mediana,predgradje naissusa

7/31/2019 Mediana,predgradje Naissusa

1/11

Seminarski rad iz predmeta:Arheologija rimskih provincija naBalkanu

Tema:Medijana, predgrae Naissusa

Profesor:Miroslav Vujovi

Student: Milorad ivkovi AR/10-0049


2/11

Jun 2012

Sadraj

1.Ime i poloaj........................................................................................................32.Rimsko osvajanje i postavljanje nove posade.....................................................43.

2


3/11

Ime i poloaj

Naissus,Naessus,urbs Naisitana i druge, brojne su varijantepod kojima se ime grada navodi kod

antikih pisaca i u natpisima. Pouzdana etimologija imena nije poznat,a miljenja lingvista

razlikuju se meu sobom. Najdue se zadrala pretpostavka Holdera koji je zastupao tezu da je

ime grada keltsko nastalo prema imenu reke na ijim obalama lei,to jest da je oblik Naissus

nastao preko starijeg Navissus.Osnovu za takve tvrdnje ,Holder je naao u jednim

kasnoantikim spisima-Consentiii ars, gde se kao ilustracija injenice da se imena nekih

gradova pojavljuju u razliitim oblicima,navodi sluaj Naisqa koji ima enski ili srednji rod, ut

hoc Navissum et haec Navissus. Miljenju Holdera prikljuio se i Tomaek koji keltsko poreklo

imena podupire injenicom da se u dolini Morave,Niave i Dunava,na vie mesta nailazi na

imena koja nose keltsko jeziko obeleje.

Grad Naissus je zauzimao sredinji poloaj u rimskoj provinciji Gornjoj Meziji koja je ve i

prvom veku nove ere organizovana na tlu centralnog Balkana u slivu Morave otprilike na

teritoriji koju zahvata dananja Srbija. Leao je na raskrsnicama vanih puteva koji su

povezivali june sa severnim,podunavskim gradovima u provinciji i ire uzeto zapadnoevropske

zemlje sa Orijentom,oblasti Podunavlja sa Jadranskim i Jonskim morem. Poloaj gradapriblino je odreen u Itinerarima a osnovne podatke o njegovom mestu donose i neki antiki

pisci. Tako Ptolomej belei Nais kao jedan od etiri grada Dardanije zajedno sa

Skupima,Ulpijanom i Arbantionom. Kasno antiki pisci Olimpiodor i Hijerkole ga stavljaju u

sredozemnu Dakiju imajui u vidu stanje na prelazu iz etvrtog u peti vek. Slino i Prokopije

koji jo oznaava Naissus kao centar jedne od osam oblasti koje je Justinijan obnovio u

Sredozemnoj Dakiji.Stefan Vizantinac navodi Nais kao traki grad,dok ga Prisk smatra gradom

Ilira.Preciznije podatke o mestu na kome je grad podignut donosoe Amijan Marcelin i Prisk.

Govorei o prilikama u 2. polovini 4. veka,Marcelin navodi da su se carevi Valens i

Valentinijan susreli 361. godine u Medijani,predgrau Naisa koje je od grada udaljeno 3 milje.

Poloaj Medijane precizno je odreen,rastojanje od 3 milje na zapad uz trasu antikog puta koji

se sa dosta verovatnoe rekonstruie na osnovu podataka ostatka mostia i kamene podloge u

Gabrovakom polju,dosee do terena na kome je podignut moderan Ni,pa bi se prema

Marcelinu na podruju dananjeg grada imao nalaziti i antiki Naisus.

3


4/11

Rimsko osvajanje i postavljanje vojne posade

Postepeno irenje rimske vlasti u oblastima centralnog Balkana i budue provincije

Mezije,kojoj e pripasti i Nais,usledilo je posle uspenog ratovanja Gaja Skribiona Kuriona u

tzv Dardanskom ratu koji traje od 75 do 73.p.n.e. Surovi vojskovoa iji e se krvavi obrauni

sa neprijateljskom vojskom Dardancima i desetkovanje sopstvene vojske vekovima pamtiti

iskrcao se sa svojom velikom vojskom-5 legija sa oko 30000 ljudi- u Dirahiju, a odatle,uputivi

se na sever prokrstario Dardanijom i stigao do Dunava. Nije poznato kakav je poloaj imala

Dardanija posle ovog trogodinjeg rata. Izvesne podatke o oblastima koje nas interesuju

nalazimo nekoliko decenija kasnije u spisima Diona Kasija. Govorei o usrocima pohodaMarka Krasa na Daane i bastarne 29, godine p.n.e. podatak koji govori o Dardancima koji su

iveli u zemlji Tribala moe se odnositi samo na oblast oko June Morave i donjeg toha reke

Niave pa bi se prema tome moglo zakljuiti da je ova teritorija do Krasovog pohoda ostala

iznad neposrednog interesa Rimljana. Tek posle 29, godine p.n.e. Dardanija je u celini

posednuta rimskim legijama i od tog datuma njena sudbiona vezana je za istoriju rimske

provincije Mezije.

O ovom poetnom pediodu rimske okupacije,nemamo drugih bliih podataka. Prve pouzdanevesti o dogaajima na podruju Naisa nalazimo itavo stolee kasnije, pred kraj 1. veka n.e.

Kakvog su traga u meuvremenu ostavili dogaaji u vezi sa konsolidacijom rimske vlasti u

novoosvojenim oblastima,administrativno organizovanje provincije Mezije,vojne prilike i ratovi

na Dunavu protiv Sarmata i Daana,nije poznato. Moe se samo pretpostaviti da je tada Nais

kao pozadinska baza,morao igrati vaniju ulogu u prikupljanju trupa iz junih oblasti njihovom

smetaju i snabdevanju ratnim potrebama i slino, premda se u srazmerno brojnim izvorima za

ovaj period Nais ne spominje i arheoloki materijal izuzev nekoliko ranorimskih noviapotpuno odsustvuje.

Prisustvo legija u Naisu u avgustovo doba pre njihovog premetanja na Dunav, pretpostavljaju

neki naunici ali na osnovu prilino slabih argumenata. Poznato je naime da su legioje,etvrta

skitska i peta makedonska,premetene na Dunav 15. n.e. a da su pre ovog datuma bile

stacionirane negde u unutranjosti Balkana,severno od Makedonije,na terenu pogodnom za

odbranu junih provincija. Zbog njegovog centralnog poloaja i pogodnih komunikacija

pomiljalo se da bi Nais mogao biti logor u kome su ove jedinice boravile. Svojevrsnu potvrdu

za ovakvu pretpostavku,pomenuti naunici nali su u pravcu puta koji dunavsku renu

4


5/11

magistralu preko Naisa vezuje za Lisus,luku na Jadranskom moru, ovaj put naime obilazi neke

od vane centre u Dardaniji koji su svakako postojali u drugoj polovini 1. veka nove ere iz ega

proizilazi da je Nais organizovan kao vojna baza pre psnivanja pomenutih gradova,dakle radi se

o prvim decenijama 1.veka nove ere,kada bi u Naisu imao biti vojniki logor,onda je logino

pomiljati na spomenute dve legije. Takav zakljuak sam po sebi mogu i verovatqan,nema na

alost osnove u arheolokom,niti u epigrafskom materijalu.

Sve do sredine 3.veka,Nais je zahvaljujui povoljnom geografskom poloaju na raskrsnici

puteva posltao stecite vojnika,veterana i njihovih porodica,trgovaca i drugih doseljenika, a

grad je u to vreme imao i solidno vojniko obezbeenje. u to doba uoljiva je i jaa

koncentracija vojnika gornjomezijskih legijaetvrte Flavijevske i sedme Klaudijeve koji ovde

ostavljaju brojne spomenike,osim nadgrobnih i one koje su posveeni Jupiteru,Junoni i drugim

rimskim boanstvima.

5


6/11

Medijana

Najveu povrinu zauzimalo je naselje sa vilama-Medijana,predgrae Naisa udaljeno od grada 3

milje. Vile su otkrivene na uzvienoj lesnoj zaravni,na levoj obali Niave uz trasu puta na istok

prema Serdiki. Prostiru se na povrini koja priblino zahvata oko 40 hektara izmeu Stavog

vodovoda i sela Brzi Brod u smeru istok-zapad, izmeu fabrika Elektronske industrije i obale

Niave u smeru sever-jug. Na ovom prostoru otkriveno je vie vila i poljoprivrednih objekata

iji su ostaci plitko ispod povrine relativno dobro sauvani.

1. 1) Vila sa peristilom2. 2) Terme3. 3) Nimfej4. 4) Horeum5. 5) Vodotoranj

6. 6) Tvrava7. 7) Vila sa konhama8. 8) Vila sa ogradnim zidom9. 9) Vila10. 10) Vila sa centralnim koridorom11. 11) Horeum 212. 12) Sakralni objekat13. 13) Sakralni objekat14. 14) Vicus15. 15) Nekropola

6


7/11

Rezidencija rimskih careva - Medijana je podizana na ravnom terenu, na prostoru koji zahvata

preko 40 hektara, na visokoj obali malo dalje od reke, u podnoju junih bregova koji

oiviavaju niku kotlinu, u blizini izvora termalnih voda. Jedna ulica u smeru istok-zapad vodila

je uz junu stranu vile sa peristilom i itnice udaljene od nje stotinak metara. Iz ove ulice bio je

mogu prilaz kolima do objekata. Sredinji prostor zauzimala je vila sa peristilom, nimfejom i

termama; zapadno od nje je itnica, a neto severnije prostrana zgrada sa oktogonalnom i

krunom prostorijom. Juno od vile su ostaci vodotornja, dok su u meuprostoru registrovani

tragovi vie vila i privrednih objekata. Karakteristino je da se luksuzne graevine od tvrdog

materijala sa stubovima, dekorisane mermernim oblogama, mozaicima i freskama, koncentriu

uglavnom oko centralne vile sa peristilom, dok su privredni objekti smeteni od itnice na

zapad, prema Naisu.

Konstantinovo doba

Medijana je bila carsko imanje u predgrau antikog Nia - Naisusa - sa raskokom

rezidencijom i visoko organizovanom ekonomijom.

Krajem III i poetkom IV veka poinje rezdoblje tetrarhije - etvorovlaa kada su neki od

careva roenih na prostorima dananje Srbije, vladali ogromnim Carstvom ije su se granice

protezale od Britanskih ostrva do Male Azije, od Dunava, Rajne i Majne do Severne Afrike.

Maksimilijan Herkulije, Konstancije Hlor, Galerije, Licinije i Konstantin Veliki u nekoliko

decenija svoje vladavine, uinili su svoj zaviaj sreditem Imperije i sagradili u njemu gradove,palate, vile i druge graevine ravne onima u dotadanjim centrima antikog sveta. Neke od ovih

graevina dobro su poznate, druge se tek sada otkrivaju, a ne mali broj eka budue istraivae.

Konastantin Veliki (280.-337.g.n.e) roen je u Niu. Odrastao je i vaspitavan u njemu. Majka

Helena bila je skromnog porekla. Njegov otac Flavius Valerijus Konstantijus Hlorus,

utemeljiva dinastije, vodio je poreklo od Ilirika. Konstantin Veliki je upravljao Rimskom

carstvom od 306.-337. godine. Uspeo je da konsoliduje granice carstva i sredi unutranje prilike

u vojsci i administraciji. 313. godine Milanskim ediktom priznao je hrianstvo kao dravnu

religiju. Preneo je prestonicu na istok u Konstantinopolj 330. godine i postavio temelje novom

7


8/11

vizantijskom carstvu. Kao car, Konstantin se oduio svom rodnom gradu izgradivi raskonu

rezidenciju u luksuznom predgrau antikog Nia - Medijana. Konstantin je esto boravio u

njoj i tu zavravao dravnike poslove. Istorijski spisi svedoe o zakonima iz 315. 319. 324. i

334. godine, potpisanim u Naisu. Imao je dva sina Konstancija i Konstansa koji su nastavili

oevu tradiciju.

Posle Konstantina

Posle smrti Konstantina 337.g. u Naisu i dalje borave carevi, zadravajui se tu prilikom dugih

putovanja i pripremajui se za borbu sa suparnicima. Tako u zimu 340.g. u Naisu boraveKonstantinovi sinovi Konstancije i Konstans, koji ovde potpisuju jedan edikt. Neto kasnije iste

godine tu je samo Konstans. Godine 350. prema Hijeronimovoj hronici, zapovednik

podunavske vojske Vetranije proglaen je za

cara u Sirnijumu, a iste je godine u Naisu,

pred Konstancijem, poloio insignije carske

vlasti. Ova zbivanja, karakteristina za

razdoblje vojnikih careva, kada je sudbinaCarstva reavana daleko od prestonice, na

bojitima, uz prisustvo vojske, uzbuivala su

savremenike i isticala u prvi plan oblasti i

gradove u kojima su se ti dogaaji odigravali.

Tako je u pohodu protiv Konstancija u Naisu,

krajem 361.g. boravio otpadnik Julijan. U

toku dva meseca boravka Julijan je iz Naisaupuivao duge poslanice Senatu, Atinjanima,

Korinanima i drugima traei meu njima

svoje pristalice. U Naisu 364.g boravi

Valentijan i tu izdaje vie carskih edikta.

Prema podatku iz Olimpiodorovih odlomaka,

Nais je bio rodno mesto jo jednog rimskog

cara Konstancija III (425.g.), mua Gale Placidije, oca Valentijana III.

8


9/11

Za boravak careva u Medijani bio je potreban veliki personal, kao i brojni slubenici nadleni

za sprovoenje carskih reskripata koji su odavde izdavani. Sa druge strane, treba imati na umu

da je u Naisu, tokom itavog etvrtog veka posvedoeno i konstantno prisustvo visokih

dravnih inovnika. Ovde je postojala fabrika za izradu vojne opreme, a uporedo sa njom

finkcionisala je radionica - officina - za izradu predmeta od plemenitog metala. Srebrni tanjiri i

predmeti su nosili najee oficijalnu poruku: 317.g. kovani su u ast Licinijevih decenalija i

nose natpis aktuelne sadrine "Licini imperatore semper vincas" tj. "Licinije imperatore da uvek

pobeuje"; 321-322.g. u ast eljene desetogodinjice, decennalia suscepta Konstantinovih

sinova, Krispa i Konstantina mlaeg, jedan tanjir iskovan je povodom trijumfa Konstancija II,

verovatno 358.g., a istoj grupi pripada srebrni tanjir u blagu zakopanom 351-361.g. sa

medaljama i novcem u Kajzeraugstu u vajcarskoj. Posebnu vanost ima slitak od zlata iz

mesta Feldioara u Transilvaniji iskovan 379.g., koji osim iga nike radionice i predstave

gradske zatitnice - Tyhe, nosi reljefne biste trojce careva, Gracijana, Teodosija I i Valentijana

II.

Vila sa peristelom i terme

Vila sa peristilom zauzimala je centralni poloaj na Medijani. Smetena u ravnici, vila je

zahvatala 6.000m2 (98,6h63m), a ukljuivala je terme na zapadnoj i jedan manji nimfej na

istonoj strani. Podunom osom vila se prua u smeru sever-jug. itav severni trakt objekta bio

je grejan ispod poda centralne prostorije. Vila je raskono dekorisana o emu svedoe stubovi,

baze i kapiteli od mermera, razliitih razmera, reljefi na kapitelima pilastara i parapetnim

ploama, ostaci zidne obloge od raznobojnog, skupocenog mermera, freske i drugo. Dobro susauvani podovi u mozaiku koji su prekrivali itav trem peristila (oko 450m2) i dvoranu za

audijencije. Mozaici u tremu su geometrijski. Figuralni mozaici smeteni su na ulazu u dvoranu

za audijencije. Sredinji deo dvorane pokriven je irokim etvorougaonim poljem sa

geometrijskim arama ivih boja.

Centrani deo ove graevine ini estougaonik (stranica 3-3,2m) u ijem je centru fontana,

takoe raena u obliku estougaonika. Olovna cev iji je izvod vidljiv u sreditu fontane

snabdevala je vodom ovaj prostor. Oko estougaonika niu se manje prostorije iju jednu stranuini poligon estougaonika. Pod u Nimfeju pokriven je mozaikom. iri spoljni okvir centralnog

9


10/11

estougaonika ispunjavaju stilizovani cvetovi lotosa naizmenino okrenuti, a sa unutranje

strane naglaeni trostrukom bordurom. Bone prostorije oko estougaonika takoe su ukraene

mozaikom.

Terme - kupatilo, smeteno je severozapadno od vile sa peristilom i verovatno je bilo povezano

sa njom. Ulaz u kupatilo je sa june strane. Medijanske terme sluile su vlasnicima vile koji su

do njih dolazili direktno iz svojih odaja. Hodnik je dekorisan podnim mozaikom istog kvaliteta

kao u peristilu. Vestibul i apoditerijum su poploani opekom, a sredinja prostorija bila je

poploana belom opekom, a delom mozaikom od krupnijih ploica bele boje.

10


11/11

Literatura

1. Petrovi, P. (1976).Ni u antiko doba. Beograd

2. Petrovi P. (1994).Medijana: rezidencija rimskih careva. Beograd

3.

11

mediana,predgradje naissusa

Documents