1. Navedite vreme i mesto osnivanja katedre za meunarodne odnoseKatedra je osnovana 1919. godine, u Aberistvitu. Novac za to je dao Dejvid Dejvis Katedra je nosila ime 28. Amerikog predsednika Vudro Vilsona. Prvi predava je bio Ser Alfred Zimmern, a predmet se zvao Meunarodna svetska politika.2. Navedite bitne institucije u svetu koje su u vezi sa meunarodnim odnosima i godine osnivanjaKraljevski institute za meunarodnu politiku, osnovan u Londonu 1920. godineSavet za spoljne poslove, osnovan u Nju Jorku 1921. godineInstitut za meunarodne studije u enevi, 1927. godineasopis Foreign Affairs, 1922. godine3. Navedite definicuju predmeta nauke o meunarodnim odnosima Dona Bartona i engleske kole Kao to je poznato, radi se o prirodi i iniocima moi drava i drugih aktera u meunarodnim odnosima, zamisli i sistemu ravnotee snaga, kolektivnoj bezbednosti, teoriji i sistemu odluivanja u spoljnoj politici, kao i u novije vreme, vidovima ispoljavanja sloene meuzavisnosti i uticaju koji ona ima na meunarodni sistem.4. Kakve drutva prouava nauka o meunarodnim odnosima po Dimitrijeviu i Stojanoviu?Nauka o meunarodnim odnosima prouava osnovne injenice odnosa izmeu politikih teritorijalnih potpunih drutava koja su danas drave stepen i oblik meuzavisnosti izmeu njih, inioce koji na njih utiu i objektivne i subjektivne procese u kretanju meunarodnih odnosa i organizovanja oblika ovih odnosa, s ciljem otkrivanja zakonitosti koje ih odreuju5. Zato nauka o meunarodnim odnosima nije eklektikog karaktera?Zahvaljujuci efektu sistema ona je vie od prostog zbira svojih delova, tj. njenih konstitutivnih disciplina - samim tim znanja koja prua su celovitija i produbljenija. Ona objanjava na koji nain svet radi. (Don Mirajmer)6. ta je Ser Alfred Zimmern rekao o predmetu nauke o meunarodnim odnosim (ne mora napamet)Prouavanje meunarodnih odnosa protee se od drutvenih nauka na jednom kraju do moralne filozofije... na drugom, tvrdei jo da oblast meunarodnih odnosa ne obuhvata jedan predmet ili disciplinu, nego snop predmeta... koji su vieni iz zajednikog ugla (Sir Alfred Zimmern, prvi profesor meunarodnih odnosa)7. Navedi uzroke nastanka nauke o meunarodnim odnosima Drutveni uzroci: Prvi svetski rat i njegove posledice Pojava SAD kao vodee svetske sile Nauno tehnoloki napredak i poveanje meuzavisnosti Nastanak prve socijalistike draveNauni uzroci: Nemogunost tada postojeih disciplina da obuhvate svu sloenost meunarodne stvrnosti Potreba za produbljenim istraivanjima meunarodne zbilje, objanjavanjem uzroka i predvianja kretanja., trendova i procesa, a ne samo opisa onoga ta je bilo

8. ta je svetska politika i koja je razlika u odnosu na ostale termine?Danas nemamo meunarodne odnose, u smislu da su to pre svega odnosi izmeu drava, ve svetsku politiku koja podrazumeva i odnose izmeu suverenih drava ali i izmeu drugih aktera u meunarodnim odnosima. Dakle, termin svetska politika je mnogo ukljuiviji nego to je to termin meunarodni odnosi. Nisu dakle u pitanju samo odnosi izmeu nacionalnih drava ve i odnosi izmeu organizacija (koje mogu, a ne moraju biti dravne) (multinacionalne kompanije, teroristike grupe, NVO)...9. Ko je uveo pojma ravanja globalne structure i ta znai?Pojam je uveo Dejms Rozenau. Globalna struktura se rava u najmanje dva preklapajua sveta u svetu: uporedo postoje sistem suverenih drava od blizu dvesta jedinica na jednoj, i mnogosredinji svet sainjen od nekoliko desetina hiljada nedravnih subjekata, na drugoj strani.10. Navedi kljuna razdoblja po KisinderuDoba zaraenih drava u Kini (480-221 g.p.n.e)Peloponeski rat (431-404 g.p.n.e)Makijavelijeva 16ovekovna renesansa ItalijaTridesetogodinji rat i Vestfalski mir u 17. vekuBeki kongres 1815. godine

11. Nabrojte imena dela sledeih autora: Kautilja, Sun Cu, Brodel, Dirozel i Renuven (i godine izdanja)Kautilja Artaastra (IV vek p.n.e )Sun Cu Umetnost ratovanja (valjda se misli na tu knjigu) (negde u VI veku p.n.e.)Brodel Mediteran i mediteranski svet u Doba Filipa II, panskog kralja) (1949)Dirozel i Renuven - Uvod u prouavanje meunarodnih odnosa (1966)Renuven Istorija meunarodnih odnosa (1960)12. Nabrojte velike debate (prve dve)realizam vs. idelizamnauni pristup vs. tradicionalni pristup13. Kako Nibur naziva realiste a kako idealiste?realisti deca tameidealisti deca svetlosti14. Ko je pobedio u prvoj debati i zato?Prevagu u tom viedecenijskom sueljavanju argumenata i stavova odneli su zagovornici realistikog pristupa usmeravajui mladu nauku u pravcu istraivanja stvarne stvarnosti, tj., usmerili je na bavljenje praksom meunarodne politike i odgovaranje na njene potrebe. S obzirom da su realisti smatrali da je meunarodna stvarnost sistem rata, borbe za mo i bezbednosti, superiornost ovog pristupa meunarodnim odnosima potvrena je izbijanjem Drugog svetskog rata i neuspehom meuratnih napora i glavne ustanove meunarodne bezbednosti, Drutva naroda, da sauva mir. 15. Nabrojte osnovna dela u prve dve velike debate I njihove autorePrva debata:Idealizam: Norman Ejndel Velika iluzija (1909.) Ser Alfred Zimmern The league of nations and the rule of law 1918 - 1935 (pokuala sam da naem zvanini prevod, nisam uspela) (1936)Realizam: Edvard Halet Kar Dvadesetogodinja kriza 19191939 (1939.)Druga debata:Tradicionalni pristup: Hedli Bul - The Case for Classical Approach (nisam nala zvanian prevod) (1966) Morton Kaplan System and Process in international Politics (nisam nala zvanian prevod) (1957)16. ta su analiza sadraja, simulacija, eksperimantalna igra i metod izvrtanja injenica?Analiza sadraja posebna forma kvantitativne semantike koja se manje odnosi na stil odreenog teksta, a vie na izraene misli. Ovom analizom se eli prodreti u stvarni sadraj date poruke.Simulacija za osnovu se uzima deo stvarne istorije pa se ona to je mogue vernije predstavlja u vidu modela, u kome uloge stvarnih subjekata preuzimaju samo istraivai, ili tavie, raunari.Eksperimentalna igra metod koji se razvio iz ratne igre, ispituju se budui dogaaji, s prvenstvenim ciljem da se predvidi njihov ishod / predmet igara: razreenje nekih postojeih kriza ili zategnutih situacijaMetod izvrtanja injenica misaoni eksperiment kojim se odreuju uzroni stavovi. Poto ne postoji neka stvarna, prirodna laboratorija za meunarodnu politiku, zamiljamo sluajeve u kojima jednu stvar menjamo dok druge stvari drimo stalnim i na osnovu toga konstruiemo sliku o tome kako je svet mogao izgledati.17. Koja su etiri kriterijuma koja koristimo kako bismo testirali da li su nai ta bi bilo kad bi bilo misaoni eksperimenti dobri i korisni?uverljivost, blizina, teorija, injenice18. ta je ciklizam?Ciklizam je shvatanje istorije kao kruga. Poznati cikliari su Polibije, Platon. Pored takvog shvatanje postoji i linearno shvatanje (liberali, komunisti).19. Dela: Tojnbi, Grocijus i varcenbergerArnold Tojnbi Proavanje istorijeHugo Grocijus De Jure Belli ac Pacis (1625)varcenberger Power politics (ovo ne mogu da naem nita prevod i godinu)20. ta su nivoi analize?Nivoi analaze su mesta u kojima se smetaju uzroci deavanje u meunarodnim odnosima. Po Kenetu Volcu postoje tri nivoa analize: nivo pojedinca, nivo drave, nivo meunarodnog sistema21. Veza izmedju nivoa analize i odredjene realistike teorije?Analizom na nivou pojedinca se bave klasini realizam i neoklasini realizam. Uzroci deavanja u meunarodnim odnosima je ljudska priroda.Analizom na nivou drave se bave klasini i neoklasini realizam. Uzroci deavanja u meunarodnim odnosima je priroda drava.Analizom na nivou medjunarodnog sistema se bavi neorealizam (strukturalni realizam). Uzroci deavanja u meunarodnim odnosima je priroda meunarodnog sistema.22. Koja su tri cilja teorije?a) opis meunarodne stvarnosi sloenost dogaaja i velika koliina informacija primoravaju politikologe da se usredsrede na obrasce i pomou njih opiu deavanja u meunarodnoj stvarnosti; ovo je nastariji i najfundamentalniji ciljb) predvianje dogaaja u toj stvarnosti ovo je tee od opisivanja zbog sloenosti ljudske prirode. Ipak, poto se neke prognoze moraju dati, onda se bar pokuavaju dati odreene tendencije koje dogaaju u meunarodnim odnosima mogu imatic) prepis recepta subjektima meunarodnih odnosa za ponaanje u meusobnim odnosima neki teoretiari meunarodnih odnosa idu iznad objektivnih studija i dolaze do normativnih zakljuaka i propisuju politiku

23. Navedite definiciju bezbednosne dileme po Dervisu i objasniteBezbednosna dilema podrazumeva situaciju u kojoj postupci pomou kojih jedna drava pokuava da povea vlastitu bezbednost umanjuje pri tom bezbednost drugihobjanjenje na primeru Hladnog rata: Najbolji je primer odnosa NATO i SAD na jednoj strani i Varavski pakt i SSSR na drugoj strani. Obe strane su se naoruavale nuklearnim orujem iz straha da budu napadnute od strane svog neprijatelja. U sutini, na taj nain su postajale sve nebezbednije. Znali su da ako upotrebe atomsko oruzje da ce izazvati treci svetski rat, stoga nisu.24. emu slue teorije?Teorije su sutinski vana sredstva koja koristimo da bismo organizovali injenice. To su generalizacije o politici. Slue za pojednostavljivanje koje doputa da odluimo koje su injenice bitne a koje ne. tradicionalni pristup - zastupali su korienje normi i vrednosti, prosuivanje, istorijskog znanjapozitivistiki pristup (nani pristup) smatrali su da je mogue i poeljno u izuavanju meunarodne politike koristiti dostignua logikog pozitivizma, hipotetiko-deduktivne metode i bihejviorizma, s ciljem da rezultati do kojih se dolazi istraivanjem pojava meunarodnog ivota budu egzaktno merljivi, imaju najviu moguu optost vaenja i budu intersubjektivno proverljivi...25. Da li su teorije u meunarodnim odnosima determiniue? Ne znam ovo26. Koje su tri najvanije teorije na poetku 21. veka?Liberalizam, realizam, konstruktivizam27. Nabroj i objasni tri osnovna principa realizma

a) statism (usredsreenost na dravu) - . , .

b) survival (opstanak) - - . . .

c) self help (samopomo) - , .

28. Koja su tri relizma danas?klasini, neorealizam i neoklasini ili postoji mogunost da je ovo odgovor: klasini (do poetka XX veka) moderni realizam (1939 1979) neorealizam i neoklasini realizam (od 1979. do danas)29. ta je ofanzivni a ta defanzivni neoklasini realizam?Ofanzivni - tipini predstavnici su Farid Zakarija i Randal veler koji tvrdi da Volcova teorija nije dovoljna jer ne obraa panju na ponaanje drava (bilijarske kugle kao suvie apstraktan i neupotrebljiv koncept). Drave se naime, po pitanju podele plena u meunarodnim odnosima, ponaaju pohlepno. Najpohlepnije su revizionistike drave (ele promenu meunarodnog sistema)- vukovi i akali; Status- quo drave pokuavju da ouvaju trenutni raspored moi- drave lavovi i drave jaganjciDefanzivni - smatra da drave ne treba da tee maksimilizaciji moi jer ih opasnost od imperil overstrech- dovodi u opasnost da propadnu. Tipian predstavnik ove struje, Dek Snajder govori upravo o tome u njegovoj knjizi Mit o imperijama. Kao to se Britanija i mnoge druge imperije iz prolosti borila protiv varvara na svojim granicama i doivela poraz, tako e taj poraz doiveti i danas SAD u pokuaju da postanu imperija.30. Navedite definiciju bezbednosne zajednice Roberta DervisaBezbednosi reimi nastaju kada grupa drava sarauje u upravljanju spornim pitanjima s ciljema izbegavanja rata, nastojei da smanje bezbednosnu dilemu tako to uz istovremeno samostalno delovanje uzimaju u obzir i ponaanje drugih31. Navedite definiciju bezbednosne zajednice Karla Doja . , ... . ... , 32. Navedite definiciju bezbednosnog kompleksa (Security Complex) , (Barry Buzan)33. Navedite definiciju bezbednosnog reima Roberta Dervisa (Security Regimes) , (Robert Jervis)34. Navedite definiciju kompleksne meuzavisnosti, autore i deloKompleksna meuzavisnost je situacija u kojoj je stepen ekoloke, kulturne, drutvene i ekonomske meuzavisnosti visok a vojne nizak. To znai da je stepen ekonomske okolinske i drutvene saradnje veoma visok a verovatnoa izbijanja rata gotovo ravna nuli. (Dozef Naj i Robert Kiohejn)Delo Mo i nezavisnost (1977.)35. Koje su tri grane liberalnog miljenja i navedite kljuna dela i predstavnike

a) Ekonomski liberalizam Riard Rouzkrens Uspon trgovake drave (1986.)b) Drutveni liberalizam Emanuel Adler Bezbedonosna zajednica (1998.)c) Politiki liberalizam ( ima dve grane, jednu koja se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju)

36. Koja je glavna hipoteza teorije demokratskog mira, glavni predstavnici i dela?Sredinja hipoteza- demokratije ne ratuju izmeu sebePostoje dve tendencije:1) tendencija da su liberalne drave istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim meusobnim odnosima 2) da su neuobiajeno sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim dravamaPredstavnici: Majkl Dojl Kant, liberal legacies and Foreign Affairs Brus Raset Grasping of the democratic peace37. Koja je glavna ideja ekonomskog liberalizma? Objasniti primer JapanaEkonomski liberalizam se usredsreuje u najveoj meri na trgovinu. Liberali smatraju da je trgovina vana, ne iz razloga to spreava drave da idu u rat, nego zbog toga to vodi drave definisanju vlastitih interesa na nain kojim rat postaje manje znaajna tema za njih. Trgovina nudi dravama nain da transformiu svoj poloaj (nabolje) uz pomo ekonomskog rasta, pre nego putem vojnih osvajanja.JapanNasuprot politici koju je vodio 1930-ih godina, Japan je danas izmenio svoj poloaj u svetu uz pomo trgovine. Udeo Japana u ukupnom svetskom proizvodu narastao je sa 5% 1960. godine, na oko 15% 1990. godine, to ga je uinilo drugom najveom ekonomijom sveta naeg vremena.(primer Kine ne znam na ta se odnosi)38. Koja je negativna strana teorije demokratskog mira?Prua izgovor dravama da koriste sva mogua sredstva kako bi intervenisali u nekoj drugoj draavi koja predstavlja pretnju po region.39. Navedite predstavnike neoliberalnog institucionalizma i delaRobert Kiohejn Posle hegemonije(After hegemony)Lisa Martin Meunarodne organizacije(International institutions)

40. Objasniti institucijeInstitucije pruaju informacije i daju okvir koji oblikuje oekivanja drava lanica. One ljudima omoguavaju da veruju da nee biti nekog sukoba. Institucije nisu samo organizacije..To moe biti na primer i ravnotea snaga. Bitno je da je to ponaanje koje se ponavlja i kod ljudi razvija odreena oekivanja.41. Navedi definiciju anarhije. Kome se obratiti za pomo po realistima, a kome po idealistima?Anarhija je odsustvo vlasti. Meunarodna politika je anarhina. Po idealistima treba se obratiti meunarodnim organizacijama, a po realistima samom sebi.42. ta je nacionalni interes po objektivnoj i subjektivnoj kategoriji?Kao objektivna kategorija dve kole: a) realistika kola (Morgentau nacionalni interes se odreuje u terminima sile, on je zvezda vodilja politike) b) sistemska kola (Kaplan sistem ima potrebe koje proizvode imanentnu tenju da se odri u ravnotei, proizvede interes koji je zadovoljenje tih potreba)Kao subjektivna kategorija predstavnici: Snajder, Sapin i Bruk nacionalni interes je dravni interes, ili ak ono to odlue javni donosioci odlukaNacionalni interes svake drave je dostizanje moi.43. Kako se naziva delo profesora Andreje Miletia? Nacionalni interes u amerikoj teoriji meunarodnih odnosa44. Kako se zove delo Normana Ejndela i objasniti na primeru Amerika-KinaDelo se zove Velika iluzija.Do rata izmeu Kine i Amerike nee doi jer jer ekonomski neisplativ. Meusobna trgovina i udeo iste u dohotku obe drave ih navodi na to da ne ratuju meusobno.45. Objasniti apsolutne i relativne dobitkeApsolutni dobici vano je koliko ja dobijam u nekoj saradnji, dok je meni dobro, ja u nastaviti da saraujemRelativni dobici onog trenutka kad ponete da razmiljate o tome koliko dobijaju drugi, odnosno ko dobija vie, teko je saraivati46. Uloga drave (ne znam na ta se odnosi)47. Ko je uveo pojam geopolike i kako je definisao?Pojam je uveo Rudolf Kjelen. Definisao je kao nauku o dravi kao geografskom organizmu ili pojavi u prostoru.48. Ko je autor termina politika geografija?Fridrih Racel49. Koje je ue a koje ire znaenje geopolike? , (, , , , .) . - , .50. Koje je najvanije Tukididovo delo i ta ono opisuje?Peloponeski rat, opisuje sukob pomorske i kopnene sile (Atine i Sparte)51. Objasniti preimustvo pomorske moi, navesti glavnog teoretiara i delo, povezati to sa usponom Amerike mornarice i Teodorom Ruzveltom , . , , , . Mahanovo delo Uticaj pomorske sile na istoriju (1890.)AmerikaRuzveltova pomorska politika je bila olienje Mahanovih principa. Amerika industrija je bila u procvatu, a njeni trgovci su preko mora dobijali dobre cene uprkos stranoj konkurenciji. Sve je to ukazivalo na potrebu za jakom mornaricom.52. Objasniti Kjelenovo shvatanje zemljine jezgreKjelen je izjednaavao dravu sa ivim organizmom i zavisnost od nje, naroito kad je re o tzv. zemljinoj jezgri koju poseduje svaka drava i bez koje ne moe postojati (za Srbiju je to Beograd).53. Navesti Makinderov silogizamKo vlada istonom Evropom, vlada predelom srca. Ko vlada predelom srca, vlada svetskim ostrvom. Ko vlada svetskim ostrvom, vlada svetom. (1919.)*svetsko ostrvo = Evroazija + Afrika

54. Navedite dve bitne take na planeti kada se govori o naftiMalajski prolaz i Ormuz (tuda prolazi 40 % svetske nafte, izmeu Irana i Omana)55. Navedite 6 strateki bitnih taaka na planetia) Gibraltarb) Bosforc) Dardanelid) Panamski kanale) Suecki kanalf) Bab el Mande

56. Objasniti pojam Rimlenda i vezu sa amerikom strategijomTvorac pojma Rimlenda je Nikolas Spajkman. On je smatrao da je Rimlend (ivine oblasti Evroazije) vojno-strateki i politiki znaajniji od Hartlenda (Istona Evropa) i da kontrola nad tim predelom obezbeuje svetsku dominaciju. , (; , , ) ( . ) (containment) , . 57. Kako se zove amerika strategija iji je autor Dord Kenan?Strategija kontejnmenta, a naziv teksta je Izvori sovjetskog ponasanja 1947.58. Navedite osnovne ideje ulia Duija i ime delaDui je smatrao da vazduhoplovna mo ima preimustvo u odnosu na kopnenu i pomorsku.5 glavnih mesta za napad iz vazduha: industrija, saobraajna infrastruktura, komunikacija, vlada, volja u ljudima Delo: Komandovanje i gospodarenje vazduha (1921.)59. Objasni razliku izmeu subjekata meunarodnih odnosa i subjekata meunarodnih prava ... , 60. Koja e po redu lanica UN-a postati Juni Sudan nakon odvajanja referendumom?Sto devedeset trea61. Poreati drave po stanovnitvu i teritoriji (prvih 5,6)62. Navedi Najovu definiciju meunarodnog poilikog sistemaMeunarodni sistemi nisu samo drave koje ga ine. Meunarodni politiki sistem je obrazac odnosa izmeu drava.63. Navedi definiciju meunarodne zajednice Juraja Andraija Krug drava izmeu kojih je mogue izraivanje pravnih normi meunarodnog prava naziva se meunarodna zajednica.64. Navedi definicije meunarodnog sistema, meunarodnog drutva i meunarodnog poretka Hedlija BulaSistem postoji onda kada dve ili vie drava, kao delovi, sainjavaju jednu celinu, to jest kada postoji dovoljan stepen meuzavisnosti izmeu njih.On, naime, tvrdi da drutvo drava, odnosno meunarodno drutvo, postoji kada grupa drava, svesna odreenih zajednikih interesa i vrednosti stvara drutvo u kome su njegovi lanovi subjekti obavezani zajednikim skupom pravila u meusobnim odnosima I dele ustanovljavanje zajednikih institucija. 65. Navedite Kaplanovu i Aronovu definiciju meunarodnog sistema () ( ) , , ( )66. Zato sistem moe postojati a da pritom nema poretka?Sistem moe da postoji a da pritom nema poretka zato to poredak podrazumeva pored postojanja meudejstva izmeu drava i usvojena pravila ponaanja i zajednike ciljeve i vrednosti. Sistem to ne mora da ima.67. Objasniti kocept legitimiteta kod KisinderaKisinder shvata legitimnost kao nita vie nego jedan meunarodni sporazum o prirodi izvodljivih dogovora i o dopustivim ciljevima i metodima spoljne politike. Legitimnost, po njemu, znai prihvatanje osnovnih okvira i naela sistema pre svega od strane velikih sila.68. Koja su dva najvanija aspekta meunarodnog sistema po Naju?Struktura odnosi se na raspodelu moiProces o brasci i vrste interakcija izmeu jedinica sistemaObjanjenje od Napoleona pa na dalje...ne znam.69. Razdoblja po Rouzkrensu

70. Kako je Kisinder podelio meunarodne sisteme?Stabilni - stabilnost u prvom modelu se ne zasniva na bezuslovnom miru I traganju za mirom po svaku cenu, nego se jedan poredak smatra stabilnim ukoliko proishodi iz opte prihvaene legitimnostiRevolucinarni - revolucionarni meunarodni sistem odlikuju tenje nezadovoljnih velikih sila da promene sam sistem.

1. Mesto i vreme osnivanja predmeta? 1919,Aberistvit, katedra nosi naziv Vudro Vilson, predmet International World Politics2. Prvi professor? Ser Alfred Zimern3. Osniva predmeta? Dejvid Dejvis4. Godina osnivanja: 1920 Kraljevski institut u atam Hausu, 1922. asopis International affairs, 1921 Savet za spoljne posloe, asopis Foreign affairs 1922, a 1927. Institut za visoke studije u enevi5. Definicija Engleske kole i Dona Bartona? Pitanja kojima se bavi nauka o me. odnosima su priroda i inioci moi drava i drugih aktera u MO, zamisli i sistemu ravnotee snaga, kolektivnoj bezbednosti, teoriji i sistemu odluivanja u spoljnoj politici, kao i u novije vreme, vidovima ispoljavanja sloene meuzavisnosti i uticaju koji ona ima na me.sistem.7. Nabrojati 5 konstitutivnih disciplina me. politika, me. pravo, me. organizacije, diplomatska istorija, me. ekonomski odnosi, vojna istorija, kolonijalna vladavina i voenje spoljnih poslova8. 4 vetine- Rajt ratna vetina, diplomatska vetina, politika geografija i demografija9. Zato m.o.nisu eklektika nauka? Zahvaljujui efektu sistema ona je vie od prostog zbira svojih delova, tj. njenih konstitutivnih disciplina - samim tim znanja koja prua su celovitija i produbljenija. Ona objanjava na koji nain svet radi (ovo poslednje Mirajmer). 10. Zato su m.o. shvatani kao deskriptivna nauka? To je bilo u nekim od prvih definisanja nauke o MO, zato to pripada vrsti savremene istorije naroda i kao takva, ona obuhvata sve oblasti kao to su ekonomija, trgovina, razmena proizvodnje, dobara, novca kao i oblasti politike i kulture.11. Preterane irine predmeta Nauke o MO: Prouavanje m.o. protee se od drutvenih nauka na jednom kraju do moralne filozofije... na drugom, nauka o MO ne obuhvata jedan predmet ili disciplinu, nego snop predmeta koji su vieni iz zahednikog ugla - Zimern12. Pitanja rata i mira? sredinja pitanja Nauke o MO13. Uzroci nastanka- Andreja Mileti: Drutveni i nauni a) drutveni: prvi svetski rat, pojava SAD kao vodee velike sile, nauno tehnoloki napredak i poveanje meuzavisnosti, nastanak prve socijalistike draveb) nauni: nemogunost tada postojeih disciplina da obuhvate svu sloenost meunarodne stvarnosti, potreba za produbljenim istraivanjima, meunarodne zbilje, objanjenjem uzroka i predvianja kretanja, trendova i procesa, a ne samo opisa onoga to je bilo ili onoga to se dogaa 14. Razlika izmeu dipl - strag. odnosa i presecanja dravnih granica? U klasinom poimanju, MO su gotovo iskljuivo shvatani kao diplomatsko strategijski odnosi izmeu suverenih drava kao glavnih jedinica me. sistema, danas se pod MO podrazumevaju sva meudejstva izmeu aktera koji presecaju dravne granice.15. ta je svetska politika i u emu je prednost tog termina u odnosu na ostale?Termin svetska politika je inkluzivniji od termina meunarodni odnosi. Svetska politika ukljuuje, pored uloge drave i uloge pojedinca, podnacionalne, nadnacionalne, multinacionalne i nedravne aktere.

16. Ravanje strukture- ko je uveo pojam i ta znaiDejms Rozenau je uveo pojam ravanje globalne strukture. On podrazumeva da sistem savremenih drava i dalje postoji i ini prvi svet u svetu, ali su u u sve znaajnijim ulogama ukljueni i novi subjekti. To su pojedinci, poddravni, naddravni, transnacionalni, multinacionalni, globalni i drugi koji pokuavaju da izgrade drugi svet u svetu, ne samo meunarodnih, nego svetskih i globalnih odnosa. Globalna struktura se rava u najmanje dva preklapajua sveta u svetu: uporedo postoje sistem suverenih drava od blizu dvesta jedinica na jednoj, i mnogosredinji svet sainjen od nekoliko desetina hiljada nedravnih subjekata, na drugoj strani17. Krucijalna razdoblja- KisinderKrucijalna razdoblja su pojave u istoriji kada su se dogaaji zgunjavali, kao i kada su u svega nekoliko meseci ili godina odreivana glavna kretanja u narednim decenijama, ponekad i vekovima unapred (npr. Peloponeski rat, Beki kongres).18. Ko pobedjuje u Prvoj velikoj debati i zato?Realisti su pobedili idealiste. Drutvo naroda, tadanja glavna ustanova meunarodne bezbednosti, nije uspela da sauva mir i sprei Drugi svetski rat. Realisti su usmeravali nauku o MO u pravcu istraivanja stvarne stvarnosti, usmerili su je na bavljenje praksom meunarodne politike.19. Kada se ona odigravala? Od ranih dvadesetih do pedesetih godina XX veka.20. Kako Nibur naziva realiste a kako liberale? realiste naziva decom tame, a liberale decom svetlosti21. Predstavnici i dela?Idealizam: Norman Endel: Velika iluzija 1909. Ser A. Zimern: Drutvo naroda i vladavina prava 1936Realizam: Edvard H. Kar: Dvadesetogodinja kriza 19191939, 1939 Hans Morgentau: Politics Among Nations, 194822. Druga velika debata- istoSukob tradicionalnog pristupa Hedlija Bula i naunog pristupa Morton Kaplana. Debata se vodila pedesetih i ezdesetih godina XX veka. trad. pristup. Bul: The case or Classical Approach, 1966nauni pristup: M. Kaplan: System and Process in International Poltics, 1957 i The New Great Debate: Traditionalism vs. Science in International Relations, 1966.23. ta je u m.o.zamena za ekperiment? Eksperimentalna igra i simulacija.simulacija: deo stvarne istorije se predstavlja u vidu modela u kome ulogu stvarnih subjekata preuzimaju istraivai ili raunariexp. igra: ispituju se budui dogaaji sa prvenstvenim ciljem da se predvidi njihov ishod.24. Analiza sadraja?Posebna forma kvantitativne semantike koja se manje odnosi na stil odreenog teksta, a vie na izraene misli Ovom analizom se eli prodreti u stvarni sadraj date poruke. Prema nainu na koji se analizira sadraj moe biti kvantitativna semantika i predmetni registar.25. Najev metod izvrtanja injenicaOvo je misaoni eksperiment kojim se odreuju uzroni stavovi. Poto ne postoji neka stvarna, prirodna laboratorija za meunarodnu politiku, zamiljamo sluajeve u kojima jednu stvar menjamo dok druge stvari drimo stalnim i na osnovu toga konstruiemo sliku o tome kako je svet mogao izgledati (Da je Kleopatra imala dui nos, ne bi bilo Prvog svetskog rata banalizacija)26. etiri pravila neega u vezi sa metodom izvrtanja injenica:Uverljivost metod se radi u okviru razumnog skupa opcija, blizina u vremenu, odnos prema teoriji oslanja se na postojee teorije, injenice27. Ciklizam i linearno shvatanje istorije? ta su i ko ih zastupa?Ciklizam je shvatanje istorije u obliku kruga, to shvatanje zastupaju Platon i Polibije, a linearno shvatanje istorije, kao stalni progres, zastupaju liberali i komunisti.28. Zato meunarodna zajednica prerasta u medjunarodno drutvo? Pod meunarodnom zajednicom se podrazumevao, prema Juraj Andraiju, Krug drava izmeu kojih je mogue izraivanje pravnih normi meunarodnog prava. Georg varcenberger dodaje da meunarodno pravo nije dovoljan dokaz zajednitva, ve da je potrebna i svest o postojanju zajednikih obaveza i vrednosti, to nije sluaj. Stoga on i drugi teoretiari umesto termina me. zajednica koriste termin me. drutvo.29. Nivoi analize? Nivoi analize predstavljaju analitiko sredstvo za snalaenje u MO. Oni su mesta u kojima se smetaju uzroci deavanje u meunarodnim odnosima. Kenet Volc u ovek, drava i rat navodi 3 nivoa analize: nivo analize pojedinca, nivo analize drave i nivo analize meunarodnih sistema. 30. Veza nivoa analize i realizma.Analizom na nivou pojedinca se bave klasini realizam i neoklasini realizam. Uzroci deavanja u meunarodnim odnosima je ljudska priroda.Analizom na nivou drave se bave klasini i neoklasini realizam. Uzroci deavanja u meunarodnim odnosima je priroda drava.Analizom na nivou medjunarodnog sistema se bavi neorealizam (strukturalni realizam). Uzroci deavanja u meunarodnim odnosima je priroda meunarodnog sistema.31. dela: A Study of History Arnold Tojnbi Power Politics - Georg varcenberger Istorija m.o. Renuven (1960) Uvod u studije mo Renuven i Dirozel (1966) Hugo Grocijus De jure belli ac pacis, 1625Kautilja Artaastra (IV vek p.n.e )Sun Cu Umetnost ratovanja (valjda se misli na tu knjigu) (negde u VI veku p.n.e.)Brodel Mediteran i mediteranski svet u Doba Filipa II, panskog kralja) (1949)

32. Tri cilja teorije, objasniti +primera) opis: dovoenje dogaaja u vezu, a ne samo opis.ta se dogaa? Demokratije ne ratuju izmeu sebe.b) predvianje: treba pokuati barem da se daju odreene tendencije koje dogaaji u MO mogu imati, kada ve ne mogu da se daju eksplicitne prognoze. ta e biti? Ako opis da demokratije ne ratuju izmeu sebe uzmemo kao relevantan, onda moemo predvidet da e demokratska Rusija biti manje neprijateqski raspoloena prema SAD i drugim demokratijama nego to je to bio SSSR u vreme komunistilkog sistema.c) prepis recepta: kada se ide iznad objektivnih studija i dolazi se do normativnih zakljuaka i propisuju se politika. ta treba da bude? Moe da se prepie politika koja unapreuje prihvatanje ili ouvanje demokratije. Ako Rusija ostane demokratska drava, ona e biti miroljubivija u odnosima sa drugim dravama nego to bi to bila recimo u sluaju autoritarne vlasti.33. Def.bezbednosne dileme(objasniti na primeru Hladnog rata).Prema Dervisu bezbednosna dilema podrazumeva situaciju u kojoj postupci pomou kojih jedna drava pokuava da uvea vlastitu bezbednost umanjuju pritom bezbednost drugih.U toku Hladnog rata SAD i SSSR su se naoruavale zbog straha od naoruanja ove druge -Rusi poveevaju svoje naoruanje da bi uveali vlastitu bezbednost to dovodi do toga da i SAD poveavaju svoje oruje i imamo ishod situacije koji je najmanje bezbedan za obe sile34. emu slue teorije?Prema Naju, teorije su sutinski vana sredstva koja koristimo da bismo organizovali injenice. One su obrasci ponaanja.Tradicionalni pristup - zastupali su korienje normi i vrednosti, prosuivanje, istorijskog znanjaPozitivistiki pristup (nani pristup) smatrali su da je mogue i poeljno u izuavanju meunarodne politike koristiti dostignua logikog pozitivizma, hipotetiko-deduktivne metode i bihejviorizma, s ciljem da rezultati do kojih se dolazi istraivanjem pojava meunarodnog ivota budu egzaktno merljivi, imaju najviu moguu optost vaenja i budu intersubjektivno proverljivi...35. Da li su teorije determiniue? Nisu determiniue, ve su probabilistike. U drutvenim naukama, za razliku od prirodnih, A nee sa 100% sigurnosti proizvesti B.36. 3 najvanije teorije: liberalizam, realizam i konstruktivizam37. Odlike realizma? Postoje tri sutinske odlike realizma. To su 3S: statism, survival i self help. d) statism (usredsreenost na dravu) - Usredsreenost na dravu je jezgro realizma.Drava je glavni subjekt meunarodnog sistema, svi ostali akteri svetske politike imaju manji znaaj. Dravni suverenitet oznaava nezavisnu politiku zajednicu koja ima jurisdikciju nad svojom teritorijom

e) survival (opstanak) - Prvenstveni cilj svih drava je opstanak- to je vrhovni nacionalni interes kojem su sve politike voe privrene. Svi ostali ciljevi su drugorazredni. U cilju zatite bezbednosti drave voe moraju da se rukovode ishodima a ne moralnou pojedinih injenja.

f) self help (samopomo) - Anarhina struktura meunarodnog sistema ne dozvoljava prijateljstvo, poverenje i ast. Nepostojanje sredinjeg autoriteta uslovljava uporedno postojanje drava samo u odnosima uravnoteivanja snaga 38. Zato realizam insistira na dravi? Drava je prema realizmu glavni subjekt me. sistema, svi ostali akteri svetske politike imaju manji znaaj. Dravni autoritet oznaava nezavisnu plitiku zajednicu koja ima jurisdikciju nad svojom teritorijom.39. Tri realizma danas? neorealizam, neoklasini realizam i realizam racionalnog izbora40. ta je ofanzivni a ta defanzivni neoklasini realizam?Ofanzivni - tipini predstavnici su Farid Zakarija i Randal veler koji tvrdi da Volcova teorija nije dovoljna jer ne obraa panju na ponaanje drava (bilijarske kugle kao suvie apstraktan i neupotrebljiv koncept). Drave se naime, po pitanju podele plena u meunarodnim odnosima, ponaaju pohlepno. Najpohlepnije su revizionistike drave (ele promenu meunarodnog sistema)- vukovi i akali; Status- quo drave pokuavju da ouvaju trenutni raspored moi- drave lavovi i drave jaganjci.Defanzivni - smatra da drave ne treba da tee maksimilizaciji moi jer ih opasnost od imperial overstrech-a dovodi u opasnost da propadnu. Tipian predstavnik ove struje, Dek Snajder govori upravo o tome u njegovoj knjizi Mit o imperijama. Kao to se Britanija i mnoge druge imperije iz prolosti borila protiv varvara na svojim granicama i doivela poraz, tako e taj poraz doiveti i danas SAD u pokuaju da postanu imperija.41. Def.bezbednosne zaj. DojBezbednosna zajednica je skup ljudi koji su se udruili. pod udruivanjem ovde mislimo na dostizanje unutar jedne teritorije, duha zajednitva i uspostavljanje snanih i iroko rasprostranjenih institucija i delatnosti dovoljnih da osiguraju pouzdanu miroljubivu saradnju izmeu njenog stanovnitva. Pod duhom zajednitva mislimo na verovanje da zajedniki drutveni problemi moraju biti razreeni kroz procese miroljubive saradnje koja daje sigurnost da se lanice nee beusobno fiziki boriti , nego sukobe reavati na meki drugi nain.42. Kako ublaiti bezbednosnu dilemu, na primeru hladnog rata? Obe strane (i SSSR i SAD) su znale da ako upotrebe atomsko naoruanje da e izvati trei rat i mogunost da posle njega vie nikad ne upotrebe to isto naoruanje.. poto ni jedna ni druga strana tada ne bi postojale. Strah od efekta korienja tog naoruanja ih je nateralo da ga ne upotrebe.43. Kljuni koncept liberalnih teorija?Kolektivna bezbednost, uslovljavanje, kosmopolitski model demokratije i demokrtski mir44. Zato zemlje treba da saradjuju?Kada drave sarauju u upravljanju sporim pitanjima nastaju bezbednosni reimi. One tada tee da smanje bezbednosnu dilemu tako to uzimaju u obzir i ponaanje drugih.45. kompleksna medjuzavisnostKompleksna meuzavisnost je situacija u kojoj je stepen ekoloke, kulturne, drutvene i ekonomske meuzavisnosti visok, a vojne nizak. verovatnoa izbijanja rata je gotovo ravna nuli. (Naj i Kiohejn) Mo i nezavisnost (1977.)46. 3 vrste liberalizma, kljune knjige i predstavnicia) ekonomski Rouzkrens Uspon trgovake drave (1986.)b) drutveni Emanuel Adler Bezbedonosna zajednica (1998.)c) politiki neoliberalni institucionalizam: Robert Kiohejn After Hegemony i Lisa Martin International Institutions teorija demokratskog mira: Dojl Wazs of War and Peace i Raset Graspingthe democratic peace

47. Na primeru japana, objasniti ekonomski liberalizam?Ekonomski liberalizam se usredsreuje u najveoj meri na trgovinu. Liberali smatraju da je trgovina vana, ne iz razloga to spreava drave da idu u rat, nego zbog toga to vodi drave definisanju vlastitih interesa na nain kojim rat postaje manje znaajna tema za njih. Trgovina nudi dravama nain da transformiu svoj poloaj (nabolje) uz pomo ekonomskog rasta, pre nego putem vojnih osvajanja.JapanNasuprot politici koju je vodio 1930-ih godina, Japan je danas izmenio svoj poloaj u svetu uz pomo trgovine. Udeo Japana u ukupnom svetskom proizvodu narastao je sa 5% 1960. godine, na oko 15% 1990. godine, to ga je uinilo drugom najveom ekonomijom sveta naeg vremena.(primer Kine ne znam na ta se odnosi)48. Teorija demokratskog mira?Sredinja hipoteza- demokratije ne ratuju izmeu sebePostoje dve tendencije:1) tendencija da su liberalne drave istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim meusobnim odnosima 2) da su neuobiajeno sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim dravamaPredstavnici: Majkl Dojl Kant, liberal legacies and Foreign Affairs Brus Raset Grasping of the democratic peace49. Negativne strane te teorije?Prua izgovor dravama da koriste sva mogua sredstva kako bi intervenisali u nekoj drugoj draavi koja predstavlja pretnju po region.50. Predstavnici neoliberalnog institucionalizma?Robert Kiohejn Posle hegemonije(After hegemony)Lisa Martin Meunarodne organizacije(International institutions)51. ta su institucije?Institucije pruaju informacije i daju okvir koji oblikuje oekivanja drava lanica. One ljudima omoguavaju da veruju da nee biti nekog sukoba. Institucije nisu samo organizacije..To moe biti na primer i ravnotea snaga. Bitno je da je to ponaanje koje se ponavlja i kod ljudi razvija odreena oekivanja.52. Definicija anarhije?Anarhija je odsustvo vlasti. Meunarodna politika je anarhina. Po idealistima treba se obratiti meunarodnim organizacijama, a po realistima samom sebi53. Nacionalni interes? Kakav moe biti po realistima?Kao objektivna kategorija dve kole: a) realistika kola (Morgentau nacionalni interes se odreuje u terminima sile, on je zvezda vodilja politike) b) sistemska kola (Kaplan sistem ima potrebe koje proizvode imanentnu tenju da se odri u ravnotei, proizvede interes koji je zadovoljenje tih potreba)Kao subjektivna kategorija predstavnici: Snajder, Sapin i Bruk nacionalni interes je dravni interes, ili ak ono to odlue javni donosioci odlukaNacionalni interes svake drave je dostizanje moi.54. Dela Andreje Miletia?Nacionalni interes u amerikoj teoriji meunarodnih odnosa55. Primeniti neke argument(valjda Endela) na odnose Kine I SAD-a? 56. Apsolutni I relativni dobici?Do rata izmeu Kine i Amerike nee doi jer jer ekonomski neisplativ. Meusobna trgovina i udeo iste u dohotku obe drave ih navodi na to da ne ratuju meusobno56. Objasniti apsolutne i relativne dobitkeApsolutni dobici vano je koliko ja dobijam u nekoj saradnji, dok je meni dobro, ja u nastaviti da saraujemRelativni dobici onog trenutka kad ponete da razmiljate o tome koliko dobijaju drugi, odnosno ko dobija vie, teko je saraivati58. Ko je I kada uveo pojam?Pojam je uveo Rudolf Kjelen. Definisao je kao nauku o dravi kao geografskom organizmu ili pojavi u prostoru, u ''Drava kao ivotni oblik'' 1916. godine.59. Najui I najiri pojam?U najirem smislu, pod geopolitikom se podrazumeva svako razmatranje i utvrivanje odnosa izmeu geografskog prostora (veliina, oblik, poloaj, klima, prirodna bogatstva itd.) i politike.Najee ue znaenje geopolitike obuhvata geografsko-deterministika shvatanja ovog odnosa, po kojima geografija apsolutno odreuje politiku.60. Ko je autor termina politika geografija?Pojam politika geografija uveo je Fridrih Racel u istoimenoj kjizi 1897.61. Tukidid- pomorske I kopnene sile?Peloponeski rat, opisuje sukob pomorske i kopnene sile (Atine i Sparte), telurokratije i talasokratije.62. Kjelen- zemljina jezgra i koje je tu mesto za Srbiju?Kjelen je izjednaavao dravu sa ivim organizmom i zavisnost od nje, naroito kad je re o tzv. zemljinoj jezgri koju poseduje svaka drava i bez koje ne moe postojati (za Srbiju je to Beograd). 63. MahanAlfred Tajer Mahan, ameriki profesor. Ukazivao na to da je pomorska snaga najvanija, na primeru Engleska vs. Rusija video da je pomorska pozicija vanija od kopnene. Njegove postulate primenio u politici predsednik SAD Teodor Ruzvelt izgradivi ogromnu mornaricu. Tada SAD znatno uveavaju trgovinu. The Influence of Sea Power upon History 1660-1783 (1890),64. Svetsko ostrvo? Evroazija i Afrika65. Silogizam. Napamet!Ko vlada istonom Evropom, vlada predelom srca. Ko vlada predelom srca, vlada svetskim ostrvom. Ko vlada svetskim ostrvom, vlada svetom. (1919.)66. Koja je najvanija pomorska taka kroz koju Kina uvozi naftu? Malajski prolaz67. Ormuz- kroz njega prolazi 40% svetske nafte68. RimlendTvorac pojma Rimlenda je Nikolas Spajkman. On je smatrao da je Rimlend (ivine oblasti Evroazije) vojno-strateki i politiki znaajniji od Hartlenda (Istona Evropa) i da kontrola nad tim predelom obezbeuje svetsku dominaciju.Posleratno praktino ponaanje SAD, izraeno u stvaranju itavog niza viestranih (NATO; ANZUS, SEATO, CENTO) i dvostranih saveza (sa Junom Korejom. Japanom i Tajvanom) sa zemljama Rimlanda u okviru strategije zapreavanja (containment) komunizma, u sutini je sledilo ovu Spajkmanovu ideju. U okviru toga je i primer: Vijetnamski rat. Contaiment doktrinu je stvorio Dord Kenan, ameriki diplomata, u tekstovima Dugi telegram 1946. i Izvori sovjetskog ponaanja 1947.

69. Djulio Due, delo?Dui je smatrao da vazduhoplovna mo ima preimustvo u odnosu na kopnenu i pomorsku.5 glavnih mesta za napad iz vazduha: industrija, saobraajna infrastruktura, komunikacija, vlada, volja u ljudima Delo: Komandovanje i gospodarenje vazduha (1921.)70. Razlika izmedju subjekata mo I medjunarodnog prava?Subjekti meunarodnih odnosa nisu isto to i subjekti meunarodnog prava... Subjekt meunarodnog prava trai se odgovorom na pitanje ko moe biti nosilac meunarodnih prava i obaveza, dok je za subjekte meunarodnih odnosa odluujua sposobnost izvornog i stvarnog delovanja u svetskim razmerama71. Medjunarodne organizacije?72. Preduslov za postajanje m.subjekta?73. Koja bi po redu Sudan bio lanica UN?19374. Poredjati zemlje po veliini?75. I po broju stanovnika?76. Naj def.m.politikog sistema?Meunarodni sistemi nisu samo drave koje ga ine. Meunarodni politiki sistem je obrazac odnosa izmeu drava.77. Def. medjunarodne zajednice?Juraj Andrai Krug drava izmeu kojih je mogue izraivanje pravnih normi meunarodnog prava naziva se meunarodna zajednica.

78. Tenis- njegovo shvatanje?79. Bul- kada postoji system u m.o., definicija me. drSistem postoji onda kada dve ili vie drava, kao delovi, sainjavaju jednu celinu, to jest kada postoji dovoljan stepen meuzavisnosti izmeu njih.On, naime, tvrdi da drutvo drava, odnosno meunarodno drutvo, postoji kada grupa drava, svesna odreenih zajednikih interesa i vrednosti stvara drutvo u kome su njegovi lanovi subjekti obavezani zajednikim skupom pravila u meusobnim odnosima I dele ustanovljavanje zajednikih institucija.POREDAK POSTOJI ONDA KADA MOEMO GOVORITI O POSTOJANjU JEDNOG OBRASCA LjUDSKOG DELOVANjA KOJI ODAVA OSNOVNE ILI NEKE UNIVERZALNE CILjEVE DRUTVENOG IVOTA KAO TAKVOG80. Razlika izmedju medjunarodnog I svetskog poretka?81. Navedite Kaplanovu i Aronovu definiciju meunarodnog sistemaMEUNARODNI SISTEM JE CELINA SASTAVLjENA OD POLITIKIH JEDINICA (drava) KOJE IZMEU SEBE RAZVIJAJU REDOVNE ODNOSE I SPOSOBNE DA UU U OPTI RAT (REJMON ARON)SISTEM PREDSTAVLjA SKUP MEUPOVEZANIH PROMENjLjIVIH, RAZLIIT OD SVOJE OKOLINE, NA NAIN DA TAKAV KUP ZADRAVA POSEBNOST I POD UTICAJEM POREMEAJA KOJI DOLAZE IZ OKRUENjA (MORTON KAPLAN)

82. Zato system moe postojati a da nema poretka?Sistem moe da postoji a da pritom nema poretka zato to poredak podrazumeva pored postojanja meudejstva izmeu drava i usvojena pravila ponaanja i zajednike ciljeve i vrednosti. Sistem to ne mora da ima.83. ta ini medjunarodno drutvo?84. Objasniti koncept legitimiteta po Kisinderu? Legitimnost prema Kisindzeru znai prihvatanje osnovnih okvira i naela sistema (pre svega) od strane velikih sila. U odreenju legitimnosti naglasak stavlja na dopustivim ciljevima i sredstvima spoljne politike. Stabilnost i legitimnost sistema treba cuvati cak i po ceni rata.Kisinder shvata legitimnost kao nita vie nego jedan meunarodni sporazum o prirodi izvodljivih dogovora i o dopustivim ciljevima i metodima spoljne politike. 85. Naj -2 aspekta medjunarodnog sistema?Struktura odnosi se na raspodelu moiProces o brasci i vrste interakcija izmeu jedinica sistema86. Objasniti strukturu medjunarodnog sistema 19.veka, od Napoleona do.? Na poetku veka, Napoleon je pokuao da stvori francusku hegemoniju u Evropi, ali nije uspeo u tom poduhvatu. Njegovi napori da to ostvari, ujedinili su druge zemlje u koaliciju koja e na kraju poraziti Francusku. Da je kojim sluajem uspeo, sistem bi bio izmenjen u unipolarnu strukturu. Meutim, posle Napoleonovog poraza 1815. godine, odlukama Bekog kongresa dolo je do restauracije starog multipolarnog poretka u kome je postojalo pet velikih sila koje su uravnoteivale jedna drugu. P.S. Razlikujemo inace, unipolaran, bipolaran, multipolaran sistem i rasprsenu podelu moci.

87. Kako Kisinder deli m.sistem? Objaniti i primer Kisindzer deli sisteme na stabilne i revolucionarne. Jedan poredak se smatra stabilnim ukoliko proizilazi iz opste prihvacene legitimnosti. Revolucionarni (medj.sistem koji odlikuje teznja za promenom samog sistema-primer ponasanja Francuske od revolucije do Beckog kongresa 1815). p.s. Izgradnja ravnotee snaga na novim osnovama (od 1791 u FRancuskoj) bila je mogua posle ratova protiv Napoleona samo uz nametanje ogranienja na ciljeve i sredstva glavnim subjektima meunarodnog sistema.

91. Struktura m.sistema posle Hladnog rata?Raspodela moci je prema Crauthammer-u unipolarna- The most striking feature of the post-cold War World is its unipolarity.Kisindzer veruje da je multipolarna i da USA ne moze da dominira sama, tu su jos Evropa, Kina, Japan, Rusija i prema njegovom misljenju Indija. Uni-Multipolar je prema Hatingotonu, delo "The Lonely Superpower" On veruje da je za vreme rata bila bipolarna struktura ali da sadasnja situacija ne odgovara tom modelu i da je zato neophodno postojanje hibridnog modela koji ima jednu supersilu i vise okolnih sila. Sa zavrsetkom Hladnog Rata dolazi i do vaznih nestrukturalnih promena. Proces meunarodne politike u Evropi znaajno je izmenjen razvojem novih ustanova. Evropska Unija ujedinjuje Nemaku i druge evropske drave, na nain na koji one ranije nikada nisu bile povezane. Promena se desava i na nivou unutranje politike. p.s. (Opadanje sovjetske moi u Istonoj Evropi okonalo je biplolarnu strukturu meunarodne politike posle Drugog svteskog rata i uinilo moguim ponovno ujedinjenje Nemake.) 92. podela Riarda Rouzkrensa:a) XVIII vekb) revolucionarno carstvoc) evropski koncertd) skresani, skraeni koncerte) razrueni koncertf) bizmarkovski koncertg) imperijalistiki nacionalizam h) totalitarni militarizami) posleratno razdoblje93. Kakve drutva prouava nauka o meunarodnim odnosima po Dimitrijeviu i Stojanoviu?Nauka o meunarodnim odnosima prouava osnovne injenice odnosa izmeu politikih teritorijalnih potpunih drutava koja su danas drave stepen i oblik meuzavisnosti izmeu njih, inioce koji na njih utiu i objektivne i subjektivne procese u kretanju meunarodnih odnosa i organizovanja oblika ovih odnosa, s ciljem otkrivanja zakonitosti koje ih odreuju94. Navedi kljuna razdoblja po KisinderuDoba zaraenih drava u Kini (480-221 g.p.n.e)Peloponeski rat (431-404 g.p.n.e)Makijavelijeva 16ovekovna renesansa ItalijaTridesetogodinji rat i Vestfalski mir u 17. vekuBeki kongres 1815. godine95. Navedite definiciju bezbednosnog kompleksaBezbednosni kompleks (Security Complex) ukljuuje grupu drava iji su bezbednosni problemi toliko blisko povezani, da se njihove nacionalne bezbednosti ne mogu razmatrati odvojeno jedne od drugih (Barry Buzan)96.Navedite definiciju bezbednosnog reima Roberta DervisaBezbednosni reimi (Security Regimes) nastaju kada grupa drava sarauje u upravljanju spornim pitanjima s ciljem izbegavanja rata, nastojei da smanje bezbednosnu dilemu tako to uz istovremeno samostalno delovanje uzimaju u obzir i ponaanje drugih (Robert Jervis)97.Koja je glavna hipoteza teorije demokratskog mira, glavni predstavnici i dela?Sredinja hipoteza- demokratije ne ratuju izmeu sebePostoje dve tendencije:1) tendencija da su liberalne drave istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim meusobnim odnosima 2) da su neuobiajeno sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim dravamaPredstavnici: Majkl Dojl Kant, liberal legacies and Foreign Affairs Brus Raset Grasping of the democratic peace98.Objasniti preimustvo pomorske moi, navesti glavnog teoretiara i delo, povezati to sa usponom Amerike mornarice i Teodorom RuzveltomMahan je svoje shvatanje izgradio na razlikovanju i suprotstavljanju glavnih pomorskih i kontinentalnih zemalja evroazijaskog prostora, Engleske i Rusije.Njegov zakljuak, zasnovan na analizi iskustva britanske imperije, jeste da pomorski poloaj i mo drave koja kontrolie mora i okeane, imaju odluujui znaaj i obezbeuju prevagu nad kontinentalnim silama. Mahanovo delo Uticaj pomorske sile na istoriju (1890.)AmerikaRuzveltova pomorska politika je bila olienje Mahanovih principa. Amerika industrija je bila u procvatu, a njeni trgovci su preko mora dobijali dobre cene uprkos stranoj konkurenciji. Sve je to ukazivalo na potrebu za jakom mornaricom.

99. Navedite 6 strateki bitnih taaka na planetig) Gibraltarh) Bosfori) Dardanelij) Panamski kanalk) Suecki kanall) Bab el Mande100. Kako se zove amerika strategija iji je autor Dord Kenan?Strategija kontejnmenta, a naziv teksta je Izvori sovjetskog ponasanja 1947.101. Haushofer rekao da e svet biti organizovan u 3 panoblasti, Pan-Ameriku, Pan-Evropu i Pan-Aziju (dominirae SAD, Nemaka i Japan).102. Halford Don Makinder, kotski geopolitiar. Vano delo Geografski pivot istorije (1904.) On smatra da su kopnene sile jae od pomorskih, pogotovu ako kontroliu sredinji deo Evrope (to je uglavnom istona i centralna Evropa na karti). On taj pivot naziva i predelom srca, odnosno Heartland-om.GEOGRAFIJA

Jedno od pitanja e se odnositi na kljune pomorske take sveta (pre svega za na smer, al nee da kodi). Na primer, da se navedu 4 kljune pomorske take.Dragane je naveo sledeih 6 kao najvanijih: Suec, Panama, Gibraltar, Bab el Mandeb, Ormuz i Malajski prolaz. Moda je pomenuo i Bosfor i Dardaneli.Za Ormuz je rekao da 40% trgovine naftom ide kroz njega, a za Malajski prolaz da je za Kinu prioritetan, jer se veina njene trgovine naftom odvija tuda.U nemim kartama, ako doe Bliski istok, obratiti panju na Oman, koji ima i jedan odvojen mali deo kod moreuza, to je strateki vano. to se tie reanja drava po veliini i br. stanovnika, rekao je da u obzir dolaze onih 9 iz tabele, a to su:

Po povrini: Po broju stanovnika:Rusija Kina Kanada IndijaSAD EUKina SADBrazil IndonezijaAustralija Brazil EU PakistanIndija BangladeArgentina Nigerija

-ako mu padne na pamet, -rekao je da obratimo panju na Indoneziju po broju Nauru je najmanja stanovnika, jer je najbrojnija muslimanska zemljadrava na svetu, na slajdu je. (ima ih 240 miliona). Takoe, rekao je da su zanimljivi Pakistan (176mil), Brazil (198mil) i Banglade (156mil), pretpostavljam jer su slini po brojkama.