microsoft word - ispitna...

1

ПИТАЊА ЗА ТЕСТ ИЗ НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА СУДСКА МЕДИЦИНА

1. У кривичном поступку о вештачењу се доноси :

а) Писана наредбаб) Писано решењец) Предмет вештачења се вештаку усмено саопштавад) Писано обавештење вештаку

2. У грађанско-правним споровима о вештачењу се доноси :

а) Писана наредбаб) Писано решењец) Предмет вештачења се вештаку усмено саопштавад) Писано обавештење вештаку

3. Место и време вештачења утврђује :

а) Лекар вештакб) Орган који води поступакц) Јавни тужилацд) Истражни судија

4. Процесна способност лекара вештака подразумева :

а) Пословна способност лекараб) Правна подобност лекарац) Пословна способност и правна подобност лекарад) Да је лекар телесно и душевно здрав за обављање лекарске праксе

5. Не може се одредити за вештака :

1.2.3.4.5.

2

6.7.

6. Вештачењем руководи:

а) Лекар вештак

б) Правосудни орган

ц) Орган који води поступак

д) Учесник у спору – оштећени

7. Извештај о обављеном вештачењу садржи :

1.2.3.4.

8. Лекар вештак је кривично одговоран за :

а) Непотпуно вештачењеб) Погрешно вештачењец) Неупотребљиво вештачењед) Лажно вештачење

9. За погрешно вештачење лекар вештак је одговоран:

а) Кривичноб) Пред Етичким комитетом при лекарском друштву

10. Разлика између вештака и сведока :

а) На суду износе и интерпретирају чулна запажањаб) Могу присуствовати главном претресу на судуц) Могу постављати питања странкама у споруд) Придржавају се принципа сугестибилности

3

11. Набројати предмете судскомедицинског вештачења:

1.2.3.4.5.

12. Стални чланови Судскомедицинског одбора су:

1.2.3.4.5.

13. Степени судскомедицинског вештачења су:

1.

2.

3.

14. Кривичним законом обухваћене су следеће повреде

а) Тешка телесна повреда

б) Лакша телесна повреда

ц) Лака телесна повреда нанета оружјем или опасним оруђем

д) Средње тешка телесна повреда

15. У кривичном поступку, при квалификацији телесних повреда, лекар вештак се користи критеријумима :

а) Опасност по живот повређене особеб) Способност за професионални рад након повређивањац) Важност повређеног дела телад) Трајност оштећења

4

16. Прелом носне пирамиде без већег померања преломљених делова костију квалификује се као

а) Лакша телесна повредаб) Тежа телесна повредац) Квалификована лака телесна повредад) Лака телесна повреда

17. Дијагностиковано: Commotio cerebri квалификује се као:

а) Лака телесна повредаб) Тежа телесна повредац) Квалификована лака телесна повредад) Тешка телесна повреда

18. Прелом тела зигоматичне кости без дислокације квалификује се као :

а) Лакша телесна повредаб) Тежа телесна повредац) Лака телесна повредад) Тешка телесна повреда

19. Тешка телесна повреда је:

а) Fractura colli mandibulaeб) Fractura ossum nasi sine dislocationemц) Fractura coronae dentisд) Fissura mandibulae

20. Лака телесна повреда је:

а) Excoriatio cutis regionis facieiб) Haematoma extraduralaeц) Fractura mandibulaeд) Luxatio articulatio temporomandibularis lateris dextri

5

21. Повезати повреду са њеном тежином:

а) Fractura rami mandibulaeб) Haematoma subduralaeц) Fractura ossium nasi cum dislocationemд) Destructio bulbi oculi sinistri traumatic

1. Лака телесна повреда2. Тешка телесна повреда3. Квалификована тешка повреда

22. Умањење професионалне радне способности вештачи се у:

а) Кривичном поступкуб) Грађанскоправним односима

23. Умањење опште радне способности не вештачи се у кривичном поступку:

а) даб) не

24. Да ли постоји унакаженост или не, као последица повређивања, посматра се једино у случајевима повреда максилофацијалне регије

а) даб) не

25. Приликом квалификације телесних повреда изазваних дејством суве и влажне високе температуре посматра се: .

26. У грађанско правним споровима вештаче се:

а)б)ц)д)

27. Лешне особине су:

а) Livores mortisб) Palor mortisц) Saponificatio

6

д) Rigor mortis

28. Повезати назив на латинском са одговарајућим називом на српском језику:

1. a) Livores mortis

2. b) Algor mortis

3. c) Flacciditas mortis

4. d) Dessicatio cadaveris

29. Форензички значај лешних особина је:

1.2.3.

30. Лешне промене су:

1.2.3.4.

31. Конзервативне лешне промене су:

1.2.

32. Деструктивне лешне промене су:

1.2.

33. Форензички значај конзервативних лешних промена је:

а)б)ц)

7

34. Форензички значај деструктивних лешних промена је:

а)б)ц)

35.Утврђивање смрти врши се на основу ____________________________

36. Знаци смрти су:

а)б)ц)

37. Несигурни знаци смрти су:

1.2.3.4.5.

38. Вероватни знаци смрти су:

1.2.3.4.

39. Поуздани знаци смрти су ______________________________________

40. Отвореноцрвене мртвачке мрље јављају се код:

а) Тровања цијаном и цијановим једињењимаб) Тровања органофосфорним једињењимац) Тровања угљенмоноксидомд) Насилне смрти код опаротина

8

41. Реверзибилни облици смрти су:

а) Незнана смртб) Клиничка смртц) Напрасна смртд) Привидна смрт

42. Иреверзибилни облик смрти је :

а) Права или биолошка смртб) Сумњива смртц) Превремена смртд) Физиолошка смрт

43. Порекло смрти може бити:

1. Mors violenta2. Mors naturalis3. Mors subita4. Mors acceleratа

44. Апсолутне виталне реакције су:

а) Аспирација страног садржајаб) Крвни подливц) Емболијад) Запаљење (Inflamatiо)

45. Релативне виталне реакције су:

а) Тромбоза

б) Деглутиција

ц) Крустање огуљотине

д) Самоварење ткива

46. По доказној вредности виталне реакције могу бити:

1. _____________________________________

2. _____________________________________

9

47. Интравиталност повреда се утврђује на основу ______________________

48. Пребојени крвни подливи су _____________________ реакција.

49. Суправиталне реакције указују на:

а) Узрок смртиб) Повод смртиц) Време смртид) Услов смрти

50. Повезати назив на латинском са одговарајућим називом на српском језику:

1. Узрок смрти a) conditio mortis2. Услов смрти б) causa mortis3. Повод смрти ц) occasio mortis

51. Узрок смрти, по пореклу, може бити:

а) _______________________

б) _______________________

52. Према заступљености тј. броју непосредних узрочника, узрок смрти може бити:

а) _______________________

б) _______________________

53. Агонија је:

а) Реверзибилно стање

б) Иреверзибилно стање

10

54. Танатолошки знаци агоније су:

а)б)ц)

55. Морбозне повреде су _________________________________________

____________________________________________________________

56. Трауматска обољења су ________________________________________

______________________________________________________________

57. Laesio valetudinis violenta изазвана је:

а) Ендогеним узроцимаб) Егзогеним узроцимац) Егзогеним и ендогеним узроцима

58. Laesio valetudinis naturalis изазвана је:

а) Ендогеним узроцимаб) Егзогеним узроцимац) Егзогеним и ендогеним узроцима

59. Насилном оштећењу здравља припада:

а) Asphyxio violentaб) Electrocutioц) Malnutritioд) Fulguratio

11

60. Механичке повреде настају дејством:

а) Механичког штетног чиниоцаб) Физичког штетног чиниоцац) Предметима који поседују кинетичку енергијуд) Кретањем оруђа према телу

61. Повредни део механичког оруђа може бити:

а) _______________________

б) _______________________

ц) _______________________

д) _______________________

62. Неспецифичне механичке повреде су:

а) Крвни подливб) Раздеринац) Расцепд) Секотина

63. Специфичне механичке повреде су:

а) Устрелинаб) Нагњечинац) Убодинад) Преломи

64. Ранама припада:

а) Раздеринаб) Убодинац) Разоринад) Нагњечења

12

65. Озледама припада:

а) Раскомадинаб) Искрварењец) Пребојени крвни подливд) Импресивна фрактура

66. На празним линијама исписати редом називе повреда на српском језику:

а) 1. Vulnus sclopetarium

б) 2. Vulnus punctum

ц) 3. Vulnus lacerum

д) 4. Vulnus scissum

67. На празним линијама исписати редом називе повреда на српском језику:

1. Excoriatio а) _____________________

2. Detractio б) _____________________

3. Perforationes ц) _____________________

4. Distorsio д) _____________________

68. Којим редоследом се дешава промена боје крвног подлива (уписати боје редом од 1 до 4)

a) љубичаста боја 1. ______________________

б) модра боја 2. ______________________

ц) зеленкаста боја 3. _____________________

д) жућкаста боја 4.

13

69. Нагњечина коже је механичка повреда :

1. Раздернонагњечна рана2. Рана са крвним подливом и огуљотином3. Озледа са отвором на кожи и подливом у околини4. Озледа која се састоји од огуљотине и крвног подлива

69. Секотина је рана :

1. Рана чије је дно плиће према угловима ране2. Рана нанета оштрицом механичког оруђа3. Рана чије су ивице и стране равне и глатке4. Рана у облику рупастог дефекта коже

70. Раздерина је :

1. Рана настала дејством тупе физичке силе2. Озледа настала дејством тупе физичке силе3. Рана настала дејством тупинер механичког оруђа4. Озледа настала дејством тупинер механичког оруђа

14

71. Прскотина се разликује од других рана :

1. Ивице и стране ране су лако нагњечене2. Ивице и стране ране су спојене ткивним мостићима3. Ивице ране су лако засечене4. Ивице ране су равне, један угао је засечен, а други зацепљен

72. Раскомадина је :

1. Рана код које је део ткива потпуно уништен2. Озледа која се састоји од механичког одвајања појединих делова тела3. Рана која се састоји од механичког одвајања појединих делова тела4. Озледа код које је део ткива потпуно анатомски уништен

73. Механичке повреде настале дејством пројектила ручног ватреног оружја су :-

1. Устрелина из даљине2. Устрелина из привидне близине3. Устрелина из релативне близине4. Устрелина из апсолутне близине

74. Устрелине из апсолутне близине имају следеће карактеристике :

1. Утиснуте барутне честице2. Улазну рану звездастог облика3. Канал ране у виду левка4. На улазу се може наћи отисак уста цеви

75. Устрелине из релативне близине имају следеће карактеристике:

1. Барутна тетоважа око улаза2. На улазу се може наћи отисак уста цеви3. Канал ране у облику двоструког левка4. Канал ране у виду левка

76. Елементи дејства барутне експлозије

су : 1.2.3.

77. Присуство несагорелих и полусагорелих барутних честица може се одредити помоћу .

15

78. " Парафинска рукавица " ради се у циљу утврђивања .

79. Колориметријском пробом на присуство несагорелих и полусагорелих барутних

честица доказује се присуство:

1. Нитрати2. Нитрити

80.Устрелине из даљине имају карактеристике :

1. Пробојне снаге пројектила2. Елементе дејства барутне експлозије3. Пробојне снаге пројектила и елементе дејства барутне експлозије

81. Устрелине из релативне близине немају све елементе дејства барутне експлозије

:a) даb) не

82. Одредјивање правца канала устрелина је знацајан за одредјивање .

83. Заједничке карактеристике свих

устрелина су : 1.2.3.4.

84. Нагњечни прстен понекад може бити присутан на излазној рани :

1) да2) не

85. Даљина подразумева растојање између уста цеви и површине тела -

1. За оружја кратке цеви2. За оружја дуге цеви

16

86. Релативна близина подразумева растојање између уста цеви и површине тела -


87. Апсолутна близина подразумева растојање између уста цеви и површине тела -


88. Дејством експлозивних средстава настају следеће

повреде 1.2.3.

89. Crush синдром настаје приликом .

90. Наброј врсте непотпуних

прелома : 1. 2. 3.

91. Физичке повреде : -

1.

2.

3.

4.

92. У физичке повреде не спада :

1. Ambustio2. Combustio3. Sideratio4. Inanitio

17

93. Sideratio спада у :

18

1. Физичке повреде2. Механичке повреде3. Нутритивне повреде

94. Повезати латинске изразе са називом на српском језику

1. Ambustio а) омарица

2. Sideratio б) опекотина

3. Combustio ц) удар грома

4. Fulguratio д) опаротина

95. Povezati latinske izraze sa nazivom na srpskom jeziku :

1. Congelatio а) прехлађеност2. Pernio б) смрзнутост3. Perfrictio ц) смрзотина

96. Ambustio je :

1. Физичка повреда настала радиоактивним зрачењем2. Физичка повреда настала дејством прегрејаних течности и пара3. Физичка повреда настала услед поремећаја терморегулације4. Физичка повреда настала дејством повишене температуре ( пламен )

97. Insolatio je :

1. Физичка повреда, оштећење здравља настало услед поремећаја терморегулације

2. Повреда настала радиоактивним зрачењем3. Физичка повреда настала дејством сунчаних зрака на главу и врат4. Повреда настала дејством прекомерног уношења хемијских супстанци

98. Fulguratio je :

1. Повреда нанета уношењем фунгицидима2. Механичка повреда нанета распрскавајућим средствима3. Физичка повреда изазвана атмосферским електрицитетом4. Повреда нанета оштећењем здравља уношењем токсичних материја

19

99. Трагови дејства атмосферског електрицитета на телуназивају се

.

100. Узрок смрти код повреда атмосферским електрицитетом је :

1. Физичко удушење2. Механичко удушење

101.Electrocutio je :

1. Повреда атмосферским електрицитетом2. Повреда неуношењем течности3. Повреда техничким електрицитетом4. Повреда нанета експлозивним средствима

102. Уколико технички електрицитет пролази крозсрце доводи до

.

103. Уколико технички електрицитет пролази крозмозак доводи до

.

104. Трагови дејства техничког електрицитета на тело су :

1. Електрични белег 2.Опекотине3.Електрични белег и опекотине

105. Електрични белег се налази :

1. По правилу на улазу техничког електрицитета у тело2. Повремено и на излазу техничког електрицитета из тело3. Увек на улазу и излазу техничког електрицитета из тела

106. Пролазак техничког електрицитета кроз организам мозе довести до

1. Фибрилације срца2. Парализе центра за дисање3. Шока и смрти

20

107. Баротраума је :

1. Повреда настала дејством високе спољне температуре

21

2. Повреда настала дејством високог и ниског атмосферског притиска3. Повреда настала дејством ниског атмосферског притиска4. Повреда настала дејством високог атмосферског притиска

108. Код нагле декомпресије организма из услова повишеног атмосферског притиска долази до настанка .

109. Термичка повреда је :

1. Повреда изазвана дејством високе спољне температуре2. Повреда настала дејством ниске спољне температуре3. Повреда настала дејством високе и ниске спољне температуре4. Повреда настала дејством прегрејаних течности и пара

110. Код амбустиа не постоји стадијум карбонизације

1) да2) не

112. Asphyxio violenta je :

1. Поремећај или прекид дисања услед зачепљења дисајних путева2. Поремећај или прекид дисања услед зачепљења дисајних путева и услед притиска на дисајне путеве3. Поремећај или прекид дисања услед притиска на дисајне путеве4. Поремећај или прекид дисања у органима дисања насилним начинима и механичким средствима

113. Насилно удушење мозе бити :

1. Физичко2. Хемијско3. Механичко4. Компресивно.

114. Опште клиничкепојаве насилног механичког удушења пролазе кроз фазе.

115. Суфокативне асфиксије су :

1. Затварање спољашњих дисајних отвора ( носа и уста )2. Утопљење3. Загушење

22

4. Зачепљење душника и душница

116. Странгулационе асфиксије су :

1. Задављење2. Вешање3. Затварање дисајних путева зачепљењем4. Притисак на грудни кош и трбух

117. Повезати називе на српском језику са латинским називима

1. Загушење a) Submersio

2. Задављење б) Suspensio

3. Вешање ц) Strangulatio colli manualis

4. Притисак на грудни кош д) Strangulatio colli funalis

e) Compresio thoracis

118. Загушење ( механичка асфиксија ) настаје :

1. Затварање носног и усног отвора шаком или шакама2. Стезањем врата омчом коју затеже активна сила3. Стезање врата шаком или шакама4. Покривање носног и усног отвора металним предметима

119. По пореклу загушење је :

1. По правилу самоубилачко2. По правилу задесно3. По правилу убилачко4. Може бити : најчешће самоубилачко, ретко задесно, изузетно убилачко

120. Задављење, механичка асфиксија је :

1. Запушење грла и гркљана залогајем хране2. Затварање дисајних путева стезањем врата шаком или шакама3. Стезање врата замком коју затеже активна или пасивна сила4. Затварање носног и усног отвора

121. По пореклу задављење је :

23

1. Самоубилачко2. Убилачко3. Задесно4. Најчешће самоубилачко, изузетно убилачко, ретко задесно

122. Submersio je :

1. Суфокативна асфиксија2. Странгулациона асфиксија

123. Степени утопљења

су : 1. 2.

124. Спумозни емфизем је танатолошки налаз код .

125. Примарно утопљење је

126. Секундарно утопљење је .

127. Странгулатио мануалис је .

128. Странгулатио фуналис је .

129. Суспенсио је .

130. Вешање може бити непотпуно:

1. да2. не

131. Потпуно вешање је .

132. Уколико је чвор омче у шијином пределу врата , ради се о :

1. Типичном вешању2. Атипичном вешању

24

133. Уколико је чвор омче у бочном пределу врата или у пределу грленог испупчења , ради се о :

1.Типичномвешању 2.Атипичном вешању

134. Траг стезања на врату код задављења је :

1. 2. 3.

135. Траг стезања на врату код вешања је :

1. 2. 3.

136. Непотпуно вешање је .

137. У механизму умирања код вешања играју

улогу : 1.2.3.

138. Уколико нека особа наџивљава утопљење касније може умрети због .

139. Присуство течности утопљења у плућима,желуцу и почетном делу дванаестопалачног црева знаци

су постморталног продирања исте:

1) да2) не

140. Утврђивање тровања код живих особа врши се на основу :

1. Посебне околности случаја2. Клиничка слика3. Биопсија ( са места интраоралних манифестација )4. Хемијско токсиколошких анализа

25

141. Утврђивање узрока смрти код тровања :

1. Посебне околности случаја2. Клиничка манифестација пре наступања смрти

26

3. Обдукциони налаз4. Путеви уношења отрова5. Хемијско токсиколошких анализа

142. Код смртног тровања ЦО мртвачке мрље су :

1. Љубичасте боје2. Зелене боје3. Јасно црвене боје4. Сивољубичасте боје

143. Метална жива је отровна ако се у организам унесе :

1. Утрљавањем у кожу2. Пер ос3. Удисањем живиних пара4. Утљавањем у слузокожу

144. Тровања АS једињењима по пореклу најчешће су :

1. Самоубилачко2. Задесно3. Убилачко

145. Дејство органофосфорних инсектицида у организму је :

1. Инхибиција дехидрогеназе2. Инхибиција холинестеразе3. Карбоксихемоглобинемија4. Блокада ензима цитохромоксидазе

146. Најчешћи путеви уношења етил алкохола у људски организам су :

1. Преко уста ( пер ос )2. Удисањем алкохолних пара ( аспиратио )3. Респорпцијом преко коже4. Парентерално

147. Највећи део алкохола се ресорбује :

1. У устима2. У желуцу3. У танком цреву

27

4. У желуцу и танком цреву

148. Елиминација алкохола се највећим делом врши :

1. Оксидацијом у јетри2. Преко дисајних органа3. Преко коже4. Преко уринарног тракта

149. Клиничка слика акутне алкохолисаности зависи од концентрације алкохола у организму :

1. Први стадијум акутне алкохолисаности ( гуцнутост ) м мол/ л

2. Други стадијум ( припитост, напитост ) м мол/ л

3. Трећи стадијум ( стадијум пијанства ) м мол/ л

4. Четврти стадијум ( стадијум тешког пијанства ) м мол/ л

150. Када запоцне процес елиминације алкохола из организма , за сат времена елиминисе се % алкохола.

151. Киселине и базе спадају у групу отрова.

152. Концентрована сирћетна киселина доводи до некрозе.

153. НаОХ доводи до некрозе.

154. Арсен као чиста супстанца није токсичан :

1) да2) не

155. Најотровније једињење арсена је .

156. Токсична доза арсен- триоксида износи .

157. ЦО спада у групу отрова.

158. ЦО 2 спада у групу нервних отрова :

28

1) да

29

2) не

159. Алкохол спада у групу отрова.

160. Хронично тровање Пб доводи до промена на меким ткивима усне дупље :

1) да2) не

161. У циљу постморталне дијагностике тровања узимају се следећи

органи : 1.2.3.4.5.6.7.

162. Карбоксихемоглобин настаје везивањем ЦО 2 и хемоглобина.

163. Хемоглобин показује већи афинитет према кисеонику него према ЦО:

1) да 2 ) не

164. Токсична доза Хг је .

165. Токсична доза ЦО је .

166. Уколико се у крви угљенисаног леша констатује 70% карбоксихемоглобина може се закључити да је смрт настала услед .

167. Епидурални хематом је излив крви :

1. Између тврде и меке можданице2. Између меких можданица3. Испод меких можданица4. Између унутрашње ламеле костију и тврде можданице

168. Субдурални хематом је излив крви :

1. Између тврде и меке можданице

30

2. Између меких можданица3. Испод меких можданица4. Између унутрашње ламеле костију и тврде можданице

169. Епидурални хематом настаје услед :

1. Прскања анеуризме мождане артерије2. Раскидом спојничних вена ( комисуралне вене )3. Повреда средње можданичне артерије4. Повреда средње мождане артерије

170. Примарни субдурални хематом настаје услед :

1. Прскања анеуризме мождане артерије2. Раскидом спојничних вена ( комисуралне вене )3. Повреда средње можданичне артерије4. Повреда средње мождане артерије

171. У клиничкој слици потреса мозга губитак свести се манифестује :

1. У првих 24 х након повређивања2. Одмах по повређивању3. Може се јавити после више сати након повређивања4. Може се јавити после више дана након повређивања

172. Conquassatio cerebri je :

1. Скуп патоанатомских промена у можданом ткиву2. Размекшање и крвни подливи можданог ткива3. Крварење у мозгу4. Трауматско локализовано разорење појединих делова мозга

173. Разорење мозга је :

1. Тешка телесна повреда2. Безусловно смртоносна повреда3. Тешка телесна повреда са трајним и знатним уништењем важног органа4. Тешка телесна повреда са елементима опасности по живот

174. Преломи базе лобање могу настати услед :

1. Директног дејства силе2. Индиректног дејства силе

31

175. Преломи костију лобање са утиснуцем настају :

1. Када се велика колицина кинетицке енергије апликује на малу поврсину2. Када делују тупа, тешка и јако замахнута механицка орудја на велику

површину

176. Форензицки знацај прелома са утиснуцем је .

177. Преломи костију лобање са утиснуцем спадају у неспецифицне механицке повреде1) да2) не

178. Нагњечење мозга је увек праћено симпотомима :1) да2) не

179. Нагњечења можданог ткива могу бити

локализована : 1.2.3.

180. Контузије можданог стабла квалификују се као повреда.

181. Уколико је узрок смрти притисак на мозак од изливене крви између тврде мождане опне и унутрашње површине костију лобање повреда се квалификује као повреда.

182. Цоммотио церебри

карактеришу : 1.2.3.4.

183. Кривичну одговорност лекара

подразумева 1.2.3.

32

4.

33

184. Деонтологија је наука о :

1. Наука о морфологији зуба2. Наука о обољењима зуба3. Правила понашања лекара4. Кривичну одговорност лекара

185. Кривично дело несавесног лечење представља:

1. Непримењивање одговарајућих хигијенских мера2. Несавесно поступање са пацијентом3. Неуказивање лекарске помоћи4. Примена очигледно неподобног средства или начина лечења

186. Кривична одговорност лекара односи се на :

1. На докторе медицине2. На докторе стоматологије4. На докторе специјалисте4. На докторе медицине и стоматологије

187. Класичне методе идентификације непознатих особа су :

1. Описивање особа и ствари2. Фотографисање3. Дактилографија4. Антропометрија

188. Најсигурнија метода идентификације непознатих особа је :

1. Антропометрија2. Одонтограм3. Суперпозиција Ро снимака лобање и фотографија лица4. Генски профил

189. Поступак утврђивања идентитета се

састоји : 1.

2.

3.

34

4.

190. Процес постморталне идентификације на основу зубног статуса састоји се из три фазе:

1. Прва фаза :

2. Друга фаза :

3. Трећа фаза :

191. Хомицидиум је :

1. Свесно и намерно уништење туђег човечијег живота2. Свесно и намерно уништење сопственог живота3. Ненамерно, случајно уништење сопственог живота4. Ненамерно, случајно уништење туђег живота

192. Псеудохомицидиум је .

193. Суицидиум је :


194. Ацциденс је :


195. Инфантицидиум је :

1. Убиство новорођенчета2. Убиство новорођенчета од стране родитеља3. Убиство новорођенчета од стране мајке4. Убиство новорођенчета од стране чланова домаћинства

196. Инфантицидиум је :

35

1. Привилеговао убиство2. Свирепо убиство

197. Филицидиум је :

1. Убиство новорођенчета2. Убиство новорођенчета од стране родитеља3. Убиство новорођенчета од стране мајке4. Убиство новорођенчета од стране чланова домаћинства

198. Самоубиство је спрег :

1. 2.

199. Тентамен суицидии је .

200.Аутомутилатио је .

201. Симулирано самоубиство је слуцај када се

1. Природна смрт, убиство или задес представљају као самоубиство2. Самоубиство које се прикрива под видом природне смрти, убиства

или задеса 202.Дисимулирано самоубиство је слуцај када се .

203. Елементи задеса су : 1. 2. 3.

204. Аутоацциденс је .

microsoft word - ispitna...

Documents