medenica: za 21. vek · – biblija je super jer je knjiga svih knjiga a zapra-vo je kontekst ja~i...

S U B O TA / N E D E L J A , 2 3 – 2 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 , b r o j 7 2 9 9 - 7 3 0 0 , g o d i n a X X I , c e n a 5 0 d i n , 4 0 d e n , 1 , 5 K M , 0 , 7 E U R (C G ) , 1 E U R ( S L O ) , 9 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas.rs

JAN FABR: Cunami na{eg sistema komunikacija

IVANMEDENICA:Katarza za 21. vek

TIM E^ELS: Opasno je ponavljati jedan odnos ili obrazac

JERNEJ LORENCI: Kad se voli, voli se,kad se mrzi, mrzi se

ERSAN MONDTAG: Strah nas ~ini okrutnima

AMIR REZA KUHESTANI:Pozori{te spaja stvarni i virtuelni svet

Autor

plak

ata: M

ilutin

Mark

ovi},

New

Mom

ent B

eogr

ad

epic trip DDANAS | SUBOTA / NEDELJA, 23–24. SEPTEMBAR 2017. IIIepic tripD SUBOTA / NEDELJA, 23–24. SEPTEMBAR 2017. | DANASII

Marija Krtini}

a programu 51. Bitefa bi}e izvedenedve predstave Jerneja Lorencija, redi-telj iz Slovenije i jednog od najva`nijihsavremenih regionalnih autora. Jedan

od omiljenih reditelja beogradske publike, na Bite-fu gostovao ve} tri puta. Njegova predstava Oluja uprodukciji Mestnog gledali{}a ljubljanskog, osvoji-la je nagradu Politike 2013. godine. Ve} narednegodine, u glavnom programu je u~estvovala Polu-dela lokomotiva, u produkciji Slovenskog narodnoggledali{}a Drama Ljubljana. Na 49. Bitefu 2015. go-dine, Ilijada u koprodukciji Slovenskog narodnoggledali{}a Drama Ljubljana, Mestnog gledali{}a lju-bljanskog i Cankarjevog doma, osvojila je nagraduPolitike i nagradu publike.

Ovaj put pred zainteresovanima je Biblija, prvipoku{aj u produkciji Drame SNG iz Ljubljane. U pita-nju je nastavak njegovog istraìvanja scenskih mo-gu}nosti velikih epskih i drugih nedramskih teksto-va na kojima se zasniva civilizacija. Lorenci je spe-cijalno za Bitef pripremio i predstavu Carstvo nebe-sko, nastalu u koprodukciji Narodnog pozori{ta uBeogradu i Bitef teatra. Ovaj komad za polazi{te uzi-ma srpsku epsku knjièvnost srednjeg veka, a po-seban njen kuriozitet je to {to }e se ona izvoditi udva pozori{ta – prvi deo }e se igrati na sceni Ra{aPlaovi} NP, dok }e se publika u pauzi preseliti u Bi-tef teatar, gde }e se izvesti drugi deo predstave.

Okosnica ovogodi{njeg Bitefa je ep i epskopripovedanje. Vi se u va{im predstavama ~estobavite mitovima i drevnim tekstovima. Za{to?[ta je za vas ep?

– To je za mene pomalo kao da se vra}am u de-tinjstvo i u neko zlatno doba samog sebe. Te slike,te temperature, ti ritmovi pobu|uju u meni ne{todirektno, jasno, intenzivno, ~isto... Na taj na~in po-stajem de~ak. Ima i drugih razloga, naravno. Zato{to ja ne volim tu neku sitnu psihologiju, svakida-

{njicu... A volim te neke ~iste platforme gde kad sevoli, voli se, kad se mrzi, mrzi se... Oboàvam tu sna-gu mitova, pri~a i pesama i tu potrebu prepri~ava-nja, potreba da oni opstanu, da su jo{ uvek tu, dasu u neku ruku svedoci nepromenljivosti ~oveka.

Na Bitefu }emo videti dve va{e predstave.Jedna od njih bavi se Biblijom. [ta taj tekst nakome je zasnovana evropska civilizacija govorio na{oj savremenosti?

– Biblija je super jer je knjiga svih knjiga a zapra-vo je kontekst ja~i od teksta. Mi smo poku{avali dase ne bavimo kontekstom nego samo tekstom, od-nosno nekim njegovim delovima. Predstava se za-pravo ne bavi Bogom, nego pitanjem kako bi ljudi

mogli iveti jedni s drugim na malo manje okrutanna~in. I kako ~ovek oduvek ose}a neku esencijalnui egzistencijalnu prazninu koju ispunjava svim mo-gu}im.

êsto vidimo kako se na Bibliju pozivaju i ne-ki opasni ljudi i opasne organizacije. Sli~no je isa srpskom epikom koja je tema va{e drugepredstave „Carstvo nebesko“. Moè li mit i tostalno se}anje na mit biti opasno?

– Naravno, svi mitovi koji su jo{ uvek ìvi imajudve strane sa kojih ih gledamo i doìvljavamo. Jed-na je stvarala~ka, koja pobu|uje ma{tu i daje namose}aj te neke pripadnosti, da delimo svoje vlasti-te intimne pri~e sa svojim precima. Postoji i drugastrana. To je destruktivan na~in gledanja na mito-ve, gde politika i vo|e kolektiva uzimaju mit u svo-je ruke da bi postigli odre|ene ciljeve, koji su uvekbarem na granici fa{izma, a ve}inom mogu vrlo la-ko odvesti u fa{izam.

[ta ste vi otkrili ~itaju}i srpsku epiku i kolikoste sa srpskom narodnom tradicijom bili upo-znati pre po~etka rada na ovoj predstavi?

– Nisam bio toliko upoznat sa srpskom epikom.Kad sam po~eo da ~itam, osetio sam nelagodnostjer zaista nisam znao koliko toga ima i da je to zaistajedna neprekidan riznica tekstova. Sad sam je ba{zavoleo, jer imam ose}aj da je nekako na{e, iznutra...Da to nije pitanje neke inventivnosti, samog mita ko-ji je zasnovan na nekoj lepoj poeziji, nego je ta sna-ga postala deo na{ih du{a.

Za{to vam je bilo va`no da se predstava jed-nim delom odvija u Narodnom pozori{tu, a dru-gim u Bitef teatru? Ima li ta promena lokacijeneke veze sa radnjom?

– Ima veze sa radnjom. To je neka vrsta putova-nja. Cela pri~a je neka vrsta putovanja, pa je tako itokom ove pauze, kada }e publika pre}i iz Narod-nog pozori{ta u Bitef teatar. Ni{ta se konkretno ne-}e dogoditi na tom putu, a mo`da i ne bude tako.Ba{ me zanima {ta }e ljudi preneti iz Narodnog po-zori{ta u Bitef teatra. [ta }e im ostati od te pri~e.

Marija Krtini} i Aleksandra ]uk

ve gr~ke tragedije savr{enokorespondiraju sa onim {to se danasde{ava u svetu. Sve to moète na}i uanti~kim tragedijama, ako ih pa`ljivogledate. Moja ideja je na neki na~in bila dana to podsetim ljude, zato {to u svimgr~kim tragedijama nalazite likove kojedanas moète videti u Evropi. To su ljudikoji dolaze do mo}i. Pentej je kao Marin lePen, koja kontroli{e Gerta Vildersa uHolandiji. Sve {to se danas de{ava u Evropi,moète videti u gr~kim tragedijama. Miìvimo gr~ke tragedije – kaè za Danasslavni belgijski pozori{ni reditelj, vizuelniumetnik i pisac Jan Fabr.

Njegova dvadeset~etvorostanapredstava Olimp: U slavu kultura tragedijesvakako }e obeleìti ovogodi{nji Bitef, ali idosada{nju istoriju ovog festivala. Tajnesvakida{nji pozori{ni doga|aj osmi{ljenje nalik na anti~ki festival Dionizijskesve~anosti, kada su tokom tri dana bezprestanka bile izvo|ene drame. Nekad se

u slavu boga Dionisa ritualno pilo i plesalo,dok danas to oslobo|enje od dru{tvenihinhibicija zna~i ne{to sasvim drugo. Presvega to je izdvajanje vremena (a vreme jenovac), posebno kad je re~ o ~ak 24 sata, ito za jednu pozori{nu predstavu, a zatim iostavljanje mobilnih telefona i svih drugihtehnolo{kih ~uda ispred vrata pozori{ta.Sve to zarad, kako kaè Fabr, autenti~nosti.

Za{to su nam anti~ke tragedije danastoliko bliske?

– Bliske su nam jer govore o nama. Ovama i meni. O na{oj dubokoj elji dabudemo ljudi sa svim na{im manama i svimgre{kama. Zato su one tako savremene, jersvi mi gre{imo kao junaci gr~kih tragedija.

Epski tekst podrazumeva i epskovreme, epsko trajanje. Kako vi vidite tukoncepciju?

– Mislim da ìvimo u dru{tvu koje imaveliku glad za autenti~no{}u. Imamopotrebu da vidimo i ose}amo ljude, da ihomiri{e, jer svi mi ìvimo u virtuelnomsvetu. De{ava se pravi cunami artificijalneinteligencije. De{ava se cunami na{eg

sistema komunikacija. Mislim da je lepotapozori{ta u tom {to se tu mnogo ljudiokuplja na jednom mestu, gde mogu dadele neke duhovne stvari u odre|enomtrenutku u vremenu. U ovom slu~ajutokom 24 sata. To je politi~ka odluka, zatvorce predstave, ali i za publiku, jer vidajete 24 sata svog vremena za ne{to. Toje danas zaista izazov. Svi ti ljudi provode24 sata bez mobilnih telefona ikompjutera. To je politi~ka odluka. Aliose}am da zaista postoji glad za takvimuzbu|enjem, da ljudi èle da zaista ne{toosete, iskuse, budu nekom druga~ijemsvetu. Upravo sam do{ao iz Pariza. Ljudi sutamo zaista ostali 24 sata. Do{li su iz Kine,Rusije, Koreje, Engleske... sa ran~evima,hranom, jastucima... spremni... kao da iduna neki izlet. To je prelepo videti.

Da li je od po~etka rada na ovojpredstavi postojala ta ideja pobuneprotiv modernog koncepta vremena?

– Da. Ja ìvimo u Belgiji u ZapadnojEvropi gde vas dru{tvo toliko koristi i gdepostaje sve gore i gore. Sve mora da budebrzo. Kad radite na nekoj predstavi onamora da bude gotova za osam, deset ilidvanaest nedelja. Sve ima neki kratki rok. Ionda treba stvarati jo{ i jo{. Bavite seumetno{}u u tim odrednicama. Mojakompanija ve} godinama ne radi tako.Nekad se bavimo nekom predstavomgodinu dana. To je ve} politi~ka odluka.Mislim da je to kao kad plivate uz reku,bore}i se protiv struje.

Za{to je vreme va`no tema za vas?Govorite o tome i svojim drugimradovima?

– Zato {to, kad pogledam u ogledalo,vidim da se menjam. Svaki dan. Vreme jejako va`no jer svima izmi~e. Vreme jekamen-temeljac promena, metamorfoza...Vreme je kao nekakva mreà gde se stvarirazvijaju na razli~ite na~ine.

Govorili ste o publici, imate li ose}ajda publika moè da doìve katarzu krozovu dugu predstavu?

– Iskreno, nekoliko dana pre premijere uBerlinu, glumci su me pitali {ta o~ekujem.Rekao sam im da }u biti jako sre}an akovi{e od 50 ljudi ostane tokom celepredstave. Ali ljudi su ostali 24 sata. Nakonpredstave ovacije su trajale pola sata.Nisam znao da }e biti tako. To je dobro jerradite ne{to ne nadaju}i se uspehu.

A mogu li da doìveti katarzu oni kojine ostanu ~itavih 24 sata?

– Da. im ste deo tog prostora, vidoìvljavate katarzu. Ljudi su plakali ili su

skakali i bili sre}ni. Kroz sva ta izvo|enjakao da prolazimo kroz neki ritual. Taj ritualipostoji i za publiku ali i za izvo|a~e. Znate,kad ste budni u sred no}i, vi reagujetepotpuno druga~ije. Va{a analiti~ka maska iva{ analiti~ki mozak spadaju. Sve primateveoma direktno.

„Olimp“ je i veliki fizi~ki izazov i zapubliku i za glumce. Za{to su ljudskotelo i njegovi organi va`na tema uva{em opusu?

– Zato {to je ljudsko telo veoma lepo.Ono ~ini ljude tako lepim. Ali bave}i seljudskim telom bavite se i ranjivo{}u ljudi.Tako|e, kad prou~avati ljudsko telo, viprou~avate i svet.

Vi ste tokom svog odrastanja dvaputa bili u komi. Da li to iskustvo uticalona va{ umetni~ki rad?

– Naravno. Ja sam umetnik koji ivipozajmljeno vreme.Mislim da ba{ zbog togamoète videti da je smrtvaàn element u mojimvizuelnim radovima,pisanju i predstavama.Smrt je vaàn deo ivotakao ovaj sto pored nas.Ako udarate u njega, on}e vas dràti budnim.Smrt me drì budnim.Mislim da sav moj radgovori o postmortemstadijumu ivota.

U tom smislu da liose}ate da se va{ radzavr{ava na sceni, ugaleriji ili ipak svojuumetnost ivitesvakog dana?

– Ja sam savremeni mistik. Svojimposlom bavim se 48 sati svakog dana.

Na taj na~in je nastala i va{a knjiga„No}ni dnevnici“, ~ij se drugi tom sadapojavio i u srpskom prevodu?

– Kad sam pisao dnevnike, nisam nirazmi{ljao o tome da li }u ih objaviti. Davaosam ih svojoj asistentkinji tokom vi{e od 30godina. Objavili smo u Beogradu i prvi tom,ovo je drugi, a u Belgiji i Francuskoj jedostupan i tre}i. To je moj odraz u ogledaluno}u. Svake no}i pi{em, crtam i razmi{ljamna papiru o tome {ta je umetnost, {ta jeglumac, {ta je scena, {ta je ples... Mene to~ini tihim i zbog toga kontempliram. Bliìsam svom mozgu, srcu i polnom organu. Tomi je va`no. Kao {to dèz muzi~ar svira no}una svom instrumentu, ja svake no}i moramda pi{em i da crtam.

Katarza za 21. vekPi{e: Ivan Medenica

ostoje festivali koji su smotra sastavlje-na po nekom ne mnogo izo{trenomprincipu, samo sa ciljem da okupepredstave za koje selektori festivala mi-

sle da su dobre. Takvi festivali mogu da imaju vi-sok umetni~ki domet i/ili kulturni zna~aj. S dru-ge strane, postoje i festivali koji, pored pri~a iza-branih predstava, pripovedaju i svoju sopstve-nu pri~u, koji imaju, dakle, razvijen tematski i/iliestetski koncept. Meni je li~no inspirativnije i iza-zovnije da pravim ovu drugu vrstu festivala izna~ajno mi je {to u tome imam podr{ku i svognajblièg saradnika, dramaturga Bitefa Filipa Vu-jo{evi}a, kog sam pozvao da zajedno pravimoprogram. To, me|utim, nije samo pitanje li~nihafiniteta, po{to je Bitef od svog nastanka imaovrlo jasnu umetni~ku orijentaciju, a koja se svo-di na njegov stalni podnaslov nove umetni~ketendencije.

Me|utim, kao {to stalno isti~em, u doba Bi-tefovog nastanka, krajem {ezdesetih, jo{ uveksmo ìveli doba modernizma, ~ije je jedno odglavnih odlika bio upravo novum. U me|uvre-menu je protutnjala postmoderna koja je ovajkoncept temeljno problematizovala, te se danas– u doba bezbrojnih, me|usobno veoma razli-~itih i dehijerarhizovanih umetni~kih pojava i to-kova – novo ne moè misliti nekako jednostav-no, neproblemski. Pro{le godine, a u kontekstupodvla~enja crte i rekapitulacije gradiva prime-rene velikom jubileju, Anja Su{a i ja smo odlu~i-li da naglasak, u umetni~kom smislu, stavimo napanoramski pregled razli~itih oblika koji ~ine sa-vremeni teatar ili, {ire gledano, izvo|a~ke umet-nosti. Predstave su pripadaledramskom pozori{tu, savreme-nom plesu, dokumentarnompozori{tu, predstavama-preda-vanjima... Od ove godine, kakosmo pro{le i najavili, bi}e pre-poznavani i izdvajani posebni,izo{treni i karakteristi~ni feno-meni savremenog pozori{ta, na jedan pregle-dan, profesorski na~in, a {to nu`no podrazume-va i njihovu teorijsku kontekstualizaciju i tuma-~enje na tribinama ili konferencijama koje suprate}i program festivala.

Na 51. Bitefu taj fenomen su tzv. durationalperformances, odnosno predstave koje vrlo du-go traju. Ve} je odli~no poznato da festival po~i-nje, u danu Prologa, polumaratonom od {est sa-ti, antologijskom predstavom Quisoola! pozna-te britanske trupe Forced Entertainement, a dase sve~ano otvara dan kasnije epopejom Belgi-janca Jana Fabra, ~ije je trajanje i sastavni deonjenog naslova: Olimp, u slavu kulta tragedije –predstava od 24 sata. Fenomen dugih predsta-va, u ne{to manje radikalnom obliku, artikuli{ei slovena~ka predstava Biblija, prvi poku{aj u re-ìji Jerneja Lorencija (oko tri sata), a, kako insaj-derski saznajemo, i koprodukcija Narodnog po-zori{ta i Bitef teatra, Carstvo nebesko, koja }e ima-ti premijeru za vreme festivala, traja}e oko ~eti-ri sata. Njima izo{travamo i mapiramo ovaj feno-men, ali, naravno, imamo u vidu i mogu}nostirecepcije svih nas, tako da }e ostale predstavebiti normalnog trajanja. O svim aspektima dugihpredstava razgovara}e se na tribini na kojoj u~e-stvuju neki od vode}ih svetskih teatrologa iumetnika koji su se ovom temom bavili (Marija[evcova, @or` Bani, Goran Sergej Prista{...), a zaovu priliku dovoljno je da izdvojimo samo neke.Durational performance na poseban na~in pro-blematizuju mimeti~ki teatar (pod pritiskomumora, izvo|a~i nu`no ponekad ispadaju iz za-datih okvira, razotkrivaju se kao privatna lica), adugo trajanje postaje autenti~na, proìvljena ci-

vilizacijska, pa i politi~ka alternativa diktatu po-tro{a~kog dru{tva: brzini, povr{nosti, manjkupa`nje, spoljnim efektima... Stvara se jedno in-tenzivno energetsko, emocionalno, duhovno imisaono zajedni{tvo, kako izme|u gledalaca iizvo|a~a, tako i me|u samim gledaocima, kojaje prava katarza za na{e globalno, varvarsko i uekonomskom pogledu neoliberalno dru{tvo.

Fabrovu i dve Lorencijeve predstave povezu-je i to {to su zasnovane na epskoj ili, u {irem smi-slu, mitskoj gra|i, a njima se, uslovno, moè do-dati i iranska predstava (Sa)slu{anje mladog re-ditelja Amira Reze Kuhestanija, ~ija struktura, ko-ja se svodi na rekonstrukciju istine iz stalnog pri-~anja razli~itih pri~a, moè da asocira na velikutekovinu persijske kulture, Pri~e iz hiljadu i jedneno}i. Tako se postepeno sklapa mozaik razlogaza{to je naziv 51. Bitefa – Epic Trip. Pored traja-nja i same gra|e, narativa ovih predstava, epskou njima je i to {to apsolutno dominira pripove-da~ki, a ne dramski modus reprezentacije, jer jesamo jedna od sedam predstava glavnog pro-grama, Istrebljenje, ra|ena po dramskom tekstu(mlade nema~ke autorke Olge Bah).

Izbor ovih, bazi~nih narativa na{e, zapadne ci-vilizacije – u rasponu od gr~ke mitologije prekoBiblije, do srpske epske poezije srednjeg veka iPri~a iz hiljadu i jedne no}i – jeste, iako na prvi po-gled moè da deluje eskapisti~ki, angaòvan, po-liti~ki stav. Posle pada Berlinskog zida nije se de-sio Fukujamin kraj istorije u smislu ìvota u bes-konfliktnom liberalnom dru{tvu, ve} smo po-slednjih godina, naprotiv, svedoci sna`nog po-vratka velikih istorijskih tema za koje smo mislili

da su odavno protutnjale: stal-ni i brojni ratovi, opasnost odnuklearne katastrofe, masovniegzodusi izbeglica, globalni te-rorizam, finansijsko porobljava-nje ve}ine ljudi... Zato se ~ini dase politi~ka anga`man ne odra-àva samo u pitanjima identite-

ta, u konceptu li~nog kao politi~kog, iako i onaostaju, ve} pre svega u pomenutim, velikim (epicopet) i, kako se ispostavlja, ve~nim problemima.Predstave koje smo izabrali ne ispituju te proble-me, ve} drevne i bazi~ne vrednosti na{e civiliza-cije koja je, u svojoj dekadenciji, doti~ne proble-me sama generisala, eda bi se videlo gde smo toiza{li iz zgloba, koje su to vrednosti koje smo za-boravili i izneverili.

Naravno, ima i predstava koje direktnije po-kre}u politi~ka pitanja savremenog sveta, a to su,pored (Sa)slu{anja koje tretira poloàj ene u sa-vremenom islamskom dru{tvu, dve predstavemladog nema~kog reditelja turskog porekla, Er-sana Mondtaga (29): nema~ka Sneg i {vajcarskaIstrebljenje. Prva, ra|ena po istoimenom romanuOrhana Pamuka, tretira sukob islamisti~ke i seku-larne Turske, a druga nemo} savremene mladegeneracije da ivi realnost, da se uhvati u ko{tacsa svetom, da ga menja. Mondtagov rad je po-znat u teatru nema~kog govornog podru~ja, aline i izvan njega, tako da se nadamo, s obziromna veliko interesovanje stranih gostiju Bitefa zaove predstave, da }e Bitef ponovo ostvariti jed-nu od svojih izvornih misija: svetsku promocijunovih, zna~ajnih umetni~kih imena.

Njegove predstave, svojom halucinantnom itre{ estetikom, pruàju opravdanje i za drugideo ovogodi{njeg slogana. Pored toga {to nas51. Bitef vodi na trip (putovanje) u korene na{ecivilizacije, on nam, scenskom poetikom, traja-njem i energijom ve}ine predstava, stvara ose-}anje halucinantnosti, omamljenosti i, kona~no,a {to bi bila i glavna funkcija ovog na{eg Epic Tri-pa – slobode. Katarza za 21. vek.

Na 51. Bitefu fenomen su tzv.

durational performances,odnosno predstave koje vrlo dugo traju

Svake no}i pi{em,crtam i razmi{ljam na

papiru o tome {ta jeumetnost, {ta je

glumac, {ta je scena,{ta je ples... Mene to~ini tihim i zbog togakontempliram. Bliì

sam svom mozgu, srcu ipolnom organu. To mije va`no. Kao {to dèzmuzi~ar svira no}u nasvom instrumentu, jasvake no}i moram da

pi{em i da crtam

DVOSTRUKI POKU[AJ

JERNEJ LORENCI:Kad se voli, voli se,kad se mrzi, mrzi se

Svi mitovi koji su jo{ uvek ìvi imaju dve strane sakojih ih gledamo i doìvljavamo, stvarala~ku i

destruktivnu: Jernej Lorenci

Foto:

Asian

a Jurc

a Avc

i

Foto:

Bran

ko Ig

njatov

i}

Oboàvam tu snagu mitova, pri~a i pesama i tu potrebuprepri~avanja, potrebu da oni opstanu, da su jo{ uvek tu, da su u neku ruku svedoci nepromenljivosti ~oveka

Marija Krtini}

ko treba da budem potpuno iskren, moj od-nos prema Bitefu se, u razli~itim fazama pro-fesionalnog sazrevanja menjao, nekad opte-re}en predrasudama, nekad nekriti~nim odo-

bravanjem. Isto onako kako ga, uostalom, do-ivljava i na{a javnost. Tek kad postanete deo

festivalskog tima, moète u potpunosti dashvatite stvarni zna~aj institucije koja, uprkossvemu, postoji pet decenija – kaè za Danasdramski pisac Filip Vuji{evi}. On je na neki na~inpreuzeo ulogu Anje Su{e, koja je deset godinabila selektorka Bitefa. Vujio{evi} je imenovan zafestivalskog dramaturg i ovo }e biti prvo izda-nje Bitefa na kojem je radio sa ove pozicije.

Ivan Medenica rekao je da su va{i za-daci festivalska selekcija i festivalskaprodukcija. Koliko ste na taj na~in u~e-stvovali u ovogodi{njem programu?

– Moj zadatak bio je da se, zajedno sa Iva-nom Medenicom i na osnovu umetni~kogkoncepta koji je kreirao za ovogodi{nji Bitef,bavim biranjem predstava koje }e se na}i uGlavnom programu festivala. Na neki na~in,posao dramaturga festivala mogao bi se po-rediti sa zaduènjima dramaturga na pozo-ri{noj predstavi, u kontekstu njegove sarad-nje sa rediteljem ili umetni~kim direktorom.Od vas se o~ekuje da, u zavisnosti od faze ra-da, budete nekada konstruktivni i produktiv-ni, a nekada kriti~ni. [to se festivalske pro-dukcije ti~e, ove godine smo imali sre}u daje ve} postojala odli~na umetni~ka saradnjaizme|u Bitef teatra i Narodnog pozori{ta uBeogradu, koja se savr{eno uklopila u kon-cept festivala. Radi se, naravno, o predstaviCarstvo nebesko u reìji Jerneja Lorencija.

Kojim }ete se idejama ubudu}e voditiu svojim zaduènjima?

– Isklju~ivo idejom da svoj posao radimnajbolje {to umem.

Kako vi vidite budu}nost Bitefa?– I u pro{losti se dosta polemisalo o tome

da li nam je Bitef potreban, te da li moè daostane relevantan u izmenjenim politi~kim idru{tvenim okolnostima. A evo, ove godinese odràva 51. put. Mislim da je {ansa Bitefa utome da nastavi da se insistira na njegovoj po-

sebnosti, na ~injenici da se radi ojedinstvenom mestu susreta kul-tura i poetika. Danas, kada pode-la na istok i zapad ne postoji u for-

mi u kojoj je postojala za vremeHladnog rata, prisutne su neke no-

ve podele. U tom smislu, ta {ansa leìupravo u tragi~noj ~injenici da se festival odr-

àva na samo par stotina kilometara od bodlji-kave ice koja deli bogati i siroma{ni svet.

[ta za mlade autore u Srbiji i regionu,ali i u Evropi, danas zna~i Bitef?

– [to se lokalnih autora ti~e, iako se uticajBitefa na ovu sredinu ~esto minimizira, mojje utisak da srpskim pozori{tem dominirageneracija rediteljki i reditelja mla|e srednjegeneracije koji su se profesionalno formiraliupravo na Bitefu. U {irem, evropskom kon-tekstu, trudimo se da afirmi{emo mlade au-tore koji su manje poznati u me|unarodnimokvirima. Tako }e publika ove godine mo}ida gleda predstave Istrebljenje i Sneg ErsanaMondtaga, reditelja koji je ve} stekao punuafirmaciju u Nema~koj i [vajcarskoj, ali nijetoliko poznat izvan zemalja nema~kog go-vornog podru~ja...

Kako vidite savremeni srpski teatar?– Svi mnogo mislimo, ali se misao ne vidi

uvek.

JANFABR

@IVETI GR^KE TRAGEDIJERE^ UMETNI^KOG DIREKTORA

FILIP VUJO[EVI]:Mnogo mislimo, ali se

misao ne vidi uvek

p

s

n

a

Cunami na{eg sistema komunikacija

Re~ dramaturga

Moj je utisak da srpskim pozori{tem dominiraju rediteljke i reditelji mla|e srednje generacije koji su se profesionalno

formirali upravo na Bitefu: Filip Vujo{evi}

Redefinicija srpskog teataraU pozori{nim krugovima Filip Vujo{evi} do-bro je poznat kao jedan od mla|ih autora(zajedno sa Milenom Bogavac, Majom Pele-vi}, Milanom Markovi}em, Olgom Dimitrije-vi}...), koji poslednjih godina svojim koma-dima redefini{u srpski teatar, usmeravaju}iga sve vi{e ka onim bitefovskim novim ten-dencijama, pre svega iz ugla dramskog tek-sta. U duhu dokumentaristi~kog teatra nje-gove drame bave se srpskom stvarno{}u, i tonaj~e{}e iz ugla mladih. Na aktuelnim reper-toarima moè se pogledati njegov komad@ivot stoji, ivot ide dalje (Bitef teatar) i Gozba(Zvezdara teatar), a autor je i komada Hal-flajf (Atelje 212), Ronalde, razumi me (Narod-no pozori{te), Hamlet, Hamlet, eurotre{ (Po-zori{te na Terazijama)... Bio je deo i autorskihekipe predstava Hipermnezija (Heartefact),Fejk porno (Bitef), Fakebook (Bitef), Ro|eni uYU (JDP)... Ro|en je 1977, diplomirao drama-turgiju na Fakultetu dramskih umetnosti uBeogradu. Dobitnik je specijalne Sterijine na-grade za dramu Halflajfi nagrade za najboljisavremeni komediografski tekst za Dan D@.

Foto:

Jelen

a Jan

kovi}

Vepic tripD SUBOTA / NEDELJA, 23–24. SEPTEMBAR 2017. | DANASIV

KVIZULA / QUIZOOLA!Forsd Enterteinment, [efild (Velika Britanija); reìja Tim E~elsBitef teatar, 22. septembar od 18 sati

OLIMP: U SLAVU KULTA TRAGEDIJE – PREDSTAVA OD 24 SATATrublejn/Jan Fabr, Antverpen (Belgija); tekst Jeron Olislahers i J. Fabr;koncept, reìja i scenografija J. FabrSava centar, 23. septembar od 18 sati

BIBLIJA, PRVI POKU[AJSlovensko narodno gledali{~e (Drama), Ljubljana (Slovenija); tekst kolektivno autorstvo, koncept i reìja Jernej LorenciNarodno pozori{te (Velika scena), 25. septembar od 20 sati

CARSTVO NEBESKONarodno pozori{te i Bitef teatar, Beograd (Srbija); reìja Jernej LorenciNarodno pozori{te (Scena „Ra{a Plaovi}“), 26, 27. i 28. septembra od 20 sati

SNEGTalijateatar Hamburg, Nema~ka; tekst Orhan Pamuk, reìja Ersan MondtagJugoslovensko dramsko pozori{te (Scena „Ljuba Tadi}“), 28. septembar od 20 sati

(SA)SLU[ANJEPozori{na kompanija Mehr, Teheran (Iran); tekst i reìja Amir Reza KuhestaniAtelje 212 (Scena „Mira Trailovi}“), 29. septembar od 20 sati

ISTREBLJENJEKoncertteatar, Bern ([vajcarska); tekst Ersan Mondtag i Olga Bah.koncept i reìja E. MondtagNarodno pozori{te (Velika scena), 30. septembar od 18 sati

GLAVNI PROGRAM

@iri

Marija Krtini}

ladi berlinski rediteljErsan Mondtag,poreklom iz turskezajednice, jedna je

od vode}ih zvezda u usponupozori{ta nema~kog govornogpodru~ja. Na Bitefu }e bitiprikazane dve Mondtagovepredstave, ~ime njegov raddobija ono {to dosada nije imaou ve}oj meri – naj{irume|unarodnu vidljivost, dokfestival obnavlja i u~vr{}uje svoju izvornuulogu spajanja kultura i promovisanjanajinventivnijih svetskih umetnika.

Prva me|u njima je Sneg. Nastala uprodukciji ~uvenog Talijateatra iz Hamburga,zasnovana je na epskom materijalu,istoimenom romanu turskog nobelovcaOrhana Pamuka. Njegov istovremeno glavnijunak i narator Ka kre}e na epsko putovanje uzavi~aj, vra}a se iz Nema~ke u Tursku, gde }epostati u~esnik i svedok oniri~nog kolopletadramati~nih, kafkijanskih doga|aja u kojimase, na vi{e ravni, prelama sukob izme|uislamisti~ke i sekularne Turske. Od ove gra|ereditelj pravi ironi~no politi~ko pozori{te, selementima tre{ poetike, koje se duhovitopoigrava prepoznatljivim elementima turskekulture, u rasponu od dervi{kih plesova doarhitekture parnih kupatila. Njegova drugapredstava Istrebljenje zasnovana je drami OlgeBah, koja govori o troje savremenih mladihljudi koji isku{avaju izloupotrebljavaju sve slobodesavremenog zapadnogdru{tva, proìvljavaju}iekstazu, {to ih ne ispunjavave}, naprotiv, stvara strah,nesigurnost i bespomo}nu~e`nju za iskustvom realnosti.Reditelj vrlo radikalno menjakontekst, izme{ta radnju izsavremenog urbanogambijenta u halucinantni pastoralni svet.Ovakvom tre{ poetikom, reditelj nudituma~enje koje moèmo ~itati kao politi~kikomentar – zapadno dru{tvo asocira naidili~nu pastoralu kojoj, kao takvoj, promenane treba, u kojoj je sigurnost obezbe|ena, azapravo je sve tu la`no, hipokritsko, dubokotrulo, na ivici ambisa...

Za{to ste se odlu~ili da prenesete nascenu roman „Sneg“ Orhana Pamuka?

– Mi smo religijska bi}a ako verujemo uBoga, ali i ako pori~emo ideju Boga. Traìmoistinu kao matriks na{ih ìvota, istinu koja jetoliko va`na za nas da ne moèmo ni dapomislimo da bi to mogla biti istina svihostalih na svetu. U toj fiksaciji leì lepota ali ikompulsivno pona{anje, posebno ukulturama i dru{tvima u kojima zapadnja~kaprosve}enost poku{ava da re{i nere{iv sudarrazli~itih religija. Metodom demokratije,potragom za kompromisima, poku{avamo dastvorimo balanis, ali tragedija je u tome {to su,kad je re~ o religijskim pitanjima, kompromisi~esto paradoks. To ra|a fa{izam – kopileateizma i teizma. To se moè videti odSjedinjenih Ameri~kih Dràva preko Evropskeunije do Turske. Pamukov roman prati ovajparadoks, dok svojim stilom direktno citiraKafku, pokazuju}i kako se eksperimentmoderne demokratije sa islamskompro{lo{}u bori kad paradoks postane zarazan.To je jedan od najzanimljivijih simboli~kihtekstova na tu temu koje ja znam.

Kojom idejom ste se vodili prilikomnjegove adaptacije?

– Nisam adaptirao roman u njegovojstrukturi, ve} sam likove iz teksta preneo uneku vrstu kolektivnih subjekta. To u mojimo~ima predstavlja po{tovanje premapredramskom pozori{tu anti~ke Gr~ke, gdene deluju pojedinci ve} grupa predstavnika.Njih ne pokre}u privatne ambicije, ve} suvazali pozicija u dru{tvu. Oni govore uhiperindividualnim konstelacijama kao {to jehor ili monolog, gde niko ne moè dobitidirektan odgovor. To je na{a naracija. Mislimda smo mi primarno izolovane individueodgovorne samo za sebe, bez ikakve za{titeboga koji opravdava na{e moralne zakonetokom kriznih trenutaka. Ponovo se nalazimou predramskom vremenu, gde predstavljamomedijume kolektivnih strahova i èlja i nada, i

dokle god to ne shvatimo,bi}emo bespomo}ni.Poku{ao sam da pri~upremestim u nadrealnuatmosferu kolektivapojedinaca koji ìve u svetugde prepoznaju odre|enesimbole i estetiku, ali taj svetpostaje sve ~udniji i ~udniji,mra~niji i nadrealniji. Dijalozii slike prelamaju se u veoma

preciznoj koreografiji, koja uklanja iluziju da}emo do}i do odgovora sve dok ne uvidimopravu osnovu ove krize.

Je l’ to jedna od tema o kojimasavremeni teatar treba da govori?

– Da, ali ja ne mislim da pozori{te treba dase bavi samo temom, ve} i na~inom na koji }eto da pokaè. Umetnost je sud gde sudimo ona{em na~inu percepcije i mi{ljenja, naosnovu kojih gradimo identitete, i gde seborimo protiv svih percepcija jer instinktivnoose}amo da su one napad na na{ bezbedniìvot. Izvan na{ih rutina prebiva novo, drugo..I zato {to ìvimo u iluziji na{eg svetainformacija i inofrmisanosti, mislimo davidimo sve, ali zapravo ne vidimo ni{ta. Zato{to su na{e o~i zaklju~ane i zavise samo odna{e rutine. Pozori{te je onda mesto gde sepreplavljujemo prekinutim rutinama.Naterani smo da se igramo sa posledicamanovih perspektiva. Kad vas umetnostdotakne, ne moète ìveti kao pre, osim akoniste spremni da se pokvarite. Va`no je re}i dasu rasizam, homofobija, {ovinizam,antisemitizam jaha~i Apokalipse. To suidentiteti koji se grade na poznatom, a ne na~udnom i neobi~nom. Na{i jezici i slikebolesni su od vekova rasisti~kog diskursa.Tako da niko nije nevin. Dug je put kakobismo dali {ansu drugima i prihvatilinepoznato kao bogatstvo sopstvenog ìvota.Ne postoji sistem ili skriveni mozak operacijeili |avo koji nama manipuli{e. To je matriks

bez tvorca koji poku{ava da nas integri{e. Toje slepa, destruktivna magma. Ako do|e doerupcije, moèmo da vidimo fa{izam koji jeuvek sakrivan i pred na{im o~ima.

Za{to je onda zapadno dru{tvoprikazano kao Edenski vrt u va{ojpredstavi „Istrebljenje“?

– Edenski vrt kao raj na zemlji je stari san ukome moèmo da do|emo do raja a da neumremo. Ve}ina pri~a o poku{ajima da senapravi Eden na zemlji govore i o smrti, jer jeto istina o situaciji koja ne donosi promene.Mi ne ìvimo u raju, jer uvek neko drugi morada plati cenu za taj raj, a samo potpuno~udovi{te moè da ignori{e zauvek boldrugih. [to se vi{e trudimo da ignori{emosvetski bol zbog sopstvene udobnosti, topostajemo bolesniji i to vi{e ose}aj krivicetruje na{ um strahom. Edenski vrt u Istrebljenjuje vrt preterivanja koji njegovi stanovnicipoku{avaju da osvoje kroz ekstazu, stanje ukome pojedina~ni strahovi vi{e ne postoje. Toje svet u kome ljudi poku{avaju da izbri{usopstvenu individualnost, jer misle da tu leìnjihov spas od krivice i straha.

Uprkos takvoj scenografiji, tekst se bavina{om realno{}u?

– Stvarnost je na~in na koji poku{avamo dashvatimo svet oko nas. Mi nemamo objektivnuta~ku na osnovu koje procenjujemo sebe ilisvet. Sve je vi|eno kroz nao~are na{ihbiografija ili kulture. Tako da – da... Scenografijaje eksperiment kojim poku{avamo daprevazi|emo na{u realnost, stvarnost koju na{ilikovi zaista mrze zbog ~ega teraju sebe une{to za {ta misle da je prava radost. Gde misleda mogu da skinu lance realnosti. Nemamokontrolu nad onim {to mislimo, pa stvarnost,kao ogledalo na{ih misli, iska~e pred nas. Zatoovi ljudi poku{avaju da izbri{u sopstvene misli,da prestanu da misle na odre|eni na~in. [to,kako kaù agnosti~ki pisci, ~ak ni Bog nijeuspeo da uradi.

Na koji na~in se svi mi pona{amo kaonarcisi?

– Ako kultura tako sna`no zagovaraindividualnost kao {to je slu~aj uzapadnoevropskoj tradiciji u moderno doba,onda je sve {to posedujemo samo na{e. âkni na{a tela nisu na{a sudbina nego projekat.Ose}amo obavezu da na najbolji na~iniskoristimo na{e ìvote, jer strahujemo da }enas drugi videti kao gubitnike ako neiskoristimo {anse koje imamo. Onda smoprevi{e slabi, zavisni, glupi... Ovasamoodgovornost nas dovodi do rata sana{om verzijom koja nije savr{ena. Zato sesve vi{e fokusiramo na ve~ni projekat pokome treba da budemo sve bolji i bolji. Zatoje sve {to radimo deo tog narcisti~kog rata.Sve je to deo propagande ega. To je veomaopasno, jer su, govore}i u metaforama,ogledala koja nosimo da bi kontrolisali samisebe, vrlo krhka. Mogu se slomiti ili moèmoda pijemo iz njih. Moèmo da izgubimosaose}anje i fleksibilnost. Onda po~injemo dase bojimo, a strah nas ~ini okrutnima.

O ~emu razmi{ljate trenutno? [ta bistevoleli da predstavite publici u budu}nosti?

– Kad bih to rekao, postao bih zarobljen usopstvenom procesu kreacije. Svoju inspiracijucrpim iz umetnika sa kojima sara|ujem, i svedok ne znam kakve mi nove poznanikebudu}nost nudi, moram da budem otvoren.Sigurno }u tragati za novim formama da bih sebavio temama o kojima sam sad govorio. Ali tomoè biti u pozori{tu, ali i u vizuelnimumetnostima, filmovima... Poku{avam davozim taj talas, kada se talas pojavi.

NA IVICI AMBISA

ERSAN MONDTAG:Strah nas ~ini okrutnima

Sve je vi|eno kroz nao~are na{ih biografijaili kulture: Ersan Mondtag

Foto:

Thom

as Sc

hrod

er-M

MK

m

Svoju inspiraciju crpim iz umetnika sa kojimasara|ujem, i sve dok

ne znam kakve mi nove poznanike

budu}nost nudi, moramda budem otvoren

TIMEÊLS:Opasno jeponavljatijedan odnos iliobrazacMarija Krtini}

islim da je Bitef odli~na prilika da seumetnici sa razli~itih mesta sretnu,kao i da ostvare veoma intenzivan su-sret sa publikom u Beogradu. Mislim

da iz tih situacija moè da se rodi ne{to veomajedinstveno – kaè za Danas umetnik i pisacTim E~els, vo|a britanska trupa Forced Enterta-inment. Ova trupa ve} vi{e od trideset godinaistraùje i ~esto izvr}e konvencije anra, narati-va i samog pozori{ta, crpe}i inspiraciju ne samoiz drame, ve} i iz plesa, performansa, muzi~kekulture i popularnih formi poput kabarea i sten-dap komedije. Jedna je od klju~nih trupa kojauti~e na razvoj savremenog pozori{nog jezikau Beograd dolazi sa kra}om verzijom svojepredstave Quizoola! (originalna predstava traje24 sata, a kra}a verzija svega {est). Predstava ko-ja je nastala 1996. zasnovana je na improvizaci-ji, u kojoj tri izvo|a~a sa razmazanom klovnov-skom {minkom na licu {est sati bez prekida po-stavljaju jedni drugima pitanja i odgovaraju nanjih. Ona problematizuje pitanje {ta je stvar-nost a {ta predstava – {ta pitati i kako odgovo-riti. Istovremeno ona istraùje ljudsku potrebuza znanjem, izvesno{}u i definisanjem.

Na koji na~in ime va{e kompanije poka-zuje ideje va{ih komada?

– Kad smo po~eli da radimo zajedno, do-palo nam se ime Forced Entertainment (Na-metnuta zabava) jer predstavlja kombinacijune~ega pozitivnog i prijateljskog – zabave – ire~i nametnuto, koja ukazuje na ne{to proble-mati~no i neprijatno. U vreme kad smo po~i-njali, to nismo znali, ali na mnogo na~ina ovadualnost je bila u srcu na{ih predstava od sa-mog po~etka. Tako da je na neki na~in ime po-stalo na{ manifest. Mislim da je za nas jako va-`no to pitanje odnosa prema publici, i kako

razmi{ljamo o na{em radu u tom odnosu. Naneki na~in, sa svakom predstavom poku{ava-mo da iznova izmislimo taj odnos, ne tako {to}emo inscenirati novu situaciju na sceni, ve}tako {to }emo se na odre|eni na~in obratitipublici. Va`no nam je {ta zahtevamo od publi-ke i koje pozive joj upu}ujemo.

Za{to vam je va`no da pravite duge ko-made (durational pieces)? I u tom smislukako vidite savremeni teatar?

– Istorija trupe vezana je za potragu za no-vim na~inima stvaranja komunikacije sa publi-kom i otvaranja prostora za dijalog, susret ili re-fleksiju. Trudimo se da otkrijemo {ta moèmoda napravimo sa ljudima u istoj prostoriji. Mo-èmo li da stvorimo komunikaciju u kojoj }e ioni u~estvovati ili da im postavimo pitanja ili daih nateramo da misle? Opasno je samo pona-vljati jedan odnos ili obrazac. Mislim da je to ne-{to {to zanima samo nas. Osim ako niste zaistauhva}eni u nekakvoj komercijalnoj ma{ineriji,imate elju da kroz formu stvarate kontakt. Po-stavljanje pitanja koja èlite da postavite, stva-ranje odnosa kakve èlite da imate sa publi-kom, to }e uvek uklju~ivati nov pristup formi irazmi{ljanju o va{im mogu}nostima i granica-ma u tom smislu. Ako u na{em radu postojiogroman impuls, onda on ima veze sa èljomda stvorimo vezu sa publikom. Duge predsta-ve samo su jedan od koraka u tom pravcu. Onesu {ansa da se razmi{lja i radi druga~ije.

[ta sve predstava koja traje {est satiomogu}ava jednom umetniku?

– Zanimljivo je da duge predstave krozumor otvaraju prostor u kome izvo|a~i gubeodre|enu dozu kontrole nad onim {to rade.Za sve nas na sceni najteì je prvi sat, zato {totada najvi{e pazite kako se pona{ate. Va{i tri-

kovi ili ose}aj onoga {to èlite da postignetejo{ uvek su netaknuti. Ali nakon tri sata poma-lo ste se opustili. Ne brinete se toliko o onome{to radite, izgubili ste pojam o tome, ne prati-te vi{e {ta govorite, va{a fizi~ka kontrola se po-gor{ala, va{ ose}aj za vreme se promenio. Sveto je lepo videti. Kao performer mogu da ka-èm da to otvara ne{to i kod publike. Ima toveze i sa stvarno{}u situacije koju igramo nasceni. Doga|aju se neo~ekivana putovanja.Postoje trenuci u kojima ljudi pri~aju apsurd-ne viceve {to dovodi do ne~eg fantasti~nog{to nikako nismo ni mogli da o~ekujemo. Tra-janje ima pokreta~ku snagu. Struktura stvaraokolnosti u kojima odre|ene slu~ajnosti, in-spiracije ili otkri}a mogu iskreno da se rode.

[ta publika moè da iskusi iz svega toga?Da li se predstava menja ako publika ostanedo kraja ili ako ode posle nekog vremena?

– Da. Obi~no kaèmo da publika dobija pri-liku da osmisli svoj po~etak i kraj... da u|e ili daiza|e tokom predstave kad god poèli. Volim{to je predstava druga~ija za svakoga. [to sva-ko gradi svoje putovanje. Tako|e, mislim dasvako u publici odgovara na pitanja u predsta-vi u svojoj glavi. Tiho kao i {to gledaju. Tako dase paralelno de{ava mnogo predstava. Onakoju mi izvodimo i one koje se odvijaju u ljud-skim glavama. Svi|a mi se ta ideja dualiteta.Vremenom se i publika umori. Upadaju u ri-tam komada. To je va`no. Ne{to od samog po-zori{ta nestane i ulazimo u drugu zonu. U tomsmislu predstava ima politi~ki aspekt, jer vi{enije spektakl nego ne{to drugo.

[ta je bila glavna ideja iza predstave„Quizoola!“ i za{to je, po va{em mi{ljenju,ona opstala tako dugo?

– Ovo je jedna od dugih predstava kojesmo radili, a koje traju od {est do 24 sata. U nji-ma performeri improvizuju sa ustaljenim se-tom pravila. Ova dela stvaraju posebnu ener-giju sa zakovanom strukturom i predstavljajumaratonski test za performere – test njihovihsposobnosti da jedni s drugima pregovaraju, ida sa onima koji to gledaju, stvaraju, kompo-nuju i izmi{ljaju delo korak po korak. Zanimanas i {ta se vremenom de{ava sa performeri-ma. Nakon tri sata improvizacije ne moète vi-{e reìrati svoje pona{anje. Va{ jezik je olaba-vljen i veza sa va{im mozgom je na neki na~in{ifrovana. Umorni ste, pomalo ~ak i histeri~ni.Hvatate sebe kako radite ili govorite stvari ko-je niste planirali. U ovom stanju, vi ste ogolje-ni, spustili ste gard. A mislim da je publika glad-na takvih stvari. [to se ti~e predstave Quizoola!konkretno, oduvek smo voleli pitanja i odgo-vore, posebno na sceni, zato {to, kad neko od-govori, uvek postoji mogu}nost da je odgovorta~an i da to govori glumac a ne njegov lik. Na-pravili smo ovu predstavu da bismo istraìliideje o tome {ta je istina a {ta je fikcija. Kad ima-te scenario prepun pitanja koja moète da po-stavljate bilo kojim redom i da improvizujete udavanju odgovora, to daje ovom komadu veo-ma ivu energiju koja nam se dopada.

DURATIONAL PIECES

Foto:

Hugo

Glen

dinnin

g

mNa neki na~in ime na{e kompanije (Nametnuta

zabava) postalo je na{ manifest: Tim E~els

Marija Krtini}

redstava (Sa)slu{anje iranskogautora i sve ve}e evropskepozori{ne zvezde Amira RezaKuhestanija, ti~e se odnosa

iranskog dru{tva prema ènama, ali i pitanja{ta je istina i moè li ona ikada biti potpunootkrivena. Suprotno svim o~ekivanjima,saslu{anje ne sprovode neki bradatifundamentalisti, nego studentkinja kojoj jepoveren klju~ spavaonice samo zato {to je

ne{to starija od ostalih. Ona ne ispitujedruge studentkinje iz ekstremnih religioznihili politi~kih ube|enja, ve} zbog toga {to jeuspela da sa~uva svoju reputaciju i ne èli daima bilo kakve probleme. Zaplet nastaje kadjednu od njih optuì da se iz njene sobe ~uomu{ki glas. Kafkijanska pri~a o te{ko}amarekonstruisanja istine iz poluistne, pri~a,ogovaranja, prislu{kivanja dobro je poznata isvima izvan granica Irana.

Moète li da opi{ete kako izgledapozori{ni ivot u Iranu?

– Jedinstvenost pozori{ta leì unjegovoj ìvosti, dok je specifi~nosttog medija u njegovog realnosti.Budu}i da ljudi u Iranu ne verujumedijima, stvarnost pozori{ta jealternativa virtuelnom svetu medija.Razlog za{to ljudi u Iranu, ve}inom uTeheranu, rado idu u pozori{te jestezato {to tu mogu da iskuse ne{to {tose zaista pred njima odvija, zbog~ega smatraju da pozori{te zasluùjenjihovo poverenje. Zaista verujem da jerazlog za{to u Teheranu postoje nezavisnepozori{ne produkcije, jeste publika i njihovapodr{ka pozori{tu. Njihova potreba za timìvim i vernim iskustvo, u pore|enju sa timizolovanim odnosom prema medijima.

Kako vi i va{e kolege, slobodniumetnici, radite u takvim okolnostima?Da li morate da koristite jezike simbola imetafora da biste da li neki analiti~kipogled na moderno dru{tvo?

– Mislim da je slobodan umetnikapogre{an izraz. Ne moète biti slobodni od

(POLU)ISTINA

AMIR REZA KUHESTANI:Pozori{te spaja stvarni i virtuelni svet

p

Kao umetnikkoji radi i u

Iranu i uEvropi,

verujem daograni~enja

zaista nisubitna

Strana VI

Profesorka na Londonskom univerzitetu Marija [evcova (predsednica),kompozitor Dra{ko Adì}, koreograf i performer Igor Koluga, dramska spisateljica i performerka Ivana Sajko i {vedska pozori{na kriti~arka i performerka Margareta Sorensen.

7

6

5

4

3

2

1

1 2

3

5 6

7

4

Foto:

Won

ge Be

rgman

nFo

to: So

nja @u

gi}Fo

to: Bi

rgit H

upfel

d

epic trip DDANAS | SUBOTA / NEDELJA, 23–24. SEPTEMBAR 2017. VIIepic tripD SUBOTA / NEDELJA, 23–24. SEPTEMBAR 2017. | DANASVI

Te ~udne petlje...Ivana Matijevi}

Ove godine program Bitef Polifonija kreirao je uredni~ki tim pro{i-ren znatnim brojem mladih ljudi i oni su dali odgovore o mladi-ma kao akterima i/ili kao mladoj publici kad su nove pozori{netendencije u pitanju. Mogu}nost da se na jednom velikom i zna-~ajnom festivalu kao {to je Bitef obezbedi prostor koji razvija pod-sticaje i stvara uslove za uklju~ivanje mladih, posebno je bitan jer~ini vidljivim da ih ima i da su va`ni da ih bude u svetu pozori{takoje èli da otkriva i podràva nove pozori{ne tendencije.

Razgovorom povodom tri teorijske knjige o teatru po~injeovogodi{nja Polifonija. Jedno, mo`da i klju~no pitanje je – gde jemesto mladih u novim pozori{nim tendencijama, odnosno, imali uop{te mladih (tinejdèra) u pozori{tu – kao publike i(li) kaoaktera?

Kako i sebe – kaè \or|e @ivadinovi} Grgur, glumac – jo{ uveksmatram mladim, radim sa mladima i radio sam s mla|ima, a i gle-dam ih u pozori{tu, moram da kaèm da nas ima itekako, mladihkoji se bave pozori{tem i u~e u njemu i od njega. I uvek }e nas bi-ti. Naàlost, prostor za mlade je ipak prili~no skroman i o tome tre-ba misliti, jer ako se ne stvaraju uslovi da mladi su{tinski upozna-ju i razumeju pozori{te, te{ko }e se desiti da kao odrasli u~estvu-ju u bilo kom smislu, zato {to su bivali uskra}eni za razli~ita zna-nja i iskustva kao deca i mladi.

„Mladih ima u pozori{tu, ali u pozori{tu koje je njima blisko,koje ~uje njihov vrisak“, kaè Branka Baji}, glumica i dramska pe-dago{kinja, misle}i da je va`nije pitanje koje su potrebe dana-{njih mladih i koliko nove pozori{ne tendencije odgovaraju nate potrebe.

Nikola Isakovi}, student pozori{ne reìje, isti~e da se jo{ vi{emora poja~ati svest o mladima kao nosiocima novih formi, ideja iambicija. Umesto da im se name}e kako i {ta da rade, treba ih presvega dobro saslu{ati i dati im prostora da unesu ne{to novo, pot-puno naivno i neiskvareno, i zato Bitef Polifonija svojim koncep-tom vi{eglasja predstavlja pravo mesto za to.

Ma{a Seni~i}, dramatur{kinja i scenaristkinja, isti~e da „mladihima u pozori{tu, premda mo`da ne toliko u medijima koji se bavepozori{tem; pa ipak, njihovo je prisustvo osetno, a entuzijazamneporeciv. Nalaze se u publici, ali ne po premijerama, ve} na bal-konima, stepeni{tu i drugim pozicijama autenti~ne radoznalosti.Kao akteri, naj~e{}e se prepu{taju alternativnim pozori{nim prak-sama, performansu, hibridnim oblicima izraàvanja. Bitef Polifoni-ja je ove, kao i svake godine, dokaz toga, izme|u ostalog i zbogsvog tima, ali i zbog sveèg duha koji vlada u pojedina~nim na-slovima u programu“.

A, je li prevashodna uloga pozori{ta u njihovom uzrastu edu-kativna i eti~ka, odnosno, poku{aj da ih u~ini senzibilnijim za oso-be sa margine, diskriminisane i izop{tene iz dru{tva po bilo komosnovu?

Nikola smatra da to jeste jedan od glavnih ciljeva pozori{ta, aliu kojoj meri se to realizuje zavisi od institucije do institucije. Poli-fonija je uvek tu da podrì takav koncept. \or|e misli da ulogapozori{ta uvek, bez obzira na uzrast, treba da bude i eti~ka, i edu-kativna. O kom god pozori{tu da je re~. Ma{a smatra da je ulogapozori{ta, bez obzira na uzrast – da vaspita publiku u pravcu kri-ti~kog razmi{ljanja, kao i da stvori prostor za preispitivanje, kakodru{tvenih konvencija, tako i ustaljenih na~ina pona{anja. „Pozo-

ri{te je prostor kretanja i pomeranja, politi~kog i intimnog. Njego-va je du`nost da se protivi diskriminaciji i marginalizaciji u bilokom obliku, ali ne bih rekla da ono podleè konvencionalnim eti~-kim vrednovanjima; moral pripada diskursu nedeljnih ru~kova,ne ozbiljnom pozori{tu“, isti~e ona.

Kako, onda, na glavni program Bitefa odgovara ovogodi{njaBitef polifonija? Epske igrice deluju kao uvertira u predstavu Jerne-ja Lorencija o uticaju epske poezije, odnosno, njenom tuma~enjui (zlo)upotrebi u novija vremena?

„Kao neposredni u~esnik projekta Epske igrice – kaè \or|e –sticajem okolnosti se desilo da se tema na{eg rada poklopila s te-mom Bitefa, {to je sjajno, jer omogu}ava da kroz razli~ite progra-me ista ili razli~ita publika festivala prati sadràje u vezi s doma-}om epikom. Na{a ideja je da metodama drame u edukaciji, raci-onaliziraju}i, pristupamo pesmama kosovskih ciklusa, jer smatra-mo da u~enicima na ~asu, budu}i da igramo u u~ionici, treba dase ponudi alternativni pristup analize epske poezije, da se otvorei istraè razna pitanja. Kao {to spram svega u ìvotu treba da bu-demo kriti~ni i nastojimo da posmatramo stvari iz razli~itih uglo-va, tako treba da se odnosimo i prema nacionalnoj istoriji i knji-èvnosti. Sve treba racionalizovati i o svemu pri~ati na vreme, da-kle i u {koli“.

Ma{a dodaje da „program Bitef Polifonije ne odgovara na glav-ni program Bitefa, ve} ga dopunjuje druga~ijim praksama, kojepak po~ivaju na sli~nijim idejama, pitanjima i fenomenima. U tomsmislu, ova dva programa stoje ravnopravno, ~ine}i jednu pulsira-ju}u celinu, veoma dragocenu za kulturnu scenu Beograda“.

Moèmo li, onda, sa-znati i ne{to vi{e o pojedi-nim projektima? Na pri-mer, o performansu Kon-tejner navodno sadrì iliinteraktivnoj predstavi(Ne)radno vreme.

Isa, reditelj interaktiv-na predstave (Ne)radnovreme, koja se igra u kafi-}u Popara, otkriva da je tosvakodnevni ritual savre-menog dru{tva. Pozori{nidoga|aj u kojem publikapostaje lik, tema i sceno-grafija.

Ma{i se, me|u projek-te koji su njoj privatno iprofesionalno najuzbu-dljiviji, nalazi Kontejnernavodno sadrì, budu}ida se njegov me|una-rodni autorski tim bavikapitalizmom koji se ote-lovljuje kroz cikli~ne pu-

tanje svojih teretnih kontejnera, a na kojima pak po~ivaju proiz-vodnja i potro{nja, dve pogubne i esencijalne aktivnosti savreme-nog ~oveka. Naime, kaè ona, ovo izvo|enje hibridnog oblika –u previranju izme|u performansa, radionice i dijaloga – de{avase upravo u kontejneru o ~ijoj se prirodi raspravlja.

Polifonija postaje punoletna doga|ajem poput onog kojimpo~inje veliki Bitef u trajanju od 24 sata. Isku{ava li se i njime str-pljenje i posve}enost Bitefove publike i to one najmla|e ili je posredi ne{to drugo?

„Ne bih ovde koristila termin strpljenje, premda ono jeste luta-ju}a, sve re|a gledala~ka osobina (i to ne samo u pozori{tu) – prebih rekla da se radi o posve}enosti, istrajnosti i predanosti, na ko-jima poziva ovakav teatarski koncept. Takozvani durational thea-tre nije ni u kom slu~aju provokacija niti ekscentri~ni samodovolj-ni doga|aj, ve} on poziva na druga~iju konzumaciju pozori{ta i,iznad svega, iznova postavljanje pitanja {ta ono jeste, a {ta svemoè da bude, zaklju~uje Ma{a, a Branka, kao ~lanica autorskog ti-ma Doga|aja 24 sata – Ljubav, hleb i pri~e na Bitef Polifoniji, isti~eda u Doga|aju 24 sata u~estvuju deca, mladi, stari, pripadnici raz-li~itih etni~kih grupa iz Srbije i Holandije, umetnici, kriti~ari, lokal-no stanovni{tvo i mnogi drugi. „Jedan ovakav neuobi~ajen doga-|aj poku{a}e da pokaè mo} pozori{ta i umetnosti kada zajednorade profesionalni umetnici i lokalno stanovni{tvo. Kroz trajanje iodolevanje, a kroz ostajanje i bivanje zajedno i zajedni~ki rad, po-ku{a}emo da stvorimo jednu viziju i jednu mogu}nost za zajed-ni~kiju i svetliju budu}nost. Kao u mitovima, u ritualima prelaskaHeroja, kroz ljubav, hleb i pri~e, hrabro otpo~injemo nove avan-ture“, kaè Branka.

Mladih ima u pozori{tu, premda mo`da ne toliko u medijimakoji se bave pozori{tem; pa ipak, njihovo je prisustvo osetno,a entuzijazam neporeciv. Nalaze se u publici, ali ne po premijerama, ve} na balkonima, stepeni{tu i drugim pozicijama autenti~ne radoznalosti. Kao akteri, naj~e{}e seprepu{taju alternativnim pozori{nim praksama, performansu, hibridnim oblicima izraàvanjapravila ili zakona. Ako elite da va{ rad ima publiku, morate

da prihvatite neka ograni~enja, koja ugroàvaju va{uslobodu. Drama koja se na|e na sceni nije ona o kojoj samrazmi{ljao, ve} ona koja }e biti dobro prihva}ena. Zbogtoga, kao umetnik koji radi i u Iranu i u Evropi, verujem daograni~enja zaista nisu bitna. Na primer, kad radite uslobodnom dru{tvu kao {to je Nema~ka, isto tako ose}atepritisak pozori{ta, publike, zakona... Pitanje ograni~enjanije ni u ~emu druga~ije. Mo`da ~ak u Iranu ose}am manjipritisak. Moram da prihvatim neka pravila i neka od njih daprimenim u svojim predstavama, kao u (Sa)slu{anju. Ali~injenica je da ta pravila nikada ne}e ograni~iti mojapoliti~ki i pobunjeni~ki izraz.

[ta uti~e na pri~e i forme va{ih komada?– Jedina stvar koja uti~e na formu i sadràj mojih

predstava je sam sadràj, ono {to mi je va`no da budere~eno. Ta veoma duga re~enica koja daje naraciju~itavoj predstavi. Na primer, u (Sa)slu{anju to je – da liverujete da zaista verujete u svoja verovanja? To seodnosi na virtuelni svet, ne samo na medije, ali i na svetu ne~ijem umu sa svim predrasudama, zbog ~ega nekoveruje da su tu|e misli njegova verovanja. Kao dramskipisac stvarate va{e likove, gradite strukturu i pi{etedramu zasnovanu na toj dugoj re~enici.

Va{a predstava „(Sa) slu{anje“ govori kakofunkcioni{e sistem, ne samo u Iranu nego u svimtotalitarnim dru{tvima (skrivenim i javnim). Na kojina~in zapravo svi mi postajemo deo dràvnogmetoda kontrolisanja prepu{taju}i se strahu izapla{ivanju?

– Totalitarizam moè imati dva aspekta. Prvi jeindividualni, u kome jedan vo|a name}e svojerazmi{ljanje narodu primenjuju}i silu ili pravila. Ovaj vidnam je svima jako razumljiv. Drugi je onaj u koji neverujete i koga niste ni svesni. Na primer, mislite da steglasali za odre|enu politi~ku stranku slobodno jer sviznamo da je glasanje, kao deo demokratskog sveta,najve}e dostignu}e ljudskog postojanja. Ali danas, znamo{ta je kampanja Donalda Trampa u~inila. Oni su stvoriliverovanja, zasnovana na neta~nim vestima uz pomo}medija. Ubedili su ljude da su ta verovanja njihova stvarnarazmi{ljanja i ciljevi. Ali to nisu bila verovanja tog naroda,ve} misli koje su im bile uba~ene kao deo plana. Tako da u(Sa)slu{anju, kad je re~ o iranskom dru{tvu, totalitarizamse otkriva u na~inu na koji se ljudi zbunjuju u svomshvatanju sveta. Pitanje je da li su zaista ~uli ono {to misleda su ~uli? Da li su pogre{no ~uli ili su ~uli samo neki deo?Mo`da se to slu{anje nije ni dogodilo, i to celo iskustvo jebila potpuna iluzija.

To je i pitanje mogu}nosti dolaska do potpuneistine i iskustva stvarnosti, {to je ~esta tema u va{impredstavama?

– Ne verujem da postoji potpuna istina. Na{eiskustvo ili nije istino ili je poluistinito. To je oduvek biovaàn element mojih drama – kako se odnositi premaistini i stvarnosti. U svetu u kome ìvimo problem je {toje sve medijatizovano. Svaka stvar na ovom svetuprolazi kroz virtuelni svet koji je preoblikuje. U predstavi(Sa)slu{anje koristimo ìve i snimljene snimke kako biiskusili vi{e nego {to bi trebalo. Idemo dalje od samogslu{anja i gledamo stvari da bi proverili da li moèmo daverujemo sopstvenim o~ima. Tako da publika shvata dasmo izazvali stvarnost kako bi je oni iskusili u odnosu napitanje istine. Onu koju vide i onu koju ~uju. Za menepozori{te predstavlja posebnu vrstu zabave jer postojiprekid izme|u stvarnog i virtuelnog sveta. Pozori{te jejedini medij koji ima potencijal da ih spoji. To me jeinspirisalo da stvorim (Sa)slu{anje.

Predstava se ti~e i pozicije ena u iranskomdru{tvu, a i va{e druge podele ~esto ~ine samo ene.Da li se ne{to promenilo u Iranu vezano za ovopitanje poslednjih godina?

– [to se ti~e poloàja èna u Iranu, moram re}i,imaju}i u vidu njihovu politi~ku i dru{tvenu situaciju iograni~enja sa kojima se susre}u, da su sada svesnesvojih ciljeva. Znaju kako i za{to se bore. Njihov razvoj jeneverovatan. Broj èna koje zavr{avaju fakultete,glumica, rediteljki, knjièvnica... [to se ti~e mojepredstave (Sa)slu{anje i drugih drama, ~esto govorim oènama jer se one bolje uklapaju u moj svet. Zato mojeansamble uglavnom ~ine glumice. One mogu odli~noda igraju likove koje ja pi{em. Ali ne samo to, moje pri~eprikazuju svet, koji ja najbolje poznajem.

KUHESTANI:Pozori{te spajastvarni i virtuelni svetNastavak sa V strane

BITEF POLIFONIJA BROJ 18

Ljubav, hleb i pri~e

Foto:

Mari

a Mora

les

epic tripD SUBOTA / NEDELJA, 23–24. SEPTEMBAR 2017. | DANASVIII

medenica: za 21. vek · – biblija je super jer je knjiga svih knjiga a zapra-vo je kontekst ja~i...

Documents