MEDIJI O ZDRAVSTVU

petak, 29. novembar 2019.godine

BLIC: Od Nove godine nove terapije i za karcinom pluća i hepatitis

BLIC: Lončar: Od 2014. blizu 4.500 pacijenata lečeno u inostranstvu

POLITIKA: Laparoskopska hirurgija na većem broju klinika

DNEVNIK: Stigao novi rendgen u žabaljski Dom zdravlja

BLIC: Sačuvali čoveku izgorelu šaku

POLITIKA: Mentalne smetnje nikada ne prolaze same od sebe

Od Nove godine NOVE TERAPIJE i za karcinom pluća i hepatitis

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da se pored najnovijih lekova za multiplesklerozu, od Nove godine uvode i najnovija terapija za karcinom pluća i za hepatitis.

Lončar je, na sednici Skupštine na kojoj predstavnici Vlade odgovaraju na pitanja poslanika,

kazao da su odluke o uvođenju novih terapija donele nadležne republičke komisije.

- Od Nove godine stiže najnovija terapija za karcionom pluća i najnovija terapija, jedna od

trenutno najboljih, za hepatitis, ne samo za jednu bolest - multiplesklerozu - kazao je Lončar

odgovarajući na pitanje poslanika Đorđa Vukadinovića, koji je navodeći da u Srbiji ima oko

8.000, 9.000 obolelih od multipleskleroze pitao kakve su šanse da se za njih obezbedi

kompletna terapija sa novijom ili najnovijom generacijom lekova.

Lončar kaže da država razmišlja o svim, a ne samo o jednom vidu oboljenja podsećajući da je

ove godine uvedena i najnovija terapija za melanom i još dosta drugih terapija.

https://www.blic.rs/zlatibor-loncarhttps://www.blic.rs/multipla-sklerozahttps://www.blic.rs/rak-pluca

- Nikada se više nije radilo i uvodilo novih terapija. Koja će se terapija uvesti - donose odluku

nasi najveći stručnjaci iz te oblasti. Odluka ne može da se donosi pod pritiskom farmaceutske

industrije, bilo koje druge industrije, udruženja - istakao je Lončar.

Dodaje da kada se zna sa koliko novca se raspolaže, onda stručne komisije prave analizu šta za

taj novac može da da najbolji efekat, odnosno šta može da da najbolji rezultat i najveći broj

izlečenih pacijenata.

- To je osnov i tako se odredjuje i tako će se odredjivati dok sam ja na ovom mestu. Nema

nikakvih pritisaka, niti će ih biti. Svako može da pokuša, da prave kampanju, razumem te ljude,

ali nama je na prvom mestu zdravlje naših građana i najveća dobit koju u tom trenutku mogu da

dobiju - zaključio je ministar.

Lončar: Od 2014. blizu 4.500 pacijenata lečeno u inostranstvu

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da je na današnji dan od 2014. godine, 178

pacijenata preko budžetskog fonda, otišlo na lečenje u inostranstvo, dok je preko Republičkog

fonda za zdravstveno osiguranje otišlo 4.148 pacijenata.

Lončar je odgovarajući na pitanja poslanika Đorđa Komlenskog, na sednici tokom koje poslanici

postavljaju pitanja predstavnicima Vlade, koliko građana Srbije je ostvarilo pravo da se leči u

inostranstvu kazao da je 333 uzorka poslato na ispitivanje da bi se utvrdila dijagnostika, kao i da

je odobreno 40 zahteva da lekari iz inostranstva dođu u Srbiju kako bi lečili pacijente.

Prema njegovim rečima, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za lečenje u

inostranstvu od 2014. godine izdvojeno je nešto više od četiri miliona dinara, dok je iz

budžetskog fonda izdvojeno 322 miliona 493.000 dinara.

Ministar zdravlja je podsetio da do 2014. godine Srbija nije imala Republički fond za lečenje

retkih oboljenja, odnosno oboljenja koja ne mogu da se leče u zemlji, da je 2014. godine

formiran, kao i da smo te godine imali jednog pacijenta koji se lečio u inostranstvu.

Kako je naveo, od kada je uveden Republički fond za lečenje u inostranstvu, za više od 25 puta

je povećan broj dece i pacijenata koji su se lečili van zemlje.

https://www.blic.rs/zlatibor-loncarhttps://www.blic.rs/lecenje-u-inostranstvu

Laparoskopska hirurgija na većem broju klinika

Od 52 hirurške jedinice u Srbiji, u više od 40 obavljaju se različiti vidovi laparoskopske hirurgije,

a zahvaljujući planiranim obukama lekara za ovu oblast medicine u planu je povećanje broja

klinika koje će se baviti ovom minimalno invazivnom hirurgijom.

Kako je na jučerašnjem skupu „Laparoskopska hirurgija danas u Srbiji” u Srpskoj akademiji

nauka i umetnosti (SANU) naglasio profesor dr Dragan Radovanović, rukovodilac uže

specijalizacije laparoskopske hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u toku je

edukacija druge generacije hirurga, što će znatno doprineti stručno i naučno zasnovanoj

primeni minimalno invazivnog hirurškog pristupa u našoj zemlji.

– Pored upoznavanja sa dostignućima u pojedinim oblastima laparoskopske hirurgije, značajno

je i sagledavanje trenutnog stanja njenog razvoja u svim delovima Srbije. Na osnovu toga treba

predvideti najbolji način treninga mladih hirurga kako bi nivo njihove obučenosti bio u

saglasnosti sa zahtevima moderne hirurgije. Važno pitanje leži u formiranju strategije obuke i

ravnomernoj rasprostranjenosti određenog nivoa obučenih hirurga za minimalno invazivne

operacije – istakao je dr Radovanović.

Na skupu u SANU održano je 12 predavanja koja su obuhvatila sve oblasti laparoskopske

hirurgije, uključujući abdominalnu, endokrinu, ginekološku i urološku hirurgiju. Govorilo se i o

psihološkim aspektima laparoskopske hirurgije za pacijente i hirurge, „odgovoru” organizma na

traumu i uticaj na imunološki sistem pacijenta, protokolu modernog anesteziološkog tretmana

u svim fazama lečenja bolesnika. Predavanja su, osim dr Radovanovića, održali najeminentniji

stručnjaci iz različitih oblasti i aspekata minimalno invazivne hirurgije: prof. dr Vladimir Đukić,

prof. dr Aleksandra Isaković, prof. dr Dušica Lečić Toševski, prof. dr Predrag Stevanović, prof. dr

Ivan Paunović, prof. dr Aleksandar Simić, prof. dr Aleksandar Stefanović, prof. dr Miodrag

Aćimović, prof. dr Dejan Stevanović, kao i grupa autora iz bolnica u Srbiji

Stigao novi rendgen u žabaljski Dom zdravlja

ŽABALj: Protekle nedelje u Domu zdravlja Žabalj desile su se značajne promene.

Zvanično je pušten u rad novi rendgen aparat, čija je nabavka rešila jedan od gorućih problema

te zdravstvene ustanove. Na taj način, kako kažu žabaljski lekari, biće unapređen kvalitet rada

službi radiologije i pneumoftiziologije, a građani više neće morati da putuju u druge zdravstvene

centre, odnosno da imaju dodatni trošak zbog snimanja.

Postavljena je i pokretna platforma za invalide, koja će učiniti da sve službe budu pođednako

dostupne i osobama sa invaliditetom ili nekom povredom, pa se otežano kreću.

Dispanzer za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Čurugu, koji radi u okviru žabaljske ustanove,

dobio je kombinovani aparat za elektroterapiju, koji im je bio najpotrebniji. Započeti su i radovi

na objektima, obnova fasade na zgradi u Žablju, a obnova krova, krečenje i uređenje prilazne

staze u Čurugu.

- Nakon dužeg vremena, zvanično smo pustili u rad novi digitalni rendgen, što nam je jako

važno, jer su se pacijenti dugo mučili sa snimcima, a sada će biti mnogo lakše i njima i lekarima.

Kombinovani aparat za elektroterapiju, nadamo se da će doprineti još boljim rezultatima

oporavka – rekao je direktor Doma zdravlja dr Nikola Dukić. -Posle više od godinu dana,

instalirana je i pokretna platforma, što je jedan od bitnih kriterijuma za akreditaciju domova

zdravlja, a veoma je funkcionalna.

S ocenom da je cilj svih promena da građanima bude maksimalno olakšano lečenje i da što više

medicinskih usluga bude dostupno u samom Domu zdravlja, složio se i predsednik opštine

Čedomir Božić.

- Uspeli smo da tehnički pomognemo u nabavci i dobijanju važnih dokumenata za puštanje u

rad rendgen aparata u Žablju, a osim toga, instalirana je i pokretna platforma za osobe sa

invaliditetom i to zahvaljujući Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i

delom iz buyeta lokalne samouprave. Pre nekoliko dana obišli smo Dispanzer za fizikalnu

medicinu i rehabilitaciju u Čurugu, sa ciljem da sagledamo potrebe i da vidimo koliko možemo

da pomognemo, te smo obećali nabavku kombinovanog aparata, za koji su lekari i tehničarirekli

da je trenutno najpotrebniji-rekao je Božić.

Ovom prilikom dogovoren je nastavak ulaganja u zdravstvene objekte u svim mestima opštine.

SAČUVALI ČOVEKU IZGORELU ŠAKU Radisav je bio ubeđen da će izgubiti ruku, ali su LEKARI

KCS IZVELI PODVIG

Lekari Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije spasli su ruku

Radisavu Kostiću iz Lazarevca od koje je su gotovo ostale samo kosti i tetive pošto mu je komad

žara ostao na šaci.

Više od dva meseca trajala je Kostićeva agonija - jedno naizgled sasvim obično popodne

pretvorilo se u danonoćnu borbu dr Biljane Ćertić, načelnice Odeljenja za opekotine pri Klinici za

plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS, i njenog tima da pacijentu sačuva ruku, ali i goli život.

- Hteo sam da založim vatru, spremio sam grančice za potpalu. Bilo mi je hladno. Krenuo sam da

otvorim vrata od furune, a ono, žar na sve strane... Uzeo sam žarač, međutim, žar je otišao

svuda po meni - po ruci, pantalonama... Imao sam bazen u dvorištu sa vodom, odmah sam

otišao, zahvatio kofu vode i počeo da se polivam - priča za "Blic" vidno izmučen Radosav, dok

mu ispod debelog sloja zavoja, sada konačno, vire delovi zdravog tkiva.

Međutim...

- Kad vas nešto neće - neće. I pored sve te vode koju sam na sebe sipao, ogromno parče žara

ostalo mi je zalepljeno na šaci i dalje. Nakon dva, tri dana, sve više je počelo da se gnoji, boli,

peče... Otišao sam do Hitne pomoći u Lazarevcu, nakon čega sam završio u jednoj privatnoj

bolnici u Beogradu - s teskobom u glasu priseća se naš sagovornik.

I tu počinje sva agonija... Na privatnoj klinici u koju je stigao sa već primetnom nekrozom i

infekcijom, lekari su ga operisali i na takvu šaku i ruku, sa opekotinama trećeg stepena, stavili

mu kožu sa butine.

- Ono nije bolnica, ono je mučilište. Nisam mogao da pogledam svoju ruku! A o troškovima da

ne govorim, uzeli su mi 11.000 evra, morao sam da prodam imanje da bih isplatio sve. Zbog

toga, završio sam u staračkom domu, bez novca, ali i gotovo bez ruke - priča nam Radosav, dok

pokazuje otpusnu listu iz privatne klinike.

Srećom, socijalna radnica zaposlena u domu za stare gde je Radosav došao primetila je u

kakvom je stanju njegova ruka i hitno ga povela ponovo za Beograd. O teškoj muci koja ga je

snašla kada je došao u KCS, uz dubok uzdah, Radisav kratko izustio - "to samo ja znam".

- Ja nisam mogao da pogledam svoju ruku, a sad... Srećan, ma presrećan! Ja ne znam šta imaju u

sebi ovi lekari, uradili su nešto za šta sam mislio da je gotovo... Bio sam siguran da ću izgubiti

ruku. Vidim da je koža na nekim mestima ponovo tu, da sve ide kako treba - tiho, kroz osmeh

kaže Radosav.

Dr Biljana Ćertić, načelnica Odeljenja za opekotine, rekla je za Blic da je pacijent kod njih stigao

u veoma teškom stanju.

- Skoro tri nedelje pokušavamo da spasimo ruku. Mislim da ćemo morati samo da mu

amputiramo mali prst, a ovo drugo ćemo uspeti da sačuvamo. S druge strane, kada je došao

kod nas, njegova šaka je bila pred amputaciju. Usledio je svakodnevni tretman, ulasci u salu,

previjanja... Te staplere, metale, koji su bili "priheftani" za kožu ruke morali smo da vadimo jer

je sve bilo propalo. Zglob ručja je bio otvoren i prisutna je bila nekroza. Sada je sve poprilično

iščistilo, lečenje još nije završeno, ali sada možemo da kažemo da smo uspeli da mu sačuvamo

ruku. Tek mu sleduje operacija, uklanjali smo nekrotične površine... Trenutno se borimo da

sačuvamo četvrti prst, palac, prvi i drugi prst su sačuvani - kaže doktorka Ćertić.

Nije usamljen slučaj

Dugoročne prognoze oko potpunog izlečenja pacijenta dr Biljana Ćertić ne želi još uvek da daje.

Pacijent ima pridružena oboljenja, pa njegovom lečenju pristupaju polako i planirano, korak po

korak.

- Morate biti obazrivi, kako na jednom mestu ne biste napravili dobro, a na drugom pogoršali

stanje. Neka oporavak traje koliko god, važno je da mu sačuvamo glavu i ruku - dodaje dr Ćertić.

Ovo, nažalost, nije usamljen slučaj, već treći u poslednjih nekoliko nedelja, te lekari apeluju na

sve građane da vode računa kada su izloženi otvorenom plamenu

Mentalne smetnje nikada ne prolaze same od sebe

Sve je više depresivnih, samih i zavisnih od psihoaktivnih supstanci, tvrde psihijatri, pa i ne čudi

da je 8.000 ljudi tražilo pomoć u centru gde nisu potrebni uput a ni davanje podataka o sebi

Od kada je na 20. spratu „Beograđanke” otvoren Centar za mentalno zdravlje, koji

organizaciono pripada Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, za nepunih dve godine

više od 8.000 ljudi zatražilo je stručnu pomoć psihijatara i psihologa ovog centra. U poslednjih

jedanaest meseci više od 3.900 osoba pozvalo je SOS liniju za sprečavanje suicida bolnice „Laza

Lazarević” i preko telefonske linije 011/7777- 000 potražilo pomoć za sebe ili za blisku osobu u

čijoj se glavi vrzmaju samoubilačke misli. Docent dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora klinike

„Dr Laza Lazarević” podseća da je ovogodišnji svetski dan mentalnog zdravlja posvećen

prevenciji suicida, jer se svakih 40 sekundi u svetu učini jedan suicid i to postaje veliki

zdravstveni problem svih zemalja sveta.

– Simbolično poigravanje statistikom govori da je 40 sekundi sasvim dovoljno da osoba bude

odvraćena od suicidalnih namera – ponekad je dovoljno jednostavno pitanje „kako si”, da bi

osoba shvatila da postoji neko koga je briga za njeno mentalno zdravlje. U martu smo specijalno

za adolescente otvorili „čet rum”, a na svetski dan mentalnog zdravlja, koji se svake godina

obeležava 10. oktobra, SOS linija ušla je u sastav prvog centra za prevenciji suicida u Srbiji koji

se nalazi u klinici „Dr Laza Lazarević” – ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da je Vlada Srbije 21. novembra usvojila nacionalni program za zaštitu mentalnog

zdravlja, za period od 2019. do 2026. godine, a tim programom obuhvaćen je rad službi

mentalnog zdravlja koje su dužne da pruže savremenu sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i

rehabilitaciju, kao i adekvatan socijalni pristup.

– To podrazumeva da se sve aktivnosti preduzimaju u sredini u kojoj osobe žive. Suština

reforme zaštite sistema mentalnog zdravlja opšte populacije jeste da se svi segmenti društva

brinu o mentalnom zdravlju. Ako se bolest na vreme dijagnostikuje, bolja je prognoza, jer

mentalne bolesti uzrokuju invalidigtet i mortalitet. Ne treba smetnuti sa uma da je depresija

drugi uzrok invaliditeta na svetu – osobe sa melanholičnim pogledom na svet manje su

sposobne za rad, ljubav, porodicu i prijatelje i često su na bolovanjima. O veličini ovog

mentalnog poremećaja dovoljno govori podatak da je jedna od prvih tema ovogodišnjeg

Svetskog ekonomskog foruma u Davosu bila mentalno zdravlje, jer se ono direktno odražava na

ekonomiju – osoba sa psihičkim problemima je, jednostavno rečeno, manje produktivna – kaže

dr Ivana Stašević Karličić.

Nacionalnom programom takođe je predviđena reforma i deinstitucionalizacija velikih

psihijatrijskih ustanova i otvaranje centara za mentalno zdravlje u zajednici koji bi svima bili lako

dostupni. Beograd je u februaru prošle godine dobio prvi centar za metalno zdravlje u zajednici,

smešten u palati „Beograđanka”, kroz koji dnevno pređe preko pedeset ljudi.

– Razumljivo je veliko interesovanje naših sugrađana za taj centar, jer ljudi jednostavno ne žele

da otvore karton u psihijatrijskoj ustanovi i mučno im je da prolaze kroz administrativnu

proceduru zakazivanja termina. Naš centar za mentalno zdravlje otvoren je sedam dana u

nedelji, od devet do 18 časova. Kroz njega dnevno prođe oko 50 osoba oba pola i svih starosnih

kategorija – najmlađa osoba koja je potražila pomoć bio je adolescent, a najstariji je imao 85

godina. Ljudi nam se najčešće obraćaju zbog problema na poslu, u porodici, sa decom, sa

partnerom... Sve je više depresivnih, samih, otuđenih i zavisnih od psihoaktivnih supstanci, što

je logična posledica činjenice da sve više radimo, sve manje vremena provodimo sa porodicom i

sve se više „družimo” preko društvenih mreža – objašnjava naša sagovornica.

Ona primećuje da se veliki broj pacijenata, umesto psihijatru, za pomoć obraća lekarima

Urgentnog centra, jer su zbog intenzivnih telesnih simptoma ubeđeni da umiru i od lekara traže

„potvrdu” za dramatično stanje u kojem se nalaze. Ove osobe zaista imaju ozbiljne smetnje tipa

lupanje srca, skok krvnog pritiska, drhtanje, bledilo.... Iskustvo psihijatara govori da se čak 80

odsto pacijenata sa paničnim napadom prvo obrati lekaru urgentne medicine, pa tek onda

stručnjaku za dušu.

– Mogu da prođu godine od nastanka psihičkih patnji, pa sve do prvog javljanja psihijatru.

Naravno, prognoza je uvek bolja ako se osoba na vreme obrati stručnjaku za dušu jer je,

primera radi, psihoza toliko „toksična” za mozak da može napraviti moždani „šumski požar”,

koji je nemoguće ugasiti ukoliko se na vreme ne uzmu antipsihotici. Ako se terapija ne primeni u

pravi čas, smetnje mogu da eskaliraju i osoba može postati opasna po sebe i okolinu –

zaključuje dr Ivana Stašević Karličić