквених часова.

Црквени часови стоје у вези са искупљењем рода људског и доброчинствима Вожјим према људском роду. Поједини часови се в р ш е у спомен живота , страдања,

0 I . Т и м . 2, 1. 2) ВазИи Ма&т Е р 1 б 1 . 207 . а<1 с1епсоз К е о с а е б а п е п з е з п . 3 . (М1&пе, Ра1г. %т.

Т. 32: р . 764.) 3 ) И с п о р . Јоапшз Саззгаш, Б е с о е п о ћ ш г и т т з М и М з , 1Љ. II I . с. 3 . е* 4 . *) И с п о р . С0П8Г. Арози Ш>. VII . с. 4 8 .

11

смрти Спаситељеве, у спомен силаска св. Духа и д р у г и х догађа ја који се односе на дело спасења и на по једина доброчинства Божја. А п о с т о л с к е У с т а н о в е к а ж у у овом погледу ово: »Молите се ујутру, трећег, шестог и д е в е т о г часа, у вече и кад поју петлови. Ујутро благодарите Го-споду ш т о ј е и ш ч е з л а ноћ и ш т о је д о ш л а светлост дана , У трећи час зато, ј ер ј е Господ у овај час примио од Пи-л а т а смртну пресуду, у шести ј ер ј е тада распет на крсту т

у девети ј ер ј е тада висио на крсту и све било и с п у њ е н о страхом . . . увече благодарите Господу ш т о вам ј е дао ноћ, да отпочинете од дневног рада . У иојање петлова зато, ш т о овај час навешћу је долазак д а н а з а делање светлих дела 1 ) ,

С в . К и п р и ј а н п и ш е : у трећи час сишао ј е св. Дух н а апостоле и испунило се обећање иуно благодати . У шести час попео се Петар на кров да се моли и примио ј е з н а к и реч Божју да све припусти благодати искупљења, ј ер ј е био у сумњи о примању незнабожаца . И распети Господ ј е од шестог до деветог часа својом крвљу на крсту спрао н а ш е грехе, и з в р ш и в ш и својим страдањима н а ш е искуп-љење и исцељење. Осим споменутих часова, од старине в р ш и л е се и тајне. И ујутро треба да се молимо да пропратимо вас-крс Христов јутарњом молитвом. . . А када сунце залази и дан се губи, треба такође да се молимо, да нас светлост Христова поново обасја. 2 )

Слично говоре о овоме А т а н а с и ј е В е л и к и 3 ) и В а -с и л и ј е В е л и к и . 4 )

Ш т о се тиче мистичног з н а ч е њ а ових седам црквених часова, то ј едни виде у њима захвалност људи за дело ства-р а њ а Божјег за шест д а н а и седми дан отпочинка Божјег; други раз јашњују и испоређују ноћна богослужења са вре-меном таме и греха, у коме је био род људски до доласка Христова, а д н е в н а богослужења са временом благодати и милосрђа, које нам ј е донео ИХристос својим ваплоћењем, учењем, страдањем и смрћу; а други опет налазе у цркве-ним часовима слику или тип поступка Божјег са радени-

*) СопзШ. Арози 1Њ. VII I . с. 34 . (М^пе, Ра1г. е г . Т. 1. р 1136.) 3) Сурпам, икет с1е огаИопе Д о п и т с а с а р . 34 . е1 3 5 . \М1%пе, Ра1г. 1а1. Т.

4 . р . 559 .—560. ) 3) Агћапазшз, Б е У1г§1П11а1е с . 1 2 . 1 6 , е ! 20.(М1§пе, Ра1г. §г. Т. 28 . р . 265.—276.) 4) ВазИИ Ма§м Ке§и1ае Гизшз 1гас1а1ае К е з р . а^ 1п1егго§а1. 37 . (М1%пе, Ра1г.

8 Г . Т. 3 1 . р . 1013 . е ! 1016) .

12

цима њ е г о в а винограда (Мат. 20, 1—16). Јер , кажу ови, к а д а ј е небесни отац послао раденике ујутро, трећег, ше -стог, деветог, и ј еданаестог часа, а увече их платио, тиме су означени часови и време богослужења . 1 )

Ако се з а п и т а м о - з а ш т о је б а ш број седам одређен за број д н е в н и х богослужења, морамо узети у обзир, да су стари о броју седам имали нарочите идеје, верујући да он има в а ж н у улогу у природном животу. Затим у библијској историји долази врло често број седам. У седми дан отпочи-нуо ј е Господ Бог од својих дела и одредио га је за праз-ник ; седморострука к а з н а обећана је ономе ко убије Кајина; после седмог опхода у седми дан пали су јерихонски зидови, а седам с в е ш т е н и к а носили су при томе седам труба; пошто се Јелисеј седам пута помолио над мртвим дететом Сунамит-киње, васкрсао г а ј е ; Нееман се седам иута прао у Ј о р д а н у и очистио се од губе; седам рогова и седам очију имало ј е ј а г њ е , које је отворило књигу з а п е ч а ћ е н у са седам печата ; седам анђела стоје пред престолом Божјим; седам су дарова св. Духа, седам тајана, седам смртних грехова и т. д. Р а д и тога су св. оци сматрали број седам као свети број, а не-з н а б о ж а ц Питагора сматрао је број седам као г л а в н у тајну свога учења . Ради тога је одређен број седам за број д нев них часова мољења, према речима пророка Давида : „Седам иута на дан хвалим те за судове иравде твоје".

6. Време вршења црквених часова данас.

Пошто има седам црквених часова, то би онда требало да и верни у току д а н а седам пута дођу у храм на бого-служење . Но пошто ј е то тешко и за лајике скоро немогуће да се седам пута на дан скупљају у храм, то су ј о ш св. оци наредили, да се х р и ш ћ а н и на дневне часове скупљају не седам пута на дан него три пута. Први иут у вече, к а д а се в р ш е три црквена богослужења, и то: девети час, в е ч е р њ е и повечерије ; други иут од ионоћи до јутра , када се тако исто в р ш е три богослужења, и т о : полуноћница ,

*) Испор . Шегопутг С о т т е п 1 а г . т Е у а п д . Ма11ћае1 Ш>. III . с. 20 . (Мг^пе, Ра1г. 1а1. Т. 26 . р . 146. е1 147). Саззгат Б е соепоћ. т з И ш < л з 1. III . с. 3 . (М&пе, Ра1г. §г. Т . 49 . р . 126. ) ; Оге&оги Ма%т Н о т Ш а г и т т е у а п ^ е Н о Ићег I. Н о т П . 19. (Мг^пе, Ра1г. 1а1. Т. 76 . р . 1155. е1 1156.) ; Тћеорћу1асИ Е п а г г а И о т Е у а п § . Ма11ћае1 с. 20 . (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 123 . р . 360. е1 361.) ; ВИДИ и Зутеомз Тћез8а1омсеп818 Б е 8 .

Р г е с а И о п е с. 299 . код Мг^пе, Ра1го1. §г. Т. 155 . р . 549 .

13

ј у т р е њ е и први час; 1 ) треки иут преко д а н а моли се црква од трећег часа дана, а то је по нашем р а ч у н а њ у времена од девет сати пре иодне, када се такође в р ш е три чина црквена , и то : трећи час, шести час и св. литургија или изобрази -телна , 2 ) која се в р ш и место св. литургије .

Ова три времена дневних богослужења представљају св. Тројицу. Пошто пак предузимамо у три д н е в н а времена по три богослужења. то се можемо упоредити са девет не-бесних чинова, којих такође има девет (три пута по три), и који непрекидно непрестаним песмама славе Бога у св. Тројици. 3 )

Према прастаром обичају црква почиње п р а з н о в а њ е ј едног д а н а не са јутром, него са предвечерјем тога д а н а и дели време празника у два д е л а : ноћ и дан , почињући ноћ од заласка а дан од изласка сунца, рачуна јући време од 6 часова у јутро, тако да је први час по н а ш е м рачу -нању времена седми сахат, трећи час девети сахат, шести час подне, а девети час трећи сахат по подне. 4 ) Према томе почиње црква п р а з н о в а њ е ј едног д а н а уочи тога д а н а увече и продужује га до увече на сам дан празника . Већ у СЗавету наредио је Бог да црквена богослужења п о ч и њ у у предвечерје празника и да трају до идућег вечера . Узрок овоме имамо у историји створења света, ј ер сам Б о г почиње дан са вечером, због чега Мојсије и меће увек в е ч е испред д а н а : „ И к м с т ћ кечерж, и к м с т а о у т р о , д ж к е д и н х , . . . к т о р к ш . . . т р г п и " и т. д. Писац дела »^иез^опез ас! АпИо-с ћ и т Б и с е т « које се пре приписивало св. Атанасију, по-ставља п и т а њ е : з а ш т о недеља почиње у суботу увече? ш о д г о в а р а : Када ј е Бог позвао народе из таме незнања и од з акона к светлости с а з н а њ а и јеванђелија , заповедио ј е ирема томе да недеља почне вечером а с в р ш а в а се на дану . Ј ер не би приличило Христове дане , који ј е истинита свет-лост, почињати са светлом, наиме са даном. 5 ) Према томе

4 ) И а к о ј е п р в и ч а с з а с е б н о б о г о с л у ж е њ е , т о се и п а к не броји з а с е б н о у н и з у с е д а м ц р к в е н и х ч а с о в а , него за ј едно са ј у т р е њ е м .

*) Св. л и т у р г и ј а и и з о б р а з и т е л н а т а к о и с т о се не у б р а ј а ј у у с е д а м д н е в н и х б о г о с л у ж е њ а , него су з а с е б н а б о г о с л у ж е њ а .

3 ) Испор . 8утеоп Тће$8а1., Б е з а с г а ргесаНопе (Мг^пе, Ра1г. Т. 1 5 5 г

р . 593.) 4 ) Испор . Вешлминг, Н о в а л С к р и ж а л в , Спб. 1908 . с т р . 80 . и Д . Смолодовича,

Л и т у р г и к а , Изд . I I . 1 8 6 1 . с тр . 67 . 5) Агћапазшз, ( ЈиаезИопез а<1 А п Н о с ћ и т П и с е т К е з р . а<1 О и а е з ! . 1№. (Мфпе,

Ра1г. 8Г. Т. 28 . р , 632.)

1 4

црква , позивајући нас својим божанским богослужењима из таме греха на светлост вере и блаженства , почиње ова бого-с л у ж е њ а уочи тога д а н а а с в р ш а в а их у подне, у пуној светлости дана . Вечерње богослужење з н а ч и СЗавет, ј у т р е њ е р а ђ а њ е и прве зраке Хришћанства , и најпосле св. литургија , која се в р ш и у пуној светлости дана , ј е потпуно избављење рода људског, у здизање палог човека у вечно блаженство и с л а в љ е њ е Бога .

7. Девети час.

Прво ј а в н о дневно богослужење које се в р ш и увече јесте д е в е т и час ('Е^уату] (Зра, ћога попа) . Овај час сећа нас на стра-ш н и а уједно и спасоносни догађај , када ј е ИХристос висећи на крсту предао свој дух у руке Бога Оца и тиме принео пот-п у н у ж р т в у за грехе света. Ј ер смрћу Господа у н и ш т е н а ј е н а ш а смрт и ослобођени су из ада они, који у њему беху. 1 )

После почетног возгласа Е л а г о с л о ш . & Е г а н а ш а . . . и по-четних молитава 2 ) читају се према горе реченој успомени псалми 8 3 . 84 . и 85 . У првом псалму; „ К о л к к о з л к ж л е н н а л е ш А ТКОА, Г д и с и л к ! " псалмопевац далеко од Божјег дома, осећа тежњу према Сиону, који ј е постојбина његове д у ш е , сматрајући блаженима оне који пребивају у дому Господњем. Т е ж њ и псалмопевца према Сиону, треба да одговара н а ш а т е ж њ а према храму Божјем. Као ш т о псалмопевац мора у т р п љ е њ у морално ојачати, да би могао гледати светињу Божју у Сиону, тако и ми страдањем Господа имамо приступ к Богу . Псалам 84 : „ЕЛГОКОЛИЛБ еси Г д и зтлњ т к о к > . . . " говори како се Ј ехова после извесног времена г н е в а опет повратио (Своме народу, опростио му кривицу и грехе, те ј е спасење и благослов близу. Слично Господ на крсту скида н а ш у кривицу и спира крвљу н а ш е грехе, ирема томе близу ј е н а ш е спасење. У 85 псалму: „ П р и к л о и и Г д и о у \о т к о с . . слика песник окружен непријатељима своје очајно и тешко стање, но пун је наде у помоћ Божју , за коју моли. П о ш т о ј е Бог псалмопевца избавио из досадањих невоља, избавиће г а и сада, а његови непријатељи (незнабошци) увидеће да ј е песников Бог истинит, и поклониће му се сви. Све су ово речи које се односе на страдања Христова на крсту и на дело спасења крстом. После псалама, О л а к а , и ш^игк: З л л и л В Ј а

*) Испор . 8утеоп. Тћеззаи, Б е з а с г а Р г е с а И о п е С М ^ / г ^ Р а ^ г . ^ г а е с . Т . 1 5 5 . р . 5 5 1 . ) а ) В и д и Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , део I . с т р . 2 0 1 .

15

(3 пута), Г д и п о л м л б и (3 пута) чита се тропар дана , О л л ' к л , и нкшНк: И ж е нлсћ р а д и . . . и молитва: Њ п р е д а ж д к насд д о к о н ц а . . . трисвето, Оченаш, и затим ако ј е празник чита се његов кондак, а ако није о н д а л Е и д л р а з к о и н и к к н а ч а л к н и к а ж и з н и . . . С л а ' к а : Посред-к д к о н > . . . И нмн^к: Л г н ц а , и п а с т м р л . . . , Г д и п о л ! и л 8 и 4 0 пута и молитва Спаситељу: Н ж е на КСАКО* к р м А

Симеон Солунски каже о в о : Гди помилЗи говоримо четрдесет пута зато, да осветимо све време нашега живота и ради очишћења наших безбројних грехова преко дана и сваког л часа . . . После 40 пута Гди помилЗи говоримо веома потребну молитву Иж* на ВСАКО* в р ш л \ . . . јер она садржи све, моли Бога за душе наше, за тело, за мисли, осећаје, дела, моли за освећење свију, за избављење од сваког иску-шења, за заштиту светих анђела, познање славе Божје, који ј е благо-словен на векове. Затим славимо пресвету Богородицу славнију од с е р а ф и м а ; и затим говори свештеник молитву коју је Арон дао на-роду и уведену од Давида : Бж*, оуцЈвдри НКЈ. .

Девети час се з а в р ш у ј е молитвом св. Василија : „ Е л к о Г д и , 1исе Х р т е . , . " , која као да је састављена код крста испод ногу Спаситељевих, ј ер велича распетога Христа, и отпустом.

Девети час врши се пред вечерњем и то : може се вршити у паперти (види 1. и 9. гл. типика), као што је то у Св. Гори и у ма -настирима, или у храму, и у том случају свештеник говори почетни возглас деветог часа пред царским дверима. Ако свештеник врши 9. час у паперти онда говори отпуст, 2) а ако у храму, онда 9. час нема отпуста. На часовима се редовно говори мали отпуст. Ако се 9. час врши иза 6-ог часа (тако у време четрдесетнице), то се по-четни возглас не говори, но одмах долази ПрУидит* поклоиимсљ и псалми. На часовима се не скида завеса са царских двери и царске двери се не отварају, осим на царским часовима и на часовима у прва три дана страсне седмице, када се чита св. јеванђелије. Девети час се односи на прошли, а вечерње на сутрашњи дан. Девети час је по нашем рачунању времена 3 сахата по подне.

8. Вечерње.

Д р у г о за једничко дневно богослужење, које се увече в р ш и , јесте в е ч е р њ е (сЕатсбр^6$, кеч*'рнА, уезрегае). Вечерње нриказу је пре свега : с тварање света и бригу Божју за ство-р е њ а света, г р е ш н и пад човека, и з г н а њ е његово из раја, долазак Спаситељев н а свет и сву економију спасења. Као

4) 8утеот8 Тћез8а1опкеп818 Б е з а с г а Р г е с а И о п е , с. 3 2 5 . (Мг^пе, Ра1г. §г . Т. 1 5 5 . р . 589 ) ; испор . с. 308 . р . 560) .

2 ) К а д а н а ч а с о в и м а б и в а о т п у с т , с в е ш т е н и к к а ж е : СлЛка тев^, Х ? т « Б&е ^покЛнТ« нЛик, слЛка т«к-к, а ч а т а ц : СлЛкл, п нмн-к, Г^и помнлЗн 3 п у т а , Б Л Л Г О С Л О К И , и све -ш т е н и к г о в о р и с а м о т п у с т (мали) .

16

ш т о су се једном после створења света сва бића р а д о в а л а ш т о су створена, величајући Господа Бога свога Створитеља, исто тако у почетку вечерња велича свештеник Господа Б о г а р е ч и м а : „ЕЛЛГОСЛОКЖБ Егх илшћ ксегда, НМННј и присни> и ко к ^ к и скк \&в&" , које нас тако рећи нреносе у СЗавет, када та јна Св. Тројице ј о ш не беше ј асно откривена , због чега с в е ш т е н и к и не спомиње три божанска лица. Овај возглас говори свештеник пред царским дверима (види типик гл, 7. и 9.). После Л л ш н к и после почетних молитава, чита пред-стојатељ или чатац 103 . п с а л а м : „ Е л г о с л о к и д8ше Л^ОА Гда . . ."*) који и з л а ж е чудновату слику створења, радост и благодар-ност свих створењга што су створена и ш т о живе . Али ова радост и блажено стање не беше з а дуго, ј ер ј е први човек з г р е ш и в ш и изгнан из раја, што се символички приказује з атвореним царским дверима у почетку вечерња . 2 ) И п а к ј е Господ Бог палом човеку, ј о ш пре него што га ј е и з а г н а о из раја, обећао посредника и искупитеља ИХриста Сина Божјег . Овога посредника представља сада свештеник, који стоји пред царским дверима и приноси Господу Богу мо-литве з а цео људски род, читајући тајно т. ј . у себи мо-литве вечерња, т. зв . Л40литкм ск^ктилкничнмА (гбуаХ тоо Хиуу:-х б б ) , а зову се тако зато, што се у њима слави Бог који ж и в и у неприступној светлости, ш т о у њима моли све-ш т е н и к за духовно просвећење н а ш и х душа , и што се за време ових молитава сада на вечерњу пале свеће. Сваку молитву з а в р ш у ј е свештеник возгласом и малим поклоном. У овим молитвама моли свештеник Бога, који станује у неприступној светлости, да у с л и ш а молитве наше , да нас води својим путем, да идемо у истини Њ е г о в о ј , да обра-дује срца наша , да се бојимо Њ е г о в о г светог имена, да просвети очи срдаца н а ш и х за познање његове истине, и т. д.

*) Овај се п с а л а м з о в е : уводни или п о ч е т н и , предначин^телкнми ( л р о о ^ а х б ^ фаХ-Џ^)^ ј е р њ и м е п о ч и њ е в е ч е р њ е .

а ) »Когда поетсн п р е д н а ч и н а т е л Б Н Б г а псаломт . , и з о б р а ж а к ш г ш все с м о т р е ш е Госп одне , тоестБ с о т в о р е ш е всего м1ра, т о г д а по в с е м у Х Р А М У б Б п з а е т т * к а ж д е т е , к о т о р о е п р о д о л ж а е т с л во все в р е м л ПЗЈШЛ п с а л м а . К а ж д е т е , о з н а ч а н б л а г о д а т Б В с е с в л т а г о Д у х а , В Г Б семт> случа-ћ ЗНАМЕНУЕТТБ п р и с у т с т в г е трет1лго Л и ц а Свнтои ТрОИЦБ1 ПрИ СОТВОреШИ М1ра, ЧТО ВИДНО ИЗ СЛОВТ> КНИГИ Б Б Г И Л (ГЛ. 1. ст . 2)

„6 Д $ х * БожЈн Н О Ш ^ Ш С С А мрх$ водм". П о о к о н ч а н ш п-вшл ПСАЛМА и п о о к а ж д е н ш всего х р а м а , з атворлготсн ц а р с т н двери , и атимт> о з н а ч а е т с л , ч т о вскор-в п о с о т в о -р е н ш м1ра раиск1а двери ЗАТВОРИЛИСБ А д а м о в и м г п р е с т у п л е н 1 е м г . « Венгл-минЂу Н о в а л С к р и ж а л Б , 1908. с тр . 8 9 .

17

У великој јектенији: „Жирол1& Г д В ПОЛ*О'ЛИЛ!СА", која до-лази иза предначинателног исалма, и коју свештеник говори пред царским дверима, ј асно се и з р а ж а в а г р е ш н о стање човека, ј ер се у њој моли оно исто што ј е свештеник тајно молио у молитвама пред царским дверима, наиме мир са Богом, у н у т р а ш њ и мир у самим нама и мир са ближњима нашим, дакле све оно што нам је требало у г р е ш н о м стању. 1 )

Иза велике јектеније улази свештеник у олтар и читају се катизме исалтира, које нас сећају и о у к а д а н и х о д Г о с п о д а љ у -дима преко патријараха и пророка, да живе према закону Го-сподњем и тако постигну благослов и дар искупљења преко обећаног Месије. Пуноћом идеја и осећаја који се изражава ју у пеалтиру, постају н а ш е д у ш е диспониране за истиниту мо-литву, покрећу се на кајање и хваљење Господа Бога, п а ј е зато црква наредила , да се цео псалтир на дневном богослу-ж е њ у преко недеље прочита ј еданпут , а у време св. четр-десетнице двапут . На дневном вечерњу обично се чита по-недељником ш е с т а катизма. уторником девета, средом два-наеста, четвртком петнаеста, петком осамнаеста . 2 )

И з а катизима и мале јектеније појци у име народа, као да осећају тежину греха који иочива на њему,^поју или читају почетак 1 4 0 . псалма: „ Г д и , коззкл'х& к * тек4, о у с л м ш и / И А ; КОНЛШ гласб л.олен'ЈА л.оеги>, кнегда к о з з к а т и л ш к& т ш ^ к . . . " као и остале стихове тога псалма, затим псалам 1 4 1 . : „ Г л а * с*мћ моАмћ ко Г д 8 КОЗЗКЛ\Б" и најпосле 1 2 9 . : ИЗБ г л б к и н м к о з з к а ^ кћ текН* , ГДИ. . .") Стихови из ових псалама као сти-хови СЗавета поју се са стихирима НЗавета заједно, да би се приказало како су п р о р о ш т в а и поуке СЗавета претхо-диле као ј у т а р њ а румен сунцу, учењу и тајнама НЗавета . Када се стихови ових псалама заједно са стихирима поју наизменце од о б а ' х о р а (појци у певницама) , то ово наиз-менично појање значи , да ј е Стари Завет у вези са Новим, према речима Спаситељевим: „ Њ п р У и д о х * р а з о р и т и ( з а к о н х , и л и пророки ) , но и с п о л н и т и . 4 )

*) И с т о р . /7. Лебедевг, Н а у к а о б о г о с л у ж е н ш п р а в о с л а в н . ц е р к в и . М о с к в а 1909 . Ч . I I . с т р . 4 .

2 ) Р е д ч и т а њ а к а т и з а м а и з п с а л т и р а и з л о ж е н ј е у п с а л т и р у и т и п и к у . 3 ) »Вт> СИХЂ п с а л м а х Ђ и з о б р а ж а ш т с л в с в т^в м о л е т л и в о з з в а т л , к о т о р в ш

Адамт>, вт> б^вдственномт, своемт> с о с т о н н ш , н^ћкогда ВОЗНОСШГБ И З Ђ г л у б и н Б 1 д у ш и с в о е и « , ВенглминЂ, Н о в а л С к р и ж а л в , 1908. с тр . 94 .

4 ) М а т . 5, 17 .

2

18

При крају последњег стиха: ,,Мки> оутк*рднсл мАтк егЖ на насх . . . " силазе оба хора (појци из певница) на средину и заједно поју како по-следњу стихиру тако и слака, и нмн-к богородичан, што не бива без тајанствених разлога. Симеон Солунски к а ж е : »На последњем стиху састају се оба хора, означавајући међусобну сагласност и сједињење света кроз Спаситеља. Затим клањајући се сви заједно престолу, поју: Мки> оуткгрд^СА млтк егЖ на нас*, означавајући тиме да је спасење језичника у Христу, да је Он по својој милости страдао за нас, да је својим крстом утврдио своју моћ, и победивши сјединио в а с у себи самом. Затим заједно поју: слака, и нкш-к, нераздељиво славећи неразделну Тројицу и најпосле исноведајући ваплоћење Сина Божјег и Богоматер Девојку, њено моћно и силно заступство«. 1 )

Код п о ј а њ а : „Дл и с п р а к и т г л л м т к а Л*ОА. . . " кади свеште-н и к цео храм, а кађењем и з р а ж а в а жељу, да се н а ш а мо-литва , која после пада првог човека без посредовања ИХри-ста није могла да се уздиже према небу, уздигне сада Њ е г о в и м посредовањем као овај тамјан и да се подигне к Богу , као што се уздиже дим. Овим кађењем п о д р а ж а в а м о ^ л у ж е њ е СЗавета, у коме ј е сам Господ Бог преко Мојсија заповедио Арону да приноси кад пред жртвеником ујутро и увече . 2 )

После стихира на Г о с п о д и к о з з к а \ а и богородична долази песма: „ О к ^ т ^ тА\1и..." У овој песми назива се ИХристос »тиха светлост свете славе бесмртног (вечног) небесног Оца«, ј е р само кроз ИХриста и Њ е г о в о в а п л о ћ е њ е дошли смо до светлости божанске славе и кроз Њ е г а су нам откривени извори истинитог блаженства . 3 )

»Зато када сунце залази и видимо вечерњу светлост која је угодна нашој души, и када се сетимо вечног и незалазног сунца, побуди нас она да величамо створитеља ове светлости, једног Бога у три лица, Оца, Сина и св. Духа, а нарочито да славимо Сина Божјег, исповедајући да ј е достојан да се слави светим песмама у сва времена, ј ер нас је научио славити св. Тројицу и што нам даје живот, због чега Га и слави цео свет.« 4)

х) Зутеотз Тће88а1опкеп818у Ое з а с г а р гесаНопе с. 3 3 2 (МЈ&пе, Ра1г. §г. Т. 1 5 5 . р . 6 0 5 . )

2 ) Исх. 3 0 , 7 . 8 ) Ск-кт« тнх»н поје се овде з а т о , ш т о к а д а ј е п р в и човек због г р е х а и з г у б и о

п р в о б и т н у светлост б о ж а н с к у , п о к а з а л а м у се н о в а светлост у о б е ћ а н о м Месији , ко ји ј е р а д и и с к у п љ е њ а р о д а људског п о с т а о човек , де би г а у ч и н и о у ч е с н и к о м в е ч н е славе . З а т о се у овој песми с л а в и Месија , који се п о к а з а о к а о светлост .

4 ) Испор . А. Мигамјем, ВпеГе ићег с1еп б о и е в Љ е п в * (1ег Мог^еп1ап(1. К1гсће. Сћегв. УОП Б г . ЕСГУУ. Мига11. Ее1р21§ 1 8 3 8 , р . 3 5 .

19

Ова песма ј е ј е д н а од најстаријих ц р к в е н и х песама. У старим грчким часловцима има ова иесма натпис : Химна Св. Мученика Атиногена ( ј 3 1 1 . ) , а у новијим, па тако и у словенским часловцима има ова песма натпис: Т к о р н ш О и > ф р о ш а , пдтрТархд 1ерлилккаги>. Први натпис биће тачнији. 1 )

Иза О к ^ т е т и ^ ш обраћа се и а ж њ а верних речима свеште-ника: „ К о н л и л ! * , лшрк к г к л ! * , пр*л*8дростк, конлмлш" на ирокимен. Прокимен ј е ј едан стих из псалама, који и з р а ж а в а укратко з н а ч е њ е или успомену дана . 2 ) Када се отпоје прокимен реци-тује се ј о ш један или више стихова, сви из псалама, који ра з -ј а ш њ у ј у и допуњују садржину прокимена, а иза сваког стиха понавља се прокимен. Реч прел^дростк казује, да ће у иро-кимену бити и з р а ж е н а која истина или учење о ИХристу, истинитој мудрости.

Пошто смо принели мало час хвалу Богу Сину, обра-ћамо се сада Господу Вогу са молбом, ј ер увек требамо Божје помоћи и благодати, и то са молитвом: „ С п о д о к и Г д и , вћ кечера с е и . . . " Ова је молитва узета из прастаре х р и ш ћ а н с к е песме: О л а к а КБ К^ШЈИИ^ ЕГ8. И веома ј е з г о д н а за вечерњу молитву. Свештеник сада излази из олтара и ставши пред царске двери говори ирозбену јектенију: „ И с п о л и и л ^ кечер* шогс л*олитв8 на'ш$ Г д е к и " , у којој моли свештеник да се и с п у н е разне молитве верних.

После јектеније свештеник и народ приклањају главе , и свештеник чита тајно „л*олитк8 глакопреклошшА": „ Г д и Е ж е н а ш а , п р и к л о н и ш и ш к е с а . . К л а њ а њ е м и молитвом изражавамо н а ш у понизност и побожност пред Богом, као и силазак Сина Божјег на земљу у облику слуге. Затим при последњем звозгласу „ Е 8 д и д гржавд ц а р с т ш А ткоегц?. . . " уздижу свештеник и народ главе , изражава јући тиме ослобођење н а ш е од греха и смрти, и васкрс Господа ИХриста . 3 ) Затим поју појци сти-хире стиховње, састављене у похвалу и част Господа Бога и Њ е г о в и х светих, и у з н а к н а ш е благодарности за Божја доброчинства . Ове ее стихире зову стиховње ( а т 1 ) ( У ] р а т о б а т с -Хо\) или а т о а т ^ а ) зато, јер се пред њима поју стихови из псалама, и то не увек ј едни те исти као код стихира на

*) Види Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , к њ . I. с тр . 2 4 1 . 2 ) Тобто бе ЕАТ1У ђ гсер1 Т У Ј ^ бортђ^ тхросрУЈтеЈа та тсер1 Т У Ј $ ^Јлера^ ехб^бссахоу фаХ-

|Х1ХБУ. 8утеом8 Тће88а1омсеп818 Р е з а с г а ргесаНопе , с. 337 . код Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 1 5 5 . р . 6 0 9 .

8) ВешлминЂЈ Н о в а д скризкалв , Спб. , 1908 . с т р . 106. *

20

Господи возвах , него увек други стихови, који се односе н а празник . И з а стихира на стиховње и Ола ' ка , и нмн^к долази молитва ираведнога Симеона пре смрти: „ Н м н ^ к и ) п $ ш а ' * ш и . . . " Ова молитва п р а в е д п о г а Симеона говори се иа вечерњу зато, да би нас подсетила на крају д а н а на смрт као неиз-б е ж н у последицу живота , и тиме нас опоменула , да ж и в и м о као и праведни Симеон, како би на крају свакога дана као и пред саму смрт могли казати као и праведни Симеон: „ Н м н ^ к С б п В ф а ш ж . . . " .

Симеон Солунски тумачи ову молитву овако: »Када је свети Симеон видио спасење Божје, молио је разрешење душе од тела, а ми молимо разрешење душе од страсти, од ђаволског искушења и болести душевних и телесних«. 1 ) А на другом месту: »читамо благо-дарни благослов Симеона Богопримца, и као што је он сматрао разре -шење од тела сладошћу. тако и нама предлаже да се сетимо смрти, коју иредставља вече«.

Иза молитве п р а в е д н о г а Симеона чита се т р и с т о е и т. д. и поју се Фп8стителкН1И или з а в р ш н и тропари, у којима ј е кратак живот светитеља који се слави, који показују какав ј е био свршетак ових светитеља и какб верни треба да живе , да би постигли добар свршетак . Отпусни и л и з а -в р ш н и тропари зову се зато, ј ер се на вечерњу и ј у т р е њ у поју при крају т. ј . пре о т п у ш т а њ а народа.

Затим говори свештеник пред царским дверима сугубу јектенију: „ П о л м л $ и насх , Е ж е , по келиц^ки л ш л о с т и т к о е ' и . . . " . Ова се јектенија зове сугуба зато, што појци одговарају на по-ј едина мољења свештеника или ђакона у њој са 3 пута Г д и п о л ш л В и , и зражава јући тако топлину мољења у њој и т е ж њ у за испуњењем ових молби.

У овој јектенији моли се за владара, за архијереја, за сву браћу у Христу; за блажене и увек спомињане ктиторе храма; за умрле оце и браћу нашу; за живот, здравље, опрост грехова слугу Божјих и служитеља храма, а завршује се возгласом: „Мки> милостик* и че-лок^кколгсБецк.. . " .

И з а претходних молитава изложених на крају чина вечерња у служабнику (Прел*8дростк, Е л а г о с л о к и сми кааго* с л о к е н * . . . о у т к е р д н Е ж е , преста 'л Е ц е . . . Ч е с т н ^ и ш б г с . . . О л а к а т е к ^ к . . . О л а к а , и нмн^к. . . ) , в р ш и свештеник на крају отиуст дневни (атоЛоа^).

1) 8утеот8 Тће88а1омсеп81& Б е з а с г а р г е с а И о п е с. 3 4 1 . (Мгцпе, 1 Ш . р . 66.)

21

Симеон Солунски 1) каже о отпусту ово: »Свештеник свршава службу молитвом која се зове отпуст (&г6Хиа^), јер нема свако право да завршује божанске службе и да отпушта из храма, него ј е з а т о потребан отпуст свештеника. А пошто је свештеник почео службу, то ј е он и завршује и као запечати молитвом. А овај печат ј е Господ Исус Христос који је к нама дошао телом. Зато свештеник призвавши ИХриста истинитог Бога, м о л и Г а д а нас помилује и спасе молитвама Његове свете матере од које се Он ваплотио, и молитвама свију све-тих Његових. Јер сами собом немамо вишта, него смо све добили зато, што је Господ ИХристос по својој доброти постао човек, а Мати Њ е г о в а и Његови Свети су из наше средине«. 2)

Вечерње имамо: свакидашње, мало и велико. Свакидашње се вечерње врши у оне дане, када није празник с полијелејем или бде-нијем. Чин дневног вечерња смо изложили и имамо га у служаб-нику, часловцу, следовном псалтиру, и у 9. гл. типика. Чин дневног вечерња у великом посту имамо у чину сирне недеље увече и у по-недељак I. седмице вел. носта (типик). А у часловцу и следовном исалтиру такође под ознаком: „дцн пост&".

Мало вечерње се врши пред бденијем које почиње вечерњем. Мало вечерње је скраћено дневно вечерње. Како се врши мало ве-черње види тип. 1. гл. и у октоиху.

Велико вечерње се врши уочи празника било само за себе, било заједно са јутрењем на свеноћном бденију.

9. Повечерије.

Повечерије (Апбб&пмом, повечсри) ј е вечерње богослужење и врши се после вечерња или вечере, те се због тога и з о в е повечерије. Повечерије се в р ш и из захвалности за почетак ноћи, з а ноћни мир од дневног рада, а сећамо се на њему силаска Христова у ад и смрти, која не треба да нас неспремне изненади. 8 ) Повечерије имамо велико и мало. Како се в р ш и велико повечерије биће изложено на своме месту. Пошто у д н е в н а богослужења спада мало иовече-рије, то ћемо овде само о њему говорити, а в р ш и се о в а к о :

После возгласа Е л г о с л о к ж х Е г & н а ш х , изговореног од с в е ш т е н и к а у епитрахиљу пред царским дверима и после почетних молитава чита се псалам 50 : „ П о л ш л В и Л*А ЕЖ*.. .", затим 69 : „ Е ж е КБ пол1ошк Л*ОК>. . . " и 1 4 2 : „ Г д и , о у с л к ш ж л*лтк8

*) 8утеот8 Тће88а1опкеп818, Б е з а с г а р гесаИопе с. 3 2 3 . (М^пе, Ра1г. &г. Т. 155 . р . 588.) .

2 ) Ч и н дневног в е ч е р њ а види у с л у ж а б н и к у н а к р а ј у в е ч е р њ а : „ Б о ШША Ж« днД, н^кстк празднствл кол\$, т к о р н т с л нд всч*рнн с Л ц | " и т . д.

3 ) Испор . 8утеош8 7ће88а1опкеп818 Б е з а с г а ргеса ! . с. 300 (М1§пе, Ра1го1. ^г . Т. 155 . р . 553.) и Вешлминг, Н о в а д С к р и ж а л в . Спб. 1908 . с т р . 114 .

22

Л 1 о к > . . . " , у којима и з р а ж а в а м о пред Богом осећаје покајања, које ј е нарочито потребно на свршетку дана , и молимо Б о г а да нас сачува од свих непријатеља, који нам раде о животу , ј ер ти су непријатељи б а ш тада најопаснији, када се предајемо сну. Затим се чита велико славословије: „ О л а ' к а ка к ^ ш н и ^ Е г 8 . . . ", иза кога се утврђујемо у вери символом вере, и најпосле долази канон иресветој Бого-родици из октоиха. П о с л е ^ к а н о н а чита се или п о ј е : „До* с т о и н о е с т к . . . , Т р и с к ж т о е , О ч е н а ш х , тропар светог д а н а и и храма, и тропари : „ Е ж е о т е ц д н а ' ш и х * . . И ж е ко камк м1рк. . . О л а ' к а : О о с т м л ш о у п о к о и . . . И н м н ' к : Ж л т к а л ж Г д и . . . , место којих се када ј е п р а з н и к иоје кондак п р а з н и к а или к о н д а к светога, а на повечерију у суботу кон,дак васкрсан редовног гласа . Затим Г д и п о л ш л В и 40 пута, И ж е на КСАКО* крсл!А, Г д и п о л * и л $ и 3 пут, Ола 'ка и и А г г к : Ч т н ^ и ш 8 и > ХЦКвХмћ. . -и возглас : Ж л т к а л ж с т к ^ б т е ц в . . . и чита се молитва ире-светој Богородици: „ Њ с к к е р н а л , н е к л а з н а А . . . " коју ј е саставио м о н а х П а в л е из Амореје (12. стол.), 3) у којој молимо прву з а -ш т и т н и ц у г р е ш н и х , з а посредовање у све часове живота као и у часу смрти. Затим се чита молитва Госиоду Исусу Христу о д Антиоха монаха Пандекта (7. стол.) : 2 ) „ И д а ' ж д ћ намћ КЛКО. . молитва : „Пресла'кнаА п р и с н о д к о . . . " и поје се кратка молитва Св. Јоаники ја (IX. стол.) : 3 ) „ОупокаЧпе мм...", и мали отпуст .

После отпуста говори свештеник окренут лицем према дверима ј о ш једну јектенију, у којој се моли з а владара , за архијереја, з а браћу у Христу. за оне који нас мрзе и који нас воле и т. д. која се почиње речима: ПОЛ*ОЛИЛ1СА & КЛЛ-гокНЈрн ^ к л ^ и доЈстолнжик^кл!*... а з а в р ш у ј е возгласом: „Л5лт* в а л ш стм\ћ б т е ц а н а ' ш и ^ и . . . Ова јектенија (процнн?* (С с ф * н -ника) не налази се на крају малога иовечерија , него се у чину малог повечерија к а ж е да нађемо ову молитву н а крају великога повечерија, где се опет упућује на ову јекте-нију на крају дневне полуноћнице . Чин малога повечерија имамо у часловцу и следовном псалтиру. Мало се повечерије

*) И с п о р . Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , I. део . с т р . 242 и Г. Паиа-доаулос, спом . д. р . 258 .

а) Аншиох ( ' А У Т & Х О С ) м о н а х м а н а с т и р а Св. С а в е у П а л е с т и н и , р о ђ е н у М е -д о с а г и б л и з у А н к и р е у Г а л а т и ј и . Год . 620 . с а с т а в и о ј е к њ и г у „Пауб&стт^ тЈјјс Трафђс" у 130 г л а в а . Испор . К. Кгитоасћеп спом. д . р . 146 .

8) Јоаникије м о н а х м а н а с т и р а н а брду О л и м п у , с а в р е м е н и к Т е о д о р а С т у -д и т а . И с п о р . К. Кгитоасћег, спом. д. р. 194 .

23

с в р ш а в а у све дане године, осим у седмичне дане великога поста и неких других дана , када ј е одређено да се в р ш и ве-лико повечерије. Повечерије се каткада в р ш и и у ћелијама.

10. Полуноћница.

Прво ј у т а р њ е дневно богослужење ј е полуноћница (реаочикикоч, полЗнофница, посШгпшп), које има своје име од времена када се у старини вршило, а тако се и д а н а с в р ш и у неким манастирима у поноћ. П о л у н о ћ н и ц а се в р ш и да би ми п о д р а ж а в а л и анђеле и њихово непрестано слављење Бога , затим ради успомене на васкрс Христов, који ј е био врло р а н о ујутро, као и ради сећања на други долазак Христов, за који морају Х р и ш ћ а н и свагда бити спремни, ј ер није познато када ће бити, према речима С п а с и т е љ а : „ Е д и т е оуко, гаки> не к^сте дне ни часа, к& онкже с к ш ^ челок^че* с к ш прТидггх" (Мат. 25 , 13). *) Полуноћницу свештеник с в р -ш а в а у епитрахиљу стојећи у олтару пред часном трпезом^ само излази на крају пред царске двери да каже отпуст,

Полуноћницу имамо дневну (по КСА ДНИ). суботну (по КСА с8кк&тм) и недељну (по КСА нед^кли). Овде ћемо говорити о дневној полуноћници , која- се дели на два дела. Први део почиње после уводних молитава 50. псалмом, иза кога се чита 17. катизма или 118. псалам: „ Е л ж е н и нторочнТи кх п 8 т к . . . " . Ова катизма се чита на полуноћници зато, што слика Давида како устаје у поноћ да се моли те тако по-буђује и ^ н а с на молитву и на в р ш е њ е закона Божјег, ј ер „ к л г к /ин-к законд оустх ткои^х, паче ТК1САЦЈХ зла'та и срекра" (ст. 72.). И з а 17. катизме чита се сла'ка, и нкш^к, символ вере, три* СКАТОЈ, Оченаш, возглас: „ М к и > ТКО* естк ца'рстко.. .", и тро; иари: ЖМИЈЛ г р А д г г а . . . " , Ола ' к а : Денк ОНБ с тра 'шнми. . . , И н к ш ' к : Т ш * не^корИ /и8н>. . . , у којима се спомиње други долазак Христов, који ће изненада доћи. Затим 40 пута Г д и полшлби, И ж е на кслкое кре'/ИА, Г д и полшлВи 3 пута, Сла ' к а : Ч е с т н ^ к и ш б к ) и возглас : Е ж г о у ц и д р и н м . . . Први део полуноћнице з а в р п 1 у ј е се молитвом: „ Е л а д к . к о Е ж е отче кседвржителк*"...

*) Испор . Зутеоп Тће88а1, Б е з а с г а Ргеса ! . с. 304 ех К е з р о п з а ас1 Оа1>пе1ет Р е п 1 а р о Н 1 а п и т . . ( З и а е з 1 т 79 (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 155 . р . 357 . е ! 939.) и ВешлминЂ, Н о в а н С к р и ж а л в , Спб. 1908. стр . 116. — Обичај м о љ е њ а н о ћ у н а р о ч и т о ј е у в е д е н у в р е м е г о н е њ а , ј е р ј е с к у п љ а њ е н о ћ у било м а њ е о п а с н о од с к у п љ а њ а н а бого-с л у ж е њ е д а њ у . Осим т о г а н о ћ н а т и ш и н а н а р о ч и т о је п о д е с н а з а м о л и т в у и ду -ш е в н о у с р е д с р е ђ е њ е .

24

У другом делу иолуноћнице с у м о л и т в е з а мртве, ј ер ј е сасвим природно да се при сећању на с т р а ш н и суд, који ће изрећи вечну судбину свију људи, сетимо н а ш е умрле б р а ћ е и отаца, који очекују тамо помоћ цркве, где њихово ка јање в и ш е не помаже. Молитве з а мртве почињу са два псалма: 120. „Еозк*до 'х& б ч и л . о и к а г о р м . . . " и 133 . „©* нкш^к ЕЛГОСЛОКИТ* Г д а кси раки Г д н и . . . " . Први псалам слика сталан и непрекидан промисао Божји о нама, а други нас оиомиње на непрекидно благосиљање Господа за тај промисао, па и у ноћи. Затим долази &ла'ка, и нкјн^к, т р и с т о * , О ч е н а ш са воз-гласом. И з а возгласа се читају тропари за мртве л(ПОЛ1АНИ Г д и . . . , Г л б к и н о н ) л*8дрости. . . , ( > л а к а : О о с т и л ш . . . , И нкш^к: Е л ж и л ш Т А . . . , Г д и п о л ш л В и 12 пута) и посебна молитва з а умрле (ПОЛЈАНИ Г д и . , . ) , у којој ј е мољење з а опроштај гре-х о в а н а ш е умрле браће . П о л у н о ћ н и ц а се з а в р ш у ј е као и мало повечерије .

Ч и н д н е в н е полуноћнице имамо у часловцу и следов-ном псалтиру. У типику имамо чин с в а к и д а ш е (понед. 1. седмице вел. поста) и васкрсне (7. гл.) полуноћнице . Када ј е свеноћно бденије не в р ш и се полуноћница . Исто тако не в р ш и се полуноћница у неким другим случајевима (види тип. гл . 2. и 7., петак и субота 5. седмице поста, среда страсне седмице). П о л у н о ћ н и ц а се каткада врши и у ћелијама.

11. Јутрење.

Јутрење , ор&ро$, ОУТРЖА, о Ш с ш т т а Ш Ш г а т , ј е црквено богослужење, које се обично в р ш и на почетку дана , ујутро. Ј у т р е њ е представља почетак и п р в е з р а к е х р и ш ћ а н с т в а . Н а ј у т р е њ у благодаримо Богу ш т о нас ј е извео из таме ноћи на светлост, што је уништио заблуду ноћи а просве-тио нас сазнањем истине и светлошћу добрих дела . 1 )

Имамо три врсте ј у т р е њ а : 1. недељно јутрење, 2. велико јутрење или јутрење са иолијелејем и 3. сваки-дашње јутрење. Ми ћемо овде изложити с в а к и д а ш њ е ју-трење које се в р ш и о в а к о :

*) "Ор&роо бе, бкх тб §рхеа9ш ТУЈУ ђ^ерау, г\$ еихар1ат{ау тоо тсара^а^о^то^ тб фшд, ча1 бЧа тбу Хбааута тб ахбто^ Т7Ј$ тгЛаугј̂ ^б ТУЈ̂ ебаереса^ ф65$ Ј̂ЛТУ хор^тјааута. 8утеошз Тће8$а1опкеп818, Б е з. ргеса1шпе с. 209. (Мг^пе, Ра(т. §г. Т. 155 . р. 552.) — »Утренн совершаетсн ради наставшаго дна, з а которвш челов-вку сл^вдуетЂ благодаритв Приводнигаго СВ-БТБ , разрушившаго ТБму лести и подавшаго намтћ СВ^БТЂ благочест!н«. ВешлминЂ, Новал СкрижалБ, Спб. 1908 . стр. 76 .

25

У уводу с в а к и д а ш њ е г ј у т р е њ а молимо се према за-повести св. апостола П а в л а (I. Тим. 2, 1—2) прво за владара . После почетног возгласа: Е л а г о с л о к е н а Е г к нлшћ ксегда. . . кади свештенак цео храм, изражава јући мирисом тамјана н а ш е с п о љ а ш њ е и у н у т р а ш њ е осећаје, да се н а ш е молитве у з д и г н у к Богу као тамјан, а чатац чита 19. п с а л а м : „ О у с л к ш Ј И т а Т А Г д к . . . " и 20. псалам: „ Г д и , силок> ткоио. . . " у којем се изражава ју неке жеље за л ,добро владара . Затим се говори т р и с т о е , Оченаш, в о з г л а с : Мки> т к о * е с т к ц а р с т к о (овај говори свештеник пред царским дверима) и тропари: „ О п а с и , Г д и . . О л а к а : , К о з н е с к ш с А на к р т в . . ." , И нкш^к: „ П р е д * с т а ' т к м с т к о с т р а ш н о в . . . " у којима се моли за владара и за народ. Најпосле се моли у олтару свештеник за владара у скраћеној сугубој јектенији: .,Пол*ил8и насх Е ж е . . . ' ; , која се у типику (гл. 9.) зове малом. П р а в о с л а в н а црква и з в р ш и в ш и тако своју дужност према владару , моли се прво за владара зато, што од мира владарева зависи и н а ш мир, и од до-брог стања владарева зависи и наше добро стање. 1 ) После молитве за владара моли народ благослов од свештеника речима: „ И л и н * л < & ГДНИЛЈК КЛГОСЛОКИ, б т ч * " , а свештеник ка-дећи у олтару пред часном трпезом говори: „ О л а к а СКАТ^И И единосВфн^ки и жикоткорАцни, и н е р а з д ^ л к н ^ к и Т р о и и / к , ксегда , нкш^к и прнсни> и ко к^ки к^ккижа" , 2 ) на што појци одговарају а л м н к . Затим почиње чатац анђеоску песму: „ О л а к а кх кк.ш= н и \ х Ег8, и на 36Л1ЛИ л*ирх, ка ч м о к ^ ц ^ а клгоколош", 3 пута у част пресвете Тројице. Затим моли чатац да Господ отвори уста наша, како би достојно хвалили Бога: Г д и , о у с т н * к л«ои О к е р з е ш и , и о у с т а Л!ОА к о з к г к с т л т х \ к а л $ ткон> (2 пут) иза које молбе чита чатац ш * с т о у | г а л л ш (3. 37. 62. 87. 102. и 142. псалам), прекидајући их иза свака три псалма славословом пресвете Тројице. У овим се псалмима износи слутња старозавет-ног човека о делу Спаситеља за спасење рода људског. По својој тужној , утешној и назидателној садржини, кадри су да побуде и код великог г р е ш н и к а осећаје покајања и наду н а милосрђе и помоћ Спаситеља. З а б р и н у т због свог г р е ш н о г стања, мисли човек н а м н о ж и н у својих непрајатеља који хоће да му д у ш у униште , и у том тужном стању не види никакве друге помоћи до ли у Сиаситељу обећаном од Оца небескога, који је д о ш а о у своје време, и уистину искупио људски род.

*) Испор . ВешлминЂ, Нован С к р и ж а л в , Спб. 1908. с тр . 119 . и 120. 2 ) О в и м в о з г л а с о м п о ч и њ е ј у т р е њ е .

26

З а време "читања ових псалама, чита свештеник тихим гласом дванаест молитава, према броју часова у ноћи, у којима пре свега благодари Богу што нас ј е подигао са, н а ш и х постеља, ш т о нам је дао реч хвале да се к л а њ а м о и призивамо Њ е г о в о свето име, затим моли да Господ но -ш а љ е своју помоћ на оне који стоје пред лицем Њ е г о в е свете славе , да нас научи да се оправдамо пред Њ и м е , д а просвети очи мисли н а ш и х , да не умремо у гресима, да о д а г н а сваки мрак од срдаца наших, да нам дарује сунце правде и све молбе које воде спасењу, да нас п о к а ж е к а о синове светлости, као наследнике д а н а и Њ е г о в и х вечних д о б а р а и т. д.

Ове молитве почиње свештеник да чита у„олтару; а иза три прва псалма када чатац каже Слака, и икш-к, ДдлилЗТа излази све-штеник из олтара пред царске двери и овде за време читања по-следња три псалма наставља читање у олтару почетих молитава пред лицем свију, као наш посредник пред Богом. Када чатац сврши читање псалама а свештеник^читање молитава, говори свештеник велику јектенију: „ЛЛирома Гдв пом$лнл\см а, иза чега се поје: „Бг* Гдк , и НКИСА намх. . .". Овом песмом, састављеном из стихова 24. 25. и 117. псалма, која велича са радошћу долазак Господа Исуса на земљу, сећамо се и рођења Христова, утврђујемо се у нади на Спа-ситеља и подражавамо пастире витлејемске, који су хвалили и вели-чали Господа. 1)ДЈосле велике јектеније свештеник говори пред царским дверима Б г * Гдк и стихове на Бга Гдк , и затим улази на ј ужне двери у олтар. 2 )

После ове песме поју се троиари светитеља који се слави тога дана , у којима се величају дела светитеља као плодови земаљског живота ИХриста . Затим се читају ка-тизме, којима нас црква води к сазнању н а ш е грешности у

и х в а љ е њ у Господа и молитви. Свака од ових катизама подељена ј е на три славе у част пресвете Тројице. И з а прве и друге катизме говори се мала јектенија и поју се иза мале јектеније песме у част празника , т. зв . с једални, И з а катизама се чита покајни 50. псалам.

Затим прелазимо од опћег ј у т а р њ е г слављења Б о г а к посебном, и то у канону, у коме се велича светитељ

*) И с п о р . о овом 8утеот$ Тће88а1оп1сеп818, Ђе з а с г а ргеса1 . с. 309 , (Мг^пе, Ра1г . &г. Т. 155 . р . 565.)

2 ) У т и п и к у ч е с т о с р е т а м о и з р а з : „ а ц и ПОЈТСА БРХ ПСК" И „ЗГЦИ Ж1 Дллил&а".

А л и л у ј а о з н а ч а в а не с а м о ј у т р е њ е у време св . ч е т р д е с е т н и ц е , него у о п ћ е све с л у ж б е , а Бгх о з н а ч а в а ј у т р е њ е и све о с т а л е с л у ж б е в а н ч е т р д е с е т н и ц е , ко је и м а ј у к а р а к т е р р а д о с т и , а оне у ч е т р д е с е т н и ц и к а р а к т е р ж а л о с т и .

27

д а н а илм догађај који ц р к в а празнује тога дана . Ирмоси појединих песама канона састављени су према песмама из СЗавета, осим девете песме, која слави пресвету Богородицу, везујући тако прототипе и п р о р о ш т в а СЗавета са д о г а ђ а -јима из НЗавета . 1 )

И з а треће песме к а н о н а говори свештеник малу јек-тенију и возглас: Мки> т м еси Е г к н а ' ш д . . . и долази ( г * к д а л ш & из минеја, слака, и нкш^к богородичан . Иза шесте песме го-вори свештеник малу јектенију и возглас : Т ћ Ј ко еси ц а р к л ш р а . . . , кондак и икос, и синаксар т. ј . опис светитељева живота или кратак опис догађаја који се светкује. Већину ових синаксара саставио је Никифор Калист . 2 ) Пред осмом песмом поје се: Х к а ' л и л * х к л а г о с л о к и л ч х п о к л а н А е л к А Г д к и . . . , а после осме песме опомиње нас свештеник речима (кадећи пред часном трапезом): Ец8, и л и т е р к СНЈТЛ ка ПНЈСН^Б козке* ЛИЧИЛЈБ на слављење пресвете Богородице, н а ш т о појци поју химну пресвете Богородмце коју ј е она сама изговорила (Лук. 1, 4 7 — 5 5 ) : Е е л и ч и т а д $ ш а Л*ОА Г д а . . . Уз сваки овај стих п р и п е в а се: ч т н ^ и ш $ к > ХЦКешћ. .. З а време појања Е е * л и ч и т 5 & д В ш а Л*ОА. . . кади свештеник због важности момента цео храм. После ове песме поје се девета песма канона и

о с т о и н о е с т к . . . па мала ЈектениЈа са возгласом: М К Ц Ј Т А ^ К а Л А Т Х КСА СИЛМ... 3 )

И з а посебног слављења Бога у к а н о н у прелазимо опет на опће слављење Б о г а појањем светилна, у коме величамо светила вере. светитеље Божје, и молимо њихово посредо-в а њ е и њихову помоћ за н а ш е спасење.

И з а светилна читају певнице 148: „ Х к а л и т е Г д а сћ тккк..." и 119. псалам: „ Е о с и о и т е Г д к и п'^снк н о к 8 . . . " и 150: „ Х к а л и т е Е г а ко с т м х ^ е ™ - • У овим псалмима се позивају сва ж и в а створења и цела природа да х в а л е Господа: анђели, силе, сунце, месец и звезде, небеса набеса, вода, и т. д. Ови се псалми зато што почињу са хвалите зову хвалитни псалми, алелујатички, од халелуја , што з н а ч и : хвалите Господа.

*) 0 к а н о н у види о п ш и р н о Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , I. део, с тр . 223 . 2 ) Ииуа&хризс се з о в у описи и о в а т у м а ч е њ а з а т о , ш т о се ч и т а ј у н а ц р к в е н и м

с к у п о в и м а (ао->сс{је1с)« 3 ) Табтад тобуиу та^ ^ е а фба^, е!^ тркзабу тбгсоу ттј^ бтсер&еоо Тркхбос, 'ц вххА/ђоСа

ха&' ехаатгЈУ (1>с етиусхссс те хас хаР&а™јрк* бкх та>у хаубусоу ЈлеХфбеТ. Ка1 треТд IV тобто^ жиеТтас, ашае^, ХОСУ тобтф 1гр Трсаба тсцшаа, ЈлСау хата тб теАо^ ттјј̂ трСтт^ фб^€> тоо сереоос бо^оХо^ои^тод. — Зутеоп Тћез8п1. Б е 8. Р г е с а И о п е с. 310 .

2 8

Затим д о л а з и : „ Т ш ^ к сла'ка подока 'п т & Г д и Е ж е НЛШЋ. . ."

и МпЛО славословље: „ О л а к а тек«к п о к а з а ' к ш е л 4 $ на'л1а СК^ТБ. О л а к а ко ККШЈНИ\& Е г 8 . . . Г д и прик^жицЈ* к к . л х еси НАМЋ. . . О п о * д о к и Г д и , к а денк с е и . . . " . У овом славословљу чатац у име н а р о д а благосиљајући Господа Бога отаца наших , и х в а л е ћ и и славећи име Њ е г о в о , моли да п о ш а љ е своју милост на нас, да нас научи, уразуми и просвети оправдањем пред Собом, као дела руку евојих, з а в р ш у ј у ћ и славословље са: тек^к п о д о к а е т к ^ с а л а , тш^к п о д о к а г г х п^гни, тек*к слака п о д о * е а б т х , б ц В . . .

Када се сврши мало славословље, говори свештеник испред царских двери прозбену јектенију: И с п б л н н л ! * о у т р е * нк>н> Л40литк8 наш8 Г д е к и , која се на дневном вечерњу говори напред , иза О п о д о к и Г д и . Затим после Ж и р а кгкл1& и Г л а к м н а ш л Г д е к и п р и к а б н и л * * . . . чита свештеник молитву: „ Г д и с т к ш , ЕЋ шшнн\к ж и к к ш . . . " у којој моли да Господ пружи своју невидљиву руку са светог стана свога, да нас бла-гослови и опрости нам грехе наше, дарујући нам добра о в о г а и онога света. З а т а м се поју стиховње стихире, у ко-ј и м а се прославља успомена тога д а н а или светих догађаја , те нам се тако износе примери у којима ј е Бог просветио своје светитеље својим даровима. Сходно садржини стихира стиховних говори даље црква: „ Е л г о е с т к и с п о к ^ д а т и с А . . а ово исповедање имена Божјег и з р а ж а в а се нарочито у трисветом, у малом славословљу, молитви Господњој и воз-гласу : Мки> т к о е е с т к ц а ' р с т к о . . . Затим се поје тропар све-титеља, сла'ка, и нкш^к богородичан, иза чега говори све-ш т е н и к пред царским дверима сугубу јектенију: „ П о л м л б и НАСЋ Е ж 1 . . . " и даље све као и на дневном вечерњу и отпуст. Ако се после дневног ј у т р е њ а в р ш и први час, онда се на ј у т р е њ у не говори отпуст него одмах после О у т к е р д и Е ж е . . . (без отпуста) долази служба првога часа (устав 9 . гл . и служабник) . Ако се на јутрењу не говори д н е в н и отпуст, то се онда на првом часу иза ј у т р е њ а не говори мали от-пуст који се редовно говори на часовима, него се говори д н е в н и велики отпуст са јутрења . Ако је на ј у т р е њ у било отпуста, то се н а првом часу говори мали отпуст.

Ако је велико славословље поје се после светилна и богородичног К с А к о е дих а 'нк и стихире на хвалите , Сла ' ка стихира, и нкш^к бргородичан. Затим се поје велико славо-словије: (гла'ка тек^к показа'кшел|8, отпустителни т р о п а р и бо-

29

грродичан , сугуба јектенија : П о л ш л В и наса Е ж е . . . возглас : ТИКИЈ л ш л о с т и к х . . . и јектенија: ИСИОЛНИЛГА о у т р ж г о к ) л * о л и т к & . . . возглас: Мки> Е г х л ш л о с т и . . . Ж и р а к с ^ л ^ х и п р и к л а њ а њ е г л а в е и возглас Т к о е ко е с т к еже л ш л о к а т и . . . Прел1$дростк, Е л а г о с л о к и и даље као и на дневном вечерњу, и отпуст.

12. Час први.

Час први, тсрсота шра спаја се са јутрењем и в р ш и се дакле у свитање дана , ј ер приличи да дочекујемо дан ју-тарњом молитвом, што ј е Бог сва створења осветлио све-тлошћу, која сада славе Бога заједно са анђелима 1 ) . Са службом првог часа везује црква ону успомену, када ј е Господ у први час био одведен од Кајафе к Пилату, када ј е био оклеветан од непријатеља и неправедно осуђен. Овој успомени одговарају и псалми који се на првом часу читају: Пс. 5.: „ Г л а г о л к . Л*ОА КНВШИ...", 89 . : „ Г д и п р и к ^ ж и ф е кк1лх еси НАМЋ. .." и пс. 100 . : „ Ж и л о с т к и с8да коспок>. . .". У првом псалму молимо Бога да услиша н а ш е ј у т а р њ е молитве, да понизи о н е који чине неправду, а праведнике да обрадује. У другом псалму исповедамо нашу веру у Бога створитеља света, се-ћамо се т а ш т и н е живота и молимо Б о г а да нам буде ми-лостив и да нам пошаље своју светлост. У трећем псалму исповедамо н а ш у готовост з а в р ш е њ е закона Божјег.

И з а 1 0 0 . пс. и О л а к а , и нкш^к, А л л и л В Ј а ( 3 пута), Г д и п о * л ш л б и ( 3 пута) чита се: О л а к а , тропар д а н а са и нкш^ к г б о г о -родичним: „ Ч т о Т А НА^ЧШЋ & в л а г о д а т н а А . • . " и молитва: О т ш п м м*1к напра 'ки . . . Д а ИСПОЛНАТСА. Иза трисветог, м а л о г славословија , О ч е н а ш а и возгласа чита, се кондак дана . за -тим Г о с п о д и п о л ш л б и ( 4 0 пута), молитва: „ И ж е н* к с л к о е крел*А. . Г о с п о д и п о л ш л В и ( 3 пута), мало славословије, Ч е с т н ^ и ш 8 к > . . . И л н ш л ш Г о с п о д н и л ^ а к л а г о с л о к и б т ч е , н а ш т о свештеник одго-вара „ Е о ж е о у ф е д р и НКЈ. . . " и затим се чита молитва Х р т е с к ^ т е и с т и н н к ш 2 ) и отпуст. Са овом молитвом имао би да се сврши први час. Но код нас и у руској ц р к в и обичај је , иако то типик не одређује, да се после ове молитве поје у в о д или проемијон акатиста пресв. Богородици: „ Е о з в р а н н о и кое*

*

*) Зутеоп Тће88а1.у Б е з а с г а Ргева! . с. 299 . (М1§пе, 1 Ш . рг . 552 . ) ; види иг ВешнминЂ, Н о в а л С к р и ж а л в , Сиб. 1908 . стр . 7 5 .

*) Ову м о л и т в у обично ч и т а с в е ш т е н и к . Испор . у с т а в п о н е д е љ а к 1. с е д м и ц е в е л и к о г а п о с т а : „ Х ј Г т « ск-кт« Истнннмн ГЛЛГОЛГГСА Ш ПР«ДСТОАТ«ЛА". Види И С. Булга~ КОЂЂ, Н а с т о л Б н а н к н и г а , с тр . 876 . п р и м . 5 .

30

дод-к . . Овај обичај ј е заведен прво у руској цркви, одакле ј е и нама прешао . К а ж е се да су Руси тај обичај завели у спомен избављења Ц а р и г р а д а од руских к н е ж е в а Асколда и Д и р а 866 . године, који су том ириликом изгубили све своје лађе . И з б а в љ а њ е Ц а р и г р а д а приписивало се заступству Бо-городичину , а руски кнежеви застрашени губицима п р и м и ш е х р и ш ћ а н с т в о . К р ш т е њ е ових кнезова ј е на неки н а ч и н као зора , почетак х р и ш ћ а н с т в а у Русији. и стога се поје у сви-т а њ е д а н а благодарствена иесма Богородици, која ј е спа-^ а в ш и Цариград , довела их до х р и ш ћ а н с т в а . А по ири-меру Р у с а појемо и ми ову иесму на крају првога часа.

13. Час трећи.

Прво богослужење у трећој групи дневних богослужења је час трећи трсттј бзра, ћога 1егИа, у који се час догодили в а ж н и догађаји из дела спасења, и то: прво договори Јуде ја да ухвате и убију ИХриста, суд Пилатов над Спа-.ситељем, и друго , у овај час ј е сишао св. Дух на Апостоле 2 ) . Ј о ш од апостолског времена освећен је овај час д а н а мо-литвом (Дела Ап. 2, 16; 10, 9).

Усиомени догађаја који се д о г о д и ш е у трећи час од-говара ју иосле возгласа и почетних молитава и псалми: 16.: „ОуслкшЈИ Г о с п о д и пра'кд& /иок>. . . " , 24.: тек -к , Г о с п о д и , к о з д в и * Г6\Ћ д $ ш $ /иок>, у којима се пророчки слика страдалнички пут земаљског ж и в о т а Спаситељева, посред непријатеља који г а и р а с п е ш е , и пс. 50., у коме речима: д8\& пра'кх &к* н о к и кк оутрок^к /иоси. . . д б р / И ^ каадк' |чни/иа о у т к е р д и / И А . . . мо-лимо да Господ и на нас пошаље Д у х а светога.

После псалама Ола 'ка , и нкш^к, КллилШ (3 пута), Г д и по* лшлВи (3 пута) чита се сла'ка тропар дана , и нкш^к: богоро-дичен : Е о г о р о д и ц * т м е с и , л о з а и с т и н н а л , Г д к Е о г а к л г о с л о к ж г . . . . трисвето. мало славословије, Оченаш, возглас и кондак дана . Затим се чита остало са првог часа: Г о с п о д и полшлВи (40 пута), И ж е на ксАкоб крел«А, Г д и и е л 4 и л $ и (3 пута), Ола 'ка и нкш^к, ч т н ^ и -ш$к> \1$$В!\МЋ. . . илм№Л№ Г д н и л « а КЛГОСЛОКИ о т ч « , н а ш т о свештеник одговара : Ж л и т к а л ж СТК\\Ћ о т е ц к н а ' ш и ^ . . . и з а в р ш у ј е се трећи час молитвом мученика Мардарија : Е а а д к ш о Е о ж е , б ч е кседер* ж и т м к > , коју имамо и на крају првог дела д н е в н е полуноћнице .

*) Види Др. Л. Мирковић, А к а т и с т пресв . Б о г о р о д и ц и , 1 9 1 8 . с т р . 8 . и 11 2 ) Испор . Зутеоп Тћезза1., (1е 8 . Р г е с а 1 . с. 299 . (Мг&пе, Љ И . р . 552.) .

31

14. Чае шести.

Друго богослужење у трећој групи дневног богослу-ж е њ а је час шести, гхттј &ра. ћога зех1а, који о д г о в а р а нашем дванаестом часу. На овом часу сећамо се с т р а ш н о г распећа Господа ИХриста, трнова венца на глави Њ е г о в о ј , поруге и свега што је пратило распеће. Овоме одговарају и псалми који се читају на шестом часу, 53 . : Е ж е к о имљ т к о е . . . 54.: Вн8ши Е ж е лмткВ л 1 о н > . . . Нарочито нас ове речи сећају Христова страдања: ,Мки> чВждш к о с т л ш а на Л*А, И к р ^ п ц м и к з м с к а ' ш а д$ш8 Л10и>. . .". „ Е о з с к о р к ^ х п с ч л л п о л!оск>, и смљт6\сљ © г л а с а врлжТл и $ СТ8Ж*ИТА г р ^ ш н н ч а ! Мки> о у к а о н н ш а н а мљ к е з * з а к о н к , и ЕЋ г н ^ к ' к к р а ж д о к а ^ л ш . С ^ р д ц е л^ое смљткљ КО л ш * к , {\ КОАЗНК с л и р т и н а п а д е на Л*А. Отрах^ и т р ш т к прТидс н а Л*А, И П0КрК1 Л 1 А Т К Л 1 Л " .

А у 90 -о м псалму: „ Ж и к к ш кк ПО/ИОЦЈИ ШШНАПЏ" слика се у з д а њ е Спаситељево у Вога, који ће Га избавити из замке ловачке и од тешких оптужаба , како ће стати на отровне змије аспида и василиска и згазити л а в а и змију, т. ј . победити ад. Затим долази иза О л а к а , и нкш^к, Д л л и л & а {3 пута), Г д и п о л ш л В и (3 пута), с л а к а тропар светитеља тога дана , и нкш г к: богородичан: 1 ) „ М к и > не илмлш д е р з н о к е ш А . . . , молитва: О к о р ц Ј д а п р е д к а р А т к . . . , трисвето, и кондак дана , и шести час с е з а в р ш у ј е молитвом св. Василија Великог: „ Е ж е и Г д и с и л ж . . . "

Трећи и шести час врше се у храму (тип. 14. новембра, понед. I. седмице поста), а каткад и у притвору (типик недеља Антипасхе).

Часове имамо : свакидашње, великоиосне, пасхалне и царске. Чинове свакидашњих часова имамо у часловцу и следовном

псалтиру, великопосних у часловцу, следовном псалтиру, уставу (по-недељак I. седмице вел. поста), пасхалних у чину пасхе 2 ) , а чинове царских часова у триоду (вел. петак), минеју (25. дек., 5. јан.) и у уставу на те дане. Часови се врше у епатрахиљу.

Великопосни часови се врше у среду и петак сирне седмице (осим случајева наведених у уставу 1. и 2. фебр. и у 28. храм. гл.), у понед. утор. среду четвртак и петак у све седмице великог поста, у пон. утор. и среду страсне седмице. Царски часови се врше на вел. петак и пред празницима рођења и крштења Христова. На цар-ским часовима врше се 1. 3. 6. и 9. час заједно. Царски се часови врше у храму 3 ) , пасхални часови се врше насхалне седмице до То-мине недеље. Иначе у остале дане врше се свакидашњи часови.

*) Б о г о р о д и ч н и н а ч а с о в и м а з о в у се у т и п и к у : Богородични часови. *) П а с х а л н и ч а с о в и су без п с а л а м а и састо је се с а м о и з п а с х а л н и х п е с а м а . 3 ) Ц а р с к и се ч а с о в и з о в у ц а р с к и з а т о , ш т о су н а њ и м а п р и с у с т в о в а л и в и -

з а н т и ј с к и ц а р е в и и ш т о се н а о в и м ч а с о в и м а говори многољети је ц а р у т . ј . в л а д а р у .

32

15. Обедница или изобразителна.

Иза шестога часа, управо иза међучасија шестога часа в р ш и се у православној цркви, када се не с в р ш а в а св. ли-тургија , на~ место ове једно нарочито богослужење, које се зове обедница или п о с л^докаше и з и ж р а з и т е л к н м х * ( та титиха или ахоАооиа т а ^ титкш, о Ш с ш т 1ур1согат). Ово се богослужење зове обедница ради тога, што се в р ш и у подне, и ш т о монаси после овог богослужења одлазе за сто ради обеда, а т а тотиха, чин изижразител*шмх& зове се ово бого-с л у ж е њ е према Симеону Солунском зато, ш т о се на њему читају типични или изобразителни псалми 102. и 145. , у којима се спомиње о ваплоћењу Исуса Христа и о плодо-вима који из овога извиру (та тотиха а^тара^а, ттроотгро^ ха1 бебтероу). и што је богослужење т а т и ш х а слично св. литур-ги ји 1 ) ; а по мишљењу других зове се т а т о ш х а што је чин овог богослужења у почетку био изложен у књизи титуЉ.2) С л у ж б а т а т ш и х а у з н а ч е њ у нарочите службе није била у студитском типику, иего ј е имамо детаљно изложену у јеру-салимском типику. Први спомен о овом богослужењу имамо у типику царице Ирине , жене цара Алексија I. Комнена 3 ) (XII. стол.) и то тако кратко, да није могуће створити ј асну слику о томе каква се служба овде разумева . Толико ј е ј асно , да се служба о којој се овде говори с в р ш а в а у нар-тексту (уар&у^) између часова и литургије , и да она по по-ложају своме у низу осталих дневних богослужења одговара оној божанској служби, за коју знамо из каснијих типика са именом т а титиха, — наиме онај део литургије који се з а п и с и в а о не у евхологију, него у уставу »тотихб^«. Према томе »та тотиха« з н а ч и ћ е оно, што ј е изложено у типику, а реч „ и з о к р а з и т м к н а А " није н и ш т а друго него дослован превод овог грчког имена и не даје одређену представу. 4 )

Обедница или изобразителна в р ш и се у обичне д а н е ако се из ма каквог узрока не в р ш и св. литургија , или се

*) И с п о р . Зутеотз Тће88а1отсеп818 Б е з а с г а Р г е с а И о п е стр . 3 2 9 : Б е о г а ш е Т у р ј с о г и т (Мг&пе, 1 Ш . р . 5 9 3 ) .

2 ) В И Д И И МансвешовЂ, Ц е р к о в н в ш Уставт>, М о с к в а 1 8 8 5 . с т р . 2 0 7 . 3 ) Т у р к и т т о п а б 1 е т п тђд К е х а р с ш ј л ^ ^ Сопб1ап1шороИ а ђ 1гепе Б и с е п а А1ехп

С о т п е т 1 т р . ; ВИДИ Ии Сап^е, 0 1 о б б а п и т аа" бспр1огеб т е с Н а е е ! т п т а е Огаес1-1аНб. Би§(1. 1 6 8 8 . Т. II. р . 1 6 2 2 . — И з д а њ е овог т и п и к а : В. Мопг/аисоп, Апа1ес1а в г а е с а , Р а п б 1 6 8 8 . р . 1 3 6 и д а љ е , и М^ле, Ра1г. &г. Т. 1 2 7 . р . 9 8 5 . и д а љ е .

4 ) Испор . И. МансвешовЂ, Ц е р к о в н в ш уставт>, стр . 2 0 7 .

33

вршм у велмком посту и на навечерије Вожића и Богојављења, када се часови в р ш е заједно са вечерњем и лмтургијом св. Гри-горија Двојеслова, односно св. Василија Великог. У првом случају ј е изобразителна служба по себи утврђена са уметком песама и молитвама св. литургије , у последњем пак случају када се в р ш и после 9 часа, чини прелаз к вечерњу.

Чин обеднице. или тсо^ тишхсо^ састављен ј е из псалама, читања, молитава и песама. Поједини делови ове службе су: Псалми 102. и 145., песма „ в д и н о р о д н м и О н е , и О л о к е . . ." блажена , апостол, јеванђелије , символ вере, О ч е наш&, про-писани кондаци, молитва св. Тројици, псалам 33. , песма Д о с т о и н о е с т к и отпуст.

Подробнији чин обеднице је : У почетку се читају псалми 102 : „ Б л а г о с л о к и д$1ш Л\ОА Г о с п о д а . . . " и Ола 'ка : 145 . : „ Х к а л и д$ше Л*ОА Г д а . . . " , у којима се велича Господ због многих добрих дела у ч и њ е н и х нама. Затим долази и нмн^к песма: „ в д и н о р о д н м и О н е , и с л о к е . . . " Затим се поју б л а ж е н а којима се додају тропари к а н о н а 3. и 6. песме (из октоиха и минеја). Затим се чита апостол и ј еванђелије дана , иза тога долазе тропари: „ЛИКБ н ш е с н м и п о е т к Т А . . . " и „ О л а к а : ЛИКЋ СТК\\Ћ ЛГГЛЋ и а р ^ а г г л д . . ." , чита се и нмн^к: символ вере, молитва: , , ( х ) с л а ' к и Л с т а к и . . ." Иза возгласа гаки> т к о е естк ц а р с т к о . . . поју се кондаци, О л а к а : О о с т м л ж о у п о к о и , и нмн^к: 1Гредста'телћстко ХфтИнЋ, Г о с п о д и , п о л * и л 8 и 40 пута, молитва „ Е ш т а А Т р ц е . . . " , Е 8 д и ?ША Г о с п о д н е , пс. 3 3 : Е л а г о с л о к л к > Г д а , песма Д о с т о и н о естк и отпуст. Чин изобразителне имамо у часловцу и следовном псалтиру. У дане поста, када се на ј утрењу поје алилуја, изобразителна се в р ш и после 9. часа, а у дане када се поје Е о г а Г д к , в р ш и се изобрази-телна после 6. часа.

16. Међучасија (М*ЖДОЧ4СУА).

Између часова, који су прописани за мољење свих верних, в р ш и се у манастиру једно нарочито богослужење, које има име лиждочасн ([хесиорбх, тесИае ћога). Међучасова има четири на броју и в р ш е се између појединих часова, тако између првог и трећег часа спужи се лнждочаУј* псрвагго часа ( |лга(ор^ ттјд тсрсбтујс; азрад), између трећег и шестог часа лиждоча'с1* т р т д г а д часа ([леасбрк^ тујс; трсттЈ^ сбрас;), измећу шестог и деветог часа лиждоча'си 1шста'ги> часа ([хеасор^ ттгјс; ехтујс; озра^) и између деветог часа и вечерња л«ждоча 'ш дшлтаги? часа

з

34

([леасори^ ттјд ^ а т у ј д (брад). Међучасови, по постанку каснији од часова, нису се в р ш и л и у почетку као ј а в н о за једничко богослужење на скупу браће, него се с в р ш а в а л и у ћелијама код сваког монаха з а себе и с а ч и њ а в а л и су део м о н а ш к о г п р а в и л а . Види се да су они уведени у манастире са том сврхом, да монаси проводе слободно време у својим ћели-ј а м а у нарочитим молитвама. На ово се правило није свуда пазило, ј ер у многим манастирима нарочито у строго киновитским, д р ж а н и су међучасови у заједници, наро-чито ако су с једињавани са одговарајућим часовима. Ова неједнообразност имала је утецаја и на сам типик, ј ер се у неким његовим рукописима налази белешка да се међу-часови в р ш е : „всд ту^ обш&у" у понедељак, среду и петак, која се у другим рукописима, нарочито старима, не налази, и тсоја изгледа да је додана касније, непозната старој пракси.

У празнике и дане са Е о г * Г д к (у време октоиха) међучасови се не врше . Из извода типика наведеног у Б и Сап§е-у под речју озра В И Д И се, да се међучасови нису в р ш и л и з а време целе године, него само у извесном периоду црквене године и појани су у цркви, нартексу и у ћелији. 1 ) Сада се ио правилу држе и в р ш е међучасови само у манастиру и то у дане поста, у храму, када је скупљено све братство.

Ш т о се тиче садржине међучасова, на међучасију првог часа читају се псалми 45 . 9 1 . и 92; на међучасију трсћег часа и с : 29. 3 1 . и 60 ; на међучасију шестога пс.: 55 . 56. и 6 9 ; на међучасију деветога п с : 112. 137. и 139. Затим долази читање тропара и најпосле молитва Василија Вели-ког Господу вседржитељу. На свима међучасовима чине се велики поклони или метанија са молитвом св. Јеврема Сир-ског : „ Г д и и Е л к о ж и к о т л /иоегЉ. .

Чинове међучасија имамо у великом или следовном псалтиру.

17. Света литургија.

Све црквене службе (богослужења) о којима смо до сада говорили веома су важни делови ј а в н о г опћег бого-служења, имају дубок и битни смисао, и одликују се како лепотом тако и значењем своје садржине . Но сва ова бого-с л у ж е њ а су тако рећи уводна и спремају нас за достојно в р ш е њ е најглавнијег богослужења св. литургије . Св. литур-

4 ) Види И. МансвешовЂ, Ц е р к о в н м и уставтв, М. 1885. с тр . 2 0 6 — 2 0 7 .

35

гија ј е г л а в н и део богослужења, в р х у н а ц овога и средиште свега религијозног живота х р и ш ћ а н и н а . Као ш т о ј е ж р т в а искупљења извор свију дарова , исто тако ј е п р о д у ж е њ е ове ж р т в е у ж р т в и св. литургије средиште д е л а њ а Христова у цркви.

Литурги ја се може посматрати као ж р т в а и као тајна. Ми ћемо овде говорити о литургији као жртви . И пошто су св. аиостоли излагали учење о ж р т в и Христовој у вези са основном идејом старозаветних жртава , које стоје према ж р т в и Н З а в е т а у припремном односу, то ћемо овде изнети г л а в н е б е л е ш к е о старозаветним жртвама .

18. Појам о жртви. Старозаветне жртве.

Под жртвом разумемо с п о љ а ш њ и дар, одабрани део чо-вечје својине, који приноси човек Богу постављајући на олтар и палећи га , ј ер о г а њ г а узноси на небо, и тако изра-ж а в а човек веру и у н у т р а ш њ и религијозни осећај. 1 )

Молитве и жртве су старе као и религија , и за једничке су људима као и ова. Већ Каин и Авељ приносе Богу ж р т в е и испод најстаријих и најудаљенијих р у ш е в и н а на-лазимо н е з н а б о ш к е храмове, налазимо ж р т в е н е олтаре, па и н е з н а б о ш к и народи најновијег времена цивилизовани и нецивилизовани , имају у своме култу жртве , а имамо их у свима монотеистичким и политеистичким религијама. У г л а в -ном ж р т в е сретамо свуда, где год налазимо и само религију .

Посебно Бог прописује преко Мојсија изабраном народу израиљском жртве , које имају да Му се приносе, као и матери-ј а л ж р т а в а и начин како да се приносе. С погледом на м а т е -р и ј у ж р т в е имамо крвне жртве, у којима се приносе рогате животиње , овце и козе, грлице и голубићи, или бескрвне Жртве, у којима се жртвује класје, бело б р а ш н о , уље ма-слиново, тамјан, хлеб или азими и вино. С погледом на с в р х у имамо жртве свепаљенице, жртве измирења, т. ј . з а грех и за кривицу, и жртве мира или спасења. У свепаље-ницама (бХохабтсоца, ћо1осаиз1шп) спаљивало се све месо живо-тиње, и приносило на светом месту сваки дан, пошто се клало ујутро и увече по једно ј а г њ е . Ж р т в е з а грехе приносиле се ради опрошта ја греха учињеног прекршајем теократског

' ) Испор . / . ШЈ1, ШхадСк. 2. Вс1. 1847. р . 4 3 6 ; / . Кбззше, Ш и г ^ з с ћ е Е г Ш -гип§ <1ег ћ1. Меббе, 3 . АиП. Не^епвћиг^ 1869 . р . 147 .

*

36

или цивилог права , делом за извесне грехе . У одређен пра-зник, наиме о новом месецу, на пасху, о педесетници, на нову годину, у дан измирења, приносила се ж р т в а изми-р е њ а за грех, и то за цео н а р о д ј е д н а коза, а з а појединце према врсти греха приносила се ј е д н а грлица , голупче , или ј а г њ е или јуне . Као ж р т в а з а кривицу ради задовољ-ш т и н е повређеног п р а в а или ради задовољења повређеног теократског права , морао ј е кривац поред отштете или казне одређене законом да принесе ј едну козу, у неким случаје-вима и ј а г њ е од године дана . Ж р т в е мира или с п а с е њ а беху ж р т в е х в а л е или благодарности, а звале се и евхари-стијске, ж р т в е завета или обећања, и жртве добре воље, а разликовале се ј е д н а од друге само интенцијом којом се приносиле . Код ове врсте ж р т а в а узимала се која год од рогате или ситне марве на жртвеник , а онај који ј е ж р т в о в а о требао је да буде у благодатном стању, наиме ње-гов живот морао је бити чист и Богу угодан . Б е с к р в н е ж р т в е приносиле се или саме за себе, или са свепаљени-цама и жртвама спасења.

Карактеристични знак свепаљеничких ж р т а в а је пот-пуно спаљивање д а р а ; а ж р т а в а за грех и кривицу кроп-љење крвљу животињском или у изливању крви око жрт-веника , или кропљење рогова жртвеног олтара овом крвљу, или спаљивање ј едног дела меса на олтару, у неким слу-чајевима ван храма, и у т р о ш е њ у највећих делова меса на св. месту само од с в е ш т е н и к а ; код ж р т в е мира или спасења карактеристично је и зливање крви око ж р т в е н и к а . с п а љ и в а њ е делова меса намењених за жртвеник , прино-ш е њ е груди и десног бута ж и в о т и њ е као дар, и ј е д е њ е осталих делова меса делом од свештеника (и осим храма за једно са њиховом породицом), делом од самог приносиоца жртве . Код ж р т а в а вегетабилних ствари које се приносиле за себе, палио се један део, и овај се звао успомена, помен, а остатак су потрошили свештеници на св. месту са искљу-чењем њихових п о р о д и ц а ; а код ж р т в о в а њ а вегетабилних ствари, које се с једињаваху са ж р т в а м а мира, остајао ј е ј едан део свештенику , а други већи део узимао је прино-силац жртве да употреби ггри д а в а њ у ж р т в е н е гозбе.

Ж р т в е као такове постале су из природних осећаја човека и пошто су биле уједно најодабранији део т е ч е в и н е и својине човечје, то беху самвол целокупне његове ода-

37

ности и привржености према Богу. А пошто је човек услед прародитељског греха уздисао под његовим последицама и з а казну потпао под смрт, то ј е исповедао жртвама , а на-рочито оним крвним, отуђење и оделење човека од Бога, као и жељу да се помири и опет сједини с Богом. А све старозаветне жртве , иако су постављене наређењем Божјим, нису биле кадре саме собом да уклоне кривицу и казну прародитељског греха са рода људског. Зато и каже св. а и . Павле : „ О ^ н к ко А/икш з а к о н к г р л д б ф и ^ к л а г а , ( а ) т са'* л ш и # к р а з х к е ф м , на КСАКО* Л^ТО т ^ л ш ж е ж е р т к а л ш , и\ж* при* НОСАТХ ккшВ, никогда 'же лхшгтЋ прист8па'нмри)(х с о в е р ш и т и . . . . но к а И \ \ \ Ћ косполшна'ше г р ^ х и ж Б на к о е ж д о л ^ т о кк1ка'*тх, некозл*6жно ко кроки Рончш и к о з л ш бш$цЈа'ти г р ^ и " . 1 ) Старозаветне ж р т в е беху према томе само символи. знаци , да ј е човек пред Богом г р е ш а н , и да је грехом изгубио вечни живот, оне беху символи и слике, наиме оне иоред значења , које је њима било својствено, ј ављаху нешто ш т о ј о ш није посто-ј а л о , што има да се догоди, наиме велику ж р т в у измирења ИХриста , који је имао да постане искупитељ света. Оне су имале да одрже свест грешности пред Богом и да по-буде и негују жељу за Спаситељем света. Уколико дакле ж р т в е измирења пре Христа побуђиваху, неговаху и одр-ж а в а х у свест и осећај грешности и жељу за Спаситељем, спремаху оне за потпуну жртву измирења од Месије, и чи-ниле су оне, које су их у вери и у нади на живоносног Спаситеља чисте д у ш е приносили, пријемчивима з а дарове искупљења 2 ) и тако су стојале оне са жртвом Спаситеља у живој и реалној вези, и зато говори св. Ј о в а н у Откри-вењу ( 1 3 , 8 ) о ј а гњету , које се клало од почетка света.

19. Крсна жртва Христова и евхаристијска жртва.

Ш т о нису могле остварити ж р т в е пре Христа. оства-рено ј е жртвом, коју ј е принео ваплоћени јединородни Син Оцу своме Небеском. Ова жртва је у томе, што ј е Он, исти-нити Син Божји понизио Себе, узео облик слуге , био по-с л у ш а н до смрти, и то до крсне смрти. 3 ) Чист и безгрешан није имао потребе да даје задовољштину за себе и за

Ј ) Ј е в р . 10 , 1—4. а ) Истор . И. ДмишревскШ, И с т о р и ч е с к о е , д о г м а т и ч е с к о е и т а и н с т в е н н о е

и з т > н с н е т е б о ж е с т в е н . л и т у р г ш , Спб. 1884. с т р . Х Ш . 3 ) Ф и л . 2, 7 — 9 .

38

своје грехе , а спрао ј е н а ш е грехе 1 ) , у б л а ж и о ј е п р а в е д н и г н е в Божји 2 ) и дао ј е потпуну задовољштину за грех, који ј е почивао на људском роду.

Зато ш т о је Христос предао себе смрти из бескрајне послушности према Оцу Небесном и из б е з г р а н и ч н е љу-бави према нама људима, зато ј е крсна ж р т в а ИХриста истинита ж р т в а и п о ш т о ј е овом смрћу збрисан грех и стечено вечно искупљење 3 ) , зато ј е ова крсна смрт Христова истинита ж р т в а измирења, ж р т в а у којој се у потпуном смислу налази све оно, з а чиме су тежиле ж р т в е пре Христа.

А да би сви људи до краја векова постали учесници плодова крсне смрти Христове, требало ј е да се ова ж р т в а в р ш и и продужује у делу и у стварности. Ово су предска-зали пророци. Тако каж!е Господ Месији: Т м ?ереи ко к-ккх по чин8 Ж м х Т с с д * ' к 0 в 8 4 ) . А код Малахије к а ж е Господ: Ш г с т к ВОЛА /ИОА к х касг , ГЛЛГОМТЋ Г д к ш д е р ж и т м ц и ж е р т ш м прТил!$ 55 рВкх кашн\'ГА. З л н * 8> к о с т и ж к с о л н ц л и д о ЗЛПЛДБ ЊИА мо* п р о с л л ' к и с л ко газкш/к)^ и нл к с ^ ц - к д г л л ^ с т ^ к ЦУМИМЋ принб* СИТСА и л и н и /ИО0/И8 и ж е р т к л ч и с т л . 5 ) Ова чиста ж р т в а ј е св. л и т у р г и ј а , коју ј е установио ИХристос на тајној вечери. 0 у с т а н о в љ е њ у овоме читамо код Матеја: „ ш д в ц ш л ш же и<их, ПЏПМЋ 1ИСЋ \Л^ЕЋ, И БЛЛГОСЛОКИКХ п р е л о л ш , И ДЛА1Ш о у ч с н и к ш л ш , и ргчс: п р Т и л и т , гадГт: с\1 е с т к т ^ л о мм. И прТел!к ч л ш В , и \КАЛ$ воздл'в%, д л д с ИМЋ, ГЛЛГОЛА : п ш т е (В Н1А в с и : СТА КО е с т к крокк л « о л , н о в л г ш з л к ^ т л , гаже з л ЛЖШГТА и з л и в л ' * л ! л КО ШТА*

клшн г р ^ х Л к х " . 6 ) А код Луке додаје Исус и заповест говорећи: т в о *

р и т * ЕЋ мов в о с п о л ш н л ' н и . 7 ) Речи : , ,©ж* з л вм д л ( Л 1 о , гаже з л кк! п р о л и в л ' г г с л " (Лука 22, 19. 20) показују ј асно , да Он на овоме месту говори о п р е д а в а њ у измирења, о жртви . Осим овога н а з и в а Г о с п о д с в о ј у к р в : »крв Новога Завета« . Крв завета ј е дакле синоним са крвљу жртве , ј ер закон или завет човека са Богом може се склопити само као ж р т в а у којој се б р и ш е кривица , узрок у д а љ е њ а од Бога . 8 ) Према томе ј е Господ

*) I. Јов . 1, 7 ; 2 , 2 . 2 ) Р и м . 5 , 9 - 1 1 . 8 ) Ј е в р . 9, 12 . 4 ) П с . 109 , 4 . ») М а л . 1 , 10 . в ) М а т . 26 , 2 6 — 2 8 . ') Л у к . 22 , 19 . 8 ) И с п о р . Ј е в р . 9, 1 8 — 2 2 ;

39

ИХристос принео на тајној вечери жртву . Речима: „0# т в о * р и т е ЕЋ л4ое воспо/иинан 'и и дао ј е Христос апостолима власт и заповест да чине што ј е и Он учинио на тајној вечери, не само да претварају хлеб у тело и вино у крв Њ е г о в у , него да се обоје и жртвује Богу.

Ову заповест божанског Спаситеља в р ш и л и су апостоли и њихови наследници, епископи и ирезвитери, као ш т о се види из Дела и посланица Апостолских, 1 ) и из списа св. отаца . 2 ) Они се скупљаху на једно место, п р и н о ш а х у тело и крв Христову као жртву Богу, сједињујући са овим при-ношењем церемоније сходне сврси установљења св. евхари-стије. Тако се в р ш и л а ова ж р т в а у православној цркви под именом св . литургије од апостолских времена до д а н а с Св. литурги ја ј е према томе стална ж р т в а НЗавета , у којој се ИХристос под видом хлеба и вина на бескрвни начин жртвује рукама свештеника небесном Оцу, као ш т о се не-када жртвовао на крсту на крвни начин. Св. литургија ј е по суштини иста ж р т в а као и она коју ј е Христос на крсту принео, ј ер овде се жртвује Оцу Небесном ј едан и исти дар , т. ј . сам ИХристос, са једном и истом сврхом, т. ј . ради о п р о ш т е њ а грехова света. Само начин ж р т в е ј е различит . На крсту се принео на ж р т в у Христос у крвну смрт, а на св. литургији се жртвује ирослављени Христос на бескрвни н а ч и н ; тамо се жртвовао ИХристос само једанпут . и само на ј едном месту, овде више пута и на много м е с т а ; тамо се жртвовао Христос да нам стече богатство дарова , а овде д а нас причести извором својих дарова .

20 . Имена, суштина и значење св. литургије.

Р а з н а имена св. литургије изражава ју веома добро и згодно суштину и њено значење , и зато ]е од интереса да са ове тачке гледишта упознамо ова имена. Св. литургија се з в а л а у старој цркви а зове и сада: гдулркк^л, благодар-ност,3) ј е р ј е установљена од ИХриста као уистину бла-

*) Д е л . 2. 42; 20, 7: Ј е в р . 13, 10. 2 ) Испор . 1и8Ипи8, Аро1о§1а 1. рго С ћ п в Н а ш з с. 65—67; ЕшзДет, Б1а1оеиз

с. Т г у р ћ о п е 1ис1аео с. 41; 1гепаеи8, АДуегзиз ћ а е г е з е з Нћ. I V . с. 17. (Мг^пе, Ра1г, %т. Т. 7. р . 482-485 . ) и Соп81. ароз1 1. I I . с. 57. и 1. V I I I . с. 6—15.

3 ) Испор . ЈизНп. М. Аро1о&. I. рго С ћ п з ј л а ш з с. 65. е1 66; С1етеп8 А1ех.л Р а е -Даео^из Нћ. I I . с. 2; ТеггиШап. Б е с о г о п а т Ш Н б с . 3; Сурпап., Е р . 10. аа" Маг1угеа е1 СопГезбогеб и Еји8а*ет, 1лћег ае огаНопе Б о г т т с а с. 18; Соп81. ар. 1. I I . с. 22.

40

г о д а р н а успомена љубави и безграничних заслуга Њ е г о в и х за род људски; ЕбАоуСа или тотт^рсоу ттј^ ебХоу&хе, благослов или чаша благослова,1) ј ер ми приносимо Богу жртву хлеба и вина, х в а л е ћ и Га и благосиљајући Га за сва доброчин-ства у к а з а н а роду људском; хо^ажа , удео, иричешће,2) ј ер се на св. литургија причешћујемо Христом; беТтоо^ и беТтсуоу хорсахб^, вечера и вечера Госаодња,*) ј ер св. литурги ја пред-ставља последњу тајну вечеру ИХриста са својим ученицима; трата^а хорсоо, триеза Госаодња*) и тратге&х (хоатсхтд,5) тајан-ствена трпеза, ј ер овде нам се износи животворно јело и пиће, износи нам се само тело и крв> Спаситеља н а ш е г ; {шсп^рсо^, тајна*) и [лоат^р^ тгарабо^оу, чудновата тајна,1) Шоч, а у ^ , сррсхтбу, тајна божанска, света, страшна;*) хАаа1$ тоо артоо, ломљење ХЛеба ; 9 ) ^асрора и тсроасрора, узношење и приношење;10) теХет^, извршење, освећење11) аб^а&д и а ^ а ^ ауса, с#ЈШ или С#277/ С#у# ; 1 2 ) " ЕерооруСа, с#ега радња13) и т. д.

И з ових имена се види и с у ш т и н а св. литургије . Св. литурги ја ј е по с у ш т и н и :

1. Ж р т в а потпуног поштовања, ј ер када се Син Божји ј едносуштан са Оцем поклони безграничној слави и све-тости Оца Свога и буде п о с л у ш а н до смрти. смрти крсне,

А) I. К о р . 10. 1 6 ; Испор . СугШ. А1ех., С о т т е п 1 а г ш т т Е у а п § Ј о а п т з с. 6. V . 56 . (М^пе, Ра1г. ^г. Т. 7 3 . р . 381.)

2 ) Д е л . 2, 4 2 ; Испор . ВазШиз, Ер1з1 . 9 3 . аа* С а е з а п а т р а 1 п с 1 а т , с1е с о т т и -т о п е и Јоаппез Иат. Б е Нс1е ог1ћо<1. 1Љ. IV. с. 1 3 .

3 ) Д е л . 2, 4 2 . и 4 6 ; Испор . Јоаппез Сћгузоз*., 1п ер1з1. I. ас! С о г т Ш . Н о т И . 27 . (М^пе, Ра1г. 8 г . Т. 6 1 . р . 229.) .

4 ) I . К о р . 1 1 , 20 . 6) Јоаппез Сћгузозг., 1п Ер . I. ас! С о г т 1 ћ . Н о т . 27 . в) ЈизИпиз, Б ј а ^ и з с и т Т г у р ћ о п е с. 4 1 . и Јоаппез Сћгузоз!., Н о т . 82 . а1 .

2 3 . т М а Н ћ . (М&пе, Ра1г. §г. Т. 5 8 . р . 737.) 7) С1етепз А1ех. 3 1 г о т а 1 а Нћ. IV. с 25 . 8 ) Испор . СОПЗГ. ар. 1. VII I . с. 1 4 ; СугШ. Шегоз., Саксећезјз 2 3 . Муз1а§ . 5 . п .

2 3 ; Јоаппез Сћгузозг. Б е засегооНо Нћ. VI . п . 4 . (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 48 . р . 681.) 9 ) Д е л . 2, 4 2 . и 4 6 .

10) Сгетепз #от., Ер1з1 . I. ас! С о п п Љ . с. 4 0 ; СОПЗГ. ар. 1. VIII . с. 1 3 ; и Еи-зеђшз, Њ з ! . есс1. Нћ. VI . с. 4 3 .

") Оп&етз Соп1га С е 1 з и т Нћ. I I I . с. 59 . 12) Оџ^етз 1п 1 з а 1 а т Н о т Ш а 1 ; Рзеи&о-Вгопуз. Атеор. Б е есс] . Ш е г а г с ћ 1 а

с. III . §. 2 . (М1$пе, Ра1г. §г. Т. III . р . 428.) 13) РзеиАо Ошпув. Агеор. Ое есс1. Ш е г а г с М а с. III . §. 12 . (Мг^пе, Ра1г. 1а1.

Т. III . р . 441.)

41

тада ово није ништа друго , него израз најпотпунијег по-ш т о в а њ а и оданости. Она ј е

2. ж р т в а потиуног измирења, ј ер када је Син Вожји спрао кривицу греха и својом крсном смрћу дао задовољ-ш т и н у правди Божјој, тада се овом жртвом помирило чо-вечанство са Богом. Зато к а ж е апостол Панле: Д ф * к о к р о к к К О З Л А А И Т0ЛЧЛА И ПШЛЋ К»НЧ1И К р О П А Ц Ј Ш Ц Ј С К К е р Н е Н М А ШКЉУЏМТЋ КБ п л о т п г к и ч и с т о т - к : КОЛКЛШ пл'че крокк Х р т о к л , иже Д \ о л * х СТЛМЋ сек* принесе н т о р о ч н л В г 8 , Л ч т и т х сок^кстк нл'ш8 Сб мертш\к д ^ к л д , к о еже с л $ ж и т и ИЛМЋ Е Г 8 ЖИК8 И и с т н н н В . 1 )

Зато се и моли свештеник при в р ш е њ у л и т у р г и ј е : „ М к о ж е к к ' | т и п р и ч л ф а 1 0 1 | Ј К 1 л » с А , ко т р е з к ^ ж . ; д $ ш и . . . " и „ Ж л ш и , Г д И , Г р - к ^ Н П0Л1ИНЛ'КШИ\СА ЗД*к КрОКИО Т К О И О ЧССТНОК) , Л10ЛИТКЛЛШ с т м ^ т к о и ^ " . Она ј е

3. ж р т в а иотиуне молбе, ј ер цело дело спасења, а на-рочито врхунац и основни камен овог спасења, смрт Хри-стова на крсту, показује се као молитва мољења; и која молитва може бити Богу угоднија и стварнија од крсне ж р т в е најмилијег Му с и н а ? Ова ж р т в а се уздиже увек на небо, ј ер сва благодат која силази на распетога , излива се на цео род људски. Најпосле литургија ј е

4. ж р т в а потпуне благодарности, ј ер као што ј е Бог жртвовањем Сина Свога показао људима највећу д о -броту, исто тако и људи не могу боље изразити своју благодарност , него када се ове доброте увек сећају у св. литургији . 2 )

Света литургија је средиште православног богослужења и најважнији чин овога, на коју се верни скупљају у цркву, да се у мислима и осећајима сједине са свештеником и принесу Оцу небесном јагње, које носи грехе света, она ј е служба, на којој они у потпуном смислу речи славе успо-мену смрти Господа, и према речима Апостола проповедају ј е до Њ е г о в а доласка. На св. литургији показује се Спа-ситељ и Искупитељ света вернима својима на реалан начин, на св. литургији се приказује цело дело в а п л о ћ е њ а Господ-њег, страдања, смрти, васкрса и вазнесења Њ е г о в а на небо и понављају се сва чуда Њ е г о в а дара и љубави.

*) Ј е в р . 9, 1 3 . *) Испор . ИкоШ Са&азИае, Ш и г ^ а е Е х р о з Ш о с. 3 3 . код (М1%пе, Ра1г.

Т. 150. р . Ш.)

42

21. Време свршавања ев. литургије.

Из Д е л а Апостолских 2, 46 види се, да су се Х р и ш ћ а н и у време апостола бавили заједно у цркви у све дане ломећи хлеб, наиме с в р ш а в а х у св. литургију . Према св. Кипри јану 1 ) скупљаху се Х р и ш ћ а н и африканске цркве у време г о н е њ а сваки дан да в р ш е божанску жртву , и Ј евсе -вије 2 ) , Василије Велики, 3 ) Ј о в а н Златоусти , 4 ) Јероним, 5 ) Ам-вросије 6 ) и Августин 7 ) говоре о свакидашњем с в р ш а в а њ у св. литургије . Но иако се св. литургија в р ш и л а сваки дан , и п а к како у време аиостола. тако и касније била је не-деља законити дан за молитву уопће и за в р ш е њ е св. литургије посебно. Ово се види из Дела Апостолских 8 ) г д е се казује , да ко единВ же 05 сбккиггх (преведи према г р ч к о м : а у први дан седмице т. ј . недељу), 9 ) сокракишлкА оучжики>л1& п р м о л ж т и ^ л ^ к х , Ш У М К кег&докаше КЋ НИЛ1&, )(ОТА ИЗМТИ на ОутрУи, ПрОСТр* Ж1 слоко ДО ПОЛВНОфИ.

И св. Игњатије ученик аностолски п и ш е у посланици М а г н е ж а н и м а : »Не светкујте више суботу, него светкујте дан Господњи, јер кроз њега и смрћу Њ е г о в о м примили смо нов ж и в о т « 1 0 ) А св. Јустин к а ж е у својој првој А п о л о г и ј и : п ) »У тако з в а н и дан сунца (недеља) скупљају се на ј е д н о место сви становници градова и села, и читају колико време дозволи успомене апостола (св. ј еванђелије , Д е л а и

*) Сургшм, Ер1з1. бупоаЧса 54 . а(1 С о г п е Н и т Р а р а т (1е Еарб1б (Ш^пе, Ра1г* 1а1. Т. 3 . р . 884.)

2) Еизе&шз, Петоп81га1ло е у а п ^ е Н с а 1Љ. I. с. 10. (Мг^пе, Ра1г. %х. Т, 22. р . 88.)

3) ВазИ., Ер1б1. 9 3 . а(1 С а е в а п а т р а 1 п с 1 а т , (1е с о т т и ш о п е (Мг^пе, Ра1г. %г, Т. 32 . р . 484.)

4) Јоаппез Сћгузозг., Аауегбиб Ј и Ј а е о б Ога1. III . (Мгцпе, Ра1г. §г. Т. 4 8 . р , 868.) и ЕШает, Н о т Н . 17 . т ер1б1. аД НеБг. с. X . (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 6 3 . р . 131.)

5) Шегопут., Ер1з1. 7 1 . ао" 1 , и с т ш т (М^пе, Ра1г. 1а1. Т. 22 . р . 672.) 6) Ат&гозшз, Ер1б1. 20 а(1 з о г о г е т (Мг&пе, Ра1г. 1а1. Т. 16 . р . 995.) 7) Аи%и8Ипи8, Е р . 9 8 . аа" В о ш Г а с ш т е р ^ б с о р и т (Мг&пе, Ра1г. 1а1. Т,

3 3 . р . 364.) 8 ) Д е л . 20, 7. 9 . 9 ) Р е ч »субота« з н а ч и л а ј е код Ј е в р е ј а седми д а н седмице и уједно и ц е л у

с е д м и ц у , а д а н и седмице з в а л и се п р в и д а н суботе , д р у г и и т р е ћ и и т . д. , м е с т о недеља , п о н е д е љ а к , у т о р а к и т. д. У н а в е д е н и м р е ч и м а и м а м о п р в и ј а с а н п о д а -т а к с л а в љ е њ а недеље.

10) 1%паШ, Ер181. т 1 е г р о 1 . а(1 Ма^пебшпоб с. 9. (Ра1г. Ароб1. Орега . РабС1си1. II) 1лрб1ае 1876. р . 2 0 3 .

и) ЈизИп. Маг1, Аро1. I . рго С ћ п б И а ш б с. 6 7 .

4 3

посланице Апостола) и списе пророка. Када чатац сврши, с т а р е ш и н а држи поуку. . . после овога сви устајемо и иошто се сврши молитва доноси се хлеб, вино и вбда, и с т а р е ш и н а говори молитву и благодарност , а народ о д г о в а р а : Амин«. Јустин наводи и разлог за с в р ш а в а њ е евхаристије у не-дељни дан, када продужује : »А недељом се купимо уопће , ј ер ј е ово први дан , у који ј е Бог створио свет и ј ер је у овај дан ИХристос Спаситељ н а ш ускрсао из мртвих«. Осим недељом в р ш и л а се св. литургија у старој цркви и у д а н е успомене светитеља.

И д а н а с се може литургија вршити сваки дан осим неколико д а н а . ^ И п а к само недеља и и раз ници се сматрају као они дани, у које з а с в р ш а в а њ е св. литургије иостоји позитивно правило . Одредбе ове врсти имамо у 29. канону лаодикијског и у 19. канону VI. васељенског синода.

Ш т о се тиче самог часа в р ш е њ а литургије , овај није био одређен у ирвим временима цркве . У време гонења в р ш и л и су х р и ш ћ а н и св. литургију онда, када су прилике д о п у ш т а л е , ноћу или д а њ у 2 ) . Када је у цркви успосхављен мир, в р ш и л а се св. литургија опће ујутро, но тако, да не почиње пре трећег часа, ј ер у овај је час био Христос осу-ђен на смрт. Матија Властар налази за овај обичај и други разлог . Он пише: „У ово време дана , наиме у трећи час, с и ш а о ј е на видљив начин Утешитељ, Дух свети на апо-столе и показао им је Тројичну и с а в р ш е н у светлост, а тиме ј е и нас научио, да час ј едног имена са светом Тројицом (трећи) треба посветити с в р ш а в а њ у свештене р а д њ е у част триипостасног Божанства . Но Пајсије патријарх цариградски , на питање о овом делу, у посланици посланој у Москву а штамиано ј у Скрижали пише: а на питање о времену св. литургије , кажем, добро чините почињући је по правилу од трећег часа. Но није тако одређено, да у други час не треба вршити . Јер на св. и велики светли дан, и на дан Р о ђ е њ а Христова и Св. Богојављења, ј о ш док ј е ноћ бива литургија ; а на Велики Четвртак и на Велику Суботу служимо пред вече ради тајне ових дана , о којима нећемо овде го-

*) Т а к о се п р е м а старо ј црквено ј п р а к с и не в р ш и л и т у р г и ј а п о т п у н а у среду н п е т а к с и р о п у с н е недеље, а л и т у р г и ј а п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а се не в р ш и н а в е -л и к и п е т а к , а и с т о т а к о у п о н е д е љ а к и у т о р а к п р в е седмице ч е т р д е с е т н и ц е .

' ) И с п о р . Рпебг. Ноп.КгиИ, С ћ р з Ш с ћ е А11егтитбкип(1е , Ке^епбћиг^ , 1856. 2 . Во\ р . 114 .

4 4

норити; а у манастирима в р ш е литургију у р а з н е часове. Зато ако и прође трећи час или и пре трећег часа не треба п р о п у ш т а т и св. литургију, као што ј е обичај и у н а ш и м црквама, ј ер благодат Духа не опредељује се временом«. 1 )

Д а к л е за почетак св. литургије одређен ј е трећи час, а то ј е према нашем рачуну 9 сахати пре подне. Но св. литурги ја може да п о ч н е а к о је потреба и раније и касније, и п а к не пре изласка сунца и исто тако не по подне. И з у -з е т а к се чини у оне дане , у које је литурги ја сиојена са вечерњем, када се дакле врши литургија по подне. 2 )

У духовном пастирству врши се св. литургија увек у одређен час, да би верни знали када треба да се скупе на литургију . Сам час се одређује у свези са реченим и с обзиром на прилике верних.

22. Шта је потребно за свршавање св. литургије.

З а с в р ш а в а њ е св. литургије тражи се: 1. Ц р к в а или капела освећена од самог архијереја или

од презвитера овлаптћеног од архијереја, и то црква која није обесвећена и п р о ф а н и с а н а ни од кога и ничиме. А ц р к в а се обесвести и оскврни убијством или самоубијством чијим у њој, проливањем крви, крвотоком од жене , сахра-њивањем безбожника , јеретика , н е з н а б о ж а ц а у цркву, по-вредом и гажењем од стране незнабожаца , ј еретика и ш и -зматика , р у ш е њ е м зидова, када се може нретпоставити д а су и места намазана св. миром порушена . У таквим слу-чајевима не сме се служити св. литурги ја у таквој цркви, док се архијерејским благословом опет не освети. 3 ) Осим цркве и капеле може се свршити св. литурги ја и у при-ватној молитвеној кући 4 ) или на ј авном месту. Последњи случајеви се сматрају само као изузетак од п р а в и л а и би-вају приволом и благословом надлежног архијереја по по-треби војске и у другпм нарочитим случајевима, Само место где се проскомидија в р ш и јесте ж р т в е н и к (лрб&ео^), а на св. престолу в р ш и се св. литургија .

И с п о р . ВешлминЂ, Н о в а л С к р и ж а л Б , с т р . 129 . и 130 . 2 ) В и д и : К. НиколвскШу Пособ1е кт> и з у ч е т г о у с т а в а б о г о с л у ж е ш л п р а в .

ц р к в и , и з д . I I I . 1874. р . 155 . 3 ) Види б з к - к с т Т е о | ч и т I л к н о I : БбЦЈН пр<дх слВжснТшх н кх слбжшТи досто-

нтх ?«р«бл\х \-раннтн С Т А . . . 4 ) К а н . 3 1 . VI . в а с е љ е н с к о г синода .

45

2. Светм сасуди и одежде (види I. књ.). Од ових ј е з а в р ш е њ е св. литургије најбитније потребан антиминс, 1 ) н а коме не приличи литургисати ако ј е подеран и поцепан , или ако је тако избрисан, да се слова писана на њему не могу прочитати 2 ) .

Исто тако св. одежде, као и покривачи св. ж р т в е н и к а и часне трапезе треба да су чисти, а када остаре треба их изменити другим добрим.

3 . Пет просфора, вино и вода. Просфоре се праве од чистог п ш е н и ч н о г б р а ш н а . Б р а ш н о не сме бити у ж е ж е н о или умољчано, не сме киснути од вина када ври, него од киселог теста. Хлеб не сме бити горак и да се здраво дроби. Вино треба да је чисто и непомешано ни са чиме, осим н а проскомидији са мало воде 3 ) . Боја в и н а ј е обично црвена .

4. Богослужбене књиге , и то за свештеника с л у ж а б н и к или литургијар и четвероеванђелије или ј еванђелистар .

5. З а в р ш е њ е литургије тражи се да горе свеће на престолу (4 или 3), на жртвенику када су на њему св. дари (1), пред иконостасом бар 2, и толико на входу. А у слу-чају оскудице две или једна , а без иједне свеће није д о -звољено вршити св. литургију 4 ) .

6. Потребна лица осим свештеника , црквењак и појац у

који су научени да се страхом Божјим и п о б о ж н о ш ћ у иду кроз цркву и у олтар.

23. Вршилац св. литургије 5).

В р ш и л а ц литургије је само канонски свештеник, наиме према прописима цркве хиротонисани свештеник. Али с обзиром на сваку одређену цркву треба да ј е свештеник и опуномоћен за в р ш е њ е св. литургије . Ово опуномоћење прима свештеник за сваку одређену цркву од архијереја дијеце-зана , а страни свештеник пристанком или дозволом компе-

0 Испор . Правосл. исаоведање . . одговор н а 107. п и т а њ е . 2 ) Види И з к - к с т ! « е \ р ч и т ( А К Н О Е , 1ђјс1. 3 ) Испор. : Правосл исиоведање... одговор н а 107 . п и т а њ е . 4 ) И с п о р . : б з в *к с т 11 о у ч и т « л к н о ( : С о с б д м СКАЦЈЈННТИ КХ слбжсн1»о п о т р е в н и . . г

3 ) Види А з к *к с т 11 о ^ ч н т е л к н о е : К^ки? ПОДОБ^ТХ слбжнт{Л1О п р « д б г о т о к л А Т и с«к^

КХ ДОСТОННОМб СЛ§ЖеН110 БЖССТК6ННК1А ЛГГБрПИ И ПрИЧЛфШ110 БЖЈСТКСННК!^ Х р т о к м ^ х ТЛИН2.

Д з к - к с т и о \ - ч и т « л н о « с а с т а в и о ј е инокт^ ЕвоимШ, у ч е н и к Еиифашл Славинецкаго (•(• 1676.) и п р в и п у т ј е ш т а м п а н о у С л у ж а б н и к у 1705. , од к а д а се до д а н а с ш т а м п а у с л у ж а б н и к у и с а д р ж и у п у т с т в а з а б о г о с л у ж б е н у п р а к с у с в е ш т е н и к а . И с п о р . : ГригорШ Мирковичг, 0 в р е м е н и п р е с у ш т а с т в л е н т л св . даровгр>, Вилвна , 1886.

4 6

т е н т н е црквене личности, наиме у епископској цркви од епископа , и у парохијској цркви од компетентног пароха . Страни и непознати свештеници који хоће да в р ш е свете р а д њ е треба да покажу »препоручени лист«, и треба и с п и -тати да није без опасности њихово п р и ч е ш ћ е и примање. 1 ) Свештеник који хоће да врши св. литургију треба да има на у м у :

1. Д а в р ш и св. литургију према прописаним формула-рима са дубоком п о б о ж н о ш ћ у и религи јозношћу, и да тиме утиче на религијозност и побожност присутних Х р и ш ћ а н а .

Сећање дела, учења , страдања и смрти Господа н а ш е г а ИХриста з а искупљење света, ш т о с а ч и њ а в а суштину св. литургије , треба да прожима дух с в е ш т е н и к а који служи вером, љубављу и надом. Велика љубав Сина Божјег према роду људском, који се као ј а г њ е принео на ж р т в у за н а ш е грехе , треба да у д у ш и свештеника побуди на јпобожније мисли и ове мисли и ови осећаји треба да се манифестују у н а ч и н у с в р ш а в а њ а св. литургије , у д р ж а њ у , и целом с п о љ а ш њ е м п о н а ш а њ у свештеника .

2. Свештеник који се спрема за св. литургију треба да се чува свега онога, што се противи достојном примању св. евхаристије . Д а к л е треба да ј е ведар и чист телесно. С вечера треба да се умери у јелу и пићу, а после поноћи не сме н и ш т а јести. И д у ш у треба да очисти од с в а к е природне љубави, похоте и пожуде телесне, које се противе љубави према Богу. Зато се забрањује пре ли-т у р г и с а њ а сексуално о п ш т е њ е 2 ) , а и ток семена сматра се као з а п р е к а достојном причешћу и према томе литурги-сању. 3 ) Исто тако треба да ј е свештеник достојан и ду-ховно. А сметње које се са ове тачке гледишта противе в р ш е њ у св. литургије су правилно свргнуће свештеника , и то з а доказане грехе и моралне прекршаје . С обзи-ром на ово каже 28 . канон св. апостола : »Ако се епи-скоп, или презвитер , или ђакон, који ј е због доказаних преступа п р а в и л н о свргнут био, усуди предузети службу, која му ј е некада била поверена, такав нека се сасвим

*) К а н . 12. св . а п о с т о л а ; види и 1. и 8. к а н о н а н т и о х и ј с к о г синода и 17 . к а -нон VI . в а с е љ е н с к о г синода .

2 ) 3 . к а н о н Д и о н и с и ј а А л е к с а н д р и ј с к о г . 3 ) 8. к а н . Ј о в а н а П о с н и к а (чцахеитцд.

47

л с к љ у ч и из цркве« . 1 ) А што се тиче моралног прекршаја , т е ш к и греси противе се в р ш е њ у св. р а д њ а уопће и до-стојном в р ш е њ у св. литургије посебно. 2 ) Према томе све-ш т е н и к који је под тешким грехом не сме вршити св. ли-тургију , док се не очисти од овога греха тајном покајања, и док не прими р а з р е ш е њ е у исповести, ј ер у противном случају у в е ћ а в а свој грех другим тежим, примајући тело и крв Христову само на осуду. Осети ли се свештеник на ^амој божанској литургији г р е ш а н са смртног греха и осети ли истинито ка јање због овога греха, нека се не усуди да л и т у р г и ш е , док се с к р у ш е н о ш ћ у , болом у срцу и испо-в е ш ћ у пред духовним оцем не очисти од греха уз одлуку, да се неће више вратити греху. 3 )

3 . З а литургију треба свештеник да се спреми вршењем или с л у ш а њ е м седам црквених божјих х в а л а (часова) про-писаних црквом, и то вечерња, повечерија, полуноћнице ,

ј у т р е њ а и часова. Исто тако има да чита или с л у ш а све-штеник пре сна прописане каноне , акатист пресветој Бо-городици или ИХристу, светима и анђелу хранитељу и ујутро п о с л ' & д о к а ш е СКАТЛГШ п р и ч л ф е ш л . А ако ј е свештеник заузет духовно пастирским дужностима, наиме исповеда-њем и причешћивањем болесника, к р ш т а в а њ е м деце, а приближује се време св. литургије , и због овога узрока не прочита каноне, не греши, ако само после св. литур-гије и з в р ш и пропуштено . А последованије п р и ч е ш ћ а сва-како треба да прочита пре св. литургије . 4 ) Свештеник који ј е ружио и увредио кога, и з н а да је овај огорчен на њега , или ако је свештеник сам увређен од кога и гневи се на онога, који га је увредио,^нека не литургише , него сећајући се речи Г о с п о д њ и х : о у к о п р и ш с е ш и д а ' р к т к о и

к о 6лтарн> и т $ ПОЛ\АНШЈИ, гаки? к р а т х т к о и и л м т к нН&что н а Т А : и > с т л ' в и т $ д л ' р & т к о и п р е д 6лтар*'л1к, и ш е д к п р е ж д * С Л Ж р И С А СЋ

к р л ' т о л * & таоил1&, и т о г д л п р и ш е д ж п р и н е с и д л ' р х т к о и , 5 ) нека се прво помири са братом својим и онда нека приноси жртву . А ако је увређени далеко а свештеник има да литургише ,

*) Види 4 . к а н о н а н т и о х и ј с к о г синода . 2 ; 25 . и 6 1 . к а н о н св. апо стола , 9. кано н I. в асељенског с и н о д а ; 9. к а н о н нео^

к е с а р и ј с к о г синода . 31 Изк-кст!« оучитмкное. 4 ) Испор . Изк-кст?е о\*чнт€Лкное. 5 ј М а т . 5, 2 3 — 2 4 .

48

то нека се одлучи, да ће се с њиме у љубави измирити када се нађе, када већ то не може пре св. литургије . 1 )

4. Поред свега овога свештеник који в р ш и литургију треба да има на уму да су предложени дари у славу Бога , који се слави у св. Тројици, у част свих светих, ради ко-ристи и опроста грехова живих и мртвих, а нарочито оних који су се поверили његовим молитвама, и да в р ш и св. литургију према заповести Господњој и обичају иравославне цркве као жртву која освећује, као ж р т в у која нас изми-рује с Богом и чисти грехе наше . Зато нека и з г о в а р а сваку реч молитава са свешћу и вером у присутност Божју у овој тајни, ј ер на овај начин може се упалити у његовој д у ш и свети о г а њ молитве, који допире на небо.

5. Свештеник који служи, д у ж а н ј е да се причести св. тајном и да нарочито пази, да се не изгуби ни на јмањи део тела и крви Господње. Ово т р а ж и п о ш т о в а њ е , које треба да се указује према овој највећој тајни спасења људског.

6. Само ј е д н а литургија може се у један дан свршити и на ј едном престолу, ј ер се не понавља ј е д н а смрт Спаситељева.

24. Литургије православне иеточне цркве. 2)

Пресвета ж р т в а ј е од времана свога устаиовљења како по својој садржини тако и по битноме у њој остала увек и свугде иста. А пошто су старешине црквене имале да се брину за в р ш е њ е свете жртве , з а узвишеност и све-тињу тајне, као и о потребама верних, није могло изостати, да и церемоније св. литургије код р а з н и х народа, у р а з н а времена и на разним местима изложе на различит начин са појединим особинама.

У прва три века у главном беху све литургије ј еднаке , и значајније разлике не могу се констатовати, ј ер не б е ш е далеко за једничко порекло и основа свих литургија . Друк-чије ствар стоји од друге половине IV. столећа, када ј е

*) Испор . АзЈгкст?« оучителкно«. 2 ) Види Иг. Тћеоб.ог Тагпамзкг, Ђ\% ћеДеи^епсШеп Ш и г ^ е п с1ег о п е п 1 а -

Изсћеп Ктгсће, СгегпомгНг 1893 . Овде и м а м о превод свију и с т о ч н и х л и т у р г и ј а с а и с т о р и ј с к и м уводом. И з д а њ е и с т о ч н и х л и т у р г и ј а в и д и : КепаиМ, Аззетат, (види Л. Мирковић, П р а в . л и т у р г и к а , I. део стр . 50.) , Оате1 (ЉМ. стр . 57 . ) , С. А. Зматзоп. Т ћ е Сггеек Н1иг§1ез сМеПу ггогп о п § т а 1 аи1ћогШез, 8°, С а т ћ п с 1 § е , 1 8 4 8 ; Р. Е. Вп^ћШап, Ш и г $ 1 е з еаз^егп апа* ^ е з 1 е г п , 8°, ОхГог(1, 1896.

49

разви јање х р и ш ћ а н с к и х догмата, престанак катихумената и покајне дисциплине утецало и на литургију . 1 ) И тако се обра-з о в а л е многе литургије , од којих се неке и д а н д а н а с упо-требљавају. Оне се зваху по имену свога автора или по имену најзнаменитијег епископа оне цркве , где су се обра-зовале или нарочито употребљавале . А неке опет носе име којег апостола, из чега ј о ш не треба закључити њихово апостолско порекло.

Према својој постојбини литургије се деле у две г л а в н е фамилије, у литургије источне цркве и з а п а д н е цркве. Ова иодела ј е о п р а в д а н а и основана , ј ер се литургије источне цркве разликују од оних з а п а д н е цркве не само постојбином и језиком својим, него и духом и карактеристичним особи-нама. Према генију истока источне литургије су тајан-ственије, имају више церемонија и символичких р а д њ а које се односе на поједине моменте из дела искупљења Спаси-тељева. Последње пак в и ш е су изложене промени, иошто ц р к в е н а година са својим п р а з н и ц и м а има већи утецај на њих него на литургије источне цркве. Наиме за сваки праз -ник на литургији з а п а д н е цркве, и то за први део њен, прописане су нарочите песме и свештеничке молитве, чему нпр . у литургијама источне цркве нема места. На јглавнија пак р а з л и к а између источне и з а п а д н е цркве ј е без сумње т. з в а н а епиклеза (гтхХуја^) или п р и з и в а њ е св. Духа да претвори евхаристијске елементе у тело и крв Христову. Овог п р и з и в а њ а нема у литургијама з а п а д н е цркве .

Од литургија источне цркве 2 ) навешћемо овде само ли-тургије православне цркве, а то су:

1. Јштургија јерусалимске цркве, обично названа литургија св. Јакова брата Господњег, апостола и ирвог јерусалимског епископа. Према црквеној традицији св. Ј аков брат Господњи и први епископ јерусалимски је автор ли-

*) Испор . Ргођ$1,1л1иг§1е (1ег егз1еп с!ге1 с ћ п з Ш с ћ е п Јаћгћипс1ег1е, Т и ћ т ^ е п , 1870. р . 14.

2 ) И с т о ч н е л и т у р г и ј е деле се не т о л и к о по к а р а к т е р и с т и ч н и м о с о б и н а м а к о -л и к о по о б р а с ц у по к о м е су с а с т а в љ е н е н а т р и т и п а : I. Јерусалимски, или т и п г р ч к и х л и т у р г и ј а св. Ј а к о в а ( л и т у р г и ј а Ј а к о в љ е в а к а о у з о р и о р и г и н а л , л и т у р г и ј е ц а р и г р а д с к е , ј е р м е н с к е , ј а к о в и т с к е и м а р о н и т с к е ц р к в е ) ; I I . Александријски т и п и л и т и п л и т у р г и ј а св. М а р к а ( М а р к о в а л и т у р г и ј а к а о у з о р и о р и г и н а л , л и т у р г и ј е к о п т с к е и а б и с и н с к е ц р к в е ) ; III. Едески т и п или т и п л и т у р г и ј а Аде ја и М а р и с а ( л и т у р г и ј а Аде ја и М а р и с а к а о у з о р и о р и г и н а л , л и т у р г и ј а Т е о д о р а Мопсвести ј -ског , л и т у р г и ј а Н е с т о р и ј е в а и л и т у р г и ј а м а л а б а р с к е ц р к в е ) .

4

50

тургије , која се у јерусалимској цркви свугде в р ш и л а до VIII. столећа, када су место ње уведене литургије цариградске цркве , 1 ) чији ј е модел и прототип била литургија св. Јакова . Од тада иак в р ш и се ова литургија у јерусалимској цркви само ј е д а н п у т г о д и ш њ е , и то на дан успомене св. Ј а к о в а {23. октобра) .

ТТТто се тиче автентичности Јаковљеве литургије , ј ед ни ј е побијају а други држе . Толико ј е сигурно , да литурги ја како ј е налазимо у најстаријим рукописима не може поти-цати од св. Ј а к о в а као автора, ј ер има многе делове, који потичу без сумње из каснијег времена, но поред свега тога не може се порицати да апостол Ј аков није био автор ове литургије у њеним иочецима и основама.

Д а ј е литургија јерусалимске цркве иримила о р и г и н а -л а н тип и први облик од првог јерусалимског епископа нема сумње, и у овоме .смислу може се он н а з в а т и автором ове литургије . Он је засадио ову литургију у јерусалимској цркви, где ј е о н а затим уз помоћ св. Д у х а и бригом наследника Ј а к о в љ е в и х у епископству узрасла у велико дрво пуно спа-соносних плодова .

0 Јаковљевој литургији која ј е тек крајем IV. столећа писмено забележена , немамо сведочанства до V. столећа. Патри јарх Прокло (} 446.) ј е први који у својој к њ и з и : Шр1 71араб6абО)^ тујд д-ешс, Аестоирусад2) к а ж е да су многи па-стири и учитељи цркве оставили потомству писане литургије , а међу овима и Јаков , први епископ јерусалимске цркве . 8 ) Затим ј е спомиње трулски синод (кан. 32.), Марко архие-пископ ефески 4 ) и други.

2. Са литургијом св. Ј а к о в а сродна ј е литургија VIII. књиге Аиостолских Установа коју спомиње исти Прокло патријарх цариградски , приписујући је св. Клименту Рим-ском и убрајајући је у најстарије литургије . Иако су се Апо-

*) Испор . : Л . / . ВШеппг, Б1е УОГХ. Б е п к ^ . (1ег с ћ п з ! . ка1ћ. Елгсће, 4 . В. 1 . Т ћ . р . 1 4 6 .

2> Апс1г. ОаИапсШ, В Љ Н о Њ е с а уег1егшп р а т г и т . . . Т. I V . Уепе^. 1 7 7 3 . р . 6 3 0 :

. . . ИоХХо1 [хеу ичк$ х а 1 &\Хо1 тббу ТОО$ Еероб^ атсоатбХои^ бсабе^ајлеусоу ^еТос поџ&уг$ х а 1 бсбаахаХос ТУЈ^ еххХујаса^ ТУЈУ ХУ}$ |лоат1хт5$ Хестоор^сад ех&еа^ е^рафа)^ х а т а А 1 т с 6 у т е $ тЈј еххХт^аСа тсарабебсбхаа^ &>ч б е . . . б -9-еТод ' 1 а х а ) Р о ^ х, т. X.

8 ) Испор . пг. Т. Тагпам§К1у Б1е ће<1еигеп(181;еп Ш и г § 1 е п (Зег опеп1а1*бсћеп Кттсће, С г е г п о ^ И х 1 8 9 3 , р . 9 7 .

4 ) В И Д И / . А. ВШепт, Б1е уогги§1 . Б е п к ^ . (1ег сћпз1 . -ка1ћ . К п с ћ е , I V . В .

I . Т ћ . р . 1 4 5 .

51

столске Установе као збирка многих старих обичаја разних ц р к а в а појавиле у другој половини III. (првих 6 књига) и у првој половини IV. столећа (VII. к њ и г а и н е ш т о касније VIII. књига) , ипак се не сме закључити да је литургија продукат овога времена, ј ер носи на себи печат ста-р и н е и ова литургија ј е свакако из много старијег извора у ш л а у Апостолске Установе. Литургија VIII. књиге Апо-столских Установа приписује се св. Клименту и често се зове Климентова литургија , но д а н а с је опће примљено м и ш љ е њ е д а то не стоји. Новија критика ( Р и п к ) тврди да ј е Псевдо-Игњати је (интерполатор Игњатијевих посланица) и Псевдо-Климент ј една личност из V. столећа у Сирији, која ј е при-п а д а л а оном кругу аполинариста , који ј е у многе л и т е р а р н е списе своје додатке унео. Неки у ч е њ а ц и 1 ) су м и ш љ е њ а да литурги ја Апостолских Установа није била у црквеној упо-треби , а други држе, да ј е у IV. столећу у п о т р е б љ а в а н а у неким црквама антиохијског патријархата 2 ) , који ј е постој-б и н а ове литургије . Иако ј е трулски синод 692 . г. 2. кано-ном одбацио Апостолске Установе, ипак оне за литур-г и ч а р а од велике вредности.

3. Литургија александријске цркве или литургија св. Марка. Иза смрти св. Кирила 444 . г. д о ш а о ј е на патрија-р а ш к у столицу Александрије властољубиви Диоскор, који ј е с а з в а о Ефески синод 449 . г. назван разбојнички, и који ј е по-сле, свргнут од IV. васељенског синода Халкидонског 4 5 5 . г., умро у изгнанству у Гангри . Са Диоскором почиње несретан расцеп Х р и ш ћ а н а у Египту. Од тада стоје против п р а в о -славних , који се нодвргоше одлукама васељенског сабора, п а р т и з а н и Диоскурови пуни м р ж њ е и фанатизма . Први се з в а х у Мелхити, т. ј . царски, а последњи се зваху монофи-зити , ј аковити и копти. Литурги ја св. Марка ]е без сумње она , која ј е у александријској цркви била у употреби нре р а с ц е п а Диоскурова и коју су после расцепа употребљавали Мелхити, док у XII. столећу није з а м е њ е н а литургијама ца-

*) К а о н. п р . / . Ооаг, Е и с ћ о 1 о § ш т 81Уе КИиа1е О г а е с о г и т Р а п в 1647. р . 64 . и Е. РепаиМ, Шит%ттит о п е п 1 . Со11ес1]о, Т. I. Р а п з 1715 . р . X.

2 ) Испор . / . К6В81ПЦ, Ш и г е . Е г М а г и п ^ Лег ћ1 . Меззе , 3 . АиП. 1869. р . 122 . /. ВШепт, Б1е УОГХ. Б е п к ^ . аег с ћ п з ! . к а Ш . К1гсће, 4 . В а . 2. Т ћ . р . 215 . Р. РгоШ, Ш и г § 1 е (1ег (1ге1 егз!еп с ћ п з Ш с ћ е п Јаћгћипс1ег1;е, Т и ћ т ^ е п 1870 . р . 2 3 1 . Испор . и

Ви$ће$пе, Ог1§1пе8 а е си11е сћг^Иеп , р . 57 . ОИо Ваг&епћемег, Ое8сћ1сћ1е с!ег а11к1гсћ1. ЕИега1иг, I . Ва. 8 . 153 .

*

52

риградске цркве . Пошто је св. Марко проповедао ј е в а н ђ е -лије у Александрији, то се ова литургија зове по њему. Тек у XII. столећу спомиње се ова литургија . Тадањи па -тријарх александријски Марко упитао је ученог канонисту Теодора Валзамона у Цариграду како да се односи према литургији св. Марка, која се у његовој цркви врши . Вал-замон му ј е одговорио: »Литургију Маркову не треба при-мити, ј ер нити се налази у канонским списима, нити ј е потвр-ђена од којег синода. Сваке цркве је дужност да прими р е д богослужења цариградске цркве и да в р ш и литургију п р е м а предању Ј о в а н а Златоустога и Василија«. 1 ) Литурги ја сио-менута од патријарха Марка није била позната све до но-вијег времена. Тек пред крај XIV. столећа н а ш а о ју ј е карди-нал З п М и з у једном василијанском манастиру у Калабрији (Коззапо). Тај грчки кодекс (IX. столећа) има натпис: СН О-гса Хестоируса тоО аусоо 'АтсоатбАоо ха1 ЕбаууеАсатои Мархоо, јхаггтјтоб тоо аусоо Петроо, а издао г а је Јован а запс1о Апс1геа 1585 . у Паризу са латинским преводом.

Да ј е ова литургија употребљавана у александријској цркви говори нам и та околност, што се у литургији д в а пута спомиње св. Марко, који ј е по црквеној традицији основао александријску цркву. А када се ова литурги ја у п о т р е б љ а в а л а у цркви александријској , то се она м о ж е приписати са истим правом св. Марку као и јерусалимска литурги ја св. Јакову . Марко ј е био оснивач и први епископ александријске цркве, од њега ј е изишла и литурги ја ове цркве и била ј е у почецима и основама његово дело . 2 ) Литурги ја Маркова изложена ј е писмено свакако пре Дио-ск^урова расцепа .

4. Латургија св. Василија Великога. 0 овој литурги ји к а ж е Прокло патријарх цариградски ово: »Иза овога (спо-мињући прво о састављању литургије Климента Римског и Јаковљеве) скратио ј е Василије Велики због млакости и немарности људи, који се због тога одбијаху од д у ж и н е литургије , али не зато што ју ј е сматрао за с у в и ш е д у г у 7

него ради млакости оних, који се моле и слушају на ли-

*) Види ПепаМог, Т. I. р . 1.ХХХШ. и 1АХХ1У. 2) Иг. Т. ТагпашМ, спом. д. р . 2 5 4 — 2 5 7 . Види и Садго1-1ес1егсд, 01с11оппа1ге

агсћ^о1о§1е сћгеИеппе е ! (1е П1иг§1е, Т. I. А1ехапс1пе (Е11иг§1е) р . 1 1 8 2 — 1 2 0 4 , Овде и м а м о и с ц р п н о и з р а ђ е н у истори ју , рјгкописе, и з д а њ а и преводе М а р к о в е л и т у р г и ј е .

53

тургији« *) Опширније о преради Василмјеве литур-гије говори Амфмлохмје епископ Иконијски, који између осталога каже , да је сам Бог дозволио Василију, ко]и Му се молио, да би могао својим речима изложити бескрвну жртву . 2 ) Литургија св. Василија в р ш и се данас само 10 пута у години, и то у недеље великог поста (осим недеље цветне) , на велики четвртак и суботу, на навечерије Бо-ж и ћ а и Бого јављења и на дан успомене св. Василија ( 1 . ј ануара . ) Трулски синод у 32 . канону поред Јаковљеве литурги је спомиње да ј е св. Василије оставио н а п и с а н у ли-тургију , наиме св. Василије је дотле постојали чмн литур-гије скратио, средио и догматски јасније формулисао .

5. Литургија св.Јована Златоустога, Ова се литургија осим наведених д а н а и осим д а н а када се в р ш и пређе-освећена литургија в р ш и у току целе године и има исти чин као и литургија св. Василија, разликујући се од ње само у неким речима, молитвама и песмама. Горе споменути патријарх к а ж е о овој литургији ово: »Наскоро (после прераде литургије од Василија) преузе отац н а ш Јован Златоусти, б р и ж а н за с п а с о в а ц а — како то приличи пастиру — и опа-ж а ј у ћ и лакомисленост човечје природе, да сваки ђаволски изговор и ш ч у п а са кореном; ради тога ј е много одбацио и средио, да богослужење учини краћим, да неби људи који воле беспослицу и нерад в и ш е свега били в а р а н и варљивим разло-зима противника , и да се неби од ове божанске и апостолске установе удаљили, као што су то многи према искуству на многим местима учинили и до д а н а ш њ е г д а н а чине«. 3 )

Према овоме што је Ирокло рекао о св. Ј о в а н у и св. Василију, ови су оци само скратили литургију која ј е по-стојала , предусрећући тако немарност коју ј е могла изазвати д у ж и н а богослужења код непобожних учасника , а нису саставили нову литургију .

Овде треба споменути, да како литургију св. Василија Великог тако и св. Ј о в а н а Златоустога немамо д а н а с у

-) Т о б а ^ С о о П р 6 х X о о, Пер1 тгараббаесос тђд ^еСа^ Хестоор^СаЈ к о д А . 6 а 1 а п ( Ш , В Њ Н о Ш е с а уе1 . р а 1 г и т Т. IX. р . 6 8 0 : б бе Јлг^а^ Вао&вше {лета табта тб (5а&0|хо> %а1 хатсофере^ тсоу ау&рсбтссоу &шр&у.... х . т. А.

2) Ј. ОоаТу Е и с ћ о 1 о § ш т зпге КИиа1е б г а е с о г и т р . 157. 3 ) Т о о а ^ 6 о о П р б х Х о о , Пер1 гсараббаесо^ хтјс О-еба^ Х е ц с о о р ^ а с . . . . код А. Оа~

1апсШ, ВЉ1. у е ћ ра !г . Т. IX. р . 6 8 0 : Јлет' об тсоАб бе пиХм б ^{летеро^ латгјр б Т У Ј У ^Хсоттау Хриаоо^ ' 1 с о а у ^ чЂ$ ^ тсроратсоу асоту]р(а^, оГа ТСОЦАТЈУ гсрогК>ЈШ$ у.Г1ђб\хгуо$... х . т. Х г

54

оном облику, у коме су и з и ш л е из руку ових св. о т а ц а у

ј е р су у^току времена у ч и њ е н е промене у њихову ч и н у г

а исто тако су унесене неке молитве, песме и обреди од ц р к в е н и х учитеља каснијих времена, према потребама и околностима, које се догодише у току времена. Каснији д о -д а ц и су молитве које стоје у вези са иконостасом, м н о г е молитве проскомидије, трисвето са молитвом иза њега, х е -рувимска песма са молитвом иза ње, символ вере 1 ) и т. д .

6. Литургија иређеосвећених дарова или литургија св. Григорија Двојеслова. Већ лаодикијски синод д р ж а н 3 6 4 г. наређује у 49 . канону , да не приличи у четрдесет-ницу приносити хлеб, осим суботом и недељом; а у 50 к а -нону наређује исти синод, да се у четрдесетницу не смеју светковати дани рођења мученика , него треба д р ж а т и успо-мене светих мученика само у суботу и недељу. Узрок ових: одредаба ј е у томе, ш т о су дани четрдесетнице д а н и с п р е м а њ а за успомену с т р а д а њ а и смрти ИХриста, д а н и жалости , ка ј ања и поста, са којима се не слаже светко-в а њ е св. литургије , која ј е радосна слава. А у суботу и недељу ова светковина ј е дозвољена, јер се у ове данег слави успомена створења света и васкрса Спаситељева. П р е -ма овим одредбама, које су без сумње дотле дуго п о с т о -ј а л и обичај чиниле законом, х р и ш ћ а н и првих векова п р и -носили су у време четрдесетнице обично пресвету ж р т в у само д в а пута седмично.

Но било ј е Х р и ш ћ а н а који су ж е л е л и да се п р и ч е ш -ћују св. тајном и у остале дане седмице. Д а би удовољили овој жељи, н а ш л и су црквене с т а р е ш и н е начин којим ј е омогућено да се верни причешћују и у остале д а н е сед-мице — а нарочито у среду и п е т а к 2 ) — , а да се не п о -вреди жалост верних и строгост поста. Наиме у недељу освећиваху в и ш е хлеба и вина но обично, с а ч у в а в ш и преостали део тела Ћ крви Христове за оне х р и ш ћ а н е , који су хтели да се причесте у оне дане седмице, у које с е није приносила бескрвна жртва . Са овима пре освећеним даровима п р и ч е ш ћ и в а х у се верни затим у току седмице, в р ш е ћ и прво вечерње и припремне молитве з а св. п р и -

*) И с п о р . И. ДмишревскШ, И с т о р и ч е с к о е , д о г м а т и ч е с к о е и т а и н с т в е н н о е И З Ђ Л С Н Е Ш Е б о ж е с т в . л и т у р г ш , Спб. с т р . 37 .

а ) И с п о р . ВазШиз, Ер1з1. 9 3 . ас! С а е з а п а т р а г п с г а т Б е с о т т ш п о п е .

55

ч е ш ћ е , када и колико пута су хтели. Из обреда п р и ч е ш -ћ и в а њ а прописаног у дане великог поста, који је обред у почетку био једноставан , развило се у току времена, да би се примање св. евхаристије свечаније в р ш и л о и да би се тако рећи заменила потпуна литургија , ј едно посебно богослужење, посебна свечаност, која ј е добила име литургија иређеосвећених дарова (Аестооруса тш лротЈусаа^а^ зсП. бсорсоу).

Када се ова литургија по јавила као самостално бого-служење , не зна се поуздано. Толико се з н а сигурно, да је трулски синод наредио да се пређеосвећена литургија (Т65У прогјчкхарешч) в р ш и у свима православним црквама.

У 52 . канону овога синода стоји: »У све д а н е поста св. четрдесетнице, осим суботе и недеље, и светога д а н а благовести, нека бива само св. литургија пре освећених дарова« . 1 ) И з овог к а н о н а се види, да ј е ова литурги ја у време трулског синода била позната свима православним црквама и изгледа да се свугде и употребљавала .

Као автор литургије пређеосвећених дарова опће се сматра Григорије Велики, н а з в а н Двојеслов, епископ Рим-ски ( | 604.), који ј е као апокрисијарије у Ц а р и г р а д у (578. до 582.) имао ч е ш ћ е прилику да буде на литургији пређе-освећених дарова , која му се тако свидела, да ј е одлучио да ј е уведе у римску цркву. Ради тога ју ј е писмено изложио. Но пошто ц а р и г р а д с к а црква није имала писмено изложен формулар ове литургије увела ј е она Григоријев формулар . Но он се д р ж и као автор у толико, уколико ј е писмено изложио литургију, која ј е дотле постојала само у традицији. 2 )

25. Главни делови литургија св. Василија Великог и ев. Јована Златоустога.

Литургије св. Василија Валиког и св. Ј о в а н а Злато-устога деле се у три г л а в н а дела, од којих се први зове проскомидија, други литургија о г л а ш е н и х и трећи литур-гија верних.

ПрОСКОМидија, кроако\11%г1 (од проако^гм приносити, по-стављати пред) значи по етимологији принос, постављање.

Ј) Нжодим, П р а в и л а (хауобуе^), к љ . I . с тр . 534. *) Испор . јОГ. Г . ТагпашИ с п о м . д. с т р . 199. и Ник. МалиновскШ, 0 литур-

г ш п р е ж д е о с в л г ц . даровт . , Спб. 1870. с т р . 5 5 .

бб

И с х . 2 3 , 1 5 . *) Види И. ДмишревскШ, И с т о р и ч е с к о е , д о г м а т и ч е с к о е и т а и н с т в е н н о е И З Ђ Л -

с н е т е б о ж е с т в е н . Л и т у р г ш , Спб. 1884 . с т р . 95 .

Х р и ш ћ а н и првих векова па и сами царени, према заповести Б о ж ј о ј : № ш гакишисА п р е д о л ш о к > т о ц љ 1 ) т. ј . без прино-шен>а дара , обично су у васкрсне дане , на велике праз-нике и у дане успомене мученика и умрлих приносили од својих кућа пре литургије хлеб и вино, наиме одређене елементе з а с в р ш а в а њ е св. радње, са молбом, да буду спо-менути на св. литургији. И з н а д ових приноса молио се затим свештеник да их Бог благослови, да их ирими као ж р т в у и да се сети како оних који су их принели , тако и оних у чији су спомен принесени, а ј едан ј е ђакон уједно и читао њихова имена. Затим се између ових дарова з а п р и ч е ш ћ е браће одабирао један или в и ш е хлебова и одго-вара јућа мера вина, и то је свештеник потребном молитвом спремао за свештену радњу . Преостали дарови се употре-бљаваху за и з д р ж а в а њ е клира, сиротих, удовица и сирочади, и з а све ове се по свршетку св. литургије постављао за-ј е д н и ч к и сто, т. з в а н е агапе . Иако ј е опће п р и н о ш е њ е д а р о в а ове врсте — пошто је о п а л а ревност Х р и ш ћ а н а — касније укинуто , ипак није ц р к в а стари обичај предала забораву . Она ј е одредивши одређен број дарова , т. зв . прос-форе (од лроскрора, принос), и извесну меру вина, прописала , да свештеник принесе на ж р т в у ирву просфору и део в ина у спомен с т р а д а њ а ИХриста, ј а г њ е т а принесеног на крст ради о ч и ш ћ е њ а грехова света, а ова ж р т в а хлеба зова се ј а г њ е или агнец , од грчке речи ау^о^ чист, невин, невино ј а г њ е . И з осталих иросфора вади свештеник мале честице, и то из Друге у част и спомен иреблагословене славне вла-д а ч и ц е н а ш е Богородице и увек девојке Марије ; из треће у спомен иророка , апостола , великих васељенских учитеља и ј ерарха , мученика и мученица, преподобних отаца и матера, св. безсребреника , св. богоотаца Јаокима и Ане и свију светих, и онога св. оца чија се литургија в р ш и ; из четврте з а здравље и спасење живих, и из иете з а спомен и опро-шта ј грехова умрлих и свију светих који су умрли у нади н а васкрс и вечни живот . 2 )

Литургија оглашених или катихумена састојала се у старој цркви из по јања псалама, ч и т а њ а св. Писма оба

57

завета , из проповеди и молитава за о г л а ш е н е и покајнике. При овим црквеним р а д њ а м а црква ј е дозвољавала огла-ш е н и м а или катихуменима и иокајницима, као и самим Јуде-јима, ј еретицима и н е з н а б о ш ц и м а да учествују, да би упо-з н а л и веру Христову. Но они нису стојали заједно са вер-нима, него на једном нарочитом месту цркве, у пронаосу, и на позив ђ а к о н о в : „који сте оглашени изиђите", морали су изићи. Наведени делови — са малим изменама — сачи-њавају и д а н а с литургију о г л а ш е н и х , која се з а в р ш у ј е споменутим позивом ђакона .

Литургија верних састоји се из п р и н о ш е њ а ж р т в е х в а л е и благодарности , коју ж р т в у верни приносе Богу у спомен смрти Њ е г о в а Сина. Она се з а разлику од литургије о г л а ш е н и х зове литургија верних, ј ер само су верни и из-међу ових они који су достојни да се причесте св. тајном смели да присуствују и да се заједно моле на њој .

Чин литургије св. Јована Златоустога и св. Василија Великога.1)

26. Проскомидија.

Проскомидија се по д а н а ш њ е м чину литургије св. Јо -в а н а Златоустога овако в р ш и : Свештеник и ђакон стану п р е д царске двери, и три иута клањајући се, крсте се. Затим говоре т. зв . входне молитве по реду, које почињу на позив ђаконов : Е л л г о с л о к и , Е л л д м к о са речима: ЕЛЛГОСЛОКЖБ Е г к н л ш а . . . , Црн> Н(БШШИ. . . , т р и с т о * , О ч е н л ш х и т. д после ч е г а говоре ради побуђења пока јања и скромности покајне т р о п а р е : П о л ш л 8 и нл'сх, Г д и , . . . О л л к л : Г д и , по /иил8и н л с а . . . , И н м н - к : Ж и л о с с р д " | А д к е р и . . . Иза овога да би добили Божју помоћ и да би изразили своје православље целивају уз по-клон икону Спаситељеву с десне стране царских двери, го-ворећи молитву: П р в ч и с т о л ! 8 Ф к р л з 8 ТВОЈЛ|8 ПОКЛЛНА^СА, к л л г ш . . . , затим целивају и икону пресвете Богородице говорећи мо-литву : „ М и л о « р д ' 1 А с&ри и с т о ч н и к ^ . , П о с л е ц е л и в а њ а икона

х ) А к о и с п о р е д и м о литургију^ св . Ј о в а н а З л а т о у с т о г а и св . В а с и л и ј а В е л и -к о г а , в и д е ћ е м о , д а се оне врло м а л о р а з л и к у ј у ј е д н а од д р у г е , и д а и м а ј у скоро и с т и ч и н . З а т о ћ е м о овде и з л о ж и т и л и т у р г и ј у св . Ј о в а н а З з а т о у с т о г а , а н а л и т у р -ги ју св . В а с и л и ј а о б а з р е ћ е м о се с а м о т а м о , где се о н а р а з л и к у ј е од л и т у р г и ј е З л а т о у с т о в е .

58

стану бпет пред царске дверм и јереј п р и к л о н и в ш и г л а в у говори молитву: „ Г д и н и з п о с л и р Ш . . . " у којој моли помоћ и енагу , да без осуде принесе (изврши) бескрвну жртву . Затим се клањају свештенослужитељи ј едан другом и са обе стране цркве вернима, молећи поклоном од присутних верних опрошта ј за своје ( погрешке , ако су их коме учи-нили. Иза овоге улазе свештеник и ђакон у олтар г о в о р е ћ и : К н и д В к* д о л * к т к о и . . . (Пс. 5. ст. 8.—13.) и прилазећи часној трпези и клањајући се пред њоме три пута, целивају св. ј еванђелије , које представља самога Господа где седи н а престолу своме, и часну трапезу као стан Б о г а ж и в о г а и као место где се чисте греси верних. Затим поклонивши се три пута према истоку и р е к а в ш и у себи сваки: „ Е ж е ч и с т и / И А гр^шнаго и п о л м л б и / И А " , облаче црквене одежде по реду ирописаном у служабнику , наиме свештеник бла-госиља прво (стихар, епатрахиљ и фелон) и целива пре о б л а ч е њ а крст на свакој одежди и говори односну молитву.

П о ш т о су се свештеник и ђакон обукли у одежде про-писане за св. литургију , одлазе к ж р т в е н и к у у тамо перу руке говорећи молитву: „ О у л ш н > к* н т о к и н н м ^ рВц̂ к ж о и . . . " ( П с 26, 6—11) . Бог ј е у СЗавету заповедио Мојсију да по-стави у старозаветпој скинији умивалницу где су сви они који су долазили да служе ж р т в е н и к у морали прати р у к е и ноге 1 ) . Ову установу имамо и у НЗавету , ј ер ево пре ж р т в е перу свештеник и ђакон руке, показујући тиме да не само телесно чисти треба да долазе у храм, него ј о ш в и ш е тиме показују духовну чистоћу, с којом треба приступити сврша-в а њ у светих р а д њ а 2 ) , ш т о потврђују и речи псалма који се говоре при умивању руку (Пс. 2 6 , 6 — 1 1 ) .

Затим одлази свештеник са ђаконом к жртвенику где спремају дискос (с леве стране) , путир (с десне стране) , звездицу, покриваче , копље и убрус, као и дарове за спомен с т р а д а њ а и смрти Спаситељеве, и три пута клањајући го-воре: „ Е ж е , Л ч и с т и гр^шнаго и п о л м л б и п Л*А", затим го-вори свештеник тропар великога петка: „ИСКВПИЛБ нк1 еси (Б КЛАТКИ ЗЛКОННМА. . . " у коме исповеда с т р а д а њ а Христова и плодове њихове стечене за род људски. Затим спрема све-

*) И с х . 30, 1 8 — 2 1 ; 40 , 7.

*) СугШ. Шегоз., Са1есћ. 2 3 . Муз! . 5 . п 2. (М^пе, Ра1г. §г. Т. 3 3 . р . 1109) :

И с п о р . 5 . Оегтат К е г и т есс1. С о п 1 е т р 1 . код Мгдпе, Ра1г. §г. Т. 98 . р . 424 .

59

ш т е н и к потребну материју за с в р ш а в а њ е свете радње , која је ио установљењу самога Спаситеља хлеб и вино. Вино се меша са мало воде. (Испор. 32. кан . VI. васељ. синода).

Хлеб, арто^, сачињава ју обично пет просфора, на ко-јима је з н а к крста са речима Ш . ХО. Ш . КЛ. у сваком делу крста 1 ) .

На позив ђаконов : Е л а г о с л о к и , кладк' |ко почиње с в е ш т е н и к проскомидију речима: „ Е л а г о с л о к ш Б Е Г Б на'шх к с е г д а . . . " Нато узима у леву руку просфору а у десну руку копље, чинећи њиме и з н а д печата три пута з н а к крста и^ говорећи при томе: к о с п о л ш н а н к Г д а и Е г а и Спа'са наш^пи Тиса Х р т а . Овим речима и з р а ж а в а свештеник , да је иросфора коју има у рукама према заповести ИХриста одређена да се принесе на ж р т в у Богу у спомен страдања и смрти Спаситељеве 2 ) . Затим сече свештеник копљем по рубу печата на просфори, да би извадио из просфоре агнец , говорећи при томе речи којима се прориче искупна ж р т в а Христова. Р е ж у ћ и копљем с десне стране печата на просфори говори свештеник: „ М к ш б к ч а на з а к о л а ш к е д е с л " , и режући са леве стране печата на просфори говори: „ И гакад л г м ц к н т о р о ч ж а , п р л л ш г с т р и г б ц Ј а г ш е г о Б ^ з г л а с ж х , та'ки> м ОЗкерза^тк о у с т ^ с к о и х % " . (Исаија 5 3 , 7 — 8). О.вим пророчким речима показује се благост и до-бровољно трпљење страдања. Р е ж у ћ и свештеник горе по рубу печата на просфори говори: „ Е о с л ш р м Т и еги> с8д& егЖ КЗАТСА" ( И С . 53 , 8), т. ј . у смерности примио ј е неправедан суд т. ј . осуду смрти на крсту; а режући доле по рубу иечата на просфори говори свештеник : „РОДБ же ег& к т о и с п о к ^ с т к " , т. ј . који човечји ум може раз јаснити п о н и ж е њ е Њ е г о в о , који ј е потекао из недара Оца небеског, безсеменим рођењем од пресв. Богородице . Пре сваког р е з а њ а говори ђакон: Гд8 ПОЛ^ОЛИЛКА. ПОШТО ј е тако оделио мекоту или средину просфоре од њених бокова четвороугаоно са зна -ком печата , боде сада свештеник копљем са десне стране просфоре и вади исечени део просфоре са знаком печата ,

*) П е ч а т н а п р о с ф о р а м а и м а овај о б л и к : дТр^Ј- Р е ч и : ' 1 У Ј О О О $ Хркзтбј У1ХА7

И с у с Х р и с т о с побеђу је , у п о т р е б и о ј е прво К о н с т а н т и н В е л и к и к а о н а т п и с н а т р и к р с т а , ко ји б е х у п о с т а в љ е н и у Ц а р и г р а д у . (Испор. М с о / . Ви1^ап$ код / . А. Вате1, С о а е х Ш и г ^ с и в есс1. иппг. Т. IV. ХлрзЈае 1 8 5 3 . р . 385.) Негде ј е обича ј д а ј е д н а од о в и х п е т п р о с ф о р а и м а п е ч а т с а и м е н о м п р е с в е т е Б о г о р о д и ц е , негде п а к м е с т о п е т п р о с ф о р а и м а с а м о ј е д а н хлеб с а пет п е ч а т а .

2 ) Испор . МсоШСадазиаеШиф&еЕхробп. к о д Л ^ л е , Ра1г. §г. Т. 150. р . 783 .

6 0

а тај део се зове л г н е ц к , <гро$ т. ј . ј а г њ е Божје које узмма г р е х е света. Вадећи агнеп, говори свештеник , после речи ђ а к о н о в и х Е о з л ш к л а д м к о : Шки> КЗ*'ЛШТСА Ц> з е л м и ж и к о т х е г и * 1 ) , ј е р се земаљски живот ИХриста з а в р ш и о насилним начином.

Затим се поставља агнец на дискос лицем доле а ме-котом горе, и пошто ђакон каже : П о ж р и , к л л д м к о , свештеник р е ж е по мекоти а г н е ц а до коре средом у з н а к у крста — тако д а се а гнец држи заједно кором — и свештеник при томе говори : „ЖретсА л г н е ц г ; Е ж ш , кземлљи г р ^ х л н р л , з л л н р с к ш ж и к о т к и сплсе'ше". Овим резањем спрема се св. а гнец за ломљење, које се в р ш и на литургији верних при крају л и т у р г и ј е верних после речи: „ОВАТЛА с в А т м т " . ИСТО тако се овим резаи^ем — и ломљењем а г н е ц а касније — симво-л и ш у страдања и смрт ИХриста на крсту и крсна жртва . 2 ) Најпосле се поставља св. а г н е ц на дискосу лицем горе . и п о ш т о ђакон к а ж е : „ П р о к о д и , к л л д м к о " , свештеник п боде копљем десну страну а гнеца где п и ш е Н т , говорећи: в д и н к <В к и ш н к копТ&ик ре'крл еги> прокоде, и лше изк'|де кровк и в о д л : н к и д ^ к к у и с к и д ^ т е л к с т к о к а , и и с т и н н о е с т к с к и д ^ т е л к с т к о еги? ( Јов . 1 9 , 3 4 — 3 5 ) . Затим ђакон у з е в ш и у десну руку суд с а вином а у леву суд са водом, говори свештенику : Е л л г о с л о к и , к л л д м к о , стое соединени. Пошто свештеник благо-слови вино и воду 3 ) , ђакон у л е в а у путир нешто вина и воде, да представи крв и воду, која ј е потекла из ребра Спаситељева .

Пошто ј е свештеник на овај начин спремио потребну материју з а с в р ш а в а њ е свете радње , узима у руке Другу иросфору (која може имати и печат са именом Матере Божје) и вади из ње троугаону честицу говорећи: „ Е & че'стк и плл .АТћ преклагослоке 'ннк1А к л л д м ч и ц м н л ' ш е л Е ц м и п р и с н о д ^ ш Ж а р ш , е л ж е л!олитклл1И прТилш, Г д и , же'ртк$ С1к> ЕЋ пренекеснми т к о и ж с р т к е н н и к * . . . " , и поставља ј е на дискос с десне стране а г н е ц а , говорећи: „ П р е д с т а ц л р и ц л &десн8н> т е к е , ЕЋ р м з м по* з л л ф е н н к ! ЛД^АННЛ, пре$краше'нна ( П с 4 5 , 9 ) , ј ер као што по речима пророка на небу седи Мати Божја с десне стране

*) И с а и ј а , 5 3 , 8. 2 ) И с п о р . Шсо1. Саоа$И.у 1л1иг§1ае ЕхробН. код Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 150. р . 3 8 5 . 3 ) П р е м а с л о в е н с к и м с л у ж а б н и ц и м а с в е ш т е н и к п р и б л а г о с и љ а њ у в и н а и воде

н и ш т а не говори , дочим п р е м а г р ч к о м евхологи ју с в е ш т е н и к б л а г о с и љ а в и н о и в о д у у з ову ф о р м у л у б л а г о с л о в а : Шкочцџ&чт] ђ §\соа^ том ' А * ; ^ аоо тгаутоте' УОУ, ха1 &е1, ха1 е1д тоо^ аШчос$ тббу оА&шч, 'Аџђу,

61

Господа, тако се и на земљи у тајанственој свештеној р а д њ и иоставља њена честица с десне стране Сина, с десне с т р а н е агнеца , ј ер њој — као оној која је послужила божанској економији за наше спасење и која ј е корен велике ж р т в е — припада већа слава и сјај него осталим светитељима г

ј ер се од ње ваплотио ИХристос, и наткриљујући у слави остале свете она ј е и б л и ж а Богу . 1 ) И пошто по речима цркве молитве пресвете Богородице много могу иред не -бесним владиком, зато моли свештеник, да Господ Бог њ е -ним молитвама прими ову ж р т в у на пренебесни свој ж р т в е н и к .

Затим узима свештеник трећу иросфору и вади из ње честице у сиомен 1. пророка и претече Ј о в а н а , 2 ) 2. осталих: пророка, 3 . апостола, 4. великих учитеља и ј ерарха , 5- му-ченика и мученица, 6. преподобних отаца и матера, 7. с в . безсребреника , 8. св. богоотаца Јоакима и Ане и свију светитеља 4 ) и 9. светитеља чија се литургија в р ш и ; дакле-из ове треће просфоре вади девет честица, 4 ) постављајући их с леве стране св. а г н е ц а у три реда, мећући одозго д о л е г

тако да у сваком реду има три честице, што ј е све с л и к а небеске јерархије , јер автор с п и с а : »0 црквеној ј ерархији« к а ж е да ј е црквена јерархија слика небеске ј ерархије . 5 )

Затим узима свештеник четврту иросфору и вади из-ње честице за здравље и спас живих, и то прво моли све-ш т е н и к у речима: „ПО/ИАНИ, ЕЛКО ч м о в ^ к к о л к ж ч с . . д а се Господ Бог сети православног епископства, п р а в о с л а в н и х патријараха , митрополита или епископа дијецезана , 6 ) часног

4 ) Испор . 8утеош8 7ће88п1отсеп818 Б е з а с г а Ш и г ^ а с. 94 код М^пе, Ра1г, 8г. Т. 155 . р . 284 .

2 ) У г р ч к о м т е к с т у л и т у р г и ј е п р в а ч е с т и ц а и з т р е ћ е п р о с ф о р е в а д и се у ч а с т и спомен М и х а и л а и Г а в р и л а и свију н е б е с к и х с и л а : Шд тф/ђу ха1 рчцџгрт&у теадохе^отсоу Та^арх&у М1хаг)Х ха1 ГаррсујА, ха1 тсаасоу теоу 1по\>р&ч1т Доуацеооу 'А.аа)|штауу, а д р у г а ч е с т и ц а се у г р ч к о м евхологи ју вади у ч а с т п р е т е ч е и К р с т и т е љ а Ј о в а н а и о с т а л и х п р о р о к а .

3 ) ' Е ^ арсатерсоу бе, ех проаџорб<.<; етера^ т^ Хб^хУ церСба^ е^а^соу, отаироесба)^ 4х-ТУЈ$ асрра-уГбо^ 6 Еереод, т ^ алаутам Ј Л У Т Ј Ј Х У ^ ганеГтас, ха1 т$"У]01. 8утеоп. Тће88п-1опк., \Ш. р . 280 .

4 ) З а т о ј е и з о в у Р у с и » д е в н т и ч и н н а л п р о с ф о р а « . 5 ) Испор . Р8еМо-В1опу8. Агеор., Б е есс1 Ш е г а г с г л а с. II . §. 2. (М^пе, Ра1г

Вг. Т. III . р . 372) . 6 ) С в е ш т е н и к ј е д у ж а н д а спомене овде у реду ж и в и х и о н о г а а р х и ј е р е ј а

ко ји г а ј е р у к о п о л о ж и о , а к о то није е п и с к о п д и ј е ц е з а н и а к о ј е ж и в . А к о п а к није ж и в , с п о м и њ е г а м е ђ у м р т в и м а .

62

презвмтерства и у Христу ђаконства , свега чина свеште-ничког , свештеника , ђакона и све браће , коју ј е позвао Господ Бог у своје царство, и вади при томе честицу; ј о ш се моли свештеник, у речима: „ПО/ИАНИ, ГДИ, к л а г о * к ^ р н а г о . . . " да се Господ Бог сети в л а д а р а и владарског дома и вади при томе честицу; исто тако се моли све-ш т е н и к да се Господ Бог сети свију оних живих , које хоће с в е ш т е н и к да спомене, и то: ж и в и х оснивача и добротвора цркве , чланова опћине , (за које хоће и за које је умољен д а вади частице), својих пријатеља и ч л а н о в а породице, вадећи з а њих честице. Све ове честице за живе вади с в е ш т е н и к уз речи: ПОМАНИ, ГДИ И спомињући њихово име и постављајући их у ј едан ред испод агнеца .

И најпосле узима с в е ш т е н и к иету просфору и вади из ње честице за опрошта ј грехова умрлих, и меће их у ред испод р е д а честица за живе , спомињући уз речи: ПОЛЈАНИ, Г д и (име) код сваке честице, п о ш т о ј е ирво изговорио мо-литву : ( х ) п а / И А т и и Ф с т а к л е н ш Г^\ШЋ. . . иза које поставља честицу, а з а в р ш у ј е вађење из ове просфоре речима: И Е С ^ \ Ћ к х н а д е ж д и коскрЕсенТА ж и з н и к*кчнмА И т к о е г Л ОКЦННТА оусбпшнхЋ п р а к о с л а к н к ! ^ б т е ц к и к р а т ш МЈШН\'&, челок^кколкжче Г д и , и меће честицу на крају реда з а умрле .

Затим узима свештеник оиет четврту просфору — из које ј е вадио з а ж и в е — и вадећи из ње честицу говори: „ПОЛЈАНИ, Г д и , и Л1О0 н е д о с т о и н с т к о , и п р о с т и л ш КСАКО* согр*к* шенТе, колкное же и неколкное" , а честицу меће у ред ж и в и х н а крај . Овако постављене честице на дискосу поред агнеца , представљају тријумфујућу и воинствујућу цркву, од којих € в а к а има ј е д н у те исту г л а в у Господа Исуса Христа.

После постављања честица н а позив ђаконов : Е л а г о с л о к и , в л а д м к о , к а д и л о , благосиља свештеник кадило речима: „ К а д и л о тек^к п р и н о с и л ш , Х р т е Е ж « на'ш&, к& конгс к л а г о ^ а н Т А д 8 р к " 4 ^ > вже п р к л њ ЕЋ п р а и к с с н к ш т к о и ж е р т к ж н и к ж , к о з н и с п о с л и \\ЛЛ\Ћ к л а * г о д а ' т к преста 'гцј т к о е г Л Д \ а " , и затим кади звездицу и меће ј е и знад честица на дискосу, л говорећи после речи ђаконо-вих — Гд8 ПОЛ»ОЛИЛКА — : „ И п р и ш е д ш и зк^кзда , с т а кер)(8, и д ^ ж е к^к б т р о ч а " . 1 ) Звездицу пак меће зато, да се н и ш т а не би дотакло св. хлеба , и да би символизовао ону чудну звезду , која ј е маге довела до витлејемских јасала . Затим

*) М а т . 2 , 9.

03

пошто ђакон каже : Г д 8 ПОЛКМИЛКА, јереј о к а д и в ш и први по-кровац (т. ј . држи покровац у н у т р а ш њ о м страном над ка-дионицом) покрива њиме хлеб са дискосом говорећи: „ Г д ^ в о ц л р и с л , кк л ^ п о т ! * Ф к л Е ч е с А . . . V ) затим кади свештеник на исти начин други покривач и на позив ђаконов : П о к р к ш , в л л д к ж о покрива њиме св. путир говорећи: „ П о к р м некеса д о * к р о д ^ т е л к ТКОА, Х р т е , и хвдлА т в о е Ж и с п о л н к З Ш Л А " . 2 ) И нај -после кади свештеник и трећи покровац — ваздух — као и други, и покривајући њиме дискос и иутир, говори: „ П о * кркш и л с к к р о в о л 1 к крилВ т в о е к > . . . " 3 )

Ово п о к р и в а њ е се в р ш и из опрезности да н и ш т а не падне у св. путир, као и због символизовања оних покрова, у које ј е био увијен Господ Исус Христос, и ради ознаке, д а ј е с и л а и свемогућство Исуса Христа од првих година Њ е г о в а жи-вота било сакривено под хаљином тела . 4 ) Најпосле кади свештеник три пута предложене даре говорећи: „ Е л л г о * словенк Е г а н а ш х , сице к л л г о к о л и ш и , слл'ва тек*к , — а ђакон: Е с е г д а , нмнНк и присни>. . којим се речима приноси Богу с л а в а и благодарност , ш т о ј е изволео послати свога ј единца Сина, који ј е в а п л о т и в ш и се и на крсту расиет искупио род људски.

Затим клањајући се ђакон и свештеник 3 пута, говори ђакон: „ ( х ) п р е д л о ж ж н м х к ЧКТНК\\Ћ д л р ^ х * Г д $ ПОЛКМИЛКА", н а ш т о с в е ш т е н и к говори / и о л и т к $ п р е д л о ж ж Ј А : „ Е ж е , Е ж е И Ш Ћ . .." молећи у њој, да Господ Бог благослови предложење (при-нос) ово, да г а прими у свој небесни жртвеник , да се сети оних који су га принели и за које се приноси, и да нас неосу-ђене сачува у свештеној р а д њ и божанских тајана. Овом мо-литвом свештеник не приноси свете даре као жртву , него их само одређује з а ж р т в у и благословом чини достојнима за свету евхаристију. На крају говори свештеник отпуст, спомињући у њему онога светитеља чија се литургија врши, Св. Василија Великог или Св. Ј о в а н а Златоустога . После отпуста кади ђакон проскомидију и часни тгресто са све

Ј ) Пс . 92 , 1—5. 2 ) А в а к . 3 , 3 са д о д а т к о м : Хрсате. 3 ) Пс . 1 7 , 8. 9. 4 ) ха1 таота Хе^ец ха1 хаХбгсте!. та бсора, тбу &р1оч ђчцХочби ха1 тб потђршу, пг-

тсАосд тф,Со1С, ха1 6-0111$ тсаутахоО-еу. Ка1 ^ а р аоуехаХОтстето [хеу тесод ^ тоб аеаархсореуоо беоо б6уац1$, §со^ тоо хафоо тсоу -З-аоЈлатсоу, ха1 ттЈс Ц обрауоб јхссрторса^. N1001. СпОп-5/7. 1 Ш . р а § . 389 .

64

четири стране, говорећи при томе: „ К о грок*к п л о т с к и , ко лд^к же СЋ д$шек> ГЛКЦЈ Е г х . . ." Овај се тропар говори при кађењу часне трапезе зато, што ова ирема св. оцима з н а ч и пре свега гроб Христов и у з в и ш е н престо Њ е г о в а царства за-ј едно са Оцем и св. Духом. 1 )

Затим кади ђакон олтар около и цео храм, 2 ) говорећи Пс. 50 . Кађењем се приноси Б о г у и о ш т о в а њ е и показује , да Он делује за једно са св. Духом и да се кроз ову тајну излила благодат Д у х а на цео свет. 3 )

У овом делу литургије свештеник сиремајући материју за св. евхаристију, спомиње нека п р о р о ш т в а и предслике , које се односе на смрт Спаситељеву. Исто тако спомиње с в е ш т е н и к овде целу цркву земаљску и небесну, молећи се не само з а живе , него и за мртве. Ово има да опомене при-сутне Х р и ш ћ а н е да мисле на узрок смрти ИХриста, на пророштва , којима се о с н а ж и л а н а д а спасења рода људског, и да благодаре Богу ш т о нас ј е удостојио живота установ-љењем НЗавета . Исто тако сједињују Х р и ш ћ а н и своје мо-литве са свештениковима , молећи светитеље Божје, да се њиховим молитвама и ми удостојимо да свршимо земаљски пут у истинитој вери, у покајању и добрим делима, и тако као и они стечемо наследство в е ч н о г а живота . 4 )

27. Чин литургије оглашених.

Пре почетка литургије о г л а ш е н и х свуче се завеса са царских двери, а свештеник и ђакон ступају пред часну трапезу , и подижући руке у вис 5 ) говоре три иута молитву : „Црк> н е к ш ш и , о у т ^ ш и т м н > , д ш е и с т и н н м . . . " , ј ер силаском св. Д у х а постају способни з а достојно в р ш е њ е св. радња . Сваки пут иза молитве поклоне се и прекрсте . После п р и з и в а њ а Св. Д у х а слуге олтара славе Бога анђеоском иесмом: „ О л л к л к к кмшни \5& Е г В , и нл лгл\л\\ л ш р х , к х ч е л о к ^ ц ^ а к л л г о к о л е ш е " , говорећи ј е два пута и сећајући се њоме својевољног ва-плоћења Спаситељева ради искупљења рода људског, и на ј -

х) И с п о р . Зутеоп Тће8за1отс. 1 Ш . р . 292 . 2 ) Види 22 . г л а в а У с т а в а . 3 ) И с п о р . Ветлминг, Н о в а л С к р и ж а л Б , Спб. 1908 . с т р . 1 7 1 . 4 ) А к о с в е ш т е н и к с л у ж и без ђ а к о н а , о н д а не говори с в е ш т е н и к н а п р о -

скомиди ји и н а л и т у р г и ј и оно ш т о ђ а к о н и м а д а к а ж е , него с а м о ј е к т е н и ј а и ч и н л и т у р г и ј е .

5 ) 0 о в о м е н и ш т а не к а ж е с л у ж а б н и к , но т о ј е о п ћ и о б и ч а ј .

65

после госоре ј еданпут речи п с а л м о п е в ц а : „ Г д и , о у с т н ^ к л*ои Сбкерзеши. и о у с т л Л!ОА к о з к ' к с т л т & \кдл$ / иок^" . 1 ) Затим целива свештеник св. јеванђелије , а ђакон часну трапезу . Св. ј еван-ђелије постављено ј е на средину часне трапезе и символи-зују Исуса Христа Цара . Због тога свештеник ступајући к престолу, одаје част ИХристу целивањем јеванђелија , а ђакон свестан свога нижег звања , задовољава се само дотицањем трапезе . 2 )

Затим п р и к л а њ а ђакон главу пред свештеником у знак послушности код светих р а д њ а и држећи орар са три прста говори: „ Е р е , и А с о т к о р и т и Г д е к и , к л л д м к о , к л л г о с л о к и . Р е ч „со* т к о р и т и " узета је из речи самога ИХриста при постављању тајне евхаристије: „ 6 # т к о р и т е к* л»ое к о с п о л ш н а ' н н и . 8 ) Ђакон свестан величанства Вожјег а своје немоћи и недостојности, да би могао вршити служење као што треба, моли од све-ш т е н и к а благослов , а свештеник га благосиља говорећи: „ Е л а г о с л о к е н а Ег& н а ш х ш г д а , нмн^к и присни> и ко к ^ к и , к ' кки> к д и . Затим ђакон: „ПОЛ»ОШСА & л ж - к , к л а д м к о СКАТМИ", а свештеник одговара : „ Д а и с п р а в и т х Г д к с т и ш м ТВОА; И најпосле каже ђакон: „ПОЛ*АНИ Л*А, к л а д и к о СКАТКШ", а свештеник одговара : „ Д а ПОЛ!АНГГ& Т А Г д к Е г к ко ца'рстк'ш СВОСЛЈХ, к п г д а , нмн^к и приснцЈ и ко к ^ к и к г кки>кк" . Ђакон каже : Л л ж н к , и оснажен овим благословом и молитвама свештеника , п о к л о н и в ш и се излази кроз северне двери и ставши на обично место 4 ) т. ј . на амвон и клањајући се три иута говори у себи: „ Г д и , оустн^к л*ои {Бкерзеши, и о у с т а ЛЈОА КОЗК^СТАТБ \кдл$ ТКОК>", а затим узви-ш е н и м гласом: „ Е л а г о с л о к и , к л л д м к о " , 5 ) н а ш т о свештеник

0 Пс . 50, 17. 2) Вешнмит, Нован С к р и ж а л в , Спб. 1908. с т р . 174. 3 ) Л у к . 22 , 19.

4 ) У с л у ж а б н и к у често с р е т а м о и з р а з „на шк^чн-кмх м-кст-к", а обично м е с т о није у в е к ј е д н о те исто , него ј е ј е д а н п у т амвон , д р у г и п у т пред ц а р с к и м д в е р и м а , пред и к о н о м Б о г о р о д и ч и н о м , и т. д. У с л у ж а б н и к у овде с т о ј и : „и стЛкх на иЧичн-кмх м-кст-к, прдми' с т м ^ ДКф1и" . . .

5) ЕбАб^аоу беалота. Р е ч ј у беатсбтуЈ^ о з н а ч а в а се у о п ћ е с в а к о л и ц е које и м а в л а с т и силу д а у п р а в љ а и води д р у г е (I П е т р . 2, 18 . I. Тим . 6, 1). Овим и з р а з о м о з н а ч а в а се с а м Господ Б о г који в л а д а с в и м а с т в о р е њ и м а (Дел . 4 , 24) и Исус Х р и с т о с , к о ј а и м а с в а к у в л а с т н а н е б е с и м а и н а з е м љ и (II. Петр . 2, 1 ; М а т . 28 , 18). А п о ш т о су п р е з в и т е р и и е п и с к о п и у ц р к в и снабдевени в л а ш ћ у од с а м о г а И с у с а Х р и с т а д а в р ш е свете р а д њ е и воде њ е г о в у ц р к в у , т о се и они од с т а р и х в р е м е н а з о в у » в л а д в ш а м и « , а л и не у п о л и т и ч к о м с м и с л у к а о т и р а н и љ у д и и они који о г р а н и ч а в а ј у слободу људи , него који и х д р ж е ћ и се з а к о н а И Х р и с т а

5

66

у з е в ш и у обе руке св. ј еванђелије и чинећи њиме крст изнад антиминса 1 ) говори исто тако у з в и ш е н и м г л а с о м : „ Е л а г о г а е * всно ц а р с г в о б ц а и сна и сгагиЈ д \ а , нмм^к и присни? и во в ^ к и к * к к и ж & " . Свештеник чини крст са св. ј еванђелијем не само зато што се побожни х р и ш ћ а н и крсте пре почетка свакога рада , него и нарочито зато, да би означио, да ће ову све-ш т е н у службу слати к Богу, кога по учењу самога Сина Божјег поштујемо у три лица, а у знак благодарности за спасоносни Њ е г о в живот, дела и крсну смрт, о чему се свему говори у овој свештеној књизи (т. ј . ј еванђелију) . 2 )

Народ на свештениково елављење ј еднога Бога у три л и ц а крстећи се и клањајући се одговара са: Л/Иинк, т. ј . тако нека буде. Затим говори ђакон велику јектенију, која се говори у почетку вечерња и ј у т р е њ а и којом се народ побуђује на молитву, а која уједно и казује, да литургија није само успомена дела Христових, него и молитва за р а з н е потребе људске. Иза јектеније: & плавак>цшхк умећу се разне молбе, н. пр. за болне, као и за друге р а з н е потребе., Ве-л и к а ј ектенија се завршују возгласом: „ М к и ? ПОДОЈШТБ т е к Н к . . . " Иза велике јектеније поју се антифони, у којима су хвале ваплоћеном једнородном Сину сходно празнику и слављењу д а н а и који освећују присутме и оне који призивају благо-дат св. Духа. Ј ер по речима св. Ј о в а н а Златоустога св. Дух не силази само у св. тајни, него и у молитвама и песмама. 3 )

о с л о б а ђ а ј у од и с т и н и т о г р о п с т в а и п о н и ж е њ а , чинећи од деце г н е в а (Ефес. 2 , 3) д е ц у Б о ж ј у (Јов . 1 , 1 2 ; I. Кор. 7 , 2 2 ) , и з а б р а н и н а р о д , ц а р с к о с в е ш т е н с т в о , свети н а р о д , н а р о д о б н о в љ е њ а (I. П е т р . 2 , 9). У овом смислу и ђ а к о н зове п р е з в и т е р а к о д в р ш е њ а св . р а д њ а беатсота, а о в и м и м е н о м у и с т о м смислу зове се и епископ код о в и х р а д њ а .

*) Ово, д а с в е ш т е н и к чини к р с т ј е в а н ђ е л и ј е м и з н а д а н т и м и н с а , не стоји у с л у ж а б н и к у , него у а р х и ј е р е ј с к о м ч и н о в н и к у , о д а к л е је п р е ш л о и у ј е р е ј с к о с л у ж е њ е .

2 ) 0 с л а в љ е њ у Б о г а у Тро јици к а ж е п а т р и ј а р х Г е р м а н : „Тс обу тб чркзооч етссфУјЈлс̂ ес тоб веоб ха1 об тб еусаТоу; 0 6 ^ а р , „ЕбХорЈтос в е б ^ " УЈ „ЕбАо^УЈцеууЈ тоб веоб раасХес^а . . аХХа тоТ^ тсроасбтсосд бсуЈру]|хеуос^ ^ЕбАо^УЈцеуу] УЈ (ЗаасАеса, фУЈас*, тоб Патрб^ хас тоб ГЕоо ха1 &^1ои Пуб6р,ато$'" бтс бса ТУЈ^ еуау&рсотсујаеоо^ тоб КарСои тсрсбтуЈ ,̂ ер-а&оу оГ (Зсу&рсотсос ВТУЈ тр(а тсрбасотса б вео^. ТабтУЈ^ бе ТУЈС г^ау&рсотсУЈаесое тоб Корсоо [лоатачсо^а еатс та теХобјлеуа* бте^ IV тоТ^ ттрооср-босд абтсбу ебес тсроЛацтсесу хас хУЈрбттеа&ас ТУЈУ Трсаба. Кас бтсб тш &ш Доуацесоу бо^ја^етас б веб^ трсасу а^саа^оТ^, хас бтсб ау&рсбтссоу у| (ЗаасАеса тоб Хрсатоб ебХо^естас, б^ бо^ајлес ^ебтујто^ абтоб тбу фбуЈу еахбЛеоае, хас У Ј̂ха̂ уј^ео&ереоае (Оетташ К е г и т есс1ез1а81. С о п 1 е т р 1 . код М1%пе, Ра1г. §г. Т. 98 . р. 4 0 2 . ) .

б) Јоаппез СпгузозЊтиз, Н о т . 3 . т ер181. а<1 Ерћез. с. 1 (М1%пе, Ра1г. §г. Т. 6 2 . р. 2 4 .

67

А н т и ф о н и се поју на литургији подељени у три дела у част с в . Тројице. Према литургичком времену имамо три врсте а н т и ф о н а на литургији: 1. антифоне с в а к и д а ш њ а (по КСА ДНИ), 2. а н т и ф о н е васкрсне или изобразителне и 3. антифоне п р а з н и ч н е . 1 ) Стиховима СЗавета додају се песме НЗавета , те се тако као сједињују оба завета Стари и Нови, прика-з у ј у ћ и тако јединство људи, који за једничком хвалом славе и хвале моћ и доброту Божју.

Цела литургија од почетка до краја приказује идеју и д е л о искупљења рода људског и отуда цела литургија и по једине р а д њ е св. литургије имају своје значење , које се односи на поједине догађаје из дела спасења. И када цела €в . литургија приказује сва дела Исуса Христа, долазак на земљу, смрт, васкрс, вазнесење на небо, то онда почетак литурги је приказује оно што се догодило у почетку живота ИХриста , наиме долазак , ј ављање , учење и чуда Њ е г о в а , п оно што се в р ш и касније на св. литургији, приказује смрт, васкрс и у з н о ш е њ е ИХриста на небо. 2 ) Зато псалми који се поју у почетку св. литургије з н а ч е прво време в а п л о ћ е њ а Христова; а оно ш т о долази иза њих, наиме •читање Св. Писма, з н а ч и оно, што ј е д о ш л о касније . 8 )

Први свакидашњи антифон препоручује и иозива на с л а в љ е њ е и исповедање имена Вишњега , и милосрђа и п р а в д е Вога Оца и Сина, и као почетак и увод је онога ш т о за њиме долази . 4 ) Други с в а к и д а ш њ и антифон је х в а л а царства , лепоте и моћи Сина Вожјега, а њиме се о з н а ч а в а п о ч е т а к живота ИХриста на земљи, када ј е ИХристос већ био на свету, а свет га не познаде , време до Јована , када ј о ш не б е ш е у п а љ е н а светлост. 5 )

Песма „ в д и н о р о д н м и ( З Д м . . п о к а з у ј е да се в а п л о ћ е њ е С и н а сада остварило, констатујући тако истинитост про-р о ш т а в а која се однбсе на ваплоћење Исуса Христа. Наро-

"1) Види Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , I . део, с тр . 2 2 1 . и 222 . 3 ) И с п о р . М с о / . СадазИа, спом. д. 1 Ш . р . 404 . 3) N100101 СадазИае "Шигд. Ехров . код Мг&пе, Ра1г. §г. Т. 150. р . 404 . : "Отеу

с1 фаЛр.61, а>€ аУ проо1џГ01$ хг\с, цоататсо^ас фббјхе^ос, тбу Хрсатоо о1кочоџ1<х(; ау^аСуоиос т а бе |Ј,-ета тобтап*, а?т_е тсбу Гврш Графсбу а^а^усбаесд, ха1 та а7.Ла, тб ефе^у^. Ка1 ЈГУЈУ <2ЛЛУ] и$ вХш1 еТрујтас ђ аЕтЈа фаЛцфбсау/, ха1 т&у Графсог гсроха-З-араСсјсл/ т ^ а про$ т а Јшатујрса, ха1 гсараахеиа^ аЛЛ оббеу хсоЛбес хаг тоито хахесуо боуаа&ас, хас та а б т а х а 1 тоид ткатобс ха1 ТУЈУ ©1хо^оц'Сау ау]|ш{уегу.

4 ) Испор . N1001. СадазИ. спом. д. Њ И . р , 4 0 5 . <5) 11)1(1. р . 40.7.

6 8

чито значи ова песма време, када се ИХристос крстио н а Ј о р д а н у и када је Родитељев глас посведочио ј а с н о и вечно , да ј е ово његов мили (љубљени) Син, ј едан из св. Тројице. Ову ј е химну саставио цар Јустинијан Велики ( 5 2 7 . — 5 6 5 ) ,0 који ј е с а з и д а в ш и 5 3 2 . — 5 3 7 . г. величанствену ц р к в у н а з в а н у од њ е г а „2осрих тоо веоб" предао ј е цркви, да се поје н а св. литурги ји у част ј еднородног Сина Божјег, који се не-промењљиво ваплотио од пресвете Богородице и пречисте девојке Марије, а против Несторијеве јереси, који је учио. да мати Божја не треба да се зове Вогородица, него Христо-родица, ј ер ј е она родила само човека, а не Вогочовека, а које ј е учење осуђено анатемом на трећем васељенском сабору у Ефесу. 2 )

У трећем дневном антифону пророк у г л е д а в ш и појаву ИХриста позива све људе на слављење и величање Њ е г о в о . 8 ) Суботом и недељом поју се после велике јектеније на ли-тургији антифони изобразителни или васкрсни, а на д в а -наест Господњих празника (осим Сретенија) поју се п р а з -нични антифони . 4 )

З а време појања првога антифона чита свештеник тајно м о -литву: „Гди Бж« наш*, епуже д*ржака шсказаниа"... у којој моли Бога да по своме милосрђу милостиво погледа на нас и на св. храм, и да нама и онима који се с нама моле учини богате милости и милосрђа. После велике јектеније ђакон силази са амвона и за време појања првога антифона стоји пред иконом Спаситељевом држећи орар са три прста десне руке. Иза првога антифона ђакон д о -лази пред царске двери и поклонивши се говори малу јектенијуг Шки и пакн мДромк Гд8 ПФМОЛНМСА, која се завршује возгласом све-штеника: Мки? ткол д*ржака и тко* естк царстко... на што појци од -

*) Испор . Оеогјги Се&гет Ш з к о п а г и т С о т р е п с И и т , код Мг&пе, Ра1г. ^ г . Т. 1 2 1 . р . 709 . и Ооаг, спом. д. р . 124. Види и Сћпз{-Рагатка8, Ап1ћо1о&1а ^ г а е с а , р . Х1ЛУ.

2) 5. Оегтат К е г и т есс1. Соп1етр1аЦо код Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 98 . р . 4 0 4 : ~ЕУ101 бе Хе^ооасу, бтс, тб абтб тротсар107 ехтсефсб^УЈтас тсара тоо ТУЈ^ ^гса^ рааиесо^ '1ооат1У1ауои, афббра ха1 абтб хоХд аоЈлрбХе^ ТУЈ̂ Хрсатоб теууујаесо^ ефарјлб^оу. Обто^ ^ар-фГ]а17, б ^е^ууЈ^е^, б р-оуо^еуу]^ Гсо^ ха1 Хбуо^ тсроауархои Патрб^ бтгархсоу, хатабе&хцеуо^ бса тг)у ђцетера^ асоту}р1ау аархсоаИ5уа1 гх ТУЈ^ а^ча^ веотбхои, атргтстоо [хгсуаау^ 1ујд. ^ебтујто^ ха1 ааи^х^^? е % Т У К &7^ а5 Трсабод, гуа^рсотсујаас ха1 атаорсогИјуас х а т а -бе^ајлеуо^, б ха1 IV Тр^ааусср Зј^ф аоубо^а^бјхеуо^ бтсо ТСОУ уогрсоу ха1 обра^соу До^ацгсоу, 'А^ехфостујтсос ^ар ха1 ахсор^атсод та^ 7сатр1хи^ хбХтссоу хата^а^ "аеаархсотас. Абтбд обу еатс б а&%ш у)|1ад.

3 ) Испор . Мко1а1 СадазПае Ш и г ^ а е Е х р о з Ш о к о д М § т г е , Ра1г. ^г. Т. 150. р . 4 0 9 . 4 ) В И Д И о овим а н т и ф о н и м а Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I . д е о у

с т р . 2 2 1 . и 222 .

69

говарају: Дминк. Када се поје други антифон ђакон одлази и стаје пред икону Богородичииу, а свештеник чита молитву; „Гдн Бж* нашк, ^паси лЛди т к о А " . . . , иза чега ђакон пред царским дверима опет говори малу јектенију, коју свештеник завршује возгласом „Мкм слагк и чгдок-ккодкжецк..." З а време појања трећега антифона ђакон улази у олтар кроз јужне двери а свештеник чита молитву: „Иж* ОБЦША сУА и согдаснк!л\ дарокаккш намд молитккк. ."

Када ј е свештеник свршио молитву коју ј е читао за време трећега антифона, отвара царске двери (на Елажми есте, а код дневних и „празничних а н т и ф о н а код трећег антифона) и на С^лака ОцВ и Омн8 чини са ђаконом мали вход (ту^ е?ообоу рмр&н) или вход са Јеванђелијем (тђч еХаођоч тоо ЕиаууеАСоо).

Чин малога входа бива овако: пошто се свештеник и ђакон три пута иоклоне пред часном трапезом, узима свештеник св. јеванђелије, даје га ђакону који носи св. јеванђелије при прсима, и обилазе де-сно око часне трапезе, клаљајући се код сваке стране часној трапези, горњем престолу и жртвенику, и излазе на северне двери, где их дочекају свећеносци који иду пред њима. Дошавши на обично место (овде је то иза амвотта) у храму, приклањају овде обојица главе, и пошто ђакон каже : Гд8 ПОЛХОДИМСА, говори свештеник тајно малитву входа: „Елко Гди Бж* нашх, с^стакиккш нд шкегку-к чинм и кишнстка АГГЛЋ и аруаггдБ. . К а д а се сврши молитва входа, говори ђакон све-штенику показујући десницом са орарем према истоку: Благосдоки, кдадмко, сткш куод&, а свештеник благосиљајући према истоку говори: Бдагослокенк куодк стм^х ткоиух, кс*гда, нкш-к... Затим ђакон даје свештенику св. јеванђелије да га целива, или ако нема ђакона. онда сам свештеник на входу носи свето јеванђелије и сам га целива. По-што ђакон оде пред царске двери, када се отпоје тропар канона на Н нкш-к, уздиже мало руке и показујући св. јеванђелије говори ве -легласно: ИршИдростк, прости (Еосрса, Ор9*ос). Затим поклонивши се улазе ђакон и свештеник у олтар. и пошто ђакон остави св. јеван-ђелије на часни престо, појци поју: „ПрУдЛт*, ПОКДОНИЛ\СА и припадшх. ко Хрт8. Спаси нк1, Сне кжш, ко СТМЈС* дикенх скш, ПОКМЈЈКЈЉ ТИ: Дллил&а".1)

Овај вход нма свој постанак у првим временима х р и ш ћ а н -ске цркве. У старој хришћанско ј цркви беху — по узору старо-з а в е т н о г храма — у олтару две собе или н и ш н е (удубљења), ј е д н а с десне а д р у г а с леве стране, које се зваху пасто-форије , тсаатосрбрса. У једној од ових чуваху се књиге, одежде и друге посвећене ствари, и зато се ова соба или н и ш н а з в а л а ризница , ахе^осроХахсо^, или ђаконик, бсахоусхб^, ј ер су

*) Ова је и е с м а с а с т а в љ е н а и з р е ч и п с а л а м а 94;, 6 и 105, 47 .

70

ђакони чували одежде и друге црквене ствари. У д р у г у од ових пастофорија постављани су приноси народа , х л е б у

вино, восак, тамјан и т. д., од којих се приноса о д а б и р а х у и спремаху дарови за в р ш е њ е свете радње , и овај д е а храма звао се пр«дложнш, тсрбгкасд. Када ј е на св. литурги ји д о ш л о да се поју а н т и ф о н и и када се п р и б л и ж и в а л о ч и т а њ е св. ј еванђелија , одлазили су ђакони у ризницу и узимајући тамо св. јеванђелије , износили су га у скуп браће , зато се и зове ово и з н о ш е њ е вход са јеванђелијем. Када се иза ч и -т а њ а св. ј еванђели ја п р и б л и ж а в а л о време освећења д а р о в а у

одлазили су ђакони на место где се постављаху п р и н о с и т

и узимајући тамо хлеб и вино одабрано за св. евхаристију . доносили су их на часну траиезу, и ово п р е н о ш е њ е д а р о в а зове се и д а н а с велики вход ([хгуаХуј еГаобод), који се в р ш и са нарочитом свечаношћу .

Касније ј е входовима дано символичко з н а ч е њ е . Ј е в а н -ђелије значи овде ИХриста, а вход са јеванђелијем з н а ч и долазак Сина Божјег и силазак на свет ради п р о п о в е д а њ а ј еванђели ја . 1 )

Вход овде почиње из олтара , светиње над светињама, . ј е р је и Христос с и ш а о са висина небеских станова и до-нео у ч е њ е од Оца небеског. Свећњаци који се носе пред. св. ј еванђелијем значе светлост ј еванђеоског учења, или ови свећњаци значе ј о ш Претечу Господњег и Крститеља Ј о в а н а или и д р у г е пророке, који беху пре Христа и ј а в љ а х у долазак Христов. 2 ) Молитва входа: „Елко Гди Еже наша.. састављена и предана цркви од св. Василија Великог има смисао, да као што на небесима пред престолом Господњим стоје чете и војске анђела и арханђела славећи н е п р е -стано Господа, исто тако се моли и свештеник при у л а с к у у олтар, као у небо, да овај вход буде сједињен са че~ тама анђела и арханђела , који код п р и н о ш е њ а ж р т в е х в а л е

*) *Н еХаођо$ тоб ЕбаугеЛсоо еЈхсра^ес ТУЈУ тохрооасау ПоО тоб веоо, ха1 ТУЈУ еТаобоу тђ^ г\$ тбу хбајлоу тоотоу, ш-; Хе^ес б 'АтсбатоЛо^ „"Отау есаа-га^У] (УДООУ, б вебд ха1 ПаттЈр) тбу Прсотбтохоу (тбу Моуо^еуу; абтоо) е1^ тђу оЕхооЈлеууЈУ, Хе^ес. Ка1 тсроахоууЈаатооаау абтоу фаутес; &^еХо\. аотоо. Сегтат, К е г и т есс1. С о п 1 е т р 1 . 1 Ш . р . 4 0 6 . Тоотш бе фа#еу-тшу, б !ере6д еу цеаср тгрбтоо &оа1аату]рсоо Готлџечо^ бфоб тб Еба^теЛсоу ас"реТ, ха1 ауабе&отоаи

• ТУ]У ауабе^УЈу тоо Корсоо ауЈјха&шу, бте ујр^ато сра{уеа#ш. Аса ^ар тоо Еба^еЛСоо б Хрсатбс: бУЈАоОтас батсер та гсрофУЈТСха ј&јМа гсрофУЈтш Ле^оутас хата тб еЏџгчоч агсб тоо 'АррааЈЈи гсрбс тбу гсЛобасоу, „"Ехаиас Мсоаеа хас тоб^ про<ру)тас" та рсрЖа Ле-руте^. № с о / . СадазШ спом. д. 1 Ш . р . 4 1 2 .

2 ) Испор . Д . СмолодовичЂ, Л и т у р г и к а , 1861 , с т р . 9 1 .

71

и благодарности служе заједно са њиме, и заједно са њиме славе доброту Божју. Затим свештеник претпостављајући и с п у њ е њ е овмх молби, говори речи: Е л а г о с л о в ж к в ^ о д к СГШ\Ћ

т в о и х к . . . т. ј . Господ ш а љ е при улазу у олтар на своје слуге свој дар, а свештеник ј е потпомогнут за тај улазак приношењем молитава и х в а л а својих. — Ц е л и в а њ е св. ј е -ванђелија значи част која се указује ИХристу и благодар-ност з а откривење воље Божје и за дело искупљења н а ш е г а .

Речи: „пр*л18дростк, п р о с т и " употребљаване су у старој хришћанско ј цркви као опомена, да се браћа која су на богослужењу, исправе на својим местима. Наиме х р и ш ћ а н и старе цркве су за време појединих р а д њ а на богослу-ж е њ у седели, а када се приближивали какви важнији мо-менти н. п]з. читање св. јеванђелија , тада ј е ђакон гласно рекао: прел*8дростк, п р о с т и , опомињућм тњме х р и ш ћ а н е да до-лази премудрост Божја те да се исираве на својим местима и да стоје право, слушајући у овоме положају оно што има да се п р и к а ж е било речима, било црквеним символичким радњама ; 1 )

Најпосле отварање царских двери при входу са ј еван-ђелијем значи . да је вернима доласком ИХриста на земљу отворен улазак у небо.

И з а входа са јеванђелијем поју појци троиаре и кон-даке. Као што јеванђелије значи ИХриста, тако се после у з д и з а њ а ј еванђелија поју ове песме, да би се означило како се Христово учење остварило у животу светитеља Божјих, и да би се и светитељима као извршитељима у ч е њ а

*) Никола Кавасила п и ш е о смислу р е ч и п р ш б д р о с т к , прости о в о : Ш т а з н а ч и о в а о п о м е н а ? Р е ч и прембдростк, простн у п у ћ у ј у н а с , д а би гледа јући и с л у ш а ј у ћ и свете р а д њ е на л и т у р г и ј и с х в а т и л и у њ и м а с а к р и в е н у Б о ж ј у п р е м у д р о с т и д а сто јимо п р о с т и (бр&оС) т. ј . п р а в о , ј е р х о ћ е м о да п р и с т у п и м о Б о г у и њ е г о в и м с т р а ш -н и м т а ј н а м а . З а т о не с а н е м а р н о ш ћ у , него с а п а ж њ о м и п о б о ж н о ш ћ у т р е б а све д а гледамо , говоримо и с л у ш а м о . П р в и з н а к ове н а ш е п а ж њ е ј е п р а в о и бодро д р ж а њ е т е л а н а ш е г а . . . Но з а ш т о ј е р е ч е н о п р ш В д р о с т к ? П о ш т о л и т у р г и ј а по у с т а н о в љ е њ у с а м о г а С п а с и т е љ а т р е б а д а п р е д с т а в и економију с п а с е њ а р о д а љ у д -ског , коју св. а п о с т о л П а в л е н а з и в а многоразлично^ прел\*Јдрост110 БожГ«к> ( Е ф . 3 , 10), то ј е ц р к в а п р и к а з у ј у ћ и ч и т а њ е м , п е с м а м а , м о л и т в а м а , р а д њ а м а и б о г о с л у ж б е -н и м о б р е д и м а т а ј н у с п а с е њ а , у п о т р е б и л а а п о с т о л с к и н а з и в пр«л\$дростк к а о у с к л и к , д а би њ и м е о б ј а в и л а да д о л а з и т а ј н а и д а би п р и с у т н е п о б у д и л а н а п о т р е б н у п а ж њ у и р а з м и ш љ а њ е , које п р и л и ч и свештено ј р а д њ и . Види И. ДмишревскШ, Истор . догм. и и т а и н с т в е н . и з љ н с н е т е б о ж е с т в . л и т у р г ш , Спб. 1884. стр . 148 . Испор . и М с о / а / СађазИае, 1л1иг§. ЕхрозИ. 1 Ш . р . 4 1 3 .

72

Христова у к а з а л а припада јућа част. Док се поју тропари чита свештеник тајно молитву т р и с т м г ш П^ША : „ Е ж е с т к ш , иже ко стк1\х п о ч и к а ' л и . , ." Управо ова молитва би требала да се чита за време трисвете песме, но обично се преноси овамо з а време појања тропара .

Пошто се свештеник молио Богу да његов в х о д у о л т а р буде вход светих анђела , то сада после входа слави црква Господа трисветом иесмом, којом Га и анђели славе на небу, због чега се ова песма у старини и з в а л а »анђеоска иесма«, броАоуих аууеХо^ и »херувимска песма«, / б р о о ^ х о ? брод. Но пре него што се почне ова песма, за време по-следњег тропара , п р и к л а њ а ђакон главу пред свештеником д р ж е ћ и орар у руци и говори: Е а а г о с л о в и в л а д к ш о , врел^А т р и * сттичџ. Када се на богослужењу почиње који важнији чин, долази ђакон к презватеру и моли од њега благослов , по-казу јући овим молењем своју зависност од свештеника и своју смерност, а уједно означујући тиме и почетак какве нове и важније р а д њ е на богослужењу, као што је то овде случај 1 )- Пошто свештеник благослови ђакона , одлази овај близу св. двери (царских) и показујући ораром према икони Сиаситељевој говори тихо: „ Г д и , спаси к л а г о ч е с т и ш А и о у с л к и н и нм", а свештеник иза последњег тропара говори гласно : „ М к ш СКАТХ еси , Б ж е на'ша, и тек^к славб возск1ла'ел*х, 6 ц 8 и сн$ и стол * 8 Д \ 8 , нкш^к и приснцЈ", а ђакон довршује : „ и ко КНЈКИ в»к* КЛКБ", н а ш т о појци кажу: ДЛШНБ. Ђакон изговара јући речи „ и ко к^кки к^ккижа", подиже орар и окрећући се према на-роду и показујући према њему, као да хоће да позове и народ да и он поје трисвету песму „ н т р е с т а н и л ш г л а ш " , „ и ко к*кки к ^ к к ш к х " . 2 ) Народ потакнут овим узгласом на појање трисвете песме запоје : „СКАТКШ Е ж е , СКАТКШ к р ^ п к ? и , СКАТКШ к * с л « р т н к ш , п о л ш л $ и на'с&". 3 )

Песма ОКАТКШ Е ж е поје се овде в и ш е пута што и сера-фими пепрестано поју: С К А Т Б , СКАТБ, СКАТК. А када се от-поје три пута, додаје се славословије : Сла ' ка О ц В , и Окш8 и с т о л | 8 Д^8, и нкш^к и присни? и ко к ^ к и к*кки>ка, Л л ш н к , да би се означило , како се ова песма поје у славу Бога у три лица ; затим се поје: „ с т к ш к е с л н р т н к ш п о л ш л В и н а с д " , и ј о ш

*) ВешлминЂ, Н о в а н С к р и ж а л в , Спб. 1908 . с тр . 1 8 5 . *) И с т р . № с о / ш СадазИае Шиг$. Е х р о з Ш о Њ И . р . 4 1 3 . 3 ) У п о с т а н к у и з н а ч е њ у о в и х р е ч и види Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Ли-

т у р г и к а , I . део, с т р . 202 . и 207 .

73

ј едном: ОВАТКШ Е ж е цело. Док се поје трисвето, говоре и с в е ш т е н и к и ђакон трисвето чинећи уједно и поклоне пред св. трапезом, затим каже ђакон: П о к м и к л а д м к о , којим речима објављује одлазак горњему престолу, а свештеник од-л а з е ћ и према овоме говори: „ Е л а г о с л о в е н а г р л д к ш ко ИЛЧА Г д н е , тј. Христос обећани у иророштвима, затим откривен свету у входу са јеванђелијем и у трисветој песми. Од-ласком к горњем престолу символише свештеник ИХриста као цара и посредника, који долази да узме у в л а д а в и н у царство своје.

Затим ђакон каже: „ Е л а г о с л о к и , в л а д м к о , гбрнУи п р е с т о л к " , а свештеник стојећи пред њиме (горњим престолом) и благо-сиљајући га говори: „ Е л а г о с л о к е н к еси на престол^к сла'кк1 цар* с т в 1 А твоеги>, с к д А И на ^ е р б к Г л ч ^ * , всегда, нкш^к и присни? и ко в ^ к и в ^ к к & к х " 1 ) и узлази на сто, престо, бебтерод <9-р6уод, који ј е поред архијерејског престола и једном степеницом нижи од архијерејског престола 2 ) . Епископов сто ($рбуо$, ха&ебра) за једно са столовима презвитера зове се аб^^ро^о^3) — свето сопрестоље.

Употребу соирестоља видимо у првим хришћанским временима. Према Јевсевију 4 ) имао је Јаков брат Господњи и први епископ ј е -русалимски у цркви засебно место за стојање, које место Јевсевије зове нресто. Исто тако је и Марко први епископ александријски имао у цркви засебно место за стојање, које место Григорије Назијанзин 6 ) такође зове трон. У Апостолским Установама, тамо где је говор о храму, стоји ово: пУ средини је иодигнуш еиискоиски сшоу а са обе сшране седе свешшенициу а ђакони сшоје". А ови столови или ире-столи подизани су у ту сврху, да би епископи као управитељи стада Христова могли видети у цркви поједине верне и посматрати њихово понашање за време проповедања или читања речи Божје и за време молитава, а с друге стране да би и народ који је на богослужењу могао видети епископе 6 ). Презвитер не сме седети на горњем пре-столу, него само са стране горњег престола.

*) Овде код б л а г о с и љ а њ а г о р њ е г п р е с т о л а , к а о ш т о с а м видео , г р е ш е многи н а ш и с в е ш т е н и ц и т а к о , ш т о не б л а г о с и љ а ј у г о р њ и п р е с т о него ж р т в е н и к , ш т о п а к није п р а в и л н о .

2 ) Види Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I. део, с тр . 104. 3 ) И с п о р . Ои-Сап^е, С И о з з а г ш т а<1 8спр1огез т е с И а е е1 т П т а е ^гаесИаНз .

1лЈ§<1ит 1688 . р . 498 . .«) Еузедшз, Ш81. есс1. Ш>. VII . с. 19 . (М^пе Ра1г. §г. Т. 20 . р . 681) . б) Оге^от. N0^., ОгаИо 2 1 . 1п 1аи<1ет А Ш а п а з п М а § п . (Мг^пе, Ра1г. §г. Т .

3 5 . р . 1089) . 6 ) Испор . И. ДимишревскШ, спом . д. с т р . 162.

74

Сопрестоље у олтару сммволмше престо Хрмстов н а небу, а степенице испод њих означава ју чмн сваког од ар-хмјереја м свештенмка 1 ) . Архијереј седећи на сопрестољу символише ИХриста, а нарочито седење ИХриста с десне стране Оца небеског, а свештеници, који седе заједно са њиме символишу апостоле.

Када се сврши трисвета песма ђакон к а ж е код царских двери : Ебн/ишх, чиме опомиње верне на иажњу , л а свеште-ник окренут лицем према народу говори: Жнра кгк/их благо-сиљијући их уз то, прнзивајући тако на х р и ш ћ а н е мир и благослов Вожјр, што нам је најпотребније. Ч а т а ц одговара : И д^оки ткошб, т. ј . жели исти мир и свештенику, који ј е поделио вернима, затим чатац чита ирокимен2) који у к р а т к о казује садржину, идеју, з н а ч е њ е читања које долази, и узима се обично из псалама, у којима су п р о р о ш т в а о Христу. Прокимен се зове зато ш т о ј е постављен испред неколико стихова. који долазе иза њега . 3 ) Затим ђакон каже : п(И/и&* дростк, 4) нашто чатац стојећи посред храма одговара из које ће књиге (Дела Апостолска, посланице Св. Ап. Павла , са-борне посланице) читати. Ђакон опет каже : КОН/Ш/ИБ, м чатац чита Аиостол, т. ј . одређен одељак мз посланица , или Дела Апостолскмх. З а време читања народ и ђакон стоје, а епм-скоп и презвитери седе на споменутим местима сопрестоља, ј е р они имају апостолски дар у ч е њ а и управљања . Ђакон пак узима кадионицу, одлази свештенику и примивши од њ е г а благослов уз молитву кадила, кади часну трапезу са четири стране, горњи престо, жртвеник , иконостас, и цео храм са соле-је . У п р а в о требао би ђакон да кади не за време читања Апо-стола, него з а време појања Д/мил&а иза апостола, но пошто т а д а н е м а довољно времена, то кади за време читања апостола.

Није н и к о м е осим е п и с к о п а и п р е з в и т е р а дозвољено д а седи у овим с т о -л о в и м а , п а ни ђ а к о н и м а . За њ и х ј е одређено д р у г о м е с т о које се зове ђ а к о н и к , где и м ј е дозвољено седети ; а и п о ђ а к о н и и ч а ц и с т о ј е в а н о л т а р а , н а солеји, з а т о се и з о в е ово м е с т о о л т а р ч а т а ц а (Рђјла та^ ауач^атсМ. Испор . 8утеотз Тпезза-1отсеп818, Б е басго Т е т р 1 о , код Мг&пе, Ра1г. $г. Т. 155 . р . 345 .

2 ) Види Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I. део , с т р . 238 . 3 ) Т6 прох.г1џеуом |ГУ]у6е& тсосХс̂ , тт^ тсбу лросртЈтооу ехсрауторсау, ха1 ггр кроџгриап

тђс т о б РаасХеоос; Хризтоб тсароиаСа^, ео^ атрат1(бтас протр&урчхе<; ха1 ЈЗоа»>те<;. ,/0 ха&г^еуос етг1 ТСОУ Хе^оојКо ер,фау?]чк, ха1 еА&е то аебаас "ђџ&$и. Ка1 „'0 бебс; ха&УЈтас, 1711 %-рбчоо а ^ о о абтоб. Сегтат К е г и т есс1. С о 1 е т р 1 . р . 4 1 2 .

4 ) 2 о ф { а . . . '0 Хб^оч тои беои б &710С ха1 а';атсу]тбд, а у а ^ е Х е с та тоб Патрб^, & ©1о1у атссхрбсра. Сегтап. спом. д. р . 412 .

75

Иза читања апостола каже свештеник Ж и р а т и , а чатац о д г о в а р а „И л д 8 х о в и т к о е л ^ ; ђакон на то говорм пр*л18дростк г

а хор поје Д л л и л В Т а , која реч з н а ч и хвалу Господа, а о в д е присуство божанског дара, које се показује читањем св. ј е -ванђелија . 1 ) Затим би требао да кади ђакон целу цркву — што ј е учинио већ за време читања Апостола, — да би тиме означио, како се дар Духа Светога р а ш и р и о читањем св . ј еванђелија , и како се излмо по свмма крајевима света и у д у ш е верних угодан мирис у ч е њ а Христова. З а време ка -ђења свештеник чита тајно молитву пре ј еванђели ја : „ Е о з * СТАИ ВБ с г р д ц а ^ а на 'ших&..." у којој моли да Господ бтвори н а ш е мисаоне очи за разумевање Њ е г о в а јеванђелија .

Затим долази читање јеванђелија, за које се спрема овим претходним радњама : ђакон пошто је оставио кадио-ницу прилази свештенику, ирмклања главу м показујући орарем на св. јеванћелије говори: . . К л а г о с л о к и , в л а д м к о , к л а г о * в ^ к с т и т е л л стагцЈ а п о с т о л л н е у а н г м к т а ( и л ^ р е к х ) " . Ђакон мо-лећи од свештеника благослов назива себе к л а г о в ^ с т и т ш л ^ ј ер он има да чита св. јеванђелије истмм оним речима, којим г а ј е написао Св Дух. Свештеник благосиљајући ђакона моли се з а њега овако: „Кгх л ! о л н т в а л ж ста'ги> сла'внаги>, в с ^ Х в а а к н а г ш а п о с т и м а и е г а н п л к т а (ИМЉЏКЋ) д а да 'стк т ш * к г л а -г о л % к л а г о к ^ с т в ^ ф е ж ^ силок> л\ногок>", наиме да ојача глас његов силом свише, „ко и с п о л н е ш и " т. ј . за плодно пропо-ведање јеванђелија „ е г а н п л Т А в о з л к ж л е н н а г и ^ сна своеги>, Г д а н а ц н г ш 1иса Х р т а " . Ал ђакон се изјављује сагласан са овом молбом р е к а в ш и : . Д л ш н к " и поклонивши се св. ј еванђелију узима га и излази на царске двери, а пред њиме иду д в а у п а љ е н а свећњака , и стаје на амвон. Свештеник пак сто-ј е ћ и пред часном трапезом и гледајући према з а и а д у опо-миње присутне на пажљиво с л у ш а њ е јеванђелија , говорећи у з в и ш е н и м гласом: „ П р е л ^ д р о с т к , п р о с т и , о у с л к ' | ш и л « ^ с т а ' г ш еудн* гелТа. Ж и р к в с к л * а . " А каже „ п р о с т и " (бр8-оС), ј ер св. ј еванђелије треба сви да слушају пажљив.о и прибрана духа, право стојећи 2 ) а приклоњене главе , у з н а к подвргавања Вогу,

*) Испор . Зутеомз Тћезза1омсеп818, Е х р о з Ш о <3е СНУШО Теп?р1о код Мг^пе^ Ра1г. 8 г . Т. 155 . р . 724 .

2 ) Ка1 отау ауа^соахоЈхеуоу \ то Еиа^еАсоу, тсаутес; о1 тгреаритерос, ха1 о1 810x0701 ха1 тса^ б Хабд ату^хетшаау [хета по1\у}$ ђаох^С те^ратгтас ^ар* „Екошх, ха1 ссхоие ТаратЈХ" ха1 теаТлг „2и бе аитои аттј&ц ха1 ахоиауј. Сопз(. Ар08(. 1. I I . с. 5 7 . (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. I. р . 7 2 9 ) ; испор . и Јоаппез Сћгузозг., Н о т П . 1. т Ма11ћ.

7 6

као м да би показали како су вољни да мзврше у ч е њ е Хрмстово објављено у јеванђелмју. Појцм о д г о в а р а ј у : „ И д8* Х о в и т к о с / и б " , нашто ђакон објављује наслов јеванђелмја ре-ч и м а : „(х) (ИЛЈАЈНКХ) СТЈГЦЈ егангелУА ч т е ш е " — појци: „Стиша ТЈК^, Г д и , сла'ка т ш ^ к " а свештеник опомиње присутне да п а ж љ и в о слушају ј еванђелије речју „Е6нл«л*к и

5 м ђакон чита ј еванђели је .

Никола Кавасила пише о читању апостола и јеванђелија: »Какву сврху има овде читање св. Писма? Оно нас сирема и чисти пре освећења велике тајне. А ако се запитамо о значењу његову, оно значи појаву Г о с и о д а . . . и наиме значи оно најсавршенију иојаву, којом је говорио Господ јавно, показујући се тако не само оним што је сам говорио, него и оним, чему је апостоле учио да говоре, шиљући их изгубљеним овцама Израиља. Зато се читају прво књиге апостолске и чита се јеванђелије. А зашто се не чита прво јеванђе-лије? Јер оно што је говорио сам Господ знак је савршенијег јављања од онога, што су говорили апостоли. А савршеније долази најпосле«. 1)

Када свештеник сам служм онда чмта ј еванђелије са царских двери, а када служи са ђаконом, онда ђакон чита са амвона посред цркве, да бм верни чули и разумели што ј а в љ а Спаситељ. Код читања јеванђелмја пале се свеће да би означиле светлост јеванђеоске мстине, која ј е продрла кроз таму неверовања, у којој се налазили народи пре Хри-стова доласка, а којом се светлошћу и данас просвећује н а ш ум. 2 ) Иза читања св. ј еванђелија дочекује свештеник ђакона р е ч и м а : „ М и р к т и клагок^ксткВнмрел^ (ебаууеХ^ор^ф)", којима чини разлику између њега и између ч а ц а апостола, коме ј е само рекао „ Ж и р а т и " . А народ као и пре, тако и после ч и т а њ а ј еванђели ја потврђује да ј е оно ш т о ће чути и ш т о ј е сада чуо у истину мудрост и реч Божја, и слави 4

Б о г а што га ј е удостојио с л у ш а њ а спасоносног ј еванђеоског у ч е њ а кличући : „ О л л к л т ш ^ к , Г д и , слава тев^к" . Затим ђакон долази до царских двери, даје св. ј еванђелије у руке све-штенику , који га целива у знак љубави и п о ш т о в а њ а према речи Божјој и затим з а т в а р а царске двери. Читање ј е в а н -ђелија изван олтара на амвону од ђакона по речима Си-меона Солунског значи, да су апостоли ради проповеди ј еванђели ја и з и ш л и из Јерусалима . 3 )

1 Испор . №соШ СадазИае БИиг^ . Ехро§и. р . 416 . 2 ) И с п о р . Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I . део , с т р . 320. 8) Вешлминг, Н о в а л С к р и ж а л в , Спб. 1908 . с т р . 195 .

77

У старој хришћанско ј цркви иза читања апостола и ј еванђелија долазила је ироиовед с вештеника или епископа народу, а проповед се на литургији држи овде зато, да се катихумени или о г л а ш е н и поучавају у хришћанско ј вери, и да се верни спреме за достојно п р и н о ш е њ е и примање св. евхаристије . А када многи почеше да долазе у цркву само да се наужива ју лепоте проповеди и да задовоље своју су-јету, излазећи иосле проповеди из цркве 1 ) , то ј е проповед говорена на крају литургије , тим више, што је д а с ц и п л и н а катихумена или о г л а ш е н и х измењена, и не само да ј е дозво-љено свима, него се н а л а ж е свима да остану до краја ли-тургије 2 ) . Учење х р и ш ћ а н с к о проповеда се на богослужењу по примеру ИХриста п апостола зато, ш т о ј е црква у ч и -тељица вере и нобожности, а ова се сврха не може оства-рити само извршењем св. радња , него нарочито пропове-дањем х р и ш ћ а н с к о г учења, и што су д у ш е х р и ш ћ а н а н а богослужењу услед свечаности и лепоте б о г о с л у ж е њ а при-јемчивије за примање х р и ш ћ а н с к о г у ч е њ а 3 ) .

Иза читања јеванђелија одлази ђакон до царских двери у

даје свештенику св. јеванђелије , који га пошто ј е ц е л и в а о оставља усправљено на часну трапезу и то не с десне или с леве стране дарохранилнице , него између антиминса и да -р о х р а н и л н и ц е 4 ) , и затвара ју се царске двери, које остају з а -творене до великог входа, а ђакон ставши на обично место (овде амнон) говори сугубу јектенију (ехте^еТд б е т ^ ) : ,.Рце'/их, кси ксбА д$ши, и СБ ш г и > ПОЛШНШША на '1шги> р ц г л ш . . . " у којој се моли за добро архијереја, владара , клира, за оне који приносе дарове и чине добро у св. цркви и т. д. Ова се јектенија зове сугуба зато, што народ на поједине прозбе н е одговара ј еданпут „Гди п о л ш л В и " , него три пута. З а време ове јектеније чита свештеник тајно молитву прил^кжнаги? л!о=-ЛЖ'|А: „Гди Е ж ^ нашх, п р и л ^ ж н о е ш л ! о л е ' ш а . . у којој призива Божја милосрђа на верне. Сугубој јектенији додају се после

х ) Н а ово се т у ж и о већ св . Ј а в а н З л а т о у с т и у VII . омилији , Б е т с о т р г е -ћ с п з а Пе1 па1ига (Мг^пе, Ра(.г. §г. Т. 97; р . 766.) и III. омилији н а II . п о с л а н и ц у С о л у њ а н и м а (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 112. р . 484.) .

2 ј Види И. Дмишревскш, спом. д. с т р . 175 . и Д , Смолодовичг, Л и т у р г и к а т

стр . 94 . 3 ) К а д а т р е б а д а се д а н а с д р ж и проповед н а л и т у р г и ј и , н а који н а ч и н и о

о с т а л и м а п и т а њ и м а у овом п р е д м е т у , у п у ћ у ј е о м и л и т и к а . Види V. МНго/апо\г1С1г

Огш1е1лса, Сегпаи! , 1875.§ . 120. р . 7 4 3 - 7 5 0 . 4 ј БулгаковЂ, Н а с т о л в н а а к н и г а , с тр . 900.

7 8

, , е ф ( /ИОЛИЛКА Љ Б л л ж ( н н к 1 \ & и п р и с н о п а л 1 А т н к 1 х & 4 ' , као м великој у почетку литургије , и молбе за нарочите иотрсбе верних, за болне , за путнике и т. д.

Никола Кавасила к а ж е : » З а к о г а с е треба после јеванђелија м о -лити, ако не за оне који пазе на проповед јеванђелија, за оне који подражавају човекољубље Христа, кога означава јеванђелије. А ко су ови ? Црквене старешине, пастири народа, они кош управљају грађа-нима . . . оснивачи, ктитори и приложници цркава, учитељи добрих дела, и који су м а каквим начином од користи за добро цркве и који су достојни заједничких молитава«. 1 )

После сугубе јектеније говори ђакон пред царским д в е р и м а јектенију за умрле, за време које свештеник чита молитву „ Е ж * д $ х ц ж х . . . " , а коју з авршује возгласом „ М к и > т к 1 в с и к о с к р е ш ш . . .'• Ову јектенију за умрле не налазимо у ста-р и м грчким кодексима литургмја ни у д а н а ш њ е м грчком евхологију, само у руским служабницима .

Затим долази јектенија за оглашене. Молитве и прозбе з а о г л а ш е н е приносила ј е црква ј о ш од III. столећа. Први чин њихов имамо у VIII. књизи гл. 6. Апостолскмх Уста-нова, одакле су мх по свој прилици узели св. Василије Ве-.лики и св. Јован Златоусти у своје литургије . Ово ј е њи-хова садржина : ђакон каже : „ПОЛ1ОЛИТ*СА, Л г л а ш е н ш и Г д * к и " ; пре с в е г а иозивају се о г л а ш е н и или катихумени да се сами з а себе моле, ј ер Бог ј е — као ш т о каже б л а ж е н и Августин — мо-гао створити човека без човека, али га не може спасти без човека 2 ) . Затим се позивају верни да се и они моле з а о г л а ш е н е : „ Е ^ р ш и , ц> Л г л а ш е н н м ^ л ПОЛКМИЛКА, д а Г д а п о л ш л б г г а И \ Ћ ; Л г л а с и т д И\Ћ с л о к о л ш ИСТШШ" (овде отвара с в е ш т е н и к с десна на лево десну страну антиминса као књигу) т. ј . да их упути у све истине х р и ш ћ а н с к е вере; „(СкркмтБ П л ш ега 'н-тгмг п р а к д м " (овде отвара с лева на десно леву страну ан-тиминса) т. ј . да им п о к а ж е с а д р ж и н у вечних добара ; „сое* ДИНИТБ Ћ \ Ћ с т ^ и скоеи, сокорн*ки и а п о с т о а к с т ^ и ц с р к в и " (оиде отвори свештенмк доњу страну антиминса) . наиме да по-стану учесници дарова мскупљења, а нарочмто св. тајне к р ш т е њ а , којом се примају у крило цркве и добијају опро-штај грехова .

*) Испор . МкоШ СадазИае 1л1иг§. ЕхрозН. с. 2 3 . код М^пе, Ра1г. §г. Т. 1 5 0 . р . 4 1 7 .

2 ) И с п о р . И. ДмишревскШ, спом. д . с т р . 179 .

79

Затим се позивају о г л а ш е н и да приклоне главе , а све-штеник чита молитву: „ Г д и Е ж « наш&, иже на к к 1 с о к и \ & ж и * в к ш . . . и 1 ) у којој моли да Господ Вог удостоји о г л а ш е н е с в . к р ш т е њ а , опроГптаја грехова, одеће непропадљивости, да их сједини са св. црквом и приброји своме изабраном стаду.

З а време јектеније о г л а ш е н и х отвара се антиминс, на коме се в р ш и освећење дарова , а сада најпосле код воз-гласа : „ Д а и т ш СЋ ИШИ СЛЛ'КАТБ..." подвлачи свештеник руку под горњу страну антиминса, гурне га, узима губу и чини губом изнад њега з н а к крста, и целивајући губу оставља ј е у крај антиминса с десне стране.

Затим каже ђакон: „ б л и ц м Л г л а ш ж ш и , и з м д и т г : Л г л а ш е н н У и , и з м д и т е ; е л и ц м & г л а ш е н ш и , и з м д и т е ; д а н и к т о (С и > г л а 1 ш н н к . х & " . Код ових речи излазили су у старини о г л а ш е н и из цркве , ј е р су могли учествовати на св. литургмји само на првом делу литургије када бива поука, а не беше им дозвољено бити при с в р ш а в а њ у божанске тајне на литургији верних 2 ) .

Симеон Солунски каже у томе погледу ово: »ово чини црква која заповеда оглашенима да изиђу, а вернима да остану. Отуда се може видети колико треба да пазе верни да се не друже са онима који нису достојни дружења, а нарочито то да не чине свештеници. А када с некима не доликује имати заједницу ни у молитви, то колико више не треба имати с таковима заједницу у жртвовању«. 8 )

Пошто данас у цркви немамо катихумена оправдано ј е питање: з а ш т о се мпак на лмтургији читају јектеније за о г л а ш е н е ? Зато што су и међу х р и ш ћ а н и м а многи, који би се могли убројити међу о г л а ш е н е , ј ер иако су крштени , то и п а к својим животом показују да нису достојни да уче-ствују на св. литургији, и који би на позив ђаконов требали да изиђу из цркве. Сви они који су у греху и који се не кају, који свесно к р ш е заповести Божје и црквене , који у својој д у ш и гаје м р ж њ у и зло према својим б л и ж њ и м а и свислични , требали би код речи : „ в л и ц м цЈГлашжши, и з м д и т е . . да изиђу

*) Овде се п о ч и њ е р а з л и к о в а т и л и т у р г и ј а св. В а с и л и ј а В е л и к о г а од л и т у р -гије св . Ј о в а н а З л а т о у с т о г а . М о л и т в а ко ју с в е ш т е н и к ч и т а з а в р е м е ј е к т е н и ј е з а о г л а ш е н е н а л и т у р г и ј и Васили јево ј р а з л и к у ј е се од оне на З л а т о у с т о в о ј с а м о по р е ч и м а , а с а д р ж и н о м не .

2 ) Испор . МкоШиз СаоазИа спом. д . Љ И . р . 4 1 7 . и 19 . п р а в и л о Лаодики јског с и н о д а .

а) 8утебШ8 Тћез8а1оп1сеп818 Е х р о з Ш о <1е <Иу1по Т е т р 1 о код Мг%пе, Ра1г. ег. Т. 1 5 5 . р . 725 .

80

мз цркве, као што су некада мзлазили покајници и катиху-мени старе цркве . Ч у в ш и овај возглас сви су д у ж н и по-мишљати о своме недостојанству, умиљавати се душом и тајно у срцу молити Б о г а за опрост грехов-а својмх, с твр-дом одлуком да ће се клонити њих, да не би потпали под с т р а ш н у осуду 1 ) . Д а се побуде ови осећаји код ирисутнмх црква и д а н а с говори ове р е ч и : „ в л и ц м Ф г л а ш е н ш и , и з м д и т е : Л г л а ш е н н ш , и з м д и т е ; д а н и к т о и) &глшшнк\\Ћ" (треба додати : остане овде т. ј . у цркви) . Вишекратно у п у ћ и в а њ е огла-ш е н и х да изиђу тумачи се тиме, што то говори ј едан ђакон место њих више .

28. Чин литургије верних.

Литурги ја о г л а ш е н и х с в р ш а в а се р е ч и м а : „ @ л и ц м Ф г л а * ш е н ш и и з м д и т е ; д а н и к т о (б Л г л а ш ж н м ^ х (т. ј . остане овде)«, а литургија верних иочиње р е ч и м а : „ в л п ц м к^крши, паки и п а к и л . и р о л * х Г д $ п о л к > л и л к / А ' . Као што се на почетку литур-гије о г л а ш е н и х позивају верни да се у миру помоле Гос-поду (МиромЋ Г д В ПОЛ1ОЛИМСА), исто се тако на иочетку ли-тургије верних позивају присутни да се моле у миру, а појци одговарају са Г д и п о л м л $ и , нашто свештеник чита тајно ирву молитву # е / ? # # х л Д Ј л а г о д а ' р и л . & т А . Г д и Б ж е с и л * . . . " , а у Василмјевој литургији : „ Т А , ГДИ, показа 'ла есн н а ' / и х . . . " , у којима се моли за грехе своје и народа, и моли помоћ з а п р и н о ш е њ е бескрвне л ж р т в е . Јектенију ђакона завршује све-ш т е н и к возгласом : „Мки> подока ' г г& тек4? к с л к а л сла ' ка" . . . Затим почиње ђакон другу јектенију (скраћену велику), 2 ) за време које свештенмк чита Другу молитву верних: „ Ш к и , и л ш о * г а ж д и текНг п р и п а ^ д а е л ^ " . . . у којој се моли з а о ч и ш ћ е њ е д у ш а и тела оних што стоје пред часном трапезом, за у с п е в а њ е ж и в о т а и вере и разума духовног оних који се са њима моле, и з а достојно причешће светих тајана. У Василијевој литургији чита свештеник другу молитву верних „ Е ж е , п о г к * т и ш и КЋ л ш л о с т и " . . . у којој моли да их Бог укрепи силом св. Д у х а за ову службу и да призову благодат св. „ Д у х а на даре . Ова д р у г а јектенија се з а в р ш у ј е возгласом: „ М к и д а ПОДБ д*ржа'кок> т к о н о " . . . Кад ове обе јектеније имамо пред

Ј ) Испор . И. ДмишревскШу спом. д. с т р . 180 . а ) А к о с в е ш т е н и к с л у ж и без ђ а к о н а , о н д а к а ж е с а м о пЛкн Д пЛкн... застЗпи ,

спдсн... а ч е т и р и п р о з б е и з м е ђ у т о г а се и з о с т а в љ а ј у .

81

возгласом реч „пр*л.8дростк", која опомиње присутне, да њи-хова п а ж њ а у време п р и н о ш е њ а дарова са ж р т в е н и к а на престо и за време освећења треба да је будна а не расе-ј ана , ј ер се освећење дарова в р ш и са нарочитом пажњом. 1 )

Иза последњег возгласа ђакон улази у олтар кроз се-верне двери, отвара царске двери, узима кадионицу, прима од свештеника благослов кадила, кади св. трапезу около, цео олтар, иконостас, свештеника , појце и народ, говорећи при томе тихо 60. псалам и тропаре умилителне које хоће, а појци иза последњег возгласа поју херувимску песму (угро\)$ш&у9 угроифм&д 8рос) : „Иже х(р$вГлш та'ини> и>краз8к>фе".. ," 2 ) Ова песма позива присутне х р и ш ћ а н е , да — представља-ј у ћ и тајно херувиме, т. ј . упоређујући се на та јанствен на-чин са херувимима и појући заједно са њима животворној Тројици трисвету песму, — одбаце сада сваку животну бригу, т. ј . да не мисле н и ш т а о имању, слави, у ж и в а њ у , него да достојанствено приме ц а р а свих земаљских и небеских ство-р е њ а са оном чашћу , којом га славе анђеоске чете на небу по јући : „4ллил8.а".

Св. Герман пише о овој химни: »Поје се херувимска песма, која нас опомиње, да од овог момента па до краја св. литургије треба да смо пажљиви и да оставимо сваку животну бригу, јер ћемо у при-чешћу сви примити Христа, великога цара«. 3 )

Ова песма почела се у цркви употребљавати у време цара Јустина II. (565.—578.) у VI. столећу. 4 ) Уведена ј е у богослужење са сврхом да се верни — у време одласка црквених служитеља к ж р т в е н и к у (терб^еос?) ради прено-ш е њ а дарова на св. престо — слушајући појање ове песме

*) Св. Г е р м а н т у м а ч и с и м в о л и ч к о з н а ч е њ е р а д њ а које се в р ш е после ч и т а њ а св . П и с м а до х е р у в и м с к е п е с м е о в а к о : >Иза ч и т а њ а св . П и с м а п р и к а з у ј у м о л и т в е и п р о з б е ш т о се говоре до х е р у в и м с к е п е с м е у ч е њ е Г о с п о д а И Х р и с т а к р о з в р е м е од т р и године , к а о и к а т и х и з и р а њ е о н и х који иду н а к р ш т е њ е , з а које се спре -м а ј у с н а г о м р е ч и и ч у д е с а « . Сегтап., спом. д . код Мг^пе, Рагг . §г. Т. 9 8 . р . 4 1 6 .

2 ) О в а к о п р е м а словенском с л у ж а б н и к у . П р е м а г р ч к о м евхологи ју с в е ш т е -н и к з а в р е м е п о ј а њ а х е р у в и м с к е пегме ч и т а м о л и т в у „ Н и к т о ж « д о с т о н н х . . . " , и з а које с в е ш т е н и к и ђ а к о н и с а м и говоре х е р у в и м с к у п е с м у т р и п у т а , и з а т и м к а д и ђ а к о н ч а с н у т р а п е з у , цео х р а м и с в е ш т е н и к а , и з а ч е г а о д л а з е к ж р т в е н и к у .

3) Сегтап, спом. м е с т о , ЉМ. р . 4 2 1 . 4 ) Испор . Сеогци Себгет Ш б ^ о п а г и т с о т р е п а Ч и т (а<1 а п п и т 9. 1 т р е г а 1 .

Јиб11П1) код Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 1 2 1 . р . 7 4 8 : ^титгс&^ бе фосХХеааш ха1 б херои^хбд 6ЈАУО^. В И Д И и Садго1 — 1.ес1егсд; Б к и о п п а г г е <Г а г с ћ е о 1 о ^ е сћг^Иеппе е1 <1е Ш и г ^ е : Сћ6гоић1Соп. Г а з с . XXVIII . р . 1 2 8 1 .

6

82

испуне најпобожнијим осећајима и спреме за дрстојно при-м а њ е ц а р а свију. З а време по јања првога дела херувимске песме свештеник чита тајно м о л и т в у : „Никт<>же достоина и> с в А з а к ш ^ х с А ИЛОТСКИЛШ похотк/иии. .^1) у којој моли Господа да му очисти дух и срце од лукаве савести, да га оснажи си-лом св. Духа з а стојање пред св. трапезом, и да нринесе на ж р т в у пречисто тело и часну крв Господњу. Иза ове мо-литве и с в е ш т е н и к чита 50. псалам за . време кађења као и ђакон.

Када с в е ш т е н и к сврши ову молитву и 50. псалам и ђакон кађење, говори заједно са ђаконом, стојећи пред ча-сном трапезом и уздижући руке, три пута херувимску песму, крстећи се и клањајући се иза сваког пута, да би у себи побудили оговара јуће осећаје према чину који^долази. Прву половину хрувимске песме говори свештеник, а „Мки> д а ц д р д ' ' . . . н а с т а в љ а ђакон. Затим свештеник и ђакон п о ш т о су цели-вали крст и антиминс одлазе к жртвенику и када се сврши први део херувимске песме, в р ш е велики вход, на коме се преносе св. дари са ж р т в е н и к а на часни престо. Овај се вход за разлику од входа са јеванђелијем на литургији о г л а ш е н и х зове велики, са обзиром на велику сврху ради које се врши, наиме дари се преносе ради освећења на ж р т в у Вогу, што ј е г л а в н а сврха литургије верних .

Сам велики вход врши се овако: Свештеник дошавши пред жртвеник кади св. дарове три пута уз р е ч и : „Кже, &чисти м л гр-к-шнаго", затим ђакон каже свештенику: „Бозми, к л а д к 1 к о " , а свеште-ник узимајући ваздух меће га на лево^раме ђаконовоговорећи: „Воз-мит* р$кн каш/л ко стал и клагослокит* Гда", 2) затим свештеник узевши св. дискос целива га 3 ) , поставља га на главу ђаконову пажљиво и побожно, који га држи са обе руке, а о једном прсту десне руке држи и кадионицу. А свештеник узима у руке св. путир, целива га и носи при прсима, и оба излазе на северне двери, пред њима пак иду свећеносци. Када хришћани виде св. дарбве приклањају главе и го-воре у себи: „ПОМАНД ММ ГДИ" . Овим речима моле они св. служи-теље да их ови спомену код приношења св. дарова и тако овим речима и клањањем одају част божанским даровима. Јер иако ови дари још нису освећени на проскомидији, ипак су молитвом и бла-

*) О в а се м о л и т в а п р и п и с у ј е св . В а с и л и ј у В е л и к о м , в и д и ДмишревскШ, спом . д. с т р . 190.

*) Пс . 133 , 2 . 8 ) 0 ц е л и в а њ у д и с к о с а у овом м о м е н т у , к а о и о ц е л и в а њ у св . п у т и р а м а л о

к а с н и ј е н е г о в о р и се н и ш т а у с л у ж а б н и к у , но оно б и в а п р е м а п р о п и с у а р х и ј е -ре ј ског ч и н о в н и к а .

8 3

гословом спремљени за освећење, представљајући сада тело и крв Госнода. 1) Свештеник и ђакон обилазећи са св. дарима предњим делом солеје одговарају као посредници и молитвеници пред Богом молбама народа, и моле се за Хришћане речима разбојника на к р -сту (Лук. 23, 41) , и то прво ђакон каже : Благочесткжкш и ЈСрТстолк-киккш род* хР^т^лнскУи, ктиторк! и приложннки склтаги> \'рал\а с*ги>, да помлнгг* Гдк Бга ко царсткТи скошк, ксегда, нкш-к и приснш и ко к-кки к-ккшкк, — и улази затим у олтар, и ставши с десне стране пред престо очекује свештеника, који после ђаконових речи говори на солеји иза амвона: Благок-крнапу и урТстолгскикаго Гос$дарл и кралА наЧшго Њтра I. да пол\<ан(т& Г д к . . . Затим: даље говори свештеник: Склт-кишаго пдтрТарр нашего (име) да полллнггх... или: Прнускљцлн-н-кншдго Ируиреа наш*го (име) да поманггб . . . И најпосле свештеник уздигавши мало путир и чинећи њ и м е , к р с т говори: Вскјс^ кас* прд-кослдкнк1ЈС& х-рТстТанх... или Еас*, и кскх-х пракослакнкЈух јсрТстТанх...

Затим улаза у олтар и свештеник, и овде се као и верни моле свештеник и ђакон један за другога, да их Господ Бог спомене у своме царству,^наиме ђакон говори када свештеник улази у олтар: Дд пол\анггх Гдк Бг* склшенстко тко! ко цадсткш скошк, и затим се моли свештеник за ђакона: Да помљштк Гдк Бг* скмшгннодТакон-стко тко* ко царсткш скошк, ксегда, нкш-к и приснш и ко к4ки к-ккдокх.

Када ђакон и презвитер уђу у олтар, појци поју други део хе-рувимске песме: „Мки> да цдрм кску* подимшх. . Свештеник затим поставља путир десно на часну трапезу, као и св. дискос с леве стране, и узимајући га са главе ђаконове ирво окади и целива, и говори тропаре који говоре о погребу ИХриста, и то прво: „БлдгоиЈкразнкЈи јшсифк с* дрека сншк пречистои т-кло тко*. . ; " , затим: „Бо грок* плотски, ко дд-к ж* СЋ д8ш*1о".. . и најпосле: „Мки?, ЖИКОНОСНЈ.*". . . З атим узима свештеник покриваче са дискоса и путира и поставља их на часни престо за себе, онај с дискоса меће лево а онај с путира десно, а са ваздухом, кога је узевши са ђаконових плећа прво окадио са унутрашње стране, покрива св. даре (дискос и путир) говорећи тропар: „Блдгоижразнкш 1и>снфх". . . Најпосле кади св. даре три пута говорећи два стиха (20, 21,) из 50. псалма: „Оуклджи, Гди, нлдгокол*нТш& ткоимх СТигнл. . . нд блтарк ткои т*лкцк1".

Н а и р е д смо казали, да су у старој хришћанско ј цркви иза ч и т а њ а јеванђелија , када се п р и б л и ж а в а л о време осве -ћ е њ а дарова , одлазили ђакони тамо где су постављани да-рови (предложжТе), и у з е в ш и тамо хлеб и вино одабрано за св. евхаристију, преносили су их на часни престо да се п р и -

*) Дес бе проопСтем ттјусхабта иа1 тф ЕереТ. ха1 беТаЗш Гш ђџ&ч еу та% е и х а ^ в х е ^ а ^ \1ЧУ\а$-у]. "Оп обх еат^ &\ко<; хрбпо^ всеаСад обтсо |±еуаХа б о у а ^ о ^ ха1 рера^а^ гсарехбц^од б̂ хс̂ та$ еАтсЈба ,̂ сбатсер б бса хгјд сррсхсббоо^ табттЈс &оа{а$, г) та$ ааере^а^ >са1 тад ауо^а^ еха&арсае бсореау. № с # / . Са&аз., Ш . ЕхрозИ. код Мг^пе, Ра1г. ^г. Т . 150. р . 420 . Испор . и Зутеотз Тћезза1. ЕхрозИ. <1е (ИУ1ПО 1етр1о , Мг^пе Ра1г. §г. Т. 1 5 5 . р . 7 6 — 7 7 .

*

8 4

несу на ж р т в у Б о г у Оцу. Ово се сада чини на великом входу, к а д а се преносе дарови са ж р т в е н и к а на престо. Символички з н а ч и п р е н о ш е њ е св. дарова са ж р т в е н и к а и п о с т а в љ а њ е на часни престо, као и појање херувимске песме, — у л а з а к ИХриста из Витаније у Јерусалим д а п р е т р п и мучења, с т р а д а њ а и смрт. Тада ј е м н о ж и н а народа и деце јеврејске приносила песму цару и победиоцу смрти на видљив начин, као ш т о анђели приносе песму трисветој Тројици н а духовни начин , а сада ј е приноси присутан н а р о д у херувимској песми.

Постављање св. дарова на часни престо представља само распеће ИХриста на крсту, у здизање Њ е г о в о на крст и погреб Њ е г о в , на што указују и тропари који се читају при постављању св. дарова на часни престо. — Даскос символише овде руке Јосифа и Никодима, који су с к и н у в ш и са крста пречисто тело Христово и у в и в ш и у чисту пла -ш т а н и ц у , сахранили г а у нов гроб . — Путир сим в ол иш е суд са крвљу која тече из ребара, из руку и ногу ИХриста. — Покривач изнад дискоса з н а ч и платно које ј е било н а лицу и којим ј е оно било увијено у гробу, иокривач изнад иутира о з н а ч а в а платно којим ј е било увијено тело Хри-стово, а ваздух значи стену коју ј е Јосиф поставио на в р а т а гроба ; тамјан з н а ч и мирисе којима ј е било п о м а з а н о тело Спаситељево ; часни иресто и антиминс з н а ч е сам гроб Спаситељев и најпосле затварање царских двери и навлачење завесе з н а ч и у ч в р ш ћ е њ е гроба стражом и пе-чатом. 1 ) — Путир се поставља с десна од дискоса, ј ер су крв и вода потекли из десног ребра Спаситељевог. — Молбе за сећање разних лица на великом входу су у са-гласности са п р е н о ш е њ е м дарова у олтар , ј ер они се пре-носе у олтар да буду освећени као жртва , која се приноси за здравље и спасење оних, који се спомињу са вером у њихову спасоносну снагу. — Речи којима се изражава ово сиомињање значе , да бескрвна ж р т в а која се приноси на часном престолу има за верне ону снагу и ону вредност г

коју и ж р т в а принесена на Голготи, и као ш т о је н а крсту на Голготи разбојник који се покајао з а своје грехе д о б и а

*) Испор . м и с т и ч н о т у м а ч е њ е о в и х р а д њ а : Шсо1. СаоазИ. спом. д. Пи«!. р . 420 . Оеггпап., епом . д. 1 Ш . р . 4 2 2 ; ВешнминЂ, Н о в а л С к р и ж а л в , с тр . 2 0 4 и 2 2 1 ; И, ДмитревскШу спом. д. с тр . 193—199 . и В. Владиславлевг, О б л с н е ш е б о г о с л у -ж е т н св . п р а в о с л а в н . ц е р к в и . Изд . 2. Твер^в 1876. с тр . 319 .

85

о п р о ш т е њ е својих грехова и обећање да ће бити примљен у рај , тако и верни који се кају због својих грехова п о -стају учесници ових дарова . — Тропар Е л а г о и ш р а з н м и 1и>* сифк. . . приказује укратко историју погреба Господњег; у тропару Е о грокНг плотски . . . и з р а ж а в а се свуда присутност Христова, ј ер ј е био у гробу телом, у аду с д у ш о м као Бог, а у рају с разбојником, и на престолу са^ Оцем и Духом све испуњујући неижисаннми. 1) у тропару И к и > жико-носгцк х в а л и се сјај гроба Христова, који ј е зато ш т о ј е васкрсом Спаситељевим постао извор н а ш е г васкрса, нама л е п ш и од раја и од сваке царске дворнице са велелепним стубовима. Овај се тропар говори после великога входа при постављању св. дарова на часни престо зато, ј ер се односи на сахрану и гроб Христов. 1 )

Под речју О Т и ж * у М О Л И Т В И О у к л а ж и Г д и . . . разуме се црква, која верује у Христа; а изрази „ с т ^ н м 1ер8салилчскТА" з н а ч е учитеље доброг веровања , веснике Божје иравде и в е ч н и х судби Њ е г о в и х , епископе и презвитере , које ј е сам Б о г упоредио са зидовима ј аким и медним, 2 ) који чувају Њ е г о в г р а д (цркву) од напада ја видљивих непријатеља ( јеретици, неверници) и од невидљивих (поднебесни зли дуси) . У речима „жерткб правдк., козноишш и шсожега'ел.а/44* разуме се пророштво о п р и н о ш е њ у ИХриста на ж р т в у и о његовој цркви, које се и з в р ш и л о у предложеним даро-вима. 8 ) Зато се с обзиром на њихово високо достојанство и р а д и п р и з и в а њ а благодати Божје на њих говори ова молитва . 4 )

После Оуклажи Гди — одаје свештеник кадионицу, затварају се царске двери и навлачи се завеса, и иза свега овога свештеник при-клањајући главу ђакону говори: ПОМАНИ МА, крат* и сосл$жит*л10,

*) И с п о р . П р а в . и с п о в е д а њ е . I . д . одг. на 4 9 . п и т а њ е . а ) Почему Учителнми церкви великому входу, кром^в прочихЂ т а и н с т в е н н и х Ђ

его з н а ч е н ш , д а н о з н а м е н о в а ш е и погребешл 1исуса Христа , когда т^вло Его бвшо переносимо ст> ГолгоеБ1 В Ђ вертоградт., близт> ел находившшсн. Потому-то и стнхи с ш , содержашде вт> себ-в воспоминаше о гроб гв и погребенш Спасителн, опред^ћлено читатв при поставленш даровт> на свлтвга престолт>, С Б курешемЂ еим1ама, по-крв1ван ихт> воздухомЂ, кактв 1осифт> и Н И К О Д И М Ђ , ПО свид-втелБСтву Евангел1н, С Н Н В Ђ т^ћло Спасителл со креста, положили зго во гроб^в, умастили его благоуха-Н1лми, обвили чистого плашаницего, и привалили КТЕ> двернмт> гроба каменБ велш, образт> котораго представллетЂ воздухт>, покривагошш дарБт. И. ДмишревскШ, спом. д. стр. 1 9 7 .

') Јерем. 1 , 1 8 ; 1 5 , 2 0 . 4 ) Испор. И. ДмишревскШ, спом. д . стр. 1 9 8 .

86

а ђакон одговара: Да пом/Ангг& ГДК Бгв СКАЦННСТКО ТКО« КО ЦарсткТи скошк. З а т и м и ђакон приклањајући главу према свештенику и држећи орар са три прста десне руке говори: ПОМОЛИСА и> мн-к, кла-дкжо СКАТКШ, а свештеник одговара: Д^Х* склт&Л нандгг* на т л Д сила ККШЈНАГИЈ Фгкнит* т л . А ђакон на то : Тоиже д у * сод-кисткВгг* нам* ксл дни жикота нашггш, и затим: Помлни м л , кладК1КО склткш, а свештеник одговара: Да ПОМАНГГ* ТА ГДК К Г * КО царсткш скошк, всЈгда, нкш-к и приснм и ко к-кки к-ккЖкв, нашто ђакон каже Дминк и целивавши свештеника у руку излази из олтара кроз северне двери. 0 овим молитвама каже Симеон Солунски: 1 ) »Архијереј при-клонивши се моли све да се за њега помоле, јер зна и сам себе, и стрепи и дрхће од дела које долази, те испуњава реч апостолску да треба један другоме да исповедамо грехе и да се молимо један за другога. А као човек не усуђује се молити сам за себе«.

П о ш т о су сада дари на часном престолу, долази осве-ћ е њ е или и р е т в а р а њ е њихово у св. тело и крв Спаси-тељеву. А пре него ш т о ово дође, спремају свештенослужи-тељи сами себе и присутан народ за ову велику радњу од-носним молитвама, опомињањем на узајамну љубав и веру . 2 ) У ту сврху ђакон стојећи „ н а Л к к ш н ^ к л ^ л ^ г г к " (пред царским дверима) говори јектенију: И с п о л н и л ^ л»олитк& на'ш$ Г д е к и , молећи се у њој за часне даре, за св. цркву и за оне који са страхом Божјим и вером улазе, да се избавимо од сваке не-воље, да нам да сав дан свет, миран и без греха и т. д. З а време ове јектеније говори свештеник тајно молитву „ Г д и КЖЈ ш д е р ж и т * л к > " . Ова се молитва зове „л*олитка п р и н о ш е ш А " ј е р се на литургији п р и н о ш е њ е понавља в и ш е л у т а , и то три пута . У литургији св. Василија Великог чита свештеник м о л и т в $ п р и н о ш н н А : Х д н Е ж * нашг;, с о з д а ш и н а с л и кк*дкш к& ж и з н к сТк>..." у којој свештеник моли Бога : да га удостоји да буда служитељ Н З а в е т а и св. тајана, да принесе бес-к р в н у ж р т в у з а н а ш е грехе, да погледа на нас и на ову службу и да ј е прими, као што је примио старозаветне

Ј) Зутеотз Тће88а1опкеп818 Е х р о з Ш о <1е (Јпгшо Т е т р 1 о с. 8 1 . Мг%пе, Ра1г. 8Г. Т. 155 . р . 729

*) е О бе Еереид т а џкч бсора Х1%-ГЈ01 1л1 хгј$ тратсе^У)д • АБТБ^ бе &<; У)бу) прбд ТУ) теХеотуЈ ^еубјлеуо^, ха1 цеХХа)у, ТУ)$ сррсхту]^ атгтеаЗш Фоаса^, етс еаотбу ебтретт^ес, ха1 б1а-ТШУ ебха)У хаОшрес, ха1 тсрб^ ТУЈУ Еероор^сау тсараахеиа^ЕС ха1 обх еаитбу ЈЈ/ТУОУ, аХХа ха1 .тб тсерсеати)^ ТСХУ̂ О-О̂ хатартс^ец ха1 бсатШ-УЈАС, тсрбс; ТУЈУ Х°Ф1 У1 е^ХУЈ хђ ^рб^ аХХујХоо^ А^АТСУЈ, ха1 ТГ̂ б^оХо^са ТУ}$ 7:{атеа)сЈ. 'Еу тобтосс; бе тб тсау ТУ^ етоцша^ас; еат1, ха&' ују б Кбрсос; ехеХеоае Хе^ш^ „Г^еа^-Е етоцлос." ЧЕутаЗб-а ^ар У) тгЈаис;, ха1 та ер^а • У) Јлеу теСопс бса тгј$ бЈлоХо^са^ ФА^ОЈЈ-ЕУУ], та бе ер-^а бса ТУЈС; а^атсујс;, уј тсд теХос; еат1у ер-^оу лаутб^ а^а^-оо, ха1 аретуЈ^ тгаоуЈ^ хефаХесоу. М с о / . Саоаз., Ш и г ^ . ЕхрозИ. с. 25 р . 4 2 0 .

87

жртве , као што је приммо ову службу од св. апостола, и да стечемо награду достојних слугу у с т р а ш н и дан праведне наплате . Код ирвог ириношења — на проскомидији — моли се свештеник, да Господ Бог благослови дарове , који су принесени, примајући их на пренебесни свој жртвеник , да спомене оне који су их принели и за које се приносе , и да нас неосуђене сачува у свештеној радњи божанских тајана. Код другог ириношења — који се в р ш и сада — моли се свештеник да га Господ Бог удостоји да Му при-несе даре и ж р т в е духовне , и да нас удостоји да стечемо благодат пред Њиме , да н а ш а ж р т в а буде добро примљена, да се добар дух благодати Божје настани у свештено-служитељима, на овим дарима на часној трапези и у народу. Са ова два и р и н о ш е њ а дари се само спремају за жртву , а свештеник се спрема за благодарност , за молитву и за достојно и з в р ш е њ е светих радња . А код трећег ириношења које је највеће и најпотпуније, каже свештеник после се-ћ а њ а Христових страдања и иосле набра ј ања Божјих до-брочинстава : ТКОА С5 ТКОИ^ т ш ^ к п р и н о с Ж ш * ц> К С ^ Б и за КСА, иза чега долази и само освећење божанских дарова . 1 )

Пошто је молитва без љубави и вере п р а з н а и бо-жанско п р и ч е ш ћ е без љубави и вере само у в е ћ а в а осуду, то сада црква опомиње верне на љубав , пошто свештеник прво к а ж е /нирд к с к / и к благосиљајући народ, нашто појци одговарају : И д8 \оки т к о е л ^ . 2 ) Затим ђакон каже : ,,Еозлк>килча д р б г а др8гл, д л е д и н о л њ к л У е л ч * и с п о к ^ л ш " , а појци одговарајући на речи ђаконове кога треба исповедати, поју: „ О ц а и сна и ста 'го д \ а , трц8 единос8фн8н> и неразд'&лкн8к>.") Док појци поју ове речи, к л а њ а се свештеник три пута пред часном тра-пезом и при сваком к л а њ а њ у исповеда своју љубав према Богу речима псалмопевца: К о з л к ж л б ТА, ГДИ, к р ^ п о с т е ЛЈОА, Г д к о у т к е р ж д е н и лдое и п р и Б ^ ж и ф с л ш (Пс. 17, 2). Д а би ову љубав манифестовао и на п о љ а ш њ и начин, целива покри-вене свете даре, и то прво дискос затим св. путир изнад

Испор . ВешлминЂ, Н о в а л С к р и ж а л к , Спб. 1908 . с т р . 205 . и 206. И. Дми-шревскШ, спом. д. с т р . 202 .

2 ) „ЕЈртјуг) гсаасу". 'Оџо^шџоаичУјч хас ауатсгју ха1 таот6т?]та &\\г)1ок; аишп10чте$, тоо КорСоо ТУЈУ џ1џу}ам аито1 а.чик<х,џфсх.уоџеч г\ру)чч\ч ТГЈУ оЕхеСау а ф ^ т о ^ , ха1 бсбо^то^ ха1 ехфсоуоиуто^, у)ргџш ТУЈУ чоич тсаЧ>те$ а^сбјлеу. ,,Ка1 тф Пуебцатб аоо' 1 . Тоотеаи, ТУЈУ тгрб^ ае абсафетоу §усоаш ббд У)ЏХУ, 1Ш тф ПуебЈлатс еЈрујуебоуте^, ахоорсато'. хи^уЈхшџ^. ОеттпШ, К е г ш п есс1. С о п 1 е т р . Ппс1. р . 4 2 5 .

8 8

ваздуха , као самога Господа, и најпосле целива крај часног престола пред собом као седиште Бога у три л и ц а и Њ е г о в иресто. 1 ) Исто тако се к л а њ а и ђакон стојећи пред царским дверима и целива орар тамо где ј е з н а к крста . 2 )

Ч и н ц е л и в а њ а овде на св. литургији ј е веома стари. Увођење његово у цркви могло се извести из речи Спаси-тељевих: „Лцн оуко принесшж да'рк ткои ко 6лтарн> и т$ по* ЛЧАНСШИ, гакш кра'та ткои илчатк н^что на Т А : Оста'ки т$ да'р& ткои преда 6лтер*Л1& и шедк прежд* слмрисА ск кра'тол!& ткоилча, и тогда пришед* принеси да'р& тко'и". (Мат. 5, 26). Д а би се извр-ш и л а ова заповест Христова, в р ш и о се на богослужењу све-ти иољубац или иољубац љубави (фЕХуЈЈла аусоу, еЕрт^т], озси1ит рас1з) и то не само између свештенослужитеља , него и између присутних х р и ш ћ а н а , м у ш к и са мушкима , женске са жен-скима. У каснијем времену морао се овај уистину х р и ш ћ а н -ски обичај због р а з н и х случајева злоупотребе , који се до -г а ђ а х у при томе, укинути и ограничити само на клир који с л у ж и . Но иако свети пољубац д а н а с није у употреби између верних, то су ипак на речи ђаконове : Еозл&килш др8п& др8га. . . д у ж н и да испуне д у ш е своје љубављу према б л и ж њ и м а сво-јима, да опросте од срца увреде и сви да гаје у у н у т р а ш њ о -сти међусобну чисту и братску љубав у ИХристу.

Б е з такова расположења духа не може присуствовање на ли-тургији Богу бити угодно ни нама корисно, јер Спаситељ каже : И егда стоит* л\олљш*сл\ (упВфаит*, а'ф« что имате на кого, да и оц* кашв, ижс бстк на шкЈгкух, (УПВСТИТК кам* согр-кшешл каша: Дф< ли ж* к& ш шпЗфагге, нн бцх кашк ижс естк на шкегкр;, (уп^стнт* камк согр-кшжш каших*". (Марк. 11, 25—26). И „а'ф* ли не (упЗфаич чглок-ккшмк согр-кшбША Дђс*, нн бцк каш* (упвстнтх камк согр^шжш вашијск" (Мат. 6, 15). Симеон Солунски каже о св. пољупцу ово: >После прве молитве, у време читања свештеног символа бива це-ливање због тога, што смо се ујединили правим исповедањем св. Тројице и ваплоћенога једнога из лица св. Тројице, а то исповедање нас ј е сјединило са анђелима; — што су људи дужни љубити један другога, као што је и ИХристос из љубави принео себе на жртву,

*) А к о и м а в и ш е с в е ш т е н и к а ц е л и в а ј у сви свете д а р е и ј е д а н д р у г о г а у р а м е н а , п р и ч е м у с т а р и ј и г о в о р и : ХЈтосх посрмЛ н^сх, а м л а ђ и о д г о в а р а : А естк, п к^дггх. П р и ц е л и в а њ у д и с к о с а , п у т и р а и п р е с т о л а г о в о р и с в е ш т е н и к : с т ш Бжс, с т к ш к р - к п к ж . . .

' ) А к о с л у ж е д в а и л и в и ш е ђ а к о н а , т о с в а к и од њ и х ц е л и в а свој о р а р т а м о где је з н а к к р с т а к а о и .један д р у г о г а у р а м е н а , г о в о р е ћ и п р и т о м е и с т о ш т о и с в е ш т е н и ц и . С в е ш т е н о с л у ж и т е љ и се ц е л и в а ј у у р а м е н а д а би и з р а з и л и своју у з а ј а м н у љ у б а в и д а носе ј а р а м Х р и с т о в н а сво јим р а м е н и м а ,

89

што су они који хоће да се иричесте дужни стати пред ИХриста бев непријатељства, и што ће у будућем веку бити сви другови, а неће <5ити непријатеља, јер ће ови бити далеко извргнути«. 1 )

З а достојно п р и н о ш е њ е евхаристијске ж р т в е т р а ж и се и ирава вера, ј ер без ње ј е с в р ш а в а њ е најузвишеније и на јважније тајне без плодова з а таковог . А исповедање вере се објављује на св. литургији у с а д а ш њ е м моменту на овај н а ч и н : ђакон каже речи: „ Д в е р и , д к е р и , 11рел»8дростж> кбнмшЋ" и завеса се свуче, а свештеник уздиже ваздух и д р ж и и з н а д св. дарова, и м а ш у ћ и њиме изнад њих рецитује 2 ) символ вере тајно, а когод од народа или појаца за пев-ницом гласно. А ако више свештеника служе, такође уздижу сви ваздух и држе над св. дарима таласајући га, и гово-рећи у себи као и народ исповедање вере.

У старој цркви иза о т и у ш т а њ а катихумена из цркве з а п о в е д а н о ј а вратарима да стоје поред м у ш к и х врата , а ђаконисима поред женских врата , и да у време с в р ш а в а њ а бескрвне ж р т в е никога од верних не пушта ју из цркве, а исто тако да никога од неверних, од Ј у д е ј а , ј еретика , огла-ш е н и х и покајника не пуштају у цркву. 3 ) Ово ј е захте-вало с ј е д н е стране освећење дарова , а с друге стране то, да не би неверни, ј еретици и други навалили на цркву и з н е н а д а и обесветили ј е . Р е ч и д в е р и , д в е р н односе се на о н а лица, која су имала да се брину како би црквена врата била затворена у време литургије , и изражава ју опо-мену њима, да у с а д а ш њ е м моменту са пажњом в р ш е своју дужност 4 ) . Када се касније изменила стара д и с ц и п л и н а и у л а з а к у цркву није се в р ш и о са првобитном п а ж њ о м и строгошћу , узглас : д в е р и , д к е р и ииак се није сачувао само р а д и успомене на стари обичај , него нарочито ради тога, да би се верни ч у в ш и ове речи размислили, да ли су и они достојни да бораве у храму, и да их ова мисао пот-стакне на по јачање њихове вере и добрих дела, показујући

*) 8утеоп Тће88а1., ЕхрозИ. с1е Дпппо Т е т р Ј о , Љ И . р . 732 . а ) Негде се символ вере и поје , и с п о р . П. Р о п џ б т г } $ , Л в л ш р ^ и о ј . 'ЕУ ЗДгртасс

1 8 6 9 . р . 3 7 1 . 3 ) Испор . к а н . 9. св . а п о с т о л а ; види и СопГеззш Ме1горћап. С п г о р . с. 1 1 . код

Е. Ц. КШте1, М о п и т е п 1 а М е 1 есс1. о п е п и Н з I I . р . 139 . 4 ) 2ту]х6то)аа7 бе о1 [леу киХшроГ ег$ та^ ггобђои; ТШУ аубрббу фоХаааоуте^: абта^, аЕ

ђкххочот. та^ тсбу ^\)Ш1У.т, б(хг]у уаиатоХо^у . Соп$1. Ар08Г. 1. I I . с. 5 7 ; и с п о р . и 4 2 . к а н о н Л а д и к и ј с к о г синода и Јоаппез Сћузозгот. Н о т . 23 1п Ма11ћ. (М^пе, Ра1г. б г . Т. 5 7 . р . 428) .

90

тиме да нису верни само по имену. Р е ч и прел1$дростн$ в о н л и л ( & су позив да верни своје исповедање или с л у ш а њ е испове-д а њ а своје вере в р ш е са дубоким поштовањем и увере-њем, ј ер ј е оно најдрагоценије њихово добро, које треба да чувају савесно, чувајући га од сваке нечисте примесе неверо-в а њ а и рђавог веровања , као ш т о га ј е у старини ч у в а л а ц р к в а од сваке стране примесе и од свега нетачног .

По св. Герману речи: „ д к е р и , д к е р и , п р е л ^ д р о с т и о кон* ЛММЋ" значе , да н а ш е мисли уздигнемо од дела и мисли земаљских према небеским, прал»8дростТк> к о н л н л * * да са потпуном пажњом слушамо символ вере, и разумевајући г а да сабрана духа прилазимо тајанственој жртви и Твор-цу живота . 1 )

А по Николи Кавасили значе речи: дкери, дкери пршЗдро-стТгс, конмшх, да ми за ову премудрост т. ј . за символ вере от-воримо уста и уши наше, исповедајући га и слушајући са пажњом а не леношћу. 2 )

У старој цркви читао се символ вере само једном у години, н а велики петак, а рецитовали су г а катихумени пре свога крштења . Крајем V. столећа (471.) почео се читати символ вере на литургији у антиохијској цркви, а од почетка VI. столећа у целој источној цркви, а завео га је (511.) Ти-мотеј цариградски патрмјарх прво у цариградској цркви . 3 ) Р е ц и т о в а њ е символа вере на литургији очувало се до да-нас, што х р и ш ћ а н и њиме исповедају праву веру и чистећи овим исповедањем душе, спремају се да са већим достојан-ством приме тело и крв Господњу.

Пре р е ц и т о в а њ а символа вере открива свештеник св . даре , ј ер се исповедање вере в р ш и пред лицем самога ИХриста , кога х р и ш ћ а н и гледају не покривено 4 ) . Затим м а ш е свештеник ваздух изнад св. дарова . Ово махање ва з -духа з н а ч и осењивање светих д а р о в а силом и благодаћу св . Духа , који ј е код в р ш е њ а св. тајне увек ирисутан и чији силазак само Св. Писмо назива бурним ветром (Дел. 2, 2).

*) 5. Оегтат В е г и т есс1. С о п 1 е т р 1 . Љ И . р . 4 2 5 . а) Мсо/. Саоа8.< Ш и г & . Е х р о з . 1Б1с1. р . 4 2 1 . 3 ) Испор . ЧћеоЛоп 1есгоп8 Есс1еб1абНсае Н1б1опае Нћ. II . с. 32 . (Мг^пе, Ра1г.

%х. Т. 86 . р . 201.) Испор . I . Иисћезпе, О п д ш е з Ди си11е сћгеЧ1еп, Р а п б 1909. р . 8 4 . 4 ) КратоЗас бе тб Гербч шХХиџџа. ел1 ти>7 бсбрсоу, еЧо̂ ау тб Гербч 1х^Хгјра)^ 26{АроХоу,

бтс ХР?) лаута та гсер1 тоб 'ГУЈООЗ ха&араХ ауо|лоХо^аац ча1 обта)^ а7гер1хаХ6ита)$ 1беТу иШч. 8утеоп Тће88а1., ЕхробН. (1е Б п г ш о Т е т р 1 о , Ии<1. р . 732 .

9 1

Зато свештеник целивајући ваздух у з н а к силаска св. Д у х а и оставивши га на страну са покровцем од дискоса, говори одмах мало даље речи: „ Е л а г о д а ' т к Г д а на'шеги> 1иса Х р т а и т. д., којима се о з н а ч а в а у ч е ш ћ е Д у х а Светога код освећења св. дарова , које ће доћи иза символа вере 1 ) .

И з а исповедања символа вере, када се п р и б л и ж а в а нај-знача јнији моменат св. литургије и в р ш е њ е на јузвишеније тајне н а ш е г спасења, црква чини верне пажљивима свеча-ним возгласом ђакона: „Ста 'н * л 1 5 & докр^к, СТЛШМЋ СО СТЏД\ОЛ\Ћ,

кбнмгмЋ, сто'е козношеше ЕЋ лшрНг п р и н о с и т и " , к о ј и и з а т о г а улази у олтар и у з е в ш и рипиду м а ш е над св. дарима побожно. Ако нема рипиде, то онда чини са једним покровцем. , , С т а ' н е л г а докр^к" тумачи св. Јован Златоусти, »не значи н и ш т а друго , него да стојимо онако, како човеку ириличи да стоји пред Господом, са страхом и трепетом, будна и трезвена духа« . 2 ) Појци одговарају на ово: „ Ж и л о с т ћ л ш р а , же'ртк$ хкллешљ", т. ј . да је св. ж р т в а за све нас највеће милосрђе од стране Господа Бога , који се измирио са људским родом највећом крсном жртвом ј единородног Сина свога; а од н а ш е стране ј е св. ж р т в а х в а л а и в е л и ч а њ е најсветијег имена Божјег, ж р т в а уста и д у ш а наших, које се исповедају Господу 3 ) . А пошто не ириносимо ми Богу на јузвишенију жртву , л ш л о с т к л ш р а , ж е р т к б ХКАЛСН1А, ј ер ј е н а ш а природа слаба, зато нам долази свештеник из о л т а р а у помоћ са божанским добрима, у з гла -шујући окренут према з а п а д у и благосиљајући: „ Б л а г о д а т к Г д а н а ш ^ п и 1иса Х р т а и лк>км Б г а и б ц а , и прича 'стк ста'ги> Д р , к 8 д и со к г & л ш к а ' л ш ' . Овом формулом благослова из I I . по-сланице Коринћанима 13 , 13 призивају се од сваког лица Пресвете Тројице р а з н а добра, од Бога Сина благодат , од Б о г а Оца љубав , а од Св. Духа п р и ч е ш ћ е . Ј ер Бог Син,

*) Испор . И. ДмишревскШ, спом. д. с т р . 309. 2) 1оапп. Сћгузозгот., Н о т . 4 . с1е т с о т р г е ћ е п б Љ Ш Бе1 па1ига (Мг&пе, Ра1г.

%х. Т. 4 8 . р . 734. Н и к о л а К а в а с и л а односећи ове р е ч и н а символ к а ж е ; »Треба д а п р а в о сто јимо у овом и с п о в о д а њ у , а не д а се к о л е б а м о у њ е м у з а в о д љ и в и м р е -ч и м а ј е р е т и к а . Т р е б а д а сто јимо с а с т р а х о м , ј е р су у велико ј е п а с н о с т и они, ч и ј а се д у ш а даде н а г о в о р и т и к а к в о м с у м њ о м у ову в е р у « . N№01. СаоазИ., 1л1иг§. ЕхрозИ. Њ И . р- 4 2 1 .

3) Б. ВладисавлевЂ, спом, д. с т р . 345 . Н и к о л а К а в а с и л а к а ж е о овим р е -ч и м а о в о : »Ми п р и н о с и м о м и л о с р ђ е Ономе , који ј е р е к а о : м и л о с т и х о ћ у , а не ж р т в е . А м и л о с т ј е плод на јчисти јег и н а ј ч в р ш ћ е г м и р а . К а д а д у ш у не у з б у ђ у ј у н и к а к о в е с т р а с т и , не стоји н и ш т а н а п у т у д а се о н а и с п у н и м и л о ш ћ у и ж р т в о м х в а л е . №со/. Саоаз., 1л1. Е х р о з . Ш Л . р . 424 .

92

искупљујући нас у своме безграничном милосрђу испод клетве закона , постао ј е н а ш Спаситељ (Искупитељ) и иску-п н а н а ш а жртва , и тако нам ј е дао благодат ; Бог Отац смрћу Сина н а крсту измирио се са родом људским и примио нас опет к себи у љубав , а Дух Свети ј е у току ове ж р т в е си-ш а о прво видљиво на апостоле, а иза овога невидљиво си-л а з и на сваког појединца од нас, причешћујући нас својим даровима, и причешћем се тако в р ш и у Христовој цркви ис-купљење^по јединаца 1 ) . На ову формулу благослова одговара н а р о д : „И со д 8 \ о л 4 & ткоилга" т. ј . ови исти дарови призивају се и на с в е ш т е н и к а који служи. Пошто је свештеник тако опоменуо срца верних, у здиже мисли и осећаје њихове од земаљског к небеском речима: „Гор^к ИЛЈ^ИЛШ «рца," узди-ж у ћ и при томе руке и поглед горе. Ове речи говори да х р и ш ћ а н и у најузвишегаијем чину св. литургије , — у коме се приказује дело искупљења рода људског, појава ИХриста на земљи, смрт, васкрс, вазнесење на небо и седење с десне стране Оца, — уздигну срца, осећаје и мисли на Онога који нам ј е донео искупљење и који нам ј е најбољи пријатељ. Н а ову опомену одговара народ: „Илилш ко Г д 8 " 2 ) т. ј . наша смо срца уздигли тамо, где је н а ш најбољи добротвор, где седи Христос с десне стране Оца.

Св. Кирило Јерусалимски каже : »У овом страшном часу при-личи да уздигнемо срца Господу, а не да су наклоњена према з е -маљскоме; у овом часу треба да сви одбаце бриге живота и кућевне послове и да подигну срца на небо к Богу човекољупцу.« 3 ) А св. Јефрем овако пита: »Шта чиниш брате? З а р ниси обећао да ћ е ш уздићи срце Господу, када ј е свештеник рекао „Гор-к им-кимк с*рдца" и када су му одговорио „Ималш ко ГДЗ"? З а р се не бојиш да лажеш у овом страшном часу? Размисли! Трапеза божанскога јагњета ј е . спремгга (постављена), јагње Божје се приноси на жртву, све се не-беске силе моле за тебе зеједно са свештеником, крв Христова ј е проливена у тајанствени путир за твоје очишћење; а ти се не сти-диш и не плачеш и не молиш се ни за тебе ни за друге.« 4)

*) Испор . N1001. Садав., Ш . ЕхрозИ. ЊЈа". р . 424 . 2 ) Овај одговор н а р о д а к а о и ђ а к о н о в п о з и в „Гор^ нм-кнмх сердцл" с п о м и њ е

в е ћ св . К и п р и ј а н , к а д а к а ж е : . . . „ Н е о е1 засегДоз ап1е о г а И о п е т ргаеГаИопе р г а е -п и з з а , р а г а 1 Гга1гит т е п к е з аЧсепскк З и г з и т согДа! и1 с1ет гезропДе! р1ећ&: Н а ћ е -т и з а<1 Б о т т и т ! а (1топеа1иг т ћ И аИи(1 зе ^ и а т Б о т т и т со^Иаге Деће!;. (Су-рпат, Глћег <1е огаИопе с к н т т с а код М&пе, Р а П . 1а1. Т. IV. р . 557.) .

3) СугШ. Шего8о1. Са1есћ. XXIII. т у з 1 . V. п . 4. (М^пе, Ра1г. §г. Т. 3 3 . р . 1112). 4 ) 5 . Ерћгает 8УГ1 З е г т о I. Б е 8 а п с 1 1 3 3 1 г т з е ! у т П с а п И ћ и з С ћ п з И а т з З а -

с г а т е п Н з (ЕаИ. К о т . Т. III . р . 608) .

9 3

29. Канон евхаристије. 1)

Пошто ј е свештеник на изложен начин спремио срца верних за достојно у ч е ш ћ е при светим радњама које долазе , ј а в љ а сада да почиње приносити х в а л у и благодарност Го-споду, наиме да почиње сама евхаристија установљена од ИХриста , речима Е л а г о д а р и л * * Г д а (Еи^ар^ат^асоЈлг^ тф Кирир), н а ш т о појци одговарају : „ Д о с т б и н о и пракедно е с т к ПОКЛЛНАТИСА 6ц8 и сн$ и ст6м$ д \ 8 , т р ц ^ к единосбцЈн^кн и н г р а з д ^ л к н ^ к и . " Велики архијереј ИХристос код установљења св. тајне п р и ч е ш ћ а благодарио ј е Богу и Оцу и отуда ј е и добила ова тајна име евхаристија е6)(арсат1а, благодарење . Зато и свештеник угле-дајући се на ИХриста, слави пре освећења дарова у молитви : „ Д о с т о и н о и прак^дно е с т к . . . " (у Василијевој л и т у р г и ј и : Оми к л к о , Г д и Е ж е . . . ) коју тајно чита, вечна с а в р ш е н с т в а Бога Оца, ј единородног Сина и св. Духа, и б л а г о д а р и Богу ш т о н а с је привео из небића у биће, што нас је пале опет уздигао , и није престао све чинити за нас, док нас није на небо узвео и даровао нам будуће царство. Затим спомињући свештеник уопће сва доброчинства з н а н а и незнана , нарочито благо-дари Богу за ову службу коју ј е изволео примити из н а ш и х руку, иако Га славе анђеоске чете, које стоје пред Богом и непрестаним гласом величају Га славећи и певајући, и позива верне да и они заједно са небеским четама х в а л е Б о г а и б л а г о д а р е Му, р е ч и м а : „ П о к ^ д н 8 » о п ^ с н к п о Ж ц и , копУбцЈ* , к з ш а и ф е и г л а г о л г с ц л " , При овим речима чини ђакон (ако нема ђакона* онда то чини сам свештеник) са звездицом по дискосу з н а к крста, целива је и оставља у ваздух док нојци поју: „ОВАТБ, СКАТХ, СКАТХ Г д к О а к а Ж д в , и с п о л н к неко и зелм/К с л а ш т к о е л : Л с а н н а кк кк1шни\х, к л а г о с л о к е н х г р А д ш ко им/\ Г д н е , ц?са'нна Б% кк1шни\а". Ову песму поју серафими стојећи око Господа, према виђењу пророка Исаије (6, 3), кличући један другоме и гово-рећи : „ О т ж , с т ж , с т х Г д к О а к а Ж д х : исполнк КСА ВШЛЉ слакм е г & . " 2 )

*) Ова ј део л и т у р г и ј е зове се к а н о н е в х а р и с т и ј е (хо^&у тг^ Е & х а Р 1 0 ^ « С , В И Д И Соаг, сп . д. р . 7 5 . и 136.) ј е р ј е у њ е м у и з л о ж е н п о р е д а к и п р а в и л о , по к о м е с е с в р ш а в а б е с к р в н а ж р т в а . К а н о н е в х а р и с т и ј е ј е г л а в н и део и с р е д и ш т е л и т у р г и ј е а з а в р ш у ј е се в о з г л а с о м : А д^ждх нЛмх бднн-кмн о\-стк1 п Зднн-кмх с^рдцсмх. . . и з а Д о с т о ј н о .

а ) Св . Амвроси је р а з ј а ш њ у ј е ову п е с м у н а овај н а ч и н : » Х е р у в и м и и с е р а -ф и м и н е п р е с т а н и м г л а с и м а х в а л е и г о в о р е : О т х , с т х , с т х Г Х к С а к а ^ д х . Не к а ж у ј е д а н п у т СКАТХ, ј ер није ј е д н о л и ц е у Б о г а , него к а ж у т р и п у т а и говоре ј е д н о т е и с т о , т е се овом п е с м о м објављује одељеност л и ц а Тро јице и ј е д и н с т в б б и ћ а Б о ж ј е г . « АтпогозН Б е 8 р т 1 и запс1о 1Њ. I I I . с. 2 1 .

9 4

Затим ц р к в а с једињава са овим серафимским речима земаљ-ску песму: „&са'нна, каагослок*н& г р А д м и ко НЛЈА Гдне: Лсанна КБ в м ш н и ^ у ) т. ј . песму коју су певала је^фејска деца и народ са г р а н ч и ц а м а у руцм када је Господ улазио у Јерусалим, те се тако слави Господ у три лица заједно од земаљске и небеске цркве , од људи и од анђела. Осана ј е ј авре јска реч и з н а ч и : »Дај , Господе, спас« или »Госиоде спаси« 2 ) и употребљаваху

ј е Јевреји при сретању г л а в а р а и других великих људи, по-сланих од Бога ради ослобођења народа од невоља, којом се речју показивало дубоко п о ш т о в а њ е и благодарност . Овом се речју поздравља и ИХристос на св. литургији у часу када има да се принесе на жртву Богу Оцу ради спа-сења света. Ове две песме уједно зову се »победна или т р и ј у м ф а л н а песма (химна)«, брод кту1шо$ ј ер се приноси Господу Саваоту (Цебаоту), т. ј . који ј е над небесним вој-скама, победиоцу смрти. Речи покире, КОШГОЦЈ*, кзшанмре и глаголимји односе се на четири ж и в о т и њ е , од којих је по Откривењу и пророку Језекиљу прва слична лаву , д р у г а телцу, трећа човеку и четврта орлу, и које стојећи пред престолом и око престола на јузвишенијег Бога кличу без престанка дању и н о ћ у : „СКАТБ, СКАТБ, СВАТК ГДК ОакаиЈда: исполнк КСА ЗЕЛЈЛА сла'ш еги>и.3) ПОНМПЈ односи се на орла, копноше на телца, взмка'н>цн на лава , а глаголнмре на човека.

Св. Герман 4 ) каже : Прва животиња слична лаву кличе: склтк , друга слична телцу кличе: СКАТБ, а трећа слична орлу кличе: СКАТБ; четврта слична човеку кличе: Гдк Сака&дх. Са прва три СКАТБ што се сједињују уједно означава се владавина и моћ Господа, кога је видео пророк и о коме к а ж е : „Кид-кук Гда г к д л ш а на пртол-к кмсоц-к и прекознесшн-к, н нсполнк д о м * слакм епу. И серафјми сто/лх'В #кр*стк егЛ и домк наполнисА дкша." 6 )

Н а речи: покир*, кошгсцн, кзша'к>цн и глаголнмр* чини ђакон звездицом на дискосу з н а к крста тако, што додирује зве-здицом дискос на четири стране, да би символизовао појање

*) М а т . 2 1 , 9 ; М а р к . 1 1 , 9 ; Јов . 12, 13 и Пс. 117 , 26 . 2) 'Ооосчш Л&аоу бу], џг\ам- , / 0 брхфеуо^ бу6[ши Корсоо. Оегтап.у

К е г ш п есс1е8. С о п 1 е т р 1 . к о д Мг&пе, Ра1г. ^г. Т. 9 8 . р . 4 2 9 ; И с п о р . и Јоаптз Сћгу-зозготг Н о т . 21 т Ма11ћ. и Тћеорћу1асИ Ви1§. А г с М е р . Е п а г г а И о т е у а п ^ е Н и т Магс1 с. 1 1 . (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 123 . р . 612) .

3 ) О т к р . 4 , 6 — 8 . Ј е з е к . 1, 10. 4) Сегтат Кег . есс1. С о п 1 е т р 1 . р . 4 3 2 . 5 ) И с . 6, 1 - 4 .

95

четири животиње , којим славе Господа на на јвишем пре-сголу , као и да би се означило, да се победа Христова над смрћу ј а в љ а на све четири стране света и да опомене верне да пазе на велику тајну која долази . У време појања по-бедне песме м а ш е ђакон тихо рипидом поврх св. дарова , д а не би мухе или што слично пало у и на њих. И махање рипидом изнад дарова има своје символичко значење . Симеон Солунски каже : »ђаконима се даје рипида , јер они н р е д -стављају серафиме; а рипида и з о б р а ж а в а крила анђела, херувима и серафима, који су и у закону осењивали кивот, т. зв . СКАТЛА СКАТК^Б. Па када су они тада били у скинији, то тим в и ш е треба да су овде, после ј а в љ а њ а истине«. 1 )

У време појања победне песме чита свештеник молитву која почмње речима: „ & к с и л ш и лњ1 к л а ж ж н м л ш с и л а л ш , к л к о ч б л о с к к о л г с к ч е , к о ш ш л и г л а г о л е т : СКАТХ. . . " у којој славећи Бога, хвали Њ е г о в у економију спасења рода људског, ш т о ј е мз љубави према свету дао свога ј е д и н ц а Сина, да сваки који верује у Њ е г а не погине, но да мма жмвот вечни; који д о ш а в ш и и и с п у н и в ш и сву економију з а нас, оне ноћи, које је предан, сам себе предаде за живот света, -узевши хлеб у своје свете и пречисте и непорочне руке, благода-р и в ш и , благословмвши, осветивши и проломивши даде сво-јим светим ученицима и аиостолима. У Василијевој литур-гији чита свештеник молитву: „С& с и л ш к л а ж е н н м л ш с и л а л ш . . . " која ј е исте садржине са молитвом у литургији св. Ј о в а н а Златоустог , само се овде опширније и појединце набрајају дела и доброчинства Вожја. Овде каже свештеник узви-ш е н и м гласом: „ П р Т и л ш т е , гадите, ш е с т к т ^ л о л*ос, е ж * з а вк. л о л ш л ш ко Л с т а к л е ш е гр ^ х ^вв" , а појци одговарају З л ш н к . З а т и м каже свештеник тајно: „ П о д о к н ^ к и чаш8 по кечери, г л а * ГОЛА, и затим узвишеним гласом: „ П ш т е и> ША КСИ, С1А е с т к крокк Л10А нокаги? з а к ^ т а , гаже з а кк1 и з а ЛШЦЈГИ излика'(Л1ал ко Ф с т а к л е Ч ш г р ^ х ^ " , нашто појци опет одговарају : Д л ш н к . У литурги ји Василија Великог пред речима установљења тајне евхаристије : П р ш л ш т е , и д и т с . . . Ш и т е \б неЖ... говоре се ирет-ходне речи: „Длде СТ&МЋ СКОИЛШ о у ч ж и к ш л ш и а п о с т о л и > л * к , рска: — гласно . Свештеник говори речи : „ П р Т и л ш т е гадит^ . . " и „ Ш и т е Ш ША в с и . . . " зато, што су оне почетак и основа

4) Зутеоп. Тћезза1., Б е з а с п з О г а т а И о п Њ и з с. 174. к о д Мг^пе, Ра1г. дг. Т. 1 5 5 . р . 384 .

96

ове р а д њ е и сам Спаситељ их је пред апостолима изговорио гласно , а не тајно. — Речи установљења тајне евхари-стије у служабнику не иоклапају се дословно са овим ре-чима установљења у Св. Писму зато, ш т о су речи Спаси-тељеве прелазиле у почетку током традиције, док их нису три ј еванђелиста и св. Апостол Павле писмено саставили и тако рећи утврдили. За једничка основа ова четири изве-шта ја о чину установљења евхаристије ј е по Св. Писму традиција , и овим се р а з ј а ш њ а в а како сагласност ова четири извешта ја у ономе ш т о ј е битно, тако и њихова р а з л и к а у погледу појединих небитних израза . И пошто речи уста-новљења св. евхаристије из с л у ж а б н и к а налазимо написане у најстаријим литургичким споменицима, то ј е очевидно, да се и оне оснивају на најстаријој традицијм, да имају као и речи установљења евхаристије у Св. Писму исти корен, и да им п р и п а д а и исто достојанство као и речима Св. Писма, од којих се разликују само у словима, а у оном ш т о ј е битно потпуно се поклаиају са њима.

Ђ а к о н орарем — а према обичају и свештеник — показују десном руком ири овим речима на хлеб, односно на путир, да би означили које ј е речи Спаситељ на тајној вечери рекао изнад сваког дара на трапези , и које смо речи и ми д у ж н и изговарати засебно изнад сваког дара . Н а божанске речи: „ П р ш л ш т е , гадите". . . и „ П ш т е ш н е л . . ." одговара народ гласно З л ж н к , д а би потврдио оно ш т о ј е рекао свештеник о установљењу св. тајне е в х а -ристије у молитви: „0& с и л * и и л ш к л а ж е н н м л ж с и л л л ш , к л к о челок^кколкжче, к о п и л * ^ и ГЛЛГОЛШЋ. . . " и у сагласност вере и побожности своје са исповедањем свештеника . Овај одговор ј е без сумње из д а в н и н е и био је и у време апостола, а тако ј е чинила црква и у будућим вековима при в р ш е њ у св. литургије . 1 )

Код ј еванђелиста Луке 22, 19 рекао ј е Спаситељ при постављању св. евхаристије св. апостолима: „О^ т к о р и т ^ ко л * о Ј к о с п о л * и н а н » " . Ове заповести сећа се сада св. Јован Зла-тоусти у молитви (^АјА^тЈосд) коју свештеник чита тајно иза речи уста н о в љ е њ а : „ П о л м н а г с ц л ? о у к о с п а с и т м к н б г с с?к) з а * п о к ^ к д к . . . " , а у Василијевој литургији чита свештеник моли-

4 ) В и д и : ЈизНп, Магг. Аро1о§1а I. рго С ћ и в Н а т в с. 67 (М^пе, Ра1г. Т. 6. р . 4 2 9 ) .

97

тву : „&и ткорит* ка л.ое коспол .ина'нТ*. . . " , у којим се моли-твама сећа свију добара стечених нам Сином Божјим.

Затим поставља ђакон руке у облику крста, узима св. дискос десном и з н а д леве , а св.*путир левом руком, и пошто свештеник каже : „ТКОА 55 т к о и ^ тек^к приносАЦЈе & К С ^ \ Ћ и з а КСА" узвишује их 1 ) , и затим спустивши их на антиминс поклони се побожно. Ако нема ђакона у з н о ш е њ е на исти начин в р ш и презвитер. Рекли смо већ да се на св. литур-гији п р и н о ш е њ е ионавља три пута и изложили смо време и значај ова три п р и н о ш е њ а . Сада се у овоме часу в р ш и треће ириношење. П о ш т о су п р е ђ а ш њ а п р и н о ш е њ а имала припремни карактер , молио се свештеник са страхом да га Господ удостоји да приц^се дарове и ж р т в е духовне , а сада се у овом страшном моменту свештеник ослободио и са сме-л о ш ћ у приноси Господу дарове као жртву говорећи: ТКОА цј т к о и \ к , као да би хтео р е ћ и : ми немамо никакве својине, којом би на достојан начин могли изразити Теби Оче небесни н а ш у благодарност за добра, којих смо постали учасници доласком јединородног Сина Твога. Зато Ти у знак , искрене благодарности приносимо, ТКОА Т, ј . твоје (дарове), овај хлеб и ово вино, СЗ т к о и х * т. ј . од твојих толиких без-бројних дарова , изабране од самога ј единородног Сина Твога при установљењу евхаристије, које смо већ посветили имену Твоме и које смо Ти спремили за Твоју жртву . Ми Ти приносимо ове дарове & кгк'х& (за све) што нам с п о -миње п р е ђ а ш њ а молитва, за све што си учинио з а нас, з а крст, з а гроб, за тридневни васкрс, з а узлазак на небо, седење с десне стране Оца и други славни долазак , и з а КСА Т. ј . з а све споменуте ствари у пређашњој молитви, које нису н и ш т а друго до ли опроштење грехова или искупљење н а ш е .

К а д а ђакон уздиже дарове показује их Богу, и у овом погледу угледа се на свештенике СЗавета (Исх. 29, 24) ш на Спаситеља, који ј е по речима св. Василија Великог у његовој литургији узео хлеб у свете и пречисте руке и показао их Богу^Оцу (прТелњ хлг^Б* Н 4 СТДА СКОА и п р е ч и с т м л р8ки, показа'кх т ш - к Бг8 и 6 ц 8 . , . ) .

Н а речи свештеникове : „ТКОА (В т к о и \ г . т е к ^ к . . . " одго-варају појци: „ Т е к с п о с л ш , теке к л а г о с л о к и л ! х , т ш ^ к к л д г о д а р и л ш ,

*) П р е м а МаИхем, Ш и г ^ к о п - С л у ж е б н и к Ђ , ВегНп, 1902. с тр . 129 . ђ а к о н или с в е -ш т е н и к к а д а у з д и г н у св . ж р т в е н е д а р о в е ч и н е њ и м а з н а к к р с т а и з н а д а н т и м и н с а .

7

98

Г $ и , и мблимЋ т и СА, Е ж « н а ' ш х " , а с в е ш т е н и к се тајно моли: „ 6 ф * п р и н о с и л ш т и словсснКк С1К> и кезкр6вн$гс с л $ ж к $ , и п р о с и л . а , и мблимк, и мили СА д * & л № , н и з п о с л и д \ а т к о е г о с т а г о на нк. и на п р * д л е ж а ' ц ш А да'рк1 С?А", а у Василијевој литургији: „С*ги? ра'ди, в л к о н р е с т к ш , и /им тек 1!? мблимсљ, и т е к * п р и з к ^ кмм%, с к А т е стк ' | ) (х , к л а г о в о л ж и л ^ ТВО*А к л а ' г о с т и п р ш т и дх$ т к о е л ^ с т о л . $ на нк. и на п р е д л б ж л ш к - А да'рк1 с ! л , и к л а г о с л о в и т и А , и ЛСКАТИТИ, и п о к а з а ' т и " . Затим прилази ђакон, пошто ј е оставио риииду, свештенику и клањајући се обојица три пута пред часном трапезом, моле се говорећи (свештеник са уздигнутим рукама к небу): „ Г д и , иже преста'го т в о г г о дј ја в х т р т и ча'с& ап6столи>лн& т в о и л . в н и з п о с л а ' в к ш , т о г и > , к л а п и , м ц ж л ш Вб на'сх, но Л к н о к и на'сх Л.ОЛАЦШХ& ТИ СА". Прсле иоклона ђакон говори речи: ,0*РАЦ* ч и с т о с о з н ж д и ко /ин-к, Е ж е , и пра'ка Л к н о к и ко оутрок^к л . о а . (Пс. 50, 12),« а свештеник опет говори: „ Г д и иже , п р е с к А т а ' г и > . . а ђакон клањајући се: „ Њ (Ск*'ржи мни ц) л и ц а ТКОЈГЦЈ. . ." (Пс. 50, 13), а свештеник опет говори: „ Г д и , иже , п р * с к А т а ' г и > . . . " и к л а њ а се сваки пут иза мо-литве . Затим ђакон показујући орарем на св. хлеб говори тихо: „ Е л а г о с л о в и , в а а д к ш о , с т к ш ^ л ^ к х , " а свештеник право стојећи благосиља свети хлеб у знаку крста говорећи: „ И с о т к о р и оукцЈ ^ л ^ к х ч е с т н о е т ^ л о | Х р т а ткоегц?, — а у Василијевој литургији : Х л Н г к д б у к ш « и , са'л*об ч*стное Т^ЛО | Г д а и В г а и сиа'са наЧшгш 1иса Х р т а — , и клањају се обојица, а ђакон одговара : а л ш н к . Затим указује ђакон орарем на св. ч а ш у , и говори опет: „ Б л а г о с л о к и , к л а д к ш о ст8к> ча'ш8, а свештеник благосиља-ј у ћ и вино говори: , Д еж* к * ча'ши « и , честн8к> крокк | Х р т а т к о « г и > " , — а у Василијевој литургији: Ча'ш8 жг с\\оу слм%\* т* стнВгс кровк | Г д а и Е г а и спа'са на'шеги> 1иса Х р т а — , и кла-њају се обојица, а ђакон одговара : ЗЛЈИНК. У Василијевој литургији свештеник иза а л ш н к додаје: ИЗЛ1АНН8К> з а ж и в б т к лнра . И најиосле показујући ђакон на обоје (хлеб и вино), говори: „ Е л а г о с л о в и , к л а д к ш о , ОВОА", а свештеник благосиља-ј у ћ и обоје говори: „ П р м о ж и к а АЏМЋ т в о и л п & стк ' |ли&", и кла-њају се обојица 1 ) , а ђакон одговора: „ Д л ш н к , л л ш н к , а л ш н к " . Ако нема ђакона говори јереј 3 пута л л ш н к 2 ) .

*) П р е м а Булгакову, Н а с т о л в н а н к н и г а , с т р . 9 0 8 . ч и н и се овде после осве -ћ е њ а св . д а р о в а з е м н и п о к л о н , к а о и после О ч е н а ш а и п р е с а м о г п р и ч е ш ћ а .

а ) Види С. Б. БулгаковЂ, Н а с т о л в н а н к н и г а , с т р . 908 . — Овде и м а м о ј о ш д а с п о м е н е м о , д а се у л и т у р г и ј и св . В а с и л и ј а В е л и к о г к о д о с в е ћ е њ а св . д а р о в а с л о в е н с к и т е к с т р а з л и к у ј е од г р ч к о г а у т о л и к о , ш т о с в е ш т е н и к после о с в е ћ е њ а

99

У овом моменту претварају се свети дари силом Св. Духа , и то хлеб у тело а вино у крв Исуса Христа. Ј е р иако су напред речене речи Спаситељеве: „ П р ш л ш т * , гадите. и „ П Ш Т 1 Ж ША к с и . . т о ипак ове речи нису довољне за пре-т в а р а њ е св. дарова у тело и крв Спаситељеву, као ш т о држи латинска црква , да се у моменту и з г о в а р а њ а ових речи, ко-јима је установљена евхаристија, претварају хлеб и вино у у тело и крв Христову. Но оне су и п а к в а ж н е у чину осве-ћ е њ а дарова у православној цркви као почетне р а д њ е овога освећења. Дари по чину литургије православне цркве и после и з г о в а р а њ а ових речи су ј о ш увек хлеб и вино и претвара ју се у тело и крв ИХриста тек после призивање св. Духа (втхАтгјссд тои Њео[латод аусоо) на њих, после молитве у којој се призива силазак Светога Д у х а и после благослова њихова знаком крста 1 )- Као ш т о земља без кише не даје плода, тако и речи: „ П р ш л ш т е , гадит*..и „ П ш т е (Б ША к с и . . не извршују ову тајну без п р и з и в а њ а св. Духа , наиме без ирисутности св. Духа и без благослова свештеникова .

Св. патријарх Герман каже о овоме: »И опет моли свештеник Бога да сврши тајну Сина Свога, да претвори овај хлеб и вино у тело и крв Христа и Бога. Иза овога св. Дух који невидљиво овде присуствује по наклоности Оца и вољи Сина. ј авља божанску силу

в и н а у г р ч к о м т е к с т у не говори р е ч и : АЗЛ?АНН$1* ЗЛ ж и к о т х лмра (хо еххо&ву бтсер тђб т»3 кбаџои ^а>?Јс),него и х говори п р и т р е ћ е м б л а г о с и љ а њ у , п р и о с в е ћ е њ у окоД, после р е ч и ђ а к о н о в и х : Б л а г о с л о к и , к^ко, ОКОА (ЕОЛо^УЈаоу, Деагсоха, ха ацсрбхера). А р е ч и П р м о ж н к ж

Ај(*л\х ТКФНМХ с т и л \ х , које се говоре п р и т р е ћ е м б л а г о с и љ а њ у п р е м а словенском т е к с т у , у г р ч к о м т е к с т у л и т у р г и ј е св . В а с и л и ј а н и к а к о н е м а м о , ш т о н а м р а з ј а ш њ а в а о в а п р и м е д б а у г р ч к о м евхологи ју н а о в о м м е с т у : »Ако п р о м о т р и м о р е ч и : ЈлехараХом тф ПуебцахС аоо хф 'А-^ср ( п р « л о ж н к х д ј Ј о м х т к о и м х с т м м х ) , п р е н е с е н е и з б о ж а н с к е л и -т у р г и ј е З л а т о у с т о в е , у в е з и с а о с т а л и м , то нема ју н и к а к о м е с т а овде у л и т у р г и ј и , с в . В а с и л и ј а Великог , него су смео д о д а т а к од р у к е н е у к о г а , к а о ш т о ј е т о п р и -м е т и о и Н и к о д и м у П и д а л и о н у (19. к а н о н л а о д и к и ј с к о г синода . ) А при т р е -ћ е м б л а г о с и љ а њ у ч а с н и х д а р о в а обично г о в о р е : Т6 ечха&еу олер х ђ ; хоб хоа^оо ^ ш ј ^ . Т а к о н а л а з и м о и у с т а р и м р у к о п и с и м а . « Види Е и х ° ^ ° Т С 0 У т о Н ^ а , 'Е^ Ве^ехса 1 8 5 1 . и МаИгем, Ш и г ^ к о п - С л у ж е б н и к т , , с т р . 1 3 1 . Н а в е д е н о п а к м е с т о код Н и -к о д и м а о в а к о г л а с и : » К а д а ј е р е ј с в р ш а в а л и т у р г и ј у св . В а с и л и ј а Великог , т о у в р е м е п р е т в а р а њ а и о с в е ћ е њ а т а ј а н а не т р е б а д а г о в о р и : п р « л о ж н к х д Ј м х т к о н м х

е т м м х , ј е р ј е т о д о д а т а к неког н е у ч е н о г и смелог , ко ји ј е к а о ш т о се ч и н и био п р о т и в н и к Л а т и н а и у з е о ове р е ч и и з л и т у р г и ј е св . Ј о в а н а З л а т о у с т о г а и м е т н у о и х у л и т у р г и ј у св . В а с и л и ј а Великог . М е ђ у т и м о в и х речи н е м а у с т а р и м р у к о п и с и -м а л и т у р г и ј е , к а о ш т о смо и с п и т а л и , а и по целом т о к у ове р е ч и н е м а ј у овде м е с т а « .

4 ) 0 спору , ко ји ј е био у Р у с и ј и у овоме п и т а њ у види: ГригорШ Мирковичг, 0 в р е м е н и п р е с у с ц е с т в л е т л св . даровгв. Спорт> 6Б1ВШШ ЂТ> МОСКВ^Б, во в т о р о и п о -ловин-ћ Х У П - г о в З ж а . В и л в н а , 1886.

100

и руком свештеника запечаћује (крстообразни благослов св. дарова руком свештеника), претвара и свршава (освећује) предложене свете даре у тело и крв Господа ИХриста, који ј е рекао: И зд НИЈС* дз* сф$ с*к*, дд н тш сф*ни к^д$т* ко истин*« 1). — И с т и Герман к аже : »А божански се дари силаском и присуством св. Духа претварају, и то х л е б у само часно тело Господа нашег ИХрмста, а оно што је у чаши, у саму крв великога Господа и Спаситеља нашега ИХриста, која се излила за живот и искупљење света, и онима који се њима при-чешћују, бива то за опроштење грехова и за вечни живот« 2 ) . — А Симеон Солунски к а ж е : »Тако и ми верујемо, да се хлеб и в и н о пре-тварају у тело и крв Христову молитвом свештеника, знаком крста и призивањем св. Духа, и да је речима: Пришите, гадит*.. . Пшт* ИГ нел и сн ткорит* ко мо« коспомнндни? — дана апостолима и њиховим наследницима само моћ, да се ова т а ј н а може молитвом вршити. З а т о о^раћајући се свештеник Богу Оцу и славећи његову економију и з -говара прво узвишеним гласом божанске речи ИХриста . . . Затпм се моли: „Низпосли Дуд ткоего стлго нд нк. и нд пр*дл*ЖЛЦША длрк. сТА", и да их учини тело и крв Његову, претворив их Духом Твојим све-тим. И када ово говори благосиља. И благосиљајући их т р и пута, верује свиштеник, да су хлеб и вино само тело и крв, т. ј . сам ИХристос, који дела преко свештеника заједно са Оцем и Духом, да је онај који се приноси и који приноси, који се жртвује и који жртвује, који прима и који се раздаје, као што се каже у м о -литви великога входа. Зато свештеник ништа не благосиља када г о -вори речи „ПрУимит!, гадит«"... и „Пшт* № шљ...", јер изговарајући их говори ове речи к Богу, јер и после изговарања ових речи, као ш т о каже Василије Велики дарови су само км-кстоижрдзндл, & Т Т 1 Ж А . " 3 )

И у Православном исиоведању католичанске и аиостолске цркве источне стоји ово: »У тренутку, у коме освећује свештеник св. даре, треба да има на уму, да се сама суштина хлеба и вина пре-твара у суштину истинитог тела и крви ИХриста дејством св. Духа, чије се призивање з а ову тајну врши речима: ннзпосли дуд ТКО*ПУ СТДГО НД НК1 И НД ПргДЛЕЖДЦШЉ ДДрК1 С1Л. И СОТКОрИ ОуК1У у л т К Б ^ С(НГ ЧЈСТНО« т 4 л о Хртл тко*ги>; д &жг к* чдши сж, честнЗк* крокк Хртл тко*ги\ Пр<ложик& д р м к ткоим* стк.м*. Одмах иза ових речи, врши се претварање ([хгтооассоа^, 1 г а п 8 8 и ћ 8 1 а п И а и о ) , претвара се хлеб у И С Т И -нито тело Христово, а вино у истиниту крв, остајући економијом Божјом пред очима нашим само „киди" (видови) њихови«. 4 )

*) Ј о в 17 , 19 . *) Оегтат Кег . есс1. С о п 1 е т р 1 . 11)1(3. р . 4 3 6 . е ! 440 . *) 8утеотз Тћезза1отсепз13 ЕхрозН. (1е (1пг. Т е т р 1 о код М1%пе, Ра1г. #г .

Т. 1 5 5 . р . 739 . 4) Православно исиоведање... Одговор н а 107. п и т а њ е . Испор . и 'Ор&6бо§ос

бјхоХо-^а тђд 7110X6(0^ тђ$ хаб-оХсхђс ха1 КПООТОХЊГЈ^ код Е. I. КГтте1, Мопитеп1аПс1е1 есс1. о п е п 1 . 1850. Р а г з I. р . 180. — И а к о су св. оци в е ћ у п р в и м х р и ш ћ а н с к и м в е к о в и м а ј а с н о у ч и л и о р е а л н о ј п р и с у т н о с т и И Х р и с т а у т а ј н и е в х а р и с т и ј е , ипак-н а л а з и м о под у т е ц а ј е м Оригеновог с п и р и т у а л и с т и ч н о г н а ч и н а и з р а ж а в а њ а , д а се х л е б и в и н о п р е о с в е ћ е њ а з о в у слике и символи, б[1о(а)јха ( т а к о у С а р а п и о н о в у

1 0 1

Призивање св. Духа има свој ночетак од времена св. Апостола и траје до данас, када су се Апостоли после вазнесења Господњег бавили у Јерусалиму једнодушно у молитви, очекујући према обећању ИХри-ста силазак светога Духа са неба. Св.Прокло, патријарх цариградски пише: »После вазнесења Спаситељева на небо, Апостоли пре него што се разсејаше но целоме свету ради проповедања јеванђелија, у по-следње дане иосле вознесења Господњег сакупили су се на једно место и све време проводили су у молитви. И како су велику утеху нала-зили у тајанственој свештенорадњи тела Господњег, то су свршавали св. литургију, знајући, да то дело као и учење треба предпостављати свима осталима као најважније. Уистину са великом радошћу про-водили су време у свршавању божанске радње, сећајући се речи Го-сподњих: СУ« естк т-кло лло*, еже за ККЈ дашо: СУ« ткорит* кх л\о* ко-споминанУ* (Лук. 2 2 , 1 9 ) ; гадми мок> плтк и шлн л\ок> крокк ко мн-к пр*кк1каст&, и азх кв нша (Јов. 6, 56). Према овоме призивајући божанско име, веома вредно и смерна духа певаху многе молитве. При томе су самим делом учили новообраћене Јудеје и језичнике, д а врше тајну нове благодати, заповедајући им да остављају обреде, које су вршили пре силаска св. Духа. При овим молитвама очеки-ваху силазак св. Духа, чекаху, да Он својиц наитијем иредложени хлеб и вино (са водом) за тајну, ирешвори у само шело и крв Спа-сишеља нашег ИХрисша и да их освети«. 1) — Зато и видимо молитве за силазак св. Духа у свима старим литургијама. Тако говори свештеник на литургији Јаковљевој пре освећења св. дарова: »Смилуј се Боже на нас по Твоме великом милосрђу и иошаљи на нас и на иредлежеће дарове Твога свесвешог Духа". И после једне молитве, коју свештеник чита приклоњене главе и у којој такође моли послање св. Духа, узгла-шава уздижући се: „да дође и да својим свешим, добрим и госио-дњим ирисусшвом освеши овај хлеб и ирешвори у св. шело швога Хрисша", нашто народ одговара: Амин. И опет: „и ову чашу у скуио-

к а н о н у , види О. УЈоодегтт, А И с ћ п з Ш с ћ е Ш и г ^ з с ћ е ВШске а и з с!ег К1гсће Ае§]р ( ; епз . . . , 1,е\р7л$ 1 8 9 9 . - 8 . 5 ) , аухсхигса, абцроХа (ВИДИ Еиведшв, Б е т о п з ^ г . е у а п ^ . VII I , 5 9 6 ; Масагшз, Н о т . 2 7 , 1 7 ; СОПВГ. Аровг., VII , 2 5 , 4 . ) т е л а и к р в и И Х р и с т а , чи ју к р в н у с м р т е в х а р и с т и ј с к и д а р и п р и к а з у ј у . Место б ^ о о ^ а у п о т р е б љ а в а ј у се у IV. с т о л е ћ у з а е в х а р и с т и ј у р е ч и аутЈтолоу или а6р,роХоу. *0[1о{а)|ла з н а ч и често о б л и к по ј аве и л и облик, н. п р . Ј е з . 8 , 2 ( 1 ј Х Х ) : б|1010){1а аубрбд. П р е м а П л а т о н у ( Р а г т е п . 1 3 2 (1) и м а ј у идеје сво ја з е м а љ с к а бр,о:о)р.аха, т . ј . н а з е м љ и у т е л е с н и м с т в а р и м а своје о д г о в а р а ј у ћ е о б л и к е п о ј а в е . Овде у л и т у р г и ј и з о в у се е в х а р и с т и ј с к и е л е м е н т и б|101и)|1аха т е л а и к р в и Х р и с т о в е з а т о , ш т о п р е д с т а в љ а ј у Њ е г о в у с м р т , к а о ш т о стоји м а л о д а љ е у С а р а п и о н о в у к а н о н у (ЊМ.) бро&ора хоб &ауохоо. Н о о в и и слични и з р а з и аухСхотса и т . д. не т р е б а д а буне , ш т о на јбоље сведочи К и р и л о Ј е р у с а л и м с к и , који и а к о на ј ј асни је говори о р е а л н о ј п р и с у т н о с т и И Х р и с т а у е в х а р и с т и ј и , и п а к к а ж е (Са1. т у з 1 . 5 , 8 ) теио^еуос, -^ар обх а>хоо ха1 оХчои хеХеб-< т а с ^ебаааЗ-ас, аХХ' аухсхбтсоо аа>|1ато$ хас а?|датос хоб Хрсахои. Види Оетћатд. зсћеп, Е и с ћ а п з И е и. В и з з з а к г а т е п ! ; т (1еп егзкеп зесћз . ЈаћгћипДегкеп (1ег Кћгсће. I I . АиП., ГгеЊ. т В. 1 9 1 0 . 3 . 1 7 . и 1 0 1 .

х) РтосИ Тгас1а1из (1е 1гас1Шопе с1пппае М1б8аекод Мфпе, Ра1г. &г. Т. 6 5 . р . 8 4 9 .

102

цену крв твога Христа"; народ Амин.1) А у литургији св. Марка каже свештеник: „иошаљи са висине твоје светиње на нас и на ове хлебове и чаше твога Духа, да их он освети и да их сврши као свемогући Вог и овај хлеб учини т е л о , (Амин). А чашу крв новог За-веша, Госиода и Бога, Сиаситеља инашег највишег цара ИХриста" ?)

Између молитве „ . . . низпосли Д \ а ткоего стаго на нк. и на прсдагжаЧјША дару пки и између благосиљања дарона моли се свештеник речима узетим са трећега ч а с а : „Гди. иж* пр*ста'го ткогго д \ а кг. т р т и часа . . . " Ове речи понавља све-ш т е н и к три пута, а ђакон између њих додаје два стиха из 5 0 . п с а л м а : „6*рдц* чисто. . ." и „не Жксржи...". Иако ове речи прекидају везу између молитве за послање св. Д у х а и из-међу б л а г о с и љ а њ а дарова — ово се нарочито осећа у ли-тургији св. Василија Великог — , иако их нема у старим грч -ким литурги јама и уведене су у чин литургије касније са том сврхом, да измоле са већим нагласком низпослање св. Д у х а на п р е д л о ж е н е даре , то ипак пошто су потпуно сагласне са духом св. радње и пошто поткрепљују в р ш и о ц а тајне у његову в р ш е њ у , примила и х ј е црква у новије литургије , и говори их свештеник који служи са дубоким поштовањем. 8 ) Молитва Гди, иже престаго... унесена је овде у литургију у руској цркви и то у XVI. столећу, када ј е видимо у руко-писима и књигама у литургији^ а у XV. столећу не. Узрок у н о ш е њ у ове молитве свакако ће бити нагласак епиклезе у православној литургији насупрот латинској цркви. Касније ј е и г р ч к а црква примила овај додатак и обичај .

Свештеник по примеру ИХриста благосиља св. д а р о в е при освећењу, ј ер и Христос је у зевши хлеб у руке б л а г о -словио га и преломио. Свеиттеник благосиља знаком крста, ј е р ј е црква навикла и уобичајила да благосиља знаком крста . 4 )

Вг. Тћео&ог Тагпашкј, Ђ\е ћеЗетПегкМеп Ш и г ^ е п <3ег огЈеп1а1]бсћеп Кггсће , Сегпо\У11г 1 8 9 3 . 8 . 9 2 . В И Д И и С о б р а ш е д р е в н и х Ђ л и т у р г ш восточннтхт> и западнвЈХЂ. Спб. 1 8 7 4 . О Т Д / Б Л Ђ I . с тр . 1 7 8 .

*) 1Ш. 8 . 2 7 5 . С о б р а ш е . . . ВБшускт. I I I . с т р . 3 9 . и 4 0 . 3 ) Види 1 9 . к а н . Л а о д . с и н о д а ; испор . И. ДмшревскШ, И с т о р и ч е с к о е , д о -

м а т . и' т а и н с т в е н н о е изЂлсненте б о ж е с т в . Л и т у р г ш , 1 8 8 4 . с т р . 1 3 4 . и В~ Нечаевг, Т о л к о в а т е н а б о ж е с т в . Л и т у р п т о . . . М о с к в а 1 8 8 4 , с т р . 1 8 9 .

4 ) Б л а ж е н и А в г у с т и н к а ж е : »Ако се не н а ч и н и з н а к к р с т а н а челу в е р н и х , н а д в о д о м , ко јом се поново р а ђ а , или над м и р о м ко јим се п о м а з у ј е м о , или н а д ж р т в о м ко јом се х р а н и , т а д а се н и ш т а не м о ж е и з в р ш и т и з а к о н и т о « . Аи^изИпг Тугас1агд18 118. ш 1 о а п т з Е у а п § е 1 ш т п . 5 . (Ш%пе. Ра1г. 1а1. Т. 2 5 . р . 1 9 5 0 . ) — Код п р и н о ш е њ а б е с к р в е ж р т в е к а к о з н а к к р с т а ко јим се освећу ју св . д а р и , т а к о и

103

Када свештеник в р ш и евхаристију и приноси Богу без-к р в н у жртву , приказује самога великог архијереја ИХриста Сина Божјег , који ј е по чину Мелхиседекову принео Богу Оцу ж р т в у хлеба и вина, које се на часном престолу пре-твара у само тело и крв ИХриста .

З а т о и каже св. Јован Златоусти: И овде је сам ИХристос, који украшава трапезу, као и трапезу тајне вечере, јер није човек који врши да предложено постане тело и крв Христова, него сам ИХри-стос, који се за нас распео. Свештеник извршујући заповест Хри-стову стоји и приноси молитве, говорећи речи: &\* естк т-кло мо*..., а благослов и моћ је од Бога, који све врши. 1 )

Тренутак освећења дарова и њихова претварања у тело и крв ИХриста ј е према таме најсветији, на јузвишенији и најстрашнији моменат. Св. Јован Златоусти каже : »тада и ан-ђели стоје око свештеника , и читава чета небеских сила се сједињује у појању и цео олтар пун је анђеоских л и ц а « . 2 ) Зато је црква наредила, да се у овом узвишеном моменту звони , опомињући тако не само присутне на побожније мо-љење, него и јављајући и свима који нису у храму, докле год допире глас звона, да оставе за часак своје послове и д а сједине своје молитве са молитвама које се у цркви приносе .

Затим ђакон к а ж е свештенику: „ПОЛЧАНИ ЛЧА, СРАТКШ КЛ4ДК1КО, г(Игшнаго", а свештеник одговара: „Да п о л 1 / Л н е т * Т А

о с т а л е р а д њ е , и з в р ш е н е пре и после с п о м е н у т о г у ј е в а н ђ е л и ј у и м а ј у и о ч е т а к у с т а р о ј апостолско ј т р а д и ц и ј и . Св. Васили је В е л и к и к а ж е : >Ко ј е р е ч и п р и з и -в а њ а код л о м љ е њ а х л е б а и код б л а г о с и љ а њ е ч а ш е од св. о т а ц а п и с м е н о п р е д а о ? П о ш т о се м и не з а д о в о љ а в а м о с а м о р е ч и м а н а в е д е н и м а у а п о с т о л у и ј е в а н ђ е л и ј у , него ј е д н е г о в о р и м о рани је , а д р у г е касни је , и и м а ј у в е л и к у м о ћ , п р и м и в ш и и оне н е п и с а н о г у ч е њ а . Ва$Ии Ма%т 1лћег с!ег б р т 1 и Запс1о с. 27 . (Мг^пе, Ра1г. #г. Т. 32 . р . 188 . ) .

*) Јоаппе$ Сћгу$о1оти$, ОгаИо VII . а<1у. Јис1аеоз. А н а д р у г о м м е с т у к а ж е овај ц р к в е н и о т а ц : »Ово п р и н о ш е њ е м а ко г а п р и н о с и о , био П е т а р , био П а в л е , ј е -сте оно , које ј е Х р и с т о с д а о својим у ч е н и ц и м а и које с а д а в р ш е с в е ш т е н и ц и , и ово није н и ш т а м а њ е од онога . Ј е р ни ово не освећу ју љ у д и , него онај исти који ј е о с в е т и о и оно . К а о ш т о су и р е ч и , ко је ј е и з г о в о р и о Х р и с т о с и с т е с а о н и м а , ко је с а д а говори с в е ш т е н и к , т а к о ј е и ж р т в а и с т а « . Јоапт$ Сћгу$о$(от1 1п ерјз! . I. ас! Т л т о Њ . с. 1. Н о т . I I . (Мг%пе, Ра*г. $р\ Т. 62 . р . 612.) .

2) Јоаппе$ Сћгу$о$готи$, Б е засегаоИо 1Љ. VI . (Мг^пе, Ра1г. ^ г . Т . 9 8 . р. 681.) А н а д р у г о м м е с т у к а ж е св . Ј о в а н З л а т о у с т и : »Ова т и т а ј н а п р е т в а р а з е м љ у у небо, о т в о р и н е б е с н а в р а т а и погледа ј не с а м о у небо , него и у небо небеса , и ш т о ј е т а м о н а ј у з в и ш е н и ј е од свега , то ћ у т и п о к а з а т и н а з е м љ и где л е ж и — с а м о г а Господа , к о г а не с а м о д а г л е д а ш , н е г о Г а се и д о т и ч е ш и Њ и м е се х р а н и ш « . Јо-апт$ Сћгу$о$1от1 1п. ер1в1. I. ас1 С о п п Љ . Н о т . 24 . (Мг^пе Регг. ^г. Т. 6 1 . р . 205.) .

104

Г д к Е г х ко ца'рстк?и ско«л*а , ш г д а . . , " , а ђакон одговарајући Л / и и н к стаје пред трапезу и у з е в ш и рипиду м а ш е ^ њ о м е над св. дарима, а свештеник говори тајно молитву: „ М к о ж е к м т н при* чацЈа ' мцшл1СА, ко т р г з к ^ ш е д & ш и ко Л с т а к л ж и г р ^ ш к х . . . (а у Ва-силијевој литургији „на 'с * жг к с ^ * . . . " ) з авршујући ј е речима: „ в ф б п р и н о с и л ш т и слокс'сн8гс с'|н> с л $ ж к $ . . . " Затим узима свеште-ник кадионицу у руке и кадећи 3 пута часну трапезу говори у з в и ш е н и м гласом као наставак п р е ђ а ш њ е молитве: „ И з р л * ДНЦЈ & прест"Ки, п р с ч и г г к и , п р ш л а г о с л о ш ш ^ к и , слакн^ки к л а д м ч и ц ^ к н а ш ж Е н / к и приснод^к^к Д ^ а р ш " ; П о ј ц и поју на ове речи: Д о * с т о и н о е с т к . . . а у Василијевој: (х) т е к ' к ра'д$ггсА, к л а г о д а ' т н а А \ . ., а ђакон кади около св. трапезу и олтар, и затим спомиње тајно мртве и ж и в е из црквених диптиха и које хоће.

Диптиси беху у старини две таблице од пергамента везане за-једно, као таблице Мојсијеве. На једној од ових таблица беху напи-сана имена живих, а на другој имена мртвих једне хришћанске опћине, и ова имена читана су на св. литургији. Диптихе спомиље већ Псевдо-Дионисије Ареопагитски говорећи: »Иза узајамног пољупца долази тихо читање св. таблица (1ер&ч тгтих^)«. 1) У цркви беху и полиптиси, т. ј . многе таблице или листови састављени уједно, на којима беху многа имена живих и мртвих. Из овога су касније начињене књиге (читуље), које се и сада уиотребљавају у цркви. Полиптиси нису ништа друго до ли књиге за спомињање имена. поменици, од којих су једни де -лимични, а други јавни т. ј . у којима су исписана имена живих и мртвих без обзира на породице, и нарочито имена заслужних лица за цркву. 2 )

К а д а појци поју песму: Д о с т о и н ш . . . с вештеник продужује с п о м и њ а њ е светих (& ст"к<и& 1и>а'нн'к п р о р о ц - к . . . ) , з авршујући ово спомињање речима: „ и р к е л * о л и т к а л м п о с к т и НЛ'СБ, Е ж * " . За-тим спомиње мртве говорећи: „ и п о л ш н и КГ%% о у с о п ш и х ^ и> н а д е ж д и коскресанА ж и з н и К^ЧНМА (овде спомиње умрле по имену

1) РзеиАо-Ошпуз, Агеора&., Б е ессЈе.8. Ш е г а г с ћ . с. 3 §. 9. (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. I I I . р . 4 3 7 ) ; в и д и и а к т а ц а р и г р а д с к о г с и н о д а 5 3 6 . год. з а п а т р и ј а р х а М и н е (соп-сН. С о п в 1 а п 1 т о р . зић . М е п а , АсИо V. код Н а г Д ш т Ас1а с о п с Н о г и т Т. II. Р а п з П з 1714 . р . 1323.) где с т о ј и : »Иза ч и т а њ а св . ј е в а н ђ е л и ј а н а св . л и т у р г и ј и и с и м в о л а в е р е , т и с к а се у в р е м е ч и т а њ а д и п т и х а цео н а р о д око ж р т в е н и к а и с л у ш а с а в е л и -к о м п а ж њ о м . , А к а д а ј е п р о ч и т а о ђ а к о н ч е т и р и с и н о д а и а р х и е п и с к о п е б л а ж е н е у с п о м е н е , Е в т а л и ј е , М а к е д о н и ј е и Л а в сви в и к а х у у з в и ш е н и м г л а с о м : С л а в а т и Г о с п о д е « ! — У о в и м д и п т и с и м а б е х у и м е н а с в е т и х , з а т и м и м е н а м р т в и х и ж и в и х : п р а в о с л а в н и х а р х и ј е р е ј а , б л а ж е н и х ц а р е в а и в и с о к и х д о с т о ј а н с т в е н и к а , к а к о ц р к в -н и х т а к о с в е т с к и х . Исто т а к о су у д и п т и х е у н о ш е н а и м е н а ц р к в е н и х д о б р о т в о р а и свију о н и х који су т о ж е л е л и , ш т о ј е с м а т р а н о к а о в е л и к а ч а с т , к а о и н а п р о -т и в ш т о се н е у н о ш е њ е у д и п т и х е с м а т р а л о к а о с р а м о т а .

2 ) И с п о р . ВешлминЂ, Н о в а н С к р и ж а л в , 1908 . с тр . 227 .

105

које хоће) , и о у п о к о и Н\ЋУ и д ^ ж е п р и г к ц ш т а СК^ТБ л и ц а т к о * г ш " . Затим спомиње свештеник ж и в е говорећи: „ в ф е М6ЛИМЋ ТА, ПОЛЧАНИ, Г д и , ксАкое е ш с к о п с г к о п р а к о с л а ' к н м ^ . . . " А када дође на речи: „ Е * п е р к м ^ ПОЛЧАНИ ГДИ. . . " говори их свештеник гласно, на ш т о појци одговарају: И к с к ^ и КСА. А ђакон чита тихо диптихе живих , а свештеник претходи њихово спомињање читајући тихо молитву: „ПОЛЧАНИ, ГДИ, г р а д х с ж . У Васи-лије.вој литургији спомињу се верни ж и в и опширни је према позиву, потребама, приликама и неприликама у којима се налазе , и моли се за њих.

Као што је ж р т в а Христова била на крсту принесена. з а цео свет, исто тако се и евхаристијска ж р т в а приноси з а цео свет. Ово се нарочито доказује молитвама после осве-ћ е њ а дарова , и то од молитве: „ М к о ж е к к г г и . . . " до молитве: „ПОЛЧАНИ, Г д и , г р а д х аи..." које молитве по смислу стоје у међусобној вези, ј ер касније су наставак првих. Свештеник се моли у овим молитвама нрво за оне који хоће да се при-честе св. даровима, затим за умрле и најпосле за живе . З а причаснике моли се свештеник да им св. дарови буду за будноћу духа, за о п р о ш т е њ е грехова , з а за једницу св. Духа, не за суд или осуду. Између умрлих моли се свештеник прво за свете, да би исповедио, пошто се б е з к р в н а ж р т в а приноси и за њих, да постају део мистичног тела Христова. С једињавање светитеља Божјих са н е с а в р ш е н и м члановима цркве доноси им посредство и помоћ светитеља, 1 ) и зато се моли свештеник овде, да Бог због молитава светих погледи на нас. Нарочито, са истицањем спомиње свештеник иресвету владичицу н а ш у Богородицу и пречисту Дјеву Марију, као орган в а п л о ћ е њ а и као најодличнију н а ш у посредницу пред престолом Божјим. Пресвету Богородицу спомиње свештеник у з в и ш е н и м гласом, да би тиме показао дубоко п о ш т о в а њ е , које ирипада мајци Божјој и царици свију светих.

У време спомињања Матере Божје кади свештеник часни престо, да би тиме показао нарочито п б ш т о в а њ е према Матери Божјој. Молитве, које се читају после освећења дарова и оне за светитеље јесу молитве благодарности , које прино-симо ИХристу, којима су свети стекли високе небеске дарове .

*) 'Е^асретеос бе т>ј$ ТООТОУ тсарО-еусхео^ техобаг^ беоц^торос хбртјс, [ларторсоу х ' ау тобтф, &<; тос^ а^ос^ "ђч&&У1џеч, хас бса тоб •9-бр.атод тобтоо у.о1Шчо1 ехес\еоу каџкч, хас бтс тга^гјоса^ обтос прдд тбу фсАоиута хас срсАобце^оу §хоуте$, Јахбооас хас ђјлас абтф хатаХ-Ха^ас те хас еусоаас. Зушеошз Тћезза1огпсеп818 ЕхрозИ. с!е СНУ. Т е т р 1 о , Љ И . р . 733 .

106

Никола Кавасила каже : »Приношење жртве није само молитва прозбе, него и благодарности. . . А који су узроци благодарнОсти ? Ови узроци су светитељи, јер у њима је нашла црква оно, што је ж е -лела и за што се молила, наиме царство небесно. . . З а њих нриноси они ову мисаону службу као благодарност Богу и нарочито за бла-жену Матер Божју, која је светија од свију светитеља. Свештеник се не моли за њих, него више моли њих. да би од њих добио помоћ у у мољењу своме.« 1)

Д а љ е спомиње свештеник, на литургији после осве-ћења дарова , умрле речима : „ И ПО/ИАНИ КС&\* оусопших* & на* д*жди к о с к р ш ш А . . . " Ово спомињање умрлих у ч и њ е н о у вери на моћ бескрвне жртве , доноси много о л а к ш а њ а оним ду-ховима, који су п р е ш л и у онај свет са вером у ИХриста Спаситеља света, са надом у благодат и искреним кајањем, али који нису доспели да у овом животу принесу и пло-дове покајања.

Св. Герман патријарх цариградски каже : »Молимо д а се Бог сети умрлих, духова и сваког тела, као Онај који има власт над мртвима и живима, и који господари и небом и земљом. . . да их прикупи себи и да виде лице Њ е г о в о и чују глас х в а л е Њ е г о в е , и да се сви дуси из ада поново ослободе окова његових смрћу и васкресењем ИХриста. По-што је сам васкрсао из мртвих и постао почетак умрлих и свима отворио живот и блаженство , васкрсом из мртвих, позвао ј е у вечни живот и блаженство оне, који су умрли у нади на васкрс. И позивају се сви умрли духови за једно са пророцима и апостолима и мученицима, да заједно при-ступе и седну са Аврамом, Исаком и Јаковом за та јанствену трапезу царства Христова« . 2 ) Најпосле спомиње свештеник после освећења дарова на св. литургији и воинствујућу цркву на земљи: све епископство православних , св. саборну а апостолску цркву, владара . И као што код спомињања светих нарочито и у з в и ш е н и м гласом спомиње пресвету Бо-городицу као царицу свију светих, тако и сада нарочито и у з в и ш е н и м гласом спомиње архијереја као вођу ч л а н о в а цркве у стварима вере и морала, молећи од Бога, да г а дарује св. својим црквама не само у миру, ц ^ л а , честна, з д р а с а , долгоджстк&н>фа, него и да право в р ш и реч истине Божје .

*) М с о / а / СађазИае Ш и г ^ ј а е Е х р о з Ш о с. 3 3 . (Мфпе, Ра1г. дг. Т. 150.

р . 441.) . 2) Оегтат К е г и т есс . С о п 1 е т р ] . Ј Ш . р . 440 .

107

На ово одговара народ И КСК\Ћ И КСА, Т. ј . да Бог спомене све м у ш к е и све женске . 1 )

Све молитве иза освећења дарова з авршују се возгла-сом: „ И д а ж д к н&мк е д ш г к д ш о у с т м и е д и н ^ к л ^ с е р д ц е л ш с л а к и т и и коспНккати пречестное и к м и к о а ^ п о * ИЛ*А ТКО*, б ц а . . . " , којим се возгласом завршује канон евхаристије . Ово ј е славословије узето из молитве св. Апостола П а в л а (Рим. 15, 5—6), којом се он моли Богу, да даде вернима једну мисао, да би сви за ј едпа ј едним устима славили Вога и Оца Господа н а ш е г ИХриста, и овај дар моли од Бога за присутне и свештеник .

Св. патријарх Герман тумачи и разјашњује овај возглас овако: »Молимотисе (Господе), као што су код слављења Тебе једна уста и једно срце, тако нам дај један дух и једну душу, да се сједињени везом љубави можемо са смелошћу наслађивати ове трпезе пред нама, и да будемо достојни божанских тајана, славећи и опевајући свечасно и великољепно име твоје, Оца и Сина, и Св. Духа«. 2 )

Сада спрема свештеник верне за и р и ч е ш ћ е које долази , и зато прво призива на њих милостп Божје говорећи: „ И д а к8д8тк / и и л ц у с т и келикаглџ Е г а и спаса наЧшги? 1иса Х р т а со к г&лш ва'.ми", н а ш т о иојци одговарају: „ и со А$\*МЋ ТКОГШХ".

Исти Герман чини на ове речи ове рефлексије : »А када чинимо тако, као што је речено горе, биће милости Божје са нама, са свима. Милост Божја је Христос, кога је , пошто се смиловао на нас, послао велики Бог да се преда з а нас и да се умилостиви на нас. Сједињени јединством вере и причешћем св. Д у х а не само да смо и з н а д земље, него смо на престолу цара и Б о г а на небесима, где ј е Хри-стос, као што сам к а ж е : Јов . 17. Оче, и \ ж е да 'лв еси л ж * к , х о ц Д д а идН^же есмк а з х , и т Г и к8д8тх со л » н о * , д а КИДАТБ сла'к& Л*ОН>, к>ж« да'л& еси лш^к, гаки>, к о з л и к и л х Л*А еси П ј н ж д е СЛОЖННА м\$дл.в)

1 ) 'О бе Еере&с> &иа(а; тглеа&е1аУЈ^, ха1 тб еуехирсу ттЈс тои Оеои ф&а^З-розтсСас тсрохеЈјлг^оу брсбу, ТОУ 'Ај^бу иитои, а)^ УЈбу] тои Јлгастои лароЈхгуо^, у.а1 јхгб' еаитои то> тсара-ХЛУЈТОУ • 1 х ^ , ^ушр^ег та еаитои астУЈЈхата тсрб^ ТОУ веб^, гххеТ ТУЈУ бгујасу Јхета Х Р 7 ) 0 ^ Ујбу] ха1 рераЈа^ глтабо^, ха1 т тсротсО-есс тоу брто^ гЈлуујагИЈ, ха1 итсер а>у та^ тсротглгсоис ебха^ гтсосујаато, ха1 та бсбра тсроаУЈуг^хг ха1 тсроабгад-у^а1 тхита схгтгиг таита тсроабгх-О-^та ги^гтас г1с кр*[оч тсри|ЗуЈуас. Т&а бг тхита; Ко1Ш ха1 с̂бас ха1 атсгХО-оиас, тб ТУЈУ Хар^ аутсхататсгцф&УЈУас дпи тбгу б&рооу тсара тои бг&хјлгуои саита вгои • сб(а бе тоТ^ цгу атсгХ&оиас, фих<бУ ауатсаиа^, ха1 раа^ХеСа^ хЛУЈро̂ ојл̂ ау р.ета та>7 тетеХе10)|1еуо7 тоТ^ бе ^(ба1, тб р-етаахеТу тт}с ^рад тратсе^у]^, ха1 а^^аа^у^уас, ха1 |1Ујбеуа е!е хр1Јаа Ј1етаахе !у' #феа1У ар-артсшу, е!ру]уују, гбгтУЈрСа ,̂ х0?^^ ауа^хассоу, тб тгХгитаТоу, РааслгСа^ а^оо^ фау^ас т;ара тф вгф. М с о / . Са&а8., спом. д. Н)1(1. р . 441.

3) Оегтап., спом . д. Н)1с1. р . 440 . 3) Оегтап., спом . д. Љја . р . 440. Испор . и № с о / . Саоаз., спом. д. р . 445.

108

30. Продужење.

Затим говори ђакон — пошто ј е ирво примио благослов од с в е ш т е н и к а — јектенију (пред царским дверима) : „КСА стк1А ПОЛ«АН$К1Ш, паки н паки л«ирол«& ГДВ ПОЛ«6ЛИЛ«СА". Свети се з о в у овде не само свети на небу, чијим се молитвама мо-лио свештеник да нас посети Бог, него и сви верни, мртви и живи , чија се имена спомињу у диптиху. А »свети« се з в а х у у првој цркви верни како због и с п о в е д а њ а вере, тако и због светог живота свог, као што се то види из многих места св. Писма. 1 ) Даље наставља ђакон јектенију: 6 ) при* ш е д ж м х ^ и ЛскАфжнм^х читнк\\% дар^х* Гд8 пол«6лил«С/&; гаклџ да ч м о Н г к о л к и л ц х Кг& НЛЧНБ, прУел«к А . . КОЗНИСПОСЛ*ТБ плмк кжесткжн8н> клагода'т5& и дарх ста'гч> д \а , и даље. Ми се не мо-лимо за дарове који су иринесени да их Бог освети, ј ер они су као што се к а ж е у Јектенији освећени, него да нам они поделе освећење, наиме да нам предобри Бог, који их ј е прИмио, пошаље кроз њих благодат и дар св. Духа . Док ђакон говори ову јектенију, свештеник чита тајно молитву која почиње речима: „ТекНг пр*длага'ел«к ж н к о т * на'ша". . . , у којој моли од Бога да нас удостоји да се са чистом саве-ш ћ у причестимо страшном и небесном тајном, з а опроштај грехова и наследство царства небеснога . У Василијевој ли-тургији говори свештеник молитву „Еж* на'шх, Еже спаеа'ти...", у којој моли, да нас очисти од сваке нечистоће тела и духа и да се чисте савести и без осуде причестимо и постанемо храм св. Духа . А ђакон даље наставља јектенију понавља-јући молбе пре освећења дарова у прозбеној јектенији, да би поузданије добили од Бога небеске дарове , ј ер сада л е ж и на св. престолу ј е д и н а ц Син Божји.

Све припремне молбе за п р и ч е ш ћ е з а в р ш у ј е свеште-ник позивом на молитву Господњу, речима: „ и сподбки на'са, клко, со ДЕрзнокишлчк, н*и>с8жд*'нни> слч^ти призша'ти ПЕ* нш* снаго Ега б ц а , и глагблати". Овим позивом моли с в е ш т е н и к Б о г а да нас, синове Њ е г о в е , удостоји да Га зовемо оцем. О о дерзнокжил«* т. ј . са поверењем и љубављу; ши>с8жденни>, т. ј . о п р а в д а н и ; ј ер молитва може да буде на осуду ономе, који се моли и зове Б о г а оцем, а у својој у н у т р а ш њ о с т и х р а н и грех. Молитва Господња се говори на овом месту са сврхом, д а Му се ми, који хоћемо да примимо на јвиши божански дар ,

' ) Д е л . 9, 13 ; Р и м . 1, 7; Е ф е с . 3 , 8 .

109

наиме св. тело и крв Господа н а ш е г ИХриста, које могу примити само прави синови Оца Небескога, молимо не само у име Њ е г о в а Христа, него и молгггвом Њ е г о в о м . Верни се на позив свештеников моле: „ О ч е н а ш х , иже еси нд НШС&\Ћ \ . . . " Молитву Господњу з а в р ш у ј е свештеник возгла-сом: „гаки> т к о * е с т к ца 'рстко , и с и л а , и слака, б ц а и сна и с т а г и т Д \ а , нкш-к . . . " , као да хоће да каже : у Твојој ј е власти и моћи номиловати и спасти, у н и ш т и т и и оживети, Оче, Сине и Д у ш е свети, сада и увек и на векове векова . 1 )

Иза мблитве Господње свештеник обраћајући се народу к а ж е : Ж и р & к г к л ^ , а народ одговара : и д ^ о к и т к о е л Д н а ш т о ђакон позива: Г л а к м к а ш д Г д к и п р и к л о н и т е , т. ј . д а мисли за једно са делима н а ш и м а принесемо Богу, молећи се, да п р е д л о ж е н е дарове своје припреми за добро" и корист сва-кога, и пошто народ одговори: Т ш - к Г д и , сви приклањају са смерношћу главе пред невидљивим царем; а с в е ш т е н и к говори тајно молитву: „ Е л а г о д а р и л ч а ТА , црк> м в и д и л ш и " . . у којој моли, да Бог предлежеће (дарове) припреми свима на добро, према свачијој потреби. У Василијевој литургији говори свештеник молитву: „ Е л к о Г д и , б ч е ф е д р о т в . . . " у којој моли да Бог оне који су приклонили г л а в е благослови, освети г

сачува , утврди и сачува од сваког з л а дела, и да се без осуде причесте животворним тајнама, ради опроста грехова . Све ово моли свештеник од Бога Оца Небесног због за-слуга и човекољубља ј единородног Сина Свога према роду људском, па зато и говори возглас : „ Е л а г о д а У и * и ц н д р о т а л ш и ч м о к ^ к к о л к ж Г е л ^ е д и н о р о д н а п и О н а т к о * г и > . . . "

И з а овог возгласа говори свештеник у обе литурги је молитву: „ Е о н л ч и , Г д и 1ис* Х р т е Е ж е н а ' ш а " . . . , у којој се моли у

да Бог удостоји верне п р и м а њ а пречистих својих тајана. без осуде.

Док свештеник чита ову молитву, ђакон стоји пред ц а р -ским вратима и опасује се орарем крстообразно . Ђакон с е овако о п а с у ј е з а т о , да би у време п р и ч е ш ћ а могао без сметње служити и да би овим опасивањем означио и показао своју побожност према св. тајни, чијем п р и ч е ш ћ у хоће да при-ступи покривајући се орарем тако рећи као та јанственим

*) 2об> ^ а р еат'.у ђ е(;ооаСа ха1 •ђ чор(а тоо еХееХу >са1 асо^есу, тоб ^а^атооу х а 1 Јсоо^оуеТу, тоО Патрб^ ха1 ^Го\} ха1 тои а^бои Пл>е6|штос, ха1 ае1 ха1 е1с тои; а!(б-уа^. Оегтапив^ спом. д . И>1с1. р . 445 . Р а з ј а ш њ е њ е м о л и т в е Г о с п о д њ е види код. истог , Оегтап., спом. д. 1ћ1с1. р . 4 4 1 — 4 4 5 .

110

крилима серафима, који са орарем као са та јанственим крилима о з н а ч а в а серафиме, ј ер ови на небу стојећи пред престолом Божјим крилима закрива ју лица ,

Симеон Солунски каже о овоме: »Ђакон се у к р а ш а в а са њиме (орарем) као са неким крилима, и покрива се побо-ж н о ш ћ у и смерношћу нарочито када се причешћује , под-р а ж а в а ј у ћ и серафиме, који као што п и ш е имају шест крила , од којих са два покривају лица, са два ноге, а са два ле-тећи кличу: Свет, свет, свет« . 1 )

Сада се в р ш и узношење агнеца. Пре овога клања ју се ђакон и с в е ш т е н и к три пута тамо где стоје, говорећи тихо при сваком поклону речи разбо јника : „ Б ж е , Ф ч и с т и Д 1 А г ј И г ш н а т о и п о л ш л $ и мљ". Затим када ђакон види све-ш т е н и к а где ј е пружио руке да подигне агнец , говори у з в и ш е н и м гласом: Е б и л и л ^ , а с в е ш т а н и к узносећи св. аг-н е ц говори такође у з в и ш е н и м гласом: (ГТЛА СТ&МЋ. Ђакон после ових речи улази у олтар и стане с десне стране с в е ш т е н и к у . У з н о ш е њ е св. а г н е ц а символише у з н о ш е њ е ИХриста на крст, смрт и васкрс његов, а речи с т а л с т м л ш з н а ч е , да је оно ш т о се узноси свето и да се даје само светима, т. ј . онима који су се очистили од зле савести и онима који искрено верују у св. веру. 2 )

Никола Кавасила к а ж е : »Приближите се ви који хоћете д а се причестите, али не сви, него само онај који ј е свет. С в е т и њ а се даје само светима«. 3 ) —„И Симеон Солунски к а ж е : »А после молитве и после л ш р & к г к л ч х , и иосле п р и к л а њ а њ а г л а в е , које о з н а ч а в а послушност према Богу и јединство с Богом, в р ш и се у з н о ш е њ е животворног хлеба . које прика-зује распеће Спаситељево з а нас и да ј е д о ш а о сам Христос да се даде з а нас. Ј ер Он ј е сам који се расиео за нас . и у з н о ш е њ е м се показује тајно да ј е ИХристос страдао з а нас . З а т о и к а ж е : Е б и л и л ч а да схватимо тајну, и додаје СКАТЛА СКАТАЛШ о значава јући тиме, да и они који се Њ и м е при-чешћу ју треба да су свети«. 4 )

4) 8утеотз Тћеззакпкепзгз, Пе з а с п з ОгаЧпаИопЊиз с. 174. код Мг&пе, Ра1г. §г. Т . 155 . р . 3 8 1 .

2 ) е Н бе ифс&ас^ тоб ТЦЈЉО аа>|латос е ! х о ^ е с ТУЈУ етс1 ТОО" атаороб бфооасу, ха1 тбу ДУ абтф аКхуато^, ха1 абтгју ТУЈУ а^аатаасу. Сегтап., с п о м . д. р . 4 4 8 .

») М с о / . СадазИ, \Ш. р . 449 . 4) 8утеотз Тћезза1опкепз13, Ђе з а с г а Ш и г ^ а к о д Мгцпе, Ра1г. %т. Т. 1 5 5 .

р. 297 .

111

А верни одговарају: „ в д и н х СКАТХ, е д и н * Гда , 1ис&Хртос&, ко слак$ Ега о ц а . Д/иин^", т. ј . један ј е свети и Вог, чист од сваког греха, Господ наш ИХристос, за једно са Ногом Оцем и св. Духом, којима приличи слава на векове. Верни д а к л е са скромношћу исповедају, да нико од њих није свет сам по себи, него се сви осећају кроз ИХриста, који ј е једини свети.

У старини се чинио код узвишења божанског хлеба њиме три пута знак крста. По св. Герману то значи ово: Крст који се прави горе, показује горњи етер, средњи крст показује ваздух и оно доле, а крст близу дискоса показује земљу. уко јо ј је сахрањено тело жизнодавца Христа. . . Са три крста означава се и тајна св. Тројице. Син и Слово Божје страдао је сагласношћу Бога и Оца ,^а содејством Св. Духа. Зато народ кличе: „бдииа склта, едина Гдк, 1ис* Хртосх. . .", нази-вајући светим и Господом Њега, који се хвали и слави у тројич-ном Богу. 1)

Затим ђакон каже с в е ш т е н и к у — п о ш т о ј е у ш а о у олтар — : „Раздроки, клад^ко, с ш и х ^ к а " , и с в е ш т е н и к ло* мећи са пажњом и п о б о ж н о ш ћ у св. а г н е ц и говорећи: РаздроклАбтсА и разд*клА(тсА агнецк кжш, раздрокллелши и н*раз-д - к л л е л ш и . . . " поставља делове а г н е ц а на дискос, и то део

Ш О меће н а дискос према истоку, део Х @ доле, Ш са стране

према северу, а ка са стране према југу : Н | Ј С

М Р е ч и : „РазДроклАбтсА и разд^клАггсА дгшцк кж?и.. значе , да иако се сваког д а н а дроби на часном престолу иречисто тело Хри-стово и излива пресвета крв Њ е г о в а , и п а к се он не дели и не потроши, ј ер и најмањи раздробљени део а г н е ц а ј е цео Христос, и мада се у једно исто време в р ш е на земљи многе литургије , ипак нису на њима многа тела ИХриста , ј е р на свима ј е присутан ј едан и исти Христос. 2 ) Према томе к а д а се неко причешћује и најмањим делом овога

0 И с п о р . Оегтап., с п о м . д. ] Ш . р . 4 4 8 . и N1001. Са&аз., спом . д. 1 Ш . р . 4 4 9 . где ч и т а м о : Дса тоото у.ас тоо Еереоос ротјаа^тос, „ Т а а^са тос^ а^сос^" о1 гссато1 аутсро&ас, „ЕГ$ а^со^, е% Кбрсод ЧТЈООЗС Хрсатб^, е1$ бб&ху тоо Патрб^. "Отс оббе1с оТхо&еу 1X61 тбу арсааЈлб^ обб' ер^о^ ау&ратс^У)д еатсу аретгј^ • аЛХ' ехес^ои тга>сес ха1 бс' ехес^оу. Ка1 ха&атсер е! тсоАХа хатотсра т с е ^ е ^ блб тб^ УЈХСОУ, лаута Хацтсес, хас ахтсуас афбгЈас ха1 бб^ес^ гсаЈАоо^ •ђХго^ б р ^ еТ^ бе аХтгЈОчос б кч тсаасу аатратстооу -гјХсо .̂ обто) ха1 6 110̂ 05 блархсоу а^со^, е!д тобд гссатоб; х е о ^ в у о $ , & лоХХаТ^ џку фоха% фас\етас, ха1 ко\)Љд бесх^асу а-^оо^, еатс бе е% хас рб^ос а^сог оббеу ^ТТОУ бб&ху тоб Патрб^. Тбу ^ а р веб^ оббес^ ебб^аае ТУЈУ абтф тсроаујхооаау бб^а^.

*) И с п о р . Оегтап.у спом. д . 1 Ш . р . 449 .

112

хлеба , причешћу је се целим телом Њ е г о в и м и целом крвљу Њ е г о в о м . У овом смислу и говори с в е ш т е н и к при дробљењу а г н е ц а речи: „ Р а з д р о к л Ж г г с А и разд^клАетсл а г н е ц д Е ж ? и . . . и 1 )

Ђ а к о н показујући орарем на св. путир говори: „ И с п о л н и , к л а д м к о , с т м и ^ п о т и р а " , а свештеник у з е в ш и горњи део а г н е ц а са знаком Ш О и чинећи њиме над св. иутиром крст, говори: „ И с п о л н н ш Д)(а с т а г и ? " , и меће га у путир, а ђакон к а ж е : а л ш н к . До сада ј е било на часној трапези тело и крв ИХри-ста одељено ј едно од другога . А . с а д а се сједињују св. да-рови Духом Светим и ово с једињење св. д а р о в а (ешок; ауса) ј е дубока тајна, зато и к а ж е ђакон код у л и в а њ а теплоте : т т л о т а кН^рм и с п о л н к д ^ а стагцЈ, означујући овим речима, д а се делом Духа Св. в р ш и како^освећење тако и с једињење. — Остала три дела св. а г н е ц а Х О , Ш и КД^деле се у толико честица колико има причасника . Делом Х О причешћују се свештеници и ђакони, који заједно служе, а са Ш и К Д причешћују се верни.

Затим у з е в ш и ђакон теплоту (тб ^ВОУ) говори с в е ш т е н и к у : „ Е л а г о с л о к и , к л а д м к о , т т л о т В " , а свештеник благосиљајући го-вори: „ Е л а г о с л о к ж а т т л о т а СТК\\Ћ ТКОИ^Х, ксегда, нмн 'к и п р и -с н и \ . . " , и ђакон улива теплоту у облику крста у св. путир, говорећи: „ Т т л о т а к ^ р м исполн* . Д \ а ста'ги>. Д л ж н к " — и оста-в и в ш и теплоту, стане мало иодаље (иза часне трапезе) .

У путир се у л и в а врућа вода да се п р и к а ж е ж и в о -творна с н а г а тајне и воде, која ј е потекла из ребра Спаси-тељева заједно са крвљу, ј ер из ребра ИХриста потекла ј е крв и вода, пошто ј е тело било ј о ш топло и према томе сачувало ј е своју топлоту. Речима: „ к л а г о с л о к ж а т т л о т а СТК\\Ћ ТКОИ^" благосиља свештеник топлу веру свештенослужитеља и свију верних Х р и ш ћ а н а , који приступају причешћу, а речима:

*) Испор . 8утеомз Тће$8а1отсеп818у Б е васга Ш и г ф а , 11>1с1. р . 300 . — "Ет1 IV ехаатср {ЛБрес ха1 ТЈ17Ј|1ат1 еХах^атср тои |1етарХу]^еутад бртои ха1 ОТУОО оих вХш1 церо^ тои ашЈЈ-ато^ ха1 ађгато^ тои КирСои — ј & а а ф Т Ј Ј ^ ^ а р тоито ха1 бО-ео^ — аХА* бХХоу бХсха)^ тбу беатгбту^ Хрсатбу хат* оиаЈау Јлета фтдхђб б7)Аоубт1 ха1 О-ебтУЈТО^, тјтос теХе10У вебу ха1 т е А е ^ &у&р1апоу. "О^еу ха1 поХХш ^моџгшч IV ТУЈ о1хоиЈ1е^# Ј11а ха1 ТТЈ абтгЈ (бра Еероор^шу, џђ - ^еад -а . гсоХХои^ Хр1атои^ ђ тсоХХа аа>Ј1ата Хрсатои, аХА' §уа-ха1 тбу а б т б у Хрсатбу иареТуас аХтђд-а^ ха1 тсра-цштсхе&с, ха1 IV е ! т аитои тб ашЈха х а 1 тб а!Ј1а IV л а а а с д таТс х а т а Јлеро^ т ш тиата^ еххХтрСас, ха1 тоито оих бтс тб IV оира^оТ^ тои беагсбтои IV тоТ$. {ка1аотУ]р{о1С хате.ас, аа){1а, аХХ' бтс б тг}$ тсроО-еаесо^ IV ш х а а ^ таТ^: х а т а Ј1еро? еххХтЈаЈа^ проу.о1џвуо$ Зртод |1бта.то1о6цб70С хас Ј1етоиа1о0{1е^об р е т а тб^ а-Јша-џбч ^уетои ха1 е а и IV ха1 тб а и т б т ф IV оОра^оТ^. 8 у п о а . Н1его8. Б о з И ћ е ! СопГе88. к о д Е. I. К1тте1у М о п и т е п 1 а П(3е1 есс1ез. о п е п 1 . Р а г з I. Ј е п а е 1840. р . 459 .

113

„ Т т л о т а к^ру и с п о л н к Д \ а с т м г л и " исповеда онај ко их говори , да топлу и с а в р ш е н у веру производи у нама св. Д у х и да су н а ш а срца с обзиром на св. тајну п у н а топле вере и живота . 1 ) Теплота се улива у путир нре п р и ч е ш ћ а , да би с једињење тела и крви Спаситељеве добило од ње топлу моћ, тако да када се причешћујемо имамо тај осећај , као да би се п р и ч е ш ћ и в а л и крвљу ж и в о г а Спаситеља, која тече из прободеног ребра . 2 )

Симеон Солунски каже у томе погледу ово: >затим улива све-штеник у чашу тонлу воду. То он чини у знак, да ј е и мртво тело Господа, после одељења душе од њега остало животворним, јер се божанство није одлучило од њега и све снаге Духа остале су у њему.

пошто топла вода има животну снагу, то се она у време ири-чешћа улива са том сврхом, да би ми дотичући се уснама чаше и причешћујући се к р в љ у , л и л и је као из животворног ребра«. 8 ) — Према некима тумачењима значи топла вода св. Духа, који се у Св. Писму показао као огањ и вода, те уливање воде у путир символише си-лазак св. Духа на цркву, која је тело Христово. 4 )

31. Продужење,

Иза с једињења и у л и в а њ а теплоте долази св. причешће, и то прво п р и ч е ш ћ е црквених свештенослужитеља , које се овако в р ш и :

Свештеник к а ж е ђакону: „ Д м к о н е , п р и с т б п и " , а ђакон п р и -ближујући се од северне стране часне трапезе к л а њ а се побо-ж н о молећи опроштај , и целивајући руку свештеника говори: „ П р е п о д а ж д к л ж , кллдк1ко, ч *стное и стое т ^ л о Г д л и Е г л и спа'са нашбгцЈ 1 и с а ^ Х р т а " , а свештеник даје ђакону у руке честицу св. х л е б а од Х @ , коју ј е копљем разделио на онолико делова , колико има свештенослужитеља, говорећи: „ (и / И А р е к а ) СКАЦЈЖО-дТаконб, п р т о д а г г с А честное и стое и пречистое Тг1ЈЛО Г д а и Е г а и спаса н а ш е п у Ј и с а Х р т а , ко Л с т а к л о ш гр^ и ж Б е г Л и ко ж и з н к к-^чн8к>" — и одлази ђакон иза св. трапезе . Исто тако и свештеник у з е в ш и честицу св. л хлеба, говори: „ Ч е с т н о е и престое т ^ л о Г д а и Е г л и спа'са н а ' 1 ш г и > 1иса Х р т а п р т о д а г г с А л ш - к , (илчАрек*) СКАЦКН* ник8, ко цЈстаклжи гр^хижк лчои\& и к х ж и з н к к^чн8к>". И при-к л о н и в ш и обојица главе говоре молиТве: Е^р8к> Г д и . . Е с ч г р и

*) Испор . В. ВладиславлевЂ, спом. д. с тр . 399 . *) И с п о р . Сегтат, спом . д. ЊМ. стр . 449 . 3) ЗШеотз Тће8за1отсеп818 Е х р о з Ш о <1е ОЧУШО Т е т р 1 о код М1&пе, Ра1г. &г.

Т. 155 . р . 7 4 1 . 4 ) Испор . № с о / . СадазИ. спом . д. 11)1(1. р . 449 .

8

114

Т_КО*А т а и н и А . . . и Да не к$ с&дх или ко Ф с $ ж д м 7 с . . Затим се нричешћу ју са страхом и с и г у р н о ш ћ у делом а г н е ц а који д р ж е у руци. Затим свештеник п о к л о н и в ш и се узима убру-сом у руке св. путир и иије из њега три пута, пошто ј е прво ^рекао: „Ч*СТН1_ЈА, И СТМА крок* Гда и Ега и спа'са на* НИГЛУ 1иса Хрта причацимс.* азх, ра'ка ЕжТи, скАЦјенникк (ИЛ.А* рж%) ко шстаклаш гр*к\^к% Л10н\'2. н ка. жизнк .к^чнВго. Длишк. К а д а п р в и п^т пије из путира к а ж е : Ео ИЛ*А Оца, д р у г и пут: и Окша, а трећи пут: и склтагцЈ Ддо. Длшнћ. И после при-ч е ш ћ а б р и ш е свештеник уста и св.. путир убрусом који д р ж и у руци, и целивајући св. путир, говори: „О* прикоснбсА оустна'л*а л.оил*г, и Сбилитк кеззаки>нТА Л.ОА, И г р ^ и м*Јк &чи-стита". Затим призива свештеник ђакона : ДТа'коне, пристВпи, који прилазећи и клањајући се говори: 0 * при^ожд8 к* Е*ЗСМ*$*

тнол.8 црк> и Ег8 ка'_шл.8... П р т а д а ж д к л м . . . Затим свеште-ник говори: „ПричацштгА ра'к* кжш, дТа'кон* (имљ$*к*) честнмл и стк1А крок« Гда и Ега" и т. д. и причешћу је ђакона. По-сле п р и ч е ш ћ а говори свештеник: „О* прикоснбсж оустна'л.& т к о и л ш . . . " , а ђакон б р и ш у ћ и уста, целива путир.

П р и ч е ш ћ е светом тајном тела и крви Христове з н а ч и о в д а п р и ч е ш ћ е хлебом и чашом Н З а в е т а н а тајној вечери, о којој је рекао Спаситељ (Мат. 26, 29): „Глаголк> жг ка'л.х, гаки> т НМЛМЋ пити (С нкш^к 55 с*ги> плода лознагш, до дн* тогли, егда е пТн> СЋ ка'лш ноко ко царсткш б ц а л.о.ги>. Свештеник при-з и в а ђакона на п р и ч е ш ћ е , ј ер епископ, с в е ш т е н и к и ђакон или други ко од свештеничког чина, ако служи па се не причести, то по 8. правилу апостолском д у ж а н ј е ка зати узрок з а ш т о се није причестио, и ако ј е казао довољан разлог , биће помилован. То је отуда правило , да ако се ђакон неће причести, то не може ни служити са пре-звитером.

Када ђакон прилази моли рпрошта ј од свештеника . Исто тако и лајици х р и ш ћ а н и , који хоће да се причесте клањајући се присутнима говоре тихо или гласно : Опро-стите ми, — нашто опоменути х р и ш ћ а н с к о м љубављу сви од-говара ју : нека ти Бог опрости.

И с в е ш т е н и к и ђакон примају св. тело Спаситељево у десну руку, постављајући под њу леву. Св. Кирило Ј е р у -салимски у учењу о божанској литурги ји 1 ) овако р а з ј а ш њ а в а

4) СтШ Њег. С а . е с ћ . XXIII . Муб_. V. п . 2 1 . (М^пе, Ра1г. §г. Т. XXIII . р . 1124.%

115

слику примања св. тела Спаситељева: »Приступајте не са р а 1

ш и р е н и м рукама и са отвореним прстима, не^о чинећи ле^ вбм руком престо за десну, која има п а л р и м и цара, и по^ стављајући н а ј е д н о место руке примај тело Христово, гово-рећи при томе л л ш н к " . — М о л и т в а : „ЕН^р&к, Г д и , и испок^д8к>. .1" ј е исповедање вере св. Апостола Петра и Павла , у којој "је ттрви исповедио Христа Сина Б о г а живбга , 1 ) а други ј е писаб Тимотеју, да ј е он први између грешнздка 2 ) , показујући нај-већу скромност пред Богом. Д р у г а молитва: „ Е г ч е р и Т Ш А т а и * н м А с ' ј е х е р у в и м с к а песма великог четвртка, којо^м молимо Бога Сина да нас прими као учасника тајне вечере, обећавајући, да нећемо издати Њ е г о в у тајну Њ е г о в и м непријатељима као ш т о ј е Јуда издао лукавим пољупцем, него хоћемо да г а као р а з -бојник исповедамо, говорећи: „ПОЛЧАНИ Л.А, ГДИ, егдД прТидеши ц л р с т к У и с и " . Трећа молитва ј е молитва смерности, у којој молимо да нам п р и ч е ш ћ е св, тајне не буде на осуду, него на исцељење душе , т. ј . од грехова, које обично прате и те-лесни болови. — Свештеник и ђакон пију из св. путира три пута, према броју божанских лица ; зато у некима де-ловима нравославне цркве сваки пут када пију из путира славе тајно ј е д н о г а Б о г а у три лица .

Када се свештеник причести из путира крвљу Спаси-тељевом, б р и ш е усне и руб св. путира говорећи: „ Ф п р и -КОСНВСА *\гстн&м% л т о и л ч х . . а те исте речи говори када се ђакон причести св. крвљу. Ове речи су узете из књиге про-рока Исаије, који описује виђење, које ј е имао када ј е био иозван на пророчку службу. Видео ј е Господа Саваота где седи на престолу окружен серафимима. Један од серафима узео је м а ш и ц а м а са небеског ж р т в е н и к а усијану жера-вицу, дотакао се уста Исаије и очистио га од г р е х а р е к а в ш и : С * п р и к о с н В с л о у с т н л л ч х ЛЈОИЛЧК, и Сбилчетх Б е з з л к и Ј Н 1 А ЛЧОА, и гр-к^и лчо/З. ЦЈЧИСТИТ*.3) Изговарањем ових серафимских речи после п р и ч е ш ћ а св. тајном, и з р а ж а в а свештеник своју веру у спа-соносну моћ св. тајне евхаристије , којом се чистимо слично пророку Исаији. Ово спасоносно дејство св. тајне евхаристије н а д у ш у и з р а ж а в а се и у молитвама пре п р и ч е ш ћ а , и то у 5-ој песми канона у овом чину и у другој молитви. При-ч е ш ћ и в а њ е служитеља божанском тајном у олтару и то за

*) М а т . 16 , 16. *) I. Т и м . 1, 15 . ' ) И с а и ј а 6, 6.

116

себе телом а з а себе крвљу Спаситељевом, а верних ла јика за једно телом и крвљу, и то ван олтара , тумачи се овако : Христос ј е дао својим ученицима на тајној вечери под видом хлеба прво тело своје, и затим под видом в и н а засебно и крв своју; 1 ) а народу ј е показао на крсту уједно и тело и крв своју, крја ј е потекла из Њ е г а . Према томе свештено-служитељи при&ајући у олтару засебно тело Христово и засебно крв Њ е г о в у , представљају Христове ученике , који су овако примили ове тајне и причестили се њима. А Хри-ш ћ а н и лајици иричешћују се за једно телом и крвљу Спа-ситељевом на царским дверима, ш т о з н а ч и тело Христово обојено крвљу на крсту.

После п р и ч е ш ћ а свештенослужитеља узима ђакон дис-кос, подиже га и з н а д св . путира, и ако нема верних да се причешћују , меће све честице (остатак агнеца , честицу Богородице , честице светих, ж и в и х и мртвих) у свети путир говорећи: „Еоскјнснш Х р т о к о кнд^квше. . . Ок^ктисА, с к ' к т и * с а , н о ш и 1 е р $ с л л и л « . . . 63 плс^а к м ? а и с к / л ц ш п г к н ш а / * . . и ^ б р и -ш у ћ и пажљиво губом честице са дискоса, говори: „ С З л н Л и , Г Д И , Г р ^ И ПОЛИНЉШИЈЈСА З Д ^ к КрОКИО ТКОСГО Ч6СТН0Н), л ч о л и т к л л ш ст1&х& т к о и х * " , и покрива св. путир покровцем. а на дискос меће звездицу , покривач са дискоса, убрус и копије; а све-ш т е н и к чита молитву благодарности : „ Е л а г о д л р и л ч в т а , к л а -д м к о , ч с л о к ^ к к о л г с к ч е " . . . Када пак има причасника онда свеште-ник од преосталих делова агнеца , наиме од Ш К Д дроби мале честице да буде доста свима причасницима , и меће их са дискоса у путир, меће к а ш и к и ц у у путир и покрива г а убрусом, а остале честице (Богородице, светих, ж и в и х и мртвих), мећу се у путир после п р и ч е ш ћ а верних, да се не би, када би се пре п р и ч е ш ћ а метнуле, ко год од њих при-честио. Треба пазити и само агнецом т. ј . делом Ш К Л при-ч е ш ћ и в а т и верне, а честицама пресв. Богородице, девет чи-нова светих или онима з а ж и в е и мртве никако не треба п р и ч е ш ћ и в а т и . Исто тако треба пазити да се за причегДће на проскомидији доста вина у путир улије, ј е р после се, осим теплоте, не сме доливати вино.

У з н о ш е њ е св. а г н е ц а з н а ч и у з н о ш е њ е ИХриста на крст, смрт и васкрс ИХриста, али не све на ј еданпут , него редом.

*) Л у к . 22 , 1 9 ; I . К о р . 1 1 , 25 . 2 ) Испор . Вешнминг, Н о в а л С к р и ж а л в , 1870. с тр . 260 .

117

У з н о ш е њ е самога а г н е ц а значм у з н о ш е њ е ИХриста на крст, а ломљење (дробљење) св. а г н е ц а смрт, и п р и ч е ш ћ е њиме васкрс Христов. Ј е р када се причешћујемо телом и крвљу ИХриста, в р ш и м о тајну Њ е г о в е безсмртности, и Христос у овом п р и ч е ш ћ у силази својим телом у н а ш е тело, а када сиђе б о ж а н с к а х р а н а у н а ш е душе , васкрсава Христос у нама и уједно са Њ и м е васкрсавамо и ми. А ми после при-ч е ш ћ а тела и крви Христове славимо н а ш духовни васкрс и н а ш у тајанствену пасху, и пуни радости славимо Христа речима: „ЕоскрЈшш Хртоко кид^квин... ОК^ТИСА , склтигк. . . С9 пк\л кшљ..."ђ молећи се да се удостојимо п р и ч е ш ћ а њиме истинскије (најсавршеније , гхтотштгроу) у незалазни д а н Њ е -гова царства .

После песме: „бдин* СВАТК, единк Г Д К . . . " поје народ песму т. зв . киноник (хогоашхбу), причастно, ј ер се у време појања ове песме причешћују свештенослужитељи пречистим телом и крвљу Спаситељевом. Причастно ј е узето или из св. Пи-сма или из црквених песама (химни),и п р о д у ж у ј е с е у п о ј а њ у , д а би се п а ж њ а присутних верних з а д р ж а л ^ на побожним мислима причасна , које стоји у каквој год вези са славље-њем односног д а н а или са садањим р а д њ а м а на литургији, а з авршују се са Алилуја.

Тако се на Божић поје киноник: „ИзклклгнТ* послл Гдк лк>дш& ски>им&" (Пс. л 110, 9), на Богојављење: „Мкисл кллгодлтк БожТљ СПЛ-сителкнлл кскма чглок-ккгум*" (Тит, 2, 11); н а П а с х у : „Т4ло ХрТстоко прТимит*"... Ово појање је у вези са обичајем старе цркве, према коме се на Пасху причешћиваху сви верни, а нарочито новокрштени, телом и крвљу Христовом, појући тако с обзиром на ово речи „Т-кло ХрТстоко прТимите. . . " . Недељом се иоје киноник: „Хкллит* Гдл са шк*с&" и т. д. (Пс. 148, 1) што је недеља посвећена хваљењу и слављењу Бога, који седи на престолу славе Своје, где га непре-стано славе и хвале анђеоски ликови, којима се придружује црква хвалећи и славећи Створитеља свега за сва доброчинства примљена тога дана.

После п р и ч е ш ћ а свештенослужитеља отвара ђакон цар-ске двери и пошто се поклони заједно са свештеником, узима са п о б о ж н о ш ћ у св. путир од свештеника , и д о ш а в ш и на царске двери и узвисујући путир показује га народу, говорећи: „(^о стрлхолча кжшлш и к^рок* (у грчком: и лкжокио, ха1 ауатсу^) пристбпитб". Овим се речима иозивају верни да са страхом Божјим, са вером и љубављу приступе св. приче-

118

ш ћ у , ј ер ако ко приступа . без вере, без љубави , неочишћен , т а д а нема никакве користи од њега . 1 )

Св. Ј о в а н Дамаскин к а ж е у томе погледу ово: »А затим нриступимо са сваким страхом, чисте савести и с тврдом вером, и биће нам све ако верујемо, н и ш т а не сумњајући., Одајмо телу Христову п о ш т о в а њ е сваком д у ш е в н о м и теле-сном чистотом«. 2 )

А верни, у г л е д а в ш и св. тајну и п о к л о н и в ш и јој се са дубоком побожношћу, одговарају на овај позив речима псалмопевца : „ Е л а г о с л о к е н к грАдми ко имљ Гдне, Е г а Гдк и и к и с а ншк" (Пе. 117, 26 . 27), славећи овим речима Христа Спаситеља, који се показао у иречасној тајни, и и з р а ж а в а -ј у ћ и своју радост због овога показивања .

Сада прилазе смерно и побожно они који хоће да се причесте ј едан за другим, и р е к р ш т е н и х руку, а свештеник гласно говори молитве: Е^р8к>, Г д и . . . Е с ч с р и т к о е Ж . . . Д а т к к с$да. . . , које молитве верни говоре з а свештеником. Затим се причешћују ј едан за другим божанском тајном, а све-ш т е н и к говори код сваког причасника када се п р и ч е ш -ћује: „Причацја'ггсА ра'ка кж?и, (ИМЉ$1КЋ)\ честна 'ги> и ста'глџ т ^ л а и кроке Гда и Е г а и спа'са на'|шги> 1иса Х р т а , ко Л с т а к л б ш е г р ^ к ^ к а СЕОИ\Ћ и КЋ живнк в^чн8н>. После п р и ч е ш ћ а ђакон б р и ш е убру-сом уста причасника , а причаснИк целива св. путир и по-к л о н и в ш и се одлази хвалећи Бога .

У старо време долазили су верни лајици на причешће при сва-кој литургији или веома често. Сада не обвезује црква своје чланове да се тако често причешћују као у старој цркви. Према томе када се уиућује на свакој литургији ирисутнима позив да пристуне св. евхаристији, тада се мора запитати, како ће се односити ирема овоме позиву они, који су дошли у цркву да само узму учешћа у њеним молитвама, а не и да се нричесте? Ови су дужни да исноведе са смерношћу пред Богом своје недостојанство што не могу да се при-

*) Мета срброи веоо хас 7иате(0$ хас а^атсуЈ^ тсроаеХ&ете Хрсатф тф беф хас раасХес. УЈЦСОУ. Дес обу јЗбаау, е х е ^ У^ЈШ^ хас а̂ атсУЈу IV хасрф тебу ЈлоатУЈрСооу, ха1 цета тссатеоо^ тгроаеХХеГг бтс хау ц,орса бУјХабу; бсхассбцата е х с о ^ , ха1 [Ј^УЈасхахос сб[1еу, о б б ^ е% абтсоу асотуЈрЈа ,̂ -^е^ес, харлсбааа&а би^УзабЈхе^а* бса тобто хас сро(Збу беТ е^е^ хас а*;атсу]у §у хасрф тсбу З-оассог оббеу ^ар $Х\о &\м-гц1буе\)ое бсхасоабу^, е! тђу А^Ат^гју Абтб^ ^ар б {АОУО е̂ууЈ^ џ1о$ ха1 Хб^ос; тои веоб, е.рујуу^ гсрб^еуос; лаутс тф тссатебоутс, ха1 тб тс|лсо7 аитоб асбјла хас ас\а јлета срброо ха1 ^{атесо^ бебсохеу. Оегтат Нег . ессЈ. С о п 1 е т р 1 . Љ1с1. р . 4 5 2 .

2) Јоапп Оатазс, Е х р о з Ш о #(1е1 огШоЛохае 1. IV. с. 34 . (М1§пе, Ра1г. §г. Т . 94. р . 474.)

119

честе и да исиоведе усрдну жељу за примање причешћа, и да не буду лишени плодова његове тајне и сладости духовног причешћа и духовног сједињења са Христом.

"У старој цркви био је ббичај да се лајици причешћују као и свештенослужитељи, узимајући св. тело у руке, а затим им се да-вала св. крв из путира. Касније примаху неки св. тело не у руке, него у нарочите судове начињене у ову сврху, често од злата и ску-поцене материје. Шести васељенски или трулски синод одбацио је овај поступак, јер руке су човечје — пошто је човек створен по слици и подобију Божјем — часније од сваког суда, и наредио је , да који хоће да се причесте телом Господњим, треба да положе руке у облику крста и тако да га примају. 1) Ж е н е су имале за при-мање тела Христова у руке поред себе неко нарочито платно, које се звало платно Господње. У почетку је ово било за жене обвезно, а касније су синоди гледали да то измене. 2 ) Увођење кашикице при причешћу и укидање примања причешћа у руке имало је ту сврху, да се пречисто тело сачува од злоуиотребе и сујеверја, као и да се не прима кадгод у нечисте руке.

Верни се према обичају православне цркве причешћују под оба вида, наиме телом и крвљу, крји је обичај ирема сведочанству св. отаца основан на примеру и пракси старе цркве и ни учењу ИХри-ста и св. Апостола. Христос каже јасно: „Пшт.? (V кси. . . " 8 ) и „ДЦЈ* ш с н 4 с т ( плтн сна члк-кческапу, ни и'Ит$ крок* ег&, жнкотл не имат* к& сек^к. Мдкш мок>, пЛтк и пУли мок> крокк иматк ЖИКОТБ к-кчнкш, и аз* коскрш* его кв посл^днш денк«. 4) Исв . Апостол Павле к а ж е : ,,Да иск$шлгг* ж$ челок-кк* с*к«, и тлки> $ ул-кка да гастх и СУ члши да пита". 5) Противно овом обичају поступа латинска ' црква, у којој се лајици причешћују само телом Христовим а не нарочито и крвљу Његовом, који је обичај утврђен каноном сабора у Костницама (Коп81аи2) (13. и 15. јунија 1415). 6)

К а д а се сврши п р и ч е ш ћ е , свештеник улази у олтар , поставља св. даре на престо, а ђакон ако ј е било причасника сада меће преостале честице , наиме св. Богородице , свети-теља, ж и в и х и мртвих са дискоса у путир говорећи вас-крсне тропаре , иза чега свештеник благосиља народ г о в о р е ћ и : „(гплси Еже, лк>ди ТКОА И кллгослоки достоАни тко*". (Пс. 27 , 2), затим о к р е н у в ш и се ђакон и свештеник часном престолу, и свештеник оставивши путир на престо, кади према њему три

*) 1 0 1 . к а н о н т р у л с к о г синода . 2 ) 0 у в о ђ е њ у и у п о т р е б и к а ш и к и ц е при п р и ч е ш ћ у в и д и : Л. Мирковић, П р а -

в о с л а в н а л и т у р г и к а , I . део с т р . 118 . и 119 . 3 ) М а т . 26 , 2 8 . *) Јов . 6, 5 3 . № . б ) I. К о р . 1 1 , 2 8 . 6 ) И с п о р . Вг. Уа1. Тћа1ћо/ег, НапаЧшсћ с!ег каИз. Ш и г ^ к . 2 Во". ГгеЉиг^: 1

Вг. 1890 . р . 2 8 9 .

120

пута , говорећи: „ЕОЗМСИСА на ншЈса , Б ж * , и по ш и а*мли слл'кл ТКОА". П р в о у з н о ш е њ е свете тајне з н а ч и узнесење васкрслог Христа на гори јелеонској , а благослов овај з н а ч и онај благо -слов, којим ј е Спаситељ благословио своје ученике последњи час пре вазнесења на небо. Свештеник се моли речима пророка Д а в и д а да Бог ослободи од г р е х а и његових по-следица род људски, који ј е искупљен скупоценом крвљу и д а благослови наследство своје, т. ј . верне .

Верни, клања јући се побожно, набраја ју доброчинства Б о ж ј а у погледу и с к у п љ е њ а рода људског и благодаре з а њ и х Св. Тројици р е ч и м а : „ Е и д ^ х ^ * с к ^ т д и с т и н н ш , п р Т ^ \*МЋ Д \ л н ш е с н л г о , и ж р ^ к т о р л * * к^р8 и с т и н н б г с , шрлздНЈЛкн^ки т р ц - к ПОКЛЛНАЕЛЧСА: т л во НЛСЋ сплслл е с т к " .

Затим с в е ш т е н и к узима св. дискос са покровцима и меће г а на главу ђакона, а овај п р и м и в ш и г а гледа кроз ц а р -ске двери н и ш т а не говорећи и одлази к жртвенику . на који оставља дискос, где намешта орар као у почетку ли-тургије . А свештеник п о к л о н и в ш и се и у з е в ш и св. нутир, одлази царским дверима и гледајући народ и показујући св. путир , говори тајно: „ Е л а г о с л о к е н к Е г а НЛ'ШБ", а затим уз-в и ш е н и м г л а с о м : „ Е « г д а нкш-к и приснго и ко к ^ к и к^ккиж*" , н а ш т о народ одговоривши Д /иинк , поје химну уведену у чин литургије у 7. веку од Сергија патри јарха цариград -градског : 1 ) „ Д а ИСПОЛНАТСА о у с т л наша \ *клдеш/л т к о е г Ж , Г д и . а с в е ш т е н и к одлази са путиром ж р т в е н и к у и оставља г а тамо.

П о к а з и в а њ е св. д а р о в а народу нредставља последње по-к а з и в а њ е Исуса Христа ученицима својим пре вознесења на небо. Подизање са часног престола и постављање св. тајне на ж р т в е н и к з н а ч и у з д и з а њ е ИХриста на небо, 2 ) пошто ј е с в р ш и о дело н а ш е г искупљења, а на ш т о указују и р е ч и : „ЕОЗМСИСА на некеса. . . " , а последње кађење св. дарова з н а ч и д а р св. Духа , који ј е дао св. апостолима иосле васкрса и з л и в а њ е м св. Духа . 8 ) Р е ч и : „ Е л л г о с л о к ж х Е г х нл'шг . ч < нема у старим грчким издањима литургија св. Василија и св. Јо -вана , но постављене су овде ради допуне смисла р е ч и м а :

Ј ) И с п о р . В. НечаевЂ, Т о л к о в а т е н а б о ж е с т в е н н у ш л и т у р г и о . . . М о с к в а с т р . 234 .

2 ) в Н бе # р а ^ табу хатаХекр&еутш •д-еЈазу Хг&фауа)у ТГЈУ ауаХујф^ тоб Кор&оо ха1 веоо |̂1сбу бтсан/Сттетас. Оегтат Кег . есс1. С о п 1 е т р 1 . НиД. р . 4 5 2 .

8 ) ' 0 бе теХеотаТо^ .О-о^сатб^ ТУЈУ х^Р 1 7 т о и " а " ^ 0 0 Пуебјлато^, ТУЈУ ђ\ е^фоауЈ^атоб бобеТаау тоТ$ атсоатбХо^ |лета ТУЈУ ауаатаа^у. Оегтат спом . д. ЊМ. р . 4 5 2 .

121

„ Е с г г д а н к н г к и п р и с н и > . . . , " које су речи пре биле з а в р ш е т а к речи : „ЕОЗМСИСА Е ж * на ш в * с а . . . " Доводећи речи ЕОЗШСИСА Е ж в на № Е ( с а . . . у непосредну везу са речима: Е с Ј г д а нкш^к н п р и * с н и > . . . и злази из тога смисао, да се Х р и ш ћ а н и р е ч и м а : в с Ј г д а . . . уверавају , да Христос иако се узнео на небо, ипак ј е с нама увек, не само сада када се узноси, него увек до краја векова, не само при л другом доласку, него на векове векова , према обећању : „ И « , а з х с * к а л ш есмк ко ВСА ДНИ ДО сконча'ш'А в ^ к а . Д л ш н к " . 1 ) Као ш т о су ученици на гори јелеонској славили Христа, који се узнесао на небо, исто тако ш хри-ш ћ а н и на речи „ Е п г д а н к ш ^ к . . . " клањајући се последњи пут св. дарима, као самоме Христу који се узноси на небо, исказују своје осећаје благодарности, ш т о их ј е удостојио — иако се и нису причестили и телом крвљу његовом — да бар виде ову наднебесну тајну, појући: „ Д а ИСПОЛНАТСА о у с т а н а ш а . . . "

И з а овога излази ђакон на северне двери, стаје на амвон, и опомиње присутне х р и ш ћ а н е на опћу благодар-ност на примању св. тајне јектенијом: „ П р о с т и прТилиш вже* с т к ж н к 1 х & . . ." П р о с т и р а з ј а ш њ а в а св. Герман о в а к о : »Приче-с т и в ш и се треба да стојимо са правим мислима и добрим делима, како би достојно з а б л а г о д а р и л и Ономе, који нас је удостојио да окусимо божанску тајну и који ће се наста-нити с н а м а у будућем животу« . 2 ) И пошто литургија при-л а з и крају и присутни ће з а мало изићи из цркве, то се зато позивају прво да се помоле, да цео дан пробаве савр-ш е н о , свето, у миру и без г р е х а ; а свештеник савијајући за време ове јектеније антиминс, чини над њиме крст ј еван-ђелијем, држећи г а право, при изговарању в о з г л а с а : „ М к и > т к ! еси и > с к А ф Ж 1 * њ и ш . . . " , исповедајући тиме да ј е Бог н а ш е освећење, нашто народ к а ж е : , Д л ш н к " .

Сада објављује свештеник с в р ш е т а к св. литургије и спремајући присутне на достојан излазак из цркве , к а ж е : „ О * л ш р о л * * ИЗК.ДЕЛ.&", којима се речима с в р ш а в а л а литургија у првим вековима х р и ш ћ а н с т в а . 8 ) Н а ову опомену свеште-ника одговара народ „и> ИЛ«НИ Г д н и " , и зражава јући жељу да изиђе из цркве благословљен од свештеника у име Господње. Ђакон : „ Г д 8 ПОЛ.ОЛИЛКА", затим свештеник излази на сред храма

*) М а т . 28 , 20 . — Испор . И. ДмишревскШ, спом . д. с т р . 282 и ВемлминЂ, Н о в а л С к р и ж а л Б с т р . 242.

Ј) Оегтам, Кег . есс1. С о п 1 е т р 1 . _ Ш . р . 452 . 3 ) И с п о р . С о п з ! ароз1 . 1. VIII . с. 15 (М1%пе Р а . г . §г. I. 1. р . 1113 .

122

и стојећи иза амвона говори заамвону молитву:„КллгослоклААи КЛЛГ0СЛ0КАЦЈ1А..." у којој евештеник моли Бога да спасе свој народ, да благослови своје наследство, сачува пуноћу ц р к в е своје, да освети оне који воле велелепност Њ е г о в а дома, д а дарује мир свету, црквама својима, свештеницима, владару , и свима народима, з а в р ш у ј у ћ и ову молитву исповедањем доброта божјих: „Мки> КСАКОГ ДЛАНК КЛЛГО. . . " Патријарх Герман назива ову молитву печатом свију молитава 1 ) , и она ј е у и с т и н у то, ј е р понавља на јглавнијемолбе , које се на литургији дирек-тно и индиректно спомињу, и што црква треба. У време чи-т а њ а заамвоне молитве 2 ) ђакон стоји пред иконом Спасите-љевом сагнуте г л а в е до краја. Ово к л а њ а њ е има ово зна -з н а ч е њ е : У првобитној цркви пре изласка свију верних и з цркве , благословио их је епископ или презвитер молитвом која се читала гласно иза амвона, п о л о ж и в ш и руке на при-к л о њ е н е г л а в е верних. И сада чита свештеник молитву код амвона, али верни не приклањају главе ј ер они су то учи-нили код п о к а з и в а њ а св. тајне. А ради успомене на овај стари обичај , ђакон пред лицем свију п р и к л а њ а главу пред иконом Спаситељевом, као да он моли и прима благослов од самога Бога .

И з а заамвоне молитве народ радосно поје песму про-рока и ц а р а Д а в и д а : „ Е $ д и ИЛЧА Г д н е . . . " (112, 2), затим се чита 3 3 . п с а л а м : „ Е л л г о с л о к л н > Г д л " , а с в е ш т е н и к у л а з и у олтар кроз ц а р с к е д в е р и , а ђакон пршто се поклонио пред Сиаситеље-вом иконом улази кроз северне двери и употреби св. даре 8 ) са страхом и великом пажњом. Свештеник у ш а в ш и у л о л т а р чита пред жртвеником молитву к н с г д л п о т р е к и т и СТЛА: „ИСПОЛНЖК з л * к о н л . . а у Василијевој литургији: „ИСПОЛНИСА И с о к е р ш и с л . . . " у којима моли Бога да испуни р а д о ш ћ у и весељем срца верних; после тога излази свештеник да раздели народу а н а ф о р у или антидор. Симеон Солунски к а ж е ово о антидору: »А антидор

*) ' Н б е бто^Лџ^то^ ебхУ] о1оче\ афра^с §атс тижтт та>у а1тУЈ|лата)7, х а 1 ауахесра-Хаеша^ тахтсху), третсооаа тоТ^ лрсото^ х а 1 тсјисатероса бтиХо-р^. • • Сегпапг Кег . есс) . С о п 1 е т р 1 . ЉМ. р . 452 .

*) Обично се з о в е : з а а м в о н а м о л и т в а ебх*) бто&Лџфтод. 8 ) Ђ а к о н (или а к о њ е г а н е м а , о н д а с в е ш т е н и к ) п р в о у з м е све к а ш и к о м и з п у -

т и р а , а после д о л и в а по м а л о в и н а и воде у п у т и р д а би с в а к у м р в и ц у и з п у т и р а у п о т р е б и о . К а д а ј е т о у ч и н и о , б р и ш е у б р у с о м п у т и р , д а буде с а с в и м с у в , и н а ј -п о с л е м е ћ е у њ е г а г у б у , с л а ж е св . с а с у д е , п о к р и в а и везу ј е и х и о с т а в љ а н а своје м е с т о . В е л и к а ј е г р е х о т а а к о ђ а к о н или с в е ш т е н и к з а б о р а в и у п о т р е б и т и св . д а р е , т е о с т а н у у п у т и р у н е у п о т р е б љ е н и .

123

ј е освећени хлеб од просфоре, из које се вади агнец , који се жртвује и постаје тело Господа. Антидор се даје место великога дара с т р а ш н о г а причешћа , ј ер нису сви верни достојни да се њиме иричесте, а зове се обично антидор, наиме место дара , ј ер даје дар благодати Б о ж ј е . . . « 1 )

Антидор или а н а ф о р а даје се даље и у спомен вечера љубави , а гапа , које се у првобитној цркви после св. литур-гије у дане успомене васкрса Господњег, мученика и мртвих д р ж а л е из остатака принесених дарова , а у сврху испома-г а њ а сиротих, удовица и сирочади, као видљив з н а к љубави и за једнице х р и ш ћ а н с к о г јединства . А када су после настале злоупотребе , укинуте су а г а п е где су држане . 2 ) На место ових а г а п а уобичајила ј е ц р к в а да после литургије подели остатке непосвећенога хлеба, принесенога Богу на жртву (атсрора).

После с в р ш е т к а псалма и подељења анафоре , благоси-ља свештеник народ, говорећи: „Елагосаов . и ш Г д н е на ка'са, тоги> кллгодл 'тио и челок^колгск1ел.&, ш г д а . . . " н а ш т о народ одговара Л л ш н к , т. ј . Божји благослов нека буде на нама. Затим при-носи свештеник хвалу Христу Спаситељу речима: Оллкл т ш ф , Х р т * Е ж е , оупокл'ше наше, слака тек^к, а народ поткрепљује ово слављење малим славословијем: Ола 'ка 6ц8 . . . Г д и полшлби (3 пут) и кллгослоки. Затим свештеник говори са царских двери отпуст, у коме моли да Христос истинити Бог н а ш молит-вами пречисте Своје Матере и светих својих, св . славних и всехвалних апостола, св. Ј о в а н а Златоустога (или св. Васи-лија, ако се његова литургија служи) и свију светих поми-лује нас и спасе као човекољубац, и овим се завршује ли-тургија, а појци поју л ш о г о л ^ т Ј е : „ С п л с и Х р т е Е ж е и п о л ч и л б и . . . "

Када се с в р ш и литургија свештеник и ђакон читају Ј олтару кллгодарнмА лчолитки после св. п р и ч е ш ћ а : ОЛЛЕЛ тек*к , Е ж е (3 п у т а ) : Е л л г о д а р н > ТА, ГДИ Е ж е лчои... и остале мо-литве , које се налазе у служабнику и канонику. Иза ових молитава говоре: Шш^к бт$ ц Ј л ' еши, тристое, тропар св. Ј о в а н у Златоустом, ( г л л ' к а : кондак његов (ако ј е Василијева литур-гија онда тропар и кондак св. Василија), И нкш^к: П р е д с т а ' -телкстко.. . Г д и п о л ш л б и 12 пута, Ч е с т н Н & и ш б и : О л л к л , и нмн-к , и отпуст, иза тога свлаче свештеник и ђакон свештене одеж-де, оперу руке и благодарећи Богу з а све. одлазе из храма.

*) 8утеот$ Тће$$а1опкеп$1$ Б е з а с г а Ш и г ^ а код М^пе, Ра1г. §г. Т. 155 . р . 3 0 1 . 2 ) В и д а 74. к а н . VI . в а с е љ е н с к о г с и н о д а и 28 . к а н о н л а о д и к и ј с к о г синода .

124

32. Литургија пређеосвећених дарова.

У у с к р ш њ и пост в р ш и се потпуна литургија само су-ботом, недељом, на Благовести када ове падну у у с к р ш њ и пост, на Велики Четвртак и Вел. Суботу. И то в р ш и се у суботе з а време великога поста и у цветну недељу литур-гија св. Ј о в а н а Златоустога , а у остале недеље великога поста и на Велики Четвртак и Суботу литурги ја св. Васи-лија Великога ; у остале пак д а н е в р ш и се ј едно богослу-ж е њ е , на коме се не в р ш и чин п р и н о ш е њ а и освећења да-рова , него се ови освећују на иотпуној литургији у недељу пре тога или на какав претходни празник , и онда се упо-требљава ју као тајна тела и крви Христове з а и р и ч е ш ћ е верних. Ово богослужење је познато под именом: литургија пређеосвећених дарова , Ав.тоору.а т&у проуугааркшу (зсП. ба>-рсоу), И1ш§1а ргаезапс1Шса1огат.

Литурги ја пређеосвећених дарова има свој постанак у првим вековима х р и ш ћ а н с т в а . Симеон Солунски к а ж е о њој ово : »Литургија пређеосвећених дарова ј е из првих времена и од наследника аиостолских, као што сведоче њене мо-л и т в е и прастара традиција . Зато верујемо, да ј е она била уистину уведена од апостола и да ј е од почетка одређена з а овај пост, да би се научили плакати , ј ер не треба сла-вити у дане ка јања и плача , као ш т о и други р е к о ш е о о в о м е « 1 ) . — А када кажемо, да ј е литургија пређеосвећених дарова из првих времена и од наследника апостолских, то ове речи немају тај смисао, да ј е и литурги ја пређеосвеће-них д а р о в а предан а од апостола и њихових наследника у садашњој форми, ј ер као што се чин сваког богослужења разви јао у току времена, исто тако се и литургија пређе-освећених дарова р а з в и л а у току првих векова цркве . Само г л а в н и делови литургије пређеосвећених дарова су апостол-ског порекла . Тако несумњиво је , да се п р и ч е ш ћ е св. даро-вима пређеосвећене у првим вековима х р и ш ћ а н с т в а в р ш и л о исто тако, као ш т о се в р ш и на литургији пређеосвећених д а р о в а и данас .

Х р и ш ћ а н и у току прва три века беху навикнути да се причешћу ју телом и крвљу ИХриста, и пошто су гоњени били од Јуде ја и незнабожаца , то нису могли сваки дан в р ш и т и

*) 8утеопГ8 Пе$8а1опкеп818 К е з р о п з а а<1 Сга1)пе1ет Р е п 1 а р о П 1 а п и т . (Јиаеб!;. 5 5 . код М1$пе, Ра1г. §г. Т. 155 . р . 9 0 3 .

125

св. евхаристију и њоме се п р и ч е ш ћ и в а т и . У много случа-ј е в а в р ш и л и су св. литургију у недеље и у д а н е успомене мученика , а осим тога ноћу и на местима, на којима беху сигурни од непријатељске навале . 1 ) А да би се могли при-честити св. телом и крвљу ИХриста сваки дан или чешће , одељиваху старешине црквене на потпуној св. литургији ј едан део тела и крви Спаситељеве, рсвећене на овој литур-гији, и чуваху га за оне х р и ш ћ а н е , који су хтели да ее причесте у цркви касније, када се није могла в р ш и т и пот-п у н а литургија . 2 ) Исто тако дозвољаваху црквене с т а р е ш и н е да се понесу св. дари из цркве кући, да се верни прмчешћују њима када су желели и могли. 3 ) — Најпосле св. тело и крв Спаситељеву освећену на потпуној литургији носили су ђа-кони болесницима, заточеницима и онима који нису могли да присуствују на св. литургији , да се њима причешћују . 4 ) Д а ј е ово причешће , а нарочито у цркви, морало бити сје-дињено са неким молитвама, нема сумње, тим више , ш т о у неким старим литургијарима стоји н а п и с а н а л молитва, која се чита пре п р и ч е ш ћ а у време јектеније : И е п о л н и л ч х кечер* нгон> л!олитк8 н л ш б Г д е к и . 5 )

А постанак литургије пређеосвећене, која се в р ш и л а по усменој традицији, може се вадети из 49 . к а н о н а 6 ) лао -дикијског синода, који забрањује приносити хлеб у четрде-сетницу, осим само суботом и недељом. Истина у овом ка-нону се не спомиње по имену литургија пређеосвећених дарова , а забрањујући да се приноси хлеб у четрдесетницу,. т. ј . д а се в р ш и бескрвна жртва , осим у суботу и недељу, не забрањује вернима да се причешћују у д а н е 4 0 - ц е , тим; више, што х р и ш ћ а н и беху навикнути да се причешћују сваки дан у години. А чиме да се причешћују х р м ш ћ а н и у ове дане 40-це, у које се по з а б р а н и синода не п р и н о с ^

Ј) Еизеди, Швк. есс1. Нћ. IX. с. 9. (М1§пе, Ра1г. §г. Т. 20 . р . 829.) 2 ) Испор . ТегШИат 1лћег (1е огаИопе с. 19 (Мг^пе, Ра1г. 1а1. Т. I. р . 1287.) 3 ) Испор . Сурпат, 1лђ . с1е 1арб1б п . 22 (М1$пе, Ра1г. 1а1. Т. IV. р . 498 ) ; Ва$И

Ер . 8 3 . ас1 С а е б а п а т р а ! п с 1 а т , с!е с о т т ш п о п е (Мг^пе, Ра1г. ^г. Т. 32 . р . 4 8 4 ) ; /оаптз Сћгу&о$1от1 Ер1б1о1а ас1 1 п п о с е п И и т е р т б с о р и т К о т а е (Мг^пе, Ра1г. §г._ Т. 52 . р . 5 3 3 ) ; СугШ. Мех., Ер1в1. 8 3 аа С а Ј о в у п и т .

4) Ји$Ит Аро1о§1а I. п . 67 . (М^пе, Ра1г. §г. Т. 6. р . 429) . 5 ) Испор . 1.ео А11а1., В е т 1 б б а Ргае.бапсИГ. у њ е г о в у д е л у : Б е есс1еб1ае осс1с1.

а Ц и е о п е п ! . регре1иа сопбепб1опе 1Њп III , Со1оп. А§г. 1648 1Љ. III . р . 1572 . е1 1578. 6 ) У ч е т р д е с е т н и ц у не м о ж е се х л е б н а ж р т в у п р и н о с и т и , осим с а м о су^-

боте и недеље .

126

х л е б ? Свакако са пређеосвећеним дарима, који су чувани у Цркви и који су д а в а н и х р и ш ћ а н и м а уз односне молитве. И тако, иако лаодикијски синод не сномиње отворено о пре-ђеосвећеној литургији , ипак ј е без сумње има у виду, ко^а ј е м и ш љ е њ а и тумач овога канона . 1 )

Св. Григорије Велики, з в а н и и Дијалог ( | 604.), заузи-ш ј у ћ и у Ц а р и г р а д у место апокрисијарија кроз три године дана , имао ј е прилике да добро у п о з н а ову литургију и да ј е слуша , и усхићен њеном садржином и лепотом од-лучио се, да ј е уведе у римску цркву . 2 ) Он ј е дакле средио чин ове литургије у систем, која ј е дотле постојала само у усменој традицији, изложио ј е писмено и дао јој ј е садањи облик. Чин литургије тсо^ проу]у1ссо\1гшч и зложен писменб од Григорија Великог уведен ј е прво у цариградско ј цркви, и затим и у друге цркве, јерусалимску, александријску и т. д., а шести васељенски синод ј е наредио, да се у све д а н е поста св. четрдесетнице, осим суботе и недеље и на Бла-говести, в р ш и св. литургија прећеосвећених дарова . 3 )

Д в а су мотива из којих ј е црква наредила за 40-цу ли-тургију пређеосвеђених д а р о в а на место потпуне литургије , и то с обзиром на каквоћу времена 40-це и на потребу прима-њ а св. евхаристије . Д а н и 40-це су дани жалости , ка јања и смерности, а п р и н о ш е њ е св. ж р т в е евхаристије сматра се као п р а з н о в а њ е , слављење и радост. Ж а л о с т и радост се про-тиве ј една другој и зато ј е наредио 6. васељенски синод, да се у дане великога поста, осим суботе и недеље и на Благовести , в р ш и литургија пређеосвећених дарова , а х у -бота као дан з а в р ш е т к а стварања и недеље као дан васкрса, и Благовести као почетак н а ш е г а искупљења, сматрају се као д а н и радости, и у те дане в р ш и се п о т п у н а литургија . 4 ) Д р у г и мотив з а установљење литургије пређеосвећених да-рова ј е потреба х р и ш ћ а н а да се причешђу ју св. евхари-стијом. Х р и ш ћ а н и беху у старо време навикнути , као ш т о смо видели, да се причешћу ју св. евхаристијом сваки д а н или врло често. З а т о да не би сада у д а н е св. 40-це, у које не б е ш е слободно да се в р ш и св. та јна евхаристије , били

*) Види Никодиму П р а в и л а п р а в о с л а в н е ц р к в е , к њ . I. с т р . 5 3 4 . ' ) И с п о р . Мкћае1 Саеги1агш$ код ^ео АИаИиз, Ое т 1 б 8 а р г а е з а п с И П с а к о г и т

(Маи, В1ђИоШеса п о у а Р а 1 г и т Т. V I . р . 820.) . 8 ) П>1а. 4 ) В И Д И у спом. делу т у м а ч е њ е 5 2 . к а н о н а VI . в а с е љ е н с к о г с и н о д а .

127

б е з причешћа , остављани су делови тела и крви Спасите-љ е в е . освећени на потпуној литургији у недељу пре тога или у претходни празник, и п р и ч е ш ћ и в а х у се њима. Уз то се у току времена развио чин и богослужење са одређеном формом. наиме литургија пређеосвећених дарова , која је , пошто ј е зведена у цркве 52. каноном 6. васељенског си-нода, добила и формалну санкцију.

33. Спремање св. хлеба за литургију пређеоевећених дарова.

Литургија пређеосвећених дарова в р ш и се у среду и петак четрдесетнице, и у понедељак, уторак и среду страсне седмице, но и у друге дане св. четрдесетнице, када није прописана литургија св. Ј о в а н а Златоустога или св. Васи-лија Великога , није з а б р а њ е н о да се в р ш и литурги ја 7сро7]у1ао[1^(оу, када потреба тражи да се врши. З а литургију пређеосвећених дарова освећује се у недеље од сиропусне д о цветне недеље један део од принесених дарова на прет-ходној литургији св. Ј о в а н а Златоустога или св. Василија Великога овако:

На проскомидији ове литургије в р ш и свештеник све као и обично, само уместо ј едне просфоре, из које се вади а г н е ц за литургију дана , узима поред овога толико агнеца , колико иређеосвећених литурги ја има да се в р ш и у тој седмици, и пошто је извадио први агнец , ж р т в о в а о га и иробо, вади и остале агнеце , жртвује , боде, и поставља по-ред првога, говорећи при сваком од ових као и на првоме: Е о к о с п о л ж н а н и . . . МКЦЈ б к ч а на з а к о а ж н - к к е д е с л . . . Ж р е т с л аг* н ( ц х Е ж ш . . . ^ д и н х Ш к и Л н а . . . Затим улива у св. путир вино и воду, покрива дискбс и путир св. покривачима, кади и говори молитву предложења и све прописано на проскоми-дији. Св. литургија св. Ј о в а н а Златоустога или св. Василија Великога в р ш и се обично. А код освећрња хлебова говори с в е ш т е н и к после п р и з и в а њ а св. Духа : И с о т к ^ р и оуки? хл^в* « и . . . а не х л ^ к м СУА, ј ер ј едан ј е Христос; а код у з н о ш е њ а говорећи речи: ОТЛА СТММЋ. . . узноси с в е ^ а г н е ц е за једно. После овога дроби први агнец, меће део Ш О у св. путир и улива теплоту као и обично. Затим у з е в ш и десном руком к а ш и ч и ц у а левом други агнец , кроии га св. крвљу крсто-образно , и то по мекоти где ј е жртвовао , оставља га у ки-вот иажљиво, да се не дотакне кивот крвљу (мокротом).

128

Затим узима остале а г н е ц е као и овај , и чинећи при сваком означено , поставља га у дарохранилницу , где се чува до п р в е лутурги је пређеосвећених дарова , да се употреби као ш т о ће бити изложено . 1 )

34. Чин литургије пређеосвећених дарова.

Литургији пређеосвећених д а р о в а претходи у цркви чин полуноћнице , ј утрења , часова и изобразителне , и сама литурги ја ј е спојена са вечерњем. Ова литургија ј е д а к л е вечерње богослужење и састављена ј е из п р в е иоловине вечерњр, и ј едног де>ла иотпуне литургије , и зато би тре-б а л о д а почне око 3 часа по подне, а да се сврши у за -л а з а к сунца, наиме онда када ј е уз пост по црквеном одре-ђењу дозвољено јести. Свештеник дакле који хоће да свр-ш а в а ову литургију , пошто ј е пре т о г а с в р ш и о 3. 6. и 9. час и изобразителну, излази после б л а ж е н а н а изобрази-телној пред царске двери, где се моли и целива иконе као и пред литургијом св. Ј о в а н а Златоустога или св. Василија Великога и све остало бива као пред овим литургијама; само изоставља молитву: „ Г д и , н и з п о с л и р$к$ т к о к > . . . " ј ер се у њој моли да буде удостојен п р и н о ш е њ а бескрвне жртве , а ова се на литургији пређеосвећених дарова не врши, ј ер је већ и з в р ш е н а на потпуној претходној литургији; када се пак облачи у св. одежде н и ш т а не говори, него после благо-слова сваке одежде и ц е л и в а њ а исте само каже : Г д В полчо* ЛИЛДСА. ГТосле молитве св. Ј ефрема Сирског не говори се Цлри> итснш ни О л л ' в а ККШЈНИХ*. . . , него после трикратног поклона пред св. трапезом уз речи БЖЈ ЦЈЧИСТИ ЛЧА г р ^ к ш н л г о , 2 ) с в е ш т е н и к и ђакон целивају св. престо (на неким местима с в е ш т е н и к целива св. ј еванђелије , ђакон св. престо и св . крст на престолу), 3 ) и ђакон у з е в ш и ћутећи благослов од свештеника , излази из олтара на амвон и поклонивши се три п у т а , каже : В л л г о с л о к и к л л д м к о , а свештеник чинећи са ј еванђелијем з н а к крста над антиминсом, у з г л а ш а в а : Е л л г о * с л о к ж о ц л р с т к о б ц л и с н а . . . а по јци : Л л ч и н к , и чита се пред-н л ч и н л ' т е л к н м и 103 . п с : В л л г о с л о к и д8шс ЛЧОА ГДЛ. . . Ђ а к о н одлази са амвона у олтар, а с в е ш т е н и к чита пред царским

Ј ) Види С л у ж а б н и к : Ч н н х бжсствсннмд л Т т б р п н п р Ј Ж д т ' с к А ф * н н и р . 2 ) С В. Булгаковг, Н а с т а л в н а н к н и г а , с т р . 9 2 1 . 3) 11)1(3.

129

дверима еветилничне молитве са вечерња из служабника , и то од четврте молитве па даље, ј ер се прве три читају после велике јектеније на антифонима 18. катизме.

Иако ј е литургија пређеосвећених дарова вечерње бо-гослужење , ипак нам она у овој тајни тела и крви Б о ж а н -ске показује иотпуну економију НЗавета , и зато се по-чиње слављењем лица св. Тројице, откривајући ову тајну у потпуној светлости.

103. пс. се з авршује са „6ла 'ка, и ш & 1 г к , и са алилуја 3 пута, иза чега ђакон говори в е л и к у Ј е к т е н и ј у : „ Ж и р о а ^ а . Г д 8 ПО/НОЛИ/НСА..." а свештеник возглас : „Мки> ПОДОБЖТИ ТЈКНЈ в с л к а А с л а ' к а . . . " з авршујући на овај начин благодарност и слављење које Богу приноси свако створење.

Иза возгласа чита чатац 18. катизму, и то први антифон мли прву славу ове катизме, која је састављена из 4 псалма 119.—123., завршујући је са слакл, и нкЈн-к и са пллилШ три пута, заједно са по-клонима. З а време читања првога антифона катизме, чита свештеник молитву првог антифона, а ђакон после пллилШ говори малу јекте-нију, коју свештеник завршује возгласом: Мки> ткол держЛка... Сада чита чатац други, а за овим и трећи антифон катизме, т. ј . псалме 124.—128., односно псалам 129.—130., завршујући као први антифон и други и трећи, а ђакон говори иза сваког антифона малу јектенију. На другом антифону говори свештеник молитву другога антифона, а на трећем молитву трећега антифона, завршујући мале јектеније одно-сним возгласима.

Када се почне читати катизма, свештеник оставља ј еван -ђелије, које лежи на антиминсу, иза овога, развија антиминс и доноси са ж р т в е н и к а дискос на часни престо. Пошто ј е поставио дискос на развијен антиминс, узима из дарохра-нилнице на престолу пређеосвећени а г н е ц и поставља га са великом п о б о ж н о ш ћ у на д и с к о с Сада се к л а њ а са ђаконом нред св. дарима до земље и идући око часне трапезе три пута, кади св. даре са свију страна часне трапезе , а ђакон с иротивне стране трапезе иде око ње клањајући се и д р ж е ћ и свећу. Затим даје свештеник кадионицу ђакону, и п о к л о н и в ш и се до земље пред св. дарима узима дискос на главу са великом побожношћу , и преноси га са пре-стола на жртвеник , идући око часног престола, а ђакон идући пред њиме окренут дарима д р ж и у левој руци свећу, а десном кади св. даре . Поставивши дискос на ж р т в е н и к улива свештеник вино и воду у путир, узима звездицу и окадивши је поставља на дискос над св. агне-

9

130

цем, о к а д и в ш и покровац нокрива дискос, о к а д и в ш и покровац путира покрива путир, говорећи при свакој од ових радња : Г д & ПО/ИОЛИ/ИСА, и о к а д и в ш и ваздух покрива све, г о в о р е ћ и : Л1олиткллш СТМ\Ћ 6тец& ИЛШИ\Ћ. . . После свега овога по-ставља свећу пред свете даре , кади их три пута, чини велики поклон и одлази к часном престолу где савија антиминс, и поново меће на њ е г а св. ј еванђелије . Све ово бива негде по: Д а испракитсА. Иза катизме појци поју: Г д и к о з з к а ' х х . . . и стихире на Г д и к о з з к ^ х , а ђакон кади цео храм. Када се за-поји Ола 'ка , отвара ђакон царске двери, и свештеник за једно са ђаконом чини вход са кађењем, као и на вечерњу уочи недеље са к а д и о н и ц о м ; а када се чита јеванђелије , као на дан обретенија главе Претечеве (24. фебруара) , 40 мученика (9. марта) и страсне седмице, бива вход са јеванђелијем.

З а т и м каже ђакон пршЗдростк, прости, а појци: Ок4т1 т и у ш , иза чега ђакон — пошто је окадио часни престо и свештеника и оставио кадионицу на свећњак, који стоји посред отворених царских двери — каже Еонмшх. свештеник л\ирв кгкм&, ђакон пршВдростк, чатац: „промлмнг гллсх (]Ч),« и појци поју прокимен (са стихом његовим). Ђакон опет: ПршВдростк, чатац Б к т л чтжн;, ђакон конмшх, и чита чатац паримеј . Иза читања паримеја ђакон каже ПршЈ&дростк, чатац: прокјлмнк ГЛЛСЋ (]\Г.). и појци поју други прокимен са његовим сти-хом. З а т и м каже ђакон узвишеним гласом: покмит*1), а свештеник узевши кадионицу и свећњак и стојећи пред часном трапезом окре-нут према истоку, чини свећњаком знак крста према истоку. гово-рећи: пршВдростк, прости. Затим окренувши се према народу. говори са царских врата: Ок-кт* Хртокх проск-кцштк кскЈС*, и затим се чита: ПритчЈи ч т ж и ; а када је празник или светитељ са полијелејем, чита се и паримеј празника или светога. После читања Прича каже све-штеник: ЛЛирк ти, ђакон: пршЗдростк, а чатац поје на сред храма: Д а испрлкнтсљ... и цео народ клечи.

Ч и т а њ е паримеја из ЕктЖ и Прича , које долази иза входа, и обреди уз ово читање имају овај смисао: К њ и г а В к г п а описује пад Адамов, з аблуду људи и казне које су д о ш л е из тога; а књига Прича навешћује долазак Христов на земљу. Зато символише свештеник са упаљеном свећом

' *) Повелнт« ј е превод г р ч к е р е ч и хеЛеОаатг, ко јом се о б р а ћ а л о с т а р и ј е м л и ц у з а д о з в о л у п о ч е т к а к а к в е с л у ж б е или к а к в о г дела . С а реч ју шће1е о б р а ћ а л и се к о н з у л у п р е д п о ч е т а к н а р о д н и х и г а р а . Са реч ју хеАббаате обично се о б р а ћ а о ц р -к в е н и с т а р е ш и н а и м п е р а т о р у пред п о ч е т а к к а к в е п р и д в о р н е и л и ц р к в е н е ц е р е м о -није . У д а н а ш њ е м б о г о с л у ж б е н о м ј е з и к у овом се реч ју о б р а ћ а ђ а к о н без р а з л и к е е п и с к о п у и п р е з в и т е р у , а с р п с к и би ј е м о г л и п р е в е с т и с а : и з в о л и т е , з а п о в е д а ј т е . Види И. МансвешовЂ, Ц е р к о в н в ш уставт , , М. 1885 . с т р . 197 . 344 .

131

самог Исуса Христа, еветлост света, која просвећује сваког човека који долази на свет. Овом с в е т л о ш ћ у побуђивао ј е свештеник у старој цркви код оних који се спремаху за к р ш т е њ е или код о г л а ш е н и х жељу да приме ову тајну; овом пак светлошћу опомиње нас црква , а нарочито оне који се спремају за примање св. п р и ч е ш ћ а , на пока јање и скромност. Зато сада народ и обе певнице клече, а свештеник стоји пред часном трапезом и кади, а чатац поје свечано : Да испра'китсА.. .

Када чатац заврши ову песму, поје ј е десна страг;а ј о ш једном и у ово време стоје право сви верни с десне стране цркве, а чатац И Ј З Н И с леве стране падају на колена. Затим чатац стојећи поје стих: Гди, коззкаух кх т*к-к, 0\'слк1ши ллл.. . иза чега лева страна стојећи поје: Да испрлкитсл..., а чатац и десна клечи. Чатац поје даље стих: Положи, Гди, хрансн?! о\'сти>л\* л\оил\к. , , , а десна страна стојећи поје: Да испрлкитсл, док чатац и лева клечи; на крају појац стојећи поје: Ш оуклони сердц* л\ое кх слокесл л В к а к с т к У л . . а лева поје право стојећи: Да нспрлкитсл. а десна клечи. Свештеник за време појања Да испрлкитсл кади часну трапезу са све четири стране и после свега сам (или појац) клечећи поје прву половину Да Аспрлкитсл\..., а цео народ наставља: козд-клшУ р8к$ л\о*к> жертка К*Ч*РНАА, и чине сви три велика поклона с молитвом Јефрема Сирског. — Ово свечано појање опомиње нас првих хришћанских времена, када појци нису били одељени од народа. него је цео народ узимао учешћа у појању, или се поделио у две стране, појући неизменично једна за другом. 1 ) Данас не клечи она страна која поје, према примеру старе цркве, када они који појаху нису клечали, ни лицем се к земљи сагибали, него стојаху право, да би се могли слободно кретати и да не би уносили дисхармонију у појање.

К а д а ј е празник у који се чита апостол и јеванђелије , после: Да и с п р а к и т с л к а ж е ђакон : Еоилилчк и остало, а чатац одговара са прокименом апостола, и чита апостол; ђакон чита ј еванђели је 2 ) и затим говори јектенију: Р ц е л ч а к с и . . . А ако није празник, ђакон говори непосредно после: Да и с п р л ' к и т с А . . . и после метанија: Рцм № ' в с и © Ш А . . . З а време ове јектеније свештеник чита тихо молитву „прил^жнлгц? л 1 о л е н 1 А : Г д и Еже н л ш х . . . " , коју чита и на литургији св.^Јо-в а н а Златоустога , а з а в р ш у ј е јектенију в о з г л а с о м : Мки> ЛЧИЛОСТИКБ и ч м о к ^ к к о л к ж е ц а . . . Затим долази јектенија з а о г л а ш е н е , као и на Златоустовој литургији .

*) И с п о р . Јоапмз Сћгузозготл Е х р о з Ш о т р 8 а 1 т и т 145 (Мг^пе, Ра1г. %т. Т . 5 5 . р . 473) и ВазИи Ер181. 204 . а<1 К е о с а е з а г ј е п з е з (Мг^пе, Ра1г. $г. Т. 32 . р . 756) .

2 ) У с т а в : 2 4 . ф е б р . , 9 . м а р т а , 34 . и 3 5 . х р а м . г л а в а , а с т р а с н е седмице с а -м о ј е в а н ђ е л и ј е ( У с т а в с т р а с н е седмице) .

*

132

З а време јектеније з а о г л а ш е н е говори свештеник тихо молитву: ,,Еж*, Еж* н а ' ш & . . у којој се мо/"* да Бог из-бави о г л а ш е н е од старе варке , да их позове у вечни ж и -вот, д а им просвети д у ш е и тела, да их приброји умноме с т а д у . . . , отвара јући у ово време антиминс. Свештеник з а в р -ш у ј е ову јектенију возгласом: „ Д а и т ш СЋ Н&МИ СЛДКЉТЋ. .

(крстећи губом антиминс) , и затим говори ђакон: © л и ц м шглликнши, измдит*. . . Од среде средопосне недеље до пређе-освећене на вел. Среду после возгласа : Д л и т ж СЋ Н&МИ

славАтх . . . , којим се з а в р ш у ј е јектенија з а о г л а ш е н е , говори се на пређеосвећеној литургији јектенија и молитва з а оне који имају да се просвете.

У јектенији за просвећене, у којој први став гласи: „блицк! итла-ниннТн, ИЗК1ДИТС е л н ц к Ј ко проск-кфжно.. .", моли се ђакон да их Бог утврди и укрепи, да их удостоји у згодно време купке обновљења (крштења), опроштаја грехова, а у молитви за оне који се спремају за св. просвећење моли се свештеник да Бог просвети њихове мисли, да их учврсти у вери, да их утврди у нади, усаврЈпи у љ у б а в и . . . Лектенију ђаконову завршује свештеник возгласом: „Мки> т& еси про-ск-кфжн наш*. . .", иза чега ђакон к а ж е : „блицкЈ ко проск-кф*нТк>, изк.-дит*: иж* ко прос&^фешк>, изћЈДИт*: 6лии.к1 и т л д и н н н ш , НЗКЈДНТ«: дд никто (V итлаинннк.х'*, влнцк! в-крнТи паки и пАкн..

Најобичније време з а к р ш т а в а њ е катихумена или огла-ш е н и х б е ш е у старој цркви дан силаска св. Духа , Бого-ј а в љ е њ а и нарочито навечерје Ускрса или ноћ Велике Су-боте. З а т о л се и поје у те празнике место трисветог н а литурги ји : в л и ц к . вб Х р т а крктнстесА. . . Катихумени који су ж е л е л и да приме к р ш т е њ е у ово последње време, морали-су ову своју вољу изјавити епископу одмах у почетку че-трдесетнице, 1 ) а најкасније до краја д р у г е седмице четрде-сетнице. Они се одељиваху од других катихумена и били су у п у ћ и в а н и у в и ш е поуке х р и ш ћ а н с к е вере, потребне за при-м а њ е крштења , учећи символ вере и молитву Господњу, и оно., ш т о с обзиром на дисциплину аркани (сИзарИпа агсаш) нису у ч и л и катихумени нижих степена. 2 ) Затим се катихумени који се спремаху за св. просвећење кроз в и ш е д а н а подврга -ваху т. зв . испитима (е^гтаа^). који беху спојени са р а з н и м церемонијама и радњама, са д р ж а њ е м з а п а љ е н е свеће у руци,

*) И с н о р . 4 5 . к а н о н л а о д и к и ј с к о г синода . а ) Испор . СтШ Шегоз. Са1. V. Б е ПДе е1 8ут1)о1о и /оапм8 Скту808готт

Н о т Н . 20 . т Ма1ћ. с. 6.

1 3 «

осењивањем крстом од стране с в е ш т е н и к а или епископа, са ексорцизмима, дувањем у лице, молитвом и полагањем руку. Најобичнији дан овога испита био ј е среда четврте седмице четрдесетнице, и пошто су над катихуменима на свакој ли-тургији читане молитве заједно са п о л а г а њ е м руку, то онда нису могле изостати молитве и на литургији пређеосвеће-них дарова , и на овој се додаваху ј о ш нарочите молбе од ереде четврте седмице четрдесетнице, без сумње с обзи-ром на најобичнији испит катихумеиа и с обзиром на бли-ско време к р ш т е њ а о г л а ш е н и х . 1 )

Иза возгласа „ б л и ц м к ^ р н ш , паки и па'ки лчиролш Г д 8 по* м6лмл\сА\и долазе као и на литургији св. Ј о в а н а Златоустога д в е јектеније и две модитве за верне.

У првој јектенији моли се ђакон да нас Бог заступи, спасе и помилује, а с в е ш т е н и к чита тихо прву молитву верних, у којој се моли да Бог ослободи све н а ш е осећаје од смрти која долази од страсти, д а в ш и им доброг владику з а у н у т р а ш њ у мисао.

Иза возгласа: „ М к 1 У ПОДОКЛЧТК т*к-к к с А к а љ с л а к а . . . " говори ђа-кон другу јектенију: плки и плки л \ и р о л \ * Гд$ п о м о л и м с л . . а све-штеник чита другу молишву верних, у којој моли Бога да буде милостив нама грешнима и да нам дарује да се без осуде причестимо.

Када свештеник з а в р ш и другу јектенију возгласом: „ П о дар8 Х р т а тко*ги>. . појци поју на место херувимске песме песму: „НКШНЈ СИЛК! ж к е с н м л са НЛЛЧИ НЈКИДНЛЧО с л б ж л т в : сс ЕО к ^ о д и т х , црк с л а к м , сг ж г р т к а та ' и н а А сокерћнна дору - и о с и т с А " . Када појци запоју ову песму ђакои улази у олтар кроз север>не двери, отвара царске двери и читајући 5 0 . псалам кади часни престо (само од н а п р е д 3 пута), исртвеник, све-ш т е н и к а и с т а в ш и заједно са свештеником говоре узди-гнутих руку: Нк . н / к с к м и , ђакон: Е ^ р о * о . . . три пута, и пошто су се свештеник и ђакон три пута поклонили, целивају престо, одлазе к ж р т в е н и к у и каде свете дарове . А све-ш т е н и к у з е в ш и ваздух иоставља на ђаконова плећа, затим у з е в ш и св. дискос поставља га на своју главу д р ж е ћ и га десном руком, а путир узима у леву руку при прсима, и тако ч и н е вход кроз северна врата н и ш т а не говорећи; ђакон пак идући пред свештеником кади в и ш е пута. Појци

1 ) Види р е ч е н о о о г л а ш е н и м а код ј е к т е н и ј е з а о г л а ш е н е н а л и т у р г и ј и св . Ј о в а н а З л а т о у с т о г а .

ш

тихо поју: сс ж с р т к л ТЛ'ИНЛА, а цео народ с појцима падне челом к земљи, ј ер се клањају освећеном агнецу ИХристу. А к а д а ђакон и свештеник уђу у олтар, дижу се појци и народ, и наставља се по јање : Е^рон> и ЛК>БОБТК> п р и с т б п и л ч * , ДЛ п р и ч л с т н и ц м ж и з н и К^ЧЖА Б$ДЕЛЧ%. АЛЛИЛШ, ЛЛЛИЛ$ТЛ, аллилЗТл. Свештеник пак поставља св, тајну на антиминс, скида по-к р о в а ц са дискоса и путира и покрива их само ваздухом са ђаконових п л е ћ а н и ш т а не говорећи, само кади иза тога и м е т а н и ш е уз молитву Ј е ф р е м а Сирског три пута са ђаконом, и затвара ју се царске двери и н а в л а ч и завеса до пола. На литурги јама св. Василија Великог и св. Ј о в а н а Златоустога поје ц р к в а у време великога входа да ми та јно предста-вљамо херувиме, а на пређеосвећеној учи она у својој пе-сми, да саме небесне силе служе заједно с нама, ј ер овде улази цар славе не у слици и символу, него у реалности и у суштини тела и крви своје. Зато се на споменутим литурги јама поштују св. дарови пошто ј о ш нису освећени, зато што ће бити освећени; а на литургији пређеосвећених д а р о в а поштују се они као освећени и с а в р ш е н и , пошто су постали само тело и крв Христова . 1 )

П о ш т о су дарови постављени на часну трапезу већ освећени, то се сада на пређеосв. литургији не говоре јек-теније и молитве које се читају после херувимске песме н а литурги јама св. Василија Великог и св. Ј о в а н а Златоустога , ј ер се скоро све јектеније и молитве односе на освећење дарова , које се овде не врши . Исто тако се на литургији пређеосвећених дарова не чита ни символ вере, ј ер се он иочео употребљавати на литургији крајем V. и у току VI. столећа, у време, када литургију пређеосвећених дарова ј о ш није био писмено изложио св. Григорије Дијалог .

Затим долазе припремне л молитве з а св. причешће , по-ш т о ђакон говори јектенију: „ И с п о л н и л ^ х кбчсрн^к) л ч о л и т к б нлш!^ Гд *ки," а свештеник чита тајно молитву: „ИЖЈ н ж з р ^ ч ж н у \ ^ и Н 1 в и д и л н 1 | ^ т л и н х ЕЖЈ . . у којој моли да Б о г освети д у ш е и тела свију освећењем које се неда одузети, да се чистом са-вешћу , непосрамљеним лицем, просвећеним срцем причести-мо самим Христом, истинитим Вогом нашим. Ова се молитва приписује св. Атанасију Великом, ј ер — како нам каже патри-

*) И с п о р . Зутеотз Тћезза1отсеп813 К е з р о п б а аД О а ћ г 1 е ] е т Р е п 1 а р о Н 1 а п и т Оиаез!. 5 7 код М^пе, Ра1г. §г. Т. 155 . р . 909 .

135

ј а р х Михаило Керуларије (XI. стол.) — у најстаријим р у к о -писима литургије пређеосвећених дарова , које ј е без сумње видио, било ј е изнад ове молитве означено име св. Атанасија. 1 )

Затим говори свештеник возглас: „ И с п о д о к и н а с х , к л л * д к 1 к о . . и затим се рецитује молитва Господња. Затим до-лази све као на литургији св. Ј о в а н а Златоустога . Иза мо-л и т в е : „ Е о н л ш , Г д и 1 и « Х р т * Е ж * н л ' ш а " клањају се свеште-ник и ђакон пред часним престолом, говорећи три пута: „ Е ж е , Л ч и с т и Л»А г р ^ к ш н л г о " . Затим, пошто се завеса сасвим навуче , подвлачи свештеник руку под ваздух којим је по-кривен дискос и дотичући се св. а г н е ц а говори — пошто ђакон прво каже ЕОНЛИЛЧБ — узвишеним гласом: „ П р ^ ж д б и ^ с к А ш е н и л А СТЛА с т Л л ч ^ " , појци поју: „ © д и н к СКАТК, е д и н & Г д к . . . " и ђакон улази у олтар и затим се поје киноник: „ Е к В с и т е и ки* д и т е , гаки> к л а т х Г д а . ( п с 33.) Л л л и л & л , л л л и л & л , л л л и л & л " . Када ј е ђакон рекао: Е о н л и л ч к сви падну на колена и остају тако док се не почне појати „ в д и н к СКАТВ. . . " Затим иодиже све-ш т е н и к ваздух и причешћује се 2 ) св. тајном као и на ли» тургији св. Ј о в а н а Златоустога ,^само са овом разликом: Када свештеник метне частицу Ш О у св. путир н и ш т а не говори, исто тако и ђакон уливајући теплоту у путир не говори ништа, ј ер су односне речи изговорене на потнуној литургији . Када свештеник даје ђакону честицу св. тајне, говори: ,Н . , СКАЦЈЖНОД1ЛКОН8, п р т о д а е т с А ч е с т н о * и стое и п р * ч и * с т о « т * к л о и к р о к х . . и с т о тако и свештеник узимујући че-стицу св. тајне говори: „ Ч * с т н о е и п р к т о е т ^ л о и к р о к х . . После п р и ч е ш ћ а св. тајном свештеник отире губом руку говорећи 3 пута: „С;ал'кл тгк^к Е ж е " , и целива губу, иза чега узима свештеник обема рукама путир са убрусом, пије из њ е г а три пута, н и ш т а не г о в о р е ћ и ; а ђакон тада не пије из путира, него после при иотребљењу дарова . Када све-ш т е н и к служи без ђакона и он после п р и ч е ш ћ а св. тајном не пије из путира, него после код потребљења св. тајне.

После п р и ч е ш ћ а чита свештеник молитву благодар-ности: „ Е л л г о д л р и л ч к Т А СПЛСЛ КГ%Б ЕГЛ. . ." а ђакон спрема св. дарове Ш Е Л у путир н и ш т а не говорећи, ако нема при-

*) Испор . 1и.ео АИаИиз, Б е гшзба РгаебапсШ". н а к р а ј у његове к њ и г е : Б е есс1е-81ае осс1с1. е1 о п е п 1 . регре1иа с о п з е п б ш п е 1Љп III . СоЈоп. А^г. 1 6 4 3 , 1 . III . р . 1572 е11578 .

*) Ч и н с в е ш т е н и ч к о г п р и ч е ш ћ а и з л о ж е н ј е у С л у ж а б н и к у п р е д л и т у р г и ј о м п р е ђ е о с в е ћ е н и х д а р о в а . Види т а м о : ДЗЖАКЛЈНГ« $ н*ккГн](% нспраклшГнх* кх сл$ж«нш прсждс-ШСКАЦЈСННМ/А лГтБргж.

136

часника . Ако има, чини се као и на литургији св. Ј о в а н а Златоустога . Затим отвара царске двери и ђакон узимајући св. путир од свештеника г о в о р и : „ @ о с т р а ^ о ж а БЖМЛШ И Е ^ Ш п р и с т б п и т * " , а појци: . , Е л л г о с л о в л к > Г д а . . . " Затим се при-ближују верни који хоће да се причесте и причешћују се исто тако као и на литургији св. Василија Великог или св. Ј о в а н а Златоустога . З а време п р и ч е ш ћ и в а њ а поје се: „ТЧшГ Х р с т о к о . . К а д а се с в р ш и п р и ч е ш ћ е верних, благосиља с в е ш т е н и к народ, говорећи: „ ( х п а с и , Е ж | , л б д и ТВОА И в л а г о * с л о в и ДОСТОАНЛ т к о * " , а појци: „Аалил&а" ( 3 пута). Ако нема п р и ч а с н и к а иза : „ Е л а г о с л о к л н > Г о с п о д а " долази одмах; ^ О п а с и , Е ж е " и редом све даље. Даље долази до свршетка све као и на литургији св. Василија Великога и св. Ј о в а н а З л а т о -устога , само ш т о се заамвона молитва и молитва „ в н * г д а п о т р ш и т и ; с т а л " на литургији пређеосвећених дарова разли-кује од оних на литургијама св. Василија и св. Ј о в а н а Зла -тоустога. У заамвоној молитви моли се свештеник — сходно времену поста — да нам Бог даде да свршимо дане поста, да сачувамо нераздељену веру, да сатремо г л а в е невидљи-вих змија, да победимо грех и да се без осуде поклонимо св. васкрсу ; а у молитви при потребљењу св. дарова , моли се с в е ш т е н и к да нас Бог сједини своме умном стаду и иокаже као наследнике Свога царства . Отпуст се в р ш и као и на потпуној литургији , само се овде спомиње св. Григорије Велики, епископ Римски. После отпуста читају се благодар-ствене молитве као и иза литургије св. Ј о в а н а Златоустога .

Јавна заједничка седмична богослужења. 35. Седмична богослужења.

Н а п р е д изложене чинове в р ш и ц р к в а сваког д а н а ц р к в е н е године и према томе везује она за сваки д а н црквене године по месечном датуму успомену ј едног или в и ш е светитеља, или успомену ј е д н о г а или в и ш е св. дога-ђаја. Но поред успомене, која се везује з а седмичне д а н е по датуму месеца, везује ц р к в а з а сваки дан седмице ј ош успомену ког св. догађа ја или групе светитеља или успомену појединих светитеља, који су се прославили у делу спасења, на утврђењу и ш и р е њ у х р и ш ћ а н с к е вере и цркве , одлику-ј у ћ и се светим животом. Ово седмично п р а з н о в а њ е п р о -води у црквеним чиновама (богослужењима) сваког седмич-

137

ног дана измене н е само у погледу садржине, него и у п о г л е д у појединих радња , додајући иојединим деловима ц р к в е н и х чинова извесне обреде, читања, молитве и песме, •или изостављајући их. Овде ћемо изложити седмичне црквене чинове за сваки поједини дан утолико, уколико се на њима мењају с в а к и д а ш њ и црквени чинови.

36. Ваекрсна (недељна) богослужења.

Први дан седмице, т. ј . недеља, посвећена ј е успомени васкрса Христова. Па као ш т о дан васкрса у кругу црквене године наткриљује својим значењем све остале г о д и ш њ е празнике и као ш т о се црквено п р а з н о в а њ е васкрса одли-ку ј еизмеђу осталих црквених г о д и ш њ и х празника нарочитом с в е ч а н о ш ћ у , исто тако се и недеља одликује како својим високим значењем између осталих д а н а седмице, тако и све-чаношћу , те тако ц р к в а разликује богослужење недеље од богослужења седмичних д а н а разним изменама.

У суботу увече врши се поеле 9. часа велико вечерње, које се у почетку врши исто тако као и свакодневно ве-черње. После велике јектеније чита се цела прва катизма, у којој се пророчки представља живот , страдање , смрт и васкрс Спаситељев. Између антифона (слава) катизме говори се,-мала јектенија и то после првог антифона са возгласом: „ М к и > т к с а д е р ж а к а . . п о с л е другог са возгласом: „ М к \ м к л г х и чак^ккол&кеца 4 ' , после трећег са возгласом: „ М к и > т у еси Вга нлшх..." Код нас ако се чита катизма, чита се само прва слава катизме са односном малом јектенијом после ње, која се у служабнику налази, но обично се на вечерњу у суботу уопће изоставља читање катизме. За време појања стихира на Г д и коззклх* кади свештеник цео храм почев од часне трапезе , пошто се пре тога обукао у фелон . Ако пак пре-звитер служи са ђаконом, тада кади ђакон. У последњем случају презвитер облачи фелон за време појања: „Мки> оу- т

т к ! р д и с А л!илостћ егш нл нас^. . ." Иза стихира на Г д и коззка\х иоје се Ола'ка: светог, ако га има, ако нема Олава, и нкш^к: богородичан догматик 1 ) владајућег гласа . Док се поје Олака, и нун^к свештеник и ђакон в р ш е вход овако: прво отворе царске двери, а затим узима ђакон кадионицу и обилазећи око часпе трапезе , клањају се са сваке њене стране, као и гор-

*) Види Л . Марковићу П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , I. део стр . 230 .

138

њ е м престолу и жртвенику . Затим излазе на северне д в е р и / ђакон напред , а за њиме свештеник са спуштеним рукама и отпуштеним фелоном, и долазе на солеју иза амвона према царским дверима. Ту се обојица прклоне и пошто ђакон , који стоји с десне стране свештенику , држећи орар са три прста десне руке, тихо каже : „ Г д & ПОЛЧОЛИЛКА", с в е ш т е н и к говори тихо молитву входа: „ Е е ч е р * , и з а В т р а . . . " Иза ове мо-литве обојица се исправе и ђакон показујући с ораром на исток, говори: „ Е л л г о с л о к и к л к о с т к ш в х о д ^ " . Свештеник б л а -госиљајући исток говори: „ЕЛЛГОСЛОВЖБ в \6дк стк\\Ћ т в о и ^ Г д и в с с г д а . . З а т и м ђакон позива с в е ш т е н и к а да благослови кадионицу речима: „ Е л л г о с л о в и , в л л д м к о , к а д и л о " , а с в е ш т е н и к благосиља кадионицу молитвом кадила : „ Е а д и л о т * к * к прино* СИМЋ. ..", иза чега ђакон одлази пред царске двери и ту кади иконостас , престоле, певнице и храм са солеје, а када се с в р ш и појање догматика , говори, кадећи царске двери : „ П р ^ лчВдростк, п р о с т и " , позивајући тиме на пажљиво с л у ш а њ е песме: „ ( т к ^ т е т в \ т . . . " , која се одмах затим чита. З а време ове песме ђакон и свештеник улазе у олтар, где ђакон окади часну трапезу и ирисутне. После с к ^ т е т \ \ \ т ђакон са царских двери/говори: „ Е о и л и л ч к " , с в е ш т е н и к благосиља-ј у ћ и : , Ж и р а к г к л ч а " , ђакон: „ П р е л ^ д р о с т к , конлилч*". Ове речи имају исти значај као и на с в а к и д а ш њ е м вечерњу. Затим се поје прокимен дана : , , Г д к к о ц л р и с л , к* л*кпот8 ЛКЛИССА" — са односним стиховима. Док се поје прокимен с в е ш т е н и к о к р е н у в ш и се западу , са ирекрштеним рукама (согкен гк н л г к / л и рВц^к) очекује свршетак прокимена, затим се обраћа истоку, к л а њ а се, и з а т в о р и в ш и царске двери стане на своје место. 1 ) (У типику гл . 2. стоји да. се царске двери затвара ју пре у з -гласа : „ Е о н л ч е л ч х , лчирх к г к л ч к " . . . ) .

Вход нечерња представља долазак Христов на свет, цео земаљски живот Њ е г о в и вазнесење. Симеон Солунски к аже : »Овде (т. ј . на вечерњу) чини свештеник вход, и з м ш а в ш и откривене г л а в е из олтара , са кадионицом у рукама, к л а њ а се посред х р а м а и уставши моли се. затим у ч и н и в ш и з н а к крста руком и кадионицом, опет улази у олтар . Овим све-ш т е н и к показује да ј е ј еднородни Син Божји, који ј е с и ш а о с небеса до нас, опет у з и ш а о на небеса и уздигао нас. Овим и з л а ж е њ е м из олтара , п р и к л а њ а њ е м главе , исправљањем,

*) Види с л у ж а б н и к .

139

речима: ,Др*л*8дрост .1, и р о с т и " , благосиљањем, кађењем (или и з н о ш е њ е м јеванђелија ако ј е вход са јеванђелијем) и уласком у олтар, приказује свештеник све ш т о . с е односи на н а ш е спасење. Излазећи из олтара и долазећи на средину храма означава силазак Христов и смерност; одеждама — вапло-ћење, стојањем посред храма и п р и к л а њ а њ е м г л а в е — ра-спеће Христово за нас посред земље, смрт и силазак у ад. После овога свештеник п о к л о н и в ш и се, моли се тихо као онај који носи слику Христа, који ј е предавши себе и си-ш а в ш и у ад, избавио нас отуда«. 1 )

Зато се у почетку входа отварају царске двери у знак , да ј е рај због пада Адамова з а дуго времена био затворен , а сада нам је доласком ИХриста отворен не само улазак у рај , него и у небо. које олтар представља-Зато на входу вечерња показује ђакон д р ж е ћ и орар према истоку — месту раја и имену ИХриста , 2 ) — да би подсетио с в е ш т е н и к а да је у л а з а к у небо стечен од ИХриста свима светитељима, Божјим, који су ирви осетили плодове д о л а с к а Христова на земљу и Њ е г о в а искупљења. У овом смислу и каже свештеник : „ Е л а г о с л о к е н ^ в ^ о д х С Ш \ Ћ ТВОИХ% ГДИ. . . " Плодове те осетићемо и ми ако пођемо стопама светитеља. Д а ли пак ми идемо њиховим стопама пази сам Господ ИХристос с неба, кога представља свештеник окренут за-паду и гледајући верне за време по јања прокимена. Све-ш т е н и к на входу иде с п у ш т е н и х руку, а појање проки-меиа с л у ш а п р е к р ш т е н и х руку, у з н а к смирене и кратке појаве Христове у свету.

После прокимена (односно паримеја, ако се чита) излази ђакон на северие двери и ставши на ам.вон, говори потпуну сугубу јектенију (са , , Р ц ^ л ч ^ в с и . . . " ) ; ш т о ј е ј една особина вели-ког вечерња. Иза сугубе јектеније чита се молитва: „ О п о д о к и , Г д и . . и з а које ђакон говори прозбену јектенију испред цар-ских двери. Иза ове поју се стихире на стиховње васкрсне са односним припевима м слава, и нкш^к. После стихира на сти-ховње чита се: „ Н к ш ^ к ( С п 8 ф а Ј ш и . . т р и с в е т о , Оченаш, затим свештеник каже : „ М к и > т в о с е с т к ц а ' р с т в о . . . " , и за чега се поју отиустителни тропари по обичају. После т р о п а р а отварају

*) 8утеапгз ТћеззаГотсепзгз, Ђе з а с г а р гесаНопе с. 333 . код Мј^пе, Ра1г. §г. Т. 1 5 5 . р . 605 .

2 ) З а х . 6, 1 1 . Испор . ВешлминЂ, Н о в а л Скрижалт>, Спб. 1908 . с т р . 102 . и 1 0 3

140

се царске двери, ђакон испред Христове иконе на иконостасу, ка^кс: „Пр*лч8дростк", појци „ Е л л г о с л о к и " и даље све као и на дневном вечерњу, и најпосле бива отпуст у суботу ве-чера . 1 ) (У суботу увече ако бива свеноћно бденије поје се п р е д н а ч и т е л н и псалам по 8. гласу , катизма исто тако би требало да се поје. Иза прозбене јектеније бива литија и благосиљање хлебова , иза кога одмах долази јутрење , а изостављају се: мало повечерије , полуноћница и моли-тве за в л а д а р а на јутрењу, које почиње одмах са шесто-псалмијем). 2 )

Јутарња богослужења у недељу почињу као и у оетале д а н е са полуноћницом, и то полуноћницом по КСА нед^кли.

Васкрсна п о л у н о ћ н и ц а разликује се од с в а к и д а ш њ е и суботне п о л у н о ћ н и ц е како по садржини тако и по саставу. Н а овој полуноћници спомен о другом доласку Христовом побуђује у нама радосне осећаје, ј ер свака побожна д у ш а очекује долазак судије света и ј ер ј е дан доласка Господњег време потпуног откривења славе Њ е г о в а царства , које ће п р а в е д н и ц и будни дочекати. По саставу васкрсна полуноћ-ница ј е краћа од д н е в н е и суботне, ј ер у њој нема другог дела — молитава за умрле, које црква у васкрсне д а н е изо-ставља, ј ер се не слажу са радосном успоменом васкрса Христова .

Чин васкрсне полуноћнице:*) После обичних почетних молитава чита се 50. псалам, а з а њиме се поје тројични канон владајућег гласа из октоиха. Када се сврши 9. песма, поје се тројично величаније : „ Д о с т б и н о естк гакш к о и с т и н ^ . . и остали тропари , који се приписују Григорију Синајском ( ! 1370). У тројичном канону ј е укратко изложено учење о св. Тројици, о Вогу и Њ е г о в у одношају спрам света и човека , а у тројичним тропарима позива нас црква да при-носимо Богу победну анђеоску песму, и молимо се у њима Вогу, да нам засија л у ч е з а р н е муње з а посматрање беско-н а ч н и х с а в р ш е н с т а в а и дела тројичног Б о г а . Затим долази „ т р и с ^ о * , Очб НШЋ, М к ш тш естћ ц л р с т к о . . ипакој гласа , „ Г д и п о л ч и л ^ п " 40 пута, О а а к л , и н ^ н - к : Честн -^иш8н>. . . " , и све-ш т е н и к о в возглас : , . Е ж * оуцл?дри н м . . . " Затим свештеник пред

Ј ) И с и о р . т и п и к гл. 7. 8» П о р е д а к в е ч е р њ а н а с в е н о ћ н о м бденију у с у б о т у у в е ч е в и д и у т и п и к у гл. 2 . 8 ) Види т и п и к гл . 7. и ч а с л о в а ц : полбнофннца по КСА шдклн.

141

царским дверима окренут народу чита молитву пресветој Тројици од Марка монаха, касније епискоиа Идрунтскога (IX. столеће): „Есел1ог$фаА и ж и в о т в о р А ф а А . . . " и мали отпуст, који почиње са „ Е о с к р к м и ИЗЋ л и р т ш \ х . . . " После отпуста говори свештеник окренут олтару јектенију: , ПОЛ*ОЛИЛ*СА. . . " и остало са возгласом: „ Л Ј л т в а л ш СТК\\Ћ б т е ц * иши\к... Л л ш н к к \

На јутрењу после велике јектеније на Е г а Г д к поје се тропар васкрсан (2 пута), С и а в а : тропар светога, и нкш -к : богородичан васкрсан отпустителни по гласу тропара све-тога. Ако нема тропара светога, т.ада сла'ва, и нкш-к богоро-дичан тропара васкрсног. Ако има два света са својим тро-парима, поје се: тропар васкрсан ј еданпут , тропар п р в о г светог, сллкл: тропар другог светог, и нкш-к богородичан вас-крсан по гласу другог тропара .

После тропара чита се п р в а катизма (2. по л, реду у исалтиру) , а иза ње мала јектенија са возгласом: „ М к и > ТКОА держа'ва. . .", затим први сједален васкрсан, на коме се његов богородичан замењује богородичним т р о п а р а влада јућег гласа , ако се богородичан васкрсан није појао са т р о п а р и м а . Затим долази д р у г а катизма (трећа у псалтиру) са малом јектенијом и возгласом: . ,Ики> ЕЛГЋ и ч м о к - к к о л Л в е ц а . . . " , а иза овога поје се други сједален са својим богородичним.

Затим се кадгод поје полијелеј (134. и 136. п с ) , к а д -год „ ш п о р о ч н м " т. ј . 17. катизма: „ Е л ж ж и ш п о р о ч ш и к* п 8 т к . . ( П с . 118.). Отуда се васкрсни тропари иза катизме п о г р е ш н о зову »непорочни тропари« , место »тропари после непорочних« . 1 )

Код нас се у недеље обично изоставља и одмах после другог с једална поју се васкрсни тропари : „ Л г г м с к ш совор& о у д и в и с А . . и остали са припевом 12. стиха 118. псалма: „ Е л а г о с л о в ш * еси Г д и , набчи Л*А ишравда^нкл** т к о и л ! * " . У овим васкрсним тропарима описује се васкрс Христов, спомињу се анђели и мироносице, сведоци овог најрадоснијег д о г а -ђаја. Док се поју ови васкрсни тропари, свештеник у фе-лону . или ђакон, кади цео храм, а ово кађење сећа нас м и р а г

које к у п и ш е мироносице да помажу тело Исусово (Мар. 16,. 1; Лук . 24, 1).

И з а васкрсних троиара долази мала јектенија са воз -гласом: „ М к и > клагословисл Ћмљ ТВО* И п р о с л а в и с л . . С а д а с е

*) Види С. В. Булгаковг, Н а с т о л в н а л к н и г а , с т р . 8 6 3 .

142

поје ипакој , а иза њега степени антифони.. 1 ) После анти-ф о н а долазе узгласи којима се верни спремају з а достојно с л у ш а њ е читања Св. Писма, наиме свештеник, или ђакон каже : „Еонлил^, прел4$дростк а, чиме позива на п а ж љ и в о слу-ш а њ е прокимена гласа , који се поје три пута. И з а проки-мена к а ж е ђакон: „ Г д б ПОЛДОЛИЛКА", појци ГДИ полчилби, а све-ш т е н и к к а ж е возглас : „Мкш СКАТБ еси, Е ж * нл'ша., ." ? и з а кога се поје: ,,ЕСАКО* дих* ' н " ДЛ \КЛЛИТЋ Г д л " (3 пута) , а трећи пут додаје се ј о ш стих: , , Х к л л и т е Е г л ко стм\к еги>5 (а тре-б а л о би ј о ш и: „хкллите его ко оутмржденТи скмк1 еги>"). ЕСАКОС дк1\л'ше би према служабнику требао да поје ћакон , но он обично к а ж е то, а појци поју. Пре ч и т а њ а ј еванђели ја отва-рају се царске двери и ђакон када их отвори, каже : „ И ц> СПОДОКИТИСА ИЛМЋ СЛКШЈЛ'Н1ГС стл'ги> егатплТл Г д л Егл лмлилш'', а верни на то иоју три пута: „ Г д и полшлби". Н а пажљиво слу-ш а њ е ј еванђели ја позивају се сада верни речима ђакона: „Пр*л*8дростк, прости оуслкшЈилчх стлтчу еглнгелТл", иза којих све-ш т е н и к и о д е љ у ј е б л а г о с л о в : „ Ж и р х к г к л ч а " , — ј е р ј е ј е в а н ђ е л и ј е донело мир целоме с в е т у , — нашто д о ј ц и одговарају: „ И д8-\оки ткоел1$", и свештеник речима: „(х) (илчАрекх) стл'ги> еудг* плТл чтенГе" именује ј еванђелиста из кога ће читати, и затим се са царских двери чита ј едно од 11 васкрсних ј еванђелија , 2 ) која се читају увек у недеље на јутрењу (осим када у не-дељу падне п р а з н и к Христов, Богородични и храмовни, када се чита празнично) од недеље свих светих па до Цвети. У време иедесетнице у недеље на јутрењу читају се васкрсна ј е в а н ђ е л и ј а , али другим редом. На ј у т р е њ у чита ј еванђе-ли је презвитер , а на литургији ђакон, На јутрењу чита с в е ш т е н и к јеванђелије зато, ш т о њему приличи да прво х р а н и речју Божјом оне, који ће после на идућем бого-служењу , наиме на св. литургији , х р а н и т и та јанственим хлебом. Дужност хранити верне прво речју, а затим хле -бом, јесте по примеру ИХриста, који ј е цркву х р а н и о прво учењем, а затим телом својим. Затим ИХристос ј е заиове -д и о својим ученицима да прво уче, а затим да крсте (Мат. 28 , 19). 3 )

*) Види Ј1. Мирковић, П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а , I . део с т р . 222 . Т у м а ч е њ е с т е п е н и х а н т и ф о н а в и д и : N I х УЈ ф 6 р о д К а Х Х ^ а - с о ^ 6 Е а у & б т с о о Х о с , еЕр{лу]-^е(а ^а ( . а$ц ,обс тг]д 'Охтсотјх0^ (8°, ес1. КугИоз А Љ а п а з т а Д е з , Ј е г и з а Ј е т , 1862.) .

2 ) В И Д И Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I . део , с т р . 2 8 8 . 8 ) И с п о р . ВешлминЂ, Н о в а н С к р и ж а л в , Спб. 1908 . с т р . 126.

143

Иза јеванђелија и „ О л л ' к а т н ј - к , Г д и , сла'ка т ш ^ к " чита с е : „ Е о с к р к е ш * Х р т о к о к и д ^ к ш е . . . " и иокајни 50. псалам, за време кога свештеник са јеванђелијем излази из олтара, као од гроба , кроз царске двери држећи га при прсима, и ставља г а на налоњу ради целивања . 50. псалам се чита у з н а к д а ј е Господ ради н а ш и х грехова умро и васкрсао, да нам дарује вечни живот . Иза 50. псалма поје се „ О л а ' к а : Моли* т к л / и и а п т о л и > к х . . И НШ.НЈ: ЖОЛИТКЛЛМ ЕЦМ , затим: „ П о л ш л б и ЛЧА Е ж е по к м и ц ^ к и л ч и л о с т и т к о ж . . . " и стихира васкрсна: „ Е о с к р с к 1иск и) г р о в л . . ."

После ових песама излази ђакон пред царске двери и чита први део молитве са литије на вечерњу: „ О п л с и , Е ж е , л г с д и ТКОА. . . " на коју верни одговара ју : „ Г д и п о л ш л & и " ( 1 2 пута) , а свештеник је з авршује возгласом: „ Ж и л о с т Т к > и цм* д р о т л л ш . . " и затвара ју се царске двери.

Затим долази канон, 1 ) катавасија по уставу, т. ј . која је п р о п и с а н а да се поје. После 3. 6. и 9. песме ђакон говори малу јектенију испред царских двери (или свештеник у ол-тару) са односним возгласом у служабнику . Сваком делу к а н о н а додају се неке песме, тако после треће песме, мале јектеније и возгласа поје се кондак и сједален са богоро-дичним светога из минеја, после шесте несме кондак вас-крсан и икос, и пролог или синаксар , а после девете песме светилан васкрсан и светога. Пред ирмосом 8. песме поје се уз поклон: „ Х к л л и л ч х , БЛГОСЛОКИЛЧБ, ПОКЛЛЊМЛЧСА ГДКИ. . . " и долази ирмос осме песме, иза које с в е ш т е н и к или ђакон кадећи испред часне трапезе говори : „ Е ц 8 и л ч т р к с к ^ т а п ^ с н к л ш (или КБ п ^ с н ^ х ) к о з к е л и ч и л ч х " , нашто се поје: „ Е м и * ч и т г . д 8 ш л ЛЧОА Г д л . . . " с припевом: „ Ч е с т н ^ и ш 8 к > \^Е!\Л\Ћ. . . " ,

з а време које песме се кади цео храм. Затим долази девета песма канона , мала јектенија и возглас од с в е ш т е н и к а : „ М к и > т . А хбл'ЛАТ&". . .

Сада у з г л а ш а в а ђакон: „ О т х Г д к Е г * на 'ша" , што би ђ а к о н требао да поје владајућим гласом, са стиховима 1. Мки> с т а Г д к Е г а НЛШЋ, и 2 . Н а д х к г к л ш л . о д к л ш Е г а НЛШЋ'\

и затим се поје васкрсни ексапостилар, — који по садржини о д г о в а р а на јутрењу читаном васкрсном јеванђелију — , „ О л л к л : светилан светога (ако га има), и НКШНЈ" богородичан ексапостилара . Према томе има ексапостилара колико и вас-

! ) Види Ј1. Мирковић, П р а ч о с л а в н а Л и т у р г и к а , I. део , с т р . 2 2 3 .

144

крсних јеванђелија , м увек се поје онај ексапостилар , који по броју одговара броју прочитапог васкрсног ј еванђели ја . Који се ексапостилар поје у коју недељу одређује се по т. зв . столповима, 1 ) које имамо у тииику (гл. 54.), на крају октоиха, следовном псалтиру и великом часловцу.

Загим се поје „ЕСАКО* д к . х а ' ш е " и х в а л и т н е стихире пс> гласу који влада, О л а в а : ј еванђеоска ј у т а р њ а стихира 2 ) (има их колико и ексапостилара , односно ј у т а р њ и х васкрсних јеванђелија , те и она одговара бројем односном броју екса-постилара или ј у т а р њ и х јеванђелија , а имамо их ш т а м п а н е за једно са ексапостиларима) , „ и н к ш ^ " богородичан: „ П р е к л а * гослокеннл еси Е ц е . . . " . и затим се поје велико славословије, које се чита на ј у т р е њ у у седмичне дане . После иесме: „ С т к м Е ж е . . к о ј о м се завршује велико славословије, поје се вас-крсан тропар : „ Д н е с * сплат* лнр$ в к ' . с т к . . . " (ако се поје 1. 3. 5. и 7. глас) или „ Е о с к р е с х (С г р о к а . . . " (ако се поје 2. 4 . 6, и 8. глас) владајућим гласом. Затим долази сугуба и ирозбена јектенија са приклањањем главе , и ј у т р е њ е се свр -ш а в а после „ п р м ^ д р о с т к " , при чему се двери отварају, з а в р -ш н и м молитвама 3 ) као ш т о ј е изложено у служабнику , а отпуст почиње речима: „ Е о с к р к к ш и з а М^ТЕК\\Ћ. . . " .

У недељу се в р ш и литургија као и у остале седмичне д а н е са незнатним изменама у погледу садржине , а у пес-мама на литургији слави се васкрс Христов. Ове песме су: тропари блажена , песма после входа: „ П р Г и д и т ! ПОКЛОНИЛ*СА. . . " у којој се поје: „воскреск1и и з а л и р т в к . х & " , место: „ в о с в л т к 1 \ &

д и к е ч х с к ш " . тропар после входа, ирокимен и киноник.

37. Црквена богослужења у остале седмичне дане.

Понедељак ј е посвећен бестелесним небеским силама г

наиме 9 небеским чиновима, који без престанка стоје пред престолом небеског цара, појући трисвету песму Богу у три лица , и који се према автору дела » 0 небесној јерархији« деле у три врсте У прву спадају: Престоли, Херувими и Серафими, у другу : Господства, Силе и Власти, и у трећу : Начала , Арханђели и Анђели. Према овоме небеске силе се х в а л е и славе у понедељак у тропарима и кондацима који

1 ) Види Л. Мирковић, П р а в о с л а в н а Л и т у р г и к а , I. део , стр . 236 . 280 . и 2 8 8 . а ) Види Л. Мирковић, П р а в . Л и т у р г и к а , I. део , с т р . 2 5 6 . 8 ) Види Л. Мирковић, П р а в . Л и т у р г и к а , I. део, с т р . 209 .

145

се читају на разним црквеним богослужењима, у стихирама на Г д и коззка'х* и у стихирама на стиховње на вечерњу, у канону јутрења , у б л а ж е н и м а на св. литургији и у кино-нику. Исто тако се моли у отпустима р а з н и х богослужења у понедељак, да се Христос истинити Б о г н а ш .смилује и да нас спасе између осталога молитвама и заступством не-бесних бестелесних сила . 1 ) Поред успомене небесних сила богослужење понедељника ј е покајно богослужење, те се зато на вечерњу поред стихира анђелима поју и покајне сти-хире, а на ј утрењу поред к а н о н а анђелима и канон покајни.

У уторак слави ц р к в а пророке, најстарије веснике и по-сланике Божје, а пошто је према самим речима Спаситељевим међу пророцима био највећи св. Ј о в а н Крститељ, то црква овај дан посвећује нарочито успомени овога пророка, и у његовој личности црква даје част свима пророцима. На црквеним богослужењима ј у т р а и вечера слави ц р к в а у тро-парима и кондацима ових богослужења успомену правед-нога с похвалама, н а з и в а св. Ј о в а н а Крститеља најчаснијим између свију пророка, пророком над пророцима, испуњењем свих пророштава , посредником старе и нове благодати . С обзиром на блажени с в р ш е т а к св. Јована , слави га црква на литургији у канонику речима: „ Е в ПАМЛТЋ к^чн8н> к б д е т * п р а к ј д н и к * " 2 ) . и у обичним отпустима р а з н и х богослужења при-зива црква милост Христа истинитог Бога и молитвама че-стнога, славнога пророка и крститеља Ј о в а н а (види отпуст уторника) . И богослужење у т о р н и к а ј е богослужење ка јања и зато се поју на вечерњу покајне стихире и пророка, а на ј у т р е њ у покајни канон и канон пророка.

У среду се саветовао Ј у д а Искариотски, ј е д а н од два-наесторице, са Јудејима како да изда Христа с т а р е ш и н а м а народа, а у петак ј е распет Христос и у с т р а ш н и м мукама испустио ј е Свој дух у руке Оца Небеснога . Сећајући се тако црква ових догађаја из земаљског живота Исуса Хри-ста, слави како богослужењима својима, тако и постом у ове дане страдања и смрт Господа. Нарочито се величају страдања Христова средом и петком у разним тропарима ових дана , у стихирама и блаженима . Поред овог сећа се црква дубоке жалости Мајке Божје, која стоји поред крста

Ј ) Види у с л у ж а б н и к у о т п у с т п о н е д е љ н и к а . ») Пс . Ш , 6.

146

Христова , и зато ее песме које се поју у ове д а н е зову крстобогородичан . А у петак слави ц р к в а у својим песмама и животворно дрво (крст) ИХриста , н а коме ј е и з в р ш и о н а ш е спасење.

У отпустима обичним моли се у среду и петак мило-срђе Божје и силом часног и ж и в о т в о р н о г крста (види от-пуст среде и петка) .

У четвртак слави црква успомену свију апостола и св. оца Николаја као представника св. отаца, и због овога се поју на вечерњу стихире апостола и св. Николе, на ју-трењу канон апостола и св. Николе, и у отпустима се при-зива милосрђа Христа истинитог Бога и молитвама светих славних, и свехвалних апостола и светог оца н а ш е г Николе (види отпуст четвртка) .

У суботу нам приказује црква , имајући у виду крај свију створења, онај б л а ж е н и мир, који нас чека у вечности, ако у овом свету узживимо праведно и према заповестима Божјим. И пошто нас опомиње и побуђује она тако на тај живот , слави она у овај дан побожне и свете оце и све светитеље. који су борећи добар бој у ш л и у царство Божје, и тако се црква сећа умрлих отаца и браће н а ш е , молећи се да их Бог уведе у станове светих. Према овом з н а ч е њ у д а н а в р ш и се у суботу нарочита полуноћница , која ј е у г л а в н о м слична свакодневној иолуноћници ; а у поједино-стима садржином својих појединих ч и т а њ а сећа нас идеје, која л е ж и у основи овога дана . Исто тако поју се н а ве-черњу стихире светих и мученика , а на ј у т р е њ у к а н о н све-тих и мртвих. Даље има ј у т р е њ е суботно стихире на хва -лите и н а стиховње. Најпосле се моли у обичним отпуотима, да се Христос истинити Бог молитвама мученика , препо-добних и богоносних отаца н а ш и х и свију светих емилује на нас и да нас спасе као добар и човекољубац (види от-пуст суботе). Сва ова . богослужења седмична, подељена у осам гласова , понављају се у седмичне д а н е како долазе ј едно за другим у октоиху.

ШТЛМППРСКЕ ПОГРЕШКЕ

С т р . 7. ред 14. одоздо т р е б а : Дсполннтх, м е с т о : Асплнит*. » 8. » 10. одозго » да , м е с т о : де . » 9. » 1. одоздо » м е с т о : 0710$. » ' » » » » » еГ, м е с т о : еГ. » » » 4 . » 6, м е с т о : 6. » » » 5. » ха1, м е с т о : ха1. » » 6. » &ее, м е с т о : &е. » » 8. » А1уоб[1еу, место : АГУООЈАБУ. » 3> » 9. » $ е ф , м е с т о : & е ф . » » » 9. » е1р7јууј, м е с т о : е1ртЈ7У]. » » » 1 1 . » Испор. , м е с т о : И с п р . » 17 . » 7 - » Испор. , м е с т о И с т о р . » » » 22 . » к а т и з а м а , м е с т о : к а т и з и м а . » 20. » 3 . » Сл4кл, Д ШЈН-к, м е с т о : Оллкд, н нин-к. » 20. » 4 . 5 . » . ПрЈмбдростћ, Бллгослокн, Син БЛДГОСЛОКНХ. . . , Оутв<рдн

Бжс, Прст^А БЦЈ . . . , м е с т о : Пршбдростк, Блдгослокн син Блдгословжк... о^тмрдн Бж«, прсст^А Бц«.

С т р . 2 1 . 9. одозго т р е б а : н и ш т а , м е с т о : в и ш т а . » 24 . » 18. » » с в а к и д а ш њ е , м е с т о : с в а к и д а ш е .

» 25 . » 6. одоздо > н е п р и ј а т е љ а , м е с т о : н е п р а ј а т е љ а . » 27 . » 19. 0 Д 0 3 Г 0 » Ч«стн*кнш8к> м е с т о : ^пгкншЗк*. » 27 . » 10 . 0 Д 0 3 Д 0 » небеса , м е с т о : н а б е с а . » 29. » 7. 0 Д 0 3 Г 0 » <бра, м е с т о : & р а . » 29 . » 5. 0 Д 0 3 Д 0 » Ргеса1 . , м е с т о : Ргеза ! . » 4 5 . » 1. 0 Д 0 3 Д 0 » пресугцествленш, м е с т о : п р е с у ш т а с т в л е т л . » 5 5 . » 9. » » Великог , м е с т о : В а л и к о г . » 56. » 13. » в л а д и ч и ц е , м е с т о : в л а д а ч и ц е . » 57 . » 3 . » » З л а т о у с т о г а , м е с т о : З з а т о у с т о г а . » 5 8 . » 7. 0 Д 0 3 Г 0 » овога , место : овоге . » 5 8 . » 8. 0 Д 0 3 Д 0 » к л а њ а ј у ћ и се , м е с т о : к л а њ а ј у ћ и . » 6 5 . » 2. 0 Д 0 3 Г 0 » твон>, м е с т о : мок>. > 6 5 . » 5 . » » символизу ј е , м е с т о : с и м в о л и з у ј у . » 6 7 . » 3 . » » . с в а к и д а ш њ е , место : с в а к и д а ш њ а . » 6 8 . » 3 . » » Њ е г о в , м е с т о : његов . » 72 . » 15. » » п р е з в и т е р у , м е с т о : п р е з в а т е р у . » 76. » 4 . » » <ј5, м е с т о : (х>. » 77 . » 9. » » д и с ц и п л и н а , м е с т о : д а с ц и п л и н а .

» 77. » 14. » » п о б о ж н о с т и , м е с т о : н о б о ж н о с т и .

гр. 8 0 . р е д 4 . одоздо » К о д , м е с т о : К а д . » 8 0 . » 1 8 . » » м е с т о : ТЛ. » 8 1 . » 2 . одозго » п р е н о ш е њ а , м е с т о : п р и н о ш е њ а .

» 8 2 . » 1 4 . » » о д г о в а р а ј у ћ е , м е с т о : о г о в а р а ј у ћ е . » 8 3 . » 1 6 . » » у л а з и , м е с т о : у л а з а . » 8 6 . » 1 3 . одоздо » буде , м е с т о : б у д а . » 8 7 . » 9 . » » с п о љ а ш њ и , м е с т о : п о љ а ш њ и . » 8 9 . » 1 6 . 0 Д 0 3 Г 0 » ј е , м е с т о : ј а . » 9 0 . » 1 0 . » » пр«л\Здрост1К>, м е с т о : ПЈЛМ8АРОСТП*

» 9 1 . » 8 . одоздо » о п а с н о с т и , м е с т о : е п а с н о с т и . '» 9 1 . » 9 . » » и с п о в е д а њ у , м е с т о : и с п о в о д а њ у . » 9 2 . » 8 . » » с в е ш т е н и к о в , м е с т о : ђ а к о н о в . » 9 2 . 1 2 . » » за ј едно , м е с т о : з е ј едно . •» 9 4 . » 6 . 0 Д 0 3 Г 0 » ј е в р е ј с к а , м е с т о : ј а в р е ј с к а . » 9 5 . 5 . одоздо » скоимж, м е с т о : СБФАМХ. » 9 6 . » 4 . » » у с т а н о в љ е н а , м е с т о : у с т а н о в љ е њ а .

9 9 . » 1 2 . 0 Д 0 3 Г 0 » п р и з и в а њ а , м е с т о : п р и з и в а њ е . 1 0 2 . » 1 2 . одоздо » Бе(1еи1еп(181еп, м е с т о : ћес1еп1еп(181еп. 1 0 3 . » 1 3 . одозго » т о м е , м е с т о : т а м е .

» » » 1 8 . одоздо » б л а г о с и љ а њ а , м е с т о : б л а г о с и љ а њ е . » » » 1 6 . » » него г о в о р и м о и д р у г е , ј е д н е р а н и ј е а д р у г е

к а с н и ј е , к а о оне ко је и м а ј у в е л и к у м о ћ з а т а ј н у , п р и м и в ш и их из — м е с т о : него ј е д н е г о в о р и м о р а н и ј е , а д р у г е к а с н и ј е , и и м а ј у в е л и к у м о ћ , п р и м и в ш и и оне — .

Стр . 1 1 4 . р е д 1 1 . одоздо т р е б а : д а п р и ч е с т и , м е с т о : п р и ч е с т и . » 1 1 7 . » 1 0 . 0 Д 0 3 Г 0 » ск-ктнсА, м е с т о : скАт^ск.

1 1 7 . » 1 4 . » » едннх, м е с т о : |дннх, » 1 2 3 . » 1 7 . одоздо » м о л и т в а м а , м е с т о : м о л и т в а м и .

1 2 5 . » 2 2 . 0 Д 0 3 Г 0 » в и д е т и , м е с т о : в а д е т и . > 1 2 7 . » 6 . » » з а в е д е н а , м е с т о : з в е д е н а . » 1 2 7 . » 1 3 . одоздо » в̂ инх, м е с т о : кна>нх.

С А Д Р Ж АЈ

II. ДЕО.

Поеебни део литургике. С т р а н а

1 . Прелаз 5

Јавна заједничка црквена богослужења, или стална, одређена богослужења.

2. Подела • 6

Јавна сваиидашња црнвена богослужења. Седам црнвених часова.

3 . Историјски основ седам црквених часова 6 4 . Садржина седам црквених часова у старој цркви 9 5 . Идеја и опћи значај седам црквених часова 1 0 6 . Време вршења црквених часова данас 1 2 7 . Девети час 1 4 8 . Вечерње 1 5 9 . Повечерије 2 1

1 0 . Полуноћница 2 3 1 1 . Јутрење 2 4 1 2 . Час први 2 9 1 3 . Час трећи 3 0 1 4 . Час шести 3 1 1 5 . Обедница или изобразителна 3 2 1 6 . Међучасија (ШЖДОЧЛСУА) 3 3 1 7 . Света литургија 3 4 1 8 . Појам о жртви. Старозаветне жртве 3 5 1 9 . Крсна жртва Христова и евхаристијска жртва 3 7 2 0 . Имена, суштина и значење св. литургије 3 9 2 1 . Време свршавања св. литургије 4 2 2 2 . Ш т а ј е потребно за свршавање св. литургије 4 4

Страна-

23. Вршилац св. литургије 45 24. Литургије православне источне цркве 4 8 25. Главни делови литургија св. Василија Великог и св. Јована

Златоустога 55 26. Чин литургије св. Јована Златоустога и св. Василија Вели-

кога. Проскомидија 57 27. Чин литургије оглашених 6 4 28. Чин литургије верних 80 29. Канон евхаристије 93 30. Продужење 108 3 1 . Продужење 113 32. Литургија пређеосвећених дарова . . . . . . . . . . . . 124 33. Спремање св. хлеба за литургију пређеосвећених дарова . 127 34. Чин литургије пређеосвећених дарова . 128

Ј а в н а заједничка седмична б о г о с л у ж е њ а .

35. Седмична богослужења • . . 136 36. Васкрсна (недељна) богослужења 137 37. Црквена богослужења у остале седмичне дане 144

Од истог писца ј е ово:

1. А н а т и с т пресвето ј Б о г о р о д и ц и , превео и протумачио презв.

Др. Л. Мирковик. Ср. Карловци, 1918. Стр. 31 . (Из збирке »Побожне

књиге за школу и народ«. Бр . 1.) — Распродано.

2. Православна Л и т у р г и к а или наука о богослужењу прав. ист.

цркве. Први, оићи део. По литургици Др. В. Митрофановнћа и Др.

Т. Тарнавског за српске православне богословије израдио Др. Л.

Мирковић. Ср. Карловци, 1918. Стр. VI ~ ј - 322. — Ову прву књигу

Литургике поручиоци из Србије могу добити само у књижари С. Б.

Цвијановића, Београд, Кнез-Михаилова ул. 16., а поручиоци из оста-

лих земаља (Далмација, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска

и Славонија, и Војводина) само код иисца.