miodrag r. rodjenkov - uvod u crkveno-slovenski jezik

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА – S R P S K I D E S P O T www.srpskidespot.org.yu


CRKVENOSLOVENSKI JEZIK

VAVEDENIÖ – UVOD

Crkvenoslovenskim jezikom nazivamo prvi zapisani Bogoslu`beni jezik u Slovena, krajem IH po~etkom H veka, od strane Svete Bra}e – Ravnoapostolnih Kirila i Metodija, koji su ga i gramati~ki i pravopisno uredili. Zapravo, puni naziv toga jezika, trebalo bi da glasi: starocrkvenoslovenski jezik. Stari, stoga jer je to prvi zapisani jezik, koji u tom obliku nije vi{e nigde sa~uvan, crkveni, jer je prvobitna namena wegova bila pre svega za Crkvu, odnosno za Bogosluèwe i propoved Jevan|eqa me|u neznaboà~kim slovenskim svetom. Ovde bismo èleli dati samo osnovna izrazna – terminolo{ka obja{wewa.

JEZIK PRASLOVENSKI

Prvobitni zajedni~ki jezik Slovena koji je predhodio staroslovenskom, danas se naziva praslovenski jezik. Od wega ne imamo pisanih tragova, te se ovaj jezik zasniva na nau~ni~kim rekonstrukcijama re~i wegovih, koje se izvode na osnovu uporednih prou~avawa svih ostalih slovenskih jezika, kao i prvog zapisanog – staroslovenskog. Smatra se da je ovaj jezik bio zajedni~ki svima Slovenima u postojbini wihovoj, negde od 1000 godina pre Hrista, pa sve do nekog IV ili V veka posle Hrista, kada se predpostavqa da su Sloveni po~eli se razilaziti i deliti. Re~i tako obnovqene, ispisuju se danas latinicom, a ispred wih se udari zvezdica, kako bi se nazna~ilo da re~i nema u izvorima: npr. *idti=iti=i}i.

JEZIK STAROSLOVENSKI

Ovaj je jezik, kako smo u uvodnom izlagawu to i nazna~ili, prvi na{ pouzdano zasvedo~eni i zapisani jezik. Kao wegovi satvoriteqi kao kwièvnoga i Bogoslu`benoga jezika, smatraju se danas Sveta bra}a – Ravnoapostolna: Konstantin Filosof, u mona{astvu nare~eni Kiril, i brat mu Metodije. Kako smo to ve} naglasili, puno wegovo ime, glasilo bi: starocrkvenoslovenski jezik, dok je danas preobvladao naziv: staroslovenski, razume se, iz razloga prakti~nih – delatnih. Ovde ne èlimo ulaziti u dubqa obja{wewa nastanka wegova, jer se time ne bavimo, no samo da iznesemo osnovne osobine wegove, koje ga odlikuju od kasnijega razvitka slovenskih jezika, te da ukaèmo na one, koje ga ~ine prepoznatqivim. Od samog po~etka slovenske pismenosti, zna se za dve Azbuke: Glagoqicu, za koju danas ve}ina nau~nika smatra da je starije pismo (iako



postoji dosta suprotnih mi{qewa), te ]irilicu, za koju se uglavnom smatra da je novije pismo, te koje kasnije potpuno preobvladava. Na osnovu poznatog traktata ^rnorizca Hrabra – O pismenah, smatra se da je prva slovenska Azbuka imala 38 slova. Glagoqica se sa~uvala samo u nekim delovima severnog hrvatskog primorja.

Drì se danas, da je trajawe tog najstarijeg vida crkvenoslovenskog jezika od IX do XII stole}a, kada po~iwe razvoj narodnih izvoda – redakcija ovoga te istoga jezika, no sada u jezi~kom duhu sredinâ u kojima se primewiva, te koje sve vi{e po~iwu u wegov sastav i sklop – sistem, ubacivati svoja okolna – lokalna obele`ja i osobine. Taj period naziva se: sredwecrkvenoslovenskim.

Staroslovenski jezik, zasniva se na tzv. Kanonskim spomenicima, gde se jo{ uvek ~uvaju najstarije osobine wegove, kojih nema u kasnijim izvodima – redakcijama, ili su pak dosta izmewene.

To su slede}i spomenici a) pisani Glagoqicom: 1) Zografsko Jevan|eqe: ima ukupno 303 lista. Prona|eno je u

manastiru Zograf na Svetoj Gori. Prvih 288 strana je pisano Glagoqicom, a ostatak od 15 strana docnije ]irilicom. Nastalo je negde u Makedoniji krajem H – po~etkom HI veka. To je najstarije sa~uvano staroslovensko Jevan|eqe (êtvorojevan|eqe). Zografsko se zove po bugarskom manastiru Zograf na Svetoj Gori gde je i prona|eno. Danas se ~uva u Sankt-Petersburgu.

2) Marijino Jevan|eqe: ima 174 lista. Ovo je tako|e êtvorojevan|eqe. Prepisiva~ je bio negde sa srpske {tokavske teritorije u kojoj je vladao isto~ni obred (kasnije Pravoslavni). Ovo je Jevan|eqe ne{to mla|e od Zografskog i boqe je o~uvano. Ime nosi po manastiru (upravo skitu), Ro`dastva Presvete Bogorodice Marije na Svetoj Gori. Danas se ~uva u Moskvi (a prva dva lista u Be~u).

3) Asemanijevo Jevan|eqe: ima 158 listova. To je izborno ili nedeqno Jevan|eqe (sa odre|enim za~alima koja se ~itaju svake nedeqe na Liturgiji). Pisano je u Makedoniji u HI veku. Ovo je najboqe sa~uvani staroslovenski spomenik. Ime nosi po Josifu Asemaniju, poreklom iz Sirije, koji je bio u papskoj slu`bi, a koji ga je 1736. godine prona{ao u Jerusalimu. Danas se ~uva u Vatikanskoj biblioteci u Rimu.

4) Ohridsko Jevan|eqe: ima svega 2 lista. Nastalo je u Makedoniji u HI veku. Na|eno je u Ohridu, a ~uva se u Odesi.

5) Sinajski Psaltir: ima 77 listova (nedostaje kraj). Pisan je u Zapadnoj Makedoniji u HI veku. Ime je dobio po Sinajskoj gori, gde se i danas ~uva u Pravoslavnom manastiru Svete Katarine.

6) Sinajski Trebnik: ima 109 listova. To je zbornik molitava (treba, pa po wima Trebnik), odnosno molitava koje se ~itaju prilikom raznih obreda. Posledwa tri lista sadrè po~etak Liturgije. Nastao je u



Makedoniji u HI veku. ûva se tako|e u Pravoslavnom manastiru Svete Katarine na Sinaju, gde i Sinajski Psaltir. Posledwa tri lista su u Sankt-Petersburgu – Rusija.

7) Klocov zbornik propovedi: ima 14 listova. Smatra se da je nekada imao oko 400 listova. Pisan je negde u hrvatskoj ~akavskoj oblasti u HI veku. Nema }irilskih dodataka. Ime je dobio po Parisu Klocu, koji je bio posledwi vlasnik toga rukopisa. Ovo je prvi staroslovenski spomenik koji se pojavio u {tampi (Be~, 1836.g.). Danas se 12 listova ~uva u Trentu – Italija, a dva u Insbruku – Austrija.

8) Rilski odlomci: sa~uvano je 8 listova. Sadrì delove pouka i molitava. Pisani su u Makedoniji u HI veku. Odlomci su prona|eni u Rilskom manastiru u Bugarskoj.

9) Kijevski misal: ima 7 listova. Prva strana prvoga sa~uvanoga lista napisana je ne{to docnije i sadrì tekst iz Apostola, dok je sve ostalo deo mise (misa=latinska liturgija), odnosno slu`be po zapadnom obredu (kasnije rimokatoli~kom). Jezik je dominantno staroslovenski, me|utim, pojavquju se izvestne ~e{ke jezi~ke osobine, te je stoga najverovatnije nastao na ~e{kom tlu, smatra se pre kraja HI veka. Prona|en je u HIH veku u Jerusalimu. ûva se u Kijevu – Ukrajina.

b) pisani ]irilicom: 1) Savina kwiga: ima 129 listova. To je Jevan|eqe. Pisano je u

severoisto~noj Bugarskoj u HI veku. Ime nosi prema dva kratka zapisa na marginama u kojima se pomiwe izvestni pop Sava. ûva se u Moskvi, a u samoj Rusiji se nalazi jo{ od HIV veka.

2) Suprasaqski zbornik: ima 285 listova. To je najve}i sa~uvani spomenik na staroslovenskom jeziku, iako je nepotpun. Prona|en je u manastiru Suprasqu u Poqskoj. To je zbornik @itija i Crkvenih propovedi – beseda za mesec mart. Pisan je u isto~noj Bugarskoj u HI veku. U Qubqani se nalazi 118 listova, U Sankt-Petersburgu 16, a najve}i deo od 151. lista, nalazio se u Var{avi – Poqska do Drugog svetskog rata, a od tada mu se izgubio trag.

3) Odlomci Jevan|eqa Undoqskoga: on ih je i prona{ao te po wemu i nose ime, a sa~uvano je svega dva lista. ûva se u Moskvi.

4) Hilandarski odlomci: Besede Svetoga Kirila Jerusalimskoga. Svega su dva lista sa~uvana. Prona|eni su u srbskom manastiru Hilandaru, te po wemu i nose ime. Sada se ~uvaju u Odesi – danas Ukrajina.

5) Zografski odlomci: sadrè Pravila Svetoga Vasilija Velikoga. Sa~uvana su svega dva lista. To je staroslovenski }irilski rukopis koji je posledwi prona|en po~etkom HH veka. Nalazi se u Parizu.



EPIGRAFSKA GRA\A

To su kratki tekstovi pisani ili klesani na tvrdom materijalu (naj~e{}e kamenu). Za staroslovenski jezik, od zna~aja su slede}i natpisi (svi pisani ]irilicom): 1) Samuilov natpis: predstavqa nadgrobnu plo~u sa natpisom koji je o{te}en. Nazvan je po Samuilu, samozvanom caru Makedonskih Slovena (980-1014.g.), koji je podigao spomenik svojim roditeqima i bratu. Predstavqa jedini staroslovenski spomenik koji je datiran (po vizantijskom ra~unawu: godina 6501 od stvarawa sveta, a to je od 1. IH 992. do 31. VIII 993. po dana{wem ra~unawu – posle Hrista. ûva se u Sofiji – Bugarska. 2) Bitoqski natpis cara Jovana Vladislava (1015-1018.g.) o podizawu grada. ûva se u Beogradu. 3) Mosti~ev natpis: predstavqa nadgrobnu plo~u iz nekada{we prestolnice Bugarske – Preslavi. Na natpisu stoji kako je Mosti~ bio neki velika{: ,,~rgubiqa” za vreme vladavine bugarskih careva Simeona i Petra (893-927. i 927-969.). 4) Temni}ski natpis: prona|en je u Temni}u, u selu Dowi Katun (kod Varvarina), krajem HIH veka. Tekst sadrì 10 imena od Svetih êtrdeset Mu~enika Sevastijskih (Mladenci). Natpis nije datiran, ali nije mla|i od HI veka. ûva se u Narodnom muzeju u Beogradu. 5) Dobruxanski natpis: Na|en je u mestu Mir~a-Voda u Dobruxi, u Rumuniji 1950.g. Na natpisu koji je veoma slabo o~uvan, ozna~ena je godina po vizantijskom ra~unawu vremena: 6451 od stvarawa sveta, kako neki ~itaju, a to bi bilo: 942-943.g. posle Hrista, tako da bi u tom slu~aju ovaj natpis bio stariji od Samuilovog natpisa. Me|utin, pravopisne osobine, ne slaù se sa tako starim datumom. Najverovatniji datum je: godina 6651. od satvorenija è miru (odnosno: 1142-1143 posle Hrista), jer slovo koje ozna~ava stotinu nije o~uvano ~itavo. 6) Preslavski natpis: Pavla Hartofilaksa u Okrugloj crkvi u Preslavi.

Na osnovu tih spomenika, sa~iwena je jezikoslovnica – gramatika i pravopisanije wegovo. Taj pravopis, nau~no utvr|en, nazivamo danas normalizovanim pravopisom straroslovenskoga jezika, koji ima pre svega normativni karakter, i nikako se ne moè smatrati da je on zaista bio takav u vreme nastanka wegova. Smisao i upotreba wegovi, pre svega su radi izu~avawa wegova, kako bi se utvrdio daqi razvoj wegov (radi upotrebe pre svega u {kolskim uxbenicima)...

Te glavne osobine wegove, jesu pre svega dosledna upotreba ,,jerova”: ¢ debelo jer (tvrdi poluglas); y tanko jer (meki poluglas), kao i ,,jusova”: # mali jus – nosni samoglasnik predwega reda - ,,nosno e” (• jotovani mali jus); œ veliki jus – nosni samoglasnik zadwega reda - ,,nosno o” (Î jotovani veliki jus). U kasnijim jezi~kim obrascima, jusovi se podpuno (izuzev u



poqskom) gube, dok je uloga jerova sasvim izmewena, ili se pak i oni sasvim gube, u smislu posebnih glasova – poluglasova.

JEZIK SRBSKOSLOVENSKI (SREDWECRKVENOSLOVENSKI)

Kako smo naglasili, od XII stole}a, nastaje razdobqe razvoja lokalnih narodnih izvoda – redakcija staroslovenskog jezika. Danas znamo za: srbsku, rusku, bugarsku (i uz wu rumunsku), ~e{ku, hrvatsku i makedonsku redakciju staroslovenskoga jezika. One se zasnivaju pre svega na lokalnim primesama u jeziku, naro~ito u pravopisu, u kojem se ogleda oblastni izgovor wihov. Pre svega gubqewem jusova i wihovom zamenom odgovaraju}ih glasova u doti~noj sredini, kao i zna~ajnim smawewem upotrebe jerova, pre svega wihovom prelaèwu u pune glasove (kada su u tzv. jakom poloàju – vokalizacija); kao i podpunom iz~ezavawu (kada su u tzv. slabom poloàju – redukcija). Vreme wihova trajawa, razli~ito je, a ovde bismo se osvrnuli na srbski izvod staroslovenskoga jezika, koji nastaje u XII veku, a traje do prve polovine XVIII veka (ta~nije do 1726.g.). Glavne osobine wegove, slede}e su: # - po pravilu prelazi u Ø, • u ö; œ u ou (8=u), Î u ü (ju). Jerovi u jakom poloàju se izvesno vreme (pribli`no do XIV veka izgovaraju – i to – oba postaju ista, dakle gubi se razlika me|u wima), dok potom postaju puni samoglasnici; naj~e{}e reda - ,,a”. U tom periodu, iako je poluglas postao tvrd, preobvladava pisawe tankoga jera – mekog poluglasa: y, da bi potom ponovo, resavskim pravopisom, bilo vra}eno i debelo jer u pravopis. Ve}ina nau~nika smatra da to nije bila glasovna, ve} iskqu~ivo pravopisna odlika, {to bi mogao da ospori rukopis ~uvan u Srpskoj Akademiji Nauka i Umetnosti: Srpska Aleksandrida (prepis iz XVI veka), gde je upotreba jerova podpuno u skladu sa starim slovenskim pravopisom, kao i dosledno razlikovawe Ø i h (jat), koje je u srbskoj sredwevekovnoj dràvi dobilo vrednost sasvim sli~nu sa Ø (ili pak u jekavskoj sredini: je, ikavskoj: i). Tvrdo i: ], smatra se da se na srbskom terenu svugde izjedna~ilo sa i, te do danas nije prona|en ni jedan suprotan primer, iako se ono, dodu{e dosta nedosledno, upotrebqava do kraja srbskoslovenskog perioda. JEZIK SLAVENOSERBSKI: U prvoj polovini XVIII stole}a, dolazi do zvani~nog napu{tawa srpskoslovenskog jezika od strane Srpske Pravoslavne Crkve, a na wegovo mesto dolazi novocrkvenoslovenski (,,ruskoslovenski” – danas ga nazivamo jednostavno: crkvenoslovenski zbog wegove upotrebe iskqu~ivo u Crkvi), {to zna~ajno doprinosi sve ve}em vezivawu Srba iz Ugarske za Rusiju, {to se uostalom manifestovalo i u jeziku, jer su gotovo sve kwige dolazile iz Rusije. U ovo vreme dolazi i do stabilizovawa Srba na podru~ijima pre svega dana{we Vojvodine, {to dovodi do ja~awa gra|anske klase, a samim tim i do sve ve}e pismenosti i obrazovanosti, naporedo sa sve ve}im ekonomskim napredkom. Tako se javqaju potrebe za pisawem dela i svetovne sadrìne. Me|utim,



crkvenoslovenski kao poglavito jezik Crkve, nije mogao biti podesan za ovakvu primenu. Iz ovoga razloga, a èle}i da se pribliè {to {irim slojevima srpskoga naroda, pisci po~iwu da pi{u svoja dela jednim naro~itim tipom jezika u kojem su, pored rusko-slovenskih, zadràne i izvesne osobine srpskoslovenskog, a sve ve}u ulogu dobijaju i re~i iz samog narodnog jezika, kao i primese ruskog kwièvnog i govornog jezika. Tako je stvoren poseban tip jezika koji se naziva SLAVENOSERBSKIM jezikom. On je predstavqao izvesnu jezi~ku me{avinu, a sve vreme svoga postojawa, pisano je wime bez naro~ito utvr|enih pravila i normi. One su zavisile od svakog pojedinca, koji je shodno svom naho|ewu pisao na sebi svojstven na~in. Posle pobede Vukove jezi~ke reforme, ovaj tip jezika je podpuno napu{ten. Danas bi se moglo govoriti i o: NOVOSRBSKOSLOVENSKOM JEZIKU. Ovde pre svega mislimo na sva ona pisanija, koja su od strane Srbaqa pisana slobodnim na~inom – stilom, od druge polovine XIX veka, pa do danas. Naravno, on je srbskoslovenski, jer je u wega o~igledan uticaj govornog srbskog jezika. Ovde bismo mogli pribrojati i sve one tekstove koji su pisani tzv. ,,Vukovim pravopisom”, a crkvenoslovenskim jezikom, gde je opet neizbeàn uticaj govornog lokalnog jezika. Tako|e, sve je vi{e poku{aja pisawa ovim jezikom, naro~ito posveta na kwigama u raznim povodima, gde je opet neizbeàn uticaj govornog jezika. No, bez obzira na uticaj govornoga jezika, sva ova pisanija su u podpunom duhu sa jezikom Svete Bra}e, tako da se mogu ovde pribrojati...

JEZIK CRKVENOSLOVENSKI (NOVOCRKVENOSLOVENSKI [,,RUSKO” SLOVENSKI])

Ovim jezikom nazivamo onaj, koji je danas u upotrebi u

Bogosluèwima slovenskih Pravoslavnih Crkava (kao i unijata), pa tako i u Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi, dodu{e sve vi{e, podpuno svestno, ograni~enijem obimu. Ovakav wegov izgled, nastaje u XVI veku na teritoriji Rusije (ju`na i jugozapadna dana{wa Ukrajina), te se stoga naziva ruskoslovenskim. me|utim, wegova stara slovenska osnova, podpuno je ne izmewena, a uticaj srbskih i bugarskih osobina je veoma visok, tako da stojimo na gledi{tu da ovaj naziv nije sasvim opravdan, pogotovu stoga, jer ga svaka nacionalna sredina izgovara na svoj na~in, ~ime se upravo i bavi ovaj na{ rad. On je novocrkvenoslovenski, jer je posledwa redakcija staroslovenskoga jezika.

СТАРОСЛОВЕНСКА АЗБУКА

На основу већ помнутог трактата Чрноризца Храбра: ,,О писменах’’,

Првобитна Азбука словенска, имала је 38. слова. Не може се данас сасвим поуздано тврдити којих је тачно слова било, а која су пак од јотованих


самогласника или дифтонга настала касније. Но, на основу упоређивања најстаријих глагољских и ћирилских текстова може се извући закључак да оних слова које првобитна глагољица није имала, као што је нпр.: ó , није било у првобитној Азбуци. Азбучни ред у ћирилици, коначно се усталио тек у новоцрквенсловенској рецензији – изводу старословенскога језика. Под утицајем грчког азбучног реда, слово i, дошло је испред слова `, док је раније, на пример у првом, у Млецима штампаном српскословенском Буквару из 1597. године, било обрнуто, несумњиво по угледу на глагољицу. Треба још рећи да се слова: fi, ], œ, Î, •, ö, не уоотребљавају у новоцрквенословенској азбуци, у којој се међутим срећу слова: i (=ј) и û (=о, широко, стоји најчешће само на почетку речи), као и: } – једноставнији облик, уместо старога: ], а означавају истоветни глас. У србскословенској редакцији после Мирослављевог и Вукановог Јеванђеља, па све до тзв. Ресавске школе – правописа – XIII – XV век, не користе се (односно, изузетно ретко), следећа слова: fi (среће се само у Босни), ] (као и у новоцрквенословенском, користи се: }), œ, Î, #, •, ¢ (како се изговор оба полугласа изједначио, преобвладао је знак: y, иако је изговор овога полугласа – тзв. секундарног, био тврд, а у XIV веку долази до његове вокализације у: ,,а’’ на већини оних места где је стајао у тзв. – јаком положају, а у слабом до ишчезавања: vyskrysØ – vaskr’sØ; у новоцрквенословенском: voskrØsØ).

Aê¿BOUKA SLOVHNYSKA0

Ћирилица Глагољица назив гласовна вредност Латиница A A aë¢ (аз) а а B B bouk] (буки) б b V V vhdh (веде) в v G G glagoli (глагољи) г g D D dobro (добро) д d

Ø E östy (јест) е (је) e (je) J @ jivhtØ (живете) ж ž å * §hlo (дзело) дз dz ê Z ëØmló (земља) з z I I i (и) и (ји, ј) i (ji, j) ` (F) ) ( ) ijØ (иже) и i fl (\) fiØrvy (ђерв) ђ (меко г) g’ (đ)

K (K) kako (како) к k L L ( ) lüdiö (људије) л (после јотованих самогласника: љ) l (lj)

M M m]slhtØ (m]slitØ) (мислете/мислите) м m

N N na~y (наш) н (после јотованих самогласника: њ) n (nj)




Ћирилица Глагољица назив гласовна вредност Латиница O O on¢ (он) о о P P pokoi (покој) п р R R ryci (р’ци) р r S S slovo (слово) с s T T tvrydo (тврдо) т t

OU U ou ili onik¢(у или оник) у u

8 / ouk¢ (ук) у (обично само унутар речи) u Ç F (Ç) çryt¢ (фрт) ф f X H xhr¢ (хер) х h 3 / wt¢ (от) от ot C C ci (ци) ц c Q ^ qryvy (чрв) ч č % [ ~a (ша) ш š

> ] <a (~ta) (шта) шт (шч, шћ [ћ]) št (šč, šć[ć])

¢ (‚) ör¢ (tl¢stoö) (јер тл’стоје –дебело)

мукли самогласник (полугласник) задњега реда – ‘у (изговара се у задњем делу усне дупље, настао од кратког ,,у’’

(ŭ), краћи је од тог кратког ,,у’’): Bog¢ = Бог’у, може се чути када се по данашњем србском изговору појединачно изговарају следећа слова Азбуке: б, в, г, д, ж, з, к, л, м, н, п, р, с, т, ф, х, ц, ч, џ, ш ( у старословенском језику, слова: к, г, х, била су само тврда, иза њих је бивало само дебело јер, а: ж, ч, ш, и сугласничке групе: шт (<), жд, само меке, иза њих је било само танко јер. Остала слова, могла су бити и тврда и мека.

∂

] (}) ( ( I,

) ör] (јери) ы у руском и: у – у пољском изговору -‘уи

у

y q ( ) öry (tynykoö)(јер танкоје)

мукли самогласник (полугласник) предњега реда – ‘и (изговара се у предњем делу усне дупље, настао од кратког ,,и’’ (ĭ) и краћи је од тог кратког

,,и’’): Gospody = Господ’и; у стању је да умекша предходни сугласник (у србском:

л+y=љ: kraly = краљ, као и: н+y=њ:

kony = коњ), може се чути по данашњем србском изговору, када се појединачно изговарају: ђ, ј, љ, њ, ћ. (у старословенском језику, само меки били су: ж, ч, ш; и суглсничке групе: шт (<) жд; иза њих је било само танко јер.

∂v

H Y hty (óty) (јат) отворено е: aeÃ (аĕ) (ä у словачком ĕ



Ћирилица Глагољица назив гласовна вредност Латиница изговору; ие у старом српском); као и: јана почетку речи или слога, где га касније на томе месту замењује: ó

E / östy (~irokoö) (јест широкоје)

е, је е, је

Ü X ü (ју) ју ju

Œ œs¢ (онс) (велико јус)

носно о (он): (ą у пољском изговору) o

Í ( ) Îs¢(јонс): (јотованo великo јус)

ј + носно о (јон) jo

w W o (омега) о о ã #s¢ (енс – јус малo) носно е (ен): (ę у пољском) ę

° •s¢ (јенс): (јотованo малo јус)

ј + носно е (јен) јę

∏ / ó (ја) ја ја

Ö (ºØ) / ö (је) је је

© / ≈i (кси) кс ks Æ / æi (пси) пс ps Ï F (ƒ) Õita (тита) т th ◊ (U) √Ôjica (ижица) и, в i, v

СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И АЗБУКА

Азбучни ред у ћирилици код Срба, такође се коначно усталио тек са примањем новоцрквенсловенске рецензије – извода старословенскога језика (новоцрквенословенског, рускословенског, или пак једноставно црквенословенског језика), што је уједно и значило крај српскословенског (средњецрквенословенског) периода код Срба. У зависности од разних правописних школа, којих је грубо речено било четири (пет): Зетско-хумска, Рашка старија и Рашка млађа, Рашко-ресавска, као и Ресавска правописна школа, овај распоред је био различит. Тако на пример, у Сказанију о писменах Константина Философа – Костеничког, с’краја ХV/поч. ХVI века, тај распоред изгледа овако:

a, √, v, g, d, e, §, y, z (ë), √ À, Õ, `, k, l, m, n, ≈, o, û, ®, p, r, s, t, ou, ç, x, æ, w, ∞È ˉ, ó, ö, ü, 3, ] (}), b, j, ~, <, c, q, h, ¢ (y).

Константин Костенички у овом свом прегледу додаје и надредне знаке (о чему више у тексту: Надредни знаци), објашњавајући њихову улогу и употребу.

Други Букавар који бисмо овде желели представити, јесте Буквар Кипријана Рачанина из 1717.г., који је и најближи данашњем словном



саставу, а такође, по инвентару слова и најобухватнији. Први пут, колико се до данас зна, овде је употребљено и слово ,,џ’’:

аa, b, v, g, d, Ø, e, j, §, z (ë), `, i, k, l, m, n, o, p, r, s, t,

ou, 8, ƒ (Õ), x, ¢ (y), 3, w, \, ∞ÈÃ, Δ, ç, ¶, c, q, ~, <, h, ó, ü, ö, ≈, fl, y, }, √ (√ À, √ ˉ).

У свом руком писаном Буквару, Кипријан Рачанин поред ових слова даје и мала и брзописна, а такође и надредне знаке.

Треба рећи, да исто као и код Константина Костеничког, иако се у тексту користи танко јер – y, у списку слова се не наводи посебно.

Треба још рећи да се слово: fi у србскословенској редакцији после Мирослављевог и Вукановог Јеванђеља, па све до тзв. Ресавске школе – правописа – XV век, не користи (односно, изузетно ретко, среће се само у Босни, те само још, колико се данас зна – једном у Хиландарској повељи Стефана Немање); ] (као и у новоцрквенословенском, користи се: }), такође, после Мирослављевог и Вукановог Јеванђеља (ХII век), излази из употребе. Такође, после ова два рукописа (у световним документима, нпр. Повељама већ и у њихово време), потпуно нестају и следећа слова: œ, Î, #, • (велики јус он: œ – прелази у ,,у’’, јотовани велики јус јон: Î – у ,,ју’’, мали јус ен: # – у ,,е’’, јотовани мали јус јен: • – у ,,је’’), дакле, јусови се не употребљавају у српскоцрквенословенској азбуци (# и œ, се употребљавају само у Васкршњим таблицама, што је без било каквог правописног значаја, или се понегде спорадично срећу, што такође нема никаквог значаја), у којој се међутим срећу слова: e (=је, најчешће само на почетку речи) и û (=о, широко, стоји најчешће само на почетку речи), као и: } – једноставнији облик, уместо старога: ], а означавају истоветни глас, што је код Срба већ од ХII/XIII века изједначено са ,,и’’. Што се тиче дебелога јер – ¢, оно такође после ХII века излази из употребе (како се изговор оба полугласа изједначио, преобвладао је знак: y, иако је изговор овога полугласа – тзв. секундарног, био тврд, а у XIV/ХV веку долази до његове вокализације у: ,,а’’ на већини оних места где је стајао у тзв. – јаком положају, а у слабом до изчезавања, или пак такође и у слабом положају до прелажења у ,,а’’(изговор тзв. полугласова у ,,слабом положају’’, а потом и њихова вокализација у ,,а’’, јесте једана од главних нарочитих особина српскословенскога језика, која га одликује од свих осталих извода-редакција и чини његову главну препознатљиву особину): otyqystvo –

otaqastvo; дакле, овде је полуглас после ,,т’’ у јаком положају (у тзв. јаком положају су полугласови када стоје под акцентом, или пак испред слога са слабим полугласом) и по природи ствари, прешао је у пуни самогласник; међутим, полуглас после ,,ч’’, налази се у слабом положају (у тзв. слабом



положају су полугласови када се налазе у слогу иза слога са јаким полугласом, или пак иза слога са пуним самогласником), где је свуда у старословенском нестао – престао да се изговара, међутим, као што видимо, у српскословенском, он се вокализовао и прешао у ,,а’’; vyskrysØ – vaskr’sØ; у староцрквенословенском: v¢skrysØ, а у новоцрквенословенском: voskrØsØ).

Aê¿BOUKA SLOVHNYSKA0 VA SYRBYLÖX¿:

Табела српскословенске азбуке

слово назив гласовна вредност A aë¢ (аз) а

B bouk} (буки) б

V vhdh (веде) в

G glagol ˉi (глагољи) г

D dobro (добро) д

E östy ( јест широкоје) Је: на почетку речи, унутар и на крају речи када је слог ,, је“.

Ø е (после самогласника и као: је)

J jivhtØ (живете) ж

å §hlo (зело/у Ресави и: дзело)

з, у Ресави и: дз

ê ëØml ˉó (земља) з

I i (и) и (после самогласника и као: ји, на крају те када стоји унутар речи и као ј: krai = крај, али и: krai = краји;svØthi~i = светејши)

`, F ijØ (иже) и

fl (�, П) fiØrvy (ђерв) ђ (меко г), од ХVI/ХVII века, све



чешће и у гласовној вредности – ,,ћ’’.

K kako (како) к

L l ˉüdiö (људије) л (после јотованих самогласника: љ)

M m}slhtØ (мислете/мислите)

м

N na~y (наш) н (после јотованих самогласника: њ)

O on¢ (он) о

O ûn¢ ~irokoö (он широкоје)

о, само на почетку речи или слога.

∞ ÈÃ ûn¢ ûqynoö (он очноје)

о, само у узвицима:

∞ ÈÃ, gorØ mnh1 – О, тешко мени!, више као нека врста украсног детаља.

P pokoi (покој) п

R ryci (р’ци) р

S slovo (слово) с

T tvrydo (тврдо) т

OU ou ili onik¢ (у или оник)

у

8 ouk¢ (ук) у (у почетку као једноставнији облик ради уштеде простора, а касније обично само унутар речи)

Ç çryt¢ (фрт) ф

X xhr¢ (хер) х

3 wt¢ (от) от

C ci (ци) ц

Q qryvy (чрв) ч

Y yØryvy (џерв) џ – уведено у Азбуку Букваром Кипријана Рачананина из



1717.г., преузето из Румуније, где га први пут срећемо у Повељи влашког војводе Јона Басарабе Млађег Тисменском манастиру (1477-1482.г.)

% ~a (ша) ш

> <a (~ta) (шта) шт (ћ)

¢ ör¢ (tl¢stoö) (јер тл’стоје – дебело)

полугласник задњега реда (изговара се у задњем делу усне дупље, може се чути после појединачно изговорених гласова у српском изговору: б’, в’, г’, д’, ж’, з’, к’, л’, м’, н’, п’, р’, с’, т’, ф’, х’, ц’, ч’, џ’, ш’(у старословенском су: ,,ж’’, ,,ч’’ и ,,ш’’, као и гласовне групе: ,,шт’’ - < (ћ) и ,,жд’’ (ђ) били за разлику од српског само меки, к, г, х само тврди, док су сви остали могли бити и тврди и меки) – ‘у (настао од кратког ,,у’’(ŭ) и краћи је од тог кратког ,,у’’), који се после ХII века у говору изједначује са меким полугласом и престаје да се употребљава, да би



се у ХIV/XV веку Ресавским правописом поново вратио како би означио изговор полугласа у јаком положају, односно, његов прелазак (вокализацију) у ,,а’’.

} (]) ör} (јери) двоглас од тврдог полугласа и ,,и’’ – ‘уи, који се после ХII/ХIII столећа код Срба потпуно изједначује са ,,и’’

y öry (tynykoö) (јер танкоје)

полугласник предњега реда (изговара се у предњем делу усне дупље, може се чути после меких гласова: ђ’, ј’, љ’, њ’) – ‘и (настао од кратког ,,и’’ (ĭ) и краћи је од тог кратког ,,и’’) (види под: ¢), а после ХII столећа потпуно преобвладао у писању.

H óty (јат) ие у старом српском, у српској средњевековној држави најчешће: е (код икаваца: ,,и’’, код јекаваца: ,,је’’, ,,ие’’).

E östy (~irokoö) је, најчешће на почетку речи и слога (Рашким



правописом (ХIV век), га све више потискује ö)

Ü ü (ју) ју (доследнија употреба од Рашког правописа – ХIV в.).

w o (омега) о (у почетку само у страним речима, док касније све више добија правописну улогу).

∏ ó (ја) ја (доследнија употреба од Рашког правописа ХIV в.)

Ö (ºØ) ö (је) је (доследнија употреба од Рашког правописа ХIV в.)

© ≈i (кси) кс (искључиво у страним речима).

Æ æi (пси) пс (искључиво у страним речима).

Ï Õita (тита) т (искључиво у страним речима).

◊, √Ô (U) √ Ôjica (ижица) и (ј), в (искључиво у страним речима).

АЗБУКА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКА (НОВОЦРКВЕНОСЛОВЕНСКА – језика који је данас у Богослужбеној употреби код

Православних словенских Цркава)

Слово Назив гласовна вредност (код Срба)

A a aë¢ (аз) а

B b b8k} (буки) б

V v vhdi (вједи) в

G g glagoly (глагољ) г

D d dobro (добро) д

E e esty ~irokoØ (широко јест) је/е

Ø esty ouëskoØ (уско јест) е/је




J j jivhtØ (живјете) ж

å § §hlw (зјело) з (дз)

ê ë ëØml# (земља) з

I i ijØ (иже) и

i˘ i kratkoØ, iotirovannoØ (и кратко, јотовано) ј

F ` fÈ i (и) и

K k kako (како) к

L l lüd`Ø (људије) л и: љ

M m mislhtØ (мисљете) м

N n na~¢ (наш) н и: њ

o ûn¢ (ouëkoØ) (уско он) о

Ûû (O, ) ûn¢ ~irokoØ (широко он) о

P p pokoi (покој) п

R r rc} (реци) р

S s slovo (слово) с

T t tvØrdo (твердо) т

Ou ou ou ili ûnik¢ (у или оник) у

8 ($) ouk¢ (ук) у

Ç ç çØrt¢ (ферт) ф

X x xhr¢ (xØr8vim¢) (хјер (херувим)) х

4 3 ût¢ (от) от

C c c} (ци) ц

Q q qØrvy (черв) ч

% ~ ~a (ша) ш

≥ < <a (шча (шта)) шч

¢ er¢ (tolystoØ) јер (дебелo) Тврди полуглас

} er} (јери; тврдо и код Руса и Пољака) и (код Срба)

y ery (tØnkoØ) јер (танко) Меки полуглас

H h óty (јат) је




9 ü ü (ју) ју

W w ûn¢ s8g8boØ (двоструко он, омега) о

0 ó ó (ја) ја

ã # üs¢ mal}i ˘ - ó (мали јус – ја) ја

© ≈ ≈i (кси) кс

Ææ æi (пси) пс

Ï Õ (ƒ) Õita (тита (тета)) т (тх – th)

◊√ ◊Ô√Ô (√‘ √È) √ Ôjica (ижица) и (ј) и в

КРАЋИ ПРАВОПИС СА ЧИТАЊЕМ И ИЗГОВОРОМ

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОГА ЈЕЗИКА У СРБА

Слово Назив Правопис, читање и изговор (у Срба)

A a aë¢ (аз) а – У понеким страним речима, пише се после ` уместо #: Ilà, Marà, N`kolaà, Allil8à, у свим тим случајевима се чита као: ја –Илија, Марија, Николаја, Алилуја. – У понеким речима, иако „а“ није написано, код Срба се чита и изговара (то је тзв. непостојано „а“: voskrØsl¢, mëda, mgla, vosk¢, mØrtv¢, PØtr¢,AlØ≈andr¢, FÈakovly, korably – читамо увек као: воскресал, мазда (= награда, плата; сравни: одмазда), магла, восак, мертав, Петар, Александар, Јаковаљ (Јаковљев – придев), корабаљ (брод), и сл.

B b b8k} (буки) б

V v vhdi (вједи) в

G g glagoly (глагољ) г – У понеким страним речима и као ,,н’’: AggØl¢ – Ангел.

D d dobro (добро) д

E e esty ~irokoØ (широко јест)

је/е – Чита се као ,,је’’ на почетку речи: esty – јест (осим у понеким страним речима: E√a – Ева, када је ,,е’’; или у словенској речи: eda – е да); – после самогласника унутар и на карају речи као ,,је’’ pisanèm¢ – писанијем, у осталим случајевима унутар и на крају речи као ,,е’’: tØbe – тебе. – Најчешћа улога унутар или на крају речи му је ради разликовања истих облика у једнини и множини (двојини): konem¢ (Датив множине)/konØm¢ (Инструментал једнине).

Ø esty ouëkoØ (уско јест)

е/је – Пише се само унутар и на крају речи, а никада на почетку



Слово Назив Правопис, читање и изговор (у Срба) те нема великога слова. Основна гласовна вредност му је

,,е’’: sØlo, а после самогласника – ,,је’’: pisan`Ø – писаније. – Понегде га (иако то није обавезно, али јесте у духу србског језика) изговарамо иако није написано, то је тзв. ,,непосојано е’’: sojjØn`Ø – сожеженије.

J j jivhtØ (живјете) ж

å § §hlw (зјело) з (дз)

ê ë ëØml# (земља) з

I i ijØ (иже) и: molitva; ји: после самогласника: tvoi – твоји

i˘ i kratkoØ, i˘otirovannoØ (и кратко, јотовано)

ј krai, никада се не пише на почетку речи и нема великог слова (пример: iotirovannoØ, страног је порекла и новијег датума)

F ` fÈ i (и) и – Углавном у страним речима: F Èis8s¢, – пише се и испред меких и прејотованих самогласника, као и у неким словенским речима: pr`#ti, m`r¢=свет (mir¢=мир, тишина)

K k kako (како) к

L l lüd`Ø (људије) л: lØsty, molitva, pØqaly, kolo; љ: испред прејотованих и меких самогласника: molØn`Ø, poli, xlhb¢, lübovy, ëØml#, kraly – мољеније, пољи, хљеб, љубов, земља, краљ...

M m mislhtØ (мисљете) м

N n na~¢ (наш) н: nØbØsa, ni<`i, jiëny (жизан), lono (наручје: лоно Аврамље –наручје Авраамово); њ: испред прејотованих и меких самогласника: poklonØn`Ø, koni, nhsty, nüjØ, bron#, (оклоп), kony – поклоњеније, коњи, њест, њуже, броња, коњ... – Када су придеви настали од партиципа, тада се пише удвојено н: nn blagodarstvØnna# - благодарственаја = (песме) захвалне, којима се благодари, захваљује.

o ûn¢ (ouëkoØ) (уско он) о – Пише се само унутар и на крају, а никада на почетку речи, те нема великог слова: moliti, qado. – Негде се изговара иако се не пише. То је тзв. ,,непостојано о’’: vvØdi – воведи, v¢ vhki – во вјеки, sslavima – со славима, s¢soboü – со собоју, k¢ kØsarØvi – ко кесареви...

Ûû (O, ûn¢ ~irokoØ (широко он)

о – Углавном на почетку речи: ûtØc¢;



Слово Назив Правопис, читање и изговор (у Срба)

) – понекад и унутар речи у сложеницама: praûtØc¢.

P p pokoi (покој) п

R r rc} (реци) р

S s slovo (слово) с

T t tvØrdo (твердо) т

Ou ou ou ili ûnik¢ (у или оник)

у – Пише се искључиво на почетку речи, а никада унутар или пак на крају (када се пише: 8): ouqitØly.

8 ($) ouk¢ (ук) у – Пише се искључиво унутар или пак на крају , а никада на почетку речи (када се пише: ou): L8ka. Нема великог слова.

Ç ç çØrt¢ (ферт) ф

X x xhr¢ (xØr8vim¢)(хјер (херувим))

х

4 3 ût¢ (от) от – Ово је лигатура (спој од два слова) од: w и t.

C c c} (ци) ц

Q q qØrvy (черв) ч

% ~ ~a (ша) ш

≥ < <a (шча (шта)) шч

¢ er¢ (tolystoØ) јер (дебелo)

Тврди полугласник задњега реда (види: Азбука словенска) – Никада се не пише на почетку речи. – Пише се искључиво на крају речи које су тврдих промена – завршавају се на тврди сугласник: D8x¢.– Унутар речи, уместо њега стоји тзв. ,,апостроф пајерак’’: ,, „’’ – prØd„sta. Нема великог слова.

} er} (јери; тврдо и) Код Срба: и; код Руса: ы; код Пољака: у (ипсилон): – Нема великог слова (по правилу): b}ti/biti; ókw T}esi/molim¢ Ti s#...

y ery (tØnkoØ) јер

(танко)

Меки полугласник предњега реда (види: Азбука словенска)

– Никада на почетку речи те нема великог слова.

– У руском изговору умекшава сваки сугласник иза кога стоји.

– У србском изговору понекад умекшава л и н (када су



Слово Назив Правопис, читање и изговор (у Срба) јотовани): kraly, dobrodhtØlyn}i ˘, ogny, konymi –

краљ, добродјетељниј, огањ, коњми; а понекад не: pØqaly,

aggØlysk`i˘, dØny, phsnymi – печал, ангелскиј, ден,

пјесанми;

– иза осталих слова, у србском изговору y никада не

умекшава предходни сугласник: Gospody, p8ty, cary –

Господ, пут, цар. Тако, иако овде нећемо умекшавати слово

,,р’’, ипак у променама, читаћемо га са додатним ,,ј’’: car#,

carü – царја, царју...

H h óty (јат) је – По правилу УВЕК се чита као је: vhk¢ – вјек. ље – После л: xlhb¢ – хљеб. ње – После н: nhsty – њест...

9 ü ü (ју) ју – По правилу УВЕК се чита као ју: üg¢ – југ љу – После л: volü – вољуњу – После н: ognü – огњу...

W w ûn¢ s8g8boØ(двоструко он, омега)

УВЕК се чита као – о. – Пише се у страним речима: S√ÔmØwn¢;

– у речима које почињу предлозима: wb„no<y; – у облицима множ. (двојине) за разлику од једн.: pwl#(Номинатив, Акузатив и Вокатив множине и двојине) – pol#(Генитив једнине), – у Ген. једн. за разлику од Акуз. једн.: sØgw/sØgo, – за разликовање значења речи – нпр. придева и именица: rabov¢/rabwv¢,

– на крају прилога: ranw...

0 ó ó (ја) ја – У новоцрквенословенском језику, ово се слово пише искључиво на почетку речи где се УВЕК чита као – ја: ókw...

ã # üs¢ mal}i ˘ - ó(мали јус – ја)

ја – Чита се УВЕК као – ја: tvo# – твојаља – После л: vol# – вољања – После н: kon# – коња – По правилу, никада се не пише на почетку речи (где по



Слово Назив Правопис, читање и изговор (у Срба) правилу увек стоји: ó), осим пар изузетака: #ë}k¢ = језик, говор (за разлику од: óë}k¢ = народ – незнабожачки).

© ≈ ≈i (кси) кс AlØ≈andr¢ (Александар), пише се искључиво у речима страног порекла.

Ææ æi (пси) пс Æaltiry (Псалтир), пише се искључиво у речима страног порекла.

Ï Õ (ƒ) Õita (тита (тета)) т (тх – th) Његов изговор у грчком је: тх (th), а Срби су од најранијих времена то читали као: „т“: Ïwma (Тома), пише се искључиво у страним речима.

◊√ ◊Ô√Ô (√‘ √È)

√ Ôjica (ижица) и (ј) и в:

и: На почетку речи и иза самогласника: √Èpakoi. (ипакој (грчки: υûπακοη = пажња, послушање; ипакој – црквена песма која се поје на повечерју и васкршњој полуноћници после канона, затим на јутрењу пред антифонима и пред читањем јеванђеља).

ј: Исто као и ,,и’’, у изговору код Срба: Mw√ ÔsØi ˘ (Мојсеј –Мојсије).

в: Када му је испред самогласник à или Ø: A√g8st¢. – Пише се искључиво у страним речима.

аутор Миодраг Рођенков PRIMHQANI» - PRIMEDBA: Navo|Ønió radi ië¢rØqen`i ië¢ Sv#~tØnnagw Pisanió, polyëovali ösym]: ôa *ô ,,B`bl`a, sirhqy knigi Sv#<Ønnagw Pisan`# VØtxagw i Novagw êavhta“ s¢ parallØlyn}mi mhstami; tisnØn`Ø vtoroØ; SanktpØtØrb8rg¢, S√ “nodalyna# t√ “pograç`#,

ýa *c (1900. l. g.) – ponovqeno izdawe: Rossièskoe Bibleèskoe Obæestvo, Moskva, 2001. (ýv*a Lhta Gospodn#).

ôv *ô ,,Molitvûslûvy i Æalt}ry“; Iëdan`Ø SrhtØnskagw monast}r# - Moskva, v¢ lhto

3 RojdØstva po ploti Boga Slova - ýv*a (u leto 2001. od Ro|ewa u ploti Boga Slova).

ôg *ô ,,Sveto Pismo Staroga i Novoga Zavjeta”, preveo Stari Zavjet \uro Dani~i}; Novi Zavjet (koga nismo koristili), Vuk Stefanovi} Karaxi}; Britansko i inostrano Biblijsko dru{tvo, Beograd, 1992.g. ôd*ô ,,Sveto Pismo Novi Zavjet”; Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve; Beograd, 2002.g. ôe *ô ,,Psaltir sa devet Biblijskih pesama”; preveo Vladika (biv{i Zahumsko-hercegova~ki) Atanasije (Jevti}); Vrwa~ka Bawa, Vaskrs 2000. l. G. ô§ *ô ,,Premudrosti Solomonove”; preveo Mitropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije (Radovi}), Vrwa~ka Bawa – Nik{i}, 1995. leta Gospodwa.



ôë *ô ,,Kwige Makavejske”, preveo i priredio Episkop Atanasije (Jevti} – biv{i Zahumskohercegova~ki).

Crkvenoslovenski tekst, kori{}en je uglavnom bez uobi~ajenih skra}enica i utvr|enih nadrednih znakova (koji se ionako ne koriste u srbskom ~itawu, oni pak nadredni znaci koji su ovde upotrebqeni, sluè iskqu~ivo radi Srbima lak{eg ~itawa crkvenoslovenskoga teksta – vidi Napomenu na kraju kwige, a wihova je osnova normalizovani pravopis staroslovenskoga jezika).

POLYêOVANìÖ KNºIGì – LITERATURA: 1. Petar \or|i}: Staroslovenski jezik; Matica Srpska, Novi Sad, 1975. 2. Petar \or|i}: Istorija srpske }irilice; tre}e izdawe; Beograd, 1990. 3. Svetozar Nikoli}: Staroslovenski jezik I – primeri sa re~nikom; Beograd, 1995. 4. Svetozar Nikoli}: Staroslovenski jezik II – Gramatika staroslovenskog jezika; Beograd, 1995. 5. Rad. B. Aleksi}: îtanka staroslovenskoga jezika – s re~nikom; Beograd, 1950. 6. Ieromonah Alipiy (Gamanovi~): Gramatika Cerkovno-slovÔnskogo Ôzìka, HudoèstvennaÔ literatura, Moskva, 1991. 7. B. ]irkovi}, profesor: Gramatika crkvenoslovenskog jezika za u~enike Bogoslovije; Beograd, 1949. 8. Protojerej Slavko Q. Zorica: Gramatika crkvenoslovenskog jezika; Sremski Karlovci, 1996. 9. Stjepan M. Kuqbakin: Staroslovenska gramatika, Dràvna {tamparija Kraqevine Jugoslavije, Beograd, 1930. 10. St. M. Kuqbakin: Paleografska i jezi~ka ispitivawa o Miroslavqevom Jevan|equ, Sremski Karlovci, 1925. 11. Josip Vrana: Vukanovo Evan|eqe, Beograd, 1967. 12. Prof. dr Aleksandar Mladenovi}: Elementi istorije srpskohrvatskog jezika; Op{ta enciklopedija Larus; tom I – Nauka o jeziku (str. 419-426); Beograd, 1971. 13. Aleksandar Mladenovi}: Tipovi kwièvnog jezika kod Srba u drugoj polovini XVIII i po~etkom XIX veka; Referati za VII Me|unarodni kongres slavista u Var{avi (str. 39-53); Novi Sad, 1973. 14. Aleksandar Mladenovi}: Nekoliko misli o srpskoslovenskom, ruskoslovenskom i slavenosrpskom tipu kwièvnog jezika, Zbornik Matice Srpske za filologiju i lingvistiku HHVII – XXVIII, posve}eno akademicima Milki Ivi} i Pavlu Ivi}u povodom 60-godi{wice ìvota (str. 501-505), Novi Sad 1984-1985. 15. Danica Stevanovi}: Glasovi srpskohrvatskog jezika i wihove promene; Isto (str. 426-433) 16. Danica Stevanovi}: Gramatika savremenog kwièvnog jezika; Isto (str. 434-453) 17. M. Stevanovi}: Gramatika srpskohrvatskog jezika za vi{e razrede gimnazije – {esto izdawe; Obod – Cetiwe, 1966. 18. R. F. Poqanec: Pregled gramatike ruskoga jezika – O~erk gramatiki russkogo ®zìka; [kolska kwiga, Zagreb, 1967. 19. Aleksandar Beli}: Op{ta lingvistika – tom prvi; Zavod za izdavawe uxbenika, Novi Sad, Budu}nost, 1998. 20. Aleksandar Beli}: Istorija srpskog jezika – tom ~etvrti; Zavod za izdavawe uxbenika, Novi Sad, Budu}nost, 1999. 21. A. Beli}: Gali~ki dijalekat; Srpska kraqevska akademija – Srpski dijalektolo{ki zbornik, kwiga VII; Beograd – Sremski Karlovci, 1935.



22. H. [uster – [evc, Lajpcig: O istoriji i geografiji etni~kog imena SORB/SERB/SARB/SRB(IN); Zbornik Matice Srpske za filologiju i lingvistiku XXVII-XXVIII (str. 907-913); Novi Sad, 1984-1985. 23. Pavle Ivi} i Vera Jerkovi}: Pravopis srpskohrvatskih }irilskih poveqa i pisama XII i XIII veka; Novi Sad, 1981. 24. Pavle Ivi} i Vera Jerkovi}: Paleografski opis i pravopis De~anskih hrisovuqa; Novi Sad, 1982. 25. Vera Jerkovi}: Srpskoslovenska norma u glasovima i morfolo{kom sistemu – Jugoslovenski seminar za strane slaviste, 33-34, Filozofski fakultet u Zadru, Zadar 1984. (str. 55-65). 26. Vera Jerkovi}: Morfolo{ki sistem u ,,@itiju Svetog Simeona” od Svegog Save; Ju`noslovenski filolog XXXVII; Beograd, 1981. (str. 195-213). 27. Jasmina Grkovi}: Sofijska slu`ba Svetom Savi – paleografska, ortografska i jezi~ka ispitivawa; Novi Sad, 1986. 28. Brankica îgoja: Najstariji srpski }irilski natpisi – (grafija, ortografija i jezik), tre}e izdawe; Beograd, 1998. 29. A. E. Penington (Oksford): Pravila izgovora liturgijskog pojawa u Srbiji u petnaestom veku; Stara srpska muzika – Muzikolo{ki institut Srpske akademije nauka i umetnosti, posebna izdawa – kwiga 15/I; priredio Dimitrije Stefanovi}; Beograd, 1975. (str. 35-49). 30. Danica Petrovi}: Osmoglasnik u muzi~koj tradiciji Ju`nih Slovena, Muzikolo{ki institut SANU, posebna izdawa; kwiga 16/I; Beograd, 1982. 31. Ksenija Min~i}: Deklinacija imenica u Vukanovom Jevan|equ; Prilozi prou~avawu jezika, Institut za ju`noslovenske jezike Filosofskog fakulteta u Novom Sadu – 21; Novi Sad 1985. (str. 9-21) 32. R. V. Bulatova: K izu~eniÓ sistem nadstro~nìh znakov v drevneserbskih rukopisÔh, Zbornik Vladimira Mo{ina (str. 113-116), Beograd, 1977. 33. Olga Nedeqkovi}: Znaki udareniy v srednevekovìh serbskih rukopisÔh (HII – XIV vv.), Isto~niki i istoriografiÔ slavÔnskogo srednevekovьÔ; izdatelьstvo: ,,Nauka’’ (str. 101-134.), AkademiÔ nauk SSSR, Moskva, 1967. 34. Srbqak – 1; Srpska Kwièvna Zadruga, Beograd, 1970.

SLOVARI JØ I R8KO0TYNìÖ KN&IGì – RE^NICI I PRIRU^NICI: 1. Prota Sava Petkovi}: Re~nik crkvenoslovenskoga jezika; Sremski Karlovci 1935. 2. Protoÿerey G. Dья~enko: Polnый Cerkvenoslovяnskій slovarь; Moskva, 2002. 3. Prof. dr Dimitrije P. \urovi}: Re~nik rusko-srpskohrvatski sa gramatikom ruskog jezika – drugo popravqeno izdawe; Beograd1946. 4. Branislav Gruji}: Russko-serbskohorvatskiy {kolskыy slovarь – Rusko-srpskohrvatski {kolski re~nik; Grafi~ki zavod Titograd, bez datuma. 5. I. I. Tolstoy: Serbsko-horvatsko – russkiy slovarь, Moskva, 1957. 6. A. G. Preobraènskiy: Эtimologi~eskiy slovarь russkogo яzыka – tom pervыy; Moskva, 1959. 7. Petar \or|i}: Re~nik staroslovenskog jezika (vidi: 1. Literatura) 8. Svetozar Nikoli}: Re~nik staroslovenskog jezika (vidi: 3. Literatura) 9. Rad. B. Aleksi}: Re~nik staroslovenskog jezika (vidi: 5. Literatura) 10. Stjepan Senc: Gr~ko-hrvatski rje~nik za {kole, Zagreb, 1910. (reprint 1988.). 11. Protojerej dr Radomir V. Popovi}: Gr~ko-srpski re~nik Novog Zaveta – drugo ispravqeno izdawe; Beograd, 2002. 12. Milan Vujaklija: Leksikon stranih re~i i izraza; Prosveta, Beograd, 1980. 13. \. Dani~i}: Rje~nik iz kwièvnih starina srpskih – dio tre}i (R-]); Dràvna {tamparija, Biograd, 1864.



14. \or|e Trifunovi}: Azbu~nik srpskih sredwevekovnih kwièvnih pojmova – drugo dopuweno izdawe; Nolit – Beograd, 1990. 15. Juraj Lokmer: Izlo`ba: Glagoqica – vodi~; Sveu~ili{na kwi`nica Rijeka; Rijeka, 2001. NAPOMENA O ÎTAWU I FONETSKOJ TRANSSKRIPCIJI:

Radi lak{eg, za nas Srbe, ~itawa tekstova na crkvenoslovenskom jeziku, koristili smo nadredne znake (oble~ena ili kamora - ˉ), radi ozna~avawa meko}e suglasnika (iz normalizovanog pravopisa staroslovenskoga jezika), prevashodno: ,,l – q”= ly; i: ,,n – w”= n ˉy; kao i za oznaku jotovanih slogova (o{tri akcenat – oksija - ’): ,,ja” = a’; ,,je” = Ø’, e’; ,,ji” = i ’; ,,ija”= à’,,,ja”= ó, # ; ,,ije”= `Ø ’, ,,je”= ö, h; ,,ji”= i ’, (&i), ,,iji”= ì ’, ,,jo”= (&w), ,,ju”= `8’ (ü);,,qa”= l#, ló, ,,qe”= lØ, lh, lö, ,,qi”= li, l&i, ,,qo”= l&w, ,,qu”= lü; ,,wa”= n ˉ#, n ˉó, ,,we”= n ˉØ, n ˉh, n ˉö, ,,wi”= n ˉi, n ˉ&i, ,,wo”= n ˉ&w, ,,wu”= n ˉü; na mestima gde su poluglasi (samo u staroslovenskom): v¢ = v’u (¢ - debelo jer – mukli tvrdi poluglas, nastao od kratkog ,,u”- kra}i je od kratkog ,,u”, stoga smo u transskripciji (pisanom izgovoru), koristili: ,,’u”(’u); ~uje se kada suglasnike pojedina~no izgovaramo – b’, g’, d’); vy = v’i ( y – tanko jer – predwi meki poluglas, nastao od kratkog ,,i”- kra}i je od kratkog ,,i”, stoga smo u transskripciji koristili: ,,’i” (’i); ~uje se kada izgovaramo: }, |, j, q, w); h = aě (jat, u staroslovenskom naro~iti samoglasnik, dvoglas-diftong, koji se kao takav nije o~uvao ni u jednom ìvom slovenskom jeziku, osim mo`da u nekim dijalektima, smatra se da je on bio dvoglas izme|u ,,a i e” otvoren; u srbskom jeziku, on je pre{ao u: ,,e, ie, ije, je ili i”, te smo tako dobili ekavski, jekavski i ikavski izgovor. Profesor Aleksandar Beli} u svojoj Istoriji srpskog jezika, smatra da se on kod Srba izgovarao kao glas izme|u ,,i i e”, te smo ga onda tako i obeleìli: ,,ie”); mogla bi se primetiti razlika toga glasa ,,e” od pravoga ,,e” i u savremenom srbskom jeziku ekavskog izgovora – i u {umadijsko-vojvo|anskom nare~ju-dijalektu, npr. – dete=dhtØ, naravno: dijete, dite); # = en (mali jus, u crkvenoslovenskom – ja; u srbskom – e); • = jen (jotovani mali jus, u crkvenoslovenskom naj~e{}e pre{ao u ja, a u srbskom u - je); œ = on(veliki jus, u crkvenoslovenskom, kao i u srbskom, naj~e{}e pre{ao u - u); Î = jon(jotovani veliki jus, u crkvenoslovenskom i u srbskom, naj~e{}e pre{ao u - ju); tako|e, na onim mestima gde se u srbskom izgovoru crkvenoslovenskoga (a i staroslovenskoga, kao i srbskoslovenskoga), javqa nepostojano ,,a” (nastalog vokalizacijom poluglasova – prelaèwem poluglasova u pune samoglasnike, kod Srba naj~e{}e reda ,,a’’, re|e ,,e’’, sasvim retko ,,o’’, a jo{ re|e ,,i’’), to smo obeleìli tzv. apostrofom ,,pajerak”- „- m „ëda = mazda (u staroslovenskom: myëda = m’izda); ], } = ’ui (jeri, ili pak ,,tvrdo i’’ jeste tako|e dvoglas, sastavqen iz tvrdoga poluglasa (debeloga jer) i glasa ,,i”, zadrào se u ruskom i poqskom jeziku npr. u re~i: b]ti = biti-postojati-bivati; za razliku od: biti = tu}i, biti u smislu prebijati; stoga smo ga u staroslovenskim transskripcijama obeleàvali: ’ui; dok u crkvenoslovenskim samo sa obi~nim ,,i”, kako ga i ~itamo.

Mòodragã R. Ro|enâkovã

miodrag r. rodjenkov - uvod u crkveno-slovenski jezik

Documents

predstavqa nadgrobnu plo

danas se uva

uva se

pisan je

kako smo

nose ime

pisano je

en je