Sadraj

Sadraj1Uvod21.Prvi balkanski rat31.1 Pozadina i uzroci rata31.2 Poetak rata u Srbiji41.3 Milunka Savi u Prvom balkanskom ratu52. Drugi balkanski rat82.1 Poetak rata82.2 Bitka na Bregalnici83.Prvi svetski rat103.1 Uzroci i poetak rata103.2 Srbija u Velikom ratu114. Milunka Savi u Velikom ratu124.1 Poetak rata124.2 Kolubarska bitka144.3 Povlaenje vojske na jug164.4 Boravak u severnoj Africi174.5 Borbe 1916.184.6 Drugi boravak u Bizerti194.6 Kraj rata i posledice235.ivot posle rata24Zakljuak26Literatura32

Uvod Milunka Savi-Gligorevi(1890-1973) bila je srpska heroina koja je uestvovala u Balkanskim ratovima,kao i u Prvom svetskom ratu.Zahvaljujui svojoj hrabrosti I zaslugama,Milunka Savi je zena sa najvie odlikovanja u svetskoj istoriji ratovanja i jedina zenu iz Srbije koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.Bila je narednik u Drugom puku srpske vojske Knjaz Mihailo,poznatom i kao Gvozdeni puk.Tu je provela ceo Prvi svetski rat,osim kratkog perioda 1915. kada je dodeljena kao bomba u odbrani Beograda.Zbog njenog herojstva prozvali su je srpskom Jovankom Orleankom, herojem Gvozdenog puka, novom Kosovkom devojkom i heroinom Velikog rata. ena koja je obeleila Prvi svetski rat, nosilac je vojne zlatne Karaoreve zvezde sa maevima, zlatne medalje za hraborost "Milo Obili", Legije asti IV stepena, Legije asti V stepena, francuskog Ratnog krsta i spomenica (Albanska spomenica i spomenica Solunskog fronta 1915-1965). Milunka je preivela i veliku austro-ugarsku i bugarsku ofanzivu i povlaenje preko Albanije.U jesen 1915. godine Milunka je teko ranjena u glavu u Makedoniji i tako povreena povlaila se preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front gde je uestvovala u bitkama koje srpska vojska vodi na leto i jesen 1916. godine. Pojava ena boraca u srpskoj vojsci bila je revolucionarna. Pored Milunke bilo je jo desetak do dvadeset ena. Posle Prvog svetskog rata, radila je u Bosni i Hercegovini kao kuvarica, bolniarka, pregledaica u fabrici vojnih uniformi.Sama je podigla etiri erke. Posle Drugog svetskog rata, Milunka Savi radila je i kao istaica u beogradskim kafanama. Humanost je pokazala i tako to je ikolovala jo oko 30 dece.Umrla je 5. okotbra 1973. godine. Iako je u medijima (itulji u novinama) prvobitno bilo najavljeno da e Milunka Savi biti sahranjena u Aleji velikana, to se nije dogodilo. Sahranjena je u porodinom grobu na Novom Groblju.1.Prvi balkanski rat1.1 Pozadina i uzroci rataBalkanske nacionalne drave, poto su se oslobodile turske okupacije, raskinule su i s ostacima feudalnog ureenja i poele se razvijati. Taj razvoj je bio obeleen prodiranjem novih, kapitalistikih drutvenih odnosa, jaanjem nacionalnog oseaja i tenji za osloboenjem krajeva koji su se jo uvek nalazili pod turskom vlau. Mladoturska revolucija1908. je stvorila nesnoljive uslove za neturske narode u okviru turske drave, to su velike sile eljele iskoristiti za svoje osobne ciljeve i pokrenuti pitanje podjele Turske. Pri tome se posebno isticalaAustro-Ugarska, podrana odNemake, koja je nastojala da iz okupiraneBosne i HercegovineprekoSandaka,Kosova i Metohijeprodre kSolunu, cilj poznat kao "Drang nach Oesten". Takav razvoj situacije je uzrokovao zbliavanje balkanskih drava i stvaranje njihovih saveza. Krajem 19. i poetkom 20. veka Osmansko carstvo se nalazilo u velikoj krizi i stalno su ga potresali kako unutranji tako i spoljanji udari tako da njegova diplomacija i armija nisu bile u situaciji da brane interese i integritet carstva . Italijanska pobeda u Tursko-italijanskom ratu je imala veliki uticaj na Balkanske drave da se pripreme za rat protiv Osmanskog carstva tako da su Balkanske drave pod pokroviteljstvom Rusije , u prolee 1912. godine poele s pregovorima a poetkom jeseni 1912. godine i stvorile Balkanski savez. lanice Balkanskog saveza su napale Osmansko carstvo, malo prije zavretka Tursko-italijanskog rata .I pre poetka rata neke od lanica Balkanskog Saveza (posebno Srbija i Bugarska) su imale planove za irenje svojih granica. Krajem 19. i poetkom 20. veka pojavljivale su se u odreenim srpskim krugovima elje za teritorijalnim irenjem, a jedan od potencijalnih pravaca bio zapad ili Bosna i Hercegovina. Meutim i u Beu su ve dugo postojali planovi koji su se ticali Bosne i Hercegovine i njenog pripajanja monarhiji to je i uinjeno Austrougarskom okupacijom (1878) pa onda i aneksijom Bosne i Hercegovine (u oktobru1908). Austrougarskom aneksijom Bosne i Hercegovine Srbiji je uskraena prilika da se iri prema zapadu, zato se Kosmet i jug Srbije nametao kao logini i jedini pravac prema kome je Srbija mogla iriti svoje granice. Bugarska , koja je u aprilu 1909. osigurala potvrdu o svojoj nezavisnosti i od Osmanskog carstva, uivala je ujedno i prijateljstvo i podrku Rusije, takoe je imala pretenzije na Trakiju i Makedoniju kao mogue pravce za irenje svojih granica. Reagujuci na stvaranje Saveza, velike sile, naroito Francuska i Austrougarska, su pokuale da odgovore lanice saveza da idu u rat ali im to nije uspelo. Krajem septembra i lanice Balkanskog saveza i Osmansko carstvo su mobilisali svoje armije i spremili se za rat. Crna Gora je bila prva lanica saveza koja je 8. oktobra, objavila rat Osmanskom carstvu. Ostale tri lanice su, 13. oktobra poslale ultimatum Porti koji je ona nije mogla da prihvati tako da su se 17. i 18. oktobra u rat ukljuile i ostale lanice.

1.2 Poetak rata u SrbijiSrbija je uspela da sazove 230.000 vojnika sa 230 topova, grupisanih u 10 peadijskih divizija, dve nezavisne brigade i jednu konjiku diviziju pod efektivnom komandom biveg ministra rata Radomira Putnika. Srpska visoka komanda, je prema predratno formiranim strategijama zakljuila da ce se odluujuca bitka protiv Turske Vardarske armije najverovatnije odigrati u visoravni Ove Polje, ispred Skoplja. U tu svrhu su osnovane tri armije iji je zadatak bio da napreduju prema Skoplju, dok su jedna divizija i nezavisna brigada imale cilj da deluju sa Crnogorcima u Novopazarskom sandaku.Prva armija, pod komandom generala Petra Bojovica, bila je najveca po broju i snazi, zato je inila centar snaga koje su napredovale prema Skoplju. Druga armija,u kojoj je bila i Milunka Savi,pod komandom generala Stepe Stepanovica, sastojala se od jedne srpske i jedne bugarske divizije.Treca armija, pod komandom generala Boidara Jankovica, inila je desno krilo i imala je zadatak da oslobodi Kosovo i Metohiju i posle toga da se pridrui ostalim dvema armijama u oekivanoj Bici kod Ove Polja. Evo kako je Sotir Aranelovi u svojim Uspomenama, opisao raspoloenje masa: Mesec septembar poinje, i umesto da se po selima i graanstvu vode razgovori o pribavljanju letine, koju je donela 1912. godina, da trgovci vode rauna o trgovakim poslovima i da inovnitvo posle letnjih vruina pregne na intenzivniji rad... ono se samo vode razgovori o nastupajuem ratu, o pripremama za rat. Vojnici spremaju odela, oficiri uniforme, konjanici i komordije konje i kola, jednom reju, sve se dalo samo na spremu i svi misle na rat i o njemu, a skoro nikoga nisam mogao primetiti da je usled toga zamiljen, turoban, zlovoljan.1.3 Milunka Savi u Prvom balkanskom ratu Milunka Savic roena je u selu Koprivnica nedaleko od Rake. Tana godina roenja nije poznata, jer su u linim dokumentima upisani razliiti podaci: na krtenici je kao godina roenja navedena 1892 godina, a na venanom listu 1895, dok je na spomeniku isklesana 1890 godina.Roena je u planinskoj kui kao najstarije dete oca Radenka i majke Danice.Imala je sestre Mionu i Slavku i brata Milana.Njena porodica je ivela od stoarstva,a iz nepisanih izvora,prie njenog unuka Miroslava Savia,kada Milunka nije uvala ovce,ila je da obrauje njive i da radi po kuama kako bi pomogla svojoj porodici.Njena vetina izuzetnog bombasa povezuje se sa ovim godinama u kojima su se deca igrala gaanja kamenom,kao i vetina streljartva koju je Muma,kako su je zvali,nauila u detinjstvu od svog oca. Slika 1.1Slika 1.2izvod iz matine knjige roenih gde se kao godina roenja navodi 1892. spomenik na kom je kao godina roena 1890. U novijoj istoriji nijedan rat nije bio toliko popularan u narodu kao to je bio rat Srbije protiv Turske 1912. Po objavljivalju Ukaza o mobilizaciji 30. septembra-3. oktobra,broj prijavljenih vojnika prevaziao je broj puaka u vojnim magacinima,brojei 26 hiljada. itavog tog meseca, zapisali su hroniari tog doba, po srpskim selima se, umesto o letini razgovaralo o pripremama za rat. U svojim Uspomenama Sotir Aranelovic pie da se sve dalo na spremu, vojnici spremaju odela, oficiri uniforme, konjanici i komordije konje i kola, svi misle na rat, a skoro nikoga nisam mogao primetiti da je usled toga zamiljen, turoban ili zlovoljan.Masovnom odazivu prikljucila se i Milunka Savi,umesto svog mlaeg brata.Oiala je kosu,nabavila muko odelo,uvijaem ispod bluze sakrila je grudi i prijavila se kao Milun Savi. I danas se prepriava kako je te godine, posle vievekovnog ropstva pod Turcima, u narodu mobilizacija doekana sa oduevljenjem, a strani dopisnici su iz Srbije izvetavali o jedinstvu, reenosti, patriotizmu, veri i svetoj vatri koja je buknula u svaijoj dui. U optem meteu, dok su na mobilizacijska zborita stizali i zvani i nepozvani, Milunka se obrela na mestu prikupljanja dobrovoljaca i ubrzo, pod imenom Milun Savic upisana u registar odreda u sastavu Trece srpske armije pod komandom generala Boidara Terzica, iji ratni zadatak je bilo osloboenje Kosova i Metohije. U oba balkanska rata Milunka Savic u mukom vojnikom odelu proula se kao neustraivi strelac i bomba bez mane. Sa sigurnosu se zna da je ucestvovala u Skadarskoj bici, 28. oktobra 1912 - 23. aprila 1913. te je posle kratkog vojevanja u Prvom svetskom ratu nastavila da se bori u Drinskoj diviziji u Drugom balkanskom ratu.[footnoteRef:2] Slika 1.3-trenutno stanje rodne kue Milunke Savi u Koprivnici [2: Slika iz dokumentarnog filma Milunka Savi- heroina Velikog rata Slaane Zari]

Slika 1.4 i 1.5- Milunka kao vojnik Milun Savi[footnoteRef:3] [3: Slike 1.5 i 1.6 sa izlobe Topliki Gvozdeni puk iz Narodnog muzeja Toplice Prokuplje,odrane 22.4.2014. u organizaciji Ministarstva odbrane Republike Srbije]

Slika 1.6-Milunka u Prvom balkanskom ratu kao mukarac2. Drugi balkanski rat2.1 Poetak rataPrvi balkanski rat se zavrio Londonskim sporazumom, koji je potpisan 30. maja 1913. Balkanska liga je izbacila Osmansko carstvo iz Evrope, sa izuzetkom atalde i Galipoljskog poluostrva. Srbiji je Londonskim ugovorom oduzet izlaz na Jadransko more preko Albanije, tako da je ona kao drava koja je ponela najveci teret u Prvom balkanskom ratu, traila od Bugarske delove Makedonije.Ipak, pre nego to je sporazum postpisan, Grka i Srbija su stvorile vojni savez usmeren protiv Bugarske kojim bi podelili sporne krajeve Makedonije meu sobom. Bugarska je mislila da su njena teritorijalna proirenja nedovoljna. Jo jedan problem za Bugarsku je bio stav Rumunije. Oni su traili bugarsku tvravu Silistriju na Dunavu kao cenu za neutralnost u Prvom balkanskom ratu. To je bila cena koju Bugari nisu bili spremni da plate. Bugarska vojska je naredila ograniene napade 29/30. juna protiv srpskih i grkih poloaja, oigledno da bi ojaala pregovaraki poloaj svoje vlade.Tako je poceo Drugi balkanski rat koji je voen 1913. izmeu Bugarske sa jedne i Srbije, Grke i Turske sa druge strane. Ishod rata je uinio Srbiju, saveznicu Rusije, vanom regionalnom silom, uzbunivi Austrougarsku i na taj nain indirektno dao vaan povod za Prvi svetski rat.2.2 Bitka na BregalniciBugarska, pod uticajem vojnike partije, a podsticana Austrougarskom, nije htela da saeka reenje ruskog cara, vec je 30. juna 1913., bez najave rata, izvrila prepad na srpsku i grku vojsku i time zapoela rat, a u isto vreme i bitku na srpskom frontu. Prostor na kome se odvijala bitka, protee se od Carevog vrha na Osogovskoj planini, pa niz oba njegova grebena, koji se sputaju na jug i jugozapad, obema stranama Zletovske reke do njenog uca u Vardar. Bugarska etvrta armija, uz zvuke himne "umi Marica" i gromko "Ura", zapoela je siloviti napad na srpske poloaje. U osvit zore razvila se ogorena borba u dolini Bregalnike i Zletovske rekeU bici su uestvovale 1. i 3. armija, 7 peadijskih i 1. konjika divizija (127 bataljona, 253 topa i 33 eskadrona), svega oko 176.000 boraca sa 253 topa sa srpske strane; sa bugarske strane 4 armija, makedonsko-jedrensko opolenje, 4 divizije i 3 brigade (95 bataljona, 230 topova), oko 130.000 boraca.Samo u ovoj bici Srbija je izgubila oko 16.000 ljudi.Jedan od znaajnih boraca ove bitke bila je i Milunka Savi,gde je za pokazanu hrabrost dobila prvu medalju za hrabrost i imenovana je u kaplara.Meutim,ovde se obistinio njen strah.U juriu,u desetom napada u bici, pala je kontuzovana od artiljerijske granate.Onesveenu,odneli su je na previjalite,gde je otkriveno da je ona ena. Iz pisanih istorijskih izvora,nalazimo reenice u kojima se ogleda njen strah:Samo da me ne rane, mislila sam. A ako me vec rane, neka to bude u nogu, ili u ruku. Moe, mislim, i u glavu, samo neka ne bude u grudi. Kad ono, kao za inat, metak udari u grudi![footnoteRef:4] Od tog 30. juna 1913. godine, dva dana posle svog 20-tog roendana, kada je ranjena u napadu Bugara na srpske poloaje u dolini Bregalnike i Zletovske reke, Milunka Savic vie nije mogla da krije svoj identitet. Osvestila se u previjalitu nakon to joj je ranu na grudima sanirao doktor zaprepacen injenicom da se pred njim nalazi vojnik-ena.Priala je Milunka da su, im se oporavila, hteli da je vrate kuci, ali da im je pripretila kako ce onda morati da ode u hajduke. Komandant je rekao da mu sramoti vojsku.Medjutim,zbog smelosti i hrabrosti koju je u dotadanjim borbama pokazala, saborci su je voleli i potovali, pa je Milunka vracena u svoj odred. Iz balkanskih ratova Milunka se u svoju Koprivnicu vratila kao prekaljeni kaplar srpske vojske i sa medaljom za hrabrost.Milunka Savi nije bila jedina ena koja je uestvovala u balkanskim ratovima.Srpskom Jovanom Orleankom u tom periodu nazivaju Sofiju Jovanovi,jednu od retkih visoko obrazovanih ena i ena vojnika. [4: A. uri: ene-Solunci govore,Knjievne novine,Beograd 1987]

3.Prvi svetski rat3.1 Uzroci i poetak rataNeposredni povod za Prvi svetski rat bio je Sarajevski atentat. Na Vidovdan 28. juna 1914. godine u Sarajevu je ubijen austrougarski nadvojvoda (erchercog) Franc Ferdinand. Najpre je na prestolonaslednika omladinac Nedeljko abrinovic bacio bombu, ali se ona odbila i eksplodirala iza automobila. Nepun sat kasnije nakon prvog pokuaja atentata i posle zvanine posete optini, na Franju Ferdinanda je gimnazijalac Gavrilo Princip ispalio dva hica iz revolvera i usmrtio njega i njegovu suprugu Sofiju vojvotkinju Hoenberg. Oba atentatora su odmah bila uhvacena.Meutim, uzroci su bili mnogo dublji. Rata bi bilo i bez ovog atentata. Krajem XIX i poetkom XX veka postojala su dva velika vojno-politika saveza Centralne sile i Antanta. Centralne sile Austrougarska i, pre svega, Nemaka su teile novoj podeli sveta (pre svega kolonija) zbog ega su dole u konflikt sa starim kolonijalnim silama, naroito sa Engleskom i Francuskom. Vremenom, odnosi izmeu blokova su se zaotrili to je dovelo do tzv. politike Hladnog rata, a to je znailo stalnu trku u naoruavanju, este krize i sporove meu suprotstavljenim blokovima, izbijanje brojnih lokalnih ratova, pijunske afere, itd.Opte je prihvaceno da je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu bio samo neposredan povod za Prvi svetski rat, dok su stvarni uzroci mnogo dublji, od kojih su centralni porivi i interesi razliitih nacionalistikih elemenata. Militarizam, saveznitvo, imperijalizam i nacionalizam igrali su glavne uloge u izbijanju konflikta najirih razmera koje Svet do tada nije video. Nakon Aneksione (190809), Prve (190506) i Druge marokanske krize (1911), krize oko Balkanskih ratova (191213), dolo se do Julske krize 1914. godine. Julska kriza dovela je do zategnute politike situacije u Evropi u kojoj Austrougarska nije htela da popusti u svojim zahtevima a Srbija nije mogla da dozvoli taj stepen ponienja. Neuspeh u mirnom prevazilaenju krize zavrio se austrougarskom objavom rata 28. jula 1914. godine, nakon ega je usledio niz objava rata, tako da se veci deo Evrope, podeljen u dva saveza, naao u situaciji koja je mogla da se rei samo vojnim sredstvima.

Slika 3.1-Situacija pred atentat3.2 Srbija u Velikom ratuKraljevina Srbija ratovala je protiv Austrougarske i drugih Centralnih sila od 28. jula 1914. kada joj je austrougarska vlada objavila rat pa sve do kapitulacije Austrougarske 3. novembra 1918. godine. Prve godine rata Srbija je potukla austrougarsku Balkansku vojsku. Naredne godine njena vojska suoila se sa Trojnom invazijom. Ne eleci da se preda srpska vojska se povukla preko Albanije. Evakuisana je na Krf gde se odmorila, naoruala i reorganizovala. Odatle je prebaena na Solunski front gde je vec 1916. godine zabeleila uspehe. Posle dugog zatija borbe za probijanje fronta poele su septembra 1918. godine. Srpske i druge saveznike snage probile su front i ubrzo je Bugarska prinuena na predaju. Srpska vojska nezadrivo je napredovala i 1. novembra 1918. osloboen je Beograd. Zahvaljujuci srpskim vojnim pobedama i diplomatiji stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila: tokom rata izgubila je, procenjuje se, izmeu 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika to je inilo gotovo trecinu ukupnog stanovnitva ili ak oko 60% muke populacije4. Milunka Savi u Velikom ratu4.1 Poetak rataKada je poeo Prvi svetski rat,Milunka Savi se ponovo javila u dobrovoljce.Najpre se obratila komandantu Druge srpske armije,generalu Stepi Stepanovicu,koji nije hteo ni da uje da je primi.ene u ovo vreme su retko imale srednje,a jos ree visoko obrazovanje,u Velikoj Britaniji trajala je borba za pravo glasa ena,sto je sve doprinelo tome da poloaj ene na drutvenoj lestvici bude nizak.Takoe, ni jedna evropska vojska nije primala ene vojnike.Meutim,Milunka nije odustajala.Otila je u Kragujevac i lino se obratila naelniku srpske vrhovne komande, vojvodi Radomiru Putniku.Na njegov predlog da radi kao bolniarka, Milunka je odgovorila:Samo idem gde kurum zuji.[footnoteRef:5],i dodala da je ona kaplar i da zahteva svoju destinu.Zar da se sad,kad je navalila na nas sila Austro-Ugarske,ne pridruim svojim drugovima u Drinskoj diviziji?[footnoteRef:6].Vojvoda Putnik nije joj odmah dao potvrdan odgovor.Iznenaen njenom upornou, organizovao je ratno savetovanje komandanata na kom je izloio svoju nedoumicu.Gotovo svi su bili za to da se Milunka ne primi u vojsku,jer ni u drugim vojskama ene ne ratuju.Tada se za re javio major Vojislav Voja Tankosi,komandant Rudnikog dobrovoljakog odreda: Gospodine vojvodo,dozvolite mi da i ja neto kaem,iako sam najmlai po inu i rangu ovde.Milunka se ve proslavila kao junak,vojska je voli.Zar ne oseate da se rodila nova Kosovka devojka?Vojvodo,primite je.[footnoteRef:7].Na pitanje vojvode Putnika gde bi mogao da je stavi,major Tankosi odgovorio je: to ne u Gvozdeni puk? Nek ide s najboljima.Ovaj puk je zbog legendarne hrabrosti, kao najbolji puk srpske vojske dobio poasni naziv Gvozdeni puk.Bio je to 2. peadijski puk Knjaz Mihailo prvog poziva Moravske divizije, koji je mobilisan od ljudstva sa podruja prokupake okrune pukovske komande. Sainjavali su ga vojni obveznici od 21. do 31. godine ivota, koji su uestvovali u svim ratovima koje je srpska vojska vodila od septembra 1912. sve do sredine decembra 1918.U rat i venu slavu puk je krenuo 24. septembra 1912. Drugi gvozdeni puk je uestvovao u svim poznatim bitkama: u Prvom balkanskom ratu u Kumanovskoj, Prilepskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. godine u borbama ovog puka sa Bugarima poginulo je 50 odsto vojnika, komandant puka, svi komandanti bataljona i svi komandiri eta. Od ovog rata, ovaj puk poinje da se naziva Gvozdeni. Proslavio se u Bregalnikoj bici, kad je u najkritinijem trenutku, 18. juna 1913. godine, puk zadobio besmrtnu slavu uvenim juriom na kotu 650, kada je probijen bugarski front i reena bitka na Bregalnici.Gvozdenjaci su uestvovali u skoro svim najvanijim bitkama Prvog svetskog rata:bitke na Kolubari,Drini,Ceru i druge. [5: Svedoenje unuka Milunke Savi,ivana Savia iz dokumentarnog filmu Milunka Savi- heroina Velikog rata Slaane Zari,2013] [6: A. uri: ene-Solunci govore,Knjievne novine,Beograd 1987] [7: Iz dokumentarnog filma Milunka Savi- heroina Velikog rata Slaane Zari na osnovu zapisa A.uria]

Tako je Milunka opet postala vojnik.Nekadanja obanica iz sela Koprivnice na Ibru ponovo je pocela da dobija rane i odlikovanja. Slika 4.1 i 4.2- Zastava Gvozdenog puka4.2 Kolubarska bitkaKolubarska bitka ili Suvoborska bitka je najznaajnija bitka izmeu vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Voena je u novembru i decembru 1914. godine na frontu od preko 200 km. Okonana je uspenom protivofanzivom koju su izvele snage Prve armije pod komandom generala ivojina Miica, protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske vojske, u trenutku kada je ceo svet oekivao vesti o kapitulaciji Kraljevine Srbije.Najveci znaaj Kolubarske bitke ogleda se u tome to Austrougarska nije uspela da svojim snagama uniti Kraljevinu Srbiju, zbog ega su Centralne sile i tokom 1915. godine primorane da se bore na tri fronta i to je jo bitnije Nemaka je bila primorana da poalje pomoc u ljudstvu na Balkanski front, ime su oslabljene njene snage na preostala dva fronta, a samim tim i njene anse da uspeno eliminie jedan od njih.Bitka je imala znaaj i na globalnom planu. Silovita srpska pobeda odloila je ulazak u rat Bugarske, koja se spremala da ue u rat na strani Centralnih sila, raunajuci da je Srbija poraena i da ce bez borbe doci do teritorija oko kojih je protiv Kraljevine Srbije godinu dana ranije vodila Drugi balkanski rat. Srpska pobeda je doprinela odluci Kraljevine Italije da ue u rat na strani Antante.General ivojin Miic je zbog uspenog voenja operacije unapreen u in vojvode, dok je njegov suparnik Oskar Pocorek smenjen sa mesta glavnokomandujuceg Balkanske vojske krajem 1914. godina, a na njegovo mesto je postavljen nemaki feldmaral August fon Makenzen.Kolubarska bitka ula je u istoriju ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predvien potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pree u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odluujuci poraz. Taktika pregrupisavanja samo I armije i koncentrisanog udara na VI armiju (koja je bila razvuena na irokom frontu) koju je izveo ivojin Miic danas se izuava na vojnim kolama irom sveta.Kolubarska bitka je znaajna i po tome to obe vojske u operacijama nisu imale strategijske rezerve, kojima bi mogle da ojaaju svoje linije tamo gde je to neophodno, vec su to postizale prebacivanjem snaga sa jednog na drugi deo fronta.Velik doprinos ovoj bici dao je Gvozdeni puk,a s njim i Milunka Savi.Gubici njenog bataljona,i srpske vojske uopste bili su ogromni.Ona je bila u prvim,najistaknutijim redovima tokom borbi kao bomba,u jurinim odvajanjima,tamo gde se reavala bitka i sudbina.Pria se da je mogla da ubaci bombu u rov sa 20-30 metara kroz prorez.Ona se trudila da taj puk Gvozdenjaka ne obruka,i u tome uspela,svojim delima je pokazala da je bila ravna najboljima.Za pokazanu hrabrost, dobila je orden Zlatna medalja za hrabrost Milo Obilic. Medalja za hrabrost Milo Obilic je ustanovljena 26. oktobra 2009. godine Zakonom o odlikovanjima Republike Srbije. Ova medalja prvo je ustanovljena pod nazivom Medalja za hrabrost, a izmenom Zakona o odlikovanjima, 26. maja 2010. godine promenjen joj je naziv u Medalja za hrabrost Milo ObilicOva medalja uvedena je po uzoru na Medalju Miloa Obilica, ustanovljenu 1913. godine u Kraljevini Srbiji, a 1918. godine uvrtenu u odlikovanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca odnosno Kraljevine Jugoslavije.Dodeljuje se za dela u kojima je do snanog uticaja dola lina hrabrost ili za dela u kojima je u izuzetno opasnim situacijama u spasavanju ljudskih ivota ili materijalnih dobara ispoljena izvanredna hrabrost i samopregor. Medalja ima dva stepena: zlatni i srebrni.Milunka je imala obe.im je prolo leto, zapoela je nova velika austro-ugarska ofanziva. Slika 4.3-Plakat o Kolubarskoj bici sa izlobe u Domu vojske posveene Gvozdenom puku4.3 Povlaenje vojske na jugSrbi pod stalnim pritiskom neprijateljskih snaga odstupaju korak po korak. Mesec dana nakon poetka invazije napadai su mogli da konstatuju da su napredovali ali i izgubili petinu snaga. Za to vreme situacija na makedonskom bojitu je postala kritina. Bregalnika divizija I poziva nije mogla da zaustavi daleko nadmocniju bugarsku 2. armiju pa su Bugari 19. oktobra izbili na Vardar, 22. oktobra zauzeli Skoplje a 26. oktobra poto su pobunjeni Albanci ugrozili Srbe s lea lako zauzeli strateki vanu Kaaniku klisuru. Na ovaj nain odseena je veza Srba sa Egejskim morem. Pripretila je velika opasnost snabdevanju. Ipak postojala je nada u Saveznike snage u Solunu i doista, francuske snage su krenule dolinom Vardara ali ovaj manevar ostao je bez vojnog znaaja. Saveznici su obecavali Srbiji korpus od 150.000 ljudi ali zbog neslaganja u njihovim vrhovnom komandama do ove pomoci nije doloVlada i Vrhovna komanda odluile su da se vojska povue na obalu Albanije i odatle evakuie i s tim u vezi su obavestile saveznike da blagovremeno upute hranu i opremu. Paic je telegrafisao srpskim poslanicima na strani: nakon povlaenja mi cemo za mesec dana imati vojsku od 250.000 ljudi, dobro opremljenu, obuenu i naoruanu i koja ce moci, u drutvu sa Saveznicima, ne smo isterati neprijatelja vec ga i unititi. U naredbi Vrhovne komande od 25. novembra 1915. stoji: Nastao je trenutak kada se sticajem prilika moramo povlaiti kroz Crnu Goru i Albaniju... Kapitulacija bi bila najgore reenje, jer se njome gubi drava... Jedini spas iz ove situacije je povlaenje na jadransko primorje. Tu ce se naa vojska reorganizovati... te cemo opet predstavljati jednu injenicu s kojom ce saveznici morati raunati. Drava nije izgubila svoje bice, ona i dalje postoji, iako na tuem zemljitu, dokle god je tu vladalac, vlada i vojska ma kolika njena jaina bila. Izvlaenje kroz Albaniju ostalo je u srpskoj tradiciji zapamceno kao Golgota Srbije. Vlada je stigla u Skadar 28. novembra a Vrhovna komanda 6. decembra. Sa vojskom je preko Albanije krenuo i jedan broj civila, vecina politikih prvaka i profesora univerziteta. Bio je to jo jedan znak patriotizma. Postojale su tri linije povlaenja. Du njih ostalo je desetine hiljada mrtvih od gladi, iznemoglosti i arnautskih kuruma.Milunka je isticala da je ovo bio najtei period ne samo njene slube,vec i ivota.Umiralo se na svakom koraku, a saveznika pomo nije stizala.Ona je tad odluila da vie nee da ide u crkvu,jer da Boga ima,smatrala je,saalio bi se na ovu vojsku.Ona je bila u Makedoniji,gde sa Gvozdenim pukom pravi okosnicu srpskoj vojsci od nadolazee bugarske armije.U bici za Strugu,teko je ranjena u glavu.Povreena,zajedno sa ostalim vojnicima kree ka Albaniji.Kod Tirane saznaje da je dobila in podnarednika.Tih dana Milunkinom puku prikljuuje se jos jedna ena,engleskinja Flora Sends(eng. Flora Sandes), koja je u Srbiju stigla 1914. godine kao bolniarka.Ona vie nije mogla da bude medicinska sestra,elela je da bude na frontu.Dola je kod pukovnika Milia, strgla oznaku crvenog krsta sa svog rukava i rekla pridruujem vam se kao vojnik.On se na to nasmejao,otkaio znaku sa svoje uniforme i zakaio je Flori na rame.Ona je dobila privilegije koje su imali srpski oficiri.Na kobili Dijani je prelazila preko Albanije.

4.4 Boravak u severnoj AfriciKada su Srbi izali na Skadar,oekivali su saveznike brodove koji nisu doli.U Skadar ulaze Austrijanci,te su Srbi tako izmoreni,izgladneli i uglavnom nenaoruani moraju da se povlae.Neki su peke preli 250.000 kilometara.Nekoliko desetina hiljada srpskih vojnika umrlo je od iscrpljenosti ili je ubijeno tokom povlaenja kroz Albaniju.Do obale su stigli bolesni i izgladneli.Saveznike trupe borce brodovima transportuju na Krf i ostrvo Vido gde se nastavlja masovno umiranje.Kako su na Krfu postojale samo poljske bolnice,vojnici su na dalji oporavak brodovima prevozeni na sever Afrike.Ranjena Milunka nala se na prvom transportu koji je pocetkom 1916. godine krenuo ka Bizerti.U jednom trenutku,na severu Afrike boravilo je oko 40.000 srpskih ratnika.U Bizerti, Milunka kao ena borac izaziva panju i divljenje francuskih vojnika.Leala je u bolnici Fare.Celoukupna evropska tampa,a naroito najpoznatiji francuski ilustrovani asopisi Ilustrasion objavili su brojne i nadahnute priloge o Milunki Savi, nazvavi jesrpskom Jovankom Orleankom.U Albaniji sam videla veliku pogibiju nase vojske i naroda,najvise od gladi.Francuzi nas spasise.Nahranie nas i naoruae.To se nikad ne sme zaboraviti.Svi do jednog skocili su na noge da nam pomognu.I dok ima nas,mi Francuze treba da volimo.Kako su me ranjenu negovali u Bizerti!U mojoj sobi se nije moglo okrenuti od cvea,pomorandi i okolada sto su mi donosile francuske gospoe i oficiri.esto me je obilazio i francuski komandant,stari i sedi admiral Gepart,kojeg je srpska vojska nazivala srpskom majkom.Seo bi na kraj postelje,uzeo moju ruku i rekao:Sine,ozdravi to pre,Francuska te moli![footnoteRef:8] [8: A. uri: ene-Solunci govore,Knjievne novine,Beograd 1987]

Posle oporavka u Bizerti,Milunka aprila 1916. kratko boravi u Marseju,u Francuskoj,odakle sa sabornicima kree na Solunski front.

Slika 4.4 i 4.5- Situacija posle povlaenja preko Albanije, sa izlobe Doma vojske posveene Gvozdenom puku4.5 Borbe 1916.Poto su saveznici privoleli Rumuniju da napadne Austrougarsku pripremana je ofanziva na Solunskom frontu. Centralne sile prozrele su saveznike namere i odluile se za napad. Bugari su 17. avgusta 1916. krenuli u ofanzivu i potisli su 3. srpsku armiju. Savezniki kontranapad otpoeo je 14. septembra. Srpska armija razbila je Bugare u bici kod Gornieva i naterala neprijatelja na odstupanje. Drinska divizija vodila je krvave borbe oko Kajmakalana koji je zaposela 30. oktobra ime je srpska vojska zakoraila na teritoriju svoje drave. U luku Crne reke 1. armija ostvarila je znaajnu pobedu pa su se Bugari povukli 40 kilometara to je za posledicu imalo osloboenje Bitolja. U ovim borbama Srbi su imali 28.000 vojnika izbaenih iz stroja a Bugari i Nemci 75.000. Nakon ovih borbi front se stabilizovao a zatije je potrajalo sve do 1918. godine.Kota 12.12 bio je najjai bedem kamenjara na koji je pristup bio izuzetno teak.Milunka se istakla,otila je prema Bugarima i pozvala ih na predaju.Naelnik taba I Armije general Petra Bojovia (kasnije Vojvode) predloio je za pohvalu Milunku Savi zbog sledeih dela:Dana 28 septembra 1916 godine Milunka Savi se na Crnoj reci javila se dobrovoljno da ode ka neprijateljskim rovovima i pregovara o njihovoj predaji. Dola je do neprijateljskih rovova i blagodarei njenoj sposobnosti vratila se sa 23 zarobljena vojnika. Tom prilikom je ranjena.Po svedoanstvu njenog unuka. Milunka se sluajno nala u njihovom rovu jer je vraajui se iz ume zalutala kada je videla gde se nalazi i da nema povratka. Bacila je bombu i povikala Juri, predajte se!. Bugari su pobacali oruje i tek kasnije videli da su bili prevareni.29. oktobra 1916. u ogorenim borbama koje je njena eta vodila,uestvovala je u tri juria kojom se prilikom hrabro borila.U kritinom trenutku kad je nestalo municije,sama je odlazila do komore i donosila municiju u streljaki stroj,i tom prilikom je ranjena.Nekoliko dana kasnije, kad na teritoriji Srbije nije vie bilo nijednog neprijateljskog vojnika, osim zarobljenih i mrtvih, njen puk je bio postrojen u karu. Doao je komandant puka Dimitrije Mitic, sjahao s konja, stao ispred vojnika, i upitao vojnike ije grudi zasluuju da ponesu Karaorevu zvezdu s maevima,na ta su oni jednoglasno odgovorili: Kaplar Milunka Savi.Tako je i bilo.Drugu je stekla kao podnarednik posle Gornievske bitke,za koju kae da joj je bila najtea od svih,na Solunskom frontu 1916. godine.Jo traje secanje:Bugari nas estoko, iznenada, napadoe. Idu u talasima... Teraju ih oficiri, idu iza njih i ko pokua da odstupi - pucaju u lea... Uvek su tako radili kad su iznenada napadali. Ali, prvo su ih opijali rakijom, valjda da im uliju hrabrost... Potukosmo ih i te noci, a ja zarobih dvadeset trojicu... Samo gledaju u moj bajonet na puci i bombe za pojasom. Misle sad cu ih pobiti... A ja ih odvedem u komandu i raportiram...[footnoteRef:9] [9: A. uri: ene-Solunci govore,Knjievne novine,Beograd 1987]

4.6 Drugi boravak u BizertiNove borbe donele su joj dva Ordena francuske legije asti i francuski Ratni krst sa zlatnom palmom.Stekla je i teku novu ranu,petu po redu,blizu femoralne arterije na butini.Poslali su je ponovo u Bizertu. Bilo mi je stalo i do ivota i do bojita. Bojala sam se: nai ce probiti front, krenuce u Srbiju, slomice nemake i bugarske pukove, smrvice ih, a ja necu biti meu njima, necu moci da vidim tu pobedu, necu moci da doivim tu slavu... Uzimala sam lekove, traila da mi svaki as previjaju ranu, hranu sam prosto gutala ne bi li to pre stala na noge. Ali, i ovde, u dalekoj Africi, umiru ranjenici, manje ih je u bolnici a sve vie i vie u oblinjem groblju. I ovde nesrecna Srbija ostavlja kosti svoje dece...[footnoteRef:10] [10: A. uri: ene-Solunci govore,Knjievne novine,Beograd 1987]

Engleskinja Flora Sandes i Milunka Savi bile su ranjene otprilike u isto vreme,pa su zajedno leale u bolnici Fere u Bizerti .Flora je teko ranjena u bici kod Bitolja na vrhu poznatom kao Kota 12.12. Flora i Milunka su se sprijateljile.Ona se divila Milunki i njenoj hrabrosti,i u trenutku kada ju je Milunka pohvalila da trpi rane dobro kao Srbin(imala ih je 24),Flora je bila izuzetno ponosna,jer vei kompliment od nje nije mogla da dobije.Tokom boravka u bolnici engleskinja Flora Sandes odlikovana je Zlatnom karadjerdjovom zvezdom s macevima.Za ispoljeno junatvo, bomba u tri rata Milunka Savic, na Jovandan 1917. godine, drugi put je odlikovana zlatnim vojnikim ordenom Karaoreve zvezde.Ujutro od 9 pa do 11 casova postrojeni vojnici ekali su prestolonaslednika i komandanta srpske vojske Aleksandra Karadjordjevica.Kada joj je zakacio odlije na grudi,on je, priali su vojnici, sa njom i dugo razgovarao.[footnoteRef:11] Orden Karaoreve zvezde Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije je orden kojim su odlikovana lica za zasluge prema kralju i otadbini, u miru i ratu. Ustanovljen je 1. januara 1904. godine kao uspomena na stogodinjicu Prvog srpskog ustanka pod Karaorevim vostvom. Orden je sa maevima ili bez maeva.Vojniki orden Karaoreve zvezde ustanovljen je uredbom 28. maja 1915. godine. Dobijali su ga samo vojnici i borci podoficiri. [11: Podaci iz ratnih zapisa kapetana druge klase Miladin I. Vasovi iz Gajtana]

Napredujui stopu po stopu ka severu, srpske trupe su 17. i 18. novembra nakon mesec dana borbi, ovladale najvanijim objektima u luku Crne reke - kotama 1.212, 1.378 i prevojem kota 1.050 - Makovo. Padom tih poloaja uzdrmana je odbrana bugarsko-nemakih snaga na bitoljskom frontu. O tome su u nemakom zvaninom izvetaju kae: Kada su najzad izgubljene kote 1.212 i 1.378, Bitolj smo bez odlaganja morali napustiti; 11. armija je dobila zapovest da se povue na liniju Prespansko jezero - Pelister, du visova, severno od linije Bitolj - Repite, pa je, shodno tome, linija fronta zapadno od Crne reke povijena unazad.Saveznike trupe ule su u naputeni Bitolj 19. novembra. U svim iscrpljujuim borbama uestvovala je i Milunka Savi. Uvek u prvim redovima istila je teren sa svojim bombaima nepogreivo pogaajui cilj. U dnevnim izvetajima komandanta Toplikog gvozdenog puka vioj komandi Milunkino ime spominjano je samo po uspesima. U jednom prepadu zarobila je 43 neprijateljska vojnika u drugom 60 bugarskih ratnika... Jednog dana u puk je stigla vest da e smotru vojnika izvriti lino ministar vojni general Boidar Terzi. U predahu izmeu bitaka rastrali su se komandiri da pripreme vojnike za paradni stroj. Pred uparaeni stroj boraca stigao je na konju ministar vojni eneral Boidar Terzi koji je Milunku odlikovao zlatnom Obilievom zvezdom za hrabrost.Za hrabrost pokazanu na koti 12.12 dobila je jo jedno visoko odlikovanje, u martu 1917. u Solunu odlikovana je ordenom viteza legije asti.Iako ne postoje dokumentovani izvori,te se ne moe sa sigurnou rei,smatra se da joj je to odlikovanje uruio komandant saveznikih trupa, francuski general Moris Saraj.Nacionalni orden Legije asti (fr. Ordre national de la Lgion d'honneur) je francusko odlikovanje koje je ustanovio Napoleon Bonaparta, tada prvi konzul prve Francuske republike, 19. maja 1802. godine, kao priznanje za vojne ili civilne zasluge bez obzira na roenje ili veroispovest pod uslovom da je primalac ordena privren i podrava slobodu i jednakost kao princip.Moto ordena je ast i Otadbina (fr. Honneur et Patrie) a ovaj orden ima i svoje sedite koje se nalazi u Palati Legije asti na levoj obali reke Sene u Parizu.Da bi postao kandidat za prijem u Red Legije asti (u red se moe ui i posthumno, to je uvedeno nakon Prvog svjetskog rata), treba imati najmanje 20 godina izuzetnih zasluga u mirnodopsko vreme,(to vredi za civile) ili pokazati izuzetnu hrabrost u i za vreme rata (to vrijedi za vojnike). Orden Legije asti za ratne zasluge automatski povlai za sobom dodelu Ratnog krsta (Croix de Guerre), najvieg vojnog odlikovanja Francuske. Sredinom 1918. godine Vrhovna komanda saveznikih armija naredila je da se pohvala junatvu srpskog narednika Milunke Savic proita pred strojem u stavu mirno svih jedinica Antante. Takva poast nije ukazana nijednom oficiru ili generalu. Odlikovanje joj je uruio komandant Solunskog fronta, general Fran dEpere.Srpski list Napred koji je izlazio u Bizerti zabeleio da je krajem juna 1918. godine boravila u bolnici Sidifatalah,gde je operisala slepo crevo.Tih dana,Francuzi je jo jednom odlikuju.Na dan nezavisnosti SAD Milunka dobija Ratni krst sa palmom.Ovaj orden dodeljivan je samo za izuzetna dela.Ratni krst nije esto dodeljivan vojnicima iz inostranstva,bio je namenjen francuskim borcima.Po osloboenju Bitolja, kad je otpoeo rovovski rat, dobrovoljno je ula u Moravsku jurinu etu, s najboljim i najhrabrijim ratnicima koje je imala Moravska divizija. O njenim junakim podvizima prialo se u svim saveznikim armijama, pisano je i u stranim zemljama, a posle rata s njom su se dopisivali francuski komandanti Emil Pol Emabl Geprat (1856-1939) i Luj Feliks Mari Fransoa Frane dEpere (1856-1942). Iako je postala linost kojoj se svi dive, ona je ostajala skromna, kakva je uvek bila.

Brod Polinezija krenuo je 28. jula 1918. iz Bizertske luke da preveze vojsku na front.Zabeleene su Milunkine rei:Doe i taj as - da krenemo ponovo na front. Ukrcasmo se na lau. Sa mnom su i pitomci podoficirske kole. Jo golobradi, nisu barut ni omirisali, ali jedva ekaju da se uhvate u kotac s neprijateljem. Kad su saznali da sam bila na Solunskom bojitu - traili su da im priam o svemu to sam doivela. I ja sam priala neumorno i posmatrala ih: goreli su od elje da to pre stignu i late se oruja...Dok je laa mirno plovila, a mi priali - najednom smo osetili strahoviti udar. Brodska sirena je zavijala strano i meni se inilo da nestajemo u talasima, da brod tone... Istrali smo na palubu. Padali smo jedni preko drugih. Brod se iskrivio. Vie nije bilo sumnje - tonuli smo...Boe, mislila sam, zar je moguce da ovako zavrim u dubinama Sredozemnog mora, da budem hrana ribama... Ne, ne, moram se izvuci, hocu da ivim, da se borim, hocu na front... Viem, ali me niko ne uje, jer vojnici uskau u amce i iezavaju... Znam da me je neko zgrabio i ubacio u amac... Neki su skakali u more, plivali prema nevidljivoj obali, nestajali...Videla sam kada je brod potonuo. Kao da se more otvorilo i progutalo ga... Nikad nisam saznala koliko je vojnika nastradalo, koliko je onih mladica eljnih borbe, ostalo u dubinama mora. Smrt me nije htela...[footnoteRef:12] [12: A. uri: ene-Solunci govore,Knjievne novine,Beograd 1987]

Prema optem planu generala Frane dEperea, bilo je predvieno da srpske trupe prve zaponu proboj Solunskog fronta, napadom 15. septembra 1918. godine. U naredbi Vrhovne komande za ofanzivu, proitane u svim jedinicama 13. septembra uvee, izmeu ostalog, se kae:Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu proeti idejom: od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive.Milunka i podofciri stiu u Solun i u septembru 1918. zajedno sa francuskom vojskom,kreu u konano osloboenje Srbije.Oko 150.000 srpskih vojnika uestvovalo je u proboju Solunskog fronta.Glavna motivacija srpske vojske koja je za 40 dana stigla do Beograda bila je da se vrati u svoju otadbinu.4.6 Kraj rata i poslediceJedinice Dunavske divizije ule su u Vranje 5. oktobra, u Vladiin Han 5. oktobra, 6. oktobra Grdelica, 7. oktobra Leskovac, 8. oktobra Brestovac i itni Potok. Nemake trupe iz Rumunije stigle su kod Nia da postave odbranu ali su tokom 10. i 11. oktobra uspele da probiju nemaku odbranu i uu 12. oktobra u Ni. Trupe Petra Bojovica napreduju brzo i oslobodili su Beograd. a onda su srpske trupe prele Savu, Dunav i Drinu i poele oslobaanje do tada teritorija Austrougarske. 17. novembra 1918. godine jedinice Gvozdenog puka "Knjaz Mihajlo", u kome se borila i heroina Milunka Savi, uspevaju da oslobode Zrenjanin.Milunka Savi stigla je do Kikinde.Prema proceni delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Versaju, odnosno na pregovorima u letovalitu Spa, ratna teta Srbije iznosila je od 7 do 10 milijardi zlatnih franaka (po cenama iz 1914), a to je bila polovina njene tadanje ukupne nacionalne imovine. U isto vreme, Srbija je u ratu izgubila vie od 28% stanovnika, odnosno 62% mukog radnog stanovnitva (53% poginulo i 9% trajnih invalida) izmeu 18 i 55 godina. Od tih gubitaka, otpada na uu Srbiju i Kosovo i Metohiju.Pljakanje i maltretiranje Srba vreno je na svim teritorijama na kojima su bili naseljeni. Samo u Banatu i Bakoj opljakano je oko 6.000 srpskih porodica koje su zbog terora bile prinuene da izbegnu. Austrijanci i Nemci u Srbiji rekviriraju naene zalihe bakra, mesinga, nikla, cinka, vune, koe, zatim ita, brana, vina, rakije, soli, stoke, petroleja, itd. Okupaciona vlast zavodi drakonske represivne mere i vri deportacije i uzimanje talaca. Tako, na primer, u maju 1917. u logorima Austrougarske nalazilo se oko 40.000 ljudi.

5.ivot posle rataKada se Prvi svetski rat zavrio,za Milunku je poeo novi rat-borba za preivljavanje.Odlikovana heroina nije dobila nikakvu otpremninu od drave. Bilo joj je ponueno da se preseli u Francusku gde bi dobila stan i penziju,ali je Milunka to odbila uz obrazloenje da je "ona srpska majka i da mora da ostane sa svojim ratnim drugovima. Prva zaposlenja nalazi u Bosni i Hercegovini gde radi kao spoljna bolniarka i kuvarica u dravnoj bolnici,u zavodu za izradu vojne odee.Dolazi na mesto poasnog direktora zatvora u Mostaru,i tom prilikom upoznaje potarskog inovnika Hipotekarne banke Veljka Gligorijevia. Za njega se udala 1922 godine u Docu.Veljko je bio 8 godina mlai od nje, te je Milunka Savi u venani list stavila da je roena 1985., a ne 1890. godine.Sa njim je imala jednu erku,Milenu,roenu 1924. godine. Milunka je odgajila i tri usvojenice: Milku (koju je prve posleratne godine nala zaboravljenu na eleznikoj stanici u Stalau), Radmilu Vinju (1921-2004, svoju sestru od ujaka, roenu u poznim ujakovim i ujninim godinama) i Zorku (uzetu iz sirotita na dalmatinskoj obali, za koju se ubrzo ustanovilo da je preleala meningitis i da je zbog toga, u izvesnoj meri, ostala hendikepirana).Od drave poetkom 20. veka za svoje zasluge u ratu nadeljena je dobrovoljakom kompetencijom povrine pet hektara (osam katastarskih jutara i 1.100 kvadratnih hvati obradive zemlje i potkunicom od 800 kvadratnih hvati) na novoosnovanoj dobrovoljakoj koloniji Marijin majur, kasnije nazvanoj Stepanovievo..Razvodi se od mua Veljka, te sa svojom sestrom Slavkom podie kuu i obrauje imanje.Sa cerkama napusta Stepanovicevo 1929. i seli se u Beograd,gde je ivela jedno vreme u Skadarskoj ulici a zatim u kui na Vodovcu.Ni u Beogradu mesecima mogla da nae posao,ali se zahvaljujui urgenciji jednog od saboraca zapoljava kao istaica u Hipotekarnoj banci,ali kao nadniarka. Tridesetih godina 20. veka Milunka Savi radi i u Ministarstvu spoljnih poslova, takoe kao istaica. Kasnije isti i po Beogradskim kafanama.U slobodno vreme radila je kao krojaica,prekrojavala odeu,a po svedoenju njenih unuka ustajala je u 4 sata da bi mogla da zavri krojake poslove pre posla istaice,i na taj nain prehrani svoju porodicu. Ratnih dana Milunka se priseala samo na organizovanim proslavama sa svojim saborcima. Ostalo je zabeleeno da je uveni voz Orijent ekspres kasnio samo jednom, i to s beogradske eleznike stanice. Kad je u Francuskoj 1928. obeleavana deseta godinjica saveznike pobede u Prvom svetskom ratu, u Beogradu su se u taj voz ukrcali srpski generali i zvaninici, pozvani da uestvuju u proslavi. Francuski ambasador, koji je prisustvovao ispraaju, sluajno je na peronu video Milunku Savi. Zauen, upitao je zato i ona ne ide na ovo putovanje. Ja za to nemam novca, skromno je odgovorila. Znajui za sve Milunkine ratne zasluge, prolaznici su za tili as prikupili novac, ambasada Francuske je obezbedila potrebnu dokumentaciju, a putnici Orijent ekspresa saekali su Milunku Savi da se ukrca u voz. U Jugoslaviju 1929 godine dolaze Francuski solunci,a 1931 godine Milunka sree svog ratnog prijatelja Admirala Emila Geparta koji dolazi u posetu Beogradu. Nekoliko meseci kasnije ponovo se sreu, Milunka sa udruenjem ratnika poseuje Francusku. Posle vie od deset godina Milunka ponovo dolazi u zemlju koja je bolje znala da ceni njene ratne zasluge od voljene Srbije. Tom prilikom ona doivljava slavu, sve to je uskratila Srbija dobila je od Francuske.Vazdunim napadom na Beograd u zoru 6. aprila 1943. poinje Drugi svetski rat u Jugoslaviji.Godine 1943. Milunka Savi je organizovala malu ambulantu u kojoj je pruala medicinsku pomo svim ljudima - bez razlike - i partizanima i etnicima. Zbog toga je policija brutalno pretukla, u prisustvu njene dece i internirala u logor na Banjici, gde je bila osuena na smrt streljanjem. Posle zatoenitva od deset meseci, osloboena je na intervenciju komandanta logora, nemakog generala. Kada je uo da se u logoru nalazi znamenita heroina Prvog svetskog rata, on je oslobodio, uz sve vojne poasti i ispratio s velikim paketom hrane za decu. Brojna novinska izdanja i publikacije navode da je Milunka Savi uhapena tokom II svetskog rata i odvedena na logor u Banjici gde je provela vie od est meseci i bila na korak do streljanja. Meutim ne postoje dokazi za ovakvu tvrdnju u preciznim arhivama Gestapoa ne postoji ime Milunke Savi.Ubrzo nakon II svetkog rata, Milunka Savi se penzionie i penzionerske dane provodi u kui na Vodovcu. I tokom kraljevine, i tokom komunizma kroz Milunkinu kuu prolo je mnogo dece koje je ona kolovala. Obrazovanje koje je njoj bilo uskraeno pruala je drugoj siromanoj deci. Po nekim svedoanstvima Milunka Savi je ikolivala je oko 30 dece. Sredinom 1972. u dnevnom listu Politika objavljeni su dopisi italaca o veoma tekim materijalnim i stambenim prilikama u kojima je Milunka ivela. Tadanje beogradske vlasti su joj tada dodelile mali stan.Za primerom Skuptine povela su se i trgovinska preduzea. Novi dom joj je celi stan opremio nametajem. Elektrotehna je dala poret i bojler, Obodin iz Cetinja - svoj milioniti friider, Beoteks - posteljinu, Robna kua Beograd obuu i odeu, Beogradska trnica - posue, Centroprom - namirnice, a Srpska knjievna zadruga slike (reprodukcije).U ast useljenja u novi stan domaica je priredila malu sveanost, kojoj su, pored rodbine i prijatelja, prisustvovali i predstavnici Gradske skuptine i tampe.Dobrovoljka Milunka Savi, srpska heroina, ena sa najveim brojem srpskih i stranih ratnih odlikovanja, otila je na veni poinak 5. oktobra 1973. godine. Preminula je u svom stanu, onako kako je i tokom posleratnog perioda ivela - radei.ZakljuakMilunka Savi bila je ne samo jedna od najveih srpskih, ve i svetskih heroina.Njeno ime esto je pominjano u francuskim i engleskim novinama, gde joj se nisu divili samo vojnici i oficiri,ve itava nacija.Podatak da su joj posle rata na proslavi u Francuskoj skrojili posebnu,belu uniformu kakvu nije imao ni jedan vojnik,pokazuje koliko je bila cenjena i potovana.U Francuskom gradu Mo u Muzeju Prvog svetskog rata (Muse de la Grande Guerre du Pays de Meaux) nalazi se bista Milunke Savi.

Slika 5.1-bista Milunke Savi u francuskom muzeju

Bila je lini prijatelj francuskog predsednika arla de Gola kao i admirala Emila Geparta,ali po svojoj prirodi skromna i ponizna,ona se tim nikada nije hvalila.Ona je ena komandant,sedam hiljada vojnika mirno je stajalo pred njom, pred njom su u znak pozdrava sputene zastave proslavljenih francuskih pukova iz bitaka kod Argoa, Lijea, Verdena i Marne,inila je podvige neverovatne hrabrosti kao to je upadanje u neprijateljski rov i zarobljivanje njihovih vojnika.Borila se pesmom.Srpski vojnici su pevali kad su ih francuske lae prenosile na Krf,a francuski mornari i oficiri su plakali sluajui ih i govorili Kakav divan narod!.Vojnici su je voleli i potovali,ali su je se i bojali.Ali pored ratnih podviga, Milunka je najveu,ljudsku snagu pokazala posle rata.Bila je na ivici egzistencije,ali je pomagala drugima,kolovala decu,hranila gladne,osnovala ambulantu,vie sati provodila radei nego spavajui,kako bi kao samohrana majka uspela da prehrani svoju porodicu.Nikad se nikom nije alila i nikada ni od koga nije traila pomo. Aprila 1971. godine Milunku Savi u kui na Vodovcu posetila je novinarka Ljiljana Banianin, napisala reportau o njoj, koja tada nije objavljena, jer je prema shvatanjima vlasti bila nacionalistika, veliala je srpskog heroja.Obuena u dva debela dempera, duge vunene arape, vunene dokolenice i povrh svega umotana u zimsko ebe - tako nas je doekala Milunka Savi, nekadanja ena bomba, najhrabrija ena ratnik u Prvom svetskom ratu, est puta ranjena, nosilac Karaoreve zvezde s maevima, dve Legije asti, F ancuskog ratnog krsta s palmom, Albanske spomenice i mnogih drugih odlikovanja. Sva odea na njoj ve davno je izgubila boju od dugog noenja i pranja.

Slika 5.2-Kua Milunke Savi na Vodovcu,u ulici Osme Nove br. 25

Slika 5.3-Milunka sa erkama

Slika 5.4- Milunka pod stare dane sa odlikovanjimaPoetkom aprila 1972. godine u Politici i Politici ekspres pojavili su se dopisi italaca o krajnje tekom materijalnom stanju u kojima ivi Milunka sa kerkom Zorkom,koja je takoe teki invalid.Ona je bila legenda Prvog svetskog rata, Jugoslavije i sveukupne istorije ratovanja.Meutim,Jugoslavija to nije znala da ceni.Bila je vitez Karaoreve zvezde,a posle rata ribala je javne toalete.ena je sa najvie ratnih odlikovanja,a drava je zaboravila na nju u toj meri da joj posle rata gladovanje i iscrpan rad nisu bili strani.Pored svega toga,ova neverovatna ena nije htela da napusti svoju otadbinu i ode u Francusku u kojoj bi joj bio omoguen lagodan ivot i najbolje obrazovanje za njene erke.Milunka Savi,veliki patriota,i pre svega veliki ovek dala je sve za svoju zemlju,a za uzvrat je dobila malo.Srbija se nije na pravi nain oduila eni - ratnikoj legendi Milunki Savi. U Titovoj Jugoslaviji veliati Milunkino delo bilo je nemogue, jer bi to remetilo meunacionalne odnose, ali ta nas u ovom vremenu sputava da Milunkino delo ne verifikujemo na pravi nain. Milunkina kua u zaseoku Koprivnici stoji zaputena, zarasla u korov. Zato nije obnovljena, da postane mesto gde e se mladi saznavati istorijsku istinu i nadahnjivati se rodoljubljem. U Stepanovievu, u kui gde je jedno vreme boravila srpska Jovanka Orleanka, nikakvog znaka o tome. U selu malo ko zna da je tu Milunka ivela. Slika 5.5-Oglas u novinama preko kojeg se skupljala pomo za MilunkuAli srpski narod nije zaboravio svoju heroinu. Na njenoj kui na Vodovcu, danas Ulici Milunke Savi, postavljana je spomen-ploa,a jedna ulica na Vodovcu,gde je najdue ivela,nosi njeno ime. U Joanikoj Banji, na inicijativu mnogih poklonika njenog ratnikog dela i prilozima dobrotvora, podignut joj je spomenik u prirodnoj veliini.Nepravda naneta njoj delimino je ispravljena, 10. novembra 2013. kada su njeni posmrtni ostaci preneti u Aleju velikana na beogradskom novom groblju. Pre polaganja kovega, predsednik Srbije Tomislav Nikoli je istakao da srpska heroina lii na svoju zemlju - odvana kada treba, nepobediva i uspravna, svakom da se nae i pomogne, a opet skrajnuta kada drugi pomisle da tako velika i snana moe da zasmeta.

Slika 5.6-Spomenik Milunki Savi u Joanikoj Banji Slika 5.7-Ulica Milunke Savi

Slika 5.8-Grob M.Savi u Aleji velikanaDragan Simovi napisao je pesmu posveenu Milunki Savi:ivi u Nebesnoj Srbiji, ivi u Svetlosti, ivi u Venosti.ivi u srcima svih srbskih rodoljuba, svih Srbskih Sinova Svetlosti.Milunka Savi, ivlja nego ikad, i danas bdije nad Majkom Srbijom!

Literaturaorovi Vladimir Istorija Srba, 3. knjiga,Beogradski izdavako-grafiki zavod,Beograd,1989ubri Ljiljana, Milunka meu bombaima, Novosti, 2013Dobrianin potpukovnik Mirko Topliki Gvozdeni puk Knjaz Mihailo,Interpress,Beograd,2008uri Antonije, ene-Solunci govore,Knjievne novine,Beograd 1987Lazarevi Jasmina, Devojka iz doline Jorgovana,Gradac,2010RTS, Ispravljanje nepravde: Posmrtni ostaci Milunke Savi poloeni uz "Tamo daleko",2013.Simovi Dragan, Milunka Savi-Srbska Ratnica Svetlosti, Srpski kulturni klub,2012Subai B., Znamenite srpkinje: Milunka Savi - Od ratnog heroja do istaice,Novosti,2014ivojinovi prof. dr. Dragoljub, Nevoljni ratnici-velike sile i Solunski front(1914-1918), Zavod za udbenike,Beograd,2008ivoti M., Milunka Savi ena, Heroj, Ratnik,1983Prelevi potpukovnik Milorad- Milunka Savi- Srpska Jovanka Orleankahttp://www.forum-srbija.com/(http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=390&t=17511&start=70)28.5.2014.http://www.srpskadijaspora.info/(http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=12444)28.5.2014.www.pravoslavlje.rs(http://www.pravoslavlje.org.rs/broj/982/tekst/milunkin-put-do-legende/print/lat)28.5.2014.33