Smiljana Arsić

060210

Predispitna vežba broj 1

Motivisanje ucenika za čitanje i tumačenje književnih dela

Šaljiva narodna pripovetka Ero s onoga svijeta

08.03.2009. Beograd

1

Zadatak 1.

Uočavanje i izdvajanje teksta književnog dela koji uslovljavaju

motivisanje učenika za čitanje i doživljavanje

Delo, nastavnik i učenik su osnovni činioci složene strukture zvane čitanje i

tumačenje književnog dela. Kako bi ta složenost nestala, nastavnik treba na vreme da

pripremi i uputi učenike na čitanje samog dela i da im predoči njegovu bitnost i

izuzetnost činjenicom da je po njemu napisana čak i opera!

U cilju podsticanja učenika na čitanje i tumačenje šaljive narodne pripovetke

Ero s onoga svijeta, nastavnik bi morao da se osvrne na prethodno znanje učenika o

narodnoj književnosti, kolektivnom stvaralaštvu, književnim vrstama koje su se dosad

obrađivale... Shodno tome, očekuje se da će učenici pomenuti novelu, bajku ili neki

drugi prozni žanr, koji će nastavniku poslužiti kao bazična osnova za objašnjavanje

pojma šaljive, realistične pripovetke. Uz to, nastavnik bi valjalo da upozna učenike

(čitanjem nekog reprezentativnog odlomka) sa glavnim junakom saljive priče –

mudrijašem i dovitljivcem Erom koji bi ih nasmejao, naterao da sa njim beže od

Turčina ili da se šale sa kadom. Treba učenicima predočiti svet književnog dela koji

je zanimljiv, dinamičan, pun avanture i smeha. Atmosfera koja se pritom javlja, puna

komike i vedrog raspoloženja, sigurno će učenike približiti Erinim avanturama i

vragolijama.

Posle uopštenog uvodnog izlaganja o likovima, fabuli, tipskim junacima,

nastavnik učenike direktno uvodi u svet dela interpretativnim i izražajnim čitanjem,

poštujući princip ekonomičnosti nastavnog časa. Nastavnik se na taj način služi

svojim najmoćnijim oružijem – književnim delom koje je, samo po sebi, najjači

motivacioni pokretač. Nakon pauze koja se dozvoljava učenicima posle izražajnog

čitanja dela, nastavnik bliže objašnjava neke postupke glavnog lika : zašto se Era šali

baš sa Turkinjom a ne sa Turčinom ili zašto nema iste motive dok vara kadu i

vodeničara. Takođe, bitno je i da se osvrne na neke manje poznate reči tipa kmet,

ašluk, kada i objasni ih učenicima kako oni ne bi imali nedoumice oko razumevanja

teksta. Važno je podstaći učenike na uočavanje ogromne razlike koja postoji u

građenju likova Ere i Turčina.

Pred nastavnika se stavlja još jedan izazov – kako učenike petog razreda

podstaći da problemski priđu datom delu? To se postiže stavljanjem problema u prvi

plan, na mesto na kojem ga učenici pri interpretaciji nikako ne mogu izbeći, kao što je

postavljanje pitanja : da li je Era u svemu pozitivan, da nije možda preterao u šali ili

2

šta ga je uslovilo da postane takav. Pri tom se otvaraju novi problemi vezani za

socijalne razlike između Ere i Turčina, njihov način života, kao i odnosa gospodar :

kmet. Nastavnik će biti tu da problem rasvetli i objasni učenicima kako je Eru surov i

težak život naučio mudrosti i lukavstvu. Na taj način mogu se izvući, već na samom

početku časa, neke od glavnih poruka ove narodne pripovetke.

3

Zadatak 2.

Opis postupka (nastavne situacije, oblik rada i nastavnih metoda kojima će se

motivisanje ostvariti)

Učenicima, pri obradi ovog dela, treba prići sa dvema namerama – da ih

zainteresujemo za književno delo, ali i da ih naučimo da se u njega mora dublje

zadreti ako zelimo da saznamo prave poruke, motive i otkrijemo njegovu istinsku

lepotu. Prevashodno, nastavnik mora da bude i dobar glumac, jer na njemu nikako ne

bi smela da se primeti ravnodusnost ili odbojnost prema nekom delu. Dok se bude

pripremao za obradu pripovetke Ero s onoga svijeta, nastavnik treba da odredi

prioritete predstavljanja priče, nastavne metode i oblike rada. Posto samo delo

uslovljava sve odabire i posto se ono samo pred nama raspliće, treba ga pratiti i ići

njegovom dinamikom.

Valjano i izražajno čitanje dela je osnovna stavka motivacije učenika, pri kojoj

se nastavnik koristi tekstovnom metodom. Posle čitanja, nastavnik treba nastaviti čas

monologom kroz koji bi učenike upoznao sa primarnim vrednostima dela, njegovim

načinom nastanka i dati osnovne smernice za tumačenje dela. Umesto toga, u cilju

zanimljivosti časa, on bi mogao, na nekom od prethodnih časova, da učenicima podeli

individualna zaduženja vezana za delo, gde bi jedan učenik obradio nepoznate reči,

drugi saznao ko je i odakle je Era, a treći, možda, istražio kulturno – istorijski

kontekst pripovetke... Posle upoznavanja sa delom putem čitanja, treba učenike

motivisati da pokrenu dijalošku raspravu o najsloženijem liku – Eri i objasne kakav je

on, zašto je takav, odakle se to vidi. Takođe, nastavnik bi mogao da, koristeći se

komparativnom metodom, prikaže opozitne likove Ere i Turčina i naglasi Erin lik,

koji bi trebalo zapamtiti jer će se učenici i nadalje sretati sa njim. Pritom, nastavnik

mora da vodi računa o principu vaspitnosti, te da učenicima kroz dati tekst pruži i

vaspitnu, i funkcionalnu, i obrazovnu ulogu Erinih doživljaja. Naravno, radi bolje

preglednosti, nastavnik bi, uz učeničku pomoć, mogao da na tabli prikaže razlike

između likova – da na jednoj strani budu prikazane Erine osobine, a na drugoj

Turčinove. To bi doprinelo podsticanju učeničke svesne aktivnosti, kao i lakšem i

preglednijem pamćenju samog dela.

Međutim, pri obradi likova, nastavnik bi mogao da se posluži frontalnim

oblikom rada i učenicima zada istovetne cedulje sa zahtevom da ispišu koje sve

osobine junaci poseduju i zašto su one dobre ili loše. Pri ređanju osobina glavnog

junaka pripovetke, valja se dotaći i pojma rodoljublja, koje se u ovoj priči javlja na

4

atipičan način. Kroz dijalog sa učenicima, nastavnik treba da pruži sve aspekte Erinog

lika : kad je lukav, kad duhovit, a kad ga možda, na trenutak, valja osuđivati. Takođe,

kroz ovakvo sagledavanje likova, učenici se mogu naučiti složenosti i

nejednostranosti ljudskih karaktera i shvatiti da i dobro ponekad ume da se premetne

u nešto drugo. Ovu vaspitnu ulogu dela možemo spoznati i kroz nastavnički monolog,

ali koji bi, možda, uskratio učenike za njihovo sopstveno, logičko zaključivanje, te ne

bi imao pravi efekat.

Krajnji deo časa bi mogao da bude nastavnikovo monolosko izlaganje i

sumiranje zaključaka ili to isto, samo uz aktivnu pomoć učenika. Valjalo bi da

nastavnik, na tabli, ispiše vredne poruke dela koje bi na taj način dobile univerzalnu

vrednost.

5

Zadatak 3.

Istraživački podsticaji za motivisanje (radni zadaci) koji se prezentuju

učenicima prilikom motivisanja za čitanje i tumačenje dela

Kako bi se učenici prisnije saživeli sa narodnom pripovetkom Ero s onoga

svijeta, pre časa obrade nastavnik im treba podeliti određene istraživačke zadatke koji

bi usmerili njihovo čitanje. Uz njihovu pomoc, učenici lakše ulaze u srž problema,

lakše ogoljuju likove i prate jako dinamičan tok radnje. Ti zadaci glase ovako:

1. Obratite pažnju na ovu pripovetku. Da li ona liči na neku sa kojom ste se

već dosad susreli? Na koju? A u čemu je razlika između njih? Zašto ovu pripovetku

zovemo šaljivom realističnom pripovetkom? Šta je u njoj šaljivo, a šta realistično?

2. Koje ste likove uočili? Ko vam se najviše, a ko najmanje dopao? Ko vas je

najviše nasmejao? Svi smo nekad bili u prilici da budemo prevareni. Kako se to vama

dogodilo? Spremite se da taj događaj opišete na času. Pažljivo pratite sa kim se Ero

šali. Zbog čega baš sa kadom? Kakav utisak ona odaje? Razmislite da li bi on smeo

tako da se šali i sa Turčinom. Obrazložite zaključak.

3. Primerima potkrepite Erino dodvoravanje kadi. Probajte da objasnite zašto

on to radi i zašto joj prilazi baš u trenutku kad je sama. Kako je oslovljava? Zašto baš

tako? Da li je na isti način prevario i nju i vodeničara? Šta vas je pritom začudilo u

Erinom liku? Kako biste ga opisali u sceni sa kadom, a kako u sceni sa vodeničarem?

Zašto tako? Prisetite se kakvi su dosad bili likovi iz narodnih bajki. Kakve sličnosti, a

kakve razlike uočavate?

4. Objasnite kadinu naivnost, a potom i Turčinovu. Čime vas je Ero

iznenadio? Kako je uspeo da ih oboje prevari? Pokušajte da obrazložite vodeničarev

strah pred Turčinom. Zašto se on javlja? Da li smatrate da je Ero ispao nekorektan

prema njemu? Obrazložite mišljenje. Navedite kako su se osećali Turčin i vodeničar

kad su shvatili da su prevareni. Da li saosećate sa njima bar na trenutak?

5. Kako ste razumeli poslednju Turčinovu rečenicu : Ti si mu poslala novaca

da kupi kave i duvana, a ja sam mu poslao i konja, da ne ide pješice ? Govori li ona

nešto o njemu? Kakav je to čovek? Uvidite razliku u Turčinovom držanju na početku

i na kraju pripovetke. Čemu vas je ta promena u njegovom ponašanju naučila? Na šta

vas ona opominje?

6

6. Zapažajte reči koje uslovljavaju ubrzano pripovedanje i zapišite ih. Posebnu

pažnju posvetite dijalogu između likova. Kako on doprinosi dinamičnosti radnje?

Zašto ne uspeva da se do kraja razvije? Ko brzo misli, a ko brzo dela? Gde tu spada

Ero? Osvrnite se i zapazite delove priče kad se radnja usporava. Kada se to dešava?

7. Ako je pripovetka ispričana, ako je pripovetka i opevana, kojim bi se

bojama ona oslikala? Zašto baš takvim?

8. Pretpostavlja se da vam se dopao Era. Znate li iz kog je on kraja? Kada

biste birali za prijatelja nekog od likova iz priče, ko bi to bio? Koliko bi Ero bio

dobar prijatelj? Zašto mislite da bi on bio, odnosno ne bi bio pouzdan prijatelj? Kako

to da su simpatije narodnog pripovedača na njegovoj strani? Ako je tako, da li je

jedini način za borbu protiv turskog neprijatelja oružije? Čime se to Ero bori? Izložite

svoje mišljenje o efikasnosti Erine borbe.

7