BIBLIOTEKA

KARIJATIDE

Osniva SVETOMIR LAZAREVIC 19001939

Urednik MILUTIN STANISAVAC

Beograd, 1991.

ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH

IDEJA

2 Od Gautame Bude do trijumfa hrianstva

Napisao

Mira Elijade

PROSVETA Naslov originala

Mircea Eliade HISTOIRE DES CROYANCES ET DES IDfiES

RELIGIEUSES

2. De Gantama Bouddha au triomphe du christianisme

Payot, Pairis 1980

Prevela MIRJANA PERI

Recenzenti MILAN KOMNENI MILUTIN STANISAVAC

Za Kristinela

PREDGOVOR

Nepredviene okolnosti su usporile izlazak iz tampe drugog toma Istorije verovanja i religijskih ideja. Iskoristio sam ovo zakanjenje da upotpunim bibliografiju za pojedina poglavlja tako to sam naveo i radove objavljene 1977. i poetkom 1978. godine. Bibliografije su nejednakog obima jer sam nastojao da nestrunjacima, obinom itaocu, obezbedim to vei broj informacija koje se odnose na manje poznata pitanja (religije drevne Kine, Kelta, Germana, Traana; alhemija; apokaliptika; gnosticizam itd.).

Da ne bih opteretio veliinu knjige, preneo sam u naredni tom odeljke religijama Tibeta, Japana i severne i srednje Azije. Prema tome, morao sam da podelim trei tom u dve knjige, od kojih e svaka imati oko 350 stranica: prva, od uspona islama i irenja tantrizma do Joakima iz Flore i milenaristikih pokreta u XII i XIII veku; druga, od otkria srednjoamerikih religija do savremenih ateistikih teologija.

Ne proputam da se zahvalim mojim prijateljima i kolegama, profesorima Polu Rikeru (Paul Ricoeur) i Andreu Lakoku (Andre Lacocque), kao i g. an-Liku Pidu-Pejou (Jean-Luc Pidoux-Payot), koji su pristali da proitaju i poneto poprave u nekolikim poglavljima ovog drugog toma. Naravno, ni ovoga puta delo ne bi bilo dovreno na vreme da nije bilo prisustva, ljubavi i portvovanosti moje ene.

ikaki univerzitet, maj 1978.

Mira Elijade

-

< : . . . . . . . .

XVI POGLAVLJE

RELIGIJA STARE KINE

126. Verovanja u neolitu

Kina predstavlja izuzetno privlano podruje za istraivanje, kako za istoriara religije tako i za istoriara kulture. To je sasvim razumljivo kada se ima u vidu da njeni najstariji arheoloki dokumenti potiu iz VI i V milenijuma; neki od njih omoguavaju da se razliite preistorijske kulture prate u kontinuitetu, pa ak i da se tano odredi njihov doprinos stvaranju klasine kineske civilizacije. Uostalom, kao to je kineski narod plod mnogostrukih etnikih kombinacija, tako i njegova kultura predstavlja sloenu i originalnu sintezu u kojoj se ipak moe utvrditi nekoliko izvora.

Prva neolitska kultura otkrivena je u blizini mesta Jang-ao, po kojem je i dobila ime, gde su 1921. godine pronaene oslikans vaze od gline. Druga kultura, karakteristina po crnoj grnariji, otkrivena je 1928. u blizini Lung-aoa. Meutim, opta klasifikacija svih faza i profila neolitskih kultura mogla je biti izvrena tek posle 1950, zahvaljujui brojnim iskopavanjima obavljenim za poslednjih trideset godina. Datovanjem pomou radioaktivnog ugljenika hronologija je iz osnova izmenjena. Najstarije naselje kulture Jang-ao pronaeno je u mestu Pan-po (pokrajina Sansi). Datovanje radioakiivnim ugljenikom upuuje na ~4115. ili ~4365. godinu, dakle, na V milenijum i otkriva da se ivot u naselju odvijao u periodu od 600 godina. period - ne predstavlja prvi stadijum kulture Jang-ao.1 Prema autoru najnovije sinteze kineske preistorije, Ping-ti Hou, zemljoradnja kojom se kinesko stanovnitvo u VI milenijurnu bavilo lokalno je otkrie, isto kao i pripitomljavanje nekih ivotinja, keramika i obrada bronze.2 sve donedavno razvoj neolitskih kultura i bronzanog doba u Kini objan.javao se irenjerp zemljoradnje iz iednog ili pak veeg broja centara antikog Istoka. Nije nae da reavamo ovaj spor. Sigurno je da su neke tehnologije otkrivene ili iz osnova izmenjene u Kini, ali je isto tako verovatno da je preistorijska Kina brojne elemente kulture primila sa Zapada, preko Sibira i stepa Centralne Azije.

Arheoloki dokumenti mogu nas upoznati s nekim verovanjima, ali na osnovu njih neosnovano je zakljuivati celokupnom religijskom sistemu preistorijskih populacija. Mitologija, teologija, struktura i morfologija obreda teko e se dokuiti samo 11a osnovu arheolokog materijala. Tako, na primer, svedoanstva religiji koja nam je pruilo otkrivanje neolitske kulture Jang-ao gotovo se sva odnose na ideje i verovanja vezana za osveeni prostor, plodnost i smrt. Zajednika kua po selima bila je smetena u samom centru i okruena

1 Ping-ti Ho, The Cradle of the East, str. 16 i dalje. Ho, nav. delo, str. 43 i alje, 91, 121, 177 i dalje.

kuicama dopola ukopanim u zemlju. Poloaj sela i struktura naselja, zajedno sa centralnim blatitem i otvorom za dim, ukazuju na kosmologiju, tipinu za mnoge neolitske i tradicionalne drutvene zajednice (up. 12). Posue i hrana, pronaeni u grobnicama, svedoe verovanju u zagrobni ivot. Deca su sahranjivana pored naselja, u velikim urnama otvorenim pri vrhu, kako bi dui bilo omogueno da iz urne izlazi i u nju se vraa.3 Drugim reima, posmrtna urna je predstavljala obitavalite umrloga, a ta ideja je bila iroko rasprostianjena u kultu predaka bronzanog doba (epoha ang).

Crveno obojene glinene vaze, oslikane pogrebnim temama (death pattern), posebno su zanimljive.4 Tri ikonografska motiva, koja one na sebi nose trougao, ahovsko polje i koljka kori, karakteristina iskljuivo za vaze s pogrebnom namenom vezuju se za dosta sloen simbolizam koji objedinjuje pojmove polnog sjedinjavanja, raanja, obnavljanja i ponovnog raanja. Dakle, sasvim je mogue da ovi ukrasi izraavaju nadu u zagrobni ivot i ponovno raanje na drugom svetu.

Crte s dvema ribama i dvema antropomorfnim figurama verovatno predstavlja neko natprirodno bie ili pak vrioca svetih obreda, vraa ili svetenika.5 Ali njegovo tumaenje i danas je nepouzdano. Ribe svakako imaju seksualno znaenje, ali i znaenje vezano za kalendar (sezona ribolova odgovara odreenom periodu godinjeg ciklusa). Mogue je da raspored etiri figure upuuje na kosmoloku predstavu.

Prema Ping-ti Hou (str. 275 i dalje), drutvene zajednice epohe Jang-ao bile su matrilinearne, dok su zajednice sledeeg perioda Lung-ao predstavljale prelaz ka patrilinearnom drutvu za koje je bio karakteristian veliki uticaj kulta predaka. Prihvatajui miljenje jo nekih istraivaa, Ping-ti Ho smatra da izvesne predmete od kamena i njihove reprodukcije na vazama treba smatrati falusnim simbolima. Poput Karlgrena, koji je iz jednog crtea falusa izveo piktogram cu to oznaava pretka, Ho u umnoavanju falusnih amblema vidi vei znaaj kulta predaka.6 Unravo pomenuti death pattern svakako sadri seksualnu simboliku. Meutim, Karl Hence (Carl Hentze) sve te falusne predmete i crtee tumai kao obitavalita dua; izvesni keramiki predmeti u obliku malih koliba koji su istovremeno sluili i kao posmrtne urne mogu se porediti sa slinim primercima evropske preistorije i sa mongolskom kolibom. Ta mala prebivalita dua, iroko rasprostranjena u preistorijskoj Kini, predstavljala su preteu ploe predaka u istorijskim epohama.7

Sve u svemu, kulture Jang-ao i Lung-ao ukazuju na verovanja svojstvena i drugim neolitskim civilizacijama: na povezanost ivota, plodnosti, smrti i zagrobnog ivota, dakle na koncepciju kosmikog ciklusa, ilustrovanog kalendarom i aktuelizovanog obredima; na znaaj predaka, kao izvora magijsko-

3 Ho, nav. delo, str. 279 i dalje. Na slinu praksu i verovanja nailazimo u nekim

preistorijskim kulturama Bliskog istoka i istone Evrope. 4 J. G. Andersson, Children of the Yellow Earth, str. 315; Kwang-Chih Chang, The

Archaeology of Ancient China, str. 103; up. Harrna Rydh, Symbolism in mortuary ceramics, svuda.

5 Dobra reprodukcija u Novoj knjizi, str. 154, sl. 9. c Ho, nav. delo, str. 282; . B. Karlgren, Some fecundity symbols in Ancient China,

str. 18 i dalje. 7 Hentze, Bronzegerdt, Kultbauten, Religion im altesten China der Shangzeit, str. 49 i

dalje, 88 i dalje; isti, Dcis HCLUS uls Weltort dcv Seele-, str. 23 i dalje, i slike 1012. U ovitm delima nai e se veliki broj paralela, uzetih iz kultura koje se, bilo istorijski bilo morfoloki, poklapaju s kineskorn arhajskom civilizacijom.

religijske moi; i najzad, na misteriju jedinstva suprotnosti (potvrenu i death patternom), verovanja, koje u neku ruku anticipira ideju jedinstva/totaliteta Kosmikog ivota koja e preovladati u kasnijim epohama. Na kraju kao znaajno treba dodati i to da se veliki deo neolitskog naslea, s neizbenim modifikacijama, sauvao sve do danas u tradiciji i verskim obredima sela.

127. Religija u bronza.no doba: Nebeski bog i preci Mnogo smo bolje obaveteni sledeem periodu koji poinje dinastijom

ang 17511028) i najveim svojim delom zahvata protoistoriju, a jednim manjim zalazi u staru istoriju Kine. To je epoha koju odlikuju obrada bronze, pojava urbanih centara i prestonica, prisustvo vojne aristokratije, institucija kraIjevstva i poeci pisma. to se tie religijskog ivota, raspolaemo dosta obimnom dokumentacijom. Na prvom mestu bogatom ikonografijom, najee ilustrovanom divnim obrednim vazama od bronze, zatim kraljevskim grobnicama koje pruaju obavetenja vrenju izvesnih religijskih obreda, i najzad, brojnim i oso bito dragocenim proroanskim natpisima, urezanim na ivotiniskoj kosti ili oklopu kornjaa.8 Osim toga, neka dela iz poznijih perioda (npr. Knjiga oda), koja Karlgren naziva free Chou texts,9 sadre mnogo drevnog materijala. Napomenimo, meutim, da nas ti izvori obavetavaju samo izvesnim religijskim aspektima perioda ang, prvenstveno verovanjima i obredima kraljevskog klana; mitologija i teologija te epohe, isto kao i mitologija i teologija neolitskog doba, ostaju nam dobrim delom nepoznate.

Ikonografski dokumenti se ne mogu uvek sa sigurnou protumaiti. Prihvaeno je da oni pokazuju izvesnu slinost s motivima, potvrenim na bojenoj keramici epohe Jang-ao,10 kao i s religijskom simbolikom kasnijih epoha. Hence (isto, str. 215 i dalje) smatra da konjunkcija polarnih simbola ilustruje religijske ideje u vezi sa obnavljanjem vremena i duhovnom regeneracijom. U torri pogledu znaajan je i simbolizam cvrka i maske, tao-tjeh, koji sugerie ciklus raanja i ponovnog raanja: svetlost i ivot koji izranjaju iz tame i smrti. Veoma je uoljivo i povezivanj- antagonistikih predstava (zmija s perjem, orao i zmija, itd.), odnosno dijalektika suprotnosti i coincidentia oppositorum tema koje e kasnije biti u centru interesovanja taoistikih filozofa i mistika. Bronzane vaze predstavljaju urne-prebivalita dua.11Njihovi oblici su izvedeni ili iz keramikih oblika, ili iz odgovarajuih prototipova od drveta,12 a zadivljujue predstave ivotinja kojima su ukraene nastale su verovatno po ugledu na gravire u drvetu.13

Proroanski natpisi nam otkrivaju jednu religijsku koncepciju koje nema (ili ju je nemogue otkriti?) u neolitskim dokumentima, pre svega apsolutnu

8 Re je metodi proricanja prilino rasprostranjenoj u severnoj Aziji: dok se zagrevala

kost ili oklop, postavljalo se pitanje, na koje su vrai odgovarali tumaei oblike pukotina; zatim su pored pukotina ispisivaii postavljeno pitanje i odgovor.

9 Bernard Karlgren, Legends and Cults in Ancient China, str. 314. 10 Salamander, tigar, zmaj, itd., koji se i danas javljaju u ikonografiji i narodnoj

umetnosti Kine, kosmoloki su simboli, potvreni ve krajem neolita. Up. Carl Hentze, Bronzegerdt... der Shangzeit, str. 40 i dalje, 55 i dalje, 132 i dalje, 165 i dalje.

11 Hentze, Das Haus als Weltort der Seele, str. 14 i dalje, i svuda. 12 Li Chi, The Beginnings of Chinese Civilisation, str. 32. 13 Isto, str. 35.

nadmonost vrhovnog nebeskog boga, Ti (Vladar) ili ang-Ti (Vladar u visinama). Ti gospodari kosmiekim ritmovima i prirodnim pojavama (kiom, vetrom, suom, itd.); on kralju pomae da pobedi u ratu i obezbeuje mu plodne etve, ili pak izaziva nesree, alje bolesti i smrt. Prinose mu se dve vrste rtava: u svetilitu predaka i pod vedrim nebom. Ali, kao to je to sluaj i s drugim prastarim bogovima [up. nau Raspravu istoriji religija (Traite d' histoire des religions), 14 i dalje], njegov kult oznaava izvesno opadanje apsolutne predanosti Bogu. Ti se prikazuje kao dalek i manje uticajan od predaka kraljevske loze i prinosi mu se manje rtava. Ali kada su u pitanju dve glavne vladareve preokupacije, plodnost useva (kia) i rat, priziva se samo 011.

Pa ipak, Ti zauzima vrhovni poloaj medu bogovima. Sva ostala boanstva, kao i kraljevi preci, njemu su potinjeni. KraIjevi preci jedini su kadri da posreduju kod Tija, a sa njima moe da komunicira jedino kralj, jer on je jedini ovek.14 Vladar uvruje vlast uz pomo svojih predaka; verovanje u njihovu religijsko-magijsku mo sluilo je kao opravdanje za dominaciju dinastije ang. milost predaka zavisila je od rtava u itaricama, krvi i mesu13 koje su im prinoene. Neopravdana je pretpostavka nekih naunika15 da su kult predaka, tek onda kada je postao tako znaajan za vladajuu aristokratiju, postepeno prihvatili i drugi drutveni slojevi. On je jo u neolitskom dobu bio duboko usaen i iroko rasprostranjen. Kao to smo ve videli (str. 10), inio je sastavni deo religijskog sistema (uklapajui se u pojam antropo-kosmolokog ciklusa) najstarijih zemljoradnika. svomonost koju je stekao kralj, za ijeg se prvog pretka verovalo da potie od boga Ti, samo je dala ovom prastarom kultu politiku funkciju.

Kralj prinosi dve vrste rtava: precima i Tiju, kao i ostalirn bogovima. Ponekad, vrenje obreda traje 300 ili 360 dana. Re rtva u tom sluaju oznaava godinu, jer se period potreban za ispunjenje svih rtvenih obaveza poklapa s godinjim ciklusom. To potvruje religijski znaaj kalendara, koji garantuje normalan povratak godinjih doba. U velikim kraljevskim grobnicama u blizini mesta Anjang pronaeni su, pored ivotinjskih skeleta, i kosturi ljudi, rtvovani verovatno zato da bi vladara otpratili na drugi svet. Izbor rtava (dvorani, sluge, psi i konji) ukazuje na veliki znaaj koji je za vojnu aristokratiju i kraljevski lclan imao lov (obredni?).16 Brojna pitanja, sauvana u proroanskim zapisima, navode pogodnosti i dobre izglede na uspeh kraljevih pohoda.

Grobovi su izraavali isti kosmoloki simbolizam i vrili istu funkciju kao naselja: predstavljali su domove mrtvih. Slino verovanje moglo bi da objasni rtvovanje ljudi prilikom podizanja nekog zdanja, najee hrama ili dvorca. Due rtvovanih obezbeivale su graevini trajnost. Moglo bi se rei da je podizani spomenik sluio dui rtve kao novo telo.18 Ali ljudske rtve su prinoene i iz drugih razloga kojima nismo ba najbolje obaveteni. Mogue je da je njihov cilj bio obnavljanje vremena ili regeneracija dinastije.

I pored nekih praznina ipak smo u stanju da protumaimo glavne religijske pravce epohe ang. Znaaj Nebeskog boga i kulta predaka je nesumnjiv.

14 Izraz: Ja, Jedini ovek (ili moda Ja, Prvi ovek) otkriven je na proroanskim

natpisima; up. David N. Keightley, Shang Theology and the Genesis of Chinese political Culture, str. 213, nap. 6.

15 Up. Eliade, De Zalmoxis Gengis-Khan, str. 182 i dalje. 16 Li Chi, nav. delo, str. 21 i dalje. Autor skree panju na ivotinjske motive (tigra,

jelena) kojima su ukraavane bronzane vaze (str. 33). Napomenimo da je re amblemskim ivotinjama koje izraavaju dosta sloen kosmoloki i inicijacijski simbolizam.

Sloenost sistema rtvovanja (vezanog za religijski kalendar) i tehnike proricanja navode na pomisao da je postojala klasa vrilaca svetih obreda, vraeva, svetenika ili amana. Najzad, ikonografija nam otkriva artikulacije jednog simbolizma, u isti mah kosmolokog i soteriolokog, jo nedovoljno osvetljenog, ali koji izgleda da anticipira glavne religijske koncepcije klasine Kine.

128. Dinastija-uzor: u

Godine ~ 1028. vojvoda u je svrgnuo s vlasti poslednjeg vladara dinastije ang. uvenom proklamacijom17 objavio je da se pobunio protiv kralja, zato to mu je sam Vladar nebeski naredio da uini kraj jednoj tako korumpiranoj i omrznutoj vladavini. Tu se prvi put pominje doktrina Ovlaenja s neba. Vojvoda pobednik postao je kralj, zaetnik dinastije u koja je najdue vladala Kinom 1028256). Neemo govoriti njenim usponima, krizama i padovima,18 jer za ono to mi prouavamo to nije od bitne vanosti. Napominjemo samo da je u periodu od VIII do III veka pre Hr., i pored ratova i opte nesigurnosti, kineska tradicionalna civilizacija doivela najvei procvat, a filozofska misao dostigla svoj vrhunac.19

Ve na poetku vladavine dinastije u nebeski bog Tjen (Nebo), ili ang-ti (Vladar u visinama), uzdie se iznad antropomorfnog i personalizovanog boga. On boravi u sazveu Velikog medveda, u samom sreditu Neba. Izvornici istiu njegovu nebesku strukturu: on vidi, zapaa i uje sve; kadar je da u sve pronikne i sve sazna; njegova volja je neopoziva. Tjen i ang-ti prizivaju se pri sklapanju saveza i zakljuivanju svakog sporazuma. Kasnije su takvu mo Neba slavili Konfucije i niz drugih filozofa, moralista i teologa, pripadnika svih kola. Ali za njih je Nebeski bog postepeno gubio religijsku prirodu; postajao je princip kosmikog reda, moralnih zakona. Taj proces apstrahovanja i racionalizovanja vrhovnog Boga est je u istoriji religija (up. Brahman, Zevs, Bog filozofa u helenistikoj epohi, u judaizmu, hrianstvu i islamu).

Ali Nebo (Tjen) ostaje zatitnik dinastije. Kralj je sin boga Tjen i namesnik boga ang-tija.20 Zbog toga, po pravilu, samo on moe da mu prinosi rtve. On je odgovoran za normalan tok kosmikih ritmova i u sluaju neke nesree sue, poplave, nekog neoekivanog velikog zla ili opte bede kralj se podvrgava pokajnikim obredima. Poto svaki nebeski bog vlada godisnjim dobima, Tjen ima izvesnu ulogu i u zemljoradnikim kultovima. Stoga kralj treba da ga predstavi u najvanijim trenucima agrarnog ciklusa (up. 130).

17 Tekst je sauvan u e-Kingu; prevod Karlgren, The Book of Documents, str. 55. 18 Podsetimo na nekoliko znaajnih datuma: Zapadni ui su vladali do ~771, kada su

vlasti preuzeli Istoni ui (~771256). Period od ~400 do ~200 obeleen je neprekidnim ratovima i zbog toga nazvan Zaraene Ijevine; on je zavren ujedinjenjem Kine pod carem Huang-tijem.

19 Upravo u ovoj eposi napisane su ili izdate Klasine knjige. Hentze (Funde in Alt-China, str. 222) primeuje da u toku vladavine dinastije u dolazi do postepene desakralizacije pisma. Prvobitna funkcija pisma da uredi odnose NeboZemlja i BogLjudi zamenjena je genealokim i istoriografskim preokupacijama. U stvari, pismo postaje sredstvo politike propagande.

20 TJp. Chou King, prev. Legge, str. 428. Za vladare u verovalo se da potiu od mitskog pretka, Hu-cija (Heou-tsi) (Princ Millet), slavljenog e Kingu (poema 153), zbog toga to im je po naredbi Boga darovao ito i jeam. Dodajmo jo da su Ijudske rtve, potvrene u kraljevskim grobnicama anga, potpuno nestale u vreme dinastije u.

Kult predaka uglavnom zadrava strukture kakve je imao u epohi ang. (Ali podaci kojima raspolaemo odnose se samo na obrede aristokratije.) Urna-prebivalite due zamenjena je ploom koju je sin postavljao u hramu predaka. etiri puta godinje odigravale su se dosta sloene ceremonije: prinosilo se peeno meso, itarice, pia i pri tom se prizivala dua pretka. Njega je personifikovao jedan od lanova porodice, najee unuk pokojnika, korne su prinoeni darovi. U Aziji, a i nekim drugim krajevima, ovakve ceremonije su dosta uobiajene, a obred u ko je pokojnik personifikovan, vrlo verovatno je vren ve u vreme anga, ako ne i u preistoriji.21

Htonska boanstva i njihovi kultovi imaju dugu istoriju kojoj smo osrednje obaveteni. Zna se da je Zemlja, pre nego to se poela predstavljati kao Majka, bila shvatana kao stvaralaka kosmika sila, aseksualna ili biseksualna.22 Prema Marselu Graneu (Marcel Granet) predstava Zemlje-Majke pojavljuje se najpre u neutralnom vidu Svetog mesta. Neto kasnije, domae tlo postaje mona majka hraniteljka.23 U davna vremena mrtvaci su sahranjivani u prostoru koji je pripadao domainstvu i to na mestu gde se uvalo seme. uvar semena dugo je ostala ena. Za vladavine dinastije u, seme kojim je trebalo zasejati kraljeve njive, nije bilo uvano u odaji Nebeskog sina nego u kraljiinim odajama (isto, str. 200). Tek kasnije, s pojavom agnatske porodice i vlastelinske moi, i Zemlja je postala boanstvo. U doba ua postojao je veliki broj boanstava, vezanih za Zem]ju, koja su bila hijerarhijski organizovana: boanstva porodine zemlje, boanstva sela, boanstva kraljevske i vlastelinske zemlje. Oltar je bio pod vedrim nebom i sastojao se od kamene ploe i drveta relikvija prvobitnog kulta, posveenog Zemlji, kao kosmikoj sili. Seljaki kultovi, vezani za krizne sezonske periode, verovatno predstavljaju prve oblike ove kosmike religije. Jer, kao to emo videti ( 130), Zemlja nije bila shvatana samo kao izvor agrarne plodnosti, ve je, kao sila lcomplementarna Nebu, inila sastavni deo kosmikog totaliteta.

Vano je, meutim, rei i to da se pomenutim religijskim strukturama ne iscrpljuje bogata dokumentacija epohe u (arheoloki materijali i pre svega brojni tekstovi). Malo kasnije, izlaganje emo dopuniti s nekoliko kosmogonijskih mitova i osvrtom na osnovne metafizike ideje. Za sada napomenimo da svi noviji istraivai istiu kulturnu i religijsku sloenost stare Kine. Kao to je to sluaj s mnogim drugim narodima, ni kineski etnos u poetku nije bio homogen, pa samim tim ni njegov jezik, kultura i religija nisu mogli biti jedinstveni. Doprinos koji su periferni etniki elementi Tai, Tunguzi, tursko-mongolska, tibetanska i druga plemena dali kineskoj sintezi24 osvetlio je Volfram Eberhard (Wolfram Eberhard). Za istoriara religija ti doprinosi su od

21 Predstave ljudi, s podignutim rukama, na reljefima, urezanim na glinenim vazama, po

svemu sudei predstavljaju pretke ili svetenike kulta predaka (up. Hentze, Funde in Alt-China, str. 244, tabela XL). Taj ikonografski motiv potvren je i u neolitu i u epohi ang (isto, sl. 29 i 30). Izvrstan primer folklorizacije teme predaka ilustruje jedna bronzana krinja iz srednjeg perioda vladavine ua; na poklopcu, u naivnom naturalistikom stilu, predstavljeni su ovek i ena kako sede i'edno naspram drugog; isto, tab. X-LIII i 228.

22 Up. Eliade, La Terre-Mere et les hierogamies cosmiques (u: Mythes, reves et mysteres), str. 225.

23 M. Granet, Le depot de l'enfant sur le sol (u: Etudes sociologiqnes sur la Chine), str. 201. Kada se novoroene ili samrtnik polagao na zemlju od nje se oekivalo da prosudi da li su roenje ili smrt valjani. Obred polaganja na zemlju podrazumevao je ideju sutinskog identifikovanja Rase i Zemlje (isto, str. 19293, 19798).

24 Vid. Kultur und. Siedlung der Randvolker Chinas i dva toma Lokalkulturen im alten China.

posebne vanosti: oni mu, izmeu ostalog, pomau da shvati uticaj amanizma, koji je u Kinu doao sa severa, na kinesku religioznost, kao i poreklo izvesnih taoistikih obiaja.

Kineski istoriografi su bili svesni koliko je njihova klasina civilizacija bila daleko od obiaja i verovanja varvara. meu tim varvarima esto se sreu delimino ili potpuno asimilovani narodi, ija je kultura na kraju postala sastavni deo kineske civilizacije. Pomenimo samo jedan primer, primer ua. Njihovo kraljevstvo bilo je uspostavljeno ve ~1100. godine. Meutim, ui, koji su asimilovali kulturu ang, bili su mongolskog porekla i za njihovu religiju bili su karakteristini amanizam i tehnike ekstaze.25 I pored toga to je ujedinjenje Kine, izvreno za vladavine dinastije Han, unitilo njihovu kulturu, ono je u dobroj meri olakalo rasprostiranje njihovih verovanja i religijskih obreda irom cele zemlje. Sigurno da je veliki broj njihovih kosmolokih mitova i religijskih obreda kineska kultura usvojila; a to se tie njihovih tehnika ekstaze, moemo ih prepoznati u nekim taoistikim sredinama.

129. Poreklo ureenje Sveta Nijedan kosmogonijski mit stricto sensu nije sauvan. Ali se u

istoriografskoj tradiciji i brojnim kineskim legendama mogu prepoznati euhemerizovani i posvetovljeni bogovi stvoritelji. Tako, jedna od njih govori antropomorfnom praocu Pan-Kuu, enom u vreme kada su Nebo i Zemlja bili u haosu koji je liio na jaje. Kada je on umro, od njegove glave postalo je sveto brdo, od oiju sunce i mesec, od njegovog masnog tkiva reke i mora, a od kose i malja drvee i druge biljke.26 Sutina mita, u stvari, objanjava Stvaranje kao rtvovanje jednog praiskonskog bia, a isto objanjenje sreli smo kada je bila re Tijamat (up. 21), Purui ( 75) i Imiru ( 173). Jedna aluzija iz e-kinga dokazuje da je starim Kinezima bila poznata i druga kosmogonijska tema, potvrena kod mnogih naroda i na razliitim nivoima kulture: Presvetli Vladar Huang-ti naredio je ong-liju da raskine vezu Zemlje s Nebom kako bi onemoguio silaske (bogova).27Kinesko tumaenje mita posebno to da bogovi i duhovi silaze na zemlju da bi tlaili ljude drugorazredno je; suprotno tome, veina varijanata istie rajski karakter praiskonskog doba kada je prevelika blizina Zemlje i Neba omoguavala bogovima da silaze i meaju se s ljudima, a ljudima da se Denju na Nebo, bilo verui se uz planinu, neko drvo ili lestve, bilo preputajui da ih ptice uznesu na nebeske visine. Potom se Nebo nakon jednog mitskog dogaaja (greke u vrenju obreda) naglo razdvojilo od Zemlje i to tako to su drvo ili lijana bili poseeni, ili je planina koja je dodirivala Nebo sravnjena sa Zemljom. Meutim, neka izuzetna bia amani, mistici, junaci, vladari i dalje su zadrali mo da se u ekstazi penju na Nebo uspostavljajui

25 Up. John S. , Research priorities in the Study of Ch'u religion,

naroito str. 231 i dalje. 26 Tekstovi u prevodu Maksa Kaltenmarka, La naissance du monde en Chine, str.

45657. Vid. taikoe Norman Girardot, The Problem of Creation Mythology, str. 298 i dalje.

27 Henri Maspero, Les religions chinoises, str. 18687. Kasnije se ova epizoda tumaila neslogom, iji je uzrok bilo to to su ljudima potpuno zavladali duhovi; up. Derek Bodde, Myths of Ancient China, sfrr. 389 i dalje.

tako prekinutu komunikaciju in illo tempore.28Kroz celu kinesku istoriju provejava neto to bi se moglo nazvati nostalgijom za Rajem, odnosno elja da se kroz ekstazu povrati prvobitno stanje: stanje predstavljeno prastarim jedinstvom/totalitetom huen-tuen, kada su se Ijudi licem u lice mogli sretati s bogovima.

Najzad, u treem mitu pojavljuje se jedan par, brat Fu-hi i sestra Niu-kua, dva zmajolika bia, koja su u ikonografiji dosta esto predstavljana sa isprepletanim repovima. Prilikom jednog potopa, Niu-kua je plavetnilo Neba prebojila kameniima u pet boja, od odseenih apa velike kornjae nainila je etiri stuba i postavila ih na etiri pola; zatim je, da bi spasla svet, ubila crnog zmaja (Kong-kong) i od pepela trske napravila brane da bi zaustavila pomahnitale vode.29 Drugi tekst saoptava da je Niu-kua, posle stvaranja Neba i Zemlje, oblikovala Ijude, i to od ute zemlje (Ijude plemenita roda) i blata (obian svet i sirotinj u).30

Istorijsko predanje Velikom Juu otkriva nam jo jednu kosmogonijsku temu. Pod (mitskim) vladaocem Jao, svet je bio u haotinom stanju i pomahnitale vode razlivale su se i plavile sve unaokolo. Nasuprot svome ocu, koji je vode krotio podizanjem brana, on ih je, iskopavi kanale, pustio da oteku u more, a zmije i zmajeve oterao u movare.31 Svi ti motivi poplavljena Zemlja, mnotvo zmija i zmajeva imaju kosmogoniisku strukturu. Ju ima ulogu demijurga i prosvetiteliskog iunaka. Za kineske uene ljude ureenje Sveta i osnivanje humanih institucija predstavlja ekvivalent kosmologiji. Svet je stvoren onda kada se Vladar, prognavi sile zla na sve etiri strane, smestio u Sredite i dovrio organizaciju drutva.

Ali problem porekla i ureenja sveta zanimao je i Lao Cea i taoiste, to znai da su razmiljanja kosmogonijskim temama bila veoma stara. Lao Ce i njegovi uenici crpli su svoje ideje iz najstarije mitoloke tradicije i injenica da se sutinski taoistiki termini huen-tuen, tao, jang i jin javljaju i kod predstavnika drugih kola dokazuje njihov prastari i pankineski karakter. Dakle, kao to emo videti (up. str. 18), objanjenje porekla sveta, prema Lao Ceu, ponavlja, samo metafizikim jezikom, prastaru kosmogonijsku temu haosa (huen-tuen) kao totaliteta koji je liio na jaje.32

to se tie strukture i ritmova Vasione, izmeu brojnih i razliitih osnovnih koncepcija, poev od epohe ang pa do revolucije 1911, postoji savrena ujednaenost i kontinuitet. Univerzum je odvajkada bio zamiljen kao sredite koje preseca vertikalna osa zenitnadir i okruuju etiri orijenta. Nebo je ovalno (u obliku jajeta), a Zemlja etvrtasta. Nebo pokriva Zemlju kao kugla. Kada je Zemlja predstavljena kao etvrtasti deo kola, jedan stub, postavljen u sredini, podupire baldahin ovalnog oblika koji predstavlja Nebo. Svakom od pet kosmolokih brojeva 4 orijenta i 1 sredite odgovara posebna boja, poseban ukus, poseban zvuk i poseban simbol. Kina se nalazi u sreditu sveta, prestonica u sreditu kraljevine, a kraljevska palata u sredinjem delu prestonice.

Zamiljanje prestonice i nekog drugog grada kao Sredita sveta nimalo se ne razlikuje od uobiajenih koncepcija, potvrenih na Bliskom istoku, u Indiji,

80 Up. Eliade, Mythes, reves et mvsteres, str. 80 i dalje; Le Chamanisme, str. 215 i dalje. 29 Lie Tseu (III vek pre Hr.), prevod: Kalteramark, nav. delo, str. 458. 30 Houai-non tseu (III vek pre Hr.), prevod: Kaltenmark, isto, str. 459. 31 Mencius, prevod Kaltenmark, str. 461. 32 Vid. N. J. Girairdot, Myth and Meaning in the Teo Te Ching, str.

Iranu, itd.33 U Kini, kao i u drugim urbanim civilizacijama, gradovi su u poetku imali ulogu ceremonijalnog centra.34 Drugim reima, grad je u pravom smislu rei Sredite sveta, jer omoguuje komunikaciju i s Nebom i s podzemnim svetom. Savrena prestonica bi trebalo da se nalazi u Sreditu vasione, na mestu gde se uzdie udotvorno drvo, zvano Uspravno drvo (-), koje spaja delove podzemnog sveta s najviim nebeskim sferama; u podne nita to pored njega ak i savreno uspravno stoji ne moe da baca senku.35

Prema tradiciji, svaka prestonica mora da poseduje Ming tang, obrednu palatu, koja je u isto vreme imago mundi i kalendar. Ming tang je podignut na etvrtastoj osnovi (Zemlja) i prekriven je okruglim slamenim krovom (Nebo). Tokom cele godine vladar krui pod njegovim krovom; premetajui se s jednog orijenta na drugi, zavisno od kalendara, on sveano najavljuje poetak svakog godinjeg doba i svakog meseca. Boje njegovog odela, hrana koju jede, pokreti koje ini, savreno odgovaraju razliitim periodima godinjeg ciklusa. Na kraju treeg letnjeg meseca on zauzima mesto u samom sreditu Ming tanga predstavljajui na taj nain stoer godine.36 Vladar, kao i ostali simboli Sredita sveta (Drvo, Sveta planina, kula s devet spratova, itd.), na neki nain ovaplouje axis mundi i ostvaruje vezu izmeu Zemlje i Neba. Ovaj prostorno-vremenski simbolizam Sredita sveta iroko je rasprostranjen; potvren je u mnogim drevnim kulturama i u svim urbanim sredinama.37 Dodajmo da su, poput prestonice i kraljeve palate, isti kosmoloki simbolizam izraavala i najsiromanija i najprimitivnija naselja; ona su u pravom smislu imago mundi.i0

130. Polariteti, alternacija i reintegracija Kao to smo ve zapazili (str. 14), pet kosmolokih brojeva tj. etiri

horizonta i Sredite predstavljaju u isto vreme i uzor klasifikacije i uzor univerzalne homologacije. Sve to postoji pripada jednoj vrsti, jednom tano odreenom odeljku, pa, prema tome, ima osobine svojstvene realitetima grupisanim u toj vrsti. Pred nama je, dakle, smela razrada sistema podudarnosti makrokosmosa i mikrokosmosa, odnosno opta teorija analogija, koja je odigrala vanu ulogu u svim tradicionalnim religijama. Samosvojnost kineske misli sastoji se u tome to shemu makrokosmos-mikrokosmos ukljuila u jedan jo iri sistem klasifikovanja, pre svega u sistem ciklusa antagonistikih, ali i komplementarnih principa poznatih pod imenom jang i . Sistemi-paradigme, obrazovani od razliitih tipova biparticije i polariteta, dualiteta i alternacije, antitetikih dijada i coincidentia oppositorum, sreu se svuda u svetu i na svim

299 i dalje.

85 Up. Eliade, Le Mythe de l'eternel retour, str. 23 i dalje. 30 Paul Wheatly, The Pivot of the four quarters, str. 30 i dalje, 411 i dalje. 35 Marcel Granet, La pensee chinoise, str. 324. 36 Grane, nav. delo, str. 102 i dalje; up. Danses et legendes de la Chine ancienne, str.

116 i dalje. Izgleda da ovo obredno zadravanje u sreditu Mmg tanga odgovara periodu u toku kojeg su se nekadanji vladari povlaili u najdublji deo svog obitavalita. Ti obredi i posmatranja, ija je svrha bila prognoziranje i utvrivanje prinosa od etvi i uzgajanja stoke, trajali su est do dvanaest dana (La pensee chinoise, str. 107). Dvanaest dana simbolizovalo je dvanaest meseci sledeeg godinjeg ciklusa; ova arevna koncepcija potvrena je i na Bliskom istoku a i u nekim drugim krajevima; up. Le mythe de l'eternel retour, str. 78 i dalje.

37 Up. Eliade, Centre du Monde, Temple, Maison, str. 67 i dalje.

nivoima kulture.38 Par suprotnosti jang i jin nije znaajan samo zato to je posluio kao model optoj klasifikaciji, ve i zato to se razvijao unutar jedne kosmologije koja je s jedne strane sistematizovala i opravdala brojne tehnike tela i discipline duha, a s druge, podstakla na jo odreenije i sistematizovanije filozofske spekulacije.

Simbolizam polariteta i alternacije, kao to smo videli ( 127), bogato je ilustrovan ikonografijom bronzanih vaza iz perioda dinastije ang. Polarni simboli su tako rasporeeni da istiu svoju konjunkciju; npr. sova, ili neka druga figura koja simbolie tamu, ima solarne oi, dok su amblemi svetlosti obeleeni nekim nonim znakom.39 Prema Karlu Henceu, simbolizam jang-jin potvruju i najstariji obredni predmeti, nastali mnogo pre prvih pisanih tekstova.40

Marsel Grane podsea da u e-kingu re jin evocira ideju hladnog i oblanog vremena i da se primenjuje na neto unutranje, a termin jang ideju sunanog i toplog vremena. Drugim reima, jang i jin oznaavaju konkretne i antitetike aspekte vremena.41 Jedan prirunik za proricanje govori vremenu svetlosti i vremenu tame, izraavajui ono isto to e kasnije izrei i Cuang Ce: [vreme] punoe, [vreme] nemoi... [vreme] proiavanja, [vreme] smirivanja... [vreme] ivota, [vreme] smrti (Granet, La pensee chinoise, str. 132). Svet je, dakle, jedan totalitet ciklinog reda (tao, pjen tong), nastao konjugacijom dveju alternativnih i komplementarnih manifestacija (isto, str. 127). Ideja alternacije ini se da nadjaava ideju opozicije. To pokazuje struktura kalendara. Prema filozofskom tumaenju, u toku zime jang, nadmudren od jina, pod zaleenom korom, na dnu podzemnih izvora, izdrava neku vrstu godinje probe iz koje izlazi jo puniji ivota: led se onda sam topi i izvori oivljavaju (isto, str. 135). Univerzum se, dakle, prikazuje kao niz antitetikih oblika koji ciklino alterniraju.

Izmeu kosmikih ritmova kojima upravlja interakcija janga i jina i komplementarne alternacije aktivnosti dvaju polova postoji savrena simetrija. Poto se u svemu to je jin prepoznaje enska priroda, a u onome to je jang muka, tema hijerosamije otkriva jednu dimenziju koja je isto toliko kosmika koliko i religijska. Obredna opozicija izmeu dvaju polova doista izraava u isti mah komplementarni antagonizam dveju formula ivota i alternaciju dva kosmika principa, janga i jina. Prilikom odravanja prolenih i jesenjih skupnih svetkovina, koje su predstavljale krunu drevnih seljakih obreda, dva protivnika hora, postavljena jedan naspram drugog, pesmom se izazivaju. Jang zove, jin odgovara, momci zovu, devojke odgovaraju. Ove dve formule su meusobno zamenljive, jer istovremeno oznaavaju i kosmiki i drutveni ritam.42 Antagonistiki horovi su meusobno suprotstavljeni, kao tama i svetlost. Polje na kojem se okupljaju predstavlja totalitet prostora, a njihovo prisustvo totalitet ljudske vrste i svega to postoji u prirodi (Grane, nav. delo, str. 143). Na kraju, svetkovinu krunie hijerogamija ritual dosta rasprostranjen u celom svetu.

38 Up. nau studiju Remarques sur le dualisme religieux: dyades et polarites (u: La

nostalgie des origines, str. 249338). 39 Up. Carl Hentze, Bronzegerat, Kultbauten, Religion im altesten China der Shangzeit,

str. 192 i dalje. 40 Up. Hentze, Das Haus als Weltort der Seele, str. 99 i dalje. 41 La pensee chinoise, str. 117 i dalje.

42 Up. Granet, Danses et legendes de la Chine ancienne, str. 43; La pensee chinoise, str. 141.

Polaritet, koji vai kao ivotno pravilo tokom ostalog dela godine, ponitava se ili prevazilazi sjedinjavanjem suprotnosti.

Jedan (aspekt) jin, jedan (aspekt) jang, eto to je Tao, stoji napisano u jednoj maloj raspravi.43 Neprekidna transformacija Univerzuma, uzrokovana alternacijom janga i jina, manifestuje, da tako kaemo, spoljanji aspekt Taoa. Ali ve pri prvom pokuaju da shvatimo njegovu ontoloku strukturu, sukobljavamo se s bezbrojnim tekoama. Napomenimo da je doslovno znaenje ove rei put, staza, ali i rei, kazati iz ega sledi znaenje doktrina. Tao svega evocira predstavu puta koji treba slediti i ideju pravca u kojem treba usmeriti ponaanje, tj. ideju moralnog obrasca, ali i sposobnost povezivanja Neba i Zemlje, svetih sila i Ijudi, magijsko-religijsku mo vraeva, arobnjaka i kraljeva.44 Za filozofsku i religijsku misao Tao je princip reda koji zrai u svim oblastima realnog; tako postoji nebeski i zemaljski Tao (koji se meusobno suprotstavIjaju pomalo kao jang i jin) i Ijudski Tao (tj. principi ponaanja koji, na primer, kralju omoguuju. da vri posredniku funkciju izmeu Neba i Zemlje).45

Neka od ovih znaenja potiu od drevnog poimanja prvobitnog jedinstva/totaliteta, drugim reima, od kosmogonijske koncepcije. Spekulacije Lao Cea poreklu sveta poklapaju se s kosmogonijskim mitom Stvaranju, po kojem svet nastao iz totaliteta koji je liio na jaje. U 42. poglavlju Tao-te Kinga stoji: Tao je stvorio Jedno. Jedno je stvorilo Dva. Dva je stvorilo Tri, a Tri desetinu hiljada bia. Deset hiljada bia na svojim ledima nose teret Jina, a grle Jang.i9 Jasno je u kom smislu je Lao Ce koristio tradicionalni kosmogonijski mit, iako mu je dodao novu metafiziku dimenziju. Jedno je ekvivalent totalnoga; ono se odnosi na prvobitni totalitet a to je veoma esta tema mnogih mitologija. Komentar objanjava da je jedinstvo Neba i Zemlje (tj. Dva) stvorilo sve to postoji, i to prema mitolokom scenariju koji je takoe dobro poznat. Ali za Lao Cea ve i to jedno predstavlja jednu etapu stvaranja, jer ga je stvorio tajanstveni i nedokuivi princip, Tao.

U drugom kosmogonijskom odlomku (pogl. 25) Tao je predstavljen kao neodreeno i savreno bie, roeno Neba i Zemlje... Moemo ga smatrati Majkom ovoga sveta, ali njegovo ime ne znam; zvau ga Tao, a ako bude bilo potrebno da mu nadenem ime, bie to: Beskraj (ta).46 To neodreeno i savreno bie jedan komentator iz II veka pre Hr. tumai kao misteriozno jedinstvo Neba i Zemlje, koje po haotinom stanju (huen-tuen) u kojem se nalazi podsea na gromadu neobraenog kamena.47 Tao je, dakle, prvobitni totalitet, ivotan i stvaralaki, ali bezoblian i bezimen. Ono to je bezimeno, Majka je Neba i Zemlje. Ono to je imenovano, to je Majka deset hiljada bia, stoji zapisano u jednom drugom kosmogonijskom odlomku (pogl. 1, 37). Ali Majku, koja u ovom odlomku predstavlja poetak kosmogonije, na drugom

43 Hi ts'eu, navedeno kod Granet, La pensee chinoise, str. 325. To je najstarija nauna

definicija Taoa. 44 Kaltenmark, Lao tseu et le taoisme, str. 30; up. Granet, La pensee chinoise, str.

300 i dalje. "s Kaltenmark, nav. delo, str. 33. Taj Tao je bio Konfucijev ideal. Mislei na njega rekao

je: ,Onaj kome se u zoru oglasi Tao, moe mirno umreti uvee' (isto). 46 prevod: Kaltenmark, Lao Tseu, str. 39. 47 Houai-nan-tseu, navedeno u Girardot, Myth and meaning in the Tao Te Ching, str.

307. I za uang Cea prvobitno stanje savrenog jedinstva bilo je izgubljeno onog trenutka kada je car Huen-Tuen, tj. Haos izbuen, da bi, kao i svi ljudi, dobio lice sa sedam otvora; meutim, sedmoga dana, posle buenja sedmog otvora Haos je umro; up. James Legge, The Texts of Taoism, I, (SBE, sv. XXXIX), str. 267.

mestu oznaava sam Tao. Boanstvo Val ne umire: to je Tajanstvena enka. Tu gde se ona otvara nastali su Nebo i Zemlja.48

Nemogunost definisanja Taoa izraena je i drugim epitetima i pojmovima, koji i pored brojnih nijansi takoe izraavaju prvobitnu kosmogonijsku predstavu, odnosno Haos (huen-tuen). Pomenimo samo najvanije: Praznina (hsu), Nitavilo (vu), Beskraj (ta), Jedno (i)P Na neke od njih vratiemo se kada budemo analizovali Lao Ceovu doktrinu. Ali valja ve sada istai da su taoistiki filozofi, kao i pustinjaci i svi drugi koji su tragali za dugovenou i besmrtnou, nastojali da povrate to rajsko stanje, pre svega njegovo prvobitno savrenstvo i spontanost. U toj nostalgiii za praiskonskim stanjem stvari mogli bismo prepoznati novi izraz starog agrarnog scenarija koji je obredom kolektivnog (haotinog) sjedinjavanja momaka i devojaka, predstavnika janga i jina, dovodio do totalizacije. Sutinski element, zajedniki svim taoistikim kolama, bio je velianje prvobitnog stanja oveanstva, odnosno situacije kakva je postojala pre pobede civilizacije. protiv tog povratka prirodi dizali su se svi oni koji su eleli da uspostave pravedno i prosveeno drutvo kojim vladaju norme i koje je inspirisano primerom legendarnih kraljeva iz bajki i junaka prosvetitelja.

131. Konfucije: mo obreda Moglo bi se rei da su sve tendencije religijske misli u antikoj Kini iraale

izvestan broj zajednikih osnovnih ideja. Na prvom mestu to je pojam taoa, kao principa i izvora svega realnog, zatim ideja alternacije kojom upravlja ritam janga i jina, i najzad teorija analogije izmeu makrokosmosa i mikrokosmosa. Ova poslednja teorija bila je primenjena na sve planove Ijudske egzistencije i organizacije: anatomiju, fiziologiju, psihologiju pojedinca, drutvene institucije, naselja, namenske prostore (grad, dvorac, oltar, hram, kuu). Ali, dok su pojedinci (u prvom redu taoisti) smatrali da je egzistencija, razvijana pod znakom taoa i savreno usklaena s kosmikim ritmovima, bila mogua samo u prapoetku (odnosno u stadiiumu koji je prethodio organizaciji drutva i razvoju kulture), drugi su bili miljenja da se takav tip postojanja mogao ostvariti upravo u jednom pravednom i prosveenom drutvu.

Najslavniji meu ovim poslednjima, onaj iji se uticaj najvie osetio, bio je svakako Konfucije (~ 551479).49 ivei u vremenu anarhije i nepravdi i osetivi svu bedu i napaenost ljudskog roda, Konfucije je shvatio da jedino reenje lei u temeljnoj reformi vlasti koju treba da uine prosveeni, a sprovedu oni koji vladaju. On lino nije uspeo da dobije neko znaajnije mesto u upravi i itav ivot je posvetio pouavanju drugih. Bio je prvi koji se bavio privatnim poduavanjem. Pred samu smrt, i pored uspeha koje je imao kod brojnih uenika, Konfucije je bio ubeen u potpuni neuspeh svoje misije. Ali, uenici su uspeli da sutinu njegovog uenja prenesu na potonje generacije. Dvesta pedeset godina posle Konfucijeve smrti vladari dinastije Han (~206220) odluili su da konfucijancima povere upravljanje carstvom, i od tog vremena Uiteljeva doktrina vodila je carstvo tokom vie od dve hiljade godina.

48 Gl. 6, prev. Kaltenmark, str. 50. 49 Njegovo porodino ime bilo je Kung; Confucius je latinizirana

verzija Kung-fu-ce, Uitelj Kung.

Konfucije nije bio verski voa u pravom smislu te rei.50Njegove ideje, a naroito one neokonfucijanaca, prouavane su u svim istorijama filozofije. Ali, direktno ili indirektno. Konfucije je izvrio dubok uticaj na kinesku religiju. U stvari, sam izvor njegove moralne i politike reforme je religijski. On uostalom ne odbacuje nijednu od znaajnih tradicionalnih ideja, ni tao, ni Nebeskog boga, ni kult predaka. tavie, velia i potvruje znaaj verskih obreda i ustaljenih obiaja.

Za Konfucija, tao je postavljen dekretom Neba: Tao postoji zato to je Nebo odluilo da tako bude (Luen ju = Analekta XIV, 38). Ponaati se onako kako to tao zahteva, znai prilagoditi se volji Nebeskoj. Konfucije priznaje vrhovnu vlast Neba (Tjen). Ali, njegov Tjen nije neki deus otiosus, ve boanstvo koje vodi brigu svakom pojedincu i pomae mu da postane bolji. Nebo je stvorilo vrlinu (te) u meni (V, 22), izjavljuje on. U pedesetoj godini shvatio sam volju Nebesku (II, 4). Uitelj je doista verovao da mu je Nebo poverilo misiju. Kao i mnogi drugi njegovi savremenici, smatrao je da Nebeski put ilustruju primeri Junaka prosvetitelja Jaoa i una, kao i primeri kraljeva dinastije Cu, Vena i Vua (VIII, 20).

Konfucije je govorio da treba prinositi rtve i vriti ostale tradicionalne obrede, zato to oni ine deo ivota superiornog oveka (in-cu), odnosno plemia. Nebo voli da prima rtve, ali voli i ponaanje u skladu s moralom, no iznad svega ceni dobru vladavinu. Metafizike i teoloke spekulacije u vezi s Nebom i zagrobnim ivotom su beskorisne (V, 12; VII, 20; XI, 11). Superiorni ovek treba pre svega da vodi brigu svojoj konkretnoj egzistenciji, ivotu koji ivi ovde i sada. to se tie duhova, Konfucije ne porie njihovo postojanje, ali im osporava znaaj. Potujte ih, savetuje on, ali na odstojanju. Tako se ponaa mudar ovek (VI, 18). na pitanje da li im treba sluiti, Konfucije odgovara: Ako niste kadri da sluite ljudima, kako biste onda mogli sluiti duhovima? (XI, 11)

Konfucijeva moralna i politika reforma sastoji se od potpunog prevaspitavanja, odnosno od metode kojom se obina osoba pretvara u superiornog oveka (in-cu). Svako moe postati pravi ovek pod uslovom da naui obredno ponaanje u skladu sa tao, a to znai da pravilno vri obrede i pridrava se obiaja (li). Meutim, to nije lako savladati, jer obrede ne treba vriti isto formalno niti se pak predavati zadovoljstvu zbog toga to su oni izvreni. Svako ispravno obredno ponaanje pokree i opasnu magijsko-religijsku silu.51 Kao primer kako se treba ponaati, Konfucije navodi ponaanje uvenog vladara Mudrog una: Drao se sasvim jednostavno, ozbiljno i smerno, lica okrenuta jugu (poloaj vladara pri vrenju obreda) i to je bilo sve (tj.: sve se u kraljevini odvijalo normalno; XV, 4). Kosmosom i drutvom upravljaju magijsko-religijske sile koje vladaju i ovekom. Ako se ovek ispravno ponaa, nema potrebe da izdaje nareenja (XIII, 6). Vladati u skladu s vrlinom (te) isto je to i biti Polarna zvezda: dok ona stoji u mestu, ostale zvezde, odajui joj poast, okreu se oko je (II, 1).

Pravilno uinjeni gest predstavlja novu epifaniju kosmike harmonije. Oigledno je da onaj koji ume tako da se ponaa, nije vie obina osoba, kakva je bio dok to nije nauio; njegov nain postojanja iz osnova je izmenjen; on je

50 Ali ubrzo Konfuciju su pripisane vrline i atributi koji odgovara.iu

prosvetiteljskom junaku; vidi nekoliko primera kod Granet, La pensde chinoise, str. 477 i dalje. 51 Ovaj aspekt je sasvim dobro istakao Herbert Fingarette, Confucius the Secular as

Sacred.

savren ovek. Uenje kojem je cilj transmutacija gestova i ponaanja u rituale, bez naruavanja njihove spontanosti, svakako ima religijsku intenciju i strukturu.52 S tog stanovita Konfucijeva metoda se moe porediti sa uenjem i tehnikama pomou kojih su Lao Ce i taoisti verovali da mogu povratiti prvobitnu spontanost. Konfucijeva originalnost je u tome to je tu transmutaciju gestova i ponaanja u rituale eleo da ostvari u jednom sloenom i visoko hijerarhizovanom drutvu kome je to bilo zaista neophodno.

Za Konfucija, plemenitost i otmenost nisu uroene, ve se stiu obuavanjem. Plemenit ovek moe to postati obuavanjem i zahvaljujui izvesnim prirodnim sklonostima (IV, 5; VI, 5; itd.). Dobrota, mudrost i hrabrost su vrline svojstvene aristokratiji. Vrhunsko zadovoljstvo-lei u razvijanju sopstvenih vrlina. Onaj koji je zaista dobar, nikad nije nesrean (IX, 28). Meutim, pravi poziv plemia je vladanje (VII, 32). Za Konfucija, kao i za Platona, vetina vladanja predstavlja jedini nain da se obezbedi spokojstvo i srea veine ljudi. Ali, kao to smo videli, vetina vladanja, kao i svako drugo umee, ponaanje ili znaajan in, rezultat je obrazovanja religijskog tipa. Duboko je potovao Junake prosvetitelje i velike kraljeve dinastije a; to su bili njegovi uzori: Prenosio sam ono emu su me oni nauili, ne unosei u to nieg svog. Bio sam veran starima i voleo sam ih! (VII, 1) Neki su ovakve njegove izjave protumaili kao nostalgiju za nepovratno prohujalim vremenima. Meulim, vraajui staru vrednost obrednoj funkciji javnog ponaanja, Konfucije je otvorio novi put: pokazao je potrebu i mogunost da se svetovnom radu i drutvenoj aktivnosti vrati religijska dimenzija.

132. Lao Ce i taoizam U svome delu e-Ki (Istorijske beleke), napisanom oko ~ 100. godine,

veliki kineski istoriar Seu-ma Cjen pria kako je Konfucije, otiavi jednom prilikom Lao Tanu (ti. Lao Ceu) da ga pita ta misli obredima, od njega izmeu ostalog uo 1 ovo: Obuzdaj tu svoju nadmenost i sve te svoje elje, taj zadovoljni izraz i tu svoju preteranu revnost, jer nikakve koristi od toga nema. To je sve to ti mogu rei. IConfucije se povukao, preneraen. Priznao je svojim uenicima da poznaje mnoge ivotinje ptice, ribe, etvoronoce i da shvata njihovo ponaanje, ali zmaja nikada nisam mogao da razumem: on leti po kii i vetru. Danas sam video Lao Cea, on je kao zmaj!53

Ovaj susret je svakako neautentian, kakva su uostalom i druga predanja, zapisana kod Seu-ma Cjena, ali na jednostavan i duhovit nain izraava neslaganje izmeu ova dva velika religijska mislioca. Jer, dodaje istoriar, Lao Ce je usavravao Tao i Te, prema njegovoj doktrini, ovek je trebalo da naui da ivi skriveno i anonimno. iveti po strani od javnog ivota i prezirati ljude bilo je potpuno suprotno Konfucijevom idealu superiornog oveka. Lao Ceova skrivena i anonimna egzistencija objanjava odsustvo bilo kakve autentine biografske informacije njemu. Prema predanju, izvesno vreme je proveo kao arhivar na dvoru ua, ali, razoaran dekadencijom kraljevske kue, napustio je to mesto i krenuo na Zapad. Pre nego to e prei Hjen-ku, napisao je, na molbu

52 Slian napor osea se i u tantrizmu, Kabali i nekim praksama zena.

53 Memoires Historiques (prev. Chavannes); up. Kaltenmark, Lao Tseu, str. 17.

uvara, delo u dva poglavlja koje je sadravalo vie od 5.000 rei i u njemu izloio svoje ideje Tao i ; zatim je otiao i niko vie nije znao ta se s njim dogodilo. Ispriavi sve to je mogao saznati Lao Ceu, Seu-ma Cjen je zakljuio: Niko na svetu ne bi umeo da kae da li je sve ovo istina ili nije: Lao Ce je bio skriveni mudrac.

Knjiga koja sadri vie od 5.000 rei jeste uveni Tao-te King, najdublji i najzagonetniji tekst kineske knjievnosti. to se tie njegovog autora i vremena nastanka, miljenja su razliita i kontradiktorna.54 Ipak se svi slau da tekst, onakav kakav je nama doao do ruku, nije mogao napisati Konfucijev savremenik, ve da potie verovatno iz III veka. On sadri sentencije koje pripadaju razliitim prototaoistikim kolama i izvestan broj aforizama u stihovima koji potiu iz VI veka.55 Meutim, i pored svog nesistematinog karaktera, Tao-te King izraava koherentnu i originalnu misao. Treba, dakle, prihvatiti Dostojanje jednog (filozofa, koji, ako ve nije direktan autor, svakako je uitelj 'iiji je uticaj bio presudan na poetku. Nita ne smeta da ga i dalje zovemo Lao Ce.56

Paradoksalno je da Tao-te King sadri veliki broj saveta vladarima i politikim i vojnim stareinama. Isto kao Konfucije, Lao Ce tvrdi da dravne poslove moe uspeno da vodi jedino vladar koji sledi put Taoa; drugim reima, samo onaj koji primenjuje metodu vu-vei, metodu nepreduzimanja niega, metodu nedelanja. Jer, Tao nikada nita ne ini, a uini sve to je potrebno (37 : l).57 Zbog toga taoista nikada ne utie na tok stvari. Kada bi kneevi i kraljevi bili sposobni da, podraavajui Tao, prihvate stav neintervenisanja, za kratko vreme bi deset hiljada bia sledilo njihov primer (37 : 2). Kao pravi taoista, najbolji (meu kneevima) je onaj koji ostaje nepoznat (17 : 1). Poto nebeski Tao pobeuje bez borbe (73 : 36), najefikasniji naini da se stekne mo jesu vu-vei i nenasilje.63 Blagost i slabost odnose pobedu nad grubou i silom (36 : 10; up. 40 : 2, slabost je nain delovanja Taoa).

Poput Konfucija, koji je vladarima, kao i svim drugim ljudima eljnim znanja, predlagao ideal savrenog oveka, tako je i Lao Ce dravnicima i vojskovoama savetovao da se ponaaju kao taoisti, odnosno da slede uzor, Tao. Ali, ovo je jedina slinost izmeu dva Uitelja. Lao Ce kritikuje i odbacuje konfucijanski sistem, odnosno znaaj obreda, potovanje drutvenih vrednosti i racionalizam. Odrecimo se dobroinstva i odbacimo pravednost, pa e Ijudi nai svoje istinske vrednosti (19 : 1). Za konfucijance su dobroinstvo i pravednost najvee vrline. Lao Ce ih, meutim, smatra za vetake, pa prema tome i za nekorisne i opasne. Kada se napusti Tao, pribegava se dobroinstvu, kada se napusti dobroinstvo, pribegava se pravednosti, a kada se i ona napusti, pribegava se obredima. Obredi su samo tanak sloj lojalnosti i vere i poetak anarhije (38 : 914). Sem toga, Lao Ce osuuje i drutvene vrednosti, jer su iluzorne i u krajnjoj liniji tetne. to se tie diskurzivne nauke, ona razara jedinstvo bia i

dalje).

,i0 Up. Kaltenmark, Lao tseu, str. 19 i dalje. 56 Isto, str. 22. Na istu situaciju nailaziimo i u drugim tradicionalnim knjievnostima:

delo, priipisano nekom mudracu ili misliocu, nastavljaju i proiruju njegovi uenici, taiko da proslavljeni autor u izvesnom smislu postaje anoniman.

57 Navodimo prevod Maksa Kaltenmarka. Engleska verzija, Wing-tsit Chan, The Way of Lao tzu, dragocena je zbog napomena i komentara, a verzija, Arthur Walley, The Way and. its Powcr, zbog svoje posebne knjievne vrednosti.

stvara konfuziju pridajui apsolutnu vrednost relativnim pojmovima.58 Zato se svetac ograniava na neaktivnost (vu-vei) i zalae za obuavanje bez rei (2 : 10).

U krajnjoj liniji taoista uvek sledi jedan jedini uzor: Tao. Tao izraava najviu, tajanstvenu i nedokuivu realnost, fons et origo svakog Stvaranja, osnov svakog postojanja. Analizujui njegovu kosmogonijsku funkciju, ukazali smo na njegov karakter koji se ne moe iskazati reima (up. str. 25). U prvom redu Tao-te kinga stoji tvrdnja: Tao kojem moemo govoriti (tao) nije veni Tao (ang tao; I : 1). to, u stvari, znai da onaj Tao kojem govori Lao Ce, odnosno uzor taoiste, nije ang Tao (Veni ili Vrhunski Tao).5 Taj Tao, koji ini sveukupnost realnog sveta, prevazilazi modelitete bia, pa je, prema tome, i nedokuiv. Ni Lao Ce, ni uang Ce ne pokuavaju da dokau njegovo postojanje, a poznato je da isti stav imaju i mnogi drugi mistici. Verovatno da se mrak dublji od samog mraka odnosi na specifino taoistiko iskustvo ekstaze na koje emo se kasnije vratiti.

Lao Ce govori, dakle, drugom Tao, mogunom, no isto tako nedokuivom. Paljivo posmatram, ali nita ne vidim... Sluam i nita ne ujem ... Nailazim samo na ravnoduno Jedinstvo... nerazaznatljivo, kojem se ne bi moglo dati nikakvo ime (pogl. 14).59 Ali neke slike i metafore otkrivaju strukture koje ipak imaju izvesno znaenje. Kao to smo ve pomenuli (str. 26), drugi tao nazvan je Majkom sveta (pogl. 25 i 52). Njegov simbol je boanstvo Val, Tajanstvena enka koja ne umire.60 Predstava doline sugerie ideju praznine, a istovremeno i mesta gde se skupljaju vode, dakle plodnosti. Praznina se, s jedne strane, vezuje za pojam plodnosti i materinstva, s druge, za odsustvo kvaliteta oseajnosti (specifian modalitet Taoa). Predstava trideset zrakova, usmerenih prema praznini umanca, upuuje na posebno bogat simbolizam: upuuje na vrlinu voe koji privlai sva bia, na vrlinu vladarskog Jedinstva koje dovodi u red mnotvo oko sebe, ali upuuje i na taoistu koji kada je prazan, odnosno oien od strasti i elja, postaje potpuno ispunjen Taom (Kaltenmark, str. 55).

Prilagodivi se modelu drugog Taoa, posveenik budi i podstie u sebi enske osobine, u prvom redu slabost, poniznost i neopiranje. Upoznaj mukost, ali joj pretpostavi enskost: bie dolina sveta. ako to postane, vrhunski Te nee te mimoii, moi e da se vrati u stanje detinjstva (28 : 12). Sa izvesnog stanovita taoista nastoji da postigne androgini modalitet, drevni ideal Ijudskog savrenstva.61 Sjedinjavanje dvaju polova olakava povratak detinjstvu, tj. vraanje na poetak individualne egzistencije; znai, takav povratak ini moguom i periodinu regeneraciju ivota. Sada nam postaje jasnija taoistina elja da se vrati u prvobitno stanje, odnosno stanje koje je

64 U ovome svetu svako tvrdi da je lepo ono to je lepo i u odnosu na to stvara pojam

runog; i svako tvrdi da je dobro ono to je dobro i iz toga izvodi pojam nedobrog. Dugako i kralko postoje samo kao meusobne suprotnosti; visoko i nisko isto tako (2 : 12, 56).

59 U drugom jednom odlomku Tao je prikazan kao nevidljivo, nerazaznatljivo bie koje u sebi skriva Predstave, Bia, Plodne sutine i Duhovne sutine (pogl. 21).

60 Izraz Tajanstvena zenka odnosi se na tajanstvenu plodnost Taoa, a istovremeno je u vezi i sa idejom doline i planinske kotline (Kaltenmark, str. 51). tom aspektu Taoa vidi lanke Elen Meri Cen (Ellen Marie Chen) u prvom redu Nothingness and Mother Principle in Earlv Chinese Taoism.

61 Vid. Eliade, Mephistopheles et l'androgyne, str. 128 i dalje.

postojalo na prapoetku. za njega vitalna punoa, spontanost i srea postoje jedino na poetku stvaranja ili u novoj epifaniji ivota.62

Model sjedinjenih suprotnosti uvek je Tao; u njegovom jedinstvu/totalitetu koegzistiraju jang i jin. videli smo ve (str. 17) da je kolektivna hijerogamija mladia i devojaka, predstavnika janga i jina, jo od protoistorijskih vremena periodino obnavljala kosmiko i drutveno jedinstvo/totalitet. I u ovom sluaju taoizam se inspirie arhajskim religijskim obiajima. Osim toga, treba podvui i to da se taoistiki stav prema enama potpuno razlikovao od vladajue ideologije u feudalnoj Kini.

Pankineska ideja kosmikog krunog ciklusa ima znaajnu ulogu u Tao-te kingu. Tao neprekidno krui svemirom (pogl. 25). Zivot i smrt bia objanjavaju se takoe alternacijom janga i jina: prvi stimulie vitalne energije, a drugi ih smiruje. Ali svetac veruje da moe izbei optem ritmu ivota i smrti; uspevajui da u sopstvenom biu ostvari prazninu, on sebe stavlja van kruga. U njemu (u svecu), kako kae Lao Ce, nema mesta za smrt (50 : 13). Onaj kojim potpuno ovlada Te ravan je novoroenetu (55 : 1). Taoisti poznaju vie tehnika kojima se beskonano moe produiti ivot, pa ak i stei fizika besmrtnost. Traganje za dugovenou ini deo traganja za Taom. Meutim, Lao Ce izgleda da ipak nije verovao u fiziku besmrtnost, niti u ivot oveka na onome svetu, mada se Tao-te king tome nigde izriito ne izjanjava.63

Da bismo ovaj problem smestili u njegov pravi kontekst, moramo se podsetiti da taoistika tehnika ekstaze ima amansko poreklo i strukturu.64 Poznato je da u toku transa amanova dua naputa telo i putuje kosmikim prostorima. Prema jednoj anegdoti koju nam je preneo uang Ce, i Konfucije je jednom zatekao Lao Cea u stanju takve obamrlosti da mu vie nije liio na ivo bie; saekavi koji trenutak, obratio mu se ovim reima: Ne znam da li su me oi prevarile, rekao je, ili je to bilo stvarno? Ali u jednom trenutku, Uitelju, vae telo mi je zaliilo na komad sasuenog drveta i uinilo mi se da ste, napustivi svet i ljude, otplovili u one nedostine predele koje niko ne obitava. Da, odgovorio je Lao Tan, odlutao sam da malo uivam na praizvoru svih stvari (pogl. 21). Kao to primeuje Kaltenmark (str. 82), putovanje do praizvora svih stvari rezimira sutinu taoistikog mistikog islcustva. To ekstatiko putovanje predstavlja povratak prapoetku svega to postoji; oslobaajui se vremena i prostora, duh ponovo pronalazi venu sadanjost, koja istovremeno prevazilazi i ivot i smrt. U pitanju je revalorizacija i produbljivanje amanske ekstaze. I aman se u toku ekstaze oslobaa vremena i prostora i uspeva da se vine u Sredite sveta i vrati u rajsko doba, doba pre pada kada su ljudi mogli da uzleu na nebo i opte s bogovima. Ali, putovanje Lao Cea do praizvora svih stvari predstavlja mistiko iskustvo drugog reda, ono prenosi uslove, koji karakteriu poloaj oveka u svetu, van podruja realnosti, pa u skladu s tim u potpunosti modifikuje njegov ontoloki nain postojanja.

ivotu uang Cea, drugog velikog predstavnika taoizma, zna se veoma malo. Po svoj prilici iveo je u V veku pre Hrista. U tom sluaju neki njegovi

80 Re je, svakako, dobro poznatoj ideji koju izraavaju sva tradicionalna drutva:

savrenstvo pripada poetku ciklusa (kosmikog ili istorijskog), do ije dekadencije dolazi dosta rano.

63 Kaltenmark, nav. delo, str. 82; up. Ellen Marie Chen, Is there a doctrine od physical immortality in the Tao te Ching?

64 Up. Granet, La Pensee chinoise, str. 501 i dalje; Eliade, Le Chamanisme, str. 350 i dalje.

aforizmi stariji su od pojave Tao-te kinga. Kao Lao Ce, i on odbacuje vladajua miljenja i diskurzivnu nauku. Jedino savreno saznanje po njemu je saznanje ekstatikog reda, jer ono nije isto to i dualnost realnog sveta. Zbog toga uang Ce poistoveuje ivot i smrt: to su za njega dva modaliteta, ili dva aspekta vrhunske realnosti.65 Ta tema jedinstva ivota i Smrti javlja se kod svih taoista.66 Sledea poznata anegdota najbolje ilustruje uang Ceovu koncepciju relativnosti stanja svesti. Jednom sam ja, uang u, usnio da sam leptir koji leti i osetio sam se srenim; u tom trenutku nisam bio svestan da sam u. Iznenada sam se probudio i postao ja, stvarni u, ali mi nije bilo jasno da li sam uang koji sanja da je leptir, ili leptir koji sanja da je u.67 Unutar kruga Taoa, stanja svesti su doista meusobno zamenljiva.

Svetac, koji je svoj duli ispraznio od svih stanja uslovljenosti i kroio u svet jedinstva/totaliteta Taoa, ivi u neprekidnoj ekstazi. Ovaj paradoksalni nain ivljenja, kao i ivot nekih jogina, opisuje se ponekad suvie zvunim terminima, koji onome ko tako ivi pripisuju boansku svemo. Savren ovek je isti duh. On ne osea ni vrelinu ume koja gori u plamenu, ni studen razlivenih voda; ni grom koji para planine, ni bura koja podie okeane ne mogu ga zaplaiti; oblaci su njegova zaprega, a sunce i mesec su mu konji. On krstari i van etiri mora; prema smenjivanju ivota i smrti ravnoduan je, a za dobro i zlo i ne haje.68 Prema nekim taoistima ove ekstatike etnje su, u stvari, unutranja putovanja.69 Kao to je to sluaj i s nekim drugim narodima, zahvaenim amanizmom npr. tursko-mongolskim iskustva i pustolovine amana za vreme njihovih ekstatikih putovanja inspirisali su pesnike i uli u epsku poeziju.70

133. Tehnike dugovenosti Kineska terminologija obino pravi razliku izmeu filozofskog taoizma

(Tao-Kia, doslovno, taoistika kola i religijskog taoizma ili taoistike religije (TaTo-Kjao, doslovno, taoistika sekta).71 Neki autori ovo razgraniavanje smatraju opravdanim i neophodnim; za njih je taoizam Lao Cea i Cuang Cea ista filozofija koja se u potpunosti razlikuje od traganja za fizikom besmrtnou, to predstavlja glavni cilj taoistike religije.72Druga grupa naunika zastupa temeljno jedinstvo svih istorijskih formi taoizma.73 Tano je da su metafiziari i mistici, kao i svi oni koji su neumorno tragali za fizikom besmrtnou, imali istovetnu paradoksalnu koncepciju Taoa i teili istovetnom cilju: da u svom biu sjedine

65 U 18. pogl. moe se nai nekoliko veoma zanimljivih primera. 66 Ja i ova lobanja, kae Lao Ce jednom od svojih uenika, znamo da nema ni

istinskog ivota ni istinske smrti. Smrt i ivot su samo odlazak i povratak: biti mrtav ovde, ko zna da 1' ne znai biti iv tarno^ Prev. Henri Maspero, Taoisme, str. 240.

67 Prevod Maspero, isto. u je njegovo vlastito ime. 68 Tchouang-tseu, glava 2, prev. Kaltenmark, nav. elo, str. 117118. 69 Unutranjom kontemplacijom posti/.amo samozadovoljstvo (Lie tseu, 4, prev.

Kaltenmark, str. 118). 70 Up. Kaltenmark, str. 120; M. Eliade, Le Chamanisme, str. 325 i dalje (folklor i

amanska knjievnost u Kini), 177 i dalje (tatarska epska poezija amanistike strukture). 71 Prema Sivinu (Sivin), ovo razlikovanje je tvorevina moderne istoriografije; up. On

the world 'taoist', str. 304 i dalje. 72 Vid. izmeu ostalog A. C. Graham, The Book of Lieh tzu, str. 10 i dalje; Heerlie G.

Creel, What is Taoism? str. 124. 73 Najznaajniji meu njima su Maspero, Grane, Kaltenmark i Lper (Schipper). U vezi s

pomenutim stavovima vid. raspravu, Norman Girardot, Part of the Way, ss. 32024.

dve epifanije vrhunske realnosti (jang i jin, duh i materiju, ivot i smrt). Meutim, razlikovanje filozofskog taoizma od taoistike religije korisno je i nije na odmet zadrati ga.

Krajnji cilj poklonika taoistike religije bio je ostvarivanje fizike besmrtnosti. Ideogram besmrtnika (hsjen), predstavljajui oveka i planinu, upuuje na pustinjaka; ali njegovi najstariji oblici predstavljali su oveka kako igra maui rukama poput ptice. Adept je u toku dobijanja besmrtnosti bio pokriven ptijim perjem i krila su mu polazila od ramena.74 A popeti se na nebo u punom sjaju dana (u podne) bila je formula, posveena zavrnoj apoteozi Uitelja. Druga kategorija vernika obuhvatala je one koji su vekovima iveli u nekoj vrsti zemaljskog raja: na arobnim ostrvima, ili na svetoj planini Kuen-Luen.75Oni su se samo povremeno vraali u svet da bi formule fizike besmrtnosti preneli novoobraenicima koji su to zasluivali. I najzad, treu kategoriju inili su oni koji su u zemaljski raj stupali posle smrti. No ta je smrt bila samo prividna: u svoj koveg stavljali su tap, ma i sandale, rasporeujui ih tako kao da stoje pored tela. To se nazivalo oslobaanjem mrtvaca.76Ponekad su besmrtnici predstavljani s preterano razvijenom lobanjom to je trebalo da znai da su u svome mozgu nagomilali velike koliine energije jang.

Za ostvarivanje dugovenosti, vernik je mogao koristiti nekoliko tehnika. Osnovno za sve njih bilo je ishranjivanje vitalnih energija (jang-hsing). poto je izmeu makrokosmosa i ljudskog tela postojala savrena podudarnost, vitalne energije su ulazile i izlazile kroz devet telesnih otvora; stoga je bilo osobito vano njima voditi rauna. Taoisti su na telu razlikovali tri dela koja su nazivali Cinober poljima:8i gornje polje obuhvatalo je mozak, sledee predeo oko srca, i donje deo ispod pupka. Primena dijeta imala je tano odreen cilj: da svaki organ ishrani materijama i lekovitim travama koje sadre energije, svakom od njih potrebne. Podsetimo se da u unutranjim delovima tela ne ive samo zatitniki duhovi i dobra boanstva ve i zla bia: Tri crva, koji nastanjuju tri Cinober polja, unitavaju vitalne snage vernika. Da bi ih se oslobodio, on mora da se odrekne uobiajene hrane (itarica, mesa, vina i slinog) i da se hrani lekovitim biljem i mineralnim materijama, kadrim da unite demone.77

Oslobodivi se tri unutranja demona, vernik poinje da se hrani rosom ili kosmikim zracima; on vie ne udie samo atmosferski vazduh, ve i zraenja Sunca, Meseca i zvezda. Neki recepti iz III veka posle Hr. preporuuju da Suneva zraenja treba udisati u podne (kada je jang najjai), a Meseeva (koja sadre jin) u pono. Meutim, najvanije od svega je zadrati dah; unutranjom vizijom i koncentracijom misli postie se vizuelizacija daha i njegovo sprovoenje kroz tri Cinober polja. Ako se dah zadri u vremenu koje je potrebno za 1.000 udisaja, postie se besmrtnost.36

Postoji i jedan poseban postupak koji se zove embrionalno disanje (tai-si); re je unutranjem disanju lcoje tee u zatvorenom krugu i koje je slino

74 vezi izmeu krila, perja, maginog leta i taoizma, vid. M. Kaltenmark, Le Lie sien

tchouan, str. 12 i dalje. Poznato je da je pti.je jedan od najeih simbola amanskog leta; up. Eliade, Le Chamanisme s. v., magini let.

75 Re je predstavi koja se uzimala kao uzor vanvremenskih rajskih oblasti, dostupnih jedino posveenima. Prema istoriaru Seu-ma Cjenu,

77 Up. Maspero, Le Tao'isme, str. 98 i dalje.

disanju fetusa u majinoj utrobi.78Vraajui se u prvobitno stanje, vraajui se na poetak, vernik tera starost i vraa se u stanje fetusa.79 Embrionalno disanje nije isto to i jogistika pranajama (up. 143), veba koja prethodi meditaciji. Pa ipak njeno primenjivanje omoguuje izvestan ekstatiki doivljaj. Prema Tai-ping ingu (III vek n. e.), unutranjom vizijom se moe postii razlikovanje boanstava koja ive u pet organa. To su, u stvari, ista boanstva koja ive i u makrokosmosu. Posredstvom meditacije, adept moe stupiti u vezu s njima i uvesti ih u svoje telo da ga ojaaju.80

Druga metoda produavanja ivota sastojala se u seksualnoj tehnici koja je u isti mah bila i obred i jedan od naina meditacije. Primena tehnike zvane spavaa soba (fang-ung) poznata je bila od najstarijih vremena; njen cilj je bio da se ojaaju vitalne snage, obezbedi dug ivot i raanje muke dece. Ali taoistika tehnika put jina besmrtnika Jang enga (I vek n. e.) sastojala se u vraanju semena u cilju obnavljanja mozga. I tu je, u stvari, re specifino taoistikom idealu ataraksije, tj. spreavanju rasipanja vitalne energije. Adept je morao obaviti seksualni in ne izlivajui seme. Zadravanje je omoguavalo protok semena, pomeanog s dahom, kroz telo adepta i njegovo uspinjanje od donjeg Cinober polja do gornjeg, smetenog u glavi, da bi se na taj nain ostvarila revitaiizacija mozga. Podrazumevalo se da su oba partnera imala koristi od ovog rituala. Jedan tekst iz V veka n. e. precizira da savrena meditacija... omoguuje i mukarcima i enama pristup metodi Venog ivota. U toku meditacije oba partnera treba da izgube svest svome telu i spoljanjem svetu, zatim treba da izgovore molitve, a onda mukarac treba da se usredsredi na bubrege, a ena na srce. U tome je metoda neumiranja.81

Besmrtnik Jong eng Kong bio je savreni poznavalac metode obnavljanja i sprovoenja. Nadahnjivao se Tajanstvenom enkom (up. nap. 67); drao se principa da vitalni duhovi iz doline Val nikad ne umiru, jer oni odravaju ivot i ishranjuju dah. Njegova posedela kosa postala je ponovo crna, a poispadali zubi ponovo su izrasli. Primenjivao je isto to i Lao Ce, a neki smatraju da je veliki uitelj Lao Ce bio, u stvari, on.82 Postojali su i adepti koji su primenjivali metodu zvanu vampirizam (Kaltenmark), ali je ona bila odbaena jer je protumaena kao neortodoksna. Ona se sastojala u apsorbovanju vitalnih energija od ena kojima bi se ovek samo pribliio: smatralo se da ta energija, koja potie od samih izvora ivota, u znatnoj meri produava ivot.83

Jedan od glavnih ciljeva taoistike seksualne tehnike bio je meanje semena s dahom u donjem Cinober polju, odnosno u predelu ispod pupka, i obrazovanje misterioznog zametka novog besmrtnog tela. Hranjen iskljuivo dahom, taj zametak se razvijao u istom telu koje se posle adeptove prividne smrti odvajalo od lea i prikljuivalo drugim besmrtnicima. Da bi obnovio mozak,

78 Up. Maspero, Les procedes..., str. 198 i dalje; Eliade, Le Yoga, str. 71 i dalje. Dodajmo da je duboko i neujno disanje u toku ekstaze liilo na disanje ivotinja u toku kibernacije, a poznato je da su spontanost i punoa ivotinjskog ivota, za Kineze, predstavljale najbolji model ivota, savreno usklaenog s kosmosom.

79 Predgovor raspravi Formules orales de la respiration embryonnaire, prev. Maspero, Le procedes ..., str. 198.

80 taoistikom panteonu, koji boravi u ljudskom telu, vid. Maspero, Le Tao'isme, str. 116 i d.., 137 i d.; up. M. Strickmann, The longest taoist scripture, str. 341.

81 Up. Maspero, Les prooedes..., str. 38687. Vid. odlomak ovog teksta, reprodukovan na str. 388.

82 Kaltenmark, Le Lie-sien tchouan, str. 5556. 83 Kaltenmark, navedeno delo, istr. 57.

adept je morao apsorbovati veliku koliinu i zbog toga je menjao vie partnerki. Iz te prakse izrodilo se kasnije kolektivno sjedinjavanje dahova, ceremonija mnogo kritikovana, naroito od strane budista. Meutim, te orgije imale su iskljuivo ritualni karakter i predstavljale su, u stvari, nastavak protoistorijskih agrarnih ceremonija (up. 130).

U taoistikoj seksualnoj metodi moe se otkriti izvestan indijski uticaj, osobito uticaj tantrizma levog usmerenja u kojem je primena jogistike metode imala dvostruki cilj: istovremeno zaustavljanje disanja i izlivanja semena.84 Taoistika seksualna terminologija odnosila se, kao i u tantrizmu, na mentalne operacije i na mistina iskustva.

134. Taoisti i alhemija Neke obrede i mitove kineskih metalurga, livaca i kovaa preuzela je i

usvojila i kineska alhemija. Prastare koncepcije u vezi s raenjem ruda u utrobi Zemlje, prirodnim preobraajem drugih metala u zlato, mistinom vrednou zlata, kao i obrednim kompleksom kovai-inicijacijska bratstva-tajne zanata, nale su svoje mesto i u uenju alhemiara.

to se tie porekla kineske alhemije, meu strunjacima postoje neslaganja, a jo se raspravlja i vremenu nastanka prvih tekstova koji pominju alhemijske postupke. U Kini, kao i u drugim zemljama, alhemija se, u stvari, zasnivala na dva verovanja: 1) na verovanju u pretvaranje metala u zlato i 2) na verovanju u soterioloku vrednost postupaka kojima se ta operacija izvodila. Pouzdano je utvreno da su oba pomenuta verovanja u ovoj zemlji postojala ve u IV veku pre Hr. i svi se naunici slau da zaetnikom kineske alhemije treba smatrati Mencijevog savremenika, Cu Jena.85 U II veku pre Hr. Liu An, a i neki drugi autori, zapazili su da izmeu proizvoenja zlata i napora da se produi ivot i stigne do besmrtnosti ima neke veze.86

Kao autonomna disciplina, kineska alhemija se obrazovala koristei: 1) tradicionalno kosmoloke principe; 2) mitove koji govore eliksiru besmrtnosti i svecima besmrtnicima; 3) tehnike koje nastoje da ostvare dug ivot, blaenstvo i duhovnu neposrednost. Ova tri elementa principi, mitovi i tehnike pripadaju protoistorijskom nasleu i stoga je pogreno njihovu starost meriti starou prvih dokumenata koji ih pominju. Veze izmeu spravljanja zlata, dobijanja droge besmrtnosti i evokacije besmrtnika oigledne su: Luan Tai izlazi pred cara Vua i uverava ga da je kadar uiniti ova tri uda, ali mu nita ne polazi za rukom osim da materijalizuje besmrtnike.87udotvorac Li ao-kjun savetuje caru dinastije Han, Vuu: Prinesite rtvu pei (cao) i uspeete da prizovete bia (natprirodna); poto ih prizovete, prah cinobera e moi da se pretvori u uto zlato; a kada proizvedete zlato, moi ete da od njega pravite posude iz kojih ete piti i jesti i na taj nain produiti sebi ivot; kad postanete dugoveni, bie vam omogueno da vidite blaene (hsjen) sa ostrva Pong-lai koje se uzdie usred mora. kada ih budete videli, i prineli rtve fong i an,

83 Vid. Le Yoga, str. 253 i dalje; up. III tom ove knjige (glava XXXII). 85 Vid. H. Dubs, Beginnings of Alchemy, str. 77; up. Joseph Needham, Science and.

Civilisation in China, t. V: 2, str. 12. 86 Needham, navedeno delo, str. 13. 87 Edouard Chavannes, Les Memoires historiques de Sse-ma Ts'ien, III, str. 479.

neete umreti.88 Traenje eliksira besmrtnosti, bilo je, dakle, u vezi s traganjem za dalekim i tajanstvenim ostrvima gde su iveli besmrtni, a sresti besmrtnike, znailo je izdii se iznad ljudske uslovljenosti i prikljuiti se atemporalnoj egzistenciji blaenih.89Traganje za zlatom podrazumevalo je i izvesno traganje za sutinom duhovne prirode. Zlato je posedovalo kraljevske osobine: nalazilo se u sreditu Zemlje i bilo je u mistinim vezama sa ie (realgarom ili sumporom), utom ivom i buduim ivotom (uti izvori). Tako stoji u tekstu Huai-nan-cu iz ~ 122. godine, u nailazimo i na verovanje u mogunost ubrzane metamorfoze metala." Alhemiarev zadatak je, prema tome, da samo ubrzava raenje metala. Kao i njemu odgovarajui znalac sa Zapada, kineski alhemiar, dakle, pomae prirodi u njenom radu, ubrzavajui ritam vremena. Poto se i zlato i ad ukljuuju u princip jang, oni uvaju telo od propadanja; otuda se smatralo da i posue od alhemijskog zlata beskonano produava ivot.90Prema jednom predanju, sauvanom u Lie Hsjen uan uan (Biografije svetaca besmrtnika), alhemiaru Vei Po-jangu polo je za rukom da napravi pilule besmrtnosti. Poto su on, jedan od njegovih uenika i njegov pas progutali nekoliko takvih pilula, zdravi i itavi napustili su zemlju i pridruili se drugim besmrtnicima.91

U skladu s tradicionalnom homologacijom mikrokosmosa s makrokosmosom, pet kosmolokih elemenata (voda, vatra, drvo, vazduh i zemlja) prenose se na organe oveijeg tela: srce odgovara vatri, jetra drvetu, plua vazduhu, bubrezi vodi, a stomak zemlji. Mikrokosmos, u stvari ljudsko telo, tumaen je alhemijskim terminima: vatra srca je crvena kao cinober, voda bubrega crna kao olovo, itd.92 Prema tome, ovek u sopstvenom telu poseduje sve elemente koji sainjavaju kosmos i sve vitalne snage koje obezbeuju periodino obnavljanje. Te snage treba samo ojaati. Iz istog razloga cinober se ne ceni toliko zbog svoje crvene boje (boja krvi, princip ivota) koliko zbog osobine to, stavljen u vatru, daje ivu. On, dakle, u sebi skriva misteriju obnavljanja putem smrti (jer sagorevanje simbolizuje smrt). Iz toga sledi da cinober moe da obezbedi neprekidno obnavljanje ljudskog tela i u krajnjoj liniji besmrtnost. Veliki alhemiar Ko Hung (283343) pie da ako se u toku jedne godine ^onije 10 pilula cinobera, pomeanog s medom, seda kosa ponovo postaje crna, a izgubljeni zubi ponovo narastu, a ako se s tom kurom nastavi i due od godinu dana, stie se besmrtnost.93

No cinober se takoe moe stvarati i u samom ljudskom telu, pre svega destilacijom sperme u Cinober poljima (up. str. 33). Drugo ime za Cinober polja, tajno podruje mozga, snabdeveno komorom slinom peini, jeste Kuen-

88 Isto, III, str. 465. 89 Traganje za besmrtnicima, koji su naseljavali udaljena ostrva, zaokupljalo je prve

careve dinastije in (219. god. pre Hr.; Sen-ma Cjen, Mmoires, II, str. 141, 152; III, str. 499; Dabs, nav. delo, str. 66).

90 vid. tekstove navedene u: Mircea Eliade, Forgerons et Alchimistes (drugo izdanje, 1977), str. 96 i dalje.

91 Lionel Giles, Chinese Immortals, str. 67 i dalje. Telesna besmrtnost obino se sticala uzimanjem eliksira, spravljenih u laboratoriji; up. Needham, nav. delo, V, 2, str. 93 i dalje.

92 Tekst, naveden u Forgerons et alchimistes, str. 99. 93 James R. Ware, The Nei P'ien of Ko Hung, str. 74 i dalje. Cinober, kao droga

besmrtnosti, porainje se ve u I veku . e. u Zbirci legeridarnih biografija taoistikih besmrtnika, Lie-sjen uan (Lie-sien tchouan). Poto je tokom nekoliko godina uzimao cinober, izvesni Uiteli je ponovo dobio deaki izgled, a jedan drugi stekao je sposobnost da leti, itd.; up. Kaltenmark, Le Lie-sien tchouan, str. 271, 14647, itd.

luen. Kuen-luen je zamiljena planiria u Zapadnom moru gde ive besmrtnici. Da bi se putem mistine meditacije kroilo u ovo podruje, treba najpre doi u haotino stanje (huen), slino prvobitnom rajskom nesvesnom stanju jo nestvorenog sveta.94

Obratimo panju na ova dva elementa: 1) homologaciju mitske planine Kuen-luen s tajnim podrujima mozga i stomaka i 2) ulogu koja se pridaje haotinom stanju, koje, ako se putem meditacije jednom postigne, omoguuje pristup Cinober poljima i ini moguim alhemijsko stvaranje embriona besmrtnosti. Planina u Zapadnom moru, boravite besmrtnih, tradicionalna je i veoma stara predstava sveta u malom, Univerzuma u minijaturi. Planina Kuen-luen ima dva sprata: prvi je u obliku uspravne, a drugi u obliku prevrnute kupe.95 Drugim reima, ima isti oblik kao i alhemiarska pe i tajno podruje mozga. to se tie haotinog stanja koje se ostvaruje meditacijom i koje je neophodno za alhemijski postupak, ono se moe porediti s materia prima, massa confusa kod zapadnih alhemiara.96 Materia prima ne treba tu da bude shvaena samo kao prvobitna struktura materije, ve i kao jedno unutranje iskustvo alhemiara. Svoenje materije na prvobitno stanje apsolutne neizdiferenciranosti odgovara na planu unutranjeg iskustva povratku na embrionalni stadijum, na stadijum pre roenja. videli smo ve da tema podmlaivanja i dugovenosti putem regressus ad uterum predstavlja jedan od prvih ciljeva taoizma. Najee koriena metoda pri ostvarivanju tog cilja je embrionalno disanje (tai-si), ali alhemiar ovaj povratak u embrionalni stadijum ostvaruje i topljenjem izvesnih sastojaka u svojoj pei.97

Vremenom se eksterna alhemija (vai-tan) poela smatrati egzoterikom nasuprot internoj alhemiji jogistikog tipa (nei-tan) koja je sama sebe proglasila za ezoterinu. Nei-tan postaje ezoterina jer se eliksir spravlja u samom alhemiarevom telu, metodama nedokuive fiziologije i bez uea biljnih i mineralnih supstanci. isti metali (ili njihove due) identifikuju se s raznim delovima tela i alhemijski procesi, umesto da se vre u laboratoriji, odvijaju se u telu i svesti adepta. Telo postaje sud u kome na isti nain, kojim njime krue i stapaju se semen virile i dah, krue i stapaju se ista iva i isto olovo.

Kombinovanjem sila janga i jina stvara se misteriozni embrion (eliksir ivota, uti cvet), odnosno besmrtno bie koje e na kraju, kroz potiljak, napustiti telo i vinuti se u nebo (up. str. 33). Nei-tan se moe smatrati tehnikorn, analognom embrionalnom disanju, s tom razlikom to se procesi njenog odvijanja opisuju terminima ezoterine alhemije. Disanje postaje homologno seksualnom inu i alhemijskom postupku, a ena se izjednauje sa sudom.98

Veliki broj ideja i njihovih praktinih primena, Drikazanih u poslednja dva odeljka, sreemo i u tekstovima iz perioda dinastija Cin i Han (221220. n. e.),

94 Roef Stein, Jardins en miniature d'Extreme Orient, str. 54. Vid. i Granet, La pensee

chinoise, str. 357 i dalje. 1C>5 ovom simbolizmu u protoistoriji up. Carl Hentze, Tod, Auferstehung, Weltordnung,

str. 33 i dalje, 160 i dalje. lm Vid. Forgerons et alchimistes, str. 130 i dalje, i III tom ovog dela.

_ 107 Up. tekst naveden u Forgerons et alchimistes, str. 102. Ovo vraanje u matericu samo je vii stepen u razvoju jedne starije i -asprostranjenije koncepcije, potvrene ve u prastarim stadijumima kulture: izleenja vraanjem na poetak Sveta, odnosno reaktiviranje kosmogonije (vid. Aspects du mythe, str. 37 i dalje). Ovu metodu kineki taoisti i alhemiari preuzeli su i usavrili: umesto da isceljuju samo bolcsii, primenili su je kao lek protiv zuba vremena, odnosno poeli su da je koriste protiv starenja i smrti.

108 Up. R. H. van Gulik, Erotic color prints, str. 115 i dalje.

to ne znai da moda nisu postojale i ranije. Uinilo nam se umesnim da ih nrikaemo u ovom poglavlju zato to tehnike dugovenosti, a u izvesnoj meri i alhemija, ine sastavni deo starog taoizma. Ali, treba dodati i to da je u periodu dinastije Han, Lao Ce ve bio divinizovan i da je taoizam, kao nezavisno organizovana verska institucija, vrio mesijansku misiju i inspirisao revolucionarne pokrete. ovim, manje-vie neoekivanim razvojnim linijama taoizma govoriemo kasnije (up. XXXV pogl., tom III). Za sada je dovoljno da pomenemo da je ve u jednom tekstu iz ~ 165. godine Lao Ce bio smatran emanacijom prvobitnog Haosa i izjednaen sa antropomorfnim biem, Pan-Kuom ( 129).io9

to se tie taoistike religije (tao-kjao) nju je krajem II veka n. e. osnovao ang Tao-ling; poto je dobio eliksir besmrtnosti, ang se uzneo u nebo i bio prozvan Nebeskim uiteljem (tjen ih). U provinciji Seuan uspostavio teokratiju u kojoj su vremenske i duhovne sile bile sjedinjene. Ova sekta je postigla veliki uspeh zahvaljujui vidarskom daru njenog osnivaa. Kao to emo imati prilike da vidimo (up. XXXV pogl.), tu je bila re, pre svega, udotvorstvu psihosomatskog tipa u toku zajednikog obeda kad su se delile moi Taoa. Meseno jednom odravana ceremonija sjedinjavanja dahova teila je istom cilju (up. str. 33). slino verovanje u podmlaivanje putem Taoa karakterie i jedan drugi taoistiki pokret, sektu Veliki mir (-ping). Ve u I veku n. e. osniva ovog pokreta izneo je pred jedno delo eshatolokog smera. Knjiga, koju su diktirali duhovi, otkrivala je naine kojima se moe postii obnova dinastije Han. Ovaj reformator zanesenjak bio je osuen na smrt, ali je njegov duh nastavio da ivi meu vernicima. Godine 184. voa sekte Sang ueh proglasio je renovatio neizbenim i najavio da uto nebo (zato su vernici nosili ute turbane) treba da zameni Plavo nebo. Pobuna koju je izazvao umalo nije sruila dinastiju. Carska vojslca / pobunu ipak uguila, ali se mesijanska groznica nastavila kroz ceo srednji vek. Poslednji voa utih turbana pogubljen je 1112. godine.

1 Lao Ceovo telo je potpuno preobraeno: njegovo levo oko postalo je mesec; glava planina Kuen-Iuen; brada planete i njihove pratilje; kosti zmajevi; meso etvoronoci; utroba zmije; stomak more; itd. (tekst je preveo Maspero, Le taoisme, str. 108).

XVII POGLAVLJE

BRAHMANIZAM I HINDUIZAM: PRVE FILOZOFIJE I TEHNIKE SPASENJA

135. Sve je patnja ...

Brahmanizam je osvojio potkontinent neposredno posle arijanizacije, a hinduizam nekoliko vekova kasnije. Po svoj prilici, brahmani su do Cejlona stigli ve u VI veku pre Hrista, a u Indokinu i na Sumatru, Javu i Bali hinduizam je prodro u periodu izmeu II veka pre n. e. i VI veka n. e.; razume se da je, osvojivi ove oblasti jugoistone Azije, morao da objedini mnogobrojne lokalne elemente.99 Uostalom, simbioza, asimilacija i sinkretizam odigrali su vanu ulogu i u pokrtavanju centralne i june Indije. Svojim hodoasnikim i drugim pohodima u udaljene krajeve brahmani su mnogo doprineli religijskoj i kulturnoj unifikaciji potkontinenta. Poetkom hrianske ere ti misionari uspeli su da arijskom i lokalnom nearijskom stanovnitvu nametnu, kako drutvenu strukturu, tako i sistem kulture i viziju sveta, svojstvenu Vedama i Brahmanama. Ali, u asimilovanju velikog broja narodnih, marginalnih i autohtonih elemenata,100oni su istovremeno pokazali i toleranciju i oportunizam. Zahvaljujui homologizaciji koja je izvrena u vie nivoa (mitologija, obredi, teologija itd.), nebrahmanska religijska podruja bila su, da tako kaemo, svedena na zajedniki imenilac i na kraju apsorbovana ortodoksijom. Asimilacija autohtonih i popularnih boanstava hinduizmom traje i danas.101

Prelaz s brahmanizma na hinduizam odigrao se neosetno. Kao to smo ve ukazali, nekih specifino hinduistikih elemenata bilo je i u vedskom drutvu ( 64). Ali, poto nisu bili zanimljivi za autore himni i Brahmana, ovi, manje-vie popularni elementi nisu ni ostali zabeleeni u tekstovima. Meutim, proces do kojeg dolazi ve u vedskoj epohi, naroito devalvacija nekih velikih boanstava i njihovo zamenjivanje drugim (up. 66) nastavie se sve do srednjeg veka. Iako je Indra jo uvek slavljen u Epu, on vie ne uiva neprikosnovenost vrhovnog boga: monija od njega je dharma, a neki kasniji tekstovi predstavljaju ga ak i kao podlaca.102 Nasuprot njemu, Vinu i iva stiu sve vei ugled, a i neka enska boanstva otpoinju svoju spektakularnu karijeru.

Arijanizacija i hinduizacija potkontinenta odvijale su se u vreme najeih kriza, emu svedoe askete i mistici Upaniada i, naroito, propovedi Gautame Bude. Horizont religijske etike posle Upaniada bio je iz osnova izmenjen. Sve je bolno, sve je prolazno, izjavljuje Buda i to postaje lajtmotiv itave

99 Up. Gonda, Rel. de L'Inde, I, str. 268 i d. (sa bibliografijom). 100 Up. Gonda, isto, str. 263. 101 Eliade, Le Yoga, str. 377 i d. 102 Videti reference kod Gonde, str. 271. Vladar podzemnog carstv.i, Jarna, dobija vei

znaaj; izmeu ostalog, poistoveuje se s Kalom, Vremcnom (isto, str. 273).

postupaniadske religijske misli. Sve doktrine i spekulacije, kao i metode meditacije i soterioloke tehnike, nalaze svoj razlog postojanja u toj sveoptoj patnji; jer, one imaju neku vrednost samo ukoliko oveka oslobaaju od patnje. Ljudsko iskustvo, ma kakve prirode bilo, bolno je. Telo je bolno, jer je ono mesto bola; ula, objekti (ula), percepcije takoe su bolni jer nam donose patnju; ak i samo zadovoljstvo je bolno, jer za njim sledi patnja,103izjavljuje jedan od kasnijih autora. Ivara Krina (Ivara Krishna), autor najstarije rasprave sankhji (samkhya), tvrdi da u osnovi te filozofije postoji ovekova elja da izbegne muke koje mu nanose tri vrste bola: nebeski (iji su uzrok bogovi), zemaljski (koji oveku nanosi priroda) i unutranji ili organski bol.104

Ali spoznaja te sveopte patnje ne vodi u pesimizam. Nijedna indijska filozofija, ni religijska poruka ne izraavaju oajanje. Naprotiv, otkrivanje patnje kao zakona postojanja moe se smatrati, kao uslov sine qua non