1.februar 2019. godine

To što firma pola godine ne daje plate radnicima za resor Zorane Mihajlović nije razlog da joj uskrati

poslove za državu

Ministarstvo: MBA Miljković po svim

kriterijumima firma za belu listu

I drugi dan zaredom pitanje zbog čega preduzeće MBA Ratko Mitrović Niskogradnja, koje svojim

zaposlenima duguje šest mesečnih zarada od prošle godine i osam naknada za prevoz i dalje dobija državne

poslove, ostalo je bez odgovora.

Deo radnika žalio se Danasu pre dva dana da im nije isplaćeno šest zarada od prošle godine, a u MBA RMN

se ovo ne dešava prvi put. Tokom rekonstrukcije kružnog toka na Slaviji i Ruzveltove ulice u Beogradu

radnici su u nekoliko navrata tokom leta 2017. štrajkovali zbog neisplaćenih zarada i doprinosa. Uprkos

tome, kao i slučajevima mobinga u ovoj, ali i drugim firmama u vlasništvu istog čoveka, Branka Miljkovića,

država nastavlja da mu poverava velike državne projekte. Umesto odgovora na konkretno pitanje, iz

Ministarstva građevinarstva dobili smo potvrdu da se MBA RMN nalazi na beloj listi, o čemu smo juče i

pisali.

– U skladu sa prikupljenim podacima, sa stanjem na dan 30. septembar 2018. privredni subjekt MBA-Ratko

Mitrović Niskogradnja nalazi se na tzv. „beloj“ listi, na 22 mestu. Razloženo po kriterijumima, broj

zaposlenih na neodređeno vreme iznosi 173, na određeno 183, a na osnovu ugovora dva zaposlena. Privredni

subjekt nema evidentiranih ni težih ni lakših povreda na radu, kao ni evidentiranog radnika na crno – ističe

se u odgovoru Ministarstva građevinarstva Danasu.

Međutim, nijednim od kriterijuma koji su predviđeni ovom bodovnom listom, a ima ih ukupno sedam, nije

obuhvaćeno to što poslodavac mesecima ne isplaćuje zarade i doprinose radnicima. Osim toga, račun MBA

RMN je pre dva meseca bio u blokadi većoj od 300 miliona dinara. Sve ovo, kao i podatak da se matična

firma Branka Miljkovića „MBA Miljković“ Merošina kao stopostotni vlasnik MBA RMN, nalazi na tek

459. mestu liste, odnosno u „crnoj“ zoni liste kojom se meri kvalitet građevinskih preduzeća u Srbiji,

očigledno nije dovoljno da bi se ovo preduzeće našlo na listi nepoželjnih za dobijanje državnih poslova.

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković za Danas kaže da oni

godinama upozoravaju na poslovanje MBA Ratko Mitrović – Niskogradnja.

– Ukazujemo na anomalije u tom preduzeću već dugo, godinama. Na maltretiranje predsednika sindikata, na

neplaćanje poreza, neisplaćivanje zarada i doprinosa, fizičko razračunavanje sa radnicima, mobing. Obraćali

smo se zbog toga svim nadležnim institucijama – ističe Torlaković.

NJihovim apelima, kako kaže, jedino se odazvala inspekcija rada, kojoj su u utorak ponovo pisali povodom

najnovijeg slučaja radnika kojima nisu isplaćene zarade za polovinu 2018. godine. I Danas je pisao

inspekciji rada ovim povodom, ali od njih još nismo dobili odgovor.

Poreski dugovi MBA – tajna

U zavisnosti od toga koliko poena prikupe na osnovu sedam kriterijuma građevinska preduzeća su

raspoređena na „beloj“ i „crnoj“ listi. Pozitivni poeni prikupljaju se za broj zaposlenih na neodređeno i

određeno, kao i za one koji su angažovani na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Negativne poene vuku kriterijumi kojim se mere teže i lakše povrede na radu, rad na crno, kao i dug

preduzeća. Jedini negativni poeni koje je krajem septembra (kada je rađen poslednji presek) MBA RMN

imao su oni na osnovu dugovanja firme, međutim zbog člana 7. Zakona o poreskom postupku ovi podaci se

smatraju „tajnim podatkom“.

Železara i kvote EU za čelik: Neće biti poremećaja,

otvaraju se i druga tržišta

"Vlasnik smederevske Železare je velika kompanija, a železara je i ranije prodavala mimo EU. Pored toga

ima i domaće tržište, a menadžment će biti vešt da ono što se ne proda na evropskom, proda na drugom

tržištu. Kinezi će se potruditi da iskoriste kapacitete i maksimalizuju profit", smatra konsultant za strana

ulaganja Milan Kovačević.

"Moramo da se pazimo da u svim aranžmanima

postupamo korektno. S tim ne smemo da se

igramo, napravili smo jednom grešku s šećerom, ne

očekujem da se to dogodi ponovo. To bi bilo

štetno, jer bi izgubili povrenje u našu vlast. Sukob

između Kine i SAD je doveo do podizanja carina,

ako se nastavi moramo naročito da pazimo da bi

bila što manja šteta za našu državu", kaže

Kovačević.

Ideja je da EU ima slobodno tržište, dodaje on, a posle sukoba Kine i SAD to se sada preliva na druge

zemlje.

"Umešala se i EU kako da kvotama brani svoje tržište i to je šteta. Nadam se da će postepeno zemlje da

izračunaju da je veća opšta šteta nego pojedinačna korist. Ako se bude širilo uticaće na mnoge zemlje.

Normalno je da EU unutar sebe ima veći interes nego da brine o Srbiji. Kad budemo u EU, moći ćemo

koliko god hoćemo da prodajemo u EU".

Direktor Instituta "Pojas i put", Bojan Lalić navodi da je i prilikom prodaje Železare bilo konsultacija s EU i

da su obe strane bile spremne da može da dođe do zategnutih odnosa. Što se tiče kvota, smatra da je kineska

strana spremna za nova tržišta i da neće biti značajnijeg poremećaja.

"Otvaranje novih tržišta otvara mogućnost za nesmanjenu proizvodnju. Potreba za čelikom u Evropi raste,

raste i na Balkanu", kaže Lalić.

Na pitanje da li kineska kompanija može da pokuša reeksport čelika iz Kine, Milan Kovačević kaže da

teoretski postoji takva mogućnost, i da se nada da do toga neće doći.

"Imamo više proizvoda u Smederevu, može se igrati prodajom više asortimana, Kinezi mogu da razmišljaju

o daljim doradama kod nas. Jeste da Kina čini više od pola svetske proizvodnje čelika, ali raste tražnja za

čelikom, oni će se sigurno bolje snalaziti nego mi. Moramo da pazimo da ne doprinosimo nekim

subvencijama, ne bi trebalo da ih bude, jer cena ne opada, a raste tržište", objašnjava Kovačević.

On kaže da ne sumnja da će ideje kineskih partnera ići u pravcu da još investiraju kako bi prodrli na tržište.

"Napravili su dobar posao, dobili su Železaru koja vredi, imaju osnova da investiraju. Zaočekivati je da budu

kreativni, da neće da štede na investiranju".

Na pitanje kojim bi proizvodima mogli da budemo konkurentni na tržištu EU, Bojan Lalić kaže da Železara

ima ograničen broj proizvoda, poput hladno i toplo valjanih limova, i da može da radi na doradi tih

proizvoda i pojačavanju karakteristika.

"Nepohodno je ulaganje, da se inovira proizvodnja, da se Železara vrati. Ona se vraća na onaj nivo koji je

nekad imala. Novi proizvodi i ulaganja su neminovnost, kao i kvalitet čelika, moramo to da unapredimo",

rekao je Lalić.

"Kineska kompanija će da traži kako da ostane na tržištu. Ima dosta asortimana s limovima, cevi već radimo,

možda i gasovod, brodogradnja... Ima dosta nepoznanica na tržištu i tu ima dosta šansi", dodaje Milan

Kovačević.

Lalić: Kinezi su došli da ostanu u Smederevu

Kinezi su Železaru preuzeli od američke kompanije US Stil. Bojan Lalić kaže da je kulturološki to bio

ozbiljan šok za zaposlene i da se po potezima kineske kompanije vidi da su došli da ostanu u Smederevu.

"Radnici prilično pozitivno gledaju na stanje, određena prava zaposlenih su iznad onoga što je

zagarantovano ugovorom. Kineska kompanija je tu da ostane dosta vremena, i onda su te investicije u

zadovoljstvo zaposlenih velika stvar. Veliki broj univerziteta iz Kine je posetio Železaru, ta veza sa

studentima je prisutna i to govori o nekoj viziji dugoročnog razvoja", kaže Lalić.

Kovačević kaže da je nekada Kina bila mnogo manji proizvođač čelika od SAD, ali da su u Americi mnoge

železare splasnule. Tako je, navodi, u mnogim industrijama Kina postala bolja.

"Vrlo se često priča kod nas kako imamo ogromno ulaganje iz Kine, imamo dosta kredita za infrastrukturu,

nešto se malo popravlja, jer počeli smo krajnje nepovoljno. Dobro je što postepeno dolaze industrijski

projekti, treba težiti da nešto dobijemo kada uzemo kredit, ali da ne pomažemo Kini već naša operativa da

radi i da se povećava naš BDP", kaže Kovačević.

Govoreći o ekonomskoj saradnji s Kinom, Bojan Lalić je rekao da Kina ima drugačiji prilaz u odnosu na

druge sile i da misli da Srbija ne oseća politički pritisak, jer se pre svega radi o tržištu.

"Srbija je prepoznala priliku da se priključi inicijativi Pojas i put i čeka raspodelu karata i da plasira nešto na

tržište. Od Kineza možemo da naučimo šta su specijalne ekonomske zone. Srbija jeste specijalna ekonomska

zona, zbog odnosa s EU, Rusijom, Turskom, Kinom, sve to treba dobro izbalansirati i odupreti se

pritiscima", navodi Lalić, dok Kovačević dodaje da sa Kinom imamo deficit od milijardu evra i da moramo

da tragamo kako da popravimo odnos između uvoza i izvoza.

Očekivanja od Industrijskog praka u Borči

Očekivanja od Industrijskog parka u Borči su da će u ovom parku raditi najbolji IT stručnjaci, matematičari,

inženjeri računarstva, elektrotehnike, mašinstva, fizičari, hemičari.

"Projekat vodi ministar Popović. Kinezi su svetski šampioni u razvoju i tih 10.000 radnih mesta bi bila

promena na radna mesta s većim stepenom dodate vrednosti. Naša očekivanja su da se tu nađe mnogo

visoko tehnoloških kompanija. On nije ograničen samo na kineske kompanije, primiće sve one koje žele da

jačaju sistem Srbije. Mi nemamo trenutno toliko stručnih profila, ali je započeta i diskusija kako školovani

treba da budu kadrovi koji će tu ući, imamo deficit it inženjera, očekujemo da to bude mesto odakle će se

razvijati nova industrija Srbije", kaže Bojan Lalić.

"Imali smo i slobodne zone i subvenicje, ovo je način da privučemo još neke projekte. Treba podići ukupnu

produktivnost. Dobri su planovi, traba raditi mnogo da se realizuju. Bilo bi dobro da se nađe neki način za

suinvestiranje.. Ne treba biti optimista da će to brzo dati rezultate", poručuje Milan Kovačević.

MMF zaninteresovan za platne razrede

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja boravi u Srbiji, zainteresovana je za uređivanje

sistema plata, koji bi trebalo da profunkcioniše od januara 2020. godine.

To je saopšteno iz Vlade Srbije, posle sastanka Misije MMF sa mnistrom državne uprave i lokalne

samouprave Brankom Ružićem, na kojem se razgovaralo o reformi sistema plata, čiji je cilj transparentna i

pravična raspodela budžetskih sredstava i bolji materijalni položaj zaposlenih, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Ružić je kazao da će ove godine biti nastavljen dijalog sa nadležnim ministarstvima, sindikatima i socijalnim

partnerima o reformi sistema plata i istakao da je cilj da se ne ugrozi budžet Srbije, a da se unapredi

materijalni položaj zaposlenih u javnoj upravi.

Kako je saopšteno, misija MMF, predvođena Džejmsom Rufom, bila je zainteresovana je za aktivnosti koje

će se raditi do početka primene zakona koje uređuju sistem plata od januara 2020. godine.

Predstavnici Ministarstva podsetili su na potrebu dodatnih analiza finansijskih efekata novog sistema za

pojedinačne sektore (prosveta, zdravstvo i drugi), kako bi novi sistem plata zaživeo u previđenom roku.

Misija MMF u Beogradu boravi do 5. februara.

Kurir.rs/Tanjug

ZBOGOM SOCIJALNOM HLEBU: U Srbiji

prestala da važi uredba o vekni od 46 dinara!

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "tipa 500" koja je

određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara.

Tako je u četvrtak prestala da važi odluka doneta 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala

primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda.

Ministar trgovine Rasim Ljajić je za list izjavio da ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u

prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni.

"Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu spremni smo da uredbu

vratimo", istakao je Ljajić.

Све више запослених, а пензионера све мање

Економске мере и подстицаји за отварање радних места, као и природна неминовност, утицали су на

то да, после готово две деценије, имамо тренд лаганог раста броја запослених, а смањење броја

пензионера.

Тренутна стабилност пензионог фонда у Србији може се сматрати добром, али само уколико се

пореди с протекле две деценије. Републички фонд ПИО је још крајем деведесетих година прошлог

века почео да исказује дефицит у пословању, како

због тадашње формуле обрачуна пензија – узимање

десет најповољнијих година радног стажа – тако и

због смањења броја запослених.

Наиме, по подацима билтена Републичког

пензијског фонда, од 2000. године до 2017. број

осигураника који уплаћују пензијске доприносе

смањио се за 623.892, а у исто време број пензионера

повећао се за 209.634. Те 2000. године однос

осигураника и пензионера био је 1 : 1,8, а већ на

крају 2017. он је био 1 : 1,2. Подаци показују да је 2000. године био 2.726.281 осигураник и 1.510.801

пензионер. Мада ни тај однос није идеалан, ипак је био знатно бољи од година које су уследиле, а

најгоре је било 2014, када је на 1.994.476 осигураника „долазило” 1.739.162 пензионера. Неке

процене говоре да је тренутно однос између броја осигураника и пензионера 1 : 1,5, што није

довољно за самостално пословање Фонда ПИО, али је знатно боље него претходних година.

После те 2014. године, а пре свега због спроведених пензијских реформи, ситуација се мало

поправила па је тако на крају 2017. било 2.102.489 осигураника и 1.720.435 пензионера. Последњи

податак за прошлу годину – а односи се на новембар – показује да је било 2.146.802 осигураника и

1.714.634 пензионера.

Подаци Фонда ПИО показују да се од 2015. године број пензионера смањује. Наиме, 2015. године

било је 88.466 нових пензионера, али је те године 91.686 корисника пензије преминуло. Разлика

између новопристиглих и умрлих пензионера износила је 3.220. Наредне, 2016. године, било је

80.463 нова пензионера, али је исте године умрло њих 88.267. Значи, на пензионерском списку је

било 7.804 пензионера мање. У 2017. години стигло је 85.757 пензионера, а умрло је 93.460, па је

разлика између придошлих и трајно обустављених пензија 7.703.

2.146.802 радника уплаћивало ПИО доприносе 2018.

Чак и када би се сви незапослени који су данас на евиденцији НСЗ-а запослили, и даље би

стабилност пензијског фонда морала да се одржава уз помоћ новца из буyета јер једноставно на

српском тржишту нема довољно радно способне снаге која би довела до дупло већег броја

осигураника у односу на број пензионера.

Не може „на брзака”

Проблеми се, дакако, не могу решити брзо, нити се може очекивати запошљавање свих

незапослених. За то време, држава ће наставити да, као и претходних година, због пада броја

осигураника и дефицита у Фонду ПИО, дотира редовну исплату пензија. Управо захваљујући

дотацијама из буyета, пензионери и ове године, као и претходних, могу бити мирни и рачунати да ће

добити свих 12 месечних принадлежности.

Управо због тога, пред Министарством за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику налази

се и проблем одржавања стабилности пензијског фонда. То што је она данас „подношљива”, а у исто

време већ од наредне године, када ступи на снагу либерализација тржишта рада у Немачкој многи

најављују одлазак, донеће два проблема: нарушавање стабилности и недостатак радне снаге. По

проценама које ових дана стижу из Министарства рада, једини начини да се ти проблеми решавају су

отварање нових радних места и промена демографске слике становништва.

Сваки други привредник очекује већи профит у

текућој години

Мала и средња предузећа и предузетници у Србији имају позитивна очекивања од 2019. године, што

показује индекс пословног оптимизма, који од максималних 100 одсто ове године износи 60,1.

Индекс пословног оптимизма је нешто већи међу

предузећима у Србији која сарађују с Немачком – 68,4

одсто, показали су резултати представљеног

истраживања које је спровела Прокредит банка, у

сарадњи с истраживачком агенцијом „Ипсос

стратеyик маркетинг”.

У истраживању, које је спроведено седму годину

заредом, учествовало је 550 предузетника и

доносилаца одлука у малим и средњим предузећима

из различитих сектора привреде, од чега су 188

предузећа која сарађују с Немачком.

Члан Извршног одбора Прокредит банке Игор Анић је рекао да је истраживање, спроведено од 7.

новембра до 6. децембра 2018. године, показало да 55,7 одсто привредника очекује већи профит у

2019. години, док 71,5 одсто предузећа која сарађују с Немачком сматра да ће им приходи ове године

бити већи него у претходној.

– Подаци које смо добили истраживањем говоре о оправданом оптимизму привредника, што је

посебно истакнуто код пројекције профита, обима продаје и планираних инвестиција, али и у домену

планова за повећања плата – рекао је Анић.

Проблеми привредника су, како је навео, и даље слаба наплата потраживања, јака конкуренција и

слаба продаја, а код предузећа која сарађују с Немачком се помињу и порези и неквалификована

радна снага.

Светник председника ПКС-а Александар Кемивеш оценио је да је позитивно што је пословни

оптимизам из године у годину све већи, као и то што су компаније задовољне општим

макороекономским условима пословања у Србији.

Немци задовољни

Члан Управног одбра Немачко-српске привредне коморе Мартин Кнап каже да га радује што

предузећа из Немачке, која у Србији запошљавају око 50.000 радника, много позитивније гледају на

пословно окружење.

– Међу нашим члановима и компанијама спровели смо истраживање да видимо у којим областима

постоји потреба за доквалификацију – рекао је Кнап. – Прошле године смо тај проблеме изнели

премијерки Ани Брнабић и верујем да ће ова тематика доћи на дневни ред Владе.

– Не свиђа ми се што неколико година заредом имамо исте проблеме – рекао је Кемивеш, и навео да,

када предузећа конкуренцију наводе као проблем, мисле заправо на нелојалну конкуренцију и фирме

у сивој зони које запошљавају на црно. – Против тога се треба борити, а здрава конкуренција може

само бити плус, а не минус.

Навео је да ПКС сматра да треба извршити већи притисак да би се појачао рад инспекцијских

служби, пре свега инспекције у оквиру Министарства финансија.

Trgovine osećaju veća primanja - troši se više u

Srbiji

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji porastao je u decembru 2018. u tekućim cenama za 5,7 odsto, a u

stalnim cenama za 3,3 odsto medjugodišnje.

U čitavoj 2018. godini, promet u maloprodaji je u tekućim cenama zabeležio rast od 6,9 odsto, a u stalnim

cenama za 4,2 odsto u poređenju sa 2017. godinom, objavio je Republički zavod za statistiku.

Promet u trgovini na malo dobijen je na osnovu statističkog istraživanja "Mesečni izveštaj trgovine na

malo", realizovanog na uzorku, i na osnovu prijava PDV-a dobijenih od Poreske uprave.

Kupci se žale na neispravne mobilne telefone i

tehniku

Potrošači u Srbiji od početka godine imali su 2.147 prigovora na kvalitet robe, i to najviše na obuću,

mobilne telefone i tehniku.

To pokazuju podaci Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, a u odnosu na januar prošle godine, kada je

bilo 2.111 prigovora, ove godine je pristiglo 36 prigovora više.

Jedan od instituta koji se bavi proverom kvaliteta proizvoda je CIS Institut, a rukovodilac kvaliteta

proizvoda u tom institutu Robert Miladinović za Tanjug kaže da imaju dosta posla, jer reklamacije na robu

dobijaju svakodnevno.

Tehničari u Institutu ispituju kvalitet tekstila, kože, obuće, predmeta za opštu upotrebu i igračaka za decu.

"U Institut najviše stiže obuća. Najčešće reklamacije potrošača odnose se na fizičko-mehanička oštećenja na

obući, zatim zbog propuštanja vode, ponekad se reklamiraju iz zabune u smislu da potrošač nije dovoljno

informisan o svojstvima proizvoda, a koji se odnose na vodootpornosti obuće", rekao je Miladinović.

Kada je reč o odeći, navodi on, potrošači se žale na postojanost boje, oštećenja štampanih aplikacija, na

veličinu proizvoda ili skupljanje prilikom pranja.

U laboratorijama CIS-a, tehničari zatim ispituju da li je greška na robi nastala u toku proizvodnje, kolika je

postojanost obojenja, da li su potrošači na pravilan način održavali proizvod.

Takođe, ispituju da li u tekstilnim materijalima postoje suspsatnce čije je prisustvo zabranjeno, kao što je na

primer prisustvo kancerogenih azo boja, hrom šest u prozvodima od kože ili teških metala.

"Odeća i obuća koja se prodaje u Srbiji je zadovoljavajućeg kvaliteta. Međutim, što se tiče dečijih igračaka

ili nekih drugih proizvoda, tu još uvek zakonska regulativa nije u potpunosti definisana. U pogledu

zdravstvene ispravnosti proizvoda ne postoji kontrola izuzev inspekcijskih službi koje prilikom uvoza vrše

kontrolu kvlaiteta dečijih igračaka, kozmetičkih proizvoda, detrdženata, ambalaža...", rekao je Miladinović.

Pomoćnik ministra trgovine Višnja Rakić kaže da potrošači mogu prigovore, ne samo na robu, već i na

pružanje usluge ili turistička putovanja, podneti putem aplikacije Nacionalnog registra potrošačkih

prigovora, i mejlom, telefonom ili direktnim odlaskom u neko od udruženje za zaštitu potrošača.

"Kako bi podneo prigovor na aplikaciji Nacionalnog registra, potrošač mora prvo da unese svoje podatke,

zatim unosi na šta se žali, da li je u pitanju reklamacija, saobraznost ili pružanje usluge, a onda unosi i

informacije o trgovcu", objasnila je Rakić.

Poslednji korak, dodaje Rakić, jeste da Nacionalni registar upućuje potrošača na jedno od osam udruženja za

zaštitu potrošaca, u zavisnosti iz kog mesta je potrošač, te su tri udruženja u Beogradu, dva u Novom Sadu i

po jedno u Kragujevcu, Nišu i Leskovcu.

"Onog trenutka kada potrošač popuni prijavu i kliknuo na željeno udruženje, od tog trenutka to udruženje na

svom sajtu dobija prigovor potrošača koje udruženje uzima u rad. Udruženja za zaštitu potrošača imaju

obavezu da nas obaveštavaju koliki su broj prigovora imali, koliko su pozitivno rešili, a koliko nisu mogli da

reše", rekla je Rakić za Tanjug.

"Srbija ima najbolje inženjere, to je naš najveći

potencijal"

Srbija ima najbolje inženjere u ovom delu Evrope i to je naš najveći potencijal za budući ekonomski razvoj,

kaže ministar zadužen za inovacije Nenad Popović

Popović je posetio Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu.

Popović je rekao da je Univerzitet u Novom Sadu rekorder u Evropi, a verovatno i u svetu, po broju

kompanija koje su osnovali njegovi profesori i studenti.

"To govori da ovaj grad ne samo da ima odličnu

naučno-istraživačku kadrovsku bazu, već ima i

odličnu preduzetničku kulturu, što je danas

neodvojivo od nauke", rekao je ministar.

Kako se navodi u saopštenju, Popović je izrazio

zadovoljstvo što Prirodno-matematički fakultet u

Novom Sadu realizuje brojne projekte sa privredom,

te naveo da nauka ne treba da služi isključivo

bibliotekama i policama, već je njena svrha da olakša

život ljudi i unapredjuje privredu i industriju.

Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Milica

Pavkov Hrvojević rekla je da je povezivanje nauke sa privredom i industrijom, a u funkciji strategije razvoja

zemlje, jedan od primarnih zadataka Prirodno-matematičkog fakulteta.

Navela je da Fakultet konstantno radi na ugovaranju naučne i tehničke saradnje sa brojnim institucijama u

zemlji i inostranstvu jer, prava provera naučnih rezultata može biti postignuta tek kada oni nadju svoje

mesto u privrednom razvoju zemlje.

"Kvalitetne inovacije zavise od kvalitetnog odnosa i negovanja fundamentalnih nauka, a od krucijalnog

značaja je ulaganje u infrastrukturu i razvijanje postojećih resursa", rekla je Pavkov Hrvojević.

U okviru radne posete, ministarska delegacija je obišla Laboratoriju za hemijska ispitivanja životne sredine

"Dr Milena Dalmacija", Laboratoriju za ispitivanje prirodnih resursa farmakološki i biološki aktivnih

jedinjenja (LAFIB), grupu za Data Science i računarski klaster, kao i Laboratoriju za ispitivanje

radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja.

Ministarstvo za rad prvo primenilo preporuku Vlade

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je prvo ministarstvo koje je primenilo

preporuku iz vladine Uredbe, donete pre sedam dana, o implementiranju sistema kompetencija, kojom se

određuju ponašanje, opšte funkcionalne i posebne funkcionalne kompetencije za sva radna mesta.

Kao pripremu i preduslov za funkcionalni sistem kompetencije i

njegovo efikasno uvođenje, Ministarstvo je prethodno uradilo

dodatne analize opisa poslova i analizu potencijalno redundantnih

poslovnih aktivnosti i preklapanja opisa poslova i nadležnosti

među organizacionim jedinicama i na nivou radnog mesta.

Na osnovu svega ovoga još su jasnije i jezgrovitije definisani

opisi poslova, spojeni su opisi za slična radna mesta i na osnovu

toga Ministarstvo je uradilo reviziju postojeće sistematizacije i

usvojilo novu sistematizaciju radnih mesta koja je adekvatna

polazna osnova za uvođenje sistema kompetencija, navodi se u

saopštenju.

Očekivani efekti ogledaju se u usklađivanju znanja i veština zaposlenih u Ministarstvu sa definisanim

profilom kompetencija i postavljanje standarda radnih performansi, zatim, u kreiranju osnova za buduću

selekciju na bazi kompetencija, usmeravanju zaposlenih ka boljem prihvatanju i realizaciji poslovnih ciljeva

Ministarstva.

Efekti se, takođe, vide u uvođenju objektivnog i merljivog sistema procene radnih performansi, što u velikoj

meri doprinosi uspešnom rukovođenju i rezultatima u razvoju Ministarstva i svih zaposlenih koji su u njemu

angažovani, dodaje se u saopštenju.

Prete nam evropske takse, struja bi mogla dramatično da poskupi

Iz Evrope dopiru najave da bi Zapadnom Balkanu mogla da se nametne taksa. Kilovati bi mogli biti skuplji

za trećinu

AKO nam Evropa nametne takse na emisije ugljen-dioksida (CO2), koje se plaćaju na proizvodnju

električne energije iz uglja, potrošači Zapadnog Balkana bi mogli da očekuju drastično poskupljenje struje.

Uz gubitke na mreži, koji u našem regionu iznose i do 16 odsto, kilovati bi mogli da budu skuplji i do čak 30

odsto.

To se u četvrtak čulo na Međunarodnoj stručnoj konferenciji

"Elektroenergetika u regionu - razvoj tržišta", koju su

organizovali "Balkanmagazin" i "Elektoprivreda Srbije".

Prema rečima Jasmine Trhulj, predstavnice Sekretarijata

Energetske zajednice jugoistočne Evrope, cena prava na emisiju

ugljen-dioksida iz termoelektrana na evropskom tržištu

poslednjih meseci ubrzano raste. Kako je rekla, za emisiju

jednog kilograma CO2 iz termoelektrana sada treba platiti od 22 do 24 evra.

- Po tom pitanju trenutno ne postoji vremenski rok - rekla je Trhuljeva. - U toku je izrada studije za

subvencije u sektoru uglja, i sa njom Energetska zajednica želi da počne razgovore na tu temu.

Da se o novim troškovima za proizvođače električne energije iz uglja šuška, potvrdio je u četvrtak i David

Žarković, direktor Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu EPS-a.

- Čujemo da ima šumova da se zemljama Zapadnog Balkana uvedu takse za proizvođače električne energije

zbog emisija ugljen-dioksida - rekao je Žarković. - Mi sigurno nećemo ući u CO2 mehanizam, ali zamislite

udar na cenu od 24 evra po megavat-satu, to bi bio veliki porast.

On je precizirao da se o uvođenju takse na emisije CO2 priča, ali da se ne zna da li će se to i dogoditi.

Na Zapadnom Balkanu, Srbija ima najnižu cenu struje u regionu, dok Bugarska ima najpovoljniju cenu

među zemljama EU. Na cenu električne energije na Starom kontinentu, kako se čulo, sve više uticaja imaju

takse i nameti koji se nameću proizvođačima struje. Sve manje na struju utiče prozvodna cena, ali se

nametima za kilovate iz obnovljivih izvora energije i ekološkim taksama cena stalno nadograđuje.

KO GUBI, A KO DOBIJA

INTEGRACIJA tržišta električne energije EU nije donela povoljnije cene za domaćinstva. Na pitanje šta

konkretno potrošačima našeg regiona znači integracija tržišta struje Zapadnog Balkana, Jasmina Trhulj

odgovara:

- U Austriji ja struju plaćam 20 evra mesečno, dok me interenet i TV koštaju 35 evra. Moji roditelji u

Beogradu struju plaćaju 30 evra, a cene su mnogo povoljnije. Ja mnogo štedim energiju, kao i čitava Evropa.

Niske cene struje u Srbiji idu na račun budućih generacija, jer sa njima nema održivog razvoja. Benefite od

integrisanog tržišta imaće buduće generacije. A posledica slabe integracije tržišta struje u regionu je godišnji

gubitak od oko 16 miliona evra.

Na rukovodećim pozicijama duplo više muškaraca

nego žena

Prema podacima iz Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost, za period od 2016. do 2020. godine, stopa

zaposlenosti muškaraca (50%) značajno je viša od zaposlenosti žena (35%).

Na rukovodećim i funkcionerskim pozicijama dvostruko je više muškaraca (57.568) nego žena (25.772) i,

što je ključno, samo zaposlenih među muškarcima ima dvostruko više nego među ženama.

Čak i danas, u 21. veku, nepovoljan položaj žena u poslovnom sektoru rezultat je veće opterećenosti žena

brigom o porodici i domaćinstvu i različitim formama diskriminacije i rodnih predrasuda.

Žene su na konkursima za posao češće odbijene nego muškarci, sa opravdanjem da određeni posao nije za

pripadnice njihovog pola (71%) ili zbog starosti (65%).

MUTNE RADNJE Firma sina Dragoslava

Kosmajca dobila važan posao na koridoru 10, iako

ima jednog zaposlenog i bila je stara tek

NEKOLIKO DANA

Deonicu koridora 10, koju gradi grčki "Aktor", obezbeđuje od 1. januara firma "Grey Global Group", koja

ima samo jednog zaposlenog i čiji je vlasnik Lazar Kosmajac, sin Dragoslava Kosmajca, saznaje "Blic".

Firma je registrovana 13. decembra 2018. godine, a samo nekoliko dana nakon upisa u APR dobila je

unosan posao da tehnički obezbeđuje izgradnju autoputa kod Pirota i Dimitrovgrada. Po svemu sudeći, ovo

joj je prvo angažovanje na izuzetno odgovornom poslu tehničkog obezbeđenja gradilišta koje finansira

država, a koji iziskuje više stotina radnika koji

moraju da imaju licencu, pa je nepoznato koje je

argumente ova firma imala da ubedi izvođača da oni

sa jednim zaposlenim mogu da im pruže usluge

bezbednosti. Ovo tim pre što je posao dobijen

internim dogovorom jer tender nismo uspeli da

nađemo na sajtu "Aktera". Tako je firma mlađanog

Kosmajca faktički preuzela posao od "Soko Groupa",

kompanije koja je od 2013. godine imala

privilegovan status u tehničkom obezbeđenju na

ovom gradilištu, ali i na gradilištima drugih

izvođača, u vreme dok je na čelu koridora 10, koji je

investitor, bio Dmitar Đurović. Po svemu sudeći, ne

samo što je preuzela posao već i poverenika "Soko Groupa" za deonicu Pirot, Dimitrovgrad, Bela Palanka,

Novicu Medića, koji je prethodnih godina angažovao radnike za ove poslove, i to uglavnom na crno.

sOno što bode oči u celom ovom poslu je to što je posao obezbeđenja dodeljen firmi čiji je vlasnik Lazar

Kosmajac bežao od policije i koji je zbog toga bio i u zatvoru. Naime, hercegnovska policija je 22. juna

2014. godine uhapsila Lazara Kosmajca zbog počinjenog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru. On je

bio suvozač u "mercedesu S 500", koji je vozio M. V. iz Žabljaka. Saobraćajna policija je zaustavila

automobil radi kontrole, a kada je M. V. izašao iz vozila, Kosmajac se prebacio na vozačevo mesto,

startovao automobil i pobegao. Uhapšen je u Tivtu, kada je taksijem pokušao da pobegne policiji. Zbog toga

je osuđen na kaznu zatvora od 10 dana koju je izdržao u Spužu. Mediji su u to vreme izveštavali da je u

kolima bio i njegov otac Dragoslav, i da je zato Lazar Kosmajac startovao automobil i pobegao saobraćajnoj

policiji. U to vreme, Kosmajac stariji je bio osumnjičen za poresku utaju, falsifikovanje i prevaru, a

Aleksandar Vučić označio ga je kao najvećeg narko-bosa u Srbiji.

Pored toga, srpska policija je Lazara Kosmajca saslušala posle ubistva Milomira Jovanovića (46) iz Vranića,

koje se desilo januara 2017. godine na groblju, jer je postojala sumnja da je ubica bio u crnom BMW sa

švajcarskim tablicama. Pošto je on bio na sahrani i vozio takav automobil, bio je ispitivan, ali je vrlo brzo

pušten.

Pošto se licenca za poslove obezbeđenja ne može dobiti bez saglasnosti MUP-a, onda je jasno da mlađanom

Kosmajcu gresi iz prošlosti nisu bili prepreka da je dobije.

Izvor "Blica" iz "Aktera" tvrdi da je do ove promene u poslovima obezbeđenja došlo nakon pisanja našeg

lista.

- Podigla se velika prašina oko "Soko Groupa", koja je bila angažovana kod svih izvođača na poslovima

obezbeđenja na izgradnji autoputa na koridoru, koje finansira država. Koliko ja znam i novo rukovodstvo JP

"Koridori Srbije" je tražilo da se preispita legalnost dobijenih poslova ove firme. Mislim da je to bio jedan

od razloga da se posao dodeli drugoj kompaniji. Ipak, neki ljudi koji su bili angažovani od "Soko Groupa"

sada rade za "Grey Global Group", pa se ne zna da li ima neke povezanosti. "Akter" je te poslove uračunao u

ukupne troškove. Drugim rečima, država posredno plaća firmu Lazara Kosmajca. Ta firma je legalno

registrovana, a zašto je država dala licencu čoveku koji navodno ima sumnjivu prošlost, to treba da

odgovore ljudi u vlasti, a ne "Akter" - objašnjava naš sagovornik.

U Udruženju za privatno obezbeđenje PKS kažu da prekršajna i krivična odgovornost vlasnika firme koja se

bavi privatnim obezbeđenjem nije prepreka za izdavanje licence.

- Tako je zakon propisao, a prepreka odnosno oduzimanje licence može da bude ukoliko je odgovorno lice,

direktor, bilo u sukobu sa zakonom. Drugim rečima, ta odredba se ne odnosi na vlasnika firme - kažu u PKS.

Bez odgovora

"Blic" je pokušao i da dođe do zvaničnih odgovora iz "Aktera" i od Lazara Kosmajca. Međutim, na brojeve

telefona koji su registrovani, niko se nije javljao. Ni u Vladi Srbije nismo našli sagovornika koji bi

komentarisao da li su upućeni da se iz državne kase indirektno finansira firma porodice Kosmajac.