Visoka poljoprivredna kola

Visoka poljoprivredna kola strukovnih studija abacSEMINARSKI RAD

Predmet : MENADMENT

Tema : INTERNACIONALIZACIJA BIZNISA

Mentor : Dr. Boko Vojnovi Student : Branko Jovanovic Br. Indeksa : 262/1abac, 2013. GodinaSADRAJ

1. UVOD... 32. MENADMENT.......... 4 2.1. Pojam...................................................................................................... 4

2.2 . Menadment malih i srednjih preduzea u Srbiji u odnosu na EU .......53. INTERNACIONALIZACIJA............8 3.1. Merenje internacionalizacije ........8 3.2. Motivacioni faktori ulaganja u strana trita .......................................................................9

3.3. Program podsticanja konkurentnosti I internacionalizacije Srpske privrede..10 3.4. Upravljanje rizicima pri ulasku na strana trita................................................................10 3.5. Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP)...114. ZAKLJUAK............................................................................................................................135. LITERATURA..........................................................................................................................141.UVODKvalitativne i kvantitativne promene unutar preduzea u interakciji sa odgovarajuim promenama u okruenju iznedrile su potrebu za svojevrsnim okvirom organizacijom, i u tom kontekstu potencijalom za inspirisanje, aktiviranje i integrisanje ljudi menadmentom.

Prema tome, u organizaciji kao instituciji, instrumentalizuje se organizacija kao sredstvo menadmenta za celishodno oivotvorenje organizacije kao strukture odnosa,uloga i aktivnosti.

Upravljanje (menadment) predstavlja proces kojim se usmerava, planira, motivie, organizuje, koordinira i kontrolie privredna ili druga aktivnost.

Nosioci procesa pokretanja i voenja poslovanja preduzea su preduzetnici, lideri i menaderi.

Osnovni resurs menadmenta su ljudi, a ne tehnologija, oprema ili finansije.

Menadment nije privilegija ve potreba svih organizacija gde se kombinuju fizicki i kadrovski resursi u ostvarenju definisanih ciljeva.

U vremenu brzog tehnolokog napretka i dinamine promene strukture trita, internacionalizacija je u veini sluajeva jedina ansa za preivljavanje.Ovo je naroito izraeno kod malih drava koje bez delovanja na tritima u okruenju ne mogu dostii volumene potrebne za valorizaciju ekonomije obima. Internacionalizacija se odnosi u svom osnovnom obliku na sve oblike meunarodne saradnje privrednih subjekata i drave. ira upotreba odnosi se i na pomeranje aktivnost izvan granica domaeg trita u dva smera, uzlaznom i izlaznom. Najvaniji deo strategije internacionalizacije predstavlja definisanje ciljanih trita, naina ulaska, vrste proizvoda i usluge i potrebnog obima investicija.

2. MENADMENT2.1. Pojam Sam pojam menadmenta se prevodi kao upravljanje, a upravljanje predstavlja sposobnost da se stvari obave preko drugih ljudi.

Menadment se ranije prevodio naom reju rukovoenje, ali ove rei nisu sinonimi jer rukovoenje je samo jedna od funkcija menadmenta.

Menader je neko ko radi sa drugim ljudima i uz njihovu pomo koordinie njihovim radnim aktivnostima da bi se ostvarili ciljevi organizacije.

Ne postoji jedinstvena i univerzalna definicija menadmenta. Menadment je vrlo kompleksan i sloen fenomen.

Menadment se moe posmatrati se razliitih aspekata: kao drutveni fenomen, kao nauna disciplina kao vetina i sposobnost, kao posebna upravljaka struktura u organizaciji, kao profesija, kao posebna specijalnost kao struka i nauka, pa ak i kao umetnost.

2.2. Menadment malih i srednjih preduzea u Srbiji u odnosu na EUMenadment malih i srednjih preduzea u Srbiji suoava se sa atipinom problematikom, u odnosu na menadment MSPP Evropske unije. Sektor MSPP u Srbiji, poslednjih godina se sporo razvijao, iako ini najznaajniji segment privrede, sa ueem od 99,8 odsto u ukupnom broju privrednih subjekata. Takoe, sa 56 odsto uestvuje u bruto drutvenom proizvodu, u izvozu sa 44,5 odsto a zapoljava 66,5 odsto radno sposobnog stanovnitva. Prema ovim pokazateljima domai mali biznis je gotovo u korelaciji sa sektorom u EU, gde je, ipak, uee u BDP-u, izvozu, zapoljavanju, znatno vie. Strateki dokument koji je EU usvojila 2008. godine je Akt o malom biznisu ili Zakon o malim preduzeima, koji je ovaj sektor postavio u centar svih politikih i ekonomskih tema za brz i prosperitetan razvoj. U tom smislu, menaderi malih i srednjih preduzea i preduzetnici u Srbiji imaju izuzetno oteane uslove poslovanja u odnosu na kolege u EU, i reavanje svih pitanja poslovnih uslova vezuju za primenu principa Akta o malom biznisu i u Srbiji u narednom periodu.Karakteristike globalne ekonomije sa znaajnom dominacijom multinacionalnih kompanija , iskristalisale su i klasifikaciju preduzea u Evropskoj uniji, to je razvrstalo firme prema broju zaposlenih na mikro (do 10 radnika), mala (do 50 zaposlenih), srednja (do 250) i velika (preko 250). U Srbiji, prema aktuelnom Zakonu o privrednim drutvima,mikro preduzea nisu posebno definisana, mada u EU u strukturi firmi uestvuje sa 93,5 odsto.

U poreenju sa visokim domenom uticaja MSPP sektora u EU, u Srbiji su izostali rastui trendovi, zbog dugogodinjeg lutanja u strategijama i primeni politika, to se odrazilo na nedovoljan rast i prosperitet. Osnovni razlog je i u neadekvatnim aktivnostima institucija za pripremanje ambijenta da se u buduem vremenskom periodu otpone sa donoenjem Akta o malom biznisu.

U analizi polugodinjeg izvetaja Evropske komisije za 2011. godine o internacionalizaciji MSPP sektora u Srbiji, naglaavaju se pomaci u poslednjih nekoliko godina ali i ne dovoljno brz rast zapoljavanja, koji sa sedam odsto ne zadovoljava kriterijume EU, gde je to uee oko 25 odsto. Istovremeno, Evropska komisija je u izvetaju naglasila posebnu ulogu Privredne komore Srbije u zastupanju interesa MSPP sektora, preko FORUMA MSPP PKS. Forum je formiran 2008. godine, kao organizacioni oblik predstavljanja najreprezentativnijih malih, srednjih preduzea i preduzetnika po kriterijumima uspenosti u biznisu, za kontinuirani dijalog sa Vladom u cilju permanentnog prilagoavanja ambijenta za poslovanje uslovima u EU. Pored uloge Foruma naglaen je projekat Plato Srbija, koji se realizuje ve tri godine, a koji ima inovativno-edukativni karakter za obuku menadera MSPP sektora, i do sada je okupio vie od 150 firmi.Menadment malih, srednjih preduzea i preduzetnika u Srbiji prolazi ne samo kroz period tranzicione krize specifine za zemlje koje se pripremaju da postanu lanice EU, ve i globalne finansijske krize, ime se suavaju manevarski prostori za odriv nivo biznisa. Specifinosti dosadanjeg razvoja MSPP sektora u Srbiji, dodatno oteavaju poloaj menadmenta, jer lutanjem u strategijama podrke i kreiranja ambijenta, nije se ilo u susret buduim zakonskim okvirima, koji e neminovno uslediti uz podrku EU, implementacijom principa SBA.Istraivanje lanica Foruma MSPP PKS, po pitanjima uslova za uspean menadment, pokazalo je da su stavovi i miljenja u korelaciji sa neophodnou donoenja Akta o malom biznisui konceptualnim i tehnikim vetinama menadmenta, posebno danas, kada se menadmentu namee poslovna formula, koja konkurentski uspeh zasniva na obavljanju veeg broja poslova sa manje resursa. Deset zapovesti EU za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnika:

Stvoriti okruenje - zakonske preduslove u kojima preduzetnici,porodine firme,mikro,mala i srednja preduzeamogu da prosperiraju i u kojima se preduzetnitvo nagrauje;

Obezbediti da asni preduzetnici koji su bankrotirali brzo dobiju novu priliku za novi biznis-druga ansa;

Koncipirati pravila i procedure, donositi zakone u skladu sa MSPP sektorom- Razmiljati prvo o malima;

Dravna administracija da bude na usluzi MSPP sektoru i da omogui jednostavne procedure;

Olakati uee MSPP sektora u javnim nabavkama i bolje mogunosti za dravnu pomo;

Pomo sektoru MSPP da maksimalno koristi jedinstveno trite EU;

Promovisanje svih vetina i inovacija za MSPP sektor sa primerima dobre prakse;

Omoguiti sektoru da sve ekoloke izazove pretvori u poslovne prilike za biznis;

Podrati sektor da iskoristi rast trita EU, kao i da iri biznis na druga trita3. INTERNACIONALIZACIJAInternacionalizacija se odnosi u svom osnovnom obliku na sve oblike meunarodne saradnje privrednih subjekata i drave. ira upotreba odnosi se i na pomeranje aktivnost izvan granica domaeg trita u dva smera, uzlaznom i izlaznom. Najvaniji deo strategije internacionalizacije predstavlja definisanje ciljanih trita, naina ulaska, vrste proizvoda i usluge i potrebnog obima investicija. Prednosti internacionalizacije:

Pristup obezbeenju novih inostranih trita usmeren je na dodatno delovanje adekvatnog marketinga u cilju poveanja prodaje.

Ulaskom na nova trita mogue je ostvariti dodatnu, veu stopu profita.

Iskoriavanje olakica koje se dobijaju poslovanjem na stranim tritima u vidu obezbeenja povoljnosti koje dobijaju strani ulagai.

Stabilizacija snabdevanja potrebnim sirovinama, sa kojima raspolae inostrano trite.

Ostvarenje ekonomije obima uz poveanje ostvarenih prihoda i koliine prodatih proizvoda ili usluga. Proces internacionalizacije obuhvata sledee kljune faze: Inicijalni izlazak na strana trita

Utvrivanje i ekspanzija na stranom tritu Internacionalizacija putem globalne racionalizacije3.1. Merenje internacionalizacije Internacionalizacija po svojoj sutini nije jednokratna, jednosmerna aktivnost te se njeno merenje odvija na razliite naine. Osnovni parametri merenja se definiu u odnosu na trini, strateki, organizacioni i demografski aspekt. U optoj upotrebi ne postoji standardizovani model koji na adekvatan nain ponderie navedene faktore. Kompanije u zavisnosti od delatnosti mere rezultate na domaem u odnosu na strano trite, strukturu prihoda, koeficijent dobijen u odnosu stope rasta na domaem tritu u odnosu na strano trite i dr. Problem standardizacije pokazatelja internacionalizacije, bar za multinacionalna preduzea, moe biti prevazien indeksom transnacionalnosti, koji je standardno merilo UNCTAD u njhovim godinjim publikacijama o direktnim ulaganjima u Svetu (World Investment, 2009).

3.2. Motivacioni faktori ulaganja u strana trita Poevi od Kackera koji motivacione faktore deli na faktore potiskivanja i faktore vue i iji je stav zbog pojednostavljivanja kritikovan od Alexander i Williams pa do Arnold, Fernie koji govore o reaktivnom i proaktivnom pristupu i iju podelu preuzima i Hollensen, kod svih strategija internacionalizacije moemo locirati sve navedene faktore u razliitim odnosima u zavisnosti od snage kompanije.Po navedenoj podeli, proaktivni motivi predstavljaju stimulacije za promene u strategiji i temelje se na: interesu preduzea za iznalaenje vlastitih prednosti i mogunosti u odnosu na okruenje, maksimizaciji dobiti i poveanju trinog udela, inicijativi menadmenta,

tehnolokoj prednosti, ansama na stranim tritima i na osnovu znanja i trinih informacija, ekonomiji obima sa ciljem poveanja konkurentnosti preduzea. Reaktivni motivi opredeljuju:

odzivnost preduzea na pretnje i pritiske na domaem i stranom tritu u odnosu na aktivnost i konkurenciju, veliinu i zasienost domaeg trita, neaktivirani proizvodni kapacitet, sezonsku komponentu proizvodnje. 3.3. Program podsticanja konkurentnosti I internacionalizacije Srpske privredeCILJ PROGRAMA

Cilj progrm je jnje meunrodne konkurentnosti srpske privrede kroz snnu podrku procesu interncionlizcije i jnju konkurentnih kpcitet domih preduze i udruenj. PRAVNI OSNOV I NAMENA DRAVNE POMOI Prvni osnov z donoenje Progrm podsticnj konkurentnosti i interncionlizcije srpske privrede nlzi se u Zkonu o budetu Godinjem progrmu rd Agencije z strn ulgnj i promociju izvoz z 2011. Godinu, Broj: 0105-29/2011 od 24.01.2011. godine i Finnsijskom plnu Agencije z strn ulgnj i promociju izvoz, Broj: 0216-26/2011 od 24.01.2011. godine.

Progrm podsticnj meunrodne konkurentnosti i interncionlizcije srpske privrede predstvlj kombinciju postojeih i novih podsticjnih mer z interncionlizciju s ciljem zdrvnj postojeih i jnj novih konkurentskih prednosti srpske privrede, kroz podsticnje ktivnosti dve grupe privrednih subjekt: pojedinnih privrednih subjekt

udruivnj privrednih subjekt prilikom zjednikog nstup n meunrodnim tritim.

3.4. Upravljanje rizicima pri ulasku na strana trita Najznaajnija razlika kod internacionalizacije poslovanja je stepen ukljuenosti preduzea u meunarodne aktivnosti jer ovaj faktor stepena nadzora opredeljuje nivo rizika i direktno je srazmeran nivou meunarodne aktivnosti. Prilikom donoenja odluke o odreenom nainu ulaska na strano trite preduzee mora definisati stepen nadzora koji eli da uspostavi na stranom tritu, nivo rizika koji eli da preuzme kao i budet za upravljanje nadzorom i rizicima.

Navedeno podrazumeva ukljuenje svih elemenata trinih aktivnosti u zavisnosti od delatnosti i modela koji je odabran za ulazak na strano trite.Eroglu (Eroglu 1992) posmatra rizike iz drugog ugla i zakljuke sistematizuje u teoriju rizika. Preuzimanje rizika je mogue reiti angaovanjem profesionalaca koji se bave internacionalizacijom.

Na odluku o internacionalizaciji po miljenju Eroglu (Eroglu 1992) utiu i: - okruenje na domaem tritu (konkurentski pritisci, uticaj spoljnih agenata na pobudu o potrebi za promenama i promovisanju prednosti izvan granica domicilnog trita.

- vrednost organizacije u smislu veliine, poslovnog iskustva, meunarodne usmerenosti i sklonosti ka preuzimanju rizika od strane top menadmenta.

3.4. Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP)Evropska unija uspeno je zavrila Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP) iji je osnovni zadatak bio da, budetom od 3,5 miliona evra, unapredi konkurentnost i izvozne kapacitete malih i srednjih preduzea u Srbiji kao i da ojaa ukupne domae izvozne kapacitete.

Tokom dve i po godine koliko je projekat SECEP trajao, organizovana su etiri meunarodna poslovna susreta (dva u Kragujevcu, dva u Beogradu) na kojima je vie od 60 multinacionalnih kompanija stupilo u direktan kontakt sa srpskim firmama kao potencijalnim dobavljaima. U intenzivnoj saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, SECEP je takoe obezbedio i praktinu podrku za 50 preduzea iz Srbije kako bi bila osposobljena da postanu deo velikog lanca dobavljaa.

Cilj SECEP-ove komponente Internacionalizacija je da prui podrku internacionalizaciji preduzea koja uestvuju u aktivnostima projekta. Ova komponenta je blisko povezana sa komponentama Razvoj klastera i Razvoj lanca dobavljaa. Rad SECEP-a se sastoji u podrci ukljuenja klastera u meunarodne mree, kao i podrci SIEPA-i i Privrednoj komori Srbije u formiranju Udruenja srpskih izvoznika.

Kao dodatak tome, projekat SECEP pomae klasterima i MSP da uspostave veze sa drugim preduzeima i projektima na razne naine, ukljuujui "Upoznajte kupca" koji su usmereni na srpska MSP irom zemlje, kao i odreene inicijative koje omoguavaju ulazak na nova trita. Na primer, Srpski klaster nametaja ima pomo SECEP-a u dizajniranju nove kolekcije nametaja kojom e se ovaj klaster prikazati na meunarodnim sajmovima. Ovo je jo jedan primer saradnje SECEP-a i korisnika projekta, obzirom da i SIEPA podrava ovu inicijativu kroz sufinansiranje uea ovog klastera na sajmu nametaja.

SECEP takoe ima za zadatak da identifikuje mogunosti za uee klastera i preduzea na projektima koje finansira EU. Trenutno pomae klasterskoj inicijativi KISA u pripremama za prijavu na meunarodni konzorcijum FP7 za finansiranje projekta precizne poljoprivrede.

Osnivanje udruenja izvoznika je jedan od ciljeva strategije Srbije za razvoj izvoza. SECEP je u procesu razvoja mree preduzea- izvoznika koja nastaje od klastera, MSP-a koja uestvuju u komponenti Razvoj lanca dobavljaa i drugih zainteresovanih kompanija. Preduzea se pozivaju na dogaanja Mree izvoznika Srbije, na kojima mogu uti prezentacije sa temama vezanim za izvoz. Do sada je odrano nekoliko ovakvih sesija, a nedavno je lansiran i niz predavanja na temu "Kako ui na strana trita". Na njima uesnici ue o poslovanju, regulativama i kulturi poslovanja na stranim tritima.

Cilj SECEP-a je da od ovih i drugih kompanija kreira nezavisnu mreu izvoznika, koja e biti formirana pre zavretka projekta.

Ovo udruenje bi postalo nezavisni glas srpskih izvoznika, i davalo bi smernice to se tie izvora informacija i servisa za izvoznike. Projekat SECEP e podrati ovu asocijaciju u izgradnji rukovodeih kapaciteta, kao i u planiranju i implementaciji servisa i aktivnosti.

4. ZAKLJUAKInternacionalizacija je proces u kome firme ije je sedite u jednoj zemlji postaju aktivne u vie od jedne zemlje.

Internacionalizacija = Prelazak na poslovanje sa kompanijama u inostranstvu

Na globalizovanom super-konkurentnom tritu dananjice, internacionalizovanje poslovanja je esto jedini nain kontinuiranog odranja konkurentne prednosti. Zbog dugorone mogunosti rasta koju nudi, te viestrukih prilika za osvajanje konkurentskih prednosti internacionalizacija je klju za dugoronu stabilnost kompanije. Naroito ako kompanija eli da koncentrie svoje napore na ona trita na kojima postoje prilike za uinke ekonomije obima, prenos sredstava i koristi od imena robne marke. Internacionalizaciju poslovanja ne treba shvatiti kao jednokratnu aktivnost, ve kao kontinuirani proces preduzea. S obzirom da se radi o permanentnom izazovu, potrebno je stalno prilagoavanje mogunosti i oblika poslovanja okolnostima koje vladaju na potencijalnom tritu.Menaderima malih, srednjih preduzea i preduzetnika u Srbiji predstoji period snane aktivnosti da sauvaju svoje biznise u trenutnim uslovima i da institucionalno i udrueno struno lobiraju za izmenu zakonske regulative.4. LITERATURA(1) web: www.trzistesrbije.com/menadzment/(2) Aleksandar Graanac, privredna komora beograd, Tranzicija i globalna kriza dodatni izazov za male firme(3) web: www.danas.rs , pogledano: 27.12.2012 god.(4) Douglas S.P. and C.S. Craig, Global Marketing Strategy, Grme, Beograd, 1995.(5) prof. dr Nenad M. Vunjak Poslovne finansije, Subotica, 2005 god. (6) web: SECEP projekat i saradnja sa klasterima, Ministarstvo ekonomije I regionalnog razvojaPAGE 2