Džejms Patersoni Martin Dugard

UBISTVO KRALJATU TAN KA MO NA

Zavera da se ubije dečak kraljPrevela

Tatjana Mi lo sa vlje vićNaslov originala:James Patterson

The Murder of King Tut

Frenku Nikolu-Dž.P

Keli-M.D.

Beleška autora

POPUT ASO ŠI JE TID PRESA, i ja imam svoj priručnik s na po me na- ma o stilu. „Spi sa telj ski stil i elementi knjige Džejmsa Patersona“jeste spisak od de vet na est tačaka, koji držim nadohvat ruke dokradim. Osam na e sta tačka ispisana je velikim slovima jer, bez obzirana to koliko je često čitam, stalno moram da se podsećam koliko jevažna: IS TRA ŽI VA NJE POMAŽE. NE IM PRO VI ZUJ NIŠTA – NIMOŽDANE TUMORE, NI UTAPANJA, PA ČAK NI UBOD PČELE.Mislim da ni za jednu knjigu nisam ovoliko is tra ži vao. Od trenutka

kad sam dobio ideju i udružio se s Martijem Dugardom da bihnapisao ovu priču, u pot pu no sti sam se zaokupio starim Egiptom.Knjiga jeste krimić zasnovan na ubistvu, ali za ra nja nje u davnuprošlost dodalo je de tek tiv skom poslu čitav jedan novi sloj. Nismomorali samo poznavati junake naše drame; morali smo znati i šta sujeli, kakvu su odeću nosili i, na kraju krajeva, na koje su se svenačine mogli poubijati.Kako ono glasi tačka osamnaest?NE IM PRO VI ZUJ NIŠTA.Stoga nismo im pro vi zo va li. Martijevo isto rij sko is tra ži va nje obu hva-

ta lo je putovanje u London i obilazak Tu tan ka mo no ve grobnice uDolini kraljeva u Egiptu. Ja sam se zadubio u knjige i onlajn is tra ži va- nje. Potom smo udružili beleške i počeli da pišemo. Za pa nju ju ćačinjenica u vezi s istorijom starog Egipta jeste da je ona u velikojmeri još uvek nepoznata. Zato smo se, kad bismo naleteli naprazninu, vraćali u potragu za od go vo ri ma. Potom smo iznelisopstvenu teoriju o onome što se dogodilo. Osmi šlja va li smorazgovore, motive i raskošne prizore života u palati - sve na temeljusati i sati pro ve de nih u is tra ži va nju.Nema ničega novog u građenju priča na pret po stav ka ma, ali postoji

razlika između nagađanja i za sni va nja teorije na čvrstim, ne u mo lji vimči nje ni ca ma. Mi smo se odlučili za činjenice.

Što se Hauarda Kartera tiče, on je takoreći naš sa vre me nik, tako daje njegov život bilo mnogo lakše do ku men to va ti. Odoleo samiskušenju da nagađam o njegovom odnosu s ledi Evelin Herbert,mada sam se svim srcem nadao da ću naići na sočan zapis udnevniku, koji bi mi dozvolio da pustim mašti na volju. Vi, pak,izvucite sopstvene zaključke.Nadam se da ćete uživati čitajući Ubistvo kralja Tu tan ka mo na. Bilo

je zabavno pisati ovu knjigu. Zlosrećni dečak kralj i njegova pod jed- na ko zlosrećna kraljica postali su mi istinski dragi. Živeli su premnogo hiljada godina, ali njihova ljubav bila je toliko snažna i stvarnada verujem da je pred sta vlja la jednu od velikih isto rij skih romansi.Prava šteta što se sve moralo okončati tako brzo - i tako ta jan stve no.

Prolog

Dolina kraljevaGodina 1900.

BILO JE VEČE UOČI NOVE GODINE kad je is tra ži vač na mr šte- nog, iz ra žaj nog iica, po imenu Hauard Karter, na tečnom arapskomizdao naređenje za početak is ko pa va nja.Stajao je u skučenoj odaji, više od tri stotine stopa 1 pod zemljom.

Opkoljen vlažnim vazduhom, čeznuo je za cigaretom. Bio je zavisnikod tih prokletih stvarčica. Okrugle mrlje od znoja tamnele su mu sepod miškama na beloj košulji, a duboke cokule mu behu zasuteprašinom. Egipatski radnici u sandalama, koji su stajali pored njega,počeše da kopaju svom snagom.Behu prošle skoro dve godine otkako je Kartera zbacio konj daleko

u unu tra šnjo sti pustinje. Taj srećan pad promenio mu je život.Nakon gadnog pri ze mlje nja na kamenito tlo, sa za pre pa šće njem je

ustanovio da zuri u duboki procep u zemlji. Izgledao je kao skriveniulaz u drevnu kriptu.Delajući brzo i u tajnosti, dva de set še sto go di šnji egiptolog dobavio

je propisane vladine dozvole i potom unajmio ekipu kako bi započeois ko pa va nje.Sada je očekivao da će, premda još mlad, postati slavan - i bogat

kao Krez.Prvi egipatski vladari bili su sa hra nji va ni unutar složenih kamenih

piramida, ali upadi pljačkaša u grobnice tokom narednih vekovanaveli su potonje faraone da svoja poslednja po či va li šta sakriju,sme šta ju ći ih pod zemlju.Čim bi faraona posle smrti mu mi fi ko va li i potom zatvorili u takvu

grobnicu zajedno sa svim njegovim ovo ze malj skim blagom, pre du zi- ma le su se naj o bim ni je moguće mere da se lokacija grobnice sakrije.Međutim, nije vredelo. Pljač ka ši ma grobnica kao da je uspevalo da

ih sve pronađu.Karter, muškarac širokih ramena koji je najradije nosio leptir-mašne,

lanene pantalone i krute filcane šešire, verovao je da bi ova grobnicamogla biti izuzetak. Komadi krečnjaka koje je neki drevni graditelj

nabacao u tunele i okna - jed no sta van a opet dovitljiv način za va ra- va nja ra zboj ni ka - izgledali su netaknuti.Karter i njegovi radnici behu utrošili već nekoliko meseci na ukla nja-

nje krhotina. Sa svakim odnesenim tovarom, bivao je sve uverenijida se pod zemljom krije ve li čan stve na, nedirnuta kripta. Ako je upravu, unutra će se nalaziti neizmerno blago: zlato i dragulji, kao ifaraonova mumija.Hauard Karter biće bogatiji nego u svojim najluđim snovima, a snovi

su mu zaista bili raskošni.„Ljudi su sad sišli na dubinu od devedeset sedam metara po

vertikali“, napisao je Karter ledi Amherst, svojoj du go go di šnjoj po kro- vi telj ki, „a još nisu stigli do kraja.“ I zaista, kad su ga proširili, uzaniotvor na koji je onomad naleteo otkrio je mrežu tunela koji su vodilidalje u podzemlje.Na jednom mestu tunel je skretao u odaju u kojoj se nalazila

velelepna statua egi pat skog faraona.Međutim, taj je tunel završavao ulazom u okomito okno zakrčeno

kamenjem i kr ho ti na ma blokova.Meseci su prolazili, a radnici su pažljivo kopali dalje, silazeći sve

dublje - toliko duboko, štaviše, da su ljude svakog dana užadimamorali spuštati unutra. Karter je gajio velike nade. Čak je preduzeone u o bi ča jen korak i stupio u vezu s bri tan skim ge ne ral nim konzulomu Kairu, kako bi mu najavio ve li čan stven trenutak otvaranja „de vi čan- ske“ grobnice.Sada je stajao na dnu okna. Pred njim se nalazio malterom

zaptiven prolaz s fa ra o no vim pečatom - ulaz u kriptu.On naloži radnicima da ga sruše.Kad su ljudi pijucima i gvozdenim polugama navalili na drevna

vrata, okno naglo ispuni tutanj i us ko vi da na prašina. Karter je kašljaou maramicu naprežući se da vidi kroz izmaglicu.Srce mu je ludački tuklo kad je na po slet ku podigao fenjer da osvetli

kriptu. Radnici koji su stajali iza njega su mu ushićeno izvi ri va li prekoramena.Nije bilo ničega.Neko je već ukrao blago i faraonovu mumiju.Neko drugi.

Palm Bič, FloridaSadašnje vreme

„OVDE DŽEJMS PATERSON. Je li Majkl tu? Hteo bih da muispričam jednu de tek tiv sku priču.“Kao što većina ljudi verovatno pret po sta vlja, obožavam dobre

krimiće i misiio sam da sam iskopao pravi dragulj od teme za knjigu,zbog ćega sam i te le fo ni rao svom uredniku u Litlu i Braunu, MajkluPiču, koji je ujedno i izdavač.Čekajući da Majkl podigne slušalicu - on uvek prima moje pozive

bez obzira na doba dana ili noći - osvrtao sam se po svojoj kan ce la- ri ji na drugom spratu. Jesam li ja to sasvim poludeo?, pitao sam se.Poslednje što mi je tog trenutka trebalo bilo je za po či nja nje još

jednog projekta. Novi roman o Aleksu Krosu već se rumeneo navatri, Ženski klub za rešavanje ubistava lagano se krčkao, a moraosam i da privodim kraju Vrhunsku zabavu. Štaviše, na pro stra nojpovršini radnog stola koji zauzima veći deo moje radne sobe nalazilasu se dvadeset četiri rukopisa - od kojih nijedan nije bio dovršen.Mogao sam da pročitam i neke naslove: Bikini, Veštica i čarobnjak,Danijel Iks, Ženski klub za rešavanje ubistava 9, Najgori slučaj...„Ja sam skroz lud, je l’da?“, rekao sam kad se Pič javio. Majkl je

staložena osoba s umi ru ju ćim dejstvom na one oko sebe, vrlopametan čovek i divan otac koji uglavnom zna kako da izađe na krajs decom - ovakvom poput mene. Tokom godina postali smo dobartim i za jed nič kim snagama izbacili desetinu i više best se le ra.„Naravno da jesi, ali nije valjda da me zato zoveš?“, upitao je.

„Zašto ne pišeš?“„Sinula mi je ideja.“„Samo jedna?“„Majkle, ova mi se baš dopada. Daj mi minut da ti ispričam o čemu

je reč. Važi? Pošto ti izgleda znaš sve o svemu, verovatno siobavešten i da je zbirka predmeta iz grobnice kralja Tu tan ka mo natrenutno na svetskoj turneji. Ljudi čekaju u redovima da bi je videli;izložba je obično ras pro da ta nedeljama unapred. Štaviše, video samje pre nekoliko godina u Metu, u Njujorku, i nedavno još jednom, u

Fort Lo der dej lu. Iz prve ruke sam video kako Tutanka-monova pričapogađa ljude - muškarce, žene, decu, bogate i siromašne.„Ima u Tu tan ka mo nu nečega što kod većine nas budi duh starog

Egipta. Nisu posredi samo neizmerno blago s kojim je sahranjen,umetnička dela ili gotovo čudesna slu čaj nost za hva lju ju ći kojoj jeHauard Karter otkrio kriptu. Jeste i sve to, dabome, ali ima tu nečegamagičnog, nečeg iskonskog. Iako je Tu tan ka mo no vo ime bilohiljadama godina izbrisano iz egi pat skih isto rij skih zapisa, sad jeverovatno naj po zna ti ji od svih faraona. A ipak, o njemu se vrlo malozna.„Majkle, hoću da napišem knjigu o Tu tan ka mo nu. Tri dela: sadašnje

vreme, kad saznajem - nadajmo se - sve više o dečaku kralju; zatim,ne ve ro vat no Karterovo otkriće grobnice i blaga, koje verovatnozavređuje i zasebnu knjigu; i, na po slet ku treći deo o samom Tu tan- ka mo nu.„Jesi li znao da se Tu tan ka mon oženio svojom sestrom - i da je

njihova ljubavna priča ne ve ro vat no lepa? Dakle, šta misliš? Hoćeš lipokušati da me odvratiš? Hoćeš li me, barem jedari jedini put, spastiod mene samog?“S druge strane žice dopro je Majklov zarazan smeh. „Kako ide novi

Aleks Kros?“, upitao je.„Skoro je gotov - i to pre roka. Dopašće ti se.“„Čuj, Džime, stari Egipat me opčinjava, valjda ko i sve ostale -

piramide, Dolina kraljeva, Tu tan ka mon, Nefertiti, svi oni Ramzesi.Stoga moram da ti kažem da mi se ideja stvarno dopada.“Bio je moj red da se osmehnem i, odahnuvši, nasmejem. „Baš mi je

drago. Daj onda da ti kažem šta mislim da bi bilo pun pogodak -mada očigledno i ne moram. Majkle, imam osećaj da je Tu tan ka monbio ubijen. I nadam se da ću to i dokazati, barem na papiru."Majkl je ponovo prasnuo u smeh.„E baš si me zaskočio s ’Kraljem Tu tan ka mo nom’", našalio se.

Deo I

Glava 1

Dolina kraljevaGodina 1492. p. n. e.

„OVO JE DOVOLJNO DALEKO! Stoj!“Više od pet stotina za ro blje ni ka koji su marširali prema Tebi

zaustavi se na velikoj poljani, oko dve milje daleko od grada. Odreddvorskih stražara čuvao ih je na podnevnoj jari. Doduše, to i nije biloneophodno. Iz ra nja vlje na stopala sužanja behu vezana kožnimoputama, taman dovoljno dugačkim da mogu skakutati kao žabe;trčati nisu mogli.A sve i kad bi pokušali da umaknu, ruke su im bile vezane na

leđima, i to na doručjima i laktovima.Ne bi daieko odmakli, a kazna bi bila brza i surova. Anena, ugledni

kra ljev ski graditelj, posmatrao je žalostan prizor. Dobro je poznavaote ljude. Upravo su proveli pet godina u zabačenoj dolini, is ko pa va ju- ći mesto za novu grobnicu Tutmesa I.Danju su trpeli iz nu ru ju ću letnju žegu, uz iz ne na đu ju će ledene

udare pu stinj ske hladnoće koja je katkad umela da u niskom,brišućem letu pređe preko doline.Noću su spavali pod nebom posutim zvezdama.Prošlo je više od hiljadu godina otkako je Keops sagradio svoju

velelepnu piramidu uzvodno na Nilu, u Gizi. Iako su bile ve li čan stve- ne i budile stra ho po što va nje, is po sta vi lo se da su piramide neodoljivmamac za sve mesne lopove i bogohulne pljačkaše grobnica.Nijedna nije ostala ne po ha ra na. Nijedna.Međutim, genijalni Anena je verovao da je pronašao rešenje za

problem piramida. Koristeći ove za ro blje ni ke koji su radili kao robovi,sagradio je tajnu kriptu za Tutmesa I. Ostareli faraon bio je bolestan ina samrti, stoga trenutak dovršenja grobnice nije mogao bitipogodniji. Ni slučajno samo pre u re đe na pećina, grobnica je sa dr ža- va la brojne tunele, hodnike i pet-šest odaja. Kameni faraonov

sarkofag biće smešten tačno u središtu, u najvećoj i naj ra sko šni jojodaji.Istina, pomisli Anena, otirući grašku znoja s čela, teško da je ova-

pod zem na grobnica tako ve li čan stve na kao piramida koja se diže kanebu. Ali je na više načina bolja. Zidovi su bili glatki i oslikani ži vo pi- snim prizorima iz fa ra o no vog života - onog koji je upravo proživeo ionog slavnog koji mu je tek pred sto jao.Što je naj va žni je, tamo niko neće uz ne mi ra va ti faraonov počinak -

uz malo sreće, tako će zauvek i ostati. Barem je većina Egipćanaverovala da tako biva posle sahrane faraona.Aneni se nacrt toliko dopao da je već radio na sličnoj grobnici za

sebe.„Nadzirao sam radove na grobnici Njegovog ve li čan stva u litici“,

zapisao je Anena na zidovima sopstvene kripte - bio je to njegovnačin da se razmeće i u zagrobnom životu - „Sam, da niko ne vidi,da niko ne čuje.“Razume se, nije bio potpuno sam. Za ro blje ni ci su odradili svoj deo.

S vremenom dobro je upoznao Nubijce. Čuo je za njihove žene idecu i znao da ti Ijudi vole svoje porodice isto onako nežno kao onsvoju. S nekim za ro blje ni ci ma se i spri ja te ljio.Nakon što je grobnica za Tutmesa I za pe ča će na, a ulaz sakriven

stenom, naredio je da ljude odvedu odatle - s mesta koje će jednogdana postati poznato jed no stav no kao Dolina kraljeva, zato što sumnogi potonji faraoni odabrali upravo Anenin gra di telj ski izum dasakriju mesto svog večnog počinka.Anena prelete pogledom preko lica za ro blje ni ka. Znali su gde je

faraonova tajna grobnica, a to je bilo ne pri hva tlji vo. Graditelj odvratipogled i potom dade znak stra ža ri ma.„Učinite ono što se mora učiniti. Budite milostivi. Budite brzi. To su

valjani ljudi."Odmah potom započe krvavi pokolj sužanja. Njihovi krici dizali su

se ka nebesima i Anena se ponada da brojni bogovi Egipta odo bra- va ju ovu njegovu tešku ali neophodnu odluku.

Glava 2

TebaGodina 1357. p. n.e.

ULAZEĆI NE SI GUR NIM koracima u suncem okupanu prestonudvoranu, Amenofis Ve li čan stve ni naglo sasu u grlo ostatak crnogvina.Nekada davno faraon je bio vitak i mišićav, ratnik koji je sejao strah

širom poznatog sveta. Takođe se pričalo i da je spavao sa svimsvojim suprugama i kon ku bi na ma, kojih je bilo više od pet stotina.Sada je bio „uspešan“, što je bio učtiv način da se kaže kako njegov

veliki trbuh svugde ulazi pre njega.„Ude blja ćeš se od tolikog vina“, zaguguta Tija, njegova kraljica i

omiljena supruga - verovatno zato što je bila britka na jeziku koiiko ion sam.„Trebalo je ranije da mi kažeš." Amenofis je primetno zaplitao

jezikom. „Pre najmanje deset godina.“Upravo se vrativši s pre pod nev ne plovidbe rekom, Tija je ušia iz

glavnog hola bez pratnje fanfara, dok su joj sandale tiho lupkale opločicama pokriven pod. Kraljica je imala pune usne i zamamnobujna nedra. Nosila je haljinu od belog lana s okomitim plavimprugama, stegnutu oko uzanog struka. Oboje su znali zašto je došlada ga vidi.„Kralju moj“, reče ona stojeći iznad njega, „moramo da raz go va ra-

mo. Ovog puta me moraš saslušati iako sam žena, ljubavi moja.Moraš“Amenofis se pravio da ne čuje svoju kraljicu. Pomišljao je da utrlja

malo opijuma u upaljene zube, tek toliko da bol postane pod no šlji vi ji,i da onda možda kratko odrema do večere. Ne. Prvo poseta lepojRezi u haremu i malo ra no po pod nev nog valjanja, a tek ondaspavanje. Rezi je imala još bujnije grudi od Tije i bila još veća

umetnica u postelji. Amenofisa je obuzimalo ushićenje pri samojpomisli na malu devojčuru.Gore u Memfisu, severnoj pre sto ni ci njegovog kra ljev stva, činovnici

će ga gnjaviti s iz ve šta ji ma o usevima i procenama poreza. Sastancipo ceo dan. Tačno, Egiptu su ti zva nič ni ci bili potrebni; bez armiječinovnika, zemlja bi bila zaostala i vladalo bi bezakonje. Međutim,posle tri decenije na vlasti Amenofisu je bio potreban predah.Upravo zbog toga mu je Tebabila mnogo draža od Memfisa.Teba, udaljena od Memfisa samo nedelju 2 dana uzvodnog

putovanja Nilom, u toj meri se ra zli ko va la od severne pre sto ni ce dase mirne duše mogla nalaziti i u nekoj drugoj zemlji. U Tebi se faraonmogao satima baškariti na pu stinj skom suncu, nalivati se vinom kadgod mu se prohte i voditi ljubav s celim svojim haremom - de se ti na- ma lepotica koje je lično odabrao - bez ikakvih dr žav nič kih gnjavaža.U Tebi je faraon imao vremena za raz mi šlja nje, za snove. U Tebifaraon nije odgovarao nikome - osim svojoj supruzi.Amenofis podiže pogled ka Tiji. „Ja sam debeli stari faraon koji više

nije u stanju da vlada svojim kra ljev stvom. Jesi li to namerila da mikažeš? Da sam kurvar bez trunke savesti? Šta sam ja? Reci.“Tija se ugrize za jezik. Na više načina volela je ovog debelog

starca, ovo božanstvo. Ali Amenofis je umirao. Bilo je potrebnodoneti neke odluke pre no što bude prekasno - za Egipat i zanjegovu kraljicu.„U redu“, reče on s uzdahom. „Raz go va raj mo. Ja umirem. I?“

Glava 3

TebaGodina 1357. p. n. e.

„DOBRO ZNAŠ da je u pitanju budućnost Egipta. Moraš preduzetinešto.“„Nikad neću deliti vlast s tim nesrećnim slučajem uzviknu faraon.Amenofis se beše donekle povratio od pijanstva. Zidovi palate

zadrhtaše od njegovih ljutitih povika. On i Tija behu sami, ali su svi,od stražara na vratima do sluškinja koje su glancale ve li čan stve nopopločano predvorje, mogli čuti njihovu svađu. Neće proći dugo a tiprostaci će sve preneti svojim pri ja te lji ma i rođacima, i cela Teba ćesaznati po je di no sti o kra ljev skoj prepirci.„Govoriš o detetu začetom u trenutku strasti. Da li bi se faraon

udostojio da objasni kakve tu nesrećne slu čaj no sti ima?“„Ne žalim što smo vodili ljubav, već samo zbog rezultata tog čina.

On neće viadati kao su na me snik. Ne bih to mogao podneti. Balavoštene.“Tija se po dru glji vo osmehnu. „Oboje znamo da će te jednog dana

naslediti na prestolu.“„Tome se nadaš, je li? Zar moja kraljica time ne priznaje da ima

sopstvene sebične razloge što želi da taj mali bude uzdignut napoiožaj su na me sni ka?“„Kraljica ni slučajno ne priznaje ništa slično. Kraljica samo želi ono

što je najbolje za Egipat. Valjda je i tebi stalo da na vlast dode tvojsin - naoružan tvojom s godinama i mukom sticanom mudrošču?“Izgubićeš sve ako me nasledi neko drugi, cinično pomisli Amenofis.

Zato nemoj da mi pričaš šta je najbolje za Egipat. Jesi li ti trpela žed iusijanu pustinju da bi ratovala s Hetitima? Jesi li ti udisala miriskedrovih šuma Biblosa? Okićena si zlatom i la pi sla zu li jem koji dolazekao danak iz zemalja koje sam osvojio, ali pojma nemaš o svetuizvan Tebe.

„Ruke mu vise do kolena, a lice mu je izduženo kao u konja“, izjaviAmenofis. „Nema dovoljno snage da podigne mač. Mišiće ima samou glavi. Biti faraon znači biti živi bog. Taj mali je nakaza.“„Rođen je da bi predvodio naš narod. Ume da vozi dvokolice isto

tako dobro kao i bilo ko drugi“, reče Tija. „Načitan je i pametan.“Faraon prezrivo šmrknu. I sam prizor njegovog sina - koji se takođe

zvao Amenofis - kako drži uzde u dvo ko li ca ma bio je urnebesan.Pravo je čudo da ta budala već nije pala pod točkove i poginuia.„Vožnja kroz žitna polja je jedno. Juriš u bitku je nešto sasvim

drugo“, odvrati on.Amenofisa odjednom obuze oša mu će nost. Opijum beše počeo da

deluje, ali bol je i dalje bio ne pod no šljiv. Ono što je njemu trebalo biloje još vina. I Rezina nedra da se njima nasiti.Ne obra ća ju ći pažnju na pehar, Amenofis podiže pun krčag do

usana. Poput rubina crvena tečnost prosu mu se po licu i stade damu curi niz vrat i pod oko vrat nik, na bakarnu kožu stomaka. Stala jetek na beloj tkanici kojom mu beše opasan struk, osta vlja ju ći mrljušto je podsećala na krv.Faraon se skljoka nazad na jastuke. Beše to čin po vla če nja i oboje

su to znali.Dok su plamene zrake sunca golicale krokodile i zmije naslikane na

podnim pločicama, Tija se nadnese nad njim da bi potvrdilapogodbu.„To se mora učiniti, kralju moj. I to brzo.“„Ukra ša va nje moje kripte skoro je završeno“, promrmlja faraon.

Potom pruži ruku prema tacni s hlebom umešenim s medom iurmama, nesvestan da su upravo zrnca peska u svakom zalogajuhleba uzrok njegovih bolova. Godinu za godinom zrnca pu stinj skogpeska u hlebu otirala su mu gleđ sa zuba, uzro ku ju ći truljenje iinfekciju koji će mu ubrzo doći glave.Tija mu prinese pehar do vrha napunjen vinom i ostade nepomično

da stoji dok je Amenofis dugim gutljajem spirao hleb niz gušu.Spokojna poput Sfinge, čekala je da se muž prikloni njenoj snažnojvolji.„Tutmes bi bio odličan faraon“, reče on žalostivo.„On sada luta podzemnim svetom“, odvrati Tija.

Amenofis tužno klimnu glavom. Njihov naj sta ri ji sin, njegov voljeni,njegov miljenik, bio je mrtav. On će mu se uskoro pri dru ži ti. Egiptu ćebiti potreban novi faraon. Jedini način da utiče na izbor bio je da gaobavi lično.„Dovedi mi onog jadnika“, zagrme Amenofis. „Naravno da će postati

faraon. Ali moja je sramota što njemu ostavljam Rgipat. Moja i tvojasramota.“

Glava 4

Di dling ton holOkolina Svofama, EngleskaGodina 1887.

„TO SI TI, HAUARDE? Pobogu, šta radiš tu?“, upita lord Amherst,širom otvorivši vrata bi bli o te ke. „Ova dela su ne pro ce nji va. To sam tiveć napomenuo. Baš si tvrdoglav dečak.“Tri na e sto go di šnji Hauard Karter brzo okrenu glavu prema Njegovoj

milosti. Uhvaćen je! A već su ga nekoliko puta opo mi nja li zbog ovepro sto ri je. Stvarno je bandoglav.Bilo je negde oko podneva. Trebalo je da mali Karter pomaže ocu,

koji je radio na novoj slici koju je poručila Njegova milost. U trenutkudosade dečak se iskrao i odšunjao u naj za bra nje ni ju i naj u pe ča tlji vi jupro sto ri ju u Di dling ton holu: bi bli o te ku.Nije mogao da odoli. Soba je bila prosto čarobna, a tišina koja je

vladala u njoj pojačana je za pa nju ju ćim, ogromnim kamenimkipovima raz me šte nim naokolo, do pre mlje nim pravo iz egipatskepustinje. Raz gle da nje kipova omogućilo je Karteru da pronikne uistoriju poznatog sveta. Skulpture su bile istinski ne pro ce nji ve.Di dling ton hol bio je zamak osam milja daleko od Svofama. Bilo je

to sedište grofovije lorda Amhersta, člana Par la men ta, sklonog da sečešlja u kicoškom maniru Oskara Vajlda. Ve li čan stve ni dom okru ži- va lo je se dam na est hiljada jutara zemlje i šesnaest farmi datih unapolicu. Bili su tu i veliko kristalno bistro jezero, ograđen pašnjak zakonje, so ko la ro va kuća, spremište za čamce i balska dvorana u kojojsu se već više od stotinu godina okupljala ugledna i važna društva.Međutim, Hauard Karter je najviše voleo bi bli o te ku i naprosto nije

mogao da natera sebe da ne ulazi tamo.Srećom, lord Amherst je bio do bro du šan čovek sa pet kćeri; Karter

je bio nešto najbliže sinu što je ikad imao. Uočio je urođenu, katkad

silovitu ra do zna lost tog mršavog dečaka sa snažnom vilicom i videou njemu delić samog sebe.On i mali Karter su obojica pri želj ki va li - ne, to bi bio preblag izraz -

zahtevali su odgovore na pitanja koja su pred njima iskr sa va la. Bilisu opsednuti davnom prošlošću.Stoga je lord Amherst, umesto da izbaci Kartera iz bi bli o te ke,

proveo dečaka po sobi obloženoj drvenom oplatom, strpljivo ob ja- šnja va ju ći značaj svih zna me ni ti jih knjiga.Bila je tu, na primer, ne pro ce nji vo vredna zbirka Biblija, od kojih su

mnoge bile štampane pre više vekova. Postojao je i odeljakposvećen in ku na bu la ma, knjigama štampanim nedugo pre pro na la- ska štam par ske prese. Bilo je knjiga s kit nja stim povezima, prvihizdanja čuvenih pisaca, i tako dalje, i tome slično.Bila je tu i egipatska zbirka.Pored toga što je posedovao čitave tomove detaljno opisane istorije

starog Egipta, lord Amherst beše prilično opsesivno ukrasio bi bli o te- ku egi pat skim starinama. Veće statue nad vi si va le su čoveka, dižućise kao nepomični stražari među ta pa ci ra nim foteljama sa širokimnaslonima i uljanim lampama za čitanje. Biie su tu i desetine manjihstatua, kao i dra go ce nih tekstova na pa pi ru si ma u staklenimvitrinama, kako ih ljudske ruke poput Ha u ar do vih ne bi oštetile.Amherst je pre dvadeset godina otkupio zbirku nekog nemačkogsve šte ni ka i otad joj je svake godine ponešto dodavao.„Ovo nije samo jedna od najvećih i naj va žni jih egip to lo ških zbirki u

ceioj Velikoj Britaniji“, reče on Karteru, „već i radost mog života.”„I mog takođe", dometnu Karter.Obilazak beše okončan objavom koja je promenila istoriju: lord

Amherst odobrio je momčiću ne o gra ni čen pristup svojoj zbirci. Nijemario što bi i slučajno naletanje na statuu značilo štetu od višehiljada funti - dok mu je pričao o tajnama egipatske kulture, s njenimčudnim alfabetom, ve ro va njem u zagrobni život i čudesnimpogrebnim odajama, Amherst je video strast koja se zrcalila u Kar te- ro vim očima.Lord Amherst je podstakao Kartera da se bez ostatka posveti egip-

to lo gi ji. A Hauard Karter joj se upravo tako i posvetio - do svog po- sled njeg daha.

Glava 5

Di di ing ton holGodina 1891.

BIO JE KRAJ MAJA, gotovo jun. Hauard Karter, sada se dam na e- sto go di šnjak, koračao je še ta li štem Vato prema belim stubovima najužnom ulazu Di dling ton hola.U vazduhu se osećao miris mlade prolećne trave, ali je njegov

korak odavao umor. Dan je proveo kao i većinu ostalih, ski ci ra ju ćikućne ljubimce porodice. Od toga je živeo - ne dobrim životom isvakako ne uz bu dlji vim, ali ništa drugo nije umeo da radi, a nijezavršio nikakve velike škole. Premda beše navikao da se Am her sto viprema njemu ophode kao prema članu porodice, činjenica je bila daje, iako se mogao šepuriti među najvišim plemstvom i provoditi sateu bi bi i o te ci lorda Amhersta, bio osuđen na život s vrlo skromnimprihodima i gotovo be zna čaj nim položajem u društvu.Jed no stav no je morao pri hva ti ti činjenicu da će biti niko i ništa, da

ništa neće postići u životu. A to ga je ljutilo. Veoma.

Glava 6

Di dling ton holGodina 1891.

KARTER KROČI u prohladno predvorje. Ovo je već bilo mnogobolje. Ogromna pro sto ri ja beše puna skupih slika i drugih umet nič kihdela, od kojih su neka poticala iz je da na e stog veka.Batler uvede Kartera u bi bli o te ku.Tamo se već nalazila ledi Amherst, kao i njena najmlađa kćerka,

dva de set pe to go di šnja Ališa. Srdačno po zdra viv ši Kartera, upoznalesu ga s učtivim neznancem koji je očigledno očijukao s Ališom.Karteru se to baš nije dopalo, ali opet, ono što Ališa radi nije bilanjegova stvar.Neznanac beše koščat mlad čovek od svojih dvadeset i nešto, po

imenu Persi Njuberi. Lice i ruke mu behu dobro pre pla nu li usleddugog boravka na otvorenom, a lice napola pre kri ve no gustimbrkovima.Karter je vrlo brzo shvatio da je Njuberi egiptolog kome je veoma

stalo da nađe put do Ališinog srca i novčanika ledi Amherst.Nedavno se vratio s is ko pa va nja ruševina na Nilu, u mestu zvanomBeni Hasan, koje je trajalo od novembra do aprila. Bilo je očiglednoda je ledi Amherst, koja je oduvek bila privržena Karteru, vrlo staloda se njih dvojica upoznaju. Nije mu bilo baš naj ja sni je zašto.Ipak je Karter sedeo i žudno slušao dok je Njuberi pri po ve dao ne ve-

ro vat ne priče o životu na Nilu. Govorio je o radu u grob ni ca ma odprvog tračka zore pa sve do večernjeg obeda, posle čega je veći deovečeri bivao posvećen pro u ča va nju i razgovoru. Nju be ri jev glasprožimala su osećanja i videlo se da strasno voli svoj posao. Karteruse mladić odmah dopao.Takođe, is po sta vi lo se da je Persi dobar botaničar, što je delovalo

kao prilično neobičan hobi za čoveka koji radi u jalovim predelima.

Međutim, Karter se prisetio da i Ališa voli botaniku, i bilo mu jasnošta ih je spojilo.Zadatak Nju be ri je ve ek spe di ci je, koja je radila pod po kro vi telj stvom

Bri tan skog muzeja, bilo je pre sli ka va nje crteža i ži vo pi snih hi je ro gli faiz fa ra on skih grobnica pre no što ovi potpuno izblede - što se čestodogađalo nakon što bi se drevni crteži izložili vazduhu i prisustvuljudi. Bio je to ogroman posao. Trebalo je skicirati crteže s okodvanaest hiljada kva drat nih stopa 3 zida.Mada se posao u početku odvijao dobro, pogoršali su se odnosi

između Njuberija i njegovog crtača. Sada je Njuberi, pri ku plja ju ćidonacije kojima će fi nan si ra ti narednu sezonu u Egiptu, ujedno tražioi novog crtača. Posao je zahtevao nekog dobrog znalca istorijeEgipta, s talentom za crtanje i slikanje.Vrlo brzo postalo je očigledno da je taj neko Hauard Karter.

Glava 7

Alek san dri jaGodina 1891.

SAMO JE KRAJNJE RAZ DRA ŽU JU ĆA činjenica da ga rnučimorska bolest spre ča va la Kartera da se prosto rasprsne od us hi će- no sti. Blagi bože, nalazi se u Alek san dri ji, u Egiptu. Pre tra žu ju ćipogledom dokove ne bi li ugledao Persija Njuberija, trudio se daostane na nogama na brodu koji se ljuljao.Karter beše upravo uplovio u drevnu luku koju je sagradio Alek san-

dar Veliki, čovek odgovoran za iš če za va nje velikog egi pat skogcarstva. Neki su govorili da je taj grad kapija Afrike; drugi su gasmatrali raskršćem sveta. Za se dam na e sto go dl šnjeg Kartera, Alek- san dri ja je jed no stav no bila mesto gde će započeti svoj život, životza koji je verovao da je rođen. Ali prvo je morao da pronađe PersijaNjuberija.Upravo je Njuberi spasao Kartera od dosadnog crtanja po ro dič nih

ljubimaca i spakovao ga u voz, kako bi se u Bri tan skom muzejupripremio za posao crtača.Persi beše otputovao u Egipat pre Kartera i sad je trebalo da ga

čeka na obali.Negde. Ali gde?Karter je bio vitak, s če tvr ta stom vilicom i na go ve šta jem gustih

brkova kakve će nositi naredne četiri decenije. Vruć vazduh kao daje izbijao iz visoke peći i osećao je kako mu žarka vrelina palubeprobija kroz đonove cipela.Odeća mu je bila primerena za oktobar u Engleskoj, a ne za

oktobar u Egiptu. Drage volje bi menjao odelo i kravatu za jed no stav- ne bele odore lučkih radnika. Nijedan od njih nije izgledao kao da muvrućina smeta.Karter je žmirkao na bleštavom suncu tražeći na udaljenom doku

Nju be ri je vu priliku. Međutim, u šarenoj gomili napola odevenih

Mavara, Turaka, Nubijaca i Egipćana ne ugleda nijednog Engleza.Nju be ri je vog slamnog šešira nije bilo nigde na vidiku.Do đavola, Persi, gde si?Klizeći pogledom po horizontu, Karter opazi Pompejev prijapski

stub koji je štrčao nad Alek san dri jom kao nekakva sta ro rim ska šalana račun grada.On ponovo proveri da li je uzeo sav prtljag. Spisak je bio kratak:

crtaći blok, sveska, mali kofer.Udar brodskog sidra o vodu u velikoj luci odjeknu kao pucanj iz

puške. Odmah potom na brod navreše lučki radnici poput jataskakavaca. Pro bi ja ju ći se prema ste pe ni ca ma spuštenim niz bokbroda, Karter jedva izbeže da ga ne obore. Žurno siđe u čamac kojije dole čekao, a meštanin mišićavih ramena, koja su svedočila ogodinama di rin če nja u luci, lati se vesala i odveze ga do obale.Plativši čoveku, Karter se pope na kameni dok. Tamo je stajao

Persi Njuberi, ozaren, sa slamnim šeširom na glavi.„Gde si dosad?“, usudi se Karter da prigovori svom šefu i po si o dav-

cu. „Ja sam uvek tačan kao sat.“Persi Njuberi se samo nasmeja.„I bolje ti je da budeš, s takvom naravi. Dobro došao u Egipat,

Kartere.“Egipatska avantura Hauarda Kartera upravo je otpočela. I premda

tada još nije bio svestan toga, dečak je došao da pronađe dečakakralja.

Glava 8

Beni HasanGodina 1891.

KARTER SE TRGNU IZ SNA UNUTAR GROBNICE. Jedva ječekao da počne da radi, premda je bio mrkli mrak a vonj u malojodaji podsećao na, eto, ne sasvim hladnu smrt.Pod u kripti bio je od iz re zba re nog kamena, zasutog tankim slojem

peska. S tavanice su visili slepi miševi, a šuštanje njihovih krila pro i- zvo di lo je zvuk koji će Karter jednog dana nazvati „čudnim duhovimadrevnih pokojnika“.Njuberi je ležao nedaleko od njega. Poput Kartera, proveo je noć u

grobnici, jer behu stigli kad je već pala noć i nisu imali gde drugde dapre spa va ju.Ako je ovo imao da bude Karterov prvi dan kao egip to lo ga - a bio je

- atmosfera za početak nije mogla biti bolja.Iz Alek san dri je su Karter i Njuberi vozom ot pu to va li za Kairo, gde

su proveli nedelju dana sa Flin der som Pitrijem, koga je lord Amherst,zbog vi še go di šnjeg iskustva u grob ni ca ma, nazivao „gazdom“ is ko- pa va nja u Egiptu.Dani provedeni u egi pat skoj metropoli bili su uz bu dlji vi, ali ubrzo je

došlo vreme da krenu dalje. Brektavi voz odneo je Kartera i Njuberijaprema jugu.Šine su krivudale duž Nila, ali dok je krajolik rečne delte kroz koji su

se vozili iz Alek san dri je bio raskošan i zelen, predeo u koji su zašličim su napustili Kairo bio je jalov i pust. Uzan pojas zelenila pružaose tik uz reku s obeju strana, bla go da re ći redovnim godišnjimpoplavama, ali sve ostalo odavalo je ne dvo smi slen utisak da ihokružuje pustinja.Posle dvesta milja iskrcali su se na stanici Abu Kirkas, gde su

iznajmili magarce - po jednog za svakog i jednog za prtljag.

Za hva lju ju ći godinama pro ve de nim na selu, Karter se odličnosnalazio sa ži vo ti nja ma.„Samo me gledaj“, rekao je Persiju Njuberiju. „Radi isto što i ja i

biće sve u redu.“Plodna crna ilovača na putu pored reke ubrzo je postala suva i

posuta kamenjem. Sunce je zalazilo, i Karter i Njuberi su znali da ćemorati da se utrkuju s mrakom ne bi li stigli do grobnica za videla.Izgubili su.Staza je vijugala uz padinu i postajala sve uža i teže prohodna. Na-

po slet ku se ipak nekako domogoše grobnica, koje su pružale kakav-takav zaklon od vetra i hlađnoće noći. Osama na kojoj su se nalaziledo zvo lja va la je dvojici ljudi da prosto prođu kroz drevni kameni ulaz ipre spa va ju unutra.Karter je sad izašao napolje da bi sop stve nim očima video kako

egipatska pustinja izgleda u pra sko zor je, Nije se razočarao.„Vidik je oduzimao dah“, napisao je docnije, poput đaka koji piše

sastav. „Dolina Nila obasjana nežnim zracima sunca se proteže unedogled a rubovi mrkožute pustinje čine savršen kontrast plodnojravnici.“Nalazio se u zemlji koja se nije mogla više ra zli ko va ti od zelenih

pašnjaka Svofama.Medutim, Hauard Karter je imao osećaj da je konačno stigao kući.

Glava 9

TebaGodina 1347. p. n. e.

MAHNITA RIKA RULJE prodirala je kroz debele kamene zidovehrama, po tre sa ju ći ih do temelja. Na ulicama Tebe vladala je ludačkapometnja - za glu šu ju ća galama pomešana s prizorom muškaraca ižena u gro zni ča vom snošaju u po kraj njim uličicama, nesvesnihsmrada ustajale mokraće, pu stinj ske prašine i iz blju va ka s vonjemalkohola.Tako je izgledala svet ko vi na Sed u Tebi, dani kad je ceo Egipat

slavio be smrt nost faraona. Međutim, slavlje se održavalo izvan ovihsvetih zidina.U unu tra šnjo sti hrama u Karnaku kraljica Nefertiti bila je nesvesna

urlanja svetine. Samo prisustvo te vitke žene obrijane glave, koja jezračila mudrošću i sirovom putenošću, bilo je dovoljno da mu škar ci- ma zaklecaju kolena. (Njeno ime značilo je „lepotica je došla“.)Nefertiti je bila poznata i po svojoj od me re no sti, ali ovog trenutka ječeznula da ošamari nekog posred lica.Nije, međutim, mogla da se odluči koga bi radije udarila, svog uz vr-

po lje nog i kenjkavog muža ili bu da la stog vajara sa seljačkombradom koji je već satirna pokušavao da napravi skicu.Stoga je Nefertiti mirno sedela na svom tronu i po ku ša va la da

posmatra muža vajarevim očima. Amenofis IV bio je u svojim rammdva de se tim, na vrhuncu moći i mu žev no sti. Ipak, imao je raskošnebokove i grudi žene, kao i ružne krive zube i dugačke paukolike ruke.A tek uši? Mogu li uopšte biti veće nego što jesu?Ali na svoj način ga je volela. Njen muž je celog svog života bio

nakaza. Ali bio je njena nakaza, uz to slučajno i faraon, što je njučinilo kraljicom.I to ne makar kakvom kraljicom - Nefertiti je obavljala svete obrede

koji su nekad bili is klju či vo pravo faraona; često je stavljala nubijsku

periku koju su ranije nosili samo muškarci; čak je i dvo ko li ca maupra vlja la vešto kao muškarac.Veći deo ovoga bio je moguć zato što se Egipat prema ženama

oduvek ponašao bolje nego ostale antičke ci vi li za ci je. Žene su smeleda zarađuju, poseduju imovinu, pred sta vlja ju same sebe u pravnimsporovima, da izuče za lekara. Žene su čak postajale faraoni, akraljice snažne poput Nefertiti uspevale su da vladaju mnogo slabijimmuževima.„Izgledaš kao božanstvo“, oglasi se Nefertiti predućim glasom,

premda ona beše ta koja se osećala lepom. Prozirna bela haljina,cvetni ukras na glavi i ne pro ce nji vo vredne zlatne grivne namišicama na gla ša va li su njene obline i blistavu lepotu. Lice joj bešena šmin ka no, isto kao i faraonovo, ali ta je šminka njemu bila mnogopo treb ni ja nego njoj.“Ja jesam božanstvo“, nasmeja se Amenofis IV. Bila je to njihova

mala šala.„Zar je tako teško prikazati me onakvog kakav sam?“, zalaja on na-

po slet ku na umetnika. Tek je postao faraon i još uvek nije shvatao dapo di za njem glasa pokazuje slabost. Njegov otac Amenofis Ve li čan- stve ni umro je od bolne infekcije usta. Sada je Amenofis IV, koji jenakratko vladao uz oca kao su na me snik, ustao da bi oterao pčelu sasvojih obrijanih grudi.Promašio je.Nefertiti priđe i otera pčelu pre no što je stigla da ga ubode, a

potom uze muža za ruke. Beše joj jasno da on na sve ovo, na dankad je Egipat trebalo da se ponosi snagom svog faraona, gledaodveć ljudski.U tome je i bila teškoća: faraon je morao dokazati svoju be smrt nost

ga lo pi ra ju ći dvo ko li ca ma kroz uzavrelu svetinu tamo napolju. Čak i unaj po volj ni jim okol no sti ma, bila je to odvažna i ne smo tre na vožnjakoja je lako mogla završiti padom, što bi za mladog faraona značilopropast.Po zna va o ci prilika u palati i suviše su dobro znali da Amenofis IV

nije baš spretan u upra vlja nju dvo ko li ca ma. Ova obredna trka zanjega je bila ravna pokušaju sa mo u bi stva.Ipak, ako nekim čudom okonča vožnju, pravo na egipatski tron biće

mu osigurano. Više niko neće dovoditi u sumnju njegovu muškost.

Tom jednom vožnjom kojom će prkositi smrti, Amenofis IV pokazaćesvoju moć pred očima svih. Egipat će znati da je on njegov jedini iistinski faraon.Ali ako nešto pođe po zlu - ako Amenofis IV padne s dvokolica ili

ispusti uzde i zaleti se u gomilu; ako mu slučajno otpadne točak idvokolice se iznenada zanesu - biće očigledno da taj čovek čudnogizgleda koji tvrdi da je faraon nije nikakav bog. A ako faraon nijebožanstvo, hramsko visoko sve šten stvo naći će nekog drugog da gazameni.Nekako će ga već ubiti. Verovatno i njegovu kraljicu.„Kako si?“, upita Nefertiti. „Beskrajno verujem u tebe, gospodaru."„Lažeš - ali tako divno“, odvrati faraon.„Koliko još?“, uzvrte se Nefertiti viknuvši na vajara. „Najmanje pola

sata.“ Koščati čo ve ču ljak zgužva list papirusa da bi počeo iznova.„Imaš deset minuta“„Ali, kraljice...“„Ni sekund više.“„Daću sve od sebe“, odvrati vajar.Nefertiti skupi usne u tanak kro ko dil ski smešak - i zabeleži u

mislima da naredi da pogube ovog vajnog vajara čim statua budegotova.

Glava 10

TebaGodina 1347. p. n. e.

KAD JE VAJAR KONAČNO OTIŠAO, kolona na gi zda nih, brbljivihsve šte ni ka zaputi se u glavnu odaju hrama. Držali su se nadmeno,poput čuvenih kra lji či nih mačaka. Nefertiti je prezirala njihovu moć iko ri šće nje religije za punjenje sop stve nih džepova. Štaviše, pr vo sve- šte nik Ptamos bio je jedan od naj i muć ni jih i naj o pa sni jih ljudi u Tebi.„Šta je sad na redu?“, upita Amenofis IV starog Ptamosa, ponovo

se ogrćući svojim ce re mo ni jal nim plaštom za Sed. Sve šte ni ci suupravo po ku ša va li da se dogovore o rasporedu ostalih fa ra o no vihobaveza za taj dan.„Čekaju vas u Ofoisovom hramu, gospodaru. Moramo pomazati

steg svetim uljem.“„Ne klanjam se tom bogu“, izjavi Amenofis. „Meni Ofois ne znači

ništa.“Sve šte ni ci zadrhtaše na ovo bo go hu lje nje. Čak se i Nefertiti

prenerazi, mada se u svojim verskim uve re nji ma u mnogome slagalas mužem. Egipat je bio zemlja brojnih bogova i zakon je nalagao dase svi moraju poštovati.Pre no što je Nefertiti stigla da izgladi stvar nekom po mir lji vom

upadicom, Amenofis je zgrabi za ruku i povuče niz gladak kamenihodnik koji je vodio na ulicu.„Znam šta radim!“, reče joj dok je promukla vika gomile postajala

toliko glasna da je nad ja ča va la sve ostalo.Kra ljev ski par ude u ložu kroz zadnji ulaz i stade tako da može po-

sma tra ti okupljeni narod a da ih odozdo niko ne vidi.Nefertiti se za pre pa sti videći toliko sveta.„Došli su zbog tebe“, reče mu ona. „Vole te, isto kao i ja.“Bogato i siromašno, i pisari i vidari i ze mljo rad ni ci, sjatili su se iz

celog Egipta. Odu še vlje no su klicali kad je faraon nadgledao jutrošnji

popis stoke. Još je veća gomila za di vlje no uzdahnula kad je u podneogrnuo plašt za Sed. Ali to je bilo pre šest časova.Sada tu behu okupljene desetine hiljada ljudi. Previše sunca i piva

pre tvo ri lo je njihovo ushićenje u nemir. Zanatlije, du ćan dži je, čak irobovi, vikali su kao jedan za hte va ju ći da vide svog faraona u po gi- belj noj vožnji dvo ko li ca ma.Kako da mu to ne pođe od ruke - ako je uistinu božanstvo?

Glava 11

TebaGodina 1347. p. n. e.

NEFERTITI OKRZNU POGLEDOM MUŽA očekujući da vidi kakodrhti od straha. Umesto toga, Amenofis je odisao spokojem.„Kad obavim ovo, staviću svoj beleg na ceo Egipat“, reče joj on.

„Neću više dopustiti onim naduvenim la kr di ja ši ma u hramu da…”„Ne govoriš valjda o sve šte ni ci ma?“, prošaputa Nefertiti. Gajila je

vrlo malo po što va nja prema sve šte ni ci ma, ali bila je dovoljno mudrada to ne govori. Šta se događa s njenim mužem? Da ne priča moždaovako zato što zna da će umreti?„Baš o njima. Čuia si me. Više neće odlu či va ti kako ću vladati

svojim kra ljev stvom. Od sutra će Amon, Ra-Horakti i ostali njihovibedni bogovi biti za bra nje ni.“„Bogohuliš“, reče Nefertiti osećajući vr to gla vi cu. Zar je Amenofis

poludeo? Progovara li ovo iz njega strah?„Kla nja će mo se Atonu - i nikom drugom do njemu.“ Aton je bio bog

sunca.„Znaju li to sve šte ni ci? Ijedan od njih?. Zna li Ptamos?“ Lukav

muževljev osmeh dade joj odgovor na ovo pitanje.„Po mah ni ta će od besa!“, kazala je. „Obrušiće se na tebe. I na

mene.“„Nije važno. Hoćeš li da znaš zašto?“Zapravo baš i nije želela da zna. U stanju u kakvom se nalazi,

Amenofis IV će po svoj prilici izreći nešto sasvim suludo. Nije jerazočarao.„Dižem novi grad za nas.“„Ne razumem, kralju moj“, odvrati Nefertiti. „Koji novi grad? Gde će

se nalaziti? Zašto mi nisi kazao ništa o tome?“„Ležaće na pola puta između Tebe i Memfisa“, nastavi on. „Biće to

naj ve li čan stve ni ji grad na svetu. Neću ga nikad napuštati. Čak ni da

bih otišao u rat ili skupljao danak. Što se mene tiče, Tebu i Memfismože da zatrpa pu stinj ski pesak.“ Rulja je sad već glasno uz vi ki va lafaraonovo ime, ali Nefertiti nije bila spremna da ga pusti da ide.Grčevito se pripila uz muža i čutala. On se ipak otrgnu od nje i odeka prednjem delu lože - bez poljupca ili oproštaja.„0!“, izusti časak kasnije okrenuvši se prema njoj. „Najbolje čuvam

za kraj. Sutra ću promeniti svoje ime kako bih odao počast veličininašeg boga. Više me niko nikad neće brkati s mojim ocem.“„Kako ću te zvati?“, upita kraljica, kojoj je u glavi zujalo a kolena joj

klecaia.„Ehnaton.“Uz za gi u šu ju ći aplauz faraon potom otkorača do dvokolica i započe

svoju vožnju u be smrt nost.

Glava 12

TebaGodina 1347. p. n. e.

URLANJE SVETINE od je ki va lo je Tebom dok su faraonovi konjiubrzavali.Visoko u loži Nefertiti je po sma tra la... Ehnaton... i po ku ša va la da

deluje smireno.Za to vreme pohotno su je po sma tra la dva duboko usađena oka.

Pripadala su kra ljev skom pisaru njenog muža, snažno građenommuškarcu u kasnim tri de se tim godinama po imenu Aj.Narod je kao opčinjen posmatrao kako faraon konjskog lica galopira

u svojim omiljenim dvo ko li ca ma, ali Aj ni najmanje nije mario za tajprizor. Bio je na mukama zbog uzrujane mlade kraljice - i obuze gauzbuđenje kad ona gurnu prst u usta da bi grickala obojeni nokat,za bo ra vlja ju ći na činjenicu da bi hiljade ljudi mogle biti svedoci njenene si gur no sti.Kra ljev ski pisar obliznu usne. Mogao je imati svaku ženu u Egiptu,

a želeo je samo nju. Aj je posmatrao njen graciozni vrat i ono ispod,sve do nežnog lelujanja kukova. Toliko je mudrija od faraona, tenakaze koja je nije dostojna, pomisli Aj. Pošto je bio u službinjegovog oca, Aj je znao kako bi trebalo da izgleda i da se ponašajedan faraon - a Amenofis nije bio takav čovek.Ali ako ne Amenofis, ko bi onda trebalo da vlada?, upita se Aj i

odmah odgovori na vlastito pitanje: ja.Nefertiti se iznebuha okrenu prema njemu. Uhvativši ga kako bulji u

nju, ona se napravi da ne primećuje. Izgledalo je kao da ga nikad neprimećuje.Aj se osmehnu i pogleda dole prema ulici. Nekim čudom faraon je

preživeo prvi deo trke i upravo je skretao da bi okrenuo nazad.U taj mah otpade točak s dvokolica, divlje od sko čiv ši u gomilu i

umalo otkinuvši glavu jednom po sma tra ču. Kroz vazduh se

prolomiše krici. Pre stra vlje ni gledaoci se dadoše u bekstvo, sigurnida će se dvokolice zaneti u stranu i pobiti desetine nedužnih Ijudi.Trzaj je izbacio faraona iz korpe na slabine konja ispred njega.

Uspevši nekako da ne ispusti uzde, visio je licem naniže niz sapiživotinje. Pre stra še na zaprega ga lo pi ra la je sve brže i brže, vukućidvokolice, s kopitima opasno blizu fa ra o no vog lica.Aj se okrenu prema Nefertiti, koja beše pokrila usta rukama. Iako je

budućnost Egipta zavisila od toga šta će se dogoditi tokom nekolikonarednih sekundi, Aj nije mogao skinuti oči s nje. Bila je iz van red nau svakom pogledu, istinska kraljica, možda naj u pe ča tlji vi ja ličnost ucelom Egiptu.Uto rulja zaurla toliko glasno da je tlo ispod lože zadrhtalo.Aj brzo vrati pogled na ulicu i vide da se faraon nekako ispravio i

podigao na konjska leđa. Jahao je belog prednjaka, u pot pu no stivladajući ga lo pi ra ju ćom zapregom. Ne fer ti ti ne rake se smakoše slica. Pre stra vlje nog pogleda nestade. Smesta se pre po ro di la, sijajućiod ponosa i ljubavi.Dok je faraon, stigavši do lože, obuzdavao konje, sve se orilo od

uzvika punih obo ža va nja. On je, pak, gledao naviše u Nefertiti solak ša njem i sa mo po u zda njem u očima. Potom je sjahao i polako seuputio sredinom široke ulice, uživajući u ve li čan stve noj si gur no stisvog položaja vladara i boga.Tada Nefertiti približi usne Ajevom uvu. On oseti miris parfema i

vrelinu njene kože. Više nego ikad obuze ga žudnja prema ovoj lepojženi.„Od sutra, Aje“, reče mu ona, „Egipat će se zanavek promeniti.

Upamti šta sam ti rekla.“Nije imao pojma o čemu govori. Važno je bilo samo bubnjanje

njegovog srca i kako je njegovo ime zvučalo na njenim usnama.“I, Aje?“„Za po ve daj te, kraljice moja?“„Ako te ikad više uhvatim da me onako gledaš, daću da ti izvade

srce i bace ga kro ko di li ma.“

Glava 13

AmarnaGodina 1345. p. n. e.

SAMO JE U ANTIČKOM SVETU bilo moguće tako nešto - takočuđesan gra di telj ski poduhvat. Za samo dve godine izgradi se gradAmarna. Aj je bio zadužen za nad gle da nje radova pa sada poslaporuku faraonu. Računao je da ima tri nedelje, možda i četiri, dok nestignu Ehnaton i njegova svita miljenika.Potcenio je, međutim, žarku želju svog kralja da konačno umakne iz

Tebe.Nedelju dana nakon što je odaslao poruku, Aj je pijuckao pivo

sedeći na terasi nove kra ljev ske palate. Bio je usamljen i dokon.Žena mu je još uvek bila u Tebi. Što je još gore, tamo su ostale ikonkubine iz njegovog harema.Zurio je prema Nilu diveći se vidiku. Popodne je zaista bilo

prekrasno. Nebo plavo i vedro, a vrućina pod no šlji va sve dok se sediu hladovini.Kra ljev ski savetnik potom ugleda prizor tako za pre pa šću juć da

umalo ispusti zemljani krčag.Uzvodno Nilom plovila je ogromna flota. Desetine, ne, stotine

brodica. Njihova velika tra pe zo id na jedra videla su se s uda lje no stiod više milja. Aj je mogao da vidi i palube načičkane hiljadamaTebanaca koji su jedva čekali da započnu novi život u Amarni.Na pramcu najveće barke, da bi iz prve ruke video šta je stvorio,

ukipio se Ehnaton. Pored njega stajahu zanosna Nefertiti i njihove triljupke kćerke.Nijedan dečak. Samo devojčice.„Ubiću ga“, reče Aj u naletu nadahnuća. Dabome. To je savršeno

rešenje.Ve li čan stve na kakva je bila, Nefertiti ipak još ne beše podarila

faraonu na sled ni ka. A bez muškog čeda, nema ni prava na tron. Ako

bi faraon umro - naprasno - nema nikog ko bi sprečio Aja da seproglasi faraonom.Nikog osim Nefertiti, kraljice udove.„S njom ću se ob ra ču na ti kad za to dođe vreme“, promrmlja Aj, već

pla ni ra ju ći zločin. Ali nije smeo priuštiti sebi da pogreši. Ubiti faraonai proći ne ot kri ven iziskuje savršeno ubistvo. Biće strpljiv, odabratipravi trenutak i pravi način da sprovede svoj naum.Aj stisnu usne. Str plje nja barem ima, ako ničega drugog. Plan mu

se ukazao u trenutku, sa svim svojim po je di no sti ma i slo že no sti ma,ali biće potrebno neko vreme da bi ga sproveo u delo.„Jednog dana ću ja biti faraon“, izgovorio je odvažno.

Glava 14

AmarnaGodina 1892.

OVO JE ČUDESNO - Amarna!Hauard Karter je pažljivo posmatrao položaj zemljišta, kako bi se

uverio da je pronašao od go va ra ju će mesto za svoje pre bi va li šte.Želeo je neko s lepim pogledom, ali i blizu grob ni ca ma. Beše većpregledao pesak u potrazi za kanalima, da ga kojim slučajem neodnese bujica posle silovitog pljuska ili Nil kad se izlije iz korita.Ali konačno je pronašao od go va ra ju će mesto. To je bilo to.Osvrćući se polako kako bi osmotrio horizont s leve i desne strane,

on klimnu svojoj maloj vojsci gra di te lja koji orno prionuše na posao -ili, barem, onoliko orno koliko im je to dopuštao njihov donekleopušten pristup životu i radu.Zamisli samo - on ovde podiže sebi dom, jed no stav nu građevinu od

zemljane opeke, onakve kakvu su koristili stari Egipćani. HauardKarter je prvi put u životu puštao korenje, ma koliko biio plitko.Radiće u Amarni, ne ka da šnjem domu Ehnatona i Nefertiti. Nekad

ve i i čan stve ni grad, od kojeg su sad ostale samo ruševine, nalazio sena širokoj okuci Nila, na niskoj visoravni s čije su se prednje stranedizale prelepe litice. U no vo ot kri ve nom gradu manjkalo je stambenogprostora, tako da je Karter morao sagraditi sebi kuću. Ali to neće bitima kakva kuća, već boravište u kakvom bi se stari Egipćani osećaliudobno. Počeo je tako što je za tričavih deset penija kupio hiljadukomada zemljanih opeka.Bio je januar, vrhunac sezone is ko pa va nja.Ponovo za hva lju ju ći po kro vi telj stvu lorda Amhersta, Karter beše

napustio Beni Hasan - i Persija Njuberija - da bi otišao u Amarnu iradio za iskusnog Flindersa Pitrija iz ra đu ju ći složene crteže velikih imalih otkrića.

Odmah po Kar te ro vom dolasku, Pitri je obznanio da će se svevreme putovati pešice. Bio je štedljiv čovek i nije hteo da kupujemagarce kad je pešačenje bilo pod jeđ na ko brzo i daleko manjeskupo.Karter je saznao i da će „kuvati“ sam za sebe. Kuvanjeje bio

eufemizam za otvaranje limenih konzervi koje su činile doručak,ručak i večeru na Pi tri je vim is ko pi na ma. Kon zer vi sa na hrana bila jejeftinija od namirnica koje su prodavali meštani, kao i od za po šlja va- nja kuvara.Ali, pre svega, na kon zer vi sa nu hrana trošilo se manje vremena.

Flinders Pitri je voleo da radi od osam izjutra do osam uveče svakogbožjeg dana. Što se manje vremena traćilo na be zna čaj ne stvaripoput kuvanja, više ga je ostajalo za is ko pa va nja.A Karteru je još rečeno da više nije samo običan crtač. Pitri se,

naime, dotad već dovoljno nagledao desetina ško lo va nih Englezakoji su na teren dolazili sigurni da su ih knjige dovoljno pri pre mi le zais ko pa va nja i većinom neslavno propaii.Naime, usled nestašice kopača i osećaja da će sa mo u ve re nog

mladog Kartera obučiti lakše nego nekog starijeg i am bi ci o zni jeg,Pitri je obavestio mladića da je rad na is ko pa va nju dodat spiskunjegovih sva kod nev nih poslova.Iz ne na du ju će je, ali početak nije bio baš blistav.„Karterovo zanimanje svodi se u celosti na slikanje i pri ro do pis“,

zapisao je Pitri u svoj dnevnik 9. januara, manje od nedelju dana poKar te ro vom dolasku. „Nemam baš nikakve koristi od njega kaokopača.“Prvi zabeležen prikaz - čoveka koji je zaslužan za naj ču ve ni je

otkriće u Dolini kraljeva.

Glava 15

AmarnaGodina 1345. p. n. e.

SLUŠAJUĆI REČI ovog glupog, bes ko ri snog faraona, plahoviti iratoborni general Horemheb nije verovao vlastitim ušima.„Nećemo ratovati sa susedima“, upravo beše izjavio Ehnaton,

zavaljen na prestolu.Jedan general ne bi trebalo da se naježi od fa ra o no vih reči, ali

žestina s kojom ga je Ehnaton gledao pravo u oči beše ga uzdrmala.Nekim ljudima moć daju po vla sti ce. Neki je imaju zbog svogpoložaja. Nekima je, pak, daje junaštvo. Faraon je umišljao da imasve to. To mu je ulivalo sa mo po u zda nje za koje je Horemheb nalazioda je u najmanju ruku uz ne mi ru ju će.Stoga je Horemheb, premda je čeznuo da ve li čan stve nim vojnim

prevratom zbaci ovog za blu de log faraona, sada stajao i slušao ovukrajnje ne ve ro vat nu izjavu nakaznog slabića, nemoćan da ištapreduzme.„Ali, kralju moj, ako smem da napomenem, ratovi nam donose

mnogo toga: bogatstvo, sigurnost, status. Ovo će nas uništiti. Vašotac...“„Neću da slušam o svom ocu. On je u svojoj grobnici. Njegova

vladavina i njegovi bogovi su stvar prošlosti. Mrtvi baš kao i on.“„Ali, gospodaru, mi smo naj moć ni ja država od svih. To svakako

moramo zaštititi.“Od pre se lje nja u Amarnu stvari su se promenile na gore, požele da

vikne Horemheb. Postajemo mekani. Kralj nikad ne napušta palatu.Ve li čan stve ni gradovi Memfis i Teba propadaju. Velikom brzinompropada i ceo egipatski narod.Ali ništa od ovoga ne reče naglas. Umesto toga, Horemheb je

slušao faraonov nesuvisli, za ne se njač ki govor.

„I hoćemo. Kla nja će mo se Atonu, koji će štititi naše granice. A nevidim potrebu za ra to va njem. Čega lošeg ima u mi ro lju bi vo sti?“„Gospodaru, ja verujem u mir nametnut snagom. Du go traj no

iskustvo kazuje nam da je to dobra stra te gi ja.“„Ne bih ni očekivao da čujem išta drugo od tebe, generale. To i

jeste tvoj posao.“„Ali kakva je to sila ako je ne pokažemo, ako smem da pitam?“Faraon se krajnje snis ho dlji vo osmehnu.„Generale, kad si poslednji put proveo dan samo u sa nja re nju?“Horemheb zinu od čuda. „Ne razumem?“„Čuo si me. Pišeš li ikad stihove? Da li ti misli ikad odlutaju? Jesi li

ikad naslikao nešto?“„Ja sam ratnik, gospodaru. Nisam obučen da sedim i raz mi šljam:

obučen sam da radim nešto.“„Onda radi ovo..“Ehnaton ne reče više ništa. Zatvori oči kao da se moli. Horemheb je

čekao sve dok na po slet ku više nije mogao izdržati.„Gospodaru, šta je to što hoćete da radim?“„Opusti se. Prestani da raz mi šljaš o ratu. Egiptu više nisu potrebne

bitke, jer nas štiti veliki bog sunca koji će nam davati sve što nam jepotrebno."I odvesti nas pravo upropast, gnevno pomisli Horemheb.„Možeš ići“, reče faraon blago mahnuvši rukom. „Idi da pišeš

stihove."

Glava 16

AmarnaGodina 1341. p. n. e.

„TU TAN KA MO NE, JADNI MOJ TU TAN KA MO NE. Šta će biti stobom?“Nefertiti je držala svog malenog sina u naručju stra hu ju ći za njegov

život. U suštini to nije bilo njeno dete, jer nije bilo plod njene utrobe.Ali otac mu je bio onaj njen maloumni muž što voli da švrlja, tako dase detence moglo smatrati i kra lji či nim sinom.Mati koja ga je rodila zvala se Kija, a faraon je toj lepoj mladoj

bludnici dao titulu Veoma voljene supruge, koja ju je u hi je rar hi jismestila čak i iznad Nefertiti.Kija je - bila je - mitanska princeza po imenu Tadukepa, koju je otac

poslao u Egipat kao zalog mira između dveju država. Tri dugegodine trpela je Nefertiti tu ženu, gledajući je kako iz noći u noćzauzima kra lji či no mesto u fa ra o no voj postelji. Muškarac koga jeNefertiti nekad volela beše joj postao tuđin, odan svom obo ža va nomAtonu i svojoj mlađanoj nevesti.Faraon je čak počeo javno da govori kako je on sam ote lo vlje nje

Atona, da su faraon i bog jedno isto biće. Samo se Nefertitiusuđivala da mu pro tiv re či i zbog toga ju je i prognao iz bračnepostelje.Ali još uvek sam majka njegove dece, podseti ona sebe.Mada, sva su ženska. Ovaj ovde, sin, biće sledeći faraon. Nisam

ništa bolja od Tije. Kad faraon umre, kra ljev stvo će pripasti ovomdetetu, ovoj bebi. A šta će biti sa mnom?Zar je i važno? Do smrti mog muža, od ve li čan stve ne egipatske

države neće ostati ništa. Ta budala se postarala za to.Narod Egipta je gladovao i vraćao se nomadskom životu, za me nju-

ju ći svoje farme i gradove tegobnim životom u pokretu, a sve zbogEh na to no ve nebrige ili možda mah ni to sti. Tebanski sve šte ni ci želeli

su da ga ubiju, sma tra ju ći ga uzur pa to rom jer je njihove bogovezamenio svojim - i pri tom po i sto ve tio sebe s tim bogom. Kra ljev skisavetnik se pretvarao da mu je odan, ali kad mu se konačno smučiEh na to no vo pir li ta nje, i on će poželeti da mu zabije nož u leđa.A tek Horemheb. General valjda ni noću nije sanjao ni o čemu

drugom do o vojnom prevratu.Pa šta ih sprečava? Zar je moguće da stvarno veruju da je faraon

bog? Muškarci su velike budale. Ili veliki lažovi.Beba zaplaka. Siroti Tu tan ka mon.Nefertiti taman zausti da prošapće detencetu da mu majku upravo

odnose u grobnicu. Umrla je donoseći ga na svet i Tu tan ka monnikad neće osetiti njen utešni zagrljaj ili sisati na njenim grudima. Alitrenutak za te reči beše prošao.„Budi miran, sine moj“, reče Nefertiti. „Sad sam ti ja majka i

odgajiću te da budeš faraon kakav je tvoj otac trebalo da bude. Bićeškralj, obećavam ti.“

Glava 17

Deir el BahriGodina 1894.

BLEŠTAVO SUNCE ne u mo lji vo je pržilo potiljak Hauarda Kartera.Bio je ramazan, mu sli man ski sveti mesec, što je značilo da jesezona is ko pa va nja gotova. Pošto su preko dana postili, Ijudi su bilipreslabi da bi kopali na vrelom suncu.Radeći sam, Karter je sada na i zme nič no fo to gra fi sao i skicirao se-

ve ro za pad nu odaju tek iskopanog hrama u blizini Luksora. Imao jede vet na est godina.Bila je ovo druga Karterova sezona na is ko pa va nju građevine

posvećene Hatšepsut, ženi faraonu čuvenoj gotovo koliko i Nefertiti.Zemljište je bilo stenovito i pro sti ra lo se u podnožju litice, dve miljeod Nila. Tem pe ra tu ra se u toku dana neretko penjala iznad 110stepeni Fa ren haj ta, 4 a hladovine nije bilo.Ipak je Karter rintao od zore do mraka, onako kako je naučio od

Pitrija, uglavnom zato što je obožavao svoj posao. To je bio njegovživot. Ništa ga drugo nije zanimalo.Šef mu je sada bio Švajcarac po imenu Eduar Navil. Ovaj vredni

egiptolog odavno je verovao da tlo u Deir el Bahriju krije u sebiprostran hramski kompleks, a rezultati is ko pa va nja dugog nekolikosezona do ka zi va li su da je naj ve ro vat ni je u pravu.Iz zemlje su se sada dizali ve li čan stve ni stubovi i velelepne zidine,

otkopani nakon što su ih klizišta i oluje vekovima za tr pa va li svedublje.Navil beše za do vo ljan Kar te ro vim rastućim znanjem, ali i zabrinut

zbog toga što je mladi Englez bio prespor kad je o ski ci ra nju i fo to- gra fi sa nju reč. Ona me to dič nost koju je tražio Pitri sada je sa gle da- va na kao ozbiljna mana.Iza ovog oblaka ipak se probilo sunce. Navil je potražio umetnika

koji će pomagati Karteru. Čovek doveden za taj posao nije bio niko

drugi do Karterov tri de se to go di šnji brat Vernet.Njih dvojica proveli su prve mesece 1894. radeći rame uz rame i

izradivši niz iz van red nih skica koje su ubrzo imale da budu ob ja vlje- ne u vidu knjige.Hauard Karter beše daleko dogurao. Ne samo da je naučio sve o

ar he o lo škim is ko pa va nji ma, da fo to gra fi še i nadzire ekipe kopača,nego je i njegova ne ka da šnja bo le šlji vost postala stvar prošlosti. Kadje Navil zatvorio lokalitet tokom ramazana, zamolio je braću Karterda nastave rad.Međutim, visoki i snažni Vernet poklekao je pred vrućinom i

oskudnim životnim uslovima. Bio je primoran da se vrati u Englesku,osta vlja ju ći brata da sam završava Navilov posao.Karter je uživao u vremenu koje je provodio s Vernetom, ali mu ni

za trenutak nije palo na pamet da se vrati s njim kući.Život egip to lo ga imao je svojih ne do sta ta ka, to je sigurno. Nije se

uklapao u baš svačiju zamisao savršenog posla. Međutim, zaHauarda Kartera bio je raj.Jednog dana, nadao se, biće kralj novog doba - u Dolini kraljeva.

Sanjao je o otkriću naj ve li čan stve ni je grobnice od svih, mada nijeimao pojma koja bi to grobnica mogla biti.

Glava 18

Deir ei BahriGodina 1899.

U DOLINI DEIR EL BAHRI nije bilo hladovine ni za lek. Časovnik jeotkucavao dok je Karter po sta vljao štafelaj iznad ruševina drevnog,ve li čan stve nog pogrebnog hrama.Martovsko sunce se upravo pomolilo na horizontu. Za jedan sat

vrućina će postati ne pod no šlji va i graške znoja natopiće traku naKar te ro vom šeširu.Za dva sata vodene boje koje je koristio sušiće se čim ih nanese

kistom na papir.A za tri sata grafitno srce njegove olovke postaće toliko mekano da

se njime neće moći povući ni jedna jedina linija.Stoga je radio brzo, crtajući spo lja šnjost hrama, vodeći računa da

njegove ogromne zidine budu u srazmeri s pod jed na ko visokomliticom koja se dizala iza njega poput dži nov skog zida.Pre ci znost i simetrija pro stra nog hramskog kompleksa, s tri nivoa i

izvajanim stubovima, prizivali su slike vojske vrhunskih zanatlija štoponosno dižu građevinu koja će trajati zanavek.Kakva pomisao. Nije ni čudo što ne može da ode s ovog čudesnog

mesta.Karter beše stekao ugled odličnog crtača i slikara - štaviše, crtao je

sve počev od životinja u kairskom zoološkom vrtu pa do složenoosmi šlje nih grobnica. Sad je već osam godina živeo u Egiptu, Bilomu je nemoguće da slika akvarel poput ovog na kojem je trenutnoradio a da pri tom u mislima ne prebira po istoriji koja leži iza njega.Graška znoja curila mu je niz lice, ali on beše već odlutao u sa nja-

re nje.Hram pred njim pripadao je kraljici Hatšepsut. Njegova izgradnja

trajala je petnaest godina, da bi potom kraljicu sahranili na sasvimdrugom mestu. Građevina je više ličila na palatu nego na grobnicu i

isticala se svojom ra zme tlji vom raskoši. U vreme kad je sagrađena,u davnom pet na e stom veku pre nove ere, faraoni su nastojali dasakriju svoja poslednja po či va li šta, a ne da se razmeću njima prednosom pljačkaša grobnica.Ali baš kao što ovo nije bio običan hram, tako ni Hatšepsut nije bila

običan faraon. Posle smrti muža (koji joj je bio i polubrat), vladala jekao jedna od prvih žena faraona. Njena vladavina bila je plodna, kaoi vladavine njene dece i unuka.Karter je znao da je Hatšepsut nekad bila duboko za lju blje na, jer je

bila kraljica pre no što je postala faraon. Znao je i da je njen otacTutmes I bio prvi faraon sahranjen na mestu koje će postati poznatokao Dolina kraljeva, umesto u piramidi.Piramide, tako očigledne i izazovne, bile su lak plen za pljačkaše,

što je značilo da su faraoni lišavani svih dobara kojima su se opremiliza putovanje u zagrobni život. Gradnja grobnice u zabačenoj dolinidelovala je kao najbolji način za obes hra bri va nje lopova.Nažalost, arhitekta po imenu Anena je pogrešio u vezi s tim.Hatšepsut takođe.Uprkos činjenici da se ogroman pogrebni hram prostirao na tlu

doline kao mali grad, još uvek ne behu našli ni traga od Hatšepsut.Karter nanese još boje na papir - žurno. Sunce je ležalo nisko na

horizontu i tuklo mu pravo u oči. On odvrati pogled kako bi umanjioopasnost od oftalmije, upale očiju praćene kr va re njem, koja semogla dobiti predugim gledanjem u sunce. Ova bolest bila je čestameđu egip to lo zi ma i lako je mogla čoveku okončati karijeru.Petsto jardi odatle turisti i njihovi egipatski vodiči upravo su sjahivali

s mazgi zaputivši se prema hramu.Nisu ni slutili da se nedaleko odatle nalazi jedan od budućih

najvećih svetskih egip to lo ga. Za hva lju ju ći predanom radu, Karter jedaleko odmakao od položaja loše plaćenog mladog crtača i sada seučio zanatu velikih egip to lo ga.Previše dobro je znao da je za bavljenje ar he o lo škim is ko pa va nji ma

potrebna pre svega sreća. Ali odmah posle nje nalazio se novac,mnogo novca. Morao je da pronađe bogatog do bro či ni te lja koji će gafi nan si ra ti. Viđao je takve po kro vi te lje u Luksoru, kako do ko li ča re uhotelu Vin ter pa las ili na palubama raskošnih jahti uživaju u noćnomživotu na Nilu.

Karter nije znao kako da se oseća prijatno u tom društvu - ili bilokom drugom, istini za volju - ali bilo je vreme da nauči.Koliko teško može biti iz i gra va nje budale u gomili budala?

Glava 19

Dolina kraljevaJanuar 1900.

„GOSPODA NEKA SLOBODNO skinu sakoe“, po sa ve to va Kartergrupu turista dok su se pri bli ža va li grobnici. „Unutra je veoma toplo.Dame će, bojim se, morati da se zadovolje skidanjem šešira.”Pregnuće i strast prema egip to lo gi ji behu već uzdigli am bi ci o znog

dva de set pe to go di šnjeg Kartera iz ne ka da šnje ano nim no sti naprilično moćan položaj glavnog in spek to ra pri Službi za starine uGornjem Egiptu.Karter je, naime, pobedio Persija Njuberija u nad me ta nju za ovo

radno mesto i sada je nadgledao sva is ko pa va nja u regionu.Mnogi pri pad ni ci britanske egip to lo ške zajednice smatrali su to

neukusnim, čak ne ra zum nim potezom. Pri go va ra li su zbog Kar te ro- vog ne do stat ka knjiškog znanja i uni ver zi tet ske diplome i, moždaviše od svega ostalog, ne do stat ka manira za stolom. Za njih Karternije bio jedan od naj i stak nu ti jih svetskih arheologa već samo naj i zvi- ka ni ji i naj si ro vi ji među njima.Na Božićnoj večeri 1897. Nju be ri jev brat se čudio Kar te ro vom ne do-

stat ku pri stoj no sti u društvu: „Ne okleva da za vreme večerepročačka svoj šupalj kutnjak šibicom, zubima kida hleb koji je tolikotvrd da bi ga i sekač jedva presekao, a viskijem se služi rasejano,sipajući pola boce u svoju čašu da bi se potom nasmejao i vratio ga.“Čak je i Gasper Maspero, Karterov novi šef, priznavao da mu je

štićenik svojeglav.Karter je, međutim, imao i pri sta li ce i obo ža va o ce, od kojih su

mnogi bili ženskog roda.Ledi Amherst ga je i dalje s do bro do šli com do če ki va la u Di dling ton

holu kad god bi se vratio u Englesku. Za njenu porodicu bio je nekavrsta heroja zbog pu sto lo vi na do ži vlje nih u egi pat skoj pustinji.

Karter je svakako bio neko s kim je trebalo računati i pored toga štonije znao kojom se viljuškom jede salata. Sada je bio muzejskikustos za celu Dolinu kraljeva. Oblast je bila zabačena mešavinabrda, litica i suvog rečnog korita, smeštena tri milje zapadno od Nila,tik ispod „roga“, najviše tačke u Tebanskim brdima.Niko nije pouzdano znao koliko je egi pat skih vladara sa hra nje no u

suncem sprženom tlu. Postojali su dobri izgledi da niko nikad i nesazna. Vreme i at mo sfer ske prilike, ras pa da ju će stene i pesak nošenvetrom behu u pot pu no sti promenili izgled doline, pa je svaki trag bioprirodno za ma ski ran.Pro na la že nje grobnice bilo je ravno nalaženju po slo vič ne igle u

plastu sena, zbog čega je svako otkriće bilo dragoceno i zbog čegasu se svi, od turista do pljačkaša grobnica, jatili da vide unu tra šnjostsvake kripte.Otkako je ita li jan ski cirkuski snagator i egiptolog Đovani Belconi

1815. obavio prva ozbiljna is ko pa va nja u toj oblasti, među njenimkrševitim, visokim brdima nađene su grobnice više od dvadesetfaraona. Belconi je posle trinaest godina obustavio is ko pa va nja sma- tra ju ći da tu više nema šta da se nađe.Otkriće brojnih grobnica posle toga dokazalo je da nije bio u pravu.U zamenu za „koncesiju“ - dozvolu za is ko pa va nja u dolini - or ga ni-

za to ri is ko pa va nja pri sta ja li su da nađeno blago podele na ravnečasti s egi pat skom vladom. Ponekad se do otkrića dolazilo jed no- stav no, ukla nja njem nekoliko ra štr ka nih stena. U drugim prilikamanalaženje grobnice zahtevalo je struganje planina od nabijenogpeska i kamena, sve do ste no vi tog tia.Glavni mamac bilo je blago, istorija je bila na drugom mestu.

Glava 20

Dolina kraljevaJanuar 1900.

KARTER NIJE MOGAO priuštiti sebi kupovinu koncesije.Bez obzira na to, svega nekoliko nedelja po dolasku na novi položaj

već je bio za o ku pljen za po se da njem Doline. Pored gradnje obora zamagarce koji je mogao primiti sto životinja, počeo je i da postavljateške metalne rešetke na ulaze u sve grobnice - da bi sprečio ulazaknesnosnih lopova i skitnica koji su noću tumarali Dolinom.Uveo je i elek trič nu rasvetu, kako bi grobnice postale pri ma mlji vi je

evropskim turistima koji su ih danju po se ći va li.A iz razloga koji nisu imali nikakve veze s poslom, ali su zato bili

tesno povezani s njegovim sop stve nim budućim uspehom, Karterbeše počeo da se udvara bogatim stranim turistima u nadi da će ihmožda ubediti da fi nan si ra ju koncesiju za njega.Američki biznismen Teodor Dejvis bio je upravo takav turista.Dejvis je bio omalen, izuzetno tvrdoglav čovek s gustim sedim

brkovima koji su se protezali od uva do uva. Redovan posetilacLuksora (antičke Tebe), počeo je gorljivo da se zanima za egip to lo gi- ju.Karter je sada stajao s Dejvisom i njegovom grupom na ulazu u

grobnicu Amenofisa II, ve li čan stve nog ali ipak opasnog mesta zašetanje neznalica, pogotovo bogatih i uticajnih koji bi mogli slomitinogu ili doživeti srčani udar. „Bio je lep, vruć dan“, napisala je EmaEndruz, Dejvisova saputnica na putovanju, koja se potrudila i daistakne da je Karter bio „prijatan, uprkos svojoj do mi nant noj ličnosti".Teško da su ovi turisti bili prikladno odeveni za obilazak grobnice,

budući da su muškarci nosili krute gradske cipele i kravate, a ženešešire sa širokim, opuštenim obodom i dugačke suknje. Karter im jesvima dao po sveću i izdao stroga uputstva da ne smeju za o sta ja tiza grupom.

Potom ih je poveo niz uzan hodnik s niskom tavanicom, koji sestrmo spuštao u unu tra šnjost litice.„Molim vas da pažljivo vodite računa o svakom koraku“, upozori ih

Karter kad je tlo iznenada nestalo: gra di te lji grobnice behu iskopalitrideset stopa duboko i deset stopa široko okno, kako bi obes hra bri li- ili uhvatili u zamku i osakatili - nezvane goste.Karter beše premostio provaliju gredama pa društvo, jedan po

jedan, bezbedno pređe na drugu stranu. Istini za volju, malo je pre te- ri vao s na gla ša va njem opasnosti, ne bi li podstakao zanimanjemogućih fi nan si je ra.Tunel se spuštao još dublje u podzemlje ot kri va ju ći drevno ste pe ni-

šte koje se beše urušilo i tako pri mo ra va lo grupu da se pentra prekogomile kamenja. Duž zidova su se pružale slike, antički murali unežnim nijansama ke ste nja ste i žute.Uprkos želji da namarni do bro či ni te lja, Karter je bio ne str pljiv vodič.

Jedva je podnosio sporije i slabije članove grupe.Na mestu sledećeg urušenog ste pe ni šta turisti su morali da se če-

tvo ro no ške uzveru uz gomilu kamena, a potom provuku kroz uzanotvor da bi nastavili put. Većina se sad već pre zno ja va la i teškodisala. Nekima je bilo i muka od ustajalog vazduha. Mnogi prsti ipod lak ti ce behu oprljeni vrelim voskom dok su se ovi lju bi te lji starinaborili da ne ispuste sveće iz ruku.Ipak, smelo su na sta vlja li dalje prateći Kartera, sasvim doslovno, u

utrobu zemlje.Hodnik je skretao za ugao i grupa se odjednom našla u ve li čan stve-

noj odaji pra vo u ga o nog oblika, pro sto ri ji zbog koje se isplatio svakikorak ovog tegobnog putovanja.Tavanica beše oslikana plavim i žutim zvezdama. U središtu pro sto-

ri je se nalazio kameni sarkofag - u kojem je još uvek ležala mumija.„Obratite pažnju na niz hi je ro gli fa duž ivice sarkofaga“, reče im

Karter promuklim šapatom. „To je mumijina kletva, jedino što ju jesačuvalo da ne bude ukradena.“Kad je cela grupa zinula od stra ho po što va nja, pitajući se neće li

samo njihovo prisustvo nekako dozvati kletvu, Karter morade dasuspregne osmeh. Kakve su ovo neviđene budale! Hi je ro gli fi nisuznačili ništa slično tome. Bezočno ih je slagao, nadajući se da ćenjegova iz mi šljo ti na možda podstaći Dejvisa da kupi koncesiju.

Na Karterovo odu še vlje nje, ovaj je to i učinio.

Glava 21

Dolina kraljevaGodina 1901.

STOTINE SLEPIH MIŠEVA LETELO JE NISKO nad peskom, punihstomaka posle cele noći provedene u traganju za hranom i željnihsna. Preleteli su preko Doline kraljeva, a potom skrenuli oštro ulevo,da bi se na po slet ku sjatili naniže, u grobnicu u kojoj je Hauard Karterspokojno spavao.Nagoni su ih ne po gre ši vo vodili kroz hi je ro gli fi ma pokrivene hodnike

pa ubrzo navreše u jednu od glavnih odaja i smestiše se natavanicu, samo stopu iznad Kar te ro vog ležaja.Pustolov se na to jedva i pro me ško lji u snu. Karter je sad imao kuću

pored reke, s ograđenim vrtom i malim zve ri nja kom koji su činili konjpo imenu Sultan, magarac San Toj, koji je slobodno tumarao po kući,i dve gazele.Ali njegov dom u Medinet Abuu nalazio se miljama daleko od

Doline i posla kojim se bavio, tako da je Karter često spavao u grob- ni ca ma.Slepi miševi ga već odavno nisu brinuli i njihovo prisustvo ga je

pomalo tešilo. Smatrao ih je „čudnim duhovima drevnih pokojnika“.Dolazak slepih miševa ujedno je na ja vlji vao zoru, a ona još jedan

dan pun obećanja novih otkrića.Odjednom se začuše bosa stopala kako tabanaju niz ulazni hodnik

grobnice. Karter prepozna prigušen glas mladog egi pat skog kopačačije ime još ne beše uspeo da zapamti. Delom je to bilo zato štoKarter nije bio dru že lju biv čovek. Nije se družio s radnicima ni s bilokim drugim, osim povremeno s tu rist ki nja ma.„In spek to re? Jeste li tu?“, povika mladić na arapskom.

»Gospodine? Gospodine?"„Šta je bilo?“ Karter se naglo uspravi na ležaju i posegnu za svojim

laganim pan ta lo na ma.

„Gospodine, dođite brzo. Imali smo provalu. Neko je noćasprovalio!“

Glava 22

Dolina kraljevaGodina 1901.

KARTER JE BIO PRE NE RA ŽEN. Tako je dobro i pažljivo obavljaosvoj posao glavnog in spek to ra da nijedna grobnica u oblasti Tebenije bila opljač ka na otkako je on došao na taj položaj. Ni jednajedina.Šta se dogodilo? Noćna pohara? Ko? Kako?Karter se za nekoliko sekundi obuče i potrča prema vratima. Na

bledoj svetlosti pra sko zor ja pažljivo je gazio preko kamenja i osulineu suvom koritu reke.Staza uskoro postade široka i ravna, a potom povede ste pe ni ca ma

koje su se strmo penjale sve do samog lica litice.Vrata behu uklesana u stenu obe le ža va ju ći ulaz. Karter beše

nedavno postavio gvozdenu rešetku na otvor da bi sprečio lopove dauđu u KV35, kako je glasio zvaničan naziv grobnice Amenofisa II. 5Sada je, međutim, ova ne pro boj na prepreka bes ko ri sno visila na

šarkama. „Kako se ovo moglo dogoditi?”, promrmlja Karter. Potomse obrati kopaču: „Dovedi Ijude da čuvaju ulaz. Ja idem unutra!Požuri!”U Kairu su pljačkaši grobnica za ra đi va li pravo malo bogatstvo na

svakom predmetu, jer su turisti i ko lek ci o na ri grabili sve što bi senašlo na tržištu. Hvatanje bande tih bezdušnih kra dlji va ca na delubio bi pravi trijumf za Kartera.On pripali cigaretu i stade da korača čekajući pojačanje. Amenofis II

bio je deda Amenofisa Ve li čan stve nog i pradeda Ehnatona, faraonačija je kraljica bila zanosna Nefertiti.Karter uđe u grobnicu polako, obazrivo. Tišina ga preplavi kao

talas. Prvih nekoliko koraka uvek su bili takvi - pod se ća nje danapušta svet živih i ulazi u posed mrtvih. Ponekad se osećao kao danema pravo da bude tu i pret po sta vljao je da tako zaista i jeste.

Grobnica je imala devet odaja povezanih uzanim hodnikom tolikoniskim da je Karter morao sagnuti glavu gotovo do pojasa da biprošao kroz njega. On pritisnu prekidač za svetlo i sačeka da mu seoči naviknu na bled veštački sjaj.Potom oslušnu ne bi li čuo žurne korake uljeza kako se uda lja va ju.

Međutim, čuo je samo sopstvene kako ulaze sve dublje u kamenugrobnicu.Stepenice su vodile naniže, do oštrog skretanja ulevo, u odaju koju

je voleo da naziva prvom odajom stubova. Osla nja ju ći se dlanom ozid da ne bi po skli znuo - i pažljivo motreći na kakvu zalutalu smr to- no snu kobru - Karter siđe do kraja stepenica i uđe u kriptu.Zvezdana noć naslikana na tavanici bila je rad odavno mrtvog

umetnika. Pravo napred ležalo je mu mi fi ko va no telo Amenofisa II,bačeno na pod kao krpena lutka. Kripta beše opu sto še na, sve je bilopokradeno. Ovde je bio počinjen strašan zločin.I to dok je Karter bio na dužnosti.

Glava 23

Dolina kraljevaGodina 1901.

DOK MU JE SRCE GLASNO TUKLO, ljut kao ris i is to vre me nobolestan od tuge, Karter je pregledao grobnicu u potrazi zatragovima i upa dlji vim detaljima zločina, ovde- -onde spu šta ju ći sena sve četiri. Ovo de tek tiv sko is tra ži va nje spadalo je u opis njegovogradnog mesta. Za hva lju ju ći urođenoj upornosti i tvr do gla vo sti,delovalo mu je sasvim prirodno, kao da ga je obučavao Skotlandjard. Ipak su grobnice sa svojim pra šnja vim hodnicima i ustajalimvazduhom bile njegov drugi dom.Ko god da je počinio ovaj zločin, morao je biti stručnjak u svom

poslu. Tačno je znao šta da traži i gde da to nađe. Sve je navodilo napomisao da je kra dlji vac neko iznutra, ali Karterovi meštani kopačibehu dobro uvežbana družina u koju je imao poverenja.Odmah ih je odbacio kao osum nji če ne - sve dok se nije prisetio da

katanac na rešetki nije polomljen.Ključ je sigurno upo tre bljen, aključ je značio da je njegovo osoblje

ipak na neki način upleteno. Pro klet stvo!Osećaj izdaje navirao mu je u grlo kao žuč dok je koračao kroz

odaje, pre ne ra žen razmerama krađe. Celog tog dana, sve doduboko u noć, Karter je tumarao grobnicom, vraćajući se povremenodo ulaza da bi tamo popušio cigaretu na svežem vazduhu pre no štose opet zavuče unutra.Nije prestajao da razbija glavu raz mi šlja ju ći nije li možda prevideo

neki trag - nešto što mu je naj ve ro vat ni je sve vreme pred očima.U postelju je otišao nerado i spavao taman toliko dugo da shvati da

mu san više neće na oči.Kad je zarudela zora, Karter je već bio na ulazu u grobnicu za kli nju-

ći se da neće izaći odatle sve dok ne reši ovaj gnusni zločin.Pritisnuo je prekidač za svetlo i ponovo zakoračio unutra.

Potom je stao.Tokom istrage pret hod nog dana Karter nije pobliže zagledao

rešetku, polazeći od pret po stav ke da je pljačkaš imao ključ. Sad seodjednom prisetio da je pre nedelju dana neko ćuskijom otvoriorešetku, ra zva liv ši katanac. Ništa nije bilo ukradeno, a pošto se narešetki nisu pri me ći va la nikakva znatnija oštećenja, za bo ra vi li su naovaj izgred.Karter čučnu da bi pregledao katanac. Juče je primetio nekoliko

komadića olovnog papira i čestice smole na zemlji, ali tome nijepridao nikakvo posebno značenje.On protrlja smolu među prstima i pomirisa je. Istog časa prepozna

miris - poticala je od nilske mimoze.„Otkud ovo ovde?“, pro mr mljao je ne pre sta ju ći da zagleda smolu

na prstima. „Smola je nekako ključ svega. Ali kako?“Karter se pomno zagleda u katanac. Zatim ispita smolu.Vrlo brzo je dokučio da je neko napravio kuglicu od smole, iden tič-

nu je zič ku ka tan ca. „Do vi tlji vo“, reče. „Jed no stav no i de lo tvor no. Ovajlopov je pametan. Skoro isto koliko i ja.“Sad je već mogao zamisliti šta se dogadalo. Ona prethodna provala

uopšte nije bila provala već varka namenjena lomljenju katanca iobli ko va nju smole tako da katanac izgleda kao da nije oštećen.Pljačkaš je potom sačekao pravi trenutak i vratio se u grobnicu. Biloje dovoljno da nekoliko puta snažno cimne i da smola popusti.Karter se vrati u grobnicu, grozničav od iš če ki va nja, po sma tra ju ći

zločin u sasvim dru ga či jem svetlu.U mislima se munjevito vratio na osujećen pokušaj pljačke od pre

nekoliko meseci. Na licu mesta behu pronađeni otisci stopala.Imali su čak i osum nji če nog, čoveka po imenu Muhamed Abd el

Rasul, meštanina iz porodice poznate po tome da je ge ne ra ci ja madavala pljačkaše grobnica. E1 Rasul je voleo da posmatra is ko pa va- nja i onda da „slučajno“ i sam nađe ponešto, ali kad bi Kartera injegovu ekipu pozvali da istraže slučaj, grobnice su uvek zaticali većpoharane. Rasul je sve vreme bio sumnjiv, ali još niko ne bešepokušao da ga poveže s onim otiscima stopala.Kad bi samo mogao pronaći još neke otiske, negde u Ame no fi so voj

grobnici, i potom ih uporediti s Rasulovim, Karter bi imao svoglopova u šaci.

Stoga ode i pretraži grobnicu, pro na šav ši u roku od nekoliko minutaotiske bosih nogu.Karter ih izmeri svojom mernom trakom. Bili su u dlaku isti kao oni

nađeni prilikom ranije pljačke. „U milimetar”, oduševi se. „Imam te, ElRasule!“Karter polako odšeta do otvora grobnice. Izvadi novu cigaretu i

pripali je, sve vreme bludeći pogledom preko Doline kraljeva.Dolinom je odjekivao zvuk budaka i lopata koji su pre ko pa va li

pustinju dok je neki drugi arheolog tragao za nekom davno iz gu blje- nom grobnicom i dra go ce nim plenom u njoj.Karter je s pravom bio za do vo ljan sobom. Koliko se još ljudi moglo

pohvaliti titulama slikara, egip to lo ga i detektiva?

Glava 24

Dolina kraljevaGodina 1902.

ČETRDESET TRI.Dok je stajao navrh Tebanskog roga, gledajući pravo dole u Dolinu

kraljeva, Hauard Karter je na umu imao baš taj broj.Prethodne noći padala je kiša, divlja, kolosalna provala oblaka koja

je doslovno napravila reke i stvorila klizišta na padinama brda.Gornji sloj zemljišta beše spran, što je Karteru omogućilo da tog

časa neometano šetka tuda. Netremice po sma tra ju ći tlo, i s brojemčetrdeset tri koji mu se motao po glavi, pomno je pogledom pre tra ži- vao sveže oribanu zemlju u potrazi za iz daj nič kom pukotinom iliprocepom koji bi na go ve šta va li ulaz u novu grobnicu.Po ko zna koji put srce mu je bubnjalo. Raz mi šljao je koliko voli svoj

posao i da će ga on jednog dana dovesti do nečega velikog.Zaslužio je to.Karter je još uvek osećao neopisivu snagu Doline kraljeva i verovao

da cela oblast živi nekakvim sop stve nim životom. Činila mu se na i- zme nič no duhovnom i raz i gra nom, nestašnom pu sto li nom što neprestaje da se podsmeva egip to lo zi ma koji su po ve ro va li da u njojviše nema šta da se otkrije. Stalno iznova su veliki is tra ži va či ob ja- vlji va li da su pronašli sve šta je imalo da se pronađe.A onda bi Dolina iznedrila još jednu grobnicu ili još jedno tajno

skrovište mumija, i gro zni ča vo ulaganje i is ko pa va nje bi se nastavili.Karter beše brižljivo proučio iscrpne zapise svih egip to lo ga od

vremena kad su Napoleon i njegovi ljudi početkom de vet na e stogveka prošli ovuda. Takođe je proučio i faraonske dinastije, poredećiimena faraona sa spi sko vi ma već pro na đe nih mumija.Jed no stav no srav nji va nje spiskova reklo mu je da se mnogi faraoni

još uvek nalaze negde ispod njega, u utrobi Doline, čekajući da budunađeni.

Stoga je sada lutao pogledom po krajoliku, pitajući se o ta jan stve nojčetrdeset trojci.Četrdeset tri nije bilo ničije ime. Štaviše, Karter nije imao pojma šta

bi to moglo biti. Otkrića grobnica obe le ža va la su se brojevima,prema redosledu nalaza, a tokom prethodne tri godine je FrancuzViktor Lore locirao ne ve ro vat nih deset novih grobnica. Međutim,pošto je 1900. pronašao KV42 i dozvolio Karteru da mu pomaže uvećem delu is ko pa va nja, Lore je napustio radove u Dolini.KV43 se još uvek nalazila tu negde, čekajući da je neko otkrije.Karter je žalostivo po do zre vao da to neće biti on. Troškovi unaj mlji-

va nja nekoliko stotina kopača za celu sezonu pre ma ši va li su pethiljada funti u srebru. Kad se tome doda za pa nju ju ći zbir troškova zagodišnju koncesiju, smeštaj, hranu, magarce, lopate, krampove ikolica za ukla nja nje iskopanog kamenja, bilo je očigledno da je egip- to lo gi ja poziv bogatih. Kakve je šanse imao Karter, sin običnog por- tre ti ste, da nade ve li čan stve nu faraonsku grobnicu? Ipak, smeo je dasanja o tome. I nalazio se ovde, a ne u sumornoj staroj Engleskoj.Karter je zurio u nabore i ulegnuća Doline, kao da bi, ako samo

dovoljno dugo gleda, mogao spaziti neki skriveni znak grobnice. Na- po slet ku se spusti na zemlju i pre kr šte nih nogu sede na jedino ravnomesto na žućkastom tlu u krugu od stotinu jardi. Potom otvori koricesvog bloka za crtanje.Lako na sla nja ju ći olovku na papir i povlačeći je hitrim potezima, on

nacrta jed no stav ne konture Doline i niskih, za rav nje nih brda nazapadu. Kao i uvek, želeo je da nekako uhvati mir i ve li čan stve nostkoji su prožimali to mesto. Međutim, pored sveg Kar te ro vog sli kar- skog genija, potezi olovkom na belom papiru nisu nikad mogli u pot- pu no sti dočarati divote ovog čarobnog mesta.Ovde se od i gra va la ve li čan stve na istorija; kad bi barem i sam

pronašao deo nje, kad bi pronašao KV43.

Glava 25

Dolina kraljeva1. februar 1903. godine

KARTER NEKOLIKO PUTA NAGLO zažmirka dok je posrćućiizlazio u bledu svetlost jutra na ovom mestu koje je toliko voleo.Odani egipatski radnik mu istog časa dodade vodu i cigaretu, u nadida će time povratiti svog šefa u život.Dok je Karter žudno pio, drugi Egipćanin mu nabaci preko ramena

dugački kaput s dvo stru kim nizom dugmadi. To je moglo dati mladomEnglezu izgled ležerne otmenosti, da se po sma tra či nisu kleli da ličina duha.Istini za volju, bio je potpuno iznuren budući da je veći deo noći

prespavao napolju, na tvrdoj zemlji.U četiri izjutra ostavio je dvojicu ljudi da čuvaju stražu, a onda se

zaputio unutra da pripremi sve za veliko ot kri va nje - pokrio je sijaliceabažurima izrađenim od nabranog platna, postavio grede prekodubokih okana, pri čvr stio brodske merdevine i rukohvate, i napraviodrvene mostiće kako njegovih osam na e sto ro gostiju ne bi uništilokrhke ar he o lo ške artefakte.Hauard Karter je konačno pronašao svoju grobnicu.Tutmes IV je bio osmi vladar osam na e ste sta ro e gi pat ske dinastije.

Vladao je od 1401. do 1391. p. n. e. i bio otac Amenofisa Ve li čan- stve nog i Ehnatonov deda. Telo mu je položeno u ogromnu grobnicuu ju go i stoč nom delu Doline kraljeva. Bilo je očigledno da je u sa kri- va nje njenog položaja uložen veliki trud, imajući u vidu da je bio višestotina jardi 6 udaljen od bilo kog drugog pokojnog faraona.Tutmes IV beše namerno odabrao naj za ba če ni je, najdalje moguće

mesto. Ne samo da je želeo da bude pokopan za večnost, već i daostane sakriven.Bez obzira na to, se dam de set osam godina posle njegove smrti,

pljačkaši grobnica su ga ipak pronašli.

Godine 1903, 17. januara, pronašao ga je i Karter.Tutmes IV bio je KV43.Karterovo prvo veliko otkriće.Morao je da sačeka dve nedelje da se njegov po kro vi te lj, Teodor

Dejvis, vrati s kr sta re nja rekom do Asuana. Sada je Karter ponovoimao da bude vodič, ali ovog puta kroz grobnicu koju je lično otkrio.Dejvis je 1902. kupio ek sklu ziv no pravo na is ko pa va nja u Dolini i

odmah unajmio Kartera da upravlja njima. Ta prva sezona nijeurodila ube dlji vim re zul ta ti ma, jer je Karter pronašao samo grobnicunižeg plemića i kovčežić s dva kožna šentija. 7Za sezonu 1903. Karter je naumio da is ko pa va nja započne u maloj,

za bo ra vlje noj udolini unutar Doline kraljeva. Za samo nekoliko dananjegovi ljudi naiđoše na ulaz u grobnicu, zajedno sa zdelicamaumetnutim u stenu, za koje su Egipćani verovali da posedujumagijske moći.Sada je kroz taj otvor poveo veliku grupu.Staza se strmo spuštala. Jedan punački državni službenik imao je

komičnih teškoća tokom pro vla če nja kroz ne u o bi ča je no uzan prolazka dubljim delovima grobnice, pa je Karter morao da ga vuče. Karterje sad već živeo uglavnom od zanosa, dičeći se svojim otkrićem čaki dok je držao kratak govor o pred me ti ma nađenim u grobnici: bojnimkolima, sarkofagu, gomili divne razbijene keramike raz ba ca noj popodu kripte - što su ne sum nji vo uradili pljačkaši.Vazduh je bio ustajao i Karter je znao da će, kad nastavi is ko pa va-

nje, morati da ugradi ven ti la to re i cevi za pro ve tra va nje. Ali zasad jebilo dovoljno dobro. Kad je ispratio za do volj nu grupu uz strm hodnikkoji je vodio natrag do glavnog ulaza, Karterov radni dan beše gotov.Pomalo se i sam osećao kao bog.Čaj i lak ručak su čekali, servirani na belim stol nja ci ma. Očigledno

za di vlje ni onim što su videli, članovi grupe za vreme ručka nisuštedeli pohvale za Kartera i Dejvisa.Karter je svu hvalu pre ba ci vao na svog taštog šefa, koji je sebe

počinjao da posmatra ne samo kao do bro či ni te lja već i kao pravog,stručnog egip to lo ga. Hva lo spe vi su samo kuljali i svi su tvrdili da ćeovo biti iz van red no dobra sezona.„Za sve je zaslužan gospodin Dejvis!“, ponavljao je Hauard Karter,

ne misleći iskreno ni jednu jedinu reč.

Za sve sam zaslužan ja i, možda, Tutmes IV, mislio je u sebi.

Glava 26

Dolina kraljeva12. februar 1904. godine

KARTER JE JEDVA DISAO, a siroti Persi Njuberi samo što se nijeone sve stio od smrada truleži, ali cilj im je bio nadohvat ruke i stogasu hrabro ušli u ovu najnoviju pronađenu kriptu.Podtekst ovog ve li čan stve nog trenutka glasio je da je Hauard

Karter ponovo uspeo. Skoro ne ve ro vat no, ali samo nekoliko nedeljaposle pro na la ska grobnice Tutmesa IV, iskopao je još jednu na istojstrani Doline. U njoj se nalazila mumija u kovčegu.Identitet pokojnika još uvek nije bio poznat, ali Karterovo otkriće

svejedno je bilo za pa nju ju će. Nedugo pre toga, naime, naišao je nadokaze o večnom po či va li štu Hatšepsut. Hram ove žene faraona nadrugoj strani planine bio je savršeno poravnat s ovom po sled njomgrobnicom. Prema Kar te ro vom mišljenju, bilo je moguće, čakverovatno, da ih povezuje tunel.„Ne nadam se ne dir nu toj grobnici“, napisao je u pismu Eduaru

Navilu, govoreći o snu svakog egip to lo ga da pronađe ne o tvo re nukriptu. „Kišnica će biti veliki ne pri ja te lj, ali nadam se najboljem.“Što se kišnice tiče, Karter je svakako bio u pravu. Oluje koje su

spirale krševite padine brda natrpale su stene i pesak u otvoregrobnice, gde su se ovi stvrdnuli kao cement. Od sredine oktobranjegovi radnici su za ma hi va li kram po vi ma u hodnicima grobnice raš- či šća va ju ći ove nanose.U njima su pronašli delove keramike i krhotine raznih pogrebnih

predmeta, zbog čega Karter nije prestajao da se nada da je ne do sti- žna Hat šep su ti na mumija možda sa hra nje na baš tu. To otkrićemoglo bi biti vrhunac njegove karijere i učiniti ga slavnim širomsveta.Konačno, posle četiri meseca radnici stigoše do same kripte. Persi

Njuberi i Karter srušili su pregradu od kamena i blata koja je činila

ulaz u odaju. Potom uđoše.Kad se otvor proširio, preplavio ih je talas ustajalog, smr dlji vog

vazduha. Pošto je zakoračio nekoliko koraka u unu tra šnjost odaje,Njuberi više nije mogao da izdrži.Pre kli njao je i Kartera da izađe zajedno s njim, a onda se te tu ra ju ći

vratio prema svetlu. Međutim, Karter je nastavio dalje. Zar je mogaodrugačije? Trinaest dugih teških godina radio je za ovaj dan, za ovootkriće.Vrućina i ustajao vazduh behu se zaverili protiv njega. Svako vlakno

odeće mu beše na to plje no znojem, i dahtao je boreći se za vazduh.Kao što je i mislio, grobnica nije bila nedirnuta. U njoj su se nalazili

prazan sarkofag, kanopska posuda i razbijene vaze s imenimaHatšepsut i njenog oca.To su bili predmeti s isto rij skim značajem, ništa više.A on je želeo upravo više.Hauarda Kartera više nije za do vo lja va lo puko pro na la že nje

grobnica. Sada je pri želj ki vao značajne grobnice, koje su tokomvekova ostale netaknute, a naročito ve li čan stve na blaga koja su sepolagala uz svakog faraona.Karter se „pojavio iz grobnice", zapisao je jedan prijatelj Teodora

Dejvisa, „iz gle da ju ći užasno, mokar kao miš, s licem i rukama po kri- ve nim crnom prašinom - osećao se veoma loše i morao je daprilegne.“Međutim, koliko sutradan, Karter se vratio poslu, potrazi za onom

ne do sti žnom ne o skvr nu tom grobnicom koja će pro sla vi ti njegovo imeu celom svetu.Možda će to biti Hatšepsut.Ili neki drugi, još važniji faraon.Lov na blago se nastavio i postao, uistinu, ceo život Hauarda

Kartera.

Glava 27

AmarnaGodina 1335. p. n. e.

NEFERTITI JE RIDALA kao nikad u životu.„Aje!“, uzviknu ona konačno. „Dovedite mi Aja. Potreban mi je

odmah. Odmah!“Kra ljev ski pisar utrča u faraonovu spavaću sobu. Nefertiti se beše

srozala pored postelje, krhkog tela skrivenog u naborima raskošnehaljine. Faraon je ležao na leđima, neodeven, pokriven samo krajemčaršava koji mu Nefertiti beše prebacila preko donjeg dela tela.„Mrtav je“, reče Nefertiti pre no što je Aj stigao da izusti ijednu reč.Pogledi im se sretoše i, u tom nemom razgovoru, u plamenu Ne fer-

ti ti nih očiju, moć u kra ljev skoj palati se ne u mo lji vo pomerila u koristno vo pe če ne udovice. Više nije bila faraonova supruga već vladarkacelog Egipta. Bila je božanstvo. A Aj je i dalje ostao samo pisar - tojest, bude li ga ostavila u životu. Aj se nakašlja. „Šta se dogodilo?“„Šta misliš da se dogodilo, pisaru? Zar nije očigledno? Jedva sam

uspela da ga skinem sa sebe.“I zaista, faraon beše otežao u svojim kasnim tri de se tim, dok je

gipka Nefertiti bila upola lakša od njega. Možda je čak i to bila milostprema pokojnom faraonu. Aj u mislima jasno vide kra lji či ne bronzanemišice kako se naprežu da zbace mrtvog muža nakon što se sručiopreko nje.„Postaraću se za sahranu, ve li čan stvo“, reče on. „Preduzeću sve

što je potrebno."„I pošalji glasnike“, zapovedi Nefertiti dok joj je donja usna po i gra-

va la. „Pošalji ih u Memfis i Tebu. Objavi nadaleko i naširoko da jeveliki faraon mrtav.“„Ve li čan stvo, mislite li da je to mudro? Hoću reći, dok još ne znamo

ko će naslediti Ehnatona?“

Kra ljev ski pisar ju je drsko posmatrao. Aj je bio moćan čovek u kra- ljev stvu i smetalo mu je da prima naređenja od bilo koje žene.Nefertiti ga ošinu pogledom.„Jesi li zaboravio da je moj muž dobio sina s drugom ženom?“ Glas

joj je cepteo od prezira. Ona je takođe Ehnatonu podarila na sled ni kapo dolasku u Amarnu, ali je dete umrlo.„Kad vreme dođe i kad on izraste u muškarca, postaviću na presto

sina moga muža, ali zasad sam ja faraon, Aje. U to možeš bitisiguran.“ Ona zaćuta i još jednom pogleda Ehnatona. „A sad meostavi samu s mužem. Odlazi. Izvrši svoju dužnost.“Aj obori pogled i okrenu se na peti, a potom jarosno izlete iz

suncem okupane sobe. Uradiće kako mu je naređeno - baremzasad.

Glava 28

AmarnaGodina 1335. p. n. e.

NEFERTITI SPUSTI POGLED na svog muža. Potom sede napostelju pored njega, nežno mu prešavši dlanom preko obrijaneglave. Povuče prstom naniže, ka njegovim grudima. Zatim mupomilova lice pamteći svaku po je di nost.Ovo su imali da budu njihovi poslednji za jed nič ki trenuci i želela je

da se seća moćnog muškarca kakav je nekad bio, a ne slabog imušičavog faraona u kojeg se pretvorio. Nefertiti se strese pripomisli šta će se ubrzo desiti s ovim telom koje je tako dobropoznavala.Ona pritisnu kažiprst na greben njegovog nosa. Kra ljev ski mu mi fi-

ka to ri će početi odavde, gurajući kroz nozdrve dugačku žicu u taj ve- li čan stven i osobit mozak. Uvrtaće žicu sve dok ne probije pih ti ja stomoždano tkivo i ono ne procuri iz nosa kao siva slina.Potom će prevrnuti telo i postaviti glavu na ivicu ala ba ster skog

stola, kako bi se mozak izlivao u pozlaćenu kofu.Nefertiti potom položi dlan nisko na muževe prepone, otprilike na

mesto gde će ga raseći i otvoriti, zariti ruku unutra i povaditi unu tra- šnje organe.Ko će obaviti taj posao? Hoće li to biti neki odurni čo ve ču ljak

zamašćene brade i s pr ljav šti nom ispod nokata? Ili čovek od nauke,do sto jan stve ni učenjak odabran da mu mi fi ku je kralja zbog svogznanja o zagrobnom životu?Ona se osmehnu spu šta ju ći dlan na sredinu njegovih grudi, mesto

na kojem je njena Glava toliko puta počivala slušajući mu otkucajesrca. Barem mu srce neće dirati. Poput svog naroda, verovala je daje srce izvor sveg znanja i mudrosti. Ehnatonu će biti potrebna svamoć da bi bacio čini kojima će oživeti svoj leš.Se dam de set dana, pomisli ona. Toliko traje proces mu mi fi ko va nja.

Se dam de set dana dok telo njenog muža ne započne svoj zagrobniživot.Se dam de set dana dok ne polože njenog muža u grob, šest i po

milja od mesta na kojem je sad sedela.Nek druge faraone sa hra nju ju u Dolini kraljeva - Ehnaton beše

odabrao mesto nedaleko od svoje voljene Amarne, ve li čan stve nudolinu samo za sebe, okupanu suncem, kako bi zanavek mogaouživati u čudesnom ve li čan stvu Atonovom.„Jednog dana ću ti se pri dru ži ti”, reče Nefertiti, prignuvši se da

celiva usne koje su tako dobro poznavale svaki delić njenog tela.Po gle dav ši ga još jednom, poslednji put, ona ustade i ode. Njen

muž je bio mrtav. Njihov naj sta ri ji sin pre du hi trio ga je u smrti, a odpreostale dece samo je jedno bilo muško.Sad je njena dužnost bila da vlada zajedno s dečakom dok ovaj ne

stasa u muškarca. Ona pozva svoju dvorsku damu, visoku devojkučija lepota ipak nije bila ravna njenoj.„Za po ve daj te, kraljice?“„Dovedi mi Tu tan ka mo na.“

Deo II

Glava 29

Palm Bič, FloridaSadašnje vreme

JEDAN OD NAJ NE O BIČ NI JIH PREDMETA pro na đe nih u Tu tan ka- mo no voj grobnici bila je lutka bez ruku. Po svoj prilici je kraljevaodeća bila po sta vlje na i udešena na njoj. Na lutkinoj glavi šminkomje bilo naslikano Tu tan ka mo no vo lice, a nosila je i krunu. Lice jedečačko, a deluje blago, Ijubazno i mudro.Kao i mnogih drugih jutara, šetao sam svojim omiljenim terenom za

golf, gol fer skim rajem Donalda Trampa u zapadnom Palmu.Međutim, misli su mi bile okrenute Tu tan ka mo nu. Is po sta vlja lo se daje priča zapravo ne ve ro vat no mi ste ri o zna. Zanos koji me jeobuzimao bio je gotovo ravan zanosu Hauarda Kartera.Uz dužno po što va nje, doktore Krose i in spek tor ko Bokser, na vaša

mesta zločina vratiću se čim završim s Tu tan ka mo nom. Zasad tekpri ku pljam dokaze.Za mene je ovo bio potpuno drugačiji proces pisanja, pre svega

zbog silnog is tra ži va nja koje je pod ra zu me vao. Imao sam sreće dase udružim s Martijem Dugardom, ta len to va nim i ve li ko du šnimpiscem i is tra ži va čem koji je već otputovao u London i potom uDolinu kraljeva kako bi mi pomogao da priču učinim što je mogućeve ro do stoj ni jom i, još važnije, kako bi prikupio po je di no sti koje bimogle rešiti zagonetku ubistva.Priča je bila puna mo guć no sti - mnogo više od većine de tek tiv skih

romana. Najzad, govorila je o kra lje vi ma i kra lji ca ma, zakopanomblagu, is tra ži va ču koji me je podsećao na na mr go đe nog IndijanuDžonsa i ubistvu mladića, dečaka, a po svoj prilici i njegove neveste.Vrativši se u kan ce la ri ju, zatekao sam podebelu fasciklu koju je

ostavila moja neumorna pomoćnica Meri Džordan. Dokazi da je ovozaista priča o ubistvu počinjali su da se gomilaju.

Osmog marta 2005. ob ja vlje no je sa op šte nje za štampu u vezi s re- zul ta ti ma CT ske ni ra nja Tutan-kamonove mumije, koje su or ga ni zo- va le nadležne egipatske vlasti. Nalazi su nagnali Zahija Havasa - ge- ne ral nog sekretara Glavnog odbora za starine - da objavi da je Tu- tan ka mon umro od infekcije nastale posle preloma noge. Ponjegovom mišljenju, infekciju je po svoj prilici izazvala gangrena. 8Zvučalo je kao poen za ge ne ral nog sekretara dok nisam pročitao i

nastavak: „Slomljena leva butna kost ne pokazuje znake kal ci fi ka ci jeili hematoma", a i jedno i drugo bi se pojavilo ne po sled no poslenezgode.Štaviše, deo stručnog tima koji je pregledao nalaze CT snimka

odbio je da se složi sa za ključ kom da je uzrok smrti bila slomljenanoga. Smatrali su da je butna kost slučajno po lo mlje na posle otkrićagrobnice, kad je neko pokušao da pomeri telo. Međutim, u intervjuudatom 2007, Havas je još jednom ponovio da je Tu tan ka mon umrood posledica loma butne kosti.Sledeći dokaz na koji sam naišao bio je još za ni mlji vi ji: na ranije na-

pra vlje nom rend gen skom snimku videlo se za de blja nje na lobanji,sasvim u skladu s kal ci fi ko va nom opnom, koja može da se pojavikad se na mestu teške povrede stvori krvni ugrušak. To je poznatokao hronični sub du ral ni hematom. Međutim, CT snimak nije dokazaoda je Glava povređena. Možda je egipatski istražni odbor previševremena trošio na na sto ja nje da opravda teoriju o slo mlje noj nozi, apremalo na is pi ti va nje rane pri dnu Tu tan ka mo no ve lobanje.Raniji rend gen ski snimci bili su delo R. Dž. Harisona, bri tan skog

anatoma koji je še zde se tih i se dam de se tih godina 20. veka opsežnoispitivao Tu tan ka mo no vu mumiju.Osim što je napravio rend gen ske snimke skeleta, Harison je

preduzeo i prilično ne u o bi ča jen korak raz dva ja nja lobanje od ostalihkostiju i njenog zasebnog snimanja rendgenom. Na osnovu nalaza,Harison je posumnjao u zločin.Meni je to zvučalo sasvim logično. Sub du ral ni hematom može da

nastane ako vas neko vrlo snažno mlatne po glavi i vi preživiteudarac, samo da biste umrli koju nedelju kasnije. U me đu vre me nu,modrica od udarca pre tvo ri la bi se u ugrušak krvi, a ugrušak -hronični sub du ral ni hematom - kal ci fi ko vao bi se.

Zbog svega ovoga počeo sam da se pitam zašto bi iko rekao da jeTu tan ka mon umro od posledica loma butne kosti.Suprotan stav doimao se mnogo ve ro vat ni jim, što me je vrlo za in te-

re so va lo. Na osnovu nalaza iz 2005. i rend gen skih snimaka iz 1969.i 1978. dalo se za klju či ti da Tu tan ka mo nu noga nije bila slomljena zaživota, te da je pretrpeo udarac tupim predmetom u donjem delulobanje.Prema tome, ako je Tu tan ka mon ubijen, verovatno udarcem u

glavu, ko je bio počinilac?

Glava 30

Dolina kraljevaGodina 1907.

KAKO PADOŠE junaci!Hauard Karter je stajao ispred hotela Vinter palas, sa svežnjem

akvarela pod miškom. Sako mu je bio prosenjen, s ne u gled nimzakrpama na rukavima. Ne u glan ca ne i pohabane cipele nisuizgledale ništa bolje.Štafelaj je postavio blizu raskošnog mermernog ste pe ni šta koje je

vodilo u predvorje hotela, moleći se da neka od njegovih slikazapadne za oko kakvom budala-stom turisti. Tako bi na pa bir čionešto para za viski i cigarete, a možda čak i za pristojan ručak uhotelu.Hauard Karter možda jeste postao ulična skitnica, ali je još uvek

imao standarde.Njegove muke počele su kad ga je Služba za starine pre me sti la iz

Doline. Novo radno mesto nalazilo se blizu Kaira, što je značilo da jeDejvis morao da nađe novog egip to lo ga. Što je još gore, antičkegrobnice u Sakari is po sta vi le su se kao pravi ad mi ni stra tiv ni košmarza Kartera.Kad je dozvolio da njegovi egipatski stražari - sasvim opravdano -

upotrebe silu protiv gomile pijanih fran cu skih turista, đošlo je dopravog me đu na rod nog incidenta. Posle devet meseci sve većesramote i sve manjeg ugleda Karter je bio primoran da da ostavku.Istini za ljubav, očajnički je želeo da se vrati u Dolinu. Još uvek se

nadao da će pronaći Hat šep su ti nu mumiju - a možda čak i vazda ne- do sti žnu ne o skvr nu tu grobnicu.Ta grobnica bi, ako su skorašnji događaji bili iole vredan po ka za te lj,

mogla pripadati davno za bo ra vlje nom faraonu po imenu Tu tan ka- mon. Kralj Tu tan ka mon beše nekako skliznuo kroz pukotine istorije -ili je namerno izbrisan iz nje.

Ime mu se nije moglo videti ni na jednom od spiskova fa ra on skihdinastija nađenih na zidovima brojnih sve ti li šta i hramova. Godine1837. britanski egiptolog ser Džon Gardner Vilkinson uočio mu jeime na statui. Međutim, s izuzetkom tog jednog pomena, Tu tan ka- mon je bio u suštini nepoznat.Ironijom sudbine, upravo je Ame ri ka nac Teodor Dejvis - čovek koga

je Karter i ubedio da kupi koncesiju u Dolini - naišao na za ni mlji venove dokaze u vezi s Tu tan ka mo nom.

Glava 31

Dolina kraljevaGodina 1907.

NE VE RO VAT NA PRIČA, kako je Karter čuo, počela je kad suTeodor Dejvis i njegov novi glavni egiptolog, Edvard Erton, okopodneva seli da predahnu od nesnosne vrućine.Dolina je, kao i uvek, vrvela od evropskih turista željnih da vide

drevne grobnice. Dejvis je bio čovek koji je voleo da se šepuri, alisad nije obraćao pažnju na lju bo pi tlji ve poglede koji su ga, kako sečinilo, posvuda pratili.Čuo je udaljeno njakanje magaraca u oboru. Taj hor se mešao s ne-

pre sta nim zveketom alatki radnika koji su kopali tvrdo cr ven ka sto žu- to tlo. Bili su to zvuci Doline u sezoni is ko pa va nja, a Dejvis ih je,posle četiri godine traganja za grob ni ca ma i te kako dobro poznavao.Dejvis i Erton su, da tako kažemo, „po se do va li“ Dolinu kraljeva.

Dejvis je i dalje držao ek sklu ziv no pravo is ko pa va nja u toj oblasti, apošto je Karter morao da ode, upra vi te lj radova postao je Erton,inače Pitrijev učenik.Sezona je dosađ bila sasvim dobra, budući da su 18. decembra -

dan posle Ertonovog dvadeset petog rođendana - otkrili grobnicufaraona Sipte. Sada su njih dvojica, pošto ih je januarsko sunce većnateralo da potraže malo hladovine u ju go za pad nom uglu Doline, is- ko ri sti li to vreme za pla ni ra nje novog is ko pa va nja.Erton je ćutke pušio dok je ek scen trič ni Dejvis zurio negde u prazno

- ili je barem tako izgledalo.„Pažnju mi je privukla velika stena nagnuta u stranu“, prisećao se

kasnije Dejvis, „koja me je iz nekog ta jan stve nog razloga za in te re so- va la.“Dvojica ljudi ponovo izađoše na sunce. Kao grana mršavi Erton je

samo nekoliko meseci radio za Dejvisa, ali se dotad već navikao nanjegovu hi ro vi tost.

Ako je Dejvis želeo da izbliže pogledaju stenu, tada će njih dvojicaizbliže pogledati stenu.Erton je osmotrio stenu iz više uglova. Pri me tiv ši nešto čudno,

spustio se na kolena i počeo da razgrće ras tre si tu zemlju s njenogpodnožja.Tamo se, vekovima zakopano, krilo ve li čan stve no otkriće!„Posle pažljivog is pi ti va nja i is ko pa va nja golim rukama koje je

obavio moj pomoćnik, gospodin Erton, pronađen je prekrasan plavipehar“, zapisao je kasnije Dejvis. Pehar je bio od glazirane keramikepoznate kao fajans i, s izuzetkom nekoliko zareza, bio je neoštećen.Stari Egipćani su takve pehare upo tre blja va li tokom pogrebnih

obreda. Na ovom se nalazilo utisnuto ime faraona - Tu tan ka mo na.Pehar je, čini se, na go ve šta vao da je taj Tu tan ka mon - ko god on

bio - sahranjen tu u blizini, u Dolini kraljeva.Dejvis se beše obogatio kao advokat, dok se egip to lo gi jom bavio

kao hobijem, tako da su njegove metode bile daleko od uo bi ča je nih.Bio je oniži čovek s ogromnim belim brkovima i na pra si tom naravikoja je više darovitih egip to lo ga naterala da daju otkaz posle kratkogvremena pro ve de nog u njegovoj službi. Bilo je tu i više pritužbi zbognačina na koji je preturao po grob ni ca ma umesto da ka ta lo gi zu jenjihov sadržaj za istoriju.Međutim, šta god da su ljudi mislili o Teodoru Dejvisu ili njegovom

načinu rada, monopol na Dolinu kraljeva nije mu se mogao oduzeti.A on nije nameravao da se odrekne koncesije sve dok ta oblast nebude sasvim is cr plje na.Čvrsto stežući „prekrasan plavi pehar“, Dejvis je dopisao ime ovog

ta jan stve nog faraona na spisak grobnica koje je valjalo naći. A bio jesiguran da će ih pronaći baš on.Hauard Karter, koji je živeo od prodaje svojih akvarela turistima, nije

mogao ni na koji način uticati na ovaj nov razvoj situacije. Tajpodatak prosto je pohranio u pamćenje.Tu tan ka mon je ležao tamo negde, čekajući da ga neko nade.

Glava 32

AmarnaGodina 1335. p. n.e.

JUTARNJE SUNCE, tako bla go na klo no i sve zna ju će, bla go si lja lo jeNefertiti dok je u svojim privatnim odajama čekala Tu tan ka mo novdolazak. Ehnaton je tek nekoliko časova bio mrtav. Bila je većodabrala grupu „narikača“, žena koje će javno tugovati na pogrebunjenog muža, udarajući se šakama u raz dr lje ne grudi i čupajućikose.Kucnuo je čas da kraljica i njen sin kao dvoje odraslih popričaju o

bu duć no sti i to, štaviše, bu duć no sti celog Egipta.Nefertiti je volela še sto go di šnjeg Tu tan ka mo na: njegove po ve re-

njem ispunjene smeđe oči, strast prema dru štve nim igrama, čak ibeskrajna za pit ki va nja zašto kra ljev ska porodica nikad ne putuje ugradove kao što su Teba i Memfis. U stvari, Nefertiti je kod Tu tan ka- mo na obožavala sve sem jedne nezgodne sitnice: nije bio njenrođeni sin.Kao vrlo pametna i razumna žena svog vremena, Nefertiti je

shvatala da faraon možda ima potrebe koje ne može za do vo lji tisamo jedna žena. Međutim, kao stra stve na kraljica i žena ne na vik- nu ta da se po i gra va ju njome, beše poludela od besa kad se Ehnatonoženio Kijom i s njom začeo dete. Veliki bog Aton bio je pravedan imudar kad je oduzeo Kiji život dok je rađala Tu tan ka mo na. ANefertiti se postarala da se na kra ljev skom dvoru ne nađe višenijedna nova supruga.Is pu nja va la je svaku muževu maštariju, a kad to nije mogla, usme-

ra va la je njegovu naklonost prema haremskim devojkama, jer je biloop šte po zna to da se nijedan faraon, pa makar i tako neobičan poputEhnatona, ne bi oženio običnom de voj ču rom.Tako je Nefertiti počela da podiže Tu tan ka mo na kao svog sina.

Dečak nije nikad upoznao pravu majku i, mada su mu pričali onjenom životu i tragičnoj smrti, još je bio suviše mali da bi mogaosasvim pojmiti da je začet u utrobi jedne žene, a da su ga od ne go va- le neke druge ruke pune ljubavi.„Zvala si me, majko?“ Bio je tako bezazlen - a ipak tako pun života.

Gledajući mališana, Nefertiti oseti kako je pre pla vlju je toplina. Volelaga je, istinski, ali to nije bio slučaj sa svima na dvoru. Nekima je većbio omraženi suparnik.„Jesam, Tu tan ka mo ne. Priđi. Sedi pored mene. Sedi pored majke.“Tu tan ka mon pređe bosim nogama preko po plo ča nog poda i spusti

se na divan pored Nefertiti.„Čuo sam za faraona“, pro ša pu tao je. „Žao mi je.“Ona mu stavi dlan pod bradu i podiže mu glavu tako da im se

pogledi sretnu. „Tvom ocu već odavno nije bilo dobro“, reče ona.„Kako je umro?“, upita potom Tu tan ka mon. Večito je nešto za pit ki-

vao.Nije mu mogla reći istinu, ali laž joj takođe nije delovala u redu.„Umro je u naletu sreće. Srce mu je bilo tako puno radosti da se

rasprslo.“Eto. Nije ni ispalo tako loše.„Tu tan ka mo ne, postoji nešto drugo o čemu moramo da popričamo.

Dobro me slušaj."„Da, majko?“„Ti si samo dečak i tvoje obu ča va nje za budućeg faraona još nije

počelo. Ali sigurno znaš da je to tvoja sudbina.“ Dečak je prekide.„Ne razumem."„Jednog dana ćeš biti faraon, Tu tan ka mo ne.“„Neću da budem faraon. Neću! Zašto ti ne možeš da budeš faraon,

majko?“„Ne smatra se da je baš najbolje da Egiptom vlada žena, Tu tan ka-

mo ne. Ali pošto sam kra ljev ske krvi, naći ću načina da vladamonoliko dugo koliko tebi bude potrebno da naučiš da budeš velikifaraon.“„Koliko dugo će to biti, majko?“„Desetak godina, možda i manje. Zato što si ti tako pametan, sine

moj. Nema žurbe. Važno je da naučiš da budeš mudar i moćan, i

pun sa o se ća nja za narod Egipta, kao tvoj otac. On je bio dobarčovek, uvek i pre svega dobar čovek.“„Smenkare bi bio dobar faraon“, reče Tu tan ka mon. „Bio ti je sin.

Ovaj dan te je sigurno ra ža lo stio.“Dečak je bio bistar i verovatno ga je baš zbog toga tako volela.„Smenkare je mrtav, Tu tan ka mo ne.“ Ona ne dometnu da svog

rođenog sina nikad nije volela tako silno kao Tu tan ka mo na. Po ku ša- va la je, ali nije bilo sjaja u Smen ka re o vim očima i nije osećala dapostoji spona između njih. Neko poput njega ne bi nikad trebalo davlada Egiptom i bilo je gotovo primereno što će taj zadatak dopastiovom prerano sazrelom dečkiću pored nje.„Ne, Tu tan ka mo ne. To moraš biti ti.“Tu tan ka mon samo klimnu glavom. „A šta sad moram da uradim?

Pomozi mi, majko.“„Vidiš kako sad sedimo ovde? Ti i ja, jedno pored drugog?“ „Da.

Naravno da vidim.“„Tako ćemo prvo vreme vladati Egiptom. Rame uz rame, nas dvoje.

Zasad ću odluke donositi ja, jer si ti premlad. Ali kako budešstasavao u muškarca, imaćeš sve više udela u vlasti i znanjapotrebnog za donošenje valjanih odluka.“„I posle ću vladati kao faraon?“„Hoćeš, Tu tan ka mo ne. I znam da ćeš učiniti velika dela. Bićeš

faraon koga će se ljudi uvek sećati.“

Glava 33

AmarnaGodina 1334. p. n. e.

TAKAV JE BIO PLAN za dečaka koji će postati kralj, mada na krajunije ispalo tako. Ni izdaleka. Smrt će ponovo umešati svoje prste -možda čak i ubistvo.„Živite u kući punoj žena“, reče vojni učitelj Tu tan ka mo nu. „Da biste

bili faraon, morate postati muškarac. Jednog dana, bićete visoki isnažni poput mene. Kad se vaša obuka okonča, nijedan muškaracneće moći da vam stane na put.“Dok je odmeravao uči te lje ve nabrekle mišiće i široke grudi, Tu tan-

ka mo nu beše teško da poveruje da će to ikad biti istina, ali je pažljivoslušao svaku reč.Stajali su na pro stra noj zelenoj poljani na zapadnoj strani Nila. Bio

je februar pa je blago sunce ljubilo zemlju.Tu tan ka mon je bio vižljast dečkić koji je usled jedva primetnog

rascepa nepca blago šuškao u govoru, ali je u svemu ostalomnasledio bes pre kor nu lepotu svoje majke. Ruke su mu bile tanane, aiz stopala u sandalama dizale su se skoro isto tako tanke noge. Utrenutku smrti Tu tan ka mon će biti visok približno pet stopa i šestinča, 9 i dalje nežne građe.„Jeste li spremni, gospodaru?“, upita učitelj. Tu tan ka mon zausti

nešto, ali, onako uše pr tlja nom, samo mu uzdah pobeže s usana.Učitelj prikri osmeh. „Dobro, onda ćemo sada govoriti o vrstama

lukova kojima ćemo vežbati gađanje.“Spisak je bio pre du ga čak i previše zvučan da bi ga Tu tan ka mon

odmah upamtio - premda je učitelj vrlo jasno rekao da će faraon bitimajstor u rukovanju svakim od njih, isto kao i štitom i bu zdo va nom,ali i vešt u mačevanju, bacanju koplja, vožnji dvokolica, jahanjukonja, borbi prsa u prsa, baratanju nožem, štapom, bu me ran gom,toljagom i borbenom sekirom. Za taj dan bili su pred vi đe ni dvostruki

kom po zit ni ugaoni luk, kom po zit ni ugaoni „luk časti“, zatezači na lukui kratki priručni luk. Samo je time morao da ovlada.Lukovi su se pravili od brezovog drveta i omotavali se žilama i

korom drveta zarad veće trajnosti. Za kri vlje no drvo ukra ša va lo sepozlatom i slo no va čom. Učiteljev veliki lukbio je veći od Tu tan ka mo- na, dok je de ča kov bio tektoliki da mu je jedva sezao malo iznadkolena kad bi ovaj stajao.Učitelj stavi luk u Tu tan ka mo no ve male ruke: „Slušajte me sad. Sve

će vam ovo trebati u zagrobnom životu. Kad vas budu sa hra nji va li,svi vaši lukovi biće sa hra nje ni s vama. Zato naučite da se valjanoslužite njima, ve li čan stvo. Pravila borbe koja ćete načiti dobro ćevam doći... zauvek.“Tu tan ka mon stavi strelu u luk i povuče tetivu. Pogodio je metu u

prvom pokušaju, mada se nije nalazila naročito daleko. „Vrlo dobro,gospodaru. Po se du je te prirodan dar“

Glava 34

AmarnaGodina 1333. p. n. e.

„KASNITE. To vam neću praštati, Tu tan ka mo ne. Nema oprav da njaza takvo ponašanje.“Tu tan ka mon je u kra ljev sku učionicu utrčao s tabanima još prljavim

od nilskog blata, s omiljenim lovačkim lukom u ruci. I ovog putalunjao je kroz trsku gađajući patke, i prekasno shvatio da je vreme zanastavu.Ne beše stigao da se opere i sad se, bio on budući faraon ili ne,

morao suočiti s uči te lje vim gnevom.„Učitelju, ja...“„Ćutite. Ni reč neću da čujem. Sedite i vežbajte pisanje hi je ro gli fa.“Učitelj je bio suvonjav, zlovoljan mlad čovek koji nije šetkao po

učionici toliko koliko je lepršao poput nervozne ptice. Tu tan ka mon jevoleo da ga oponaša i tako zasmejava svoju sestru, ali ona bešepre za u ze ta ki ko ta njem zbog nevolje koja ga je snašla da bi mu sadbilo do šale.Uo bi ča je na kazna za kašnjenje bilo je du go traj no is pi si va nje hi je ro-

gli fa na komadu papirusa. Zadatak je neretko trajao satima, a učiteljje dobro znao da je to pravo mučenje za Tu tan ka mo na.Dečak je sad imao osam godina i najnovija strast bila mu je pouka

iz upra vlja nja dvo ko li ca ma. Dva sata provedena u pisanju značila sudva sata manje s uzdama u rukama i u jurnjavi kroz pustinju.Mada bi se njegov otac na to zgrozio, Tu tan ka mon je čeznuo za

danom kad će povesti egipatske ratnike u bitku. Zamišljao je sebe udvo ko li ca ma koja vuku dva moćna pastuva u punom galopu, dokhiljade vojnika slušaju svaku njegovu zapovest. Ali to nije bilo samopusto sa nja re nje - jednog dana će tako zaista biti - i bolje pre negokasnije.

„Odlično, faraone“, prošaputa njegova sestra An ke se na mon. Bila jesamo koju godinu starija od njega, ali zrela onako kako to umeju dabudu krajnje razumna deca. I bila je lepa, čak lepša od Tu tan ka mo- na.„Jednog dana“, izjavi učitelj, „ kad budete vladali Egiptom kao jedini

pravi faraon, možete dati da me ubiju zbog moje drskosti, ali dotad jeovo moja učionica i radićete kako vam kažem - a to pod ra zu me va idolazak na vreme. Jeste li me razumeli, Tu tan ka mo ne?“Besan i zajapuren, Tu tan ka mon klimnu glavom i poče da gricka

parče trske, trudeći se da ni slučajno ne sretne pogled svoje sestre,koja se kliberila gledajući ga tako na mukama. Tu tan ka mon ježvakao kraj trske, osećajući kako se vlakna raz dva ja ju, sve dok senisu pre tvo ri la u retku, podatnu četkicu.Potom zamoči svoju novu pisaljku u zdelicu s vodom i dodirnu

njome komad tvrdog mastila. Poče da crta na komadu papirusa, aruka mu je bez napora obli ko va la sokolove, sove, stopala i bezbrojdrugih slika koje su sa či nja va le hi je ro glif sko pismo.Međutim, po sle pod nev na vrućina i tišina učionice uskoro su

doprinele da mu misli odlutaju. Voleo je da bude napolju, i to što jebio zatvoren ovde po ovako lepom danu ranjavalo mu je duh.Tu tan ka mon je žudeo da pliva u Nilu, iako je stalno morao da vodi

računa o kro ko di li ma koji su tamo vrebali. Ili da možda povede An ke- se na mon na vožnju dvo ko li ca ma - obožavao je sestru. Ili da moždasamo stoji na vrhu uzvišice i zuri u mut no lju bi ča ste stene dalekogbrda, uživajući u ne ve ro vat noj pomisli da će sva ta zemlja, dokle godpogled dopire, jednog dana biti njegova.Ovo takođe nije bilo puko dečačko sa nja re nje - ovo je bila

stvarnost.

Glava 35

AmarnaGodina 1333. p. n. e.

CRTAJUĆI SIMBOLE, Tu tan ka mon je is to vre me no motrio i nastrogog učitelja, to pro klet stvo svoje mladosti. Poslednje što mu jetrebalo bila je još jedna ne pra ved na kazna, povrh svih ostalih koje jepodneo. Nefertiti beše izdala vrlo jasna upo zo re nja u vezi s Tu tan ka- mo no vim ško lo va njem. Ako ne bude savladao ono što mu učiteljzada - ili bude li zaostajao s učenjem - neće smeti da izlazi izvanzidina palate. Tu tan ka mon nije mogao zamisliti strašniju kaznu.A onda, na Tu tan ka mo no vo čuđenje i radost, isto toplo po pod nev no

sunce koje mu je raštrkalo misli bacilo je sad čini na učitelja. Tu tan- ka mon je netremice posmatrao kako se čovek opušta u stolici i očimu se sklapaju.Potom učitelju klonu Glava, usta mu se malčice otvoriše i začu se

jedva čujno hrkanje.An ke se na mon poklopi dlanom usta da bi prigušila kikot. Tu tan ka-

mon tiho spusti četkicu na paletu od slonovače i potapša je poramenu, odsečno pokazavši palcem prema vratima.„Ne“, prošaputa An ke se na mon. „Ne možemo, Tu tan ka mo ne. Ne

smemo“Tu tan ka mon nije popuštao, tiho ustajući i hvatajući je za ruku.

Nakon što je okrznula pogledom učitelja, čije se tiho hrkanje pro du- blji va lo u nešto glasnije, ustade i ona.Dečak i devojčica kra ljev ske krvi se na prstima odšunjaše do vrata i

potom ka slobodi rečne obale. Za svaki slučaj Tu tan ka mon u prolazudohvati svoj lovački luk.Put im iznenada prepreči Ajevo telo.„Kud ste vas dvoje pošli?“, grmnu kra ljev ski pisar, nateravši An ke-

se na mon da poskoči od straha.Učitelj se trže i đipi na noge.

Aj nimalo nežno dograbi Tu tan ka mo na i An ke se na mon za mišice iodvuče ih nazad u učionicu, za ba da ju ći nokte u l'utan ka mo no vuruku.„Pusti me“, uzviknu Tu tan ka mon, ali Aj samo pojača stisak. „Biću

faraon jednog dana, a onda ću te najuriti iz palate. Kunem ti se,pisaru. To važi i za tebe, učitelju!“Potom Tu tan ka mon istrže ruku iz Ajevog stiska i potrča, i ne

prestade da trči sve dok se ne nađe na obali Nila. Najbolje od svegabeše to što ga je An ke se na mon pratila - u stopu.

Glava 36

AmarnaGodina 1333. p. n. e.

„ŠTA MISLIŠ, šta će nam uraditi ako nas uhvate?“, upita nasmejaniTu tan ka mon čučeći u rogozu kako ih Aj i ona druga pro kle ti nja,učitelj, ne bi opazili.An ke se na mon je obično bila razumna. Njena ne pro mi šlje na odluka

da pobegne zajedno s Tu tan ka mo nom bila je možda najveće iz ne na- đe nje koje je doživeo otkako mu je otac umro.Međutim, ovo iz ne na đe nje bilo je prijatno i doprinelo je da se oseti

manje usa mlje nim. Godilo mu je da ima saborca - pri ja te lji cu - ako nizbog čega, a ono da bi podelili kaznu koja je neizbežno sledila posleove drske pu sto lo vi ne.Tu tan ka mon pogleda sestru u oči i osmehnu se. Ona mu je zapravo

bila po lu se stra, za hva lju ju ći činjenici da ga je rodila jadna Kija, očevadruga supruga; mada su bili deca istog oca, Tu tan ka mon i An ke se- na mon su se češće osećali kao najbolji drugovi, nego kao brat isestra.Bila je poput njega, a opet, nije bila poput njega. To je bilo teško

objasniti. Znao je samo da je mnogo voli. Da mnogo voli svoju Anke.„Neće nas tući“, izjavi Tu tan ka mon od go va ra ju ći sam na svoje

pitanje.„Koji ‘oni’?” upita Anke. „Majka će nam odrediti kaznu.“„Ne ide to baš tako“, strpljivo odvrati Tu tan ka mon. „Aj i ućitelj su

muškarci. Misle da imaju moć nad našom majkom.“ Ućeći dečaka dajednog dana bude faraon, Nefertiti se izuzetno trudila da Tu tan ka- mon pri su stvu je svim važnim sa stan ci ma s njenim sa vet ni ci ma. Čakje i dečaku bilo jasno da Aj žudi za ogromnom vlašću koju Nefertitiposeduje. Kra ljev ski savetnik često je besno odmeravao Tu tan ka mo- na, kao da ga je dečak već samim svojim pri su stvom nekakouvredio.

Tu tan ka mon se bojao Aja i sada je, dok se krio u trsci i raz mi šljao onjemu, lagano trljao brazde koje su mu Ajevi debeli nokti ostavili namišici.„Čuvaj se Aja“, reče Tu tan ka mon svojoj sestri. „Ne verujem mu. I ti

takođe ne treba da mu veruješ. Mislim da želi da se oženi majkom ipostane faraon.“An ke se na mon se osmehnu čuvši ovo.„Ne može. Ti si faraon.“„Ako se on oženi kraljicom, nisam. Brak sa ženom kra ljev ske krvi

omogućio bi Aju da preuzme tron.“Tu tan ka mon zastade kako bi ona u pot pu no sti shvatila značaj

njegovih reči i nakrivi glavu po sma tra ju ći patku kako pruža krila i lakoih podiže dok sleće.„Ne sviđa mi se to“, tiho reče An ke se na mon, „i ne sviđa mi se Aj.

Baš nimalo. Stalno je besan, i bez o bra zan je prema majci.“ „Moramose čuvati i pr vo sve šte ni ka Merirea“, upozori je Tu tan ka mon.„Zašto i njega?“„Zato što se boji da se ja, kad budem postao faraon, više neću

klanjati Atonu.“„Kad bi se to desilo, on bi izgubio svu moć i bogatstvo.“„Tako je. Ti si pametna devojčica. Nekako skoro pre pa met na."„I general Horemheb je podao. I na njega moraš motriti.“ „Motriću ja

na sve njih“, odvrati Tu tan ka mon, učinivši zatim nešto što ni sam nijeočekivao. Prignuo se i poljubio Anke. Što je možda još više iz ne na- đu ju će, ona se nije bunila.Potom, sigurni da su izbegli poteru, dvoje dece ustadoše iz svog

skrovišta i smejući se otrčaše prema reci. Manje su se bojalikrokodila koji su tamo vrebali nego moćnika kojima je vrvela palata.

Glava 37

TebaGodina 1908.

HAUARD KARTER je dobio poziv.Njegov stari prijatelj i šef Službe za starine, Gaston Maspero, tražio

je da se sretnu i popričaju o Kar te ro voj „bu duć no sti“. Za četiri godinekoliko je prošlo otkako je Karter napustio službu, bilo je malo priče otome - uglavnom se sve svodilo na golo pre ži vlja va nje, koje je jedvauspevalo da održi u životu Karterove snove i često do pri no si lo da gasmatraju budalom što ih uopšte ima.Stoga je zahtev Gastona Masperoa da se sastanu bio više nego

do bro do šao. Možda je značio spas.Hotel Vinter palas nalazio se nekih pet milja daleko od Doline

kraljeva. S ve li čan stve nog mermernog ste pe ni šta koje je vodilo kaglavnom holu hotela, mogla se po sma tra ti druga obala Nila, sdalekim liticama koje su činile stražnji zid Doline. Kad nije bilo vetra ipu stinj ske prašine koja je za ma glji va la vazduh, doimalo se da su telitice skoro dovoljno blizu da ih čovek može dotaći.Upravo se tako Hauard Karter osećao tokom svakog dana svog

pro gon stva. Neko manje za lju bljen u egip to lo gi ju ne bi se ponižavaoonako kao Karter, stojeći na ulicama i vukući turiste za rukav ne bi liim prodao svoju robu, nimalo se ne ra zli ku ju ći od gomile kočijaša,kapetana feribota i prosjaka na sla ga nih duž pra šnja vog puta poredreke.Kao i oni, pre ži vlja vao je od krajnje oskudne zarade. Da je bio

Egipćanin, a ne Evro plja nin, po svoj prilici niko ne bi ni pogledaudostojio njegove inače vrlo kva li tet ne akvarele.Bilo bi malo reći da u je životu Hauarda Kartera vladalo rasulo.

Pretvorio se u senku čoveka kakav je nekad bio, gord i siromašan uisto vreme.

Da bi dopunio skroman prihod od akvarela, bavio se i prodajomstarina na crnoj berzi, spustivši se tako na nivo onih koje je nekadprogonio zbog pljač ka nja grobnica.Iako mu je odećabila iznošena, Karter je izgledao otmeno i još uvek

je voleo fina jela i skupe hotele, ali je u tom pogledu zavisio odbogatih po kro vi te lja. Da stvar bude gora, njegovi najdraži po kro vi te lji,lord i ledi Amherst, dospeli su u fi nan sij ske neprilike. Godine 1907.bili su primorani da prodaju Di dling ton hol, a u me đu vre me nu sepogoršalo i zdravlje lorda Amhersta. U svojoj trideset četvrtoj godini,Hauard Karter postao je tek malo više od sa mo o bra zo va nogčankoliza.A onda se, za hva lju ju ći Masperou, na sceni pojavio je din stve ni lord

Karnavon.Džordž Edvard Stenhoup Molino Herbert, poznatiji kao peti erl od

Karnavona - ili jed no stav ni je Njegova milost - bio je bled, mršavmuškarac du gu lja stog, rošavog lica. Uprkos oštećenim plućima, ne- pre sta no je pušio; uče stvo vao na au to mo bil skim trkama; posedovaotrkaće konje; i na razne druge načine uživao u životu bogatog,sobom obuzetog bonvivana. Čak i au to mo bil ska nesreća u kojoj je1901. umalo poginuo nije sprečila Karnavona da nemilice troši novaci živi u po vla šće noj dokolici kakvu - barem po Kar te ro vom mišljenju -niko nije za slu ži vao.Njegova milost stigla je u Egipat u decembru 1905, verujući da će

mu toplo vreme i suv vazduh pomoći da se oporavi. Ta poseta inaredne „ture“ podstakle su njegovu žudnju za svim što je imaloveze s Egiptom.Zimi je stanovao u raskošnom i pro stra nom apartmanu u hotelu

Vinter palas. Malo-pomalo Karnavon se od čoveka op sed nu togživotom u sadašnjem trenutku pretvorio u čoveka op sed nu togprošlošću - davnom prošlošću.

Glava 38

TebaGodina 1908.

SADA JE LORD KARNAVON, poput tolikih drugih bogataša op či- nje nih Egiptom i lovom na blago, poželeo da finansira sopstveno is- ko pa va nje.Uspesi Karnavona i Teodora Dejvisa bili su dobro poznati, a

Karnavon je lako mogao videti Dejvisovu jahtu Beduin usidrenupreko puta hotela. Njegovi britanski poznanici Robert Mond i markizod Nort hemp to na takođe su imali manje koncesije i Karnavon jepočeo da veruje da bi i sam uživao u is ko pa va nju važnog delaistorije. Mislio je da bi to bilo zaista zabavno.Nažalost, prva sezona nije bila baš obe ća va ju ća, a ni zabavna.

Artur Vajgal - koji je sad zauzimao ne ka da šnji Karterov položajglavnog in spek to ra za Gornji Egipat - otpisao je Karnavona kao naj o- bič ni jeg amatera, što je ovaj i bio. Dodelio mu je gomilu otpadapoznatu kao Šeik Abd el Kurna, koja je, sasvim pred vi dlji vo, dalažalosne rezultate.Jedini nalaz tokom prve še sto ne delj ne sezone bila je mu mi fi ko va na

mačka u drvenom sarkofagu istog oblika.Iako razočaran, Karnavon je zapravo smatrao svoje otkriće dra go-

ce nim. Najzad, bilo mu je prvo. Egip to lo gi ja mu se sada i zvaničnouvukla pod kožu.Jedina smetnja je, čini se, bio sam Karnavon. Umesto da unajmi

iskusnog struč nja ka, lično je upravljao is ko pa va nji ma. Povazdan jedreždao u kolibi od mreže koja je branila ulaz muvama i pušiocigaretu za cigaretom dok su njegovi ljudi, ni slučajno vrhunskaekipa, dirinčili na suncu i prašini.Karnavonu je - to su mu svi stalno po na vlja li - bio potreban pre ka-

lje ni stručnjak koji će nadzirati is ko pa va nja.

A Hauardu Karteru je bio potreban bogati po kro vi te lj s kon ce si jomkoji će ga vratiti u igru.U predahu između dveju sezona, Karnavon je iz Engleske pisao

Vajgalu tražeći da mu preporuči „čoveka koji poseduje znanje,budući da nemam vremena za učenje svih ne op hod nih podataka“.Nit koja ih je sve po ve zi va la bio je Maspero, koji je, uostalom, i

sredio Karnavonu da dobije koncesije.Tako je, eto, došlo do toga da je Karter bio pozvan u Vin ter pa las

kod Karnavona i Masperoa, da bi popričali s njim o mo guć no sti dajoš jednom upravlja opsežnim is ko pa va njem. Odeća mu se bližilatački bez povratka, a pod miškom je nosio svoj neizbežni portfolio,kao da su ga zapravo pozvali da ovekoveči trenutak, što je, verovaoje, bila sumorna mogućnost.Želi li Karter da se vrati u igru?, upitali su ga.Odu še vljen što mu sudbina daje još jednu šansu, osra mo će ni

egiptolog bez oklevanja pristade.Pri tom je čak uspeo da savlada svoju čuvenu nadmenost i

plahovitu narav - barem za vreme tog prvog sastanka.

Glava 39

AmarnaGodina 1333. p. n. e.

„ŠTA SE DEŠAVA, majko?“, upita Tu tan ka mon.Le pu ška sti dečak stajao je pored Nefertiti u vrtu punom smokava i

urminih palmi, na raskošnom zelenom tepihu od trave. Mati je sedelau hladu niske lepezaste palme. Divno lice beše joj samo zgrčenamaska. Oboje su znali da nije zdrava, a ona se ipak pre tva ra la kaoda to uopšte nije tačno.Imati osam godina i suočiti se s izgledima da tako brzo posle

gubitka oca ostane i bez majke jeste nešto na šta nijedno dete nijespremno.Tu tan ka mon pak nije bio obično dete - imao je kra ljev sku krv - bio je

božanstvo.Stoga on sede uz majku na mali divan. Posmatrao ju je kako se

lagano zavaljuje i pokušava da se opusti, i potom trza od boladotakavši tvrdi naslon.„Tu tan ka mo ne, ja umirem i zato moram da zatražim od tebe nešto

što će ti možda zvučati čudno.“„Ne govori tako, majko. Ne umireš.“„Umirem. Ili me truju - ili se u mom telu nastanila neka bolest koju

Aton ne želi da otera. Naredila sam slugama da ubrzaju pripremumoje pogrebne odaje, jer može biti da nemam još mnogo vremena.“Nefertiti zatvori oči dok joj je bol parao telo. Tu tan ka mon pokri

svojom rukom njene, ali nežno, da je ne bi pozledio.Ovaj čin dobrote i sa o se ća nja natera Nefertiti da se osmehne.

„Bićeš veliki faraon. Sigurna sam.“„Hvala ti, majko.“On potom zaćuta, ska nje ra ju ći se da izgovori ono što ga mučilo.„Šta je bilo?“, upita Nefertiti.„Obećavaš da se nećeš ljutiti?“

Nekoliko časaka raz mi šlja la je šta da mu odgovori.„Obećavam. A sad reci šta si hteo. Uvek moraš reći ono što misliš,

Tu tan ka mo ne.“„Je li ti Aj ovo učinio? Video sam kako te gleda. Teško je reći da li te

voli ili mrzi.“„Mislim da je posredi i jedno i drugo. Ali ne, ne plašim se Aja -

mada bi ti trebalo da ga se bojiš. Ti si samo dečak i moraš bitizaštićen od moćnih, bez ob zir nih ljudi koji će možda želeti da tinaude.“„Misliš li da on želi da bude faraon?“„Da, Tu tan ka mo ne, mislim da želi. I da sasvim sigurno nije jedini

muškarac koji sanja da vlada Egiptom.“„Ali on nije kra ljev skog roda.“„Kao ni ti, Tu tan ka mo ne. Ne zaboravi da te je rodila obična žena. Ti

si samo napola kra ljev ske krvi. Tvoja sestra je jedina prava princezau palati. Zato sam i tražila da dođeš kod mene.“„Kako to misliš? Šta to govoriš, majko?“„An ke se na mon je žensko, pa zato ne može vladati kao faraon. Ali

da bi ti vladao kao faraon, moraš dobiti na sled ni ka koji će osiguratinastavak naše loze, tako što će se tvoja krv pomešati s krvlju ženekra ljev skog porekla. Shvataš li šta hoću da kažem?“„Ali nema nikog takvog osim An ke se na mon.“„Tačno, Tu tan ka mo ne.“ Nefertiti se ponovo trže od bola. „Anke je

jedina.“„Znači, kažeš da ja...“Glas mu zamre od zbu nje no sti i Nefertiti završi rečenicu umesto

njega.„Moraš se oženiti svojom sestrom.“

Glava 40

LuksorGodina 1909.

HAUARD KARTER se opet nalazio u svetu koji je voleo više odsvega drugog. Možda malo stariji i za nekoliko rupa na kaišu tanji, alisasvim sigurno ponovo u igri.Dok se sunce dizaio nad ve li čan stve nim Nilom, gledao je preko

nalazišta u pravcu male armije radnika, baš kao i bezbroj puta pretoga. Istini za volju, kopao je u tebanskoj nekropoli, oblasti koja nijebila „u modi“ i gde se, u najbolju ruku, mogao nadati da će pronaćigrobnice plemića i bogatih trgovaca, ali ne i faraona. Međutim, posletoliko godina ži vo ta re nja od danas do sutra, Karter nije ni najmanjemario.Bilo je dobro imati posao. Stoga Karter pripali cigaretu i naredi

ljudima da započnu kopanje.Lord Karnavon je stajao pored njega, elegantan u odelu i sa

šeširom širokog oboda.Njihov odnos bio je očigledno drugačiji od onog u kojem je Karter

uživao s lordom Amherstom, pa čak i s Teodorom Dejvisom. Staridani, kad je Karter tvr do gla vo isterivao mak na konac, behu prošli.Sada je bio samo najamni radnik, bez izgleda da bude smatrančlanom porodice.Ali to mu nije naročito smetalo. Smišljao je planove, planove da

uvede stručnost i od go vor nost u Kar na vo nov stihijski rad. Do bogatihpo kro vi te lja se teško dolazilo. Uz Karterovo znanje i Kar na vo novnovac, postojala je šansa da će možda zaista pronaći nešto važno.A jednog dana, ako sve ovo ispadne kako planiraju, preći će u

Dolinu kraljeva i baviti se pravim is ko pa va njem i traganjem za pravimblagom.

Glava 41

AmarnaGodina 1330. p.n.e.

NIJE BILO javne ce re mo ni je i nikakvih posebnih reči visokih sve šte- ni ka koje bi obeležile trenutak sklapanja njihovog braka.An ke se na mon je prosto preselila svoje stvari u Tu tan ka mo nov deo

palate, u kojem je nekad živeo njihov otac.To je bilo pre tri godine. Otad su spavali u odvojenim sobama, ali su

ujedno postali još bliskiji pri ja te lji. A danas, na dan kad su smestiliNefertiti u njenu grobnicu, Tu tan ka mon će početi da vlada sam.An ke se na mon je petljala nešto oko svoje prozirne bele haljine dok

su se ona i Tu tan ka mon pri pre ma li da prvi put podele postelju. lakose Tu tan ka mon još nije zamomčio, za razliku od svoje sestre ineveste, koja je bila koju godinu starija od njega, ipak je počeo da serazvija u muškarca, što njegovoj ženi nije promaklo.Bilo je vreme da naprave na sled ni ka - ili, barem, imajući u vidu

njihove godine, da počnu da vežbaju.Tu tan ka mon smače s glave povesku koja je pri dr ža va la nezgrapnu,

lažnu faraonsku bradu i položi je na noćni stočić.Nefertiti ih beše oboje po du ča va la u odvojenim raz go vo ri ma, i Tu-

tan ka mon je verovao da je dobro shvatio kako sve ovo ide. Ali nikadnije posetio harem, što je kra ljev ski pisar Aj radio svakog dana posleručka, i ovo što je imalo da usledi bilo mu je ne pri rod no i čudno.An ke se na mon mu stidljivo okrenu leđa dok je smicala haljinu s

ramena. Tu tan ka mon je posmatrao kako tkanina klizi preko njenihuzanih kukova i bešumno pada na pod.Okrenuvši se da skloni prekrivač s postelje, An ke se na mon pokri

jednom rukom svoje tek napupele grudi i potom skliznu međuugrejane čaršave. On oseti opojni miris ulja kojima je negovala telo ikosu.„A sad ti ,faraone“

Tu tan ka mo nu zatitra u stomaku pri pomisli da će skidati odeću dokje i Anke tu u sobi, pogotovo pošto je i njegova žudnja bila više negoočigledna.„Jesi li se ikad najela ovako kao danas?” upita on, pomalo ne o dre-

đe no, govoreći o pravoj terevenki koja je pro pra ti la Ne fer ti ti nusahranu. Svi Atonovi sve šte ni ci gostili su se na njoj. Aj je takođe biotamo i Tu tan ka mon je primetio da kra ljev ski savetnik mnogo pije dokse u ćošku sašaptava s Tu tan ka mo no vim ge ne ra li ma.„Mislim da nikad u životu nisam videla toliko hrane“, složi se An ke-

se na mon.„Voleo bih da je majka mogla to da vidi.“„Sad možeš da zatražiš svoje pravo na presto. Niko ti ga ne može

poreći.“„Da“, reče Tu tan ka mon tiho, prvi put osećajući nesnosnu težinu

titule faraona celog Egipta. Pri ti ska la ga je kao blok krečnjaka.„Sami smo, Tu tan ka mo ne“, prošaputa An ke se na mon, shva ta ju ći

koja ga muka muči. „Samo nas dvoje, u ovom teškom i za pe tlja nomsvetu. Ni oca ni majke koji bi nas vodili. Samo mi.“„Za stra šu ju će je kad to tako kažeš.“„Jeste. Ali, Tu tan ka mo ne, hajde da obećamo da ćemo uvek paziti i

štititi jedno drugo od svih koji bi da nam naude.“ „Obećavam, An ke- se na mon. Neću nikad dopustiti da ti iko nanese zlo.“„Obećavam i ja.“Nad spavaću sobu spusti se nelagodna tišina. Topao pu stinj ski

vazduh prodirao je kroz otvoren prozor i Tu tan ka mon oseti udaljen ipredivno poznat mošusni dah Nila.An ke se na mon duboko uzdahnu i potom zbaci čaršave, ne zazirući

od toga da se pokaže svom mužu.Za sve ove godine koje su proveli zajedno, Tu tan ka mon još nikad

nije video svoju po lu se stru nagu i sad je samo dahnuo shvativšikoliko je stasita i lepa.„Skini šenti, Tu tan ka mo ne“, reče ona.Faraon učini kako mu je rečeno. I on je, takođe, bio lep.

Glava 42

TebaGodina 1326. p. n. e.

STRA STVE NE NOĆI sad behu samo gor ko slat ka uspomena zaAn ke se na mon. Ipak, mlada kraljica nije nikad bila više uzbuđena - iliuplašena.„Kasni mi“, prošaputa ona, okrenuvši se u postelji i na slo niv ši bradu

na Tu tan ka mo no ve grudi. Pruživši ruku ka njegovom međunožju,oseti kako joj se grudi pribijaju uz njegova rebra.„Koliko sam đosad puta to čuo?“, odvrati Tu tan ka mon dajući sve od

sebe da zvuči faraonski strogo umesto potpuno zaneseno.„Tu tan ka mo ne“, prošaputa Anke penjući se na njega. „Kasni mi tri

meseca. Dobićemo bebu. Sigurna sam. Zato, hajde da večerasslavimo.“Tu tan ka mon podignu pogled prema njoj i podupre njeno telo obu-

hva tiv ši joj dlanovima dojke. Ona se nagnu i poče lagano da se njiše,sve vreme mu milujući prstima lice.„Raz mi šljaj o imenu“, reče potom tiho za tva ra ju ći oči dok joj se za-

do volj stvo razlivalo telom.„Nefertiti“, reče on.„A šta ako je dečak?“„Nefertiti.“ Tu tan ka mon se nasmeja.„A kako bi bilo Tutmes? Ili Amenofis? To su kra ljev ska imena.“An ke se na mon potom zaječa; imena joj više nisu bila važna.Obično je bila vrlo tiha u postelji, ali tog jutra bila je sigurna da je,

svr ša va ju ći, probudila celu Tebu. Osećaj kao da je trajao beskrajno,talas za do volj stva koji je pre pla vlji vao njeno nekad jalovo telo istotako sigurno kao što je Nil tekao kroz egipatsku pustinju.Ona pogleda naniže u Tu tan ka mo na po sma tra ju ći kako mu se

ramena napinju dok mu se lepo lice grči u zanosu. Zatim i on ispustinimalo faraonski krik.

„Imaćemo bebu“, ponovi An ke se na mon.

Glava 43

Tu tan ka mo no va paiataGodina 1326. p. n. e.

TO JE BILO pre pet meseci.An ke se na mon je sada sedela na kra ljev skoj stoličici za rađanje,

napinjući stomačne mišiće i na preg nuv ši se još jedan, poslednji put -barem se molila da je to poslednji put. Dok je Tu tan ka mon stajaopored stežući joj ruku, njihovo dete im se konačno pridruži, našavšise u naručju kra ljev skog lekara koji ga je spremno dočekao.Bilo je mr tvo ro đe no.Jadna bebica očigledno je bila nakaza s jednim ramenom mnogo

višim od drugog i kičmom izvijenom postrance, i isto tako očiglednomrtva.„Pozovite kra ljev skog ča rob nja ka“, reče lekar sa ža lji vim glasom

obra ća ju ći se kurtizani koja je stajala pored An ke se na mon.Kra ljev ski čarobnjak imao je zadatak da izleči nepoznatu boljku koja

je pro u zro ko va la pre u ra njen porođaj, tako što će okaditi vrelim uglje- vljem pod među njenim nogama dok ona još uvek sedi na niskojstoličici, kako bi dim ušao u njenu matericu i pročistio je od svakenečistoće.„Je li dečak ili devojčica?“, upita slabašnim glasom An ke se na mon.

Plakalo joj se, ali je ugušila suze. Oduvek je bila jaka.„Mislim da to nije važno, kraljice”, odvrati lekar.„Dečak ili devojčica?“, dreknu Tu tan ka mon glasom koji je na go ve-

šta vao da neće trpeti nikakvu drskost.Lekar sede uspravno pri se tiv ši se gde mu je mesto. „Devojčica,

Vaše ve li čan stvo.“An ke se na mon pruži ruke. Pupčana vrpca koja je spajala majku i

kćerku još uvek nije bila presečena i kraljica privuče mrtvo detence unaručje i bolno zajeca.

An ke se na mon pređe prstom preko detinje glave, dodirnu maleninos i pomilova meke crne čupice kose. Detinje oči behu zatvorene iona spusti poljubac na oba.Dobro je znala da će kra ljev ski balsamer mu mi fi ko va ti ovo no vo ro-

đen če i smestiti ga u kra ljev sku grobnicu da tamo sačeka smrt svojihroditelja.„Upo zna će mo se u zagrobnom životu“, prošaputa An ke se na mon.

„Volim te, mala moja Nefertiti.“

Glava 44

Egipatska pustinjaGodina 1324. p. n. e.

NJEGOVO VREME JE DOŠLO, ali da li je spreman - vrlo moguće, ida umre? Tu tan ka mon je stajao potpuno sam u svom šatoru, želucavezanog u čvor od uz ne mi re no sti i straha. Napetost mu je obuzelatelo dok je sa zebnjom stiskao i otvarao pesnice, a potom nekolikoputa lagano poskočio na vrhovima prstiju. Imao je čitavih se dam na- est godina i išao je u rat.Spolja je dopirao zveket mačeva i rzanje konja dok se njegova ve li-

čan stve na vojska sabiraia u jutro uoči bitke. Njegova vojska.Egipatska vojska.Tu tan ka mon šapatom izgovori kratku molitvu upućenu Amonu.

Zatim prikači kožni grudni oklop, gurnu mač u kanije koje su muvisile oko pasa i iskorači napolje, na ne mi lo srd no pu stinj sko sunce,da se pridruži svojim vojnicima.Za razliku od većine tih ljudi, čije su žene pratile vojsku, Tu tan ka-

mon je putovao sam. Tuga zbog gubitka deteta beše promenilaodnos između Tu tan ka mo na i An ke se na mon. Iako je ponovo za trud- ne la, više nije bilo isto. Postala je nekako sumorna, više odrasla.Za razliku od svog oca, koji je sve dane proveo pored Nefertiti, Tu-

tan ka mon je počeo da putuje. Lovio je jelene s Ajem, kome i daljenije verovao. I pao je pod veliki uticaj generala Horemheba,pogotovo što se tiče ratovanja. Da bi bio pravi muškarac, zaključio jeTu tan ka mon, mora vojevati. Mora biti ovde s vojskom.Sad mu se po prvi put pružala prilika za borbu. Danas će staviti na

kušnju svoju hrabrost, možda čak i poginuti.Ve li čan stve na egipatska vojska beše digla logor blizu hananskog

grada Megida, pu stinj ske tvrđave opasane visokim zidinama od blatai krečnjaka. Postojali su dobri izgledi da će Hananci odbiti da izađu i

bore se, i da će radije pokušati da odolevaju egi pat skoj opsadi negoda budu poklani pred očima žena i dece.Tu tan ka mon se pomoli da ne bude tako. Čeznuo je da prvi put

okusi bitku.Blistavi mač pritiskao mu je bok dok je vršio smotru bojnih kola.

Poput vojnika pred sobom, Tu tan ka mon se zarekao da će bitiodvažan i da neće pokazati strah, ali ipak je brinuo da bi se mogaookrenuti i pobeći.„Po se du je te dar za crtanje, kralju moj. Vaši crteži bogova su tako

snažni da prosto osećam potrebu da se bacim na kolena prednjima“, oglasi se Horemheb, koji je u me đu vre me nu prišao i staopored Tu tan ka mo na. Bilo je ovo pre fi nje no iz ru gi va nje Tu tan ka mo no- voj ljubavi prema umetnosti, okrutan na go ve štaj da je mladić plašljivpoput svog oca.„Kažeš, generale, da je trebalo da ostanem u Tebi?“ Tu tan ka mon je

bez ustezanja po sta vljao neugodna pitanja, čak i ljudima višedecenija starijim od sebe.Potom otare znoj s čela. Posmatrao je svoje ljude - pešadince,

strelce i vozare bojnih kola, po stro je ne u dugim, urednim kolonama.Samo jednim pogledom obuhvatio je šumu oružja kakvo se retkomoglo videti: moćne lukove i buzdovane, oštre sekire, koplja ibodeže koji su sve tlu ca li na suncu.Ovolika sila koja mu je stajala na ras po la ga nju ushiti Tu tan ka mo na

na način koji dosad nije mogao ni zamisliti. Ne, nije on sin svog oca!On je ratnik!

Glava 45

Egipatska pustinjaGodina 1324. p. n. e.

„SAMO SAM POHVALIO vaš dar, kralju moj“, reče lukaviHoremheb.„U tom slučaju, prihvatam pohvalu. Reci, generale, koju ćemo stra-

te gi ju danas primeniti?“Generalu su široke ali snažne grudi i stomak pre pla nu li od sunca, i

žmirkao je dok je pažljivo posmatrao utvrđeni Megido u daljini.„Smem li govoriti otvoreno, gospodaru?“„Naravno da smeš. Dosad si me valjda toliko upoznao. Hoću da

znam istinu - uvek. Slobodno reci šta misliš.“„Već sam ranije osvojio ovaj bedni grad. To je leglo kurvi i lopova

koji ne razumeju ništa sem surove nadmoći. Ako izađu da se bore,prvo ćemo ih dočekati strelama, a onda poslati bojna kola da imrazbijemo redove. Naši borci će potom zaći među njih i poklati ih kaobedne prasiće, što i jesu. Pu stinj ski pesak napiće se njihove krvi,koja će iz njih liptati kao voda niz po di vlja li vodopad.“Horemheb se zlobno osmehivao. Nije podilazio Tu tan ka mo nu već

ga je iskušavao, tražeći znake ga dlji vo sti na njemu.„Kad kucne čas, generale, lično ću rasporiti utrobu Hanancu.

Njegovim crevima podmazaću osovinu svojih bojnih kola.“„Kako i priliči”, reče Horemheb, koji kao da je odobravao faraonove

reči.Tu tan ka mon se ponovo zagleda prema Megidu, a onda se okrenu

prema Horemhebu. „A ako ne izađu, šta onda?”„Onda će biti pod opsadom. Za tro va će mo im izvore i iz glad ne ti ih.

Možda će potrajati koji mesec, ali ući ćemo u grad, to jemčim. Neznate šta je život dok ne zauzmete jedan ovakav grad. Žene nesmeju da vas odbiju. A muškarci znaju da valja da izvedu najmlađe inajlepše. Vi ćete, dabome, prvi birati.“

Horemheb zastade osećajući dobar trenutak.„To jest, ako želite odraslu ženu. One umeju da budu divlje, kralju

moj. Pogotovo kad se protiv svoje volje podaju pobediocu.“ Tu tan ka- mon se odupre porivu da isuče mač i odseče Horemhebu ruku doramena, koliko da mu pokaže gde mu je mesto. General ne bi smeoni prstom da mrdne da se odbrani.„Supruga mi je sasvim dovoljna. Što se tiče divljih kurvi, slobodno

uzmi i moj deo.“Horemheb odjednom opazi nešto.„Šta je bilo, generale?“„Do zvo lja va te da naredim po stro ja va nje?“„Ali šta se događa? Šta vidiš? Govori.“Horemheb pokaza čvor no va tim prstom.„Kapije grada. Po gle daj te. Otvaraju se! Hananci izlaze da se bore.“

Glava 46

Egipatska pustinjaGodina 1324. p. n. e.

„STOJ!”, DREKNU HOREMHEB, a njegov grleni glas se razležesuvim pu stinj skim vazduhom. Odlično uvežbane jedinice egipatskevojske istog časa stadoše. Stade i Tu tan ka mon, koji se potom krajnjeza di vlje no zagleda u prizor koji se odigravao pred njim.Otprilike milju udaljena, hananska vojska navirala je kroz kapije na

gradskim zidinama.Pešadija je marširala u tri naporedne kolone, koje su brojale nekih

pet hiljada ljudi. Naj va žni je jedinice, lukonoše, bile su zgusnute nakrilima, spremne da odapnu strele na prvi znak bočnog pokretaEgipćana.Na samom čelu, potpuno u ravni s Ho rem he bom, Tu tan ka mo nom i

ostalim egi pat skim za po ved ni ci ma, bojna kola krenuše u juriš. Svakasu nosila dvojicu, vozara i lukonošu, kako bi se strele oda pi nja le i zavreme jurišanja.Hananci su nadirali brzo, kao da na me ra va ju da odmah osvoje

prevlast nad bojnim poljem.Zbog ne zgrap nih ramena i dugačkih crnih brada koje su im

pokrivale grudi delovahu krupniji i snažniji od Egipćana.Tu tan ka mo nu se, na njegovu sramotu, guša smesta zatvorila od

straha. Povratio je sebi u usta. Po sma tra ju ći Hanance, shvatio je dase njihovo na pre do va nje nimalo ne usporava, niti im korakposustaje. Primičući se na uda lje nost od oko hiljadu lakata, 10 kaoda su postajali još strašniji.Ali njihovi konji! Tu tan ka mo nu beše jasno da su loše obučeni i da

po ku ša va ju da se okrenu i pobegnu iz bitke.Čak i životinje imaju dovoljno pameti da se plaše pred sto je će bitke,

pomisli on. Ovo nisu bili konji po be do no snih ratnika već konji koji bise radije okrenuli i dali petama vetra.

Spoznaja ohrabri Tu tan ka mo na, ali se pometnja u njegovom želucuipak pojača. On se presamiti i povrati na pod bojnih kola, a potomžurno obrisa usta i uspravi se, da njegovi ljudi ne pomisle da im jefaraon slabić.Ali od Horemheba se ništa nije moglo sakriti. „I meni se to često

dešavalo, kralju moj“, reče glasom punim poruge.Ne, ovo nije bio dobar čas da Horemhebu odseče ruku. Možda

kasnije. Kad pobeda bude sigurna.„Neće se ponoviti“, oštro odvrati Tu tan ka mon, s čeličnom

rešenošću u glasu.Njegovo obra zo va nje obu hva ta lo je i časove iz taktike i ratovanja.

Stoga Tu tan ka mon, kome po dru gljiv Ho rem he bov glas nije izlazio izglave, preuze komandu nad bitkom i skide s ramena svoj kom po zit niluk. Na pra vljen od tre šnje vog drveta i kože, taj luk je sa svojimukrasima od slono-vače bio suviše lep za bojište, iako su strele sbakarnim šiljcima u fa ra o no vom tobolcu blistale smr to no snim sjajem.„Izdaj zapovest zaborbeni poredak!“, naložio je Horemhebu.General besno pogleda Tu tan ka mo na i u prvi mah ne reče ništa. Ne

beše svikao da mu iko naređuje, pogotovo ne golobrado derle. „Kakovi kažete, kralju moj“, odvrati na po slet ku.Potom se Horemheb okrenu prema oku plje noj vojsci.„U borbeni poredak!”Egipatska kolona stade da se širi, sve dok nije obra zo va la širok ali

plitak front, rame uz rame, dubine svega dvadeset redova, okrenutprema Hanancima.Dobro uvežbane jedinice bojnih kola ostale su na čelu. Lukonoše

su žurno popunile desni i levi bok.Horemheb i cela vojska čekali su sledeću Tu tan ka mo no vu

zapovest.Iskustvo je govorilo da široko, otvoreno bojište poput ove pu stinj ske

ravnice ide u prilog bra ni o ci ma, te da bi u ovom slučaju bilo najboljesačekati da Hananci povuku prvi potez.Međutim, Tu tan ka mon je znao da takva taktika ne upali svaki put.

Talas uzbuđenja beše ga preplavio novom ne u stra ši vo šću i sva sumu čula govorila da je ovo dan kad Egipćani moraju napasti prvi.„Ne želim da im dam priliku da umaknu iza gradskih zidina“, reče

jed no lič nim gla som Tu tan ka mon.

„Kao što sam rekao, sa če ka će mo ih napolju“, ne dade se general.Tu tan ka mon obliznu usne. Ne is pu šta ju ći uzde iz ruku, on siđe s

kolskog postolja i okrenu se prema vojnicima.Tela su im se pre si ja va la od znoja i behu iznureni posle dvo ne delj-

nog marša od Tebe, ali to nije moglo sakriti njihovu pre ka lje nost. Bilisu pouzdani ratnici, gladni borbe i plodova pobede. Obučavali su se ivežbali upravo za zamamnu, iskonsku slast borbe prsa u prsa sazakletim ne pri ja te lji ma Egipta. A posle je sledila - pljačka.Tu tan ka mo no vo srce je dobovalo. Još nikad nije bio ovako ponosan

što je Egipćanin.Vojnici su ga pomno po sma tra li čekajući sledeću zapovest.„Generale Horemhebe, naredi lu ko no ša ma da puste strele.“

Glava 47

Egipatska pustinjaGodina 1324. p. n. e.

GROZNICA JE SAD zahvatila čak i Horemheba i kad su se njegovereči razlegle pustinjom, odavale su ushićenje jednako Tu tan ka mo no- vom.„Lukonoše, nišani!“Hananci videše da Egipćani izvlače strele iz tobolaca i zapinju

tetive lukova. Daleki zvuk roga pozva ih na juriš i oni nagrnušeprema Egip ća ni ma, čikajući napadače da odbrane svoje redove.U isti mah na ni ša ni še i hananske lukonoše.Tu tan ka mon takođe odabra strelu iz svog tobolca, spreman da

odapne prvi hitac u ovom ratu. Posla je uvis u moćnom luku, pravoka cilju. Tek potom pozva i svoje vojnike.„Odapinji!“, zapovedi Tu tan ka mon. Glas mu beše tanušan i piskav,

još uvek glas dečaka na pragu muškosti. Međutim, bilo je jarosti unjegovom tonu, i ne u stra ši vo sti koja raspiri žar u egi pat skimredovima.Tu tan ka mo no ve lukonoše odapeše kišu strela koje zacrniše nebo

pre no što se spustiše na hanansku pešadiju i ratnike na bojnimkolima. Stotine njih se svališe vrišteći do neba, grčeći se u samrtnomropcu.Tu tan ka mon je pre ne ra že no posmatrao kako egipatska pešadija

odbija da krene u napad i umesto toga zbija redove.Horemheb mu objasni razlog.„Čekaju tebe, kralju moj.“Tu tan ka mon proguta knedlu. Koliko je prošlo otkako su ga učili da

upravlja dvo ko li ca ma? Šest godina? Sedam?Verovao je da ume da upravlja njima kao i svaki drugi muškarac, ali

nije mogao biti siguran u to.

„Budi sa mnom, majko“, prošaputa on. Potom se mladi faraonponovo pope u svoja bojna kola.„Nek zasviraju juriš, generale.”Horemheb dade znak sviraču. Začu se zvuk bojnog roga.Hananci su i dalje jurišali, urlajući i vitlajući svojim dugim mačevima

u nadi da će zaplašiti Egipćane, a naročito mladog faraona.Tu tan ka mon nabaci luk natrag na rame i isuče mač iz kanija. Beše

kucnuo čas da ga prvi put umaže krvlju ne pri ja te lja. Potom, žestokoošinuvši uzdama po sapima konja u svojoj zaprezi, pojuri pravo kaHanancima.Egipatska vojska zaurla iza njega u jedan glas. Visoko iznad njih

polete kiša strela i potom pade u hananske redove.Ho rem he bo va i ostala egipatska bojna kola ga lo pi ra la su pored Tu-

tan ka mo na. Za samo nekoliko sekundi gazili su preko tela hananskihratnika koji su se grčili u mukama. Tu tan ka mon je čuo fijuk mačevana me nje nih njemu.Držeći jednom rukom uzde, mladi faraon zamahnu mačem i pre ne-

ra že no vide kako sečivo odvaja čoveku glavu od tela. Tu tan ka monga je ubio, svoju prvu žrtvu.Hananci počeše da se povlače bacajuči štitove a ponekad čak i

mačeve, trčeći da spasu gole živote.Međutim, Tu tan ka mon je jasno video da su drvene gradske kapije

čvrsto zatvorene. Nisu imali kud da pobegnu.Žene Hanana rešile su da radije žrtvuju muževe i sinove nego da

se potčine Egip ća ni ma. Tu tan ka mo no vim ljudima preostalo je samoda dovrše pokolj. Ubrzo pustinju zatrpaše leševi Hananaca, od kojihmnogi behu is ka sa plje ni do ne pre po zna tlji vo sti.Mnoga tela ležala su izvijena u nemogućim po lo ža ji ma. Neki kao da

su umrli s rukom ili nogom po dig nu tom prema nebu.Tu tan ka mon je konačno okusio borbu i postao muškarac - i istinski

kralj.

Glava 48

TebaGodina 1912.

KNJIGA KOJA JE DO KU MEN TO VA LA sve, svaki Karterov veliki imali uspeh, bila je poznata pod naslovom Pet godina is tra ži va nja uTebi: beleške o oba vlje nim radovima, 1907-1911. Uprkos tome štonisu imali koncesiju za Dolinu, part ner stvo između Kartera iKarnavona svakako je bilo plodno.Karter beše unapredio svoje znanje o is ko pa va nju, unoseći u

zadatak više tačnosti i umešnosti. Koristio je fo to gra fi ju kao metoddo ku men to va nja nalaza i izrađivao složene crteže. Uz družinemesnih kopača koje su katkad brojale i po tri stotine Ijudi, on iKarnavon su otkrivali grobnice plemića i drugih visokih do sto jan stve- ni ka.Međutim, koliko god je Pet godina is tra ži va nja, kako se is po sta vi lo,

bilo dobro primljeno, i izazivalo u Londonu i Kairu po što va nje premaznačaju Kar te ro vih i Kar na vo no vih otkrića, Ame ri ka nac TeodorDejvis na sta vljao je da ih zasenjuje. Hauardu Karteru je to za gor ča- va lo život.A sada su glasine da Dejvis obilazi Dolinu na go ve šta va le da Ame ri-

ka nac nije pronašao samo još jednu nego i poslednju grobnicu unjoj.Teodor Dejvis je verovao da je pronašao ne u hva tlji vog Tu tan ka mo-

na.

Glava 49

TebaGodina 1912.

SVE JE POČELO kad su Dejvis i Edvard Erton pronašli skriveniulaz sačinjen od blatnih opeka s utisnutom slikom šakala koji čuvadevet za ro blje ni ka. Ovaj pečat čuvara nekropole označavao je da seunutra nalazi mumija.Tik pored ovog bio je utisnut još jedan simboi koji je pred sta vljao

Tu tan ka mo na.Odmah su srušili pregradu i golim rukama povadili opeke, a zatim

ušli u uzani hol.Do kripte se dolazilo strmim hodnikom. Pod je bio posut kamenjem.

Komad drveta ukrašen pozlatom pri ka zi vao je lik kraljice Tije,poznate lcao majke „je re tič kog kralja” Ehnatona.Na kraju hodnika nalazila se glavna odaja. Beše pretrpela velika

oštećenja od vlage, ali Tu tan ka mo no vi pečati su se i pored togamogli videti posvuda na zidovima.Na podu je ležao kovčeg.Nekad je počivao na drvenom postolju, ali ono beše istrulelo usled

dugog vremena i kovčeg se preturio. Pri tom se poklopac smakao i,kad je Dejvis zavirio unutra, odu še vlje no je ustanovio da ga iznutragleda mumija.Delovi zavoja bili su razmotani. Dejvis je video kosu, zube i ostatke

nosa.Otkinuo je jednu vlas, a potom prodrmao zub, po ku ša va ju ći da

utvrdi stanje u kojem se mumija nalazi. Nimalo iz ne na đu ju će, zub jeodmah popustio pod pritiskom.Dejvis je bio razočaran, ali samo za trenutak. Ne sačekavši čak da

mu Erton pomogne, s naporom je podigao mumiju u naručje i izneoje napolje na sunce kao da nosi malo dete.

Stajao je tamo, za sle pljen, dok su turisti buljili u njega krajnje za pre- pa šće ni i za di vlje ni.Pošto je sa si gur no šću utvrđeno da je mumija ženskog roda, Dejvis

je doneo sud: na osnovu dokaza, u posedu je imao ostatke kraljiceTije. Sad je već bio ubeđen da je grobnica Tu tan ka mo no va. Bio jesiguran da je dovoljno da začeprka malo dublje pa će naći i samogfaraona.Stojeći nasred Doline kraljeva i lju lja ju ći ženu staru tri hiljade trista

godina, Teodor Dejvis je bio opijen pobedom, svojim oštro u mljem iuspehom.Međutim, svi njegovi zaključci bili su pogrešni.

Glava 50

LuksorGodina 1912.

KARTER I KARNAVON nisu bili jedini egip to lo zi koji su te godineobjavili knjigu.Pre li sta va ju ći stranice knjige Teodora Dejvisa Grobnice Horemheba

i Tu tan ka mo na, Karter je bio ubeđeniji nego ikad da se ne u hva tlji vaTu tan ka mo no va grobnica još uvek nalazi negde u Dolini.Karter je bio „sasvim siguran da postoje oblasti pokrivene gomilama

otpada zaostalim od ranijih is ko pa va nja, koje nisu dobro ispitane".Jedva ćekajući dan kad će Dejvis odustati od koncesije i kad će seon i Karnavon vratiti u Dolinu, Karter je dodao: „Stojim iza toga dapostoje vrlo osnovane nade da ćemo pronaći grobnicu kralja, te daće taj kralj biti Tu tan ka mon.“Pored toga što su našli kraljicu Tiju, Dejvisovi radnici iskopali su

gomilu antičkih predmeta. Između ostalog, bilo je tu i osam velikihzap ti ve nih posuda s Tu tan ka mo no vim imenom. Kako se is po sta vi lo,u posudama su se nalazili pribor za bal sa mo va nje i ostaci davnegozbe, kao i ogrlice s pri ši ve nim bobicama i cvetovima.Gozba se po svoj prilici odigrala posle Tu tan ka mo no ve sahrane.

Cvetovi su bili od vrsta koje cvetaju u razdoblju između marta iaprila, što je otkrivalo približno vreme smrti ta jan stve nog faraona.Pri pa liv ši cigaretu, Karter ponovo pročita opise grobnice za koju je

Dejvis tvrdio da je u njoj pronašao Tu tan ka mo na. Po njegovommišljenju, pozlaćeni predmeti od ala ba ste ra bi li su suviše lošegkvaliteta za kriptu jednog faraona. Dejvis je prava budala ako to isam nije zaključio.Bilo je mnogo ve ro vat ni je da su tamo dospeli mnogo godina

kasnije, kad je grobnica ponovo otvarana. Usled sve oči gled ni je po- ve za no sti između Amarne i grobnice, zaključak da je kraljica Tija u

nekom trenutku posle smrti bila pre me šte na iz Amarne u Dolinudelovao je sasvim ve ro do stoj no.Ne, Tu tan ka mo na nisu pronašli. Međutim, ostali nalazi - posude s

tečnošću za bal sa mo va nje, pehar od fajansa, ostaci raskošnogobeda s natpisima koji su govorili da su bili deo Tu tan ka mo no veposmrtne gozbe, pečati s njegovim simbolima utisnuti na ulazima ugrobnicu - jasno su govorili da je postojao.„Da bismo objasnili razloge za ovakvo uverenje, moramo se

okrenuti ob ja vlje nim beleškama o is ko pa va nji ma gospodina Dejvisa“,napisao je Karter. „Dejvis je tvrdio da je pronašao Tu tan ka mo no vugrobnicu. Ta teorija je neodrživa... Dosad imamo tri ubedljiva dokazaza to: pehar od fajansa nađen ispod stene, zlatnu foliju iz malejamske grobnice i ovu važnu tajnu ostavu pogrebne opreme. Sve to,kako izgleda, nepobitno povezuje Tu tan ka mo na s ovim delomDoline.“Karteru je sad bila potrebna još samo prilika da ga pronađe. „Uza

sve dokaze koji su pred nama, potpuno smo ubeđeni da Tu tan ka mo- no vu grobnicu valja tek otkriti, te da je smeštena nedaleko od samogsredišta Doline.“Međutim, prvo je Dejvis morao vratiti koncesiju.Dve godine kasnije, Ame ri ka nac je to i učinio.

Glava 51

Dolina kraljeva8. februar 1915.

LORD KARNAVON JE BEZ OKLEVANJA zgrabio koncesijuTeodora Dejvisa. Posle osam godina čekanja Karter se vratio uDolinu kraljeva. Osmog februara 1915. konačno je počeo daprekopava oblast u potrazi za svojom dugo čekanom ne tak nu tomgrobnicom.Kad je Dejvis vratio koncesiju rekavši da je Dolina „is cr plje na“, tek

ne ko li ci na egip to lo ga se nije složila s tom ocenom.„Mi, međutim, nismo za bo ra vi li da je Belconi pre sto godina izneo

sličnu tvrdnju, od bi ja ju ći da sluša one koji su govorili suprotno.Obavili smo temeljita is ko pa va nja na lo ka li te tu i sasvim smo sigurnida postoje oblasti pokrivene gomilama otpada zaostalim od ranijih is- ko pa va nja, koje nisu dobro ispitane“, napisao je Karter.Karter se tvr do gla vo držao uverenja da su Dejvisovi dokazi ne ve ro-

vat no aljkavo pri ku plje ni i da je ovaj izneo neodržive pret po stav ke oiden ti te tu mumije. „Razume se, videli smo da nam predstojimukotrpan posao i da ćemo morati ukloniti više hiljada tona po vr šin- skog otpada pre no što pronađemo bilo šta. Međutim, uvek smo uvidu imali šansu da bismo na kraju mogli biti nagrađeni pro na la skomgrobnice i bili smo voljni da ri zi ku je mo da bismo je is ko ri sti li.”Stoga je 8. februar 1915. trebalo da bude po be do no san dan za

Kartera, budući da je trebalo da obeleži početak naj u spe šni jegrazdoblja u poslu kojem je posvetio ceo život. Postojao je samojedan problem: svetje bio u ratu.Sva is ko pa va nja u Dolini kraljeva behu prekinuta. Što je još gore,

britanska vojska uputila je Karteru poziv za re gru ta ci ju.Kako se samo taj pokvareni, jeftini savremeni svet usuđuje da ga

ometa u potrazi za drevnim kraljem?

Glava 52

Egipatska pustinjaGodina 1324. p. n.e.

LOGORSKA VATRA OSVE TLJA VA LA JE NOĆ, a pucketaviplamenovi po i gra va li su na belim šatorima ve li čan stve ne egipatskevojske. Tu tan ka mon je sedeo na svom putnom tronu, sa stra ža ri mana o ru ža nim mačevima sa svoje leve i desne strane. Bio je dovoljnoblizu da oseća toplotu vatre ali dovoljno daleko da ne bude uopasnosti ukoliko neki pijani vojnik naprasno reši da izravna nekakavsvoj ne ra šći šćen račun s faraonom.Večeras je takav izgred bio malo verovatan. Ljudi su bili više nego

raz dra ga ni posle pokolja nad mrskim ne pri ja te ljem. Mnoga lica bilasu još uvek isprskana krvlju; oko očiju su imali kolobare od pu stinj- ske prašine.Tu tan ka mon je popio više vina nego što je ra zbo ri tost nalagala, ali

ne beše ga naročito uhvatilo. Oba vi ja ju ći ogrtač oko ramena da bi sezaštitio od hladnog noćnog vazduha, osećao je poglede ljudi.Uočavao je novo po što va nje. Njihove oči govorile su da se danas nabojnom polju poneo kao istinski kralj.Oko vatre sedele su i žene, među kojima je bilo i pravih lepotica.

Mnoge od njih pratile su vojsku na celom dugom putu iz Tebe.Mnoge su, međutim, bile za ro blje ne žene ne pri ja te lja - one najlepše -kojima su vezali ruke nakon što su ih na silu izvukli iz domova. Licasu im bila maske užasa, stida i tuge. Behu već videle kako im ubijajumuževe i sinove. Kad vatra zgasne, muškarci će se sme nji va ti nanjima - sudbina zbog koje su mnoge pri želj ki va le da su i samepoginule. Uskoro će se nekima od njih želja ispuniti i moći će dapređu u zagrobni život.Tu tan ka mon oseti kako ga jedna od žena posmatra. S druge strane

logorske vatre sedela je sasvim sama devojka prelepe kose.

Nečija kći, pomisli on. Bila je njegovih godina, možda malo mlađa.Vrana kosa padala joj je niz leđa. Tamne smeđe oči. Pune usne isnažna vilica.U stomaku mu se javi čudan osećaj, koji on isprva pripisa vinu. Ali

vrlo brzo shvati da je posredi uz ne mi re nost, ona ista ne si gur nostkoja je pretila da ga skameni pre bitke. Tu tan ka mon odagna ovemisli i okrenu glavu od zanosne devojke koja se usudila da zuri unjega. Primora sebe da misli na An ke se na mon, koja je nosila njihovodrugo dete. Na svoju kraljicu, svoju draganu, svoju drugaricu iz de- tinj stva.Potom Tu tan ka mon ipak uhvati sebe kako pilji u za ro blje ni cu.

Devojka je izgledala još po želj ni je nego pre dok je za ba ci va la tamneuvojke ne bi li bolje pokazala profil. Bilo je jasno da, ako već mora dase poda Egip ća ni nu, više voli da noć provede s faraonom.Gledao ju je dok je ustajala. Svetlost vatre otkrivala je obrise punih

grudi za kakvima je odavno žudeo. Devojčina suknja beše podignutavisoko na butinama, puštajući Tu tan ka mo no voj mašti da slobodnoluta, što ona i učini.Kako i ne bi? Bio je daleko od kuće i upravo je izvojevao ve li čan-

stve nu pobedu.Ja sam faraon, podseti Tu tan ka mon samog sebe. Šta ima veze šta

drugi misle? Nek se moja žena i naljuti na mene, pa šta. Moj otac jeimao lju bav ni ce. Imao ih je i otac mog oca, i njegov otac pre njega.Šta ima veze ako odvedem ovu ženu u svoju postelju - ili ako je

uzmem za ženu, kad smo već kod toga?Tu tan ka mon stade da se pomera napred, sve dok se ne nađe na

samoj ivici trona. Pogled u de voj či nim očima jasno je kazivao daoseća da će biti pozvana. Njen oštar izraz omekša.Tu tan ka mon ustade i zagleda se u nju. Oseti kako se u njemu budi

duboka, snažna žudnja. Posmatrao je devojku - njeno lice, usne,svaku oblinu - a onda se okrenuo i otišao u svoj šator.Sam.Ostao je veran svojoj Anke.

Glava 53

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

AN KE SE NA MON UTETURA u prestonu dvoranu pri dr ža va ju ćinabrekli stomak obema rukama. Beše zašla u šesti mesec svojedruge trudnoće.Svakog jutra je iz go va ra la tihu molitvu Amonu da dozvoli njenom

detetu da živi. Dosad su te molitve bile uslišene, ali sad se neštodogađalo, nešto novo, što ju je pre stra vi io.„Tu tan ka mo ne“, prošaputa ona s praga. „Tutanka-mone, molim te.“Tu tan ka mo no vi savetnici stajali su u polukrugu pred njegovim

tronom, a u toku je bila pre pod nev na rasprava o pred sto je ćemnapadu na Nubiju. Faraon je nosio samo kra ljev ski šenti i ukrasnioko vrat nik, jer je u Tebi bilo leto i vrućina je već sredinom pre pod ne- va postajala ne pod no šlji va. Kad je naumio da preseli pre sto ni cunatrag u Tebu, Tu tan ka mon nije raz mi šljao o tamošnjim letnjimžegama.Čim je čuo An ke se na mon, on okrenu glavu prema vratima. Zatim

žurno priđe svojoj kraljici ne hajući zbog mogućeg ne go do va njasvojih savetnika.„Šta je bilo, Anke?“, upita je. Posle njegovog povratka iz rata, njih

dvoje behu postali bliži nego ikad.„Tu tan ka mo ne, ne osećam ništa.“Tu tan ka mon se osvrnu preko ramena na svoje savetnike koji su po-

ku ša va li - aii bez u spe šno - da sakriju za do volj stvo zbog ovoga što suupravo čuli.„Siguran sam da beba samo spava“, pro ša pu tao je. An ke se na mon

odmahnu glavom. „Ceo dan je tako. Obično se sve vreme pomera tuunutra. Evo ovde“, reče ona, uzimajući Tu tan ka mo na za ruku i pri sla- nja ju ći mu dlan na svoj stomak. „Osećaš li ovo?“

Tu tan ka mon potvrdno klimnu. „To je bebino stopalo“, reče mu ona.„Inače me sve vreme šutira, ali danas se to stopalo nije ni pomerilo.“An ke se na mon odjednom jeknu od bola i sruši se na pod. Savetnici

se stuštiše do faraona i njegove kraljice.„Straža!“, uzviknu Aj. „Pošaljite po kra ljev skog lekara.“

Glava 54

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

AN KE SE NA MO NI NO LICE POPRIMILO JE bolesno bledu nijansu.Jaucima je pro pra ća la talase bola koji su joj mrcvarili telo.„Šta ti je?“, upita Tu tan ka mon sti ska ju ći joj ruku. „Šta se dešava?"„Beba, Tu tan ka mo ne. Krenula je.“Rekavši to, An ke se na mon briznu u plač. Znala je da nijedno dete

ne bi smelo da dođe na svet u tako ranoj trudnoći. Nije imalo izgledada preživi.Kao da Tu tan ka mon i njegovi savetnici više nisu postojali. Sama sa

svojim detetom, zgrčila se na podu i gorko jecala, pri ti snuv ši lice nahladan, gladak kamen.„Tako me je stid“, pro ša pu ta la je.„Kraljice moja...“, izusti Tu tan ka mon.„Nisam dostojna da se nazovem tvojom kraljicom“, reče ona naglo

se us pra viv ši i za gle dav ši se duboko Tu tan ka mo nu u oči. Žuč jojnavre u grlo dok je gledala trojicu savetnika. „Ne mogu ti poklonitina sled ni ka. Zar ne vidiš? Nisam u stanju.“Savetnici ne rekoše ništa na ovo, ali ne beše nijednog koji se nije

slagao s njenim rečima. Za hva lju ju ći uhodama u kra ljev skom do ma- ćin stvu, ovi starci su znali da ih ona naziva gujama. Devojka je bilaohola i neučtiva, ali ujedno i veoma pametna.„Ne pričaj be smi sli ce", odvrati Tu tan ka mon ne u be dlji vim glasom.

Ovo je bio trenutak kog se pri bo ja vao još otkako je An ke se na monobjavila da je ponovo noseća. „Sa hra ni će mo dete u moju kra ljev skugrobnicu. Većim delom je dovršena.“„Ne slušaš me“, reče An ke se na mon upravo u trenutku kad je

porođajni grč preplavio njeno telo novim talasom bola.„Ona je u pravu“, izjavi Horemheb. „Jasno sagledava situaciju.“

Tu tan ka mon se uspravi i unese Horemhebu u lice. „Usuđuješ se dakažeš da faraon nije u pravu?“Horemheb uzmače, ali ne sasvim. „Ne, gospodaru. Samo se

slažem s vašom kraljicom. Čuli ste je. Kaže vam da uzmete jošjednu ženu. Po slu šaj te je.“Tu tan ka mon se sagnu i uze An ke se na mon u naručje. Nežno je

poljubi u obraz dok mu je obavijala ruke oko vrata i ponese je premakra ljev skoj spavaćoj sobi.„S tobom ću se ob ra ču na ti kasnije“, reče on Horemhebu. „Egipat

ima mnogo generala. Imaj to na umu.“Zatim dodade okrenuvši se prema Aju:„Pošalji lekara u spavaću sobu. I to brzo, pisaru.“

Glava 55

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

TU TAN KA MON SE SVUČE pored svoje postelje, pustivši šenti dasklizne na pod, odakle će ga ujutru sluga skloniti.Potom obrisa boju s kapaka, koja je bila crna i protezala se sve do

sle po oč ni ca. Ispra usta vodom iz visoke čaše na stočiću i leže ukrevet. Jastuk je bio hladan naspram njegove gole, obrijane glave, ačaršavi su mu nežno milovali telo. Poput većine Egipćana, zagriženoje vodio računa o zdravlju i čistoći. Britvama i stri ga či ma su muredovno uklanjali sve dlake s tela.Ležeći na leđima, pitao se šta je sledeće.U palati se cele večeri nije šaputalo ni o čemu drugom osim o

oštrom sukobu između Aja i faraona. Tu tan ka mon je to video ponačinu na koji su mu sluge poslužile večeru, pogleda oborenog jošviše nego inače.„Egipat je ponovo moćan i napredan“, urlao je kra ljev ski savetnik. „I

to za hva lju ju ći meni, kralju moj. Ne vama. Ne vašoj kraljici. Vaš otacje gotovo upro pa stio ovu zemlju, a ja sam je ponovo podigao nanoge. A sad vi ugro ža va te sve za šta smo radili, jer još uvek nematena sled ni ka.“Savetnik je nastavio:„To što vas dvoje zovete ’ljubav’ veća je pretnja za Egipat od

Hananaca, Nubijaca i svih ostalih naših suseda zajedno. Ipak,uživate u svojim nežnim ose ća nji ma. Na tr lja va te nam nos njima.Ovaj narod", na to je Aj s mnogo žestine pokazao rukom premagradu, „zaslužuje faraona koji stavlja državu na prvo mesto.“„Ja sam faraon. Mogu da radim šta god hoću. A ti si, pisaru, običan

čovek.“Kad je u spavaću sobu otišao sam, nakon što je obišao An ke se na-

mon u njenoj sobi, Tu tan ka mon je bio svestan da svi u palati samo

čekaju da vide šta će se sledeće dogoditi.Hoće li Aj ostati dosledan svom obećanju i dovesti sluškinju Tu tan-

ka mo nu u krevet?O ponoći, dok je sjaj uštapa nadirao kroz otvoren prozor, Tu tan ka-

mon je saznao odgovor. U hodniku pred njegovom sobom začuše sekoraci dveju osoba. Prvi su bili teški i umorni, a drugi laki.Potom usledi tiho šuškanje doksu lakši koraci polako ulazili u

njegovu sobu. Tu tan ka mon nasluti oklevanje, možda i strah, dok suse stopala primicala sve bliže njegovoj postelji. Gotovo da osetiotkucaje srca mlade devojke.Šta li ona sad misli, upita se Tu tan ka mon, ležeći na leđima, očiju

još uvek ne na vik nu tih nagotovo mrkli mrak. Došla je da vodi ljubav sfaraonom. Naravno da je devica, tako da je i sam čin vodenja ljubaviza nju ta jan stven i za stra šu juć.Ali, da legne s vladarom celog Egipta? Sa mnom?Tu tan ka mon se prevrnu na bok da bi bolje video. Vatrena odanost

kraljici gotovo ga navede da otera devojku, ali nije to odmah uradio,mada ni sam nije bio siguran zašto.Uto je ugleda.Devojka je izgledala kao da ima šesnaest ili se dam na est godina.

Tu tan ka mon se priseti da joj se divio na zvaničnoj gozbi i pomisli daje možda kćerka nekog gradskog do sto jan stve ni ka. Bila je pravalepotica, u to nije bilo sumnje. Stajala je pored postelje, vrlo stidljivo,dok joj se mesečina probijala kroz prozirnu haljinu. Tut beše očarannjenim izgledom: oblinama, dugom crnom kosom, još uvek na šmin- ka nim tamnim očima. Mirisala je na opojan spoj citrona i cveća.„Kako ti je ime?“, upitao je tiho, iznenađen što oseća lupanje sop-

stve nog srca, iznenađen što mu je uopšte stalo kako se ona oseća.„Tuja“, odvrati ona šapatom.„Skini haljinu, Tuja. Ne boj se. Nema potrebe da se bojiš. Ne ovde.“Tuja učini kako joj je rečeno, smičući tkaninu s ramena i puštajući je

da sklizne na pod.„Okreni se, da te vidim. Polako. Tako si lepa. Molim te, ne boj se.“Ona se okrete ukrug, zabačenih ramena i visoko podignute glave.

Potom s okle va njem zakorači prema njemu.„Čekaj“, reče Tu tan ka mon, kome se u mislima odjednom pojavi lice

An ke se na mon. Šta li sad radi njegova kraljica? I šta bi rekla da ga

vidi? Kako će ovo uticati na njihovu ljubav - na „nežna osećanja“,kako ih je nazvao Aj?Tuja zastade i stidljivo pokri grudi dlanovima.Tu tan ka mon ustade iz postelje i priđe joj. Ona razrogači oči, što

samo pojača njegovo uzbuđenje.Spustivši poljubac na Tujine usne, Tu tan ka mon ustanovi da su

meke, još mekše od Ankinih. Dah joj je bio svež i mirisan, i gladno jegurnula jezik u njegova usta.Te duge, besane noći, mladi faraon više nijednom ne pomisli na

svoju kraljicu.

Glava 56

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

AN KE SE NA MON NIJE MOGLA DA ZASPI. Čak i pomisao na onošto se upravo događalo u Tu tan ka mo no voj sobi is pu nja va la ju je lju- bo mo rom i ne malom tugom. Volela je Tu tan ka mo na još od de tinj- stva. A muškarci u palati su joj oduvek smetali u tome.Ona ustade i navuče ogrtač, a potom tiho izađe u vrt. Vazduh je bio

prohladan i drhtala je od jeze. Mnogo toga joj se rojilo umom.Ponovo se setivši Tu tan ka mo na i devojke, ona žurno odagna tajprizor iz misli.On ne uživa u tome, pokuša da uveri samu sebe.Oda, uživa, još kako, dobaci joj unu tra šnji glas.Iste večeri je za večerom čula kako joj se sluge smeju, pune prezira

prema kraljici koja nije kadra da rađa decu.Ali ja jesam kadra!, požele da vrisne. Donela sam dvoje divne dece

na svet. Bogovi su našli za shodno da ih odmah prevedu u zagrobniživot, ali ja ću ih roditi još.Zašto niko ne pokaže prstom na Tu tan ka mo na?Zašto on ne trpi porodajne bolove, samo da bi posle gledao kako

no vo ro đen če umire? Zaštoje njemu do zvo lje no da dovede druguženu u svoju postelju, a ja stojim ovde sasvim sama? Šta ako semeni prohte da legnem s nekim drugim muškarcem? Šta onda?Možda ponekad baš to želim.Ona ustade i poče da korača. Bila je bosonoga, a staza je bila

posuta šljunkom koji joj se zabadao u tabane terajući je da hoda vrlopolako. Jedan oštar kamičak nagna je da zastane u mestu. Ipak,nekako je uživala u ovom be zna čaj nom bolu. Ovo nije ništa uodnosu na porodaj, Tu tan ka mo ne! Ono je bilo bolno!Pade joj na pamet da otrči u drugi kraj palate i iznenadi lju bav ni ke,

onako is pre ple te ne i pre zno je ne u njegovom krevetu.

Ti si mu rekla da to učini, podseti ona sebe.Jesam, ali nisam zaista tako mislila.Najradije bi od mar ši ra la tamo i noktima razderala lice toj devojci,

sve dok njene lepote zanavek ne nestane. A onda bi krenula na Tu- tan ka mo na.Ne, ne bih. Tako ga volim. On je moj kralj, kralj celog Egipta.Ali on te je napustio. Upravo ovog časa leži u naručju druge žene.

Raz me nju ju prisne reči - šapuču i smeju se i dodiruju jedno drugo.Na svoj način, to je izdaja. Zašto je onda ne bi platio glavom?Zato što je faraon, a faraoni imaju hareme. Ti si samo jedna od

žena.Ali za ve to va li smo sejedno drugom. Obećali smo da ćemo biti verni.Ubio bi me kad bih prekršila to obećanje.Ne, ne bi. Možda te više nikad ne bi dotakao. Ali ne bi te ubio.Nije važno. U stanju sam to da uradim. Samo ubod nožem, to je

sve što je potrebno.Budi pametna. Duboko udahni i promisli.Ja sam kraljica. Ja sam žena plemenita roda. Preko braka sa

mnom se Tu tan ka mon domogao prestola.To isto mogu pružiti i nekom drugom muškarcu. Samo me gledaj.

Glava 57

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

„TO STE VI, KRALJU MOJ.“ Aj se zlobno smeškao, a niko u palatinije umeo da se smeška tako zlobno kao Aj.Koračali su jedan pored drugog prema kra ljev skim ko nju šni ca ma,

dok se oko njih širio vonj stajskog đubreta i sladak miris deteline. Tu- tan ka mon je već kasnio na svoju vožnju dvo ko li ca ma.Tuja ga je cele noći držala budnim, ali on je, radije nego da

prespava dan, rešio da se rasani žestokim galopom kroz pustinju,duž istočne obale Nila. Istini za volju, bio je uznemiren i zbunjen -zbog Tuje - ali i zbog An ke se na mon.„Šta pričaš ti?“, reče on. „Reči su ti zbrkane.“„Tuja nije noseća. Ali krivica nije njena, kralju moj, niti je kra lji či na.

Vi ste razlog što još uvek nemamo pre sto lo na sled ni ka. Vi!“Tu tan ka mon se zajapuri od besa.„To je nemoguće! Moja muškost je izvan svake sumnje.“Stigavši do svojih dvokolica, on istrgnu uzde iz ruku štalskog

momka. Konji podigoše glave iz bale deteline i iš če ku ju ći za nji šta še.„Kako izgleda, u vašem tobolcu nema strela“, nastavi Aj.To je bila kap koja je prelila čašu.„Straža“, naredi Tu tan ka mon. „Držite ga!“Šestorica kra ljev skih stražara priđoše i nadnesoše se nad Ajem.

Ipak, oklevali su, kao da naređenja pre očekuju od Aja negoli od Tu- tan ka mo na.„Smesta!“, vrisnu Tu tan ka mon, koji je cepteo od gneva i poniženja.

On je faraon. Ako poželi, može oploditi sve device u Egiptu. Nijenjegova krivica što Tuja ne može da zanese. Možda ju je Aj iodabrao upravo zato što je znao da je jalova, možda je sve to deonjegovog plana.

Aj se nije otimao kad su ga stražari zgrabili za mišice i ramena. Ne -i dalje se samo po dru glji vo smeškao.„Ja sam faraon, Aje. Upamtićeš to jednom za svagda.” Tu tan ka mon

se pope u svoje dvokolice.„Idem da se provozam", obrati se on kapetanu straže, Nubijcu s

ogromnim mišićima. „Dok se ne vratim, kra ljev ski savetnik ima dadobije pedeset batina. Je li to jasno?”Na Tu tan ka mo no vo odu še vlje nje, pakostan osmeh gotovo iščeznu

s Ajevog lica.„Biće kako kažete, kralju moj”, promrmlja Aj pre kli nju ćim tonom.

Čak bi i deset batina bilo previše. Pedeset batina iz ra nja vi će Ajevaleđa do kosti i ostaviti trajne ožiljke koje će do kraja života nositi kaožig srama.Tu tan ka mo nu se načas učini da je Ajev ton iskren pa poče da se

pre do mi šlja u vezi s kaznom. Međutim, savetniku su oči i daljevarničile prkosom i faraon shvati da je skru še nost samo gluma.Uputivši mu još jedan besan pogled, Tu tan ka mon ošinu konje i

jurnu preko pustinje.

Glava 58

Egipatska pustinjaGodina 1324. p. n. e.

MILOSRDNI TOČKOVI bili su jedino što je ubla ža va lo truckanje, alitlo beše ravno, pa je i vožnja bila pod no šlji va.U daljini se nazirao neki čovek, ali izuzev toga, Tu tan ka mon je imao

pustinju samo za sebe, što mu se dopadalo.U roku od nekoliko minuta čelo mu se oznojilo, a grudi mu je pokrila

prašina koju su dizala konjska kopita. To je baš voleo, ali danas čak ibrza vožnja dvo ko li ca ma nije pomagala.Tu tan ka mon je bio u toj meri obuzet mislima o Ajevoj drskosti i sop-

stve noj ne spo sob no sti da začne na sled ni ka da nije primetio kako jepustinja posle nekoliko milja postala neravnija.Isto kao što nije video duboki rascep, koji je verovatno napravila

poslednja bujica.To jest, nije ga video sve dok nije bilo prekasno da ga izbegne.Naletevši na duboku brazdu, Tu tan ka mon Glavačke izlete iz

dvokolica. Kad je pao na tvrdo tlo, ostade neko vreme u nesvesti.Sebi je dolazio polako, ječeći, da bi se našao licem u lice s onim

čovekom koga beše video u daljini.Čovek je klečao nad Tu tan ka mo nom i zagledao je li ovaj povređen,

očigledno nemajući pojma da pred sobom ima egi pat skog faraona.Umesto toga razbojnik - jer Tu tan ka mon uto shvati da taj nije ništa

drugo do razbojnik - skinu faraonu dragocenu cvetnu ogrlicu i potompretrese kra ljev sko telo u potrazi za drugim vrednim nakitom.Tu tan ka mon je hteo da kaže čoveku ko je on, ali - čudnovato - nije

mogao da izusti ni reč.Tek kad se uverio da Tu tan ka mon nema pri sebi nikakvih drugih

dra go ce no sti, čovek je najzad otišao, ali ne pre no što je faraonuukrao sandale i šenti.

Noć se lagano spuštala dok je Tu tan ka mon ponovo tonuo unesvest.

Glava 59

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

„MORAMO DA RAZ GO VA RA MO.“„Slušam te.“Ne do sta jao je jedan sat do svanuća. Čitava palata bila je na

nogama. Posle najveće potere u egi pat skoj istoriji, faraon bešepronađen u pustinji zapadno od Tebe. Bio je opljačkan do gole kože,što je ne sum nji vo bilo delo nomada. Mladi faraon i dalje je ležao bezsvesti.Pored toga što ga je tresla groznica, telo su mu pokrivale modrice i

oderotine. Aj i Horemheb stajali su levo i desno od njegove posteljepo sma tra ju ći svog obezna-njenog vladara. S izuzetkom mesečinekoja je osve tlja va la prozor, prostranu spavaću sobu obavijala jetama.„Ovaj razgovor bi trebalo da vodimo u pred so blju", reče Aj.Horemheb stisnu usne. Licem mu je tekao dugačak ožiljak,

posledica hetitskog mača. U trenucima napetosti, ožiljak je poprimaocr ven ka stu nijansu usled koje bi postajao izrazit čak i na ge ne ra lo vojod sunca ispucaloj koži.„Ako odemo negde drugde, primetiće nas. Faraon nas očigledno ne

čuje. Bolje je da raz go va ra mo ovde.“Aj nije voleo kad mu pro tiv re če, ali Horemheb je verovatno bio u

pravu. Uz to je kra ljev ski savetnik još uvek trpeo velike bolove od po- ni ža va ju ćeg bičevanja po Tu tan ka mo no vom naredenju. Stražari suse trudili da ga ne udaraju jako zbog njegovog položaja, ali nekolikoudaraca ipakmu se urezalo u kožu na leđima, koja sad behu samonatečena masa iz koje je ovde-onde curkala krv, s iz u kr šta nimtragovima biča.„U redu. Nek bude ovde“, saglasi se Aj, osvrćući se po sobi da bi se

uverio da nema nikog ko bi pri slu ški vao. „Ja polako starim. Od rane

mladosti sam u službi svoje države i dobro su mi poznati podmuklinačini delanja na dvoru. Obojica smo bili svedoci propasti koju jedonela Eh na to no va vladavina i znamo da se Tu tan ka mon krećesuviše sporo da bi popravio štetu.“„Kažeš da bi...“„Da“, potvrdi Aj izričitim tonom. „A ako mi pomogneš, mogu

osigurati da me ti naslediš na prestolu. Neću dugo poživeti, ali bićedovoljno da kratko vreme vladam kao faraon da bih vratio Egiptu ne- ka da šnju slavu. Ti ćeš dovršiti taj zadatak, generale.“Ho rem he bov ožiljak sad je treperio purpurnim crvenilom.„Kako misliš da to izvedemo? Pogledaj ga. Mlad je. Sasvim sigurno

će se oporaviti od ovog pada.“Horemheb uzdahnu. Bio je napet, a ipak je uživao pri pomisli da

bude faraon.„Nisam nikad ni pomišljao da će doći dan kad ću otvoreno govoriti...

o ubistvu faraona."Pre no što je Aj stigao da odgovori, začu se zvuk sandala na

pločicama. Obojica se okrenuše u tom pravcu, a Horemheb senagonski pomeri tako da zakrči prilaz vratima.„Pokaži se“, reče Aj. „Smesta. Ko si ti? Ko si?“Iz senke iskorači Juja, kra lji či na dvorska dama, visoka devojka

zelenih očiju. Bila je vrlo mlada i u palati su je znali kao prisnu pri ja- te lji cu An ke se na mon. Ako iko prenese kraljici njihov razgovor, biće toona.Devojka je očigledno bila pre stra vlje na.„Nisam ništa čula, savetniče."„Jesi, čula si.“Horemheb koraknu prema Juji podignute ruke, spreman da je

ošamari. Aj ga spreči.„Ostaće joj trag na licu“, reče generalu. „A to ne bismo želeli, zar

ne?“Aj se potom okrenu prema Juji.„Nije pitanje jesi li išta čula nego hoćeš li išta reći“„Neću. Kunem se da neću.“Aj zgrabi devojku za doručje i jednim trzajem je privuče sebi. Lice

mu je bilo samo palac 11 ili dva daleko od njenog kad je tiho, pretećiprocedio: „Znam.“

Zatim se okrenu prema Horemhebu.„Ti smisli šta ćemo s njim“, reče mu klimnuvši glavom u pravcu Tu-

tan ka mo na. “Ja ću se pobrinuti za devojku.“

Glava 60

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

U PRVI MAH JE JUJA BILA SIGURNA da će je Aj ubiti i otarasiti senjenog mrtvog tela. Beše je silom izvukao iz Tu tan ka mo no ve spa va- o ni ce, a stisak mu je bio tako snažan da je pomislila da će jojsmrskati zglob.Dvoja vrata niže nalazila se još jedna spavaća soba i on je povede

unutra. Zatim je baci na krevet.„Kraljica će saznati ako me ubiješ“, rekla mu je odvažnije nego što

se osećala.„Znam“, kratko odvrati Aj. Zatim učini nešto što sasvim zateče Juju -

zapovedi joj da se skine.On sam učini isto.Potom ostareli savetnik pokri njeno telo svojim. Juja nije bila devica,

ali nije imala ni mnogo iskustva. Nije znala šta se od nje očekuje, alije dobro znala da će verovatno umreti bude li pozvaia u pomoć.Možda ne večeras. Možda ne sutra. Stoga se pokori.Kakvog je izbora imala? Aj je bio najviši sudija u celom Egiptu.

Samo je faraon imao veću vlast od njega. Drugim rečima, Aj je biozakon. On i samo on je odlučivao šta je silovanje. 12

Alibarem nije upotrebio silu, stoga je Juja prosto istrpela znajući daovu tajnu nikad neće otkriti kraljici.Izgledalo je da je Aj skoro gotov, kad je naglo stao i raspričao se.

„Slušaj me sad. Bićeš moja uhoda. Slažeš li se?“„Ne razumem. Kakva uhoda?“„Pre no si ćeš mi kra lji či ne tajne, eto kakva ćeš uhoda biti.“ „Postaće

sum nji ča va. Ona nije glupa.“Aj načas zaćuta. Mišići na njegovim iz ra nja vlje nim leđima se

zgrčiše i on izvi kičmu u luk.

Potom podignu pesnicu i snažno udari devojku u rebra. Juja nikad uživotu nije osetila takav bol. Nije mogla ni da jaukne, jer nije imalavazduha.Aj se svali s nje. „Biće ovoga još - ovoga između tebe i mene.

Javiću ti kad i gde. U me đu vre me nu, prenećeš mi svaku reč kojasiđe s kra lji či nih usana. Jesi li me razumela?“ Juja potvrdno klimnuglavom. Naravno da je razumela. Potom se Aj ponovo pope na nju.

Glava 61

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

PROTEKLA JE VEĆ NEDELJA DANA od fa ra o no vog pada sdvokolice. Tu tan ka mon se osećao dovoljno dobro da sedne i pojedesupu i popije čašu vina koje je sa dr ža va lo prah od ljuske jajeta, zakoji je lekar verovao da može potpomoći za ce lji va nje Tu tan ka mo no- ve lobanje.Faraon je, međutim, uglavnom spavao, dok su Tuja i kraljica budno

stra ža ri le nad njegovim snom. Dve žene su se sme nji va le porednjega. An ke se na mon beše odlučila da će njih dve biti one koje će ganegovati dok ne ozdravi.Anke mu obrisa čelo vlažnom krpom i pognu se da ga nežno

poljubi. Beše pro go vo rio nekoliko reči s njom, ali znala je da još nijebezbedan.Rana će na kraju zarasti, ali infekcija se po gor ša va la. Često je to

viđala kod bolesnika.Ona ga još jednom poljubi i prošaputa: „Opraštam ti.“ Istinski je

verovala u to. Tu tan ka mon joj je bio neveran, ali za dobro Egipta izato što je to bilo poslednje sredstvo. Što je naj va žni je, sve je bilonjena zamisao.Kraljica ustade i zagladi haljinu, osta vlja ju ći Tu tan ka mo na da

spava.Faraon ostade da leži sam u pomrčini, lagano dišući. Ona beše

ostavila belu krpu na njegovom čelu, ali ostatak glave mu je bio ne- po kri ven. Ozdravlja li?, pitala se kraljica.Odavno se već smrklo kad se uputila u svoj deo palate. Bila je

pospana posle ce lod nev ne brige o bolesnom faraonu.Hodnikom najednom odjeknu neki zvuk.„Ko je tamo?“, upitala je. „Čula sam nekog “Nije bilo odgovora, stoga kraljica produži ka svojoj sobi.

Trenutak nakon što je prošla, iza jedne od ogromnih statua koje suukra ša va le hodnik iskorači krupna figura. Brzo i nečujno muškaracuđe u Tu tan ka mo no vu sobu i žurno priđe postelji.U ruci je nosio dve stope 13 dugačku batinu. U srcu, ubistvo.

Glava 62

Dolina kraljevaGodina 1917.

KAO DA JE GENERAL neke male vojske, Karter je odsečnoizvikivao naređenja, po sta vlja ju ći svoje radnike na položaje nakojima će ubrzo kopati i kopati, i vraćati se da kopaju još malo.Ljudi su odlazili na svoje mesto i na sla nja li se na terije, alatke slične

motici, znajući da radovi neće početi sve dok Karter ne naloži tako.Če tr de set tro go di šnjeg Hauarda Kartera, koji je tečno govorio

arapski i odlično poznavao Egipat, britanska vojska beše pro gla si ladra go ce nim kadrom. Stoga je, umesto da traga za za bo ra vlje nimfaraonima, rat proveo u Kairu, radeći za Vojnu oba ve štaj nu službupri Mi ni star stvu rata.„Ratni zadaci oduzimali su mi veći deo vremena tokom narednih

nekoliko godina“, napisao je kasnije, „ali bilo je po vre me nih predahatokom kojih sam uspevao da obavim manja is ko pa va nja."Međutim, reč je bila o strogo iz vi đač kim pohodima, a ne istinskoj

potrazi za Tu tan ka mo nom ili nekim drugim iz gu blje nim faraonom. Aonda je 1. decembra 1917, dok je u Evropi još uvek besneo rat,Karter konačno bio otpušten iz vojne službe i mogao je da se vrati usvoju voljenu Dolinu kraljeva.„Teškoća je bila u tome što nisam znao odakle da počnem“, zapisao

je. „Predložio sam lordu Karnavonu da kao polaznu tačku uzmemokomad zemljišta u obliku trougla obe le že nog grob ni ca ma RamzesaII, Me renp ta ha i Ramzesa VI.“Baš kao što su vojnici u rovovima žudeli za svojim voljenima, tako

je Karter patio za Dolinom. Stajati tamo, pod vrelim plavim nebom,osećati kako mu se tanak sloj prašine taloži na koži - bilo je to kaoda se svaki put iznova za lju blju je.„Počinji“, uzviknu on, a reč mu proprati jeka.Vojska do pasa golih kopača zari svoje terije u tlo.

Karter je nameravao da raščisti područje oko grobnica Ramzesa II iRamzesa VI, sve do sloja stena, što je bio zada - tak koji je iziskivaoukla nja nje desetina hiljada tona zemlje i kamenja. Već je ranijepostavio uzane šine i uspeo da nabavi vagonete koji će odvoziti savtaj krš.Plan je bio am bi ci o zan, ali posle desetinu godina čekanja, ništa

manje nije bilo pri hva tlji vo za Kartera ili Njegovu milost. Bilo je tupreviše na ku plje ne energije, previše odgađanog sla vo lju blja.Ali hoće li naći svoju netaknutu grobnicu? Hoće li naći kralja Tu tan-

ka mo na?Dejvis je rekao da je Dolina is cr plje na; u vreme kad je odustao i

otišao, Ame ri kan ca su smatrali naj me ro dav ni jim kada je reč o Dolinikraljeva. Stoga su mu struč nja ci verovali na reč.Ali Dejvis je sad bio mrtav; srčani udar ga je oborio svega šest

meseci po odlasku iz Doline. Karter je, međutim, bio življi nego ikad iu poslu do guše.Karter je raz mi šljao o svojim kopačima, tim ve te ra ni ma žu lje vi tih

dlanova i širokih ramena, koji su u životu prevrnuli silne tone zemlje.Da li i oni misle da tamo više nema ničega? Jesu li ovde samo zbogplate? Veruju li da povazdan kopaju po ovom zvezdanu bez ikakvenade da će išta pronaći? Ili duboko u duši veruju da će moždadoprineti da se otkopa davno zatrpana grobnica?Hoće li baš oni otkriti ne u hva tlji vog Tu tan ka mo na?

Glava 63

Dolina kraljevaGodina 1920.

ALI TU TAN KA MO NO VA grobnica nije nađena 1917 - isto kao ni1918. ili 1919, što se toga tiče.Karter je pre tra ži vao Dolinu kraljeva mučen sve jačim osećajem

osu je će no sti, držeći se za poslednje ostatke svoje uo bi ča je ne don ki- hot ske nade.Stotine radnika su se nekoliko dugih sezona pre zno ja va le kopajući

za platu koju su dobijali od lorda Karnavona - ne našavši ništa odstvarne vrednosti. Karter je u Luksoru bio predmet sprdnje, tužničovek koji juriša na ve tre nja če.Beše pronašao ne do vr še ne grobnice, ostave pune ala ba ster skih

posuda, nizove radničkih kućeraka. I premda je njegovo str plje njeizgleda bilo neiscrpno, s lordom Kar na vo nom to nije bio slučaj.„Već nekoliko sezona kopamo u Dolini s krajnje oskudnim re zul ta ti-

ma“, jadikovao je Karter. „Sad sve više ra spra vlja mo o tome treba lida nastavimo radove ili da pređemo na neki drugi, is pla ti vi ji lokalitet.Posle svih ovih jalovih godina, ima li oprav da nja da na sta vlja modalje?”Karter je zagledao Dolinu, tražeći neki znak kralja Tu tan ka mo na.

Ob ja šnja vao je to ovako:„Sve dok postoji makar i mali deo ne i stra že nog zemljišta, isplati se

ri zi ko va ti." Njegovo ob ra zlo že nje bilo je jed no stav no: „Ako naszadesi sreća, na dok na di će mo godine i godine sumornog i jalovograda.“ Pogled mu je počivao na kremenim stenama i kro vi nja ra madrevnih gra di te lja oko grobnice Ramzesa VI.Tu će se sledeće godine usred sre di ti njegov napor - ako uopšte

bude sledeće godine.

Glava 64

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p. n. e.

USAMLJENA PRILIKA šunjala se kroz faraonovu sobu kao avet -gnevna, osve to lju bi va avet.Bio je to egipatski vojnik, čovek po imenu Sefu, uvojačen još kao

osmo go di šnjak, koji je otad sve svoje dane proveo služećifaraonima. Nije imao žene i dece, a roditelji mu behu odavno prešli uzagrobni život. U suštini, ovaj ratnik je bio niko i ništa, bez igdeičega. Dan uoči njegovog če tr de se tog rođendana, hetitsko kopljeiskopalo mu je levo oko; sem toga, imao je malo ožiljaka koji bisvedočili o celom životu pro ve de nom u ratovanju.Sefu ne beše vičan raskoši palate. Na svakom zaokretu hodnika

očekivao je da ga neko zaskoči.Međutim, video je samo kraljicu kako odlazi iz Tu tan ka mo no ve

spavaće sobe. Kao da je svim stra ža ri ma naređeno da uzmuslobodno veče. Je li i to do go vo re no?Ostavio je sandale u vojničkoj spa va o ni ci znajući da će njegovi

koraci po pločicama tako biti nečujni. Prsa su mu bila gola, a šentiplav i izbledeo. Nije nosio nikakvo pokrivalo za glavu, ali je zato uruci stezao osobito oružje koje je za njega napravio jedan odnajboljih oružara generala Horemheba.Gladak nilski kamen veličine pesnice bio je pri čvr šćen kožnim pan-

tlji ka ma za kraj dve stope dugačkog štapa od ebanovine.Oružje je po svemu sudeći bilo vrlo lepa i podesna borbena batina.

Sefu je, međutim, znao da je previše lepa za bitku.Ali biće savršena za ubistvo mladog faraona.

Glava 65

Dolina kraljeva26. februar 1920.

NEŠTO SU PRONAŠLI, samo šta? I da li je reč o velikom ili malomotkriću?Karter se sagnu da bi prvi ispitao predmete. Lord Karnavon je

stajao tik iza njega, isto kao i njegova supruga, ledi Karnavon.Izgledalo je kao da pre gle da ju uo bi ča je nu gomilu otpada - kamenje,

pesak, krhotine kremena i keramike razbacane tokom nekog davnogis ko pa va nja.Ali iz ove gomile su, uglačane i bele, štrčale ala ba ster ske posude -

desetak komada ili više.Posude su bile nedirnute.Karter koraknu napred da bi sklonio još malo zemlje, ali ga prestiže

inače suzdržana ledi Karnavon. Premda krupna žena i ne više uprvoj mladosti, ona se spusti na kolena i poče grčevito da kopa golimrukama. Kar na vo no vi behu uložili dosta vremena i novca u Dolinu, aovo je bilo prvo značajno blago kojim su mogli da se pohvale. LediKarnavon je imala prava da uživa u otkriću isto koliko i muškarci.Karter i radnici se odmakoše da bi je po sma tra li dok užurbano čisti

zemlju s posuda.Kad je završila, pre bro ja li su ih: trinaest komada. Savršene i gotovo

ne o šte će ne, a sasvim sigurno povezane sa sahranom kralja poimenu Merenptah, bile su vrlo lepo otkriće.Međutim, nije bilo nikakvih oznaka koje bi na go ve šta va le da posude

imaju ikakve veze s Tu tan ka mo nom. Ipak, i pored nevelikih razmeraotkrića, opet je bilo bolje nego da su ostali praznih šaka. A pošto jekraj sezone is ko pa va nja za 1920. bio samo nedelju dana daleko,ubrzo je trebalo da se okonča razdoblje ozbiljnog rada.„Ovo je bilo nešto najbliže pravom otkriću tokom našeg do sa da-

šnjeg rada u Dolini“, zapisao je Karter u svoj dnevnik.

Ponovo je bio pun nade, Don Kihot od Egipta.

Glava 66

Dvorac HajklirU blizini Njuberija, EngleskaGodina 1922.

Ruku na srce, vreme koje je Karter proveo u Dolini koštalo jemnogo, a nije urodilo plodom. Nije pronašao ništa što bi opravdalosilne hiljade funti koje je lord Karnavon potrošio na potragu za ve li- čan stve nim iz gu bi je nim faraonom - ili makar za nekim manjebleštavim.Ala ba ster ske posude pod gre ja le su nadu na kraju sezone 1920,

smesta skraj nuv ši sećanja na jalovu potragu tokom ranijih godina.Međutim, 1921. nije urodila ičim vrednim pomena. Izgledalo je da

nema osnova za uverenje da će dolazeća 1922. biti išta drugačija.Karter i Karnavon su sada šetali pro stra nim imanjem koje je okru ži-

va lo dvorac Hajklir, porodični posed Kar na vo no vih u Engleskoj.Ra spo lo že nje je bilo sumorno i Karter je imao osećaj da je pozvan

da bi čuo vrlo lošu vest.Njih dvojica se behu, na neki način, s godinama spri ja te lji li.

Provodili su mnogo vremena zajedno, ukr šta ju ći prste, moleći se dasledeći veliki napor urodi nekim ve li čan stve nim zakopanim blagom.Ali nada beše očito splasla.Iskopali su tone i tone kamena. Međutim, Hauard Karter već skoro

dvadeset godina nije zabeležio nikakvo značajno otkriće pa semišljenje o njemu kao o džan gri za vom, umi šlje nom, propalom egip- to lo gu uvrežilo u Luksoru, ali i ovde u Engleskoj.Rat nije nimalo pomogao. Zdravlje Njegove milosti stradalo je u

odsustvu toplih egi pat skih zima. Moglo se reći i da je izgubiozanimanje. A sad je već bio spreman da prestane da finansira is ko- pa va nja koja nisu donosila ama baš ništa.Ipak, Karter tiho iznese svoje argumente: locirao je kućice drevnih

gra di te lja blizu grobnice Ramzesa VI, ali zbog mnoštva turista nije

mogao kopati dublje. Planirao je da opet prione na posao odmahpočetkom novembra, da bi izbegao vrhunac tu ri stič ke sezone.Karnavon ga glatko odbi. Dosta mu je Doline. Neće više biti is ko pa-

va nja fman si ra nih njegovim novcem. Part ner stvu je kraj.„Molim te, Hauarde, izvini. Žao mi je zbog ovoga maltene koliko i

tebi“, reče Karnavon.Vest bi još gore pogodila Kartera da nije predvideo ovaj trenutak i

is pla ni rao sledeći potez. On se nakašlja.„Tamo postoji još jedna ne pro na đe na grobnica, gospodine, u to

sam siguran. Toliko siguran da ću, ako mi dopustite da is ko ri stimkoncesiju koju imate na is ko pa va nja u Dolini, sledeće godine sam fi- nan si ra ti radove. Razume se“, dodade on žurno, „šta god da nađem,po de li će mo na ravne časti.“Karnavon je bio zapanjen.„Ti nemaš toliko novca“, uzviknu on.„Nabaviću novac, gospodine.“„Nabavićeš ga? Dovoljno za plate stotinama kopača? Za plate stra-

ža ri ma? Za hranu?“Karter mu uputi jedan od svojih retkih osmeha.„Retko osećam glad, barem što se hrane tiče. Mada, novac za

cigarete će mi svakako biti potreban.”Karnavon začkilji prešavši negovanom rukom preko lica. Beše

dirnut ovolikom verom.„Fi nan si ra ću još jednu sezonu. Ali samo jednu, Hauarde. Ovo ti je

poslednja prilika. Nađi Tu tan ka mo na, inače nemamo više o čemu daraz go va ra mo.“

Deo III

Glava 67

Palm Bič, FloridaSadašnje vreme

„ŠTO SE SMEŠKAŠ, Džime?“, upitala je Suzan. Moja žena jestajala na vratima radne sobe. Visoka i plava kakva jeste, podsećana fatalne žene iz film noara če tr de se tih - mada je ova fatalna ženarodom iz Vi skon si na.Bio sam baš završio te le fon ski razgovor - s Martijem Dugardom.„Moj unu tra šnji osećaj je sve jači. Tu tan ka mon je ubijen, Su. Moram

samo da pro klju vim ko je smaknuo jadnog momka.“„Slutnja ne znači bogzna šta ako ne možeš da je potkrepiš

dokazima“, rekla je. „Ili možda znaš nešto što ja ne znam?“„Dokazaću, videćeš“, odvratio sam s osmehom. „Uzgred, hvala na

poverenju.“„U svako doba“, dobacila mi je preko ramena. Fatalna žena?

Sasvim sigurno.Mada, Su je imala pravo. Kako da dokažem da Tu tan ka mon nije

umro od rana za do bi je nih prilikom pada s dvokolice? To je bilanajšire pri hva će na teorija o njegovoj smrti.Naj po pu lar ni ji lik iz mojih romana, dr Aleks Kros, upravlja se prema

svojim slutnjama i nagonima. Sasvim je moguće da je to otud štosam i ja takav. Tog trenutka, osećao sam da pri ku pljam dokaze da jeTu tan ka mon ubijen i da ću vrlo brzo znati ko je odgovoran zanjegovu smrt - možda neko koga ne očekujete. Zato sam bio takouzbuđen.Poziv Martija Dugarda zatekao me je u pisanju beležaka za novi

roman o Alek.su Krosu. Gomila stranica počivala je na radnom stolu,odmah pored stranica iz desetak drugih projekata na kojima sarn is- to vre me no radio.Moj radni dan izgleda otprilike ovako: ustajem u pet ujutru, pišem i

unosim ispravke, zatim predahnem - odigram partiju golfa ili

pogledam film - a onda se ponovo vratim poslu. I tako sedam dananedeljno. Obdaren sam, ili proklet, spo sob no šću da se usred sre dimna nekoliko projekata u isto vreme. Međutim, raz mi šlja nje o Tutan-kamonu odvlačilo me je od svega ostalog.Batalivši rukopis o Krosu, posegao sam za svojim spiskom faraona.Novo kra ljev stvo, kako je poznato razdoblje od osam na e ste do

dvadesete dinastije, trajalo je nešto malo više od pet stotina godina.Za to vreme smenila su se trideset dva faraona, ali oni koji su menezanimali bili su Tu tan ka mon i čovek koji je vladao posle njega.Logično mi je delovala pret po stav ka da je najviše koristi od Tu tan ka- mo no ve smrti imao upravo čovek koji ga je nasledio na prestolu.Gde je bogatstvo, tu je i moć.Pratio sam spisak prstom. Uto je vetar dunuo kroz otvoren prozor

raz ba cav ši po podu deo rukopisa o Krosu. Napola sam se pitao nijeli možda neki sta ro e gi pat ski bog umešao prste u to. lli je posredi biodeo faraonove kletve?Naglas sam pročitao spisak kraljeva.„Amenofis II, Tutmes IV, Amenofis III, Ehnaton, Nefertiti, Tu tan ka-

mon..."A onda sam stao.Pažnju mi nije privuklo samo jedno već dva naredna imena. Već

sam ranije pročitao ovaj spisak, ali tek sad sam dokučio šta bi ovomoglo da znači. Ovo nisu bila samo imena - ovo su bili delićislagalice koja je hiljađama godina čamila nerešena.Zureći u njih, počeo sam da verujem da ono što sam već neko

vreme proučavao nije bilo obično ubistvo već hlad no krv na zavera.Opet se javila ona moja slutnja - razlog, rekao bih, što me je časopisTajm jednom prilikom nazvao „Čovek koji nikad ne promašuje”.Uskoro ćemo videti da li je zaista tako, zar ne?

Glava 68

Dolina kraljeva1. novembar 1922.

LJUDI SU SE OKUPLJALI na početku radnog vremena, koje jeobično trajalo dvanaest časova dnevno, od izlaska do zalaskasunca. Posle godine koje je proveo radeći u Dolini, Karter je većinupoznavao po imenu ili iz viđenja. Alat za kopanje nosili su nemarnoprebačen preko ramena, a na sebi su imali lake sandale i široke belekošulje koje su im sezale do članaka.„Mabruk“, do ba ci va li su mu u znak pozdrava, 14 a osmesi na

njihovim licima bili su siguran znak da su spremni za još jednusezonu pod komandom svog zahtevnog gazde.Karter je nastojao da izgleda sa mo u ve re no, ali sad je čak i njega

razdirala sumnja u samog sebe.„Već nekoliko sezona kopamo ovde, s krajnje mršavim re zul ta ti ma“,

zapisao je u jednom od retkih trenutaka otvo re no sti. „Posle svih ovihjalovih godina, da li smo u pravu što na sta vlja mo dalje?“Zaključio je da jesu i ubedio lorda Karnavona da rizikuju još

nekoliko hiljada funti. Sada, klimnuvši glavom svom pred rad ni ku,Reisu Ahmedu Gerigaru, Karter izdade zvanično naređenje započetak radova.Krenuli su dva meseca ranije nego inače nadajući se da će

okončati radove pre početka tu ri stič ke sezone.Blizu mesta gde je stajao, baš ispred pro stra nog ulaza u grobnicu

Ramzesa VI, dizao se trougao ruševina čije je is ko pa va nje počelopre pet godina - niza kućica davnih gra di te lja.„Po svoj prilici su u njima stanovali radnici koji su gradili

Ramzesovu grobnicu. Ove kućice, podignute oko tri stope iznadsloja stena, nizale su se na području ispred Ram ze so vog groba ipružale dalje prema jugu, spajajući se tako sa sličnom grupomkućica na suprotnoj strani Doline, koju je otkrio Dejvis dok je radio na

is ko pa va nju Eh na to no vog tajnog spremišta“, brižljivo je zapisaoKarter.Karterovi ljudi najpre su imali da zabeleže tačan položaj i dimenzije

svake kućice. Posle je sledilo ukla nja nje kućica i kopanje kroz mekotlo, sve do stena.Tek kad dopru do sloja stena, mogli su početi da uklanjaju preostali

pesak i prašinu u potrazi za sastavom u zemlji koji možda vodi doTu tan ka mo na i njegove grobnice. Graditelj je možda prosekao pravokroz kamen kako bi sagradio najčvršće i naj traj ni je moguće mestopočivka. Otvor će voditi niza stepenice ili kroz strm hodnik.Ili se barem Karter tome nadao.Pažljivo se zagleda u tlo da bi se ponovo uverio. Ispod kamenih

kućica ležale su tri stope ras tre si tog sloja od iz lo mlje nog kamena ipeska; ono prvo bilo je delo robova i za ro blje ni ka koji su klesaligrobnicu Ramzesa VI. Ovde su naime, odlagali krhotine kamena izunu tra šnjo sti grobnice. Pesak je tu dospeo usled kiizanja tla.„Uvek sara gajio neku vrstu su je ver nog osećaja da bismo baš u tom

delu Doline mogli naći jednog od ne do sta ju ćih kraljeva, možda ćakTu tan ka mo na", zapisao je Karter u dnevnik koji bi ispunio nekolikoknjiga poput ove.Međutim, snažna slutnja bila je sve na šta se mogao osloniti. Ovo je

svakako bio poslednji ne i stra že ni deo Doline. Ali ko može reći da liće ili kad biti pronađeno još jedno zakopano blago.Karteru beše prešlo u naviku da posmatra ljude dok rade. Pričali su

bez prestanka, tračareći o svojim pri ja te lji ma i suprugama dok suzabadali svoje terije u tlo puno kamenja. Alat je odzvanjao kad biudario o kamen pa je rad imao kadencu koja je bila gotovo muzikaza Karterove uši.Uprkos prič lji vo sti, njegovi ljudi bili su dobri i pažljivi u svom poslu.

Za hva i ju ju ći godinama mu ko trp nog rada u Dolini behu i sami, naneki način, postali vešti egip to lo zi. Znali su kad valja da rade krajnjeobazrivo a kad da kopaju bez previše raz mi šlja nja.Stoga Karter nije imao bogzna šta da radi do da stoji i posmatra i

nada se da će ovo biti njegova godina. Bez obzira na to koliko brzobude radila njegova družina, kopanje do ste no vi tog sloja potrajaćedanima. On pomisli da bi možda bilo bolje da se vrati kući, skloni sasunca i raspakuje namirnice i vino koji behu upravo stigli iz Londona.

Ipak je ostao na lo ka li te tu, više voleći da trpi mučne „sumnje rođeneiz ranijih ra zo ča ra nja" tu, na licu mesta, nego kod kuće.Pripalio je novu cigaretu i posmatrao prašinu kako leti.

Glava 69

Dolina kraljeva4. novembar 1922.

SVITALA JE ZORA TREĆEG DANA sezone is ko pa va nja. Dosadjoš ništa ne behu otkrili i činilo se da nema razloga da se nadaju daće išta i pronaći.Optimizam prvog dana već beše ustuknuo pred gunđanjem i

mlakom verom. Kopači su još uvekbili pričljivi, ali su utihnuli i delovalira zo ča ra no, gotovo kao da su već odustali.Jedan dečkić, sin nekog radnika, veselo se igrao u pesku. Zadatak

mu je bio da raznosi vodu, ali sunce se još ne beše popelo dovoljnovisoko da bi ljudi ožedneli, stoga se razigrao pre tva ra ju ći se da jejedan od kopača.Dečak je znao da ne sme da se mota oko drevnih gra di telj skih

kućica, gde se odvijalo is ko pa va nje, pa je rovao zemlju nedalekoodatle, služeći se parom štapića koje je tog jutra doneo od kuće.Pesak je bio sitan i nimalo tvrd. Nije morao previše da se napreže

da bi zabijao svoje štapiće u tlo.A onda jedan štap udari u nešto tvrdo! Srce mu zalupa malo jače

dok je počinjao da se pita šta bi to moglo biti. On odloži štap i počeda sklanja zemlju rukama.Dečak pogleda naokolo da vidi je li ga iko primetio. Pri bo ja vao se

da će ga neko videti kako kopa i pri gra bi ti zasluge za ono što jepronašao, šta god to bilo.Ubrzo se ukaza tvrda površina. Bila je ravna i glatka, i na pra vlje na

od kamena. Što je više zemlje sklanjao, dečaku je bivalo sve jasnijeda je reč o nečemu vrednom truda.To je bio stepenik.I to ovde, a ne tamo gde ljudi kopaju.Neko je nekad davno uklesao stepenik u ste no vi tom tlu. V reme i

elementi pokrivali su ga sve dok ga hiljadama godina kasnije ovaj

mali vodonoša nije otkopao dvema gran či ca ma.Dečak se ponovo osvrnu naokolo da bi se uverio da ga niko ne

gleda.Žurno zagrnu rupu peskom i pažljivo označi mesto. Zatim otrča da

kaže gospodinu Hauardu Karteru za ta jan stve no ste pe ni šte.

Glava 70

Egipatska pustinjaGodina 1324. p. n. e.

„OBUSTAVI KOPANJE!"Glas odjeknu niz hodnik nad ja ča va ju ći buku čekićanja i klesanja.Nadzornik se pušio od jarosti. Niko sem faraona nije smeo izdati

takvo naređenje.Ras ko ra čen, držeći žuljevite ruke na bokovima, on se okrenu da bi

ošinuo pogledom tu bu da le ti nu, ko god bio.Iz hodnika su dopirali topot koraka i potom ljutiti uzvici radnika koje

bi uljez usput nagazio. Razume se, sve su to bili ratni za ro blje ni ci ibedni zločinci koji će po završetku radova biti po gu blje ni, kako bimesto grobnice ostalo u tajnosti. Svakako nije mario što njima neštosmeta.Zadihani kra ljev ski paž zaustavi se tik pred nad zor ni kom. Na sebi je

imao šenti po po sled njoj modi, a ne sva ki da šnje debeo nanos kajala15 na očima mu se već polako topio na vrućini.Nad zor ni ku se učini da je ovo jedan od sa vet ni ko vih ljudi, mada nije

bio sasvim siguran. U svakom slučaju, bilo jebolje da se savlada.Stoga je primorao sebe da se malo smiri, da ne bi odalamio čovekau bahato Jice.„Kojim pravom upadaš na moje gra di li šte i izdaješ naloge?“, upita

nadzornik odmerenim glasom.„Po zapovesti kra ljev skog savetnika“, odvrati paž. Nadzornik se

malo primiri. „Slušam. Po zapovesti kra ljev skog savetnika, sta?“„Faraon je mrtav.“ Paž se potom nagnu bliže i prošaputa glasom

tako tihirn da ga je nadzornik jedva čuo. „Kazuje se da je ubijen i daće biti još smaknuća.“Nad zor ni ko va pre ne ra že nost beše očigledna, što usreći brbljivog

paža.„Je li to tajna?“, upita nadzornik.

„Tajna nad tajnama. Na tvom mestu ne bih je nikom poverio."„Upravo jesi.“„Ti nisi ja, kopaču grobova.“Usledio je trenutak na preg nu te tišine. Nad zor ni ka je za pa nju ju ća

vest u toj meri iz ne na di la da je potrajalo nekoliko časaka dok mu nijesinulo šta to zaista znači.„Ne mogu dovršiti ovu grobnicu za se đam de set dana“, reče on,

misleći na propisani period žalosti, bal sa mo va nja i mu mi fi ko va nja ko jimora proteći pre no što se faraon zauvek preseli na drugi svet. „To jenemoguće.“„Zato sam i došao. Ovu grobnicu ćemo dovršiti kasnije. Faraon će

biti sahranjen u onu na sredini Doline.“Nadzornik se iznova za pre pa sti. „Ali to nije grobnica dostojna

faraona. Premala je. Svega četiri pro sto ri je i uzan hodničić. Običnaostava!“„Da, ali dovršena ostava.“„Tek je valja oslikati", odvrati nadzornik po ku ša va ju ći da održi

kakvu-takvu vlast nad si tu a ci jom. Običaj je nalagao da se nazidovima živim bojama naslikaju prizori iz fa ra o no vog života na ovomsvetu i njegovog putovanja u zagrobni život.„Tačno tako. Zato bolje naloži svojim ljudima da počnu da izrađuju

lepe slike.“„Prekini kopanje!“, zagrme nadzornik. Potom zaćuta i radoznalo

pogleda paža.„Ko će...”„Naslediti ovu grobnicu?“, odvrati paž očekujući ovo pitanje.Nadzornik potvrdno klimnu glavom.„Kra ljev ski savetnik se ve li ko du šno ponudio da oslobodi faraona

ovog tereta.”

Glava 71

Dolina kraljevaGodina 1324. p. n. e.

AN KE SE NA MON JE STAJALA NA VRHU kamenog ste pe ni šta kojeje vodilo u grobnicu njenog muža. Do pogreba je pre o sta ja lo više oddva meseca, ali htela je da vidi gde će joj muž provesti večnost.Mumije njene mrtve dece takođe će biti položene u ovu grobnicu.

Ali ona sama počivaće daleko odavde, u Dolini kraljica. 16 Pomisaona to raz dva ja nje preplavi je tugom, premda je znala da će seponovo sresti u zagrobnom životu.Ona klimnu glavom svojoj dvorskoj dami Juji dajući joj do znanja da

ne želi da je ova prati. Zatim siđe ste pe ni ca ma.Stepenice su vodile u hodnik, čiji se blago nagnut pod spuštao sve

niže u podzemlje. Ona ra zo ča ra no uoči ne do sta tak ukrasa, zidoveod gole stene.An ke se na mon je shvatala da nema dovoljno vremena. Ipak,

nekoliko jed no stav nih slika bilo bi bolje i pri me re ni je.Ona se osvrnu prerna svetlosti na ulazu u grobnicu pro ve ra va ju ći

da li je neko prati. Nije bilo nikog.An ke se na mon odahnu od olakšanja. Više od svega želela je da

sada bude sama. Morala je da razmisli na miru.Hodnik je vodio u oveću odaju, iz koje se prolazilo u nešto manju.

Put su osve tlja va le male svetiljke čiji je treperav odsjaj sablasnopoigravao na zidovima.Kraljica se malo razveseli kad joj pogled na po slet ku pade na

murale koji su pri ka zi va li Tu tan ka mo nov život. Barem ovde postojineka uspomena na njega.Na sredini male odaje nalazio se Tu tan ka mo nov presto, kao da

čeka faraonov dolazak. Ona mu priđe i prevuče rukom po drvetu.An ke se na mon se osme hi va la raz gle da ju ći prizor iz re zba ren na

naslonu, na kojem ona maže kralja mi ri šlja vim uljima.

Sećala se tog dana, ili nekog istog takvog, kao da je juče bilo.Postojao je još jedan razlog što je došla ovamo; An ke se na mon je

strepela i za vlastiti život.Obišla je oko prestola plašeći se osećanja koja su bujala u njoj. Još

nikad nije bila ovako sama, nikad nije ovako očajnički pri želj ki va la dačuje Tu tan ka mo nov ohra bru ju ći glas. On bi znao šta da učini.Gledala ga je kako postaje sve sa mo po u zda ni ji pred Ajem, u toj merida je Aj imao malo ili nimalo moći nad njim.Tu tan ka mon je voleo da je podseća da su Aj i njegova žena bili tek

malo više od sluga njihovih roditelja, milostivo uz dig nu tih na visokpoložaj. Naime, Ajeva žena služila je Nefertiti kao dojilja. Kraljica nijeimala razloga da ih se plaši.An ke se na mon duboko uzdahnu, a potom dozvoli sebi da sedne na

presto. Isprva je sedela ukočeno, a potom se zavalila na naslon iopustila. Tako je Tu tan ka mon sedeo na tronu, ne ukočenih leđa kaokakav nesiguran vladar, već opušten i siguran u sebe.Seđeći tu, gotovo da je mogia da čuje njegov glas. A govorio je

neuvijeno, nimalo se ne ustežući da kaže istinu onome ko je trebaloda je čuje.An ke se na mon oseti kako snaga narasta u njoj, kao da joj sam Tu-

tan ka mon uliva sa mo po u zda nje. Ali to je već bilo previše. Ona briznuu plač i zajeca u osami grobnice.Tu tan ka mon je napustio ovaj svet; tu nije bilo pomoći. Kako da

vlada bez njega?Na to joj odgovori unu tra šnji glas, jak i siguran: Žena danas ne

može vladati kaofaraon. 17 Imaš dva izbora - da se udaš za Aja idozvoliš mu da vlada ili da nađeš stranog kralja koji će sesti napresto. Neke od njenih sestara udale su se za Azijate. Što ne može iona?Zato što su one bile princeze, a ja sam kraljica - a ovog časa i

faraon.An ke se na mon prestade da plače, ali tuga u njenom srcu bila je

velika. Nije želela da se uda ni za koga drugog, sasvim sigurno neza Aja. Ali bila je kraljica i nije imala izbora. Šta god da odluči, tomora biti za dobro Egipta.Kraljica se ponovo zagleda u zidove. Pomisao da će faraonovo telo

biti zauvek zatvoreno ovde beše joj ne poj mlji va. Očajnički je želela

da deli njegovu pogrebnu odaju s njim.Međutim, ovog časa se nije smela za o ku plja ti time. Morala je brzo

da dela.Zabačenih ramena i visoko podignute glave, An ke se na mon izađe iz

pogrebne odaje. U mislima je već sa sta vlja la pismo koje bi je moglooslo bo di ti.Ili, možda, ubiti - baš kao jadnog Tu tan ka mo na.

Glava 72

Dolina kraljevaApril 1324. p. n. e.

NAJ BO GA TI JI I NAJ U GLED NI JI građani behu se sjatili sa svihstrana da bi ožalili mladog kralja. Za tu priliku odenuli su svoje naj ži- vo pi sni je šentije, haljine i uresili se zlatnim ogrlicama. Prizor punživota delovao je nekako nepodesno u pustoši Doline.Oža lo šće nih je bilo mnogo, a ulaz u grobnicu beše tako mali da je

samo ma lo broj ni ma iz najviših krugova pripala čast da uđu i videmesto fa ra o no vog večnog počinka.Sarkofag je bio težak, a stepenice strme, pa je silazak do po sled-

njeg Tu tan ka mo no vog po či va li šta bio dug i mukotrpan. Teret je kliziopo znojavim ramenima nosača i bilo je očigledno da se bore da neispuste faraona.Gomila je spolja na preg nu to po sma tra la, stojeći na vrelom suncu.

Čak su se i naj bo ga ti je i naj do te ra ni je žene pre zno ja va le i trpele dokim se debeli sloj kajala na kapcima raz mek ša vao i curio niz obraze.Neke su robovi hladili lepezama koje su pružale tek neznatnoolakšanje na ne po mič nom, užarenom vazduhu.Ipak, niko se nije usuđivao da potraži ni tračak hladovine. To je

moglo da sačeka dok. faraonovo telo ne bude zatvoreno u grobnicu.Nadzornik kradom pogleda kraljicu. Bila je prelepa u svojoj tuzi,

gušeći suze, ophrvana bolom koji nije mogla da sakrije. Nadzornik juje oduvek smatrao valjanom ženom - premladom da pretrpi gubitakdvoje dece i muža. Pitao se šta će biti s njom i kako će vladati ovomogromnom zemljom.Njegov zadatak bio je da obezbedi ono što je metnuto u grobnicu,

jer bi se čak i naj bo ga ti ji i naj moć ni ji sta nov ni ci Tebe mogli naći uiskušenju da ugrabe kakav komad zlatnog nakita ako im se pružiprilika. Čim je faraonovo telo položeno u grobnicu, nadzornik se

ćutke probi kroz gomilu i siđe ste pe ni ca ma. Njegovi ljudi već su bili uposlu, za zi da va ju ći drvetom i malterom ulaz u pogrebnu odaju.Tu tan ka mon je ležao u kovčegu od čistog zlata, smeštenom unutar

jednog većeg kovčega koji je, opet, stavljen u još veći. Kovčezi supak položeni u sarkofag od kvarcita, s poklopcem od ru ži ča stoggranita. Sarkofag je onda stavljen u pogrebnu škrinju, a ona u jošjednu, pa u još jednu, a sve to skupa našlo je svoje mesto u spoljnojškrinji, ukrašenoj plavim fajansom i zlatorn.Ova struktura bila je toliko velika da je is pu nja va la pogrebnu odaju

od zida do zida, osta vlja ju ći jedva nekoliko palaca slobodnogprostora.Dok su radnici zidali, grupe ljudi počeše da unose Tu tan ka mo no ve

stvari u mnogo veću pro sto ri ju pored pogrebne odaje, Nijedannjegov predmet nije smatran odveć sitnim ili be zna čaj nim - odigračaka iz de tinj stva do logorskih ležaja. Posao je trajao satima, kaoda je Tu tan ka mon prenosio sve svoje imanje u novo pre bi va li šte, štoje, dakako, i bio slučaj.„Gotovi smo, gospodaru“, reče zidar po zi va ju ći rukom nad zor ni ka

da pregleda netom zazidan prolaz. Malter je još uvek bio vlažan, alije bilo očigledno da je posao stručno obavljen. Da bi prodro u ovuodaju, pljačkaš grobova bi morao imati vanredno veliku volju - ifizičku snagu.Onaj ko bi hteo da se domogne fa ra o no vog tela morao bi srušiti ceo

novi zid i potom rastaviti svaki deo složene kripte.„Sada si bezbedan“, promrmlja nadzornik, ponosan na svojih ruku

delo. „Bio si dobar faraon.“Niko nikad neće omesti faraonov večiti počinak.Te večeri je nadzornik poslednji otišao iz Doline. Uzjahao je svog

magarca i uputio se poznatim putem prema Tebi.Daleko pred sobom video je blistave kra ljev ske stegove povorke

koju su činile kraljica i njena brojna svita. Iznenada shvati da je Tu- tan ka mo no va grobnica premala - i previše dobro za pe ča će na - da bimu se ona jednog dana tamo pri dru ži la.A opet, nije znao ni za kakve planove za gradnju grobnice za

kraijicu.Čudno.Šta će biti s An ke se na mon?

Glava 73

Dolina kraljeva4. novembar 1922.

KARTER JE PUŠIO već petu ili šestu cigaretu tog dana, iznovaispunjen nadom. Jahao je svoju smeđe-belu mazgu đok je ova lenjimkoracima ulazila u Dolinu, držeći stopala u stre me ni ma valjanogkožnog sedla.Prašnjavi drum vijugao je među liticama koje su se strmo dizale ka

ble do pla vom nebu.Bio je to isti onaj put kojirn je Karter bezbroj puta prošao tokom

proteklih trideset godina, i izgledalo je da će dan biti kao i svakidrugi, pun oče ki va nja i ohlađen ra zo ča ra njem. Prethodne večeri, preno što je otišao kući, naredio je pred rad ni ku da se tlo raščisti sve dosloja stena. Sada je pušio i pitao se koliko su odmakli.Trideset godina - predugo za ovako jadne i mršave rezultate. Nije ni

čudo što mu se u Luksoru smeju.Iz ra zi ni šlja nja ga je prenula tišina koja je unaokolo vladala. To je

možda značilo nekakvu poteškoću, jer Dolina nikad nije bila tiha zavreme sezone is ko pa va nja. Obuzet ra do zna lo šću, ali s lošim pred o- se ća njem, Karter je sjahao i privezao životinju u hladovini. Reis,pred rad nik, dotrča skoro istog časa da mu saopšti dobru vest.„Dočekali su me s vešću da su pronašli stepenik uklesan u stenu“,

prisećao se kasnije Karter. „Zvučalo je suviše lepo da bi bilo istinito,ali mala raš či šće na površina otkrivala je da se nalazimo na vrhustepenica usečenih u kamen.“Pošto je već video ovakva ste pe ni šta na ulazu u mnoge grobnice u

Dolini, Karter je za mi šlje no dodao:„Gotovo da se usuđujem da se nadam da smo najzad pronašli našu

grobnicu.“

Glava 74

Dolina kraljeva4. novembar 1922.

NAREDIO JE LJUDIMA da nastave da kopaju. Na onaj stepenikkoji je pronašao mali vodonoša na do ve zi va lo se još stepenika, kojisu vodili sve dublje i dublje u tvrdi sloj stena, desetak stopa ispodulaza u grobnicu Ramzesa VI.Karter je dovoljno dugo radio u Dolini da bi znao da je reč baš o

ste pe ni ca ma kakve se prave uz grobnicu. Način klesanja je svedočioo tome.Ljudima nije trebalo govoriti šta da rade. Odmah su ostavili sve

ostale poslove na nalazištu.Dok je jedna grupa kopala dublje, raš či šća va ju ći nabijenu zemlju i

krečnjak koji su pokrivali stepenice, druga je ob ra đi va la vrh. Uklanjalisu zemlju oko otvora, kako bi otkrili pravi oblik i veličinu ste pe ni šta.Sumrak natera Kartera da prekine posao.Gro zni ča vi tempo iznova je počeo u zoru, kad su ljudi, ne pre sta no

pričajući, nastavili da rade.Petog novembra posle podne bilo je jasno da su pronašli nekakvu

veliku podzemnu građevinu. Bilo je potrebno samo da kopaju svedok ne nađu ulaz.Čak i uz zveket terija i prašinu koja se dizala na sve strane,

Karterova ma lo du šnost se vratila. Počeo je da razmišlja o stanjupodzemne odaje.Je li prazna? Je li ikad upo tre blje na? Je li to samo ostava ili je baš

kripta?A ako je kripta, da li je moguće da je nekako izmakla pljač ka ši ma?Stepenice su sad delimično zalazile u hodnik, visine deset i širine

šest stopa. Behu otkopali osam stepenika.Pa onda devet.Deset.

Jedanaest stepenika.Kod dva na e stog naiđoše na gornji deo vrata. Karter ih je u svom

dnevniku opisao kao „pre gra đe na, za mal te ri sa na i za pe ča će na“.Za pe ča će na. To je bio dobar znak. Karter je počeo da veruje da je

naišao na ne o tvo re nu grobnicu.„Ko zna šta, doslovno ko zna šta je moglo ležati iza tog prolaza“,

zapisao je Karter. „Bila mi je potrebna sva snaga volje da ne srušimzid i ne nastavim da is tra žu jem na licu mesta.“ Ali is tra ži va nje je bilookončano - barem pri vre me no. Petog novembra predveče, dok jesunce zapadalo nad Dolinom kraljeva, Karter je naredio da se is ko- pa va nja obustave.I premda je želeo da kopa još dublje, premda je čeznuo za tim,

naredio je ljudima da zatrpaju ste pe ni šte.

Glava 75

Luksor23. novembar 1922.

KAD JE VOZ IZ KAIRA ušao u stanicu u Luksoru, od otkrićagrobnice behu prošle skoro tri iz i u đu ju će nedelje.Otkako su petog novembra zatrpali ono ste pe ni šte, na lo ka li te tu se

nije radilo ništa. Samo su se straže danonoćno sme nji va le. Uz to su inavaljali stene na otvor, kao dodatnu zaštitu.Ove mere pre do stro žno sti bile su presudne. Glasine o nalazu behu

već đovukle horde turista u Dolinu, što je Kartera navelo da pomaloza je dlji vo zabeleži u svom dnevniku da „vesti brzo putuju u malomgradu kao što je Egipat“.Ipak, odbio je da otvori grobnicu.„Lord Karnavon je bio u Engleskoj“, objasnio je. „Da bih bio pošten

prema njemu, morao sam sve odložiti do njegovog dolaska. Stogasam mu šestog novembra ujutru poslao telegram sledeće sadržine:’Konačno pronašao nešto iz van red no u Dolini; ve li čan stve nagrobnica s ne tak nu tim pečatima; zatrpali i čekamo vaš dolazak;čestitam.”Dva dana kasnije Karnavon je odgovorio te le gra mom u kojem je

stajalo da možda neće moći da dođe.Pre no što je Karter stigao da to shvati kao razlog da nastavi is ko-

pa va nje, stigao je novi telegram u kojem Karnavon javlja da dolaziza dve nedelje.„To nam je dalo petnaest dana koje smo posvetili naj ra zli či ti jim pri-

pre ma ma, kako bismo, kad kucne čas da ponovo otpočnemo skopanjem, bili u stanju da u najkraćem mogućem roku rešimo svakupoteškoću na koju naiđemo", zapisao je Karter.Te nedelje se kobra uvukla u Karterovu kuću i pojela mu kanarinca,

što se možda moglo pro tu ma či ti kao donekle rđav predznak. Osimtoga, sve je išlo kao po loju. Karter je primio u službu svog pri ja te lja,

Artura Kalendera, i zadužio ga za oba vlja nje sva kod nev nih poslova,za koje je on sam bio prezauzet ili previše rasejan. Kupili su omiljenuhranu i piće lorda Karnavona. U Kairu su nabavili žice za struju ielek trič ne lampe.Više od svega, međutim, Karter se te dve nedelje nalazio u stanju

ne pre sta ne nedoumice i pre i spi ti va nja. Kao da mu je ceo životzavisio od te grobnice.„Samo mi jedno nije bilo jasno, a to su bile male razmere otvora u

poređenju s ostalim grob ni ca ma u Dolini“, napisao je. „Da nije ovomožda grobnica nekog plemića, sa hra nje nog ovde uz dozvolukralja? Da nije kra ljev ska ostava, skrovište u koje je, be zbed no stiradi, sklonjena mumija s pri pa da ju ćom opremom? Ili je ovo stvarnogrobnica kralja za kojim sam tragao sve ove godine?“Dok su dani polako proticali, a vest se brzo širila svetom, Hauard

Karter je postao javna ličnost.To ga je užasnulo. Nije da mu je smetala slava - posle dugih godina

neuspeha i muka, njegovoj sujeti je prijao podsticaj. Ali ako seispostavi da je grobnica prazna, svi će mu se smejati i postaće samojoš čuveniji po ne u spe si ma.Karter je davao sve od sebe da se zaokupi poslom, provodeći jednu

besanu noć za drugom dok je čekao da stignu lord Karnavon injegova porodica.Najzad su stigli!Kad je voz stao, gizdavi erl je iz svog kupea prve klase u svež no-

vem bar ski dan izašao noseći šal i vuneni kaput. S njim je bilanjegova kćerka, dva de se to go di šnja lepotica Evelin. Ona i Karter sutokom prethodne sezone uživali u tajnoj romansi, uprkos gotovotrideset godina koje su ih delile. Bili su „vrlo prisni", kako se izraziojedan pričljivi posmatrač, mada je Karnavon u Luksoru bio i danju inoću s Karterom, tako da ovaj nije imao prilike da ode bogzna kolikodaleko u svojoj romansi s Evelin.Karter ih je oboje srdačno pozdravio, pruživši Evelin buket belog

cveća. Put do šest milja udaljene Doline kraljeva prešli su jašući namagarcima.Staza je vijugala kroz raskošna zelena polja oko Luksora. Potom su

se skelom prevezli na drugu obalu Nila i nastavili pra šnja vimdrumorn prema Dolini.

I premda je Ledi Evelin sijala kao i obično, Lord Karnavon beše slabi umoran. Bio mu je potreban odmor.Otvaranje grobnice moralo je da pričeka još jedan dan.Ra zo ča ra ni Hauard Karter poveo je goste svojoj kući, gde je proveo

još jednu besanu noć.

Glava 76

Dolina kraljeva24. novembar 1922.

SUTRADAN JE KARTER na lokalitet došao s lordom Kar na vo nom iledi Evelin. Za njega je ovo bilo trideset godina dugo iš če ki va nje, aličak je i Kar na vo no vi ma ne i zve snost bila ne pod no šlji va.Karterovi ljudi su najpre ot ko tr lja li stene s grobnice, a potom počeli

da raš či šća va ju stepenice.Jedna grupa je kopala, dok je druga čistila preostalu zemlju sa

stepenica. Međutim, ovo nije bilo tako jed no stav no kao vađenjepeska lopatom iz rupe, budući da su, što su dublje prodirali, nailazilina sve više antičkih ru ko tvo ri na pomešanih sa zemljom.Ledi Evelin je bila van sebe zbog isto rij skog značaja svega ovoga, s

ljubavlju pro u ča va ju ći svaku novu krhotinu keramike ili amajliju -zvale su se skarabeji - koja bi se pojavila iz brda prašine.Međutim, Karterovo ra spo lo že nje ubrzo je splaslo. Ova gomila ko je-

šta ri ja je, po njegovom mišljenju, po tvr đi va la da ovo što su pronašlinije grobnica nego „tajna kra ljev ska ostava“, turobno je priznao, „raz- no rođ na zbirka predmeta koji su pripadali kra lje vi ma osam na e stedinastije“.Na kr ho ti na ma su se nalazili pečati s imenima kraljeva koje je dobro

poznavao: Amenofis Ve li čan stve ni, Ehnaton, Tutmes. Ne baš za do- vo ljan onim što vidi, Karter je dan proveo stojeći na najvišemstepeniku i gledajući dole, misleći kako bi ovo mogao biti krajnjegove karijere - pri tom baš sramno poslednje poglavlje.Trenutke kad ga nisu morile ovakve misli provodio je sagnut do

zemlje, pro se ja va ju ći sve što su radnici lopatama iz ba ci va li iz rupe,ovde-onde ih opo mi nju ći da budu pažljivi. Iz časa u čas bivao je svesumorniji.Na po slet ku, „dvadeset četvrtog posle podne celo je ste pe ni šte bilo

raš či šće no, sve u svemu šesnaest stepenika, i mogli smo da pre gle-

da mo za pe ča će na vrata", napisao je.Ono što je video, strašno ga je ra zo ča ra lo.„Grobnica nije bila potpuno netaknuta kao što smo se nadali”,

napisao je.Neko je pre du hi trio Kartera.

Glava 77

Dolina kraljeva24. novembar 1922.

SAD KAD SU VRATA bila u celosti izložena suncu i vazduhu, jasnose videlo da je neko petljao oko pečata u malteru. Pljačkaši grobova- možda njih dvojica - ušli su u grobnicu, da bi se potom, nakon štosu je poharali, potrudili da iznova zapečate vrata.Karterov um jurio je u sve samim pogrešnim pravcima. Da li se

provala dogodila u sa vre me nom dobu? Nemoguće. Kućice gra di te ljai ras tre si to tlo nad slojem stena smeštali su grobnicu, u najmanjuruku, u period Ramzesa VI. To je značilo da je onaj ko je vršljao pogrobnici uradio to tokom dve sta go di šnjeg perioda koji je protekaoizmeđu vladavine Ehnatona i Ramzesa.Postojala je, međutim, jedna stvar koja je Karteru još uvek davala

nadu: Tu tan ka mo nov pečat nalazio se utisnut na dovratku.To je potezalo nova pitanja: je li pečat dokaz da je unutra sahranjen

ovaj ta jan stve ni kralj o kome se tako malo zna? Ili je to samo po ka- za te lj da je živeo ili bio na vlasti u vreme kad su na ovo rnestoprebačeni zemni ostaci ili stvari nekog drugog? Najzad, isti pečatibi.li su pronađeni na grobnici za koju je Dejvis nekad tvrdio dapripada Tu tan ka mo nu.Kad se smrklo i radovi za taj dan bili okončani, simbol ga je još

uvek mučio. Karterov um se stalno vraćao na isto pitanje: Tu tan ka- mon?Ako jeste, ovo bi moglo biti najveće otkriće sa vre me nog doba.Čekao je jutro pa da dobije odgovor. Beše is pla ni rao, naime, da

bude prvi čovek koji će, posle tri hiljade godina, provaliti ta vrata.

Glava 78

Dolina kraljeva25. novembar 1922.

BILO JE VREME. Dobro, skoro da je bilo vreme. Pre pro va lji va njavrata, bilo je potrebno fo to gra fi sa ti kra ljev ske pečate zarad isto rij skedo ku men ta ci je.Ova ne sva ki da šnja čast pripala je lordu Karnavonu, koji je u

Engleskoj bio pred sed nik svog mesnog foto-kluba. Erl je sad stajao udnu uzanog ste pe ni šta pe tlja ju ći nešto oko ek spo zi ci je i blende pribledoj svetlosti pra sko zor ja.Radio je to smireno i hlad no krv no - bio je vešt i posvećen fotograf

amater. Poslednje što je lord Karnavon želeo bilo je da napravi nekugrešku čiji bi ishod bile loše - ili, još gore, potpuno ne u po tre blji ve fo- to gra fi je.Karter je, s druge strane, bio van sebe od uzbuđenja. Situaciju je,

naime, dodatno otežao dolazak čoveka iz Službe za starine,činovnika koga se Karter gnušao. Reks Engelbah, kome su Karter iKarnavon zbog njegove lji ga vo sti dali nadimak Pastrmka, uporno jeostajao pri tvrdnji da mu službeni položaj daje pravo da bude prvaosoba koja će kročiti u grobnicu.Karteru se Engelbah, sa svojom osionošću i lošim po zna va njem

egip to lo gi je, nikad nije dopadao, ali ovog jutra je rešio da ne dozvolida mu Engelbah pokvari dan. Posle karijere obeležene teškim radomi ne u spe si ma, Karter je konačno trebalo da kroči u Tu tan ka mo no vugrobnicu. Nije bilo šanse da Engelbah uđe unutra pre njega. Ninajmanje.Karter siđe ste pe ni ca ma noseći crtaći blok kako bi nacrtao oba

pečata i otiske. Imali su da posluže kao rezerva za Kar na vo no ve fo- to gra fi je. Dvojica pri ja te lja sada su rame uz rame radila u dnuskučenog ste pe ni šta.

Karterovi crteži bili su vrlo precizni što se tiče razmera i po je di no sti.Ništa nije bilo iz o sta vlje no.Tek sredinom pre pod ne va, kad je dovršio crteže, Karter se popeo

ste pe ni ca ma zajedno s lordom Kar na vo nom.Bilo je vrerne.Karter naredi svojim ljudima da sruše pregradu.„Dvadeset petog pre podne“, zapisao je Karter, „uklonili srno

pregradu s prolaza; sastojala se od grubo obrađenog kamenapažljivo na sla ga nog od poda do gornjeg ragastova, s debelim slojemmaltera nanesenim spolja kako bi se mogli utisnuti pečati.“Gomila okupljena na vrhu stepenica naprezala se da vidi šta se

dešava na drugoj strani. Senke i kamare zemlje nisu do zvo i ja va le dase išta jasno razazna.Karter siđe ste pe ni car na da bi pogledao. Pro vi riv ši, shvati da gleda

u dugačak, uzan hodnik. Gladak pod strmo se spuštao u podzemlje -silazni hodnik.Karter je zapisao da je prolaz bio „od vrha do dna ispunjen

kamenjem i šljunkom, po svoj prilici zaostalim iz vremena kad jeprokopan. To je, jednako kao i glavni ulaz, jasno davalo do znanja daje najrnanje dvaput grobnica bila otvarana i iznova za gra đi va na, stim što se nedirnuti deo sastojao od čistih belih kamenčićapomešanih s prašinom; dirani deo bio je uglavnom od tamnogkremena".Bilo je nemoguće nasiutiti koiiko duboko u zemlju se ovaj hodnik

proteže. Jedno je međutim, bilo sigurno: neko je već ulazio ovde prenjih.„U levom gornjem uglu, kroz ori gi nal ni nanos, prosečena je ne pra-

vil na rupa“, zabeležio je Karter. Neko je tu nekada davno kopao,tragajući za onim što leži na drugoj strani, šta god to bilo.Karnavon snimi gomilu kamenja. Potom umorni Karter dade svojim

Ijudima naređenje da je raščiste, do po sled njeg kamička. Ovaj tunelmorao se negde završiti.Uz malo sreće, pljačkaši grobnica nisu odneli sve.

Glava 79

Dolina kraljeva26. novembar 1922.

BILO JE NETOM POSLE RUČKA, koji je Karter uglavnom ostavionedirnut. On i ledi Evelin su upravo pro se ja va li punu korpu karaenogšuta, kad jedan kopač dotrča uza stepenice donoseći vest: radnici supronašli još jedna vrata.Karter, korne se srce uzlupalo od iš če ki va nja, spremi se da siđe

tamo, da bi pogledao i procenio novo otkriće.Za sve njih ovo su bila burna i iz lu đu ju ća dvadeset četiri sata.

Kopači su radili do duboko u noć, izvlačeći pune korpe kamenja.Ipak, kad su konačno završili, hodnik je još uvek naizgled biobeskrajno skladište iz lo mlje nih stena.Da bi stvari bile još gore, kamen je bio izmešan s onim što je Karter

opisao kao „delovima keramike, po klop ci ma posuda, ala ba ster skimposudama celim i raz bi je nim, vazama od oslikane keramike, brojnimkr ho ti na ma manjih predmeta, kao i mešinama za vodu“ - dodatnimpo ka za te lji ma da bi ovo mogio biti ostava antičkog otpada, a negrobnica.Rad beše na sta vljen u pra sko zor je. Karter i ledi Evelin su brižljivo

pro se ja va li svaku narednu korpu kamenog otpada u potrazi za isto rij- skim ar te fak ti ma. Karter je pre svega bio egiptoiog. Ovaj trud je zanjega pred sta vljao pitanje očuvanja istorije. Umesto da prostopobaca ovu hrpu kamenja, kao što bi uradio Teodor Dejvis, Karter jeuredno zavodio i beležio svako novo otkriće, koliko god ono bilomalo ili naizgled be zna čaj no.Za ne str plji ve po sma tra če - koji su čeznuli da vide unu tra šnjost

grobnice i pri tom se doslovno pekli na pu stinj skom suncu - do ku- men to va nje je pred sta vi ja lo dosadno traćenje vremena koje je samouspo ra va lo stvar.

Uzbuđenje se stre lo vi to pronese kroz gomilu kad Karter ponovosiđe ste pe ni ca ma, ovog puta u pratnji lorda Karnavona, ledi Evelin iArtura Kalendera. Njih četvoro potom stadoše da se tiskaju skopačima pro bi ja ju ći se kroz uzan prolaz.Vazduh je bio pun prašine, ali i „gro zni ča ve ne i zve sno sti“.Druga vrata bila su gotovo istovetna kopija prvih. Na njima su se

videli bledi otisci pečata s Tu tan ka mo no vim imenom.Međutim, i ova vrata je nekada davno neko već provalio. Simbol za

kra ljev sku nekropolu takođe beše utisnut u njih i Karter nije mogaoda se odupre ma lo du šno sti. „Spremali smo se da otvorimo tajnuostavu, a ne grobnicu“, napisao je.Ipak, on koraknu napred i poče golim rukama da probija rupu u

gornjem levom uglu prolaza. Ruke su mu drhtale dok ih je podizaoda bi od va lji vao velike grudve maltera i kamena.Kalender mu pruži dugačku, tanku metalnu šipku. Čvrsto je držeći,

Karter ju je zabijao u mali otvor sve dok nije probila na drugu stranu.On se napregnu da vidi postoji li još neka prepreka. Nije je bilo - nijebilo nikakvog zida od komadića krečnjaka ili krhotina keramike, samovazduh.Karter nije imao pojma šta bi moglo uslediti, ali veliki čas beše

najzad kucnuo. Je li ovo ostava ili grobnica? Postojao je samo jedannačin da to ustanovi. „Preda mnom je ležao pregrađen prolaz, a izanjega odgovor na moje pitanje", prisećao se Karter.On zavuče prste u rupu koju je otvorio šipkom. Nastavio je da kopa

golim rukama, bez ičije pomoći.Smatrao je da barem toliko zasiužuje.

Glava 80

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

POGLED IH JE ODAVAO - uvek.Stoga je An ke se na mon po sma tra la oči dvorjana koji su je okru ži va li

u ovim teškim vremenima. Stojeći sasvim sama u svojoj sobi, dok sesunce tek pri kra da lo u veliku kamenu pro sto ri ju, pri pre ma la se daizgura još jedan dan.Ako im je pogled bio donekle oboren, verovali su da je ubila svog

muža. Isto je važilo i za one koji su nameštaii nategnut osmeh nalice i is to vre me no iz be ga va li da je gledaju u oči.Nije umela sasvim precizno da opiše pogled onih koji su joj

verovali. Takvih, međutim, u palati nije bilo mnogo. Izgledalo je kaoda je već pro gla še na krivom i osuđena.„Želeli ste da me vidite, ve li čan stvo?“, reče Juja, njena dvorska

dama. Devojka je uz naklon ulazila u kra lji či ne odaje, pa je An ke se- na mon teško mogla da joj vidi oči.Sad kad Tu tan ka mo na više nije bilo, cela palata pripadala je kraljici,

ali ona se i dalje držala svojih odaja. Nekako se tako bolje osećala.Sigurnije. Jedina promena sastojala se u tome što je oterala Tu tan- ka mo no vu lju bav ni cu, poslavši je ro di te lji ma s na re đe njem da se višenikad, ni pod kakvim okol no sti ma, ne vrati u palatu.„Iz dik ti ra ću ti pismo“, reče kraljica Juji. Govoreći, izvi ri va la je preko

de voj či nog ramena, plašeći se da je neko ne čuje ili ne uhvati unečemu što bi neki nazvali izdajom.

Glava 81

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

JUJA JE SAŽVAKALA svežu trsku pre no što ju je umočila u mastiloi izvukla novi tabak papirusa. Mučila ju je ra do zna lost u vezi sasadržajem pisma i jedva je čekala da čuje o čemu je reč.„Vi so ko po što va ni kralju Šu pi lu li ju ma“, poče da diktira kraljica, kojoj

je glas po drh ta vao.An ke se na mon pohvali devojku pre no što nastavi dalje. Ako je

ikome mogla verovati, bila je to Juja. Ipalc, kraljica nije bila sigurnada li je slanje pisma hetitskom kralju dobra zamisao. Hetiti su bili ne- pri ja te lji Egipta, a to vekovno ne pri ja telj stvo urodilo je velikim ne po- ve re njem između dvaju naroda.Međutim, An ke se na mon je imala plan, da le ko se žnu zamisao koja

će koristiti Egiptu sad i u bu duć no sti. Hetiti su bili moćni, imali suvaljanu vojsku i jake vođe. Brak između kraljice i jednog od kraljevihsinova mogao je ojačati Egipat i dati mu potrebnu snagu u vekovimakoji dolaze.Ona nastavi:„Moj muž je mrtav, a rečeno mi je da vi imate sinove stasale za

brak. To je srećna okolnost za vas i za mene, Pošaljite mi jednog odsvojih sinova. Učiniću ga svojim mužem i kraljem celog Egipta.“An ke se na mon zastađe tražeći prave reči kojima bi završila pismo.

Uspe samo da izusti misao koja ju je bez prestanka opsedala: „Ustrahu sam za svoj život.“Juja podignu pogled ka An ke se na mon, zatečena kra lji či nim rečima.Upravo tada kraljica napokon uspe da načas ugleda Jujine oči.Dvorska dama očigledno je bila ubeđena da je kraljica ubila svog

muža.

Glava 82

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

AN KE SE NA MON JE VEĆ dvadeset osam dana zaredom živela uogromnom strahu. Znala je koliko je dana prošlo, brojala ih je. Sadaje, dok se sunce dizalo dvadeset devetog dana posle Tu tan ka mo no- ve smrti, šetala potpuno sama unu tra šnjim dvorištem palate.Žubor vode s obližnje fontane pružao joj je lažan osećaj spokoja,

isto kao i lepršanje vrabaca u krošnjama voćki. Međutim, ne beše nitakla svoj jutarnji obed i bila je toliko uz ne mi re na da ni gutljaj vodenije mogla uzeti u usta.To će biti danas. U to je bila sigurna. Ali nije bila sigurna ni u šta

drugo u palati.Glasniku je bilo potrebno četrnaest dana da prevali put od Tebe do

hetitskog kra ljev stva. Ako je sve prošlo dobro, princ će danasdojahati u palatu i ponuditi joj brak. Ona će, razume se, pri hva ti ti. Ajje iz sata u sat bivao sve strašniji, namećući se svima u palati kaonovi faraon, Ali tome će biti kraj kad stigne hetitski princ. Aj ćeponovo biti običan čovek, primoran da ostatak svog veka proživi kaokra ljev ski savetnik. Ako i to.Upravo tada se začuše teški koraci, koji nikako nisu mogli pripadati

njenoj dvorskoj dami.An ke se na mon se okrenu i ugleda Aja.„Dobro jutro, ve li čan stvo", reče on kruto. Međutim, pogJed mu je

odavao nešto drugo. Sa mo za do volj stvo.„Savetniče.“„Šta vas muči?“, upita on.Ona uzdahnu ne bi li se smirila.„To nije tvoja briga.“Iako je kraljica stajala, Aj se spusti na klupu ne mareći za pravila

protokola. To je več samo po sebi bilo drsko i uvre dlji vo.

„Ustaj“, podviknu kraljica.Savetnik se osmelinu, a onda ustade i koralcnu prema njoj.„Ve li čan stvo, imamo još dosta vremena do pogreba vašeg supruga,

Ali moramo po ra zgo va ra ti o planu za nasleđe prestola. Imate li vineki plan?“Ona oćuta.„Ve li čan stvo, morate pored sebe imati kralja koji će vladati Egiptom.

To vam je sigurno jasno.“„I imaću ga“, odvrati ona.„Ne postoji u ovoj zemlji niko ko bi na tom položaju bio boiji od

mene i...“„Rekla sam da ću ga imati, Molim te da više ne pokrećeš ovu

žalosnu temu dok moj suprug ne bude sahranjen.“U razgovoru ih prekide Juja, čije se oči žurno susretoše s sa vet ni-

ko vim. Kraljica primeti pogled koji su razmenili. Može li biti da su udosluhu? Ona odagna ovu pomisao. Juja je ne bi nikad izdala. Ipak,bila je sigurna da se nešto događa.„Glasnik čeka da ga primite, ve li čan stvo“, obavesti je Juja.„Kakav glasnik?“, oštro upita Aj.„Ne tiče te se“, reče An ke se na mon. Srce joj je divlje udaralo.

„Možeš ići, savetniče.“Kad je Aj otišao, u dvorište uvedoše tam no ko sog muškarca.

Posetilac beše ostavio malu pratnju na kapiji palate. Jedan pogled bikraljici dovoljan da shvati da pred sobom nema hetitskog princa.„Šta znači ova poseta?“, upita ona, dobacivši Juji očajan pogled.Juja samo slegnu ramenima dok se Hetit, kome je očigledno bilo

nelagodno u prisustvu kraljice, mučio da objasni zašto je došao.„Donosim poruku od svog kralja", reče on. Pružio je kraljici pismo,

koje ova žurno pročita. Zatim Hetit ponovi ono što je pisalo u poruci.„Gde je sin pokojnog faraona? Šta mu se dogodilo?"An ke se na mon je jedva su zdr ža va la jarost. „Vidiš li muško dete

kako luta hodnicima ove palate? Vidiš li? Vidiš li mladog princa kakona dvo ko li ca ma galopira poljanom? O, šta bih dala za malog sina.Da ne misli možda tvoj kralj da je ovo nekakva varka? Moje pismomu je zvučalo neiskreno ili nejasno?“Oborenog pogleda, Hetit je u neprilici pre ba ci vao težinu s jedne

noge na drugu. „Šta da kažem svom kralju?”

„Kaži mu ovo: ’Zašto bih vas prevarila? Sina nemam, a moj suprugje mrtav. Pošaljite mi svog sina i učiniću ga kraljem Egipta.”Hetit je samo stajao, nesiguran šta mu je sad činiti.„Šta čekaš?”, podviknu kraljica. „Ponestaje nam vremena! Imamo

ga samo do pogreba mog muža, ni dan duže.“Kad je Hetit odjurio iz palate, Juja se iskrade da potraži Aja.Kraljica je ostala sama.

Glava 83

Egipatska granicaGodina 1324. p. n. e.

HETITSKl PRINC se zvao Zananza.Jašući na lepim belim konjima, on i njegova svita putovali su pra-

šnja vim drumom prema Egiptu. Mladić je bio čiste hetitslce krvi,ponos i dika svog oca. Sa svoje dvadeset dve godine, Zananza beševeć pokazao hrabrost na bojnom polju, kao i sa mo po u zda nost i di- plo mat sko umeće na dvoru. Njegov pred sto je ći brak s egi pat skomkraljicom ujediniće dva naroda i ući u istoriju.Zananza će postati novi faraon i po se do va će moć kakvu ne

poznaje čak ni njegov otac. Glasnik je rekao princu da je egipatskakraljica veoma lepa mlada žena. Opisao ju je kao „vatrenu” i „ljupku”.Zananza je jedva čekao da je upozna i da se oženi njome.Princ se napi vode iz mešine, koju potom dodade svom savetniku.

„Vidite li ih?”, upita savetnik.„Kako da ih ne vidim?“, odvrati Zananza.Izgledalo je da je kraljica poslala ljude da ih dočekaju. Na granici je

čekala mala grupa Egipćana, po tra živ ši zaklon od sunca u zelenojoazi. Zananza pomisli da će tamo sigurno biti neke hrane - voća,možda. I sveže vode. Celog dana je jahao bez predaha.Zananza i njegovi vojnici i dvorjani uputiše se galopom prema Egip-

ća ni ma koji su ih čekali.„Po zdra vljam vas. Ja sam Horemheb, kraljičin general. Ona vam

šalje svoje najlepše želje, prinče.“„Ja sam Zanan…”Hetitski princ zamuknu ne dovršivši reč. Ne beše video strelce

skrivene iza šatora, ni strelu lcoja je pravo i ne po gre ši vo letelaprema njemu da bi mu probila čelo. Presamiti se i pade s konja, akra ljev ska krv istog časa oboji pesak.

Njegovu svitu snašla je slična sudbina. Vitlajući mačevima isekirama, Egipćani su sustigli one koji su izbegli strele i sasekli ih nakomadiće. Dok su lešinari kružili nebom, Horemheb sjaha i priđemrtvom Zananzi.Isukavši mač, odseče princu glavu i podignu je uvis. Ho rem he bo vi

ljudi zaklicaše i stuštiše se da orobe ostala tela.„Za kraljicu", reče Horemheb, po dru glji vo se iscerivši i strpavši

glavu u torbu da je ponese sa sobom u Tebu.

Glava 84

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

PRESTONA DVORANA dvorana bila je mračna i sumorna. An ke se- na mon i Aj ra spra vlja li su se već satima, još od večere. Sad je većbila ponoć i kraljica i savetnik raz go va ra li su osve tlje ni samomesečinom. Ova ista rasprava besnela je već nedelju dana, aodabrane reči ni večeras nisu bile ništa drugačije.Kra lji ći ni protesti bili su žestoki i glasni, nimalo prigušeni dra pe ri ja-

ma i biljkama u okolnim saksijama.Bila je svesna da svi koji još ne spavaju mogu da je čuju.„Nemojte se za va ra va ti: ja ću biti kralj. A vi ćete biti moja kraljica“,

reče Aj.S rukama. na kukovima, Ijutito je odmeravao tvr do gla vu mladu

ženu. Njegov otrom bo ljen vrat i pozamašan trbuh do pri no si li su daviše liči na kra lji či nog dedu nego na muškarca sposobnog da začnena sled ni ka prestola.„Neću“, odseče ona, us pa ni čiv ši se kad joj se on primače.An ke se na mon je uzrujano koračala po ku ša va ju ći da dobije u

vremenu.Kao poručena, u dvoranu ude Juja.„Šta je bilo?”, upita je kraljica. „Donosiš li mi novosti? Kazuj.“

Glava 85

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

AJ PRSNU U SMEH.„Da, donosi vam novosti. Kaži joj šta je novo. Kaži joj divnu vest o

njenom hetitskom princu - koji jaše ovamo da spase kraljicu ipostane faraon.“ An ke se na mon ga je besno gledala. „Ti znaš?“„Dabome da znam.“ Nastavio je da se smeje pre no što se okrenuo

prema Juji. „Vaša dvorska dama bila je odlična uhoda. Molim te,Juja, saopšti kraljici tu vest koju tako žudi da čuje.“Stid prostruja celim Jujinim telom i ona se ne usudi da sretne

kraljičin pogled. Kad je pro go vo ri la, glas joj je bio tih i jed no li čan.„Hetiti su primili vašu poslanicu, ve li čan stvo. Njihov kralj odaslao je

svog sina u Egipat da se oženi vama i vlada pored vas kao kralj.“„I?“, upita An ke se na mon.„Tog princa, koji se zvao Zananza, sačekao je na granici general

Horemheb. Došlo je do rasprave i princ i njegovi ljudi su pobijeni.Glasnik je danas dojahao s vestima - i doneo ovo.“Juja spusti kožnu torbu na sto. Aj koraknu napred i istrese sadržinu

torbe na pod. Prinčeva Glava se uz glasan, tup udar sruči na pločice.An ke se na mon te tu ra ju ći ustuknu. Gledala je glavu, gotovo ne spo-

sob na da diše, a potom se okrenula savetniku.Aj više nije pokazivao ni najmanje po što va nja prema njoj. Otvoreno

joj se rugao.„Vi ste izdajica. Sve šte ni ci, riznica, Horemheb - sve je u mojim

rukama“, izjavi on. „Odaberite mudro, ve li čan stvo. Možete se udatiza mene i sačuvati život, ili možete odabrati da umrete, baš kao vašsuprug.“Aj se okrenu i odmaršira iz sobe, tiho lupkajući sandalama po podu.

Devojku Juju poveo je sa sobom, i te se noći za svaki slučajpobrinuo da ne kaže nikom ništa - pre re zav ši joj grlo. Ako je dvorska

dama bila kadra da izda kraljicu, znači da bi mogla izdati i njega. Aulog je bio previsok za to.

Glava 86

Tu tan ka mo no va palataGodina 1324. p.n.e.

VENČANI PRSTEN BIO JE od stakla, s plavom glazurom. Bešeporučen da bi obeležio važnu ce re mo ni ju. S unu tra šnje straneobruča nalazili su se urezani kartuši mladenaca: Aja i An ke se na mon.Kraljica je nosila prsten na ruci i pre tva ra la se da je presrećna.

Gozbena dvorana beše puna svatova, a slavlje je imalo da potrajedo duboko u noć. Na ra žnje vi ma su se pekli bikovi, a pivo je teklopotocima. Koliko god se trudila da bude samo tihi posmatrač, An ke- se na mon je bila egipatska kraljica. Svi su motrili na svaki njenpokret, a ugledni građani s dobrim vezama pitali su se da li je zaistaza lju blje na u svog novog supruga.Otud i važnost prstena na njenoj ruci i potreba da pred drugima

deluje srećno i za do volj no.Nosila je belu haljinu i cvetnu ogrlicu, a kajal na kapcima na gla ša-

vao joj je tam no sme đe oči. Aj je stajao na drugoj strani dvorane sHo rem he bom, iz gle da ju ći upravo kao stari, bogati faraon, što je sadai bio. Bio je četrdeset leta stariji od svoje mlađane neveste, a pri tomje već imao jednu, vrlo lju bo mor nu suprugu.Moglo se samo nagađati koliko će Aj još poživeti. A šta će onda

biti?Hoće li An ke se na mon biti primorana da se još jednom uda? I ko će

to biti? Neki tuđin, možda?Za klju či la je da je jedino rešenje da ponese Ajevo dete. Nije bilo

drugog načina da se zaštiti.Slavlje je postajalo sve glasnije i veselije, ali An ke se na mon je

odjednom osetila kako je trese groznica i obliva leden znoj. Potom juje preplavio talas mučnine i u roku od nekoliko sekundi paia je nakolena po vra ća ju ći po podu.

Sluge su žurno pritrčale kraljici koja je ležala kao pokošena. Stojećisa svojom ženom Tejom na drugom kraju dvorane, Aj je posmatraošta se događa ali nije pritekao u pomoć An ke se na mon.U tom trenutku kraljica je srela pogled svog novog muža. U očima

mu je videla sujetu i po be do no san sjaj, i dala sve od sebe da muponosito uzvrati.Ne uspevši, An ke se na mon je pokretom ruke pokazala slu.ga.ma da

se sklone i nesigurno se osovila na noge.Međutim, opet se sručila na pod, ovog puta udarivši glavom i

izgubivši svest.Hetitski princ je bio bolestan od kuge. Bolest se prenela na kraljicu.

To je bila priča koju je docnije ispričao Aj i koja je ostala za be le že naza sva vremena.Nekoliko dana kasnije An ke se na mon je umrla. Po vi nu ju ći se

željama svoje prve supruge, Aj je odbio da sahrani An ke se na mon unjenu grobnicu - pa čak i u Tu tan ka mo no vu.Umesto toga, kra lji či no telo odneseno je na reku i bačeno kro ko di li-

ma.

Glava 87

Dolina kraljeva26. novembar 1922.

KARTER PONOVO ZAČEPRKA po rupi, po ku ša va ju ći da je povećadovoljno kako bi mogao da vidi na drugu stranu. Bio je znojav izaduvan, a njegovi od duvana požuteli prsti iz ra nja vlje ni od otkidanjakomada grubog maltera i oštrog kamena.Iza njega je stajala privlačna ledi Evelin sa svojim ocem i Arturom

Ka len de rom. Pozadi u hodniku čekala je ne ko li ci na kopača, nadajućise novčanoj nagradi ukoliko ovde danas bude pronađeno neštovredno.Primetno je bilo odsustvo Pastrmke Engelbaha, čoveka čiji je

zadatak bio da prvi uđe u grobnicu. On beše otišao da nadgledadrugi ar he o lo ški lokalitet, nekoliko milja daleko odatle. Karter jetrebalo da sačeka njegov povratak pre no što uđe u odaju iligrobnicu. Međutim, nije bilo tako.Kad je rupa bila raš či šće na od tavanice do nivoa očiju, Karter upali

sveću i prinese je otvoru pro ve ra va ju ći ima li smr dlji vih gasova.Sveća zatreperi kad iz odaje nahrupi vazduh koji je mi le ni ju mi ma biozarobljen u njoj.Kad je plamen prestao da pucketa, Karter provuče sveću na drugu

stranu, Potom pritisnu lice uz otvor, osećajući Kako mu se za kožulepi prašina pro hu ja lih vekova. S jednom rukom unutra, čvrsto držećisveću, gledajući pravo u unu tra šnjost odaje, posmatrao je ono što jeuspevao da razazna u pomrčini.„U prvi mah nije se videlo baš ništa“, napisao je docnije Karter. „Ali

onda, kad su mi se oči privikle na pomrčinu, pojedini delovi pro sto ri jesu lagano nicali iz senki. Čudne životinje, statue i zlato - posvudasve tlu ca nje zlata. Za trenutak - koji mora da je pred sta vljao celuvečnost onima koji su stajali pored mene - bejah zanemeo oddivljenja.

„Vidiš li išta?“, upita ne str plji vo lord Karnavon, glave pri lju blje ne uzKarterovo uvo.„Da“, odvrati Karter. „Čudesne stvari."

Glava 88

Dolina kraljeva26. novembar 1922.

„PUSTI ME DA POGLEDAM“, zatraži lord. „Na mene je red davidim. Na mene je red.“Za ne ma riv ši učtivost, Karter se nije obazirao. Tolike godine čekao

je ovaj ne ve ro va tan trenutak. Bilo je još lepše nego što je ikadmogao zamisliti. Konačno je uspeo! Čudesne stvari.Karter pruži sveću Kalenderu i umesto nje uze ba te rij sku lampu.

Lagano je prelazio po odaji mlazom svetlosti, potpuno opčinjen. „Uceloj istoriji ar he o lo ških is ko pa va nja“, napisao je Karter, „niko nikadanije video prizor poput onog koji je pred nama otkrivala svetlost ba te- rij ske lampe.“Ova grobnica - ili ostava ili šta je već bila - nije sa dr ža va la samo

nekoliko zalutalih antičkih predmeta. Bila je krcata zlatom i drugimne i zmer nim blagom.Karterove oči počeše da razaznaju obrise i on istog časa uze da u

mislima ka ta lo gi zu je ne ve ro vat ne an ti kvi te te.Pravo napred ležala su „tri ve li čan stve na zlatna divana, sa stra ni ca-

ma u obliku ču do vi šnih životinja, neobično umanjenog tela, kako je imoralo biti da bi poslužile svrsi, ali sa za pa nju ju će re a li stič nimGlavama".„A sa desne st.rane“, zapisao je kasnije, „dve crne statue kralja u

prirodnoj veličini, okrenute licem jedna drugoj, poput stražara, saziatnim šentijima, u zlatnim sandalama, sa žezlom i štapom urukama i svetom kobrom na čelu.“Bilo je tu još mnogo toga: korpe ukrašene in tar zi jom, ala ba ster ske

vaze, buketi zlatnog cveća i lišća, i presto od drveta i zlata s pre fi nje- nom in tar zi jom.Pro sto ri ja je od poda do tavanice bila krcata na me šta jem, kipovima,

keramikom i svim ostalim pri pa da ju ćim pred me ti ma bogatog Egip ća-

ni na.Potom Karter, iako je očajnički pokušavao da nastavi da razgleda,

oseti kako ga nečije koščate ruke vuku „kao zapušač iz boce“.Bio je to Karnavon.Oduprevši se nogarna o kameni pod, erl je iz ne na đu ju ćom snagom

zgrabio Kartera za ramena i na silu ga odgurnuo u stranu. Kako nijebio dobrog zdravlja, ostao je bez daha usled ovog na pre za nja.Ipak, sve je to zaboravio kad je oteo ba te rij sku lampu iz Karterove

ruke i pritisnuo nos na otvor.Karnavon je ponovo ostao bez daha.Iza njega se Karter naslonio na zid uti ska ju ći blistav pogled u ledi

Evelin. Oči joj behu prikovane za njegove, obuzete di vlje njem premave li čan stve nom otkriću, ali, još više od toga, prema strasti koju jeKarter gajio prema svom poslu. Ledi Evelin je bila jedna od naj po- želj ni jih udavača Engleske, pred o dre đe na za život u bogatstvu i navisokom dru štve nom položaju. Hauard Karter nalazio se mnogostepenica ispod nje na toj iestvici. Ipak, kako je već dve godineredovno pratila oca na pu to va nji ma u Egipat, pri vlač nost između nje iKartera beše postala vrlo snažna. Lord Karnavon je motrio na njihkao kobac.Ali sad ih nije gledao. Stoga su se Karter i Evelin upijali očima u

memljivom hodniku, dok je između njih „ključalo odu še vlje nje zbogotkrića“. Borili su se da sakriju svoja osećanja od Kalendera.Ošamućeni lord Karnavon se konačno okrenuo, pokretom po zi va ju-

ći Evelin da pogleda unutra.„Dođi, dođi. Ovo je čudesno, mila moja! Uveri se svojim očima.“Tek tada se Karter oporavio od prvobitne opi je no sti, tako da je bio u

stanju da postavi sebi krajnje očigledno pitanje: Ako je ovo grobnica,gde je mumija?

Glava 89

Dolina kraljeva26. novembar 1922.

NAŽALOST, U POTRAZI za mumijom isprečio se veliki problem.Tekst koncesije lorda Karnavona za pravo is ko pa va nja u Dolini pod-

ra zu me vao je da nalazač grobnice ima pravo da uđe prvi. Međutim,kao što im je Pastrmka Engelbah dva dana ranije više nego jasnostavio do znanja, Služba za starine sasvim je drugačije tumačila tajtekst.Po stu pa ju ći po nalogu svog šefa - Francuza po imenu Pjer Lako -

Engelbah je sada zahtevao da neko od njegovog osoblja uvek budeprisutan kod otvaranja bilo koje odaje. Kazna za ne po što va nje ovognaređenja bila je ozbiljna Karter i Karnavon bi izgubili pravo na velikideo blaga nađenog unutra.Posle svih ovih godina traganja, ne str plje nje je moglo da znači da

će ostati praznih šaka.Premda je Engelbah otišao s Karterove iskopine, beše odredio

svog egi pat skog zamenika, Ibrahim-efendiju, da ga zamenjuje dok jeodsutan. Međutim, u trenutku kad su Karter i njegov tim stajali preddrugim vratima, Ibrahim- -efendija nije bio u Dolini. Vratio se uLuksor i tamo čekao vesti od Kartera.Karter i njegov tim su se našli suočeni s ne do u mi com: poslati po

efendiju ili provaliti na drugu stranu bez njega.Karter je uradio i jedno i drugo.Zaklevši na čutanje sve prisutne u tunelu, uklju ču ju ći i egipatske

kopače, Karter je žurno napisao poruku kojom oba ve šta va Službu zastarine o onome što je pronašao. Zatim je dao poruku jednom odkopača i naložio mu da je preda, ali tek doveče.Posle toga ponovo je usmerio pažnju na zid pred sobom. Još više

je proširio otvor.Nameravao je da uđe unutra i potraži mumiju.

Glava 90

Dolina kraljeva26. novembar 1922.

LEDI EVELIN JE BILA naj sit ni ja među njima i stoga prva koja seprovukla kroz otvor. Zurila je kao opčinjena u sablasne ala ba ster skevaze dok je Karter pro ši ri vao rupu kako bi se lord Karnavon i ArturKalender uvukli unutra. Potom je i sam ušao u pro sto ri ju koja ćepostati poznata kao predvorje.Pro sto ri ja je bila omanji pra vo u ga o nik, dugačak dvanaest i širok

dvadeset šest stopa. Tavanica je bila za stra šu ju će niska, a zidovibez ukrasa. Karter pomisli kako je to čudno. Zašto odaja nijepropisno dovršena?Vazduh se osećao ne samo na prašinu i prohujala vremena nego i

na mirise i egzotično drvo. „Već i sam taj vazduh koji udišete, ne pro- me njen vekovima“, divio se Karter.Svi su bili uz ne mi re ni, kao da je odaja ukleta.Kartera iznenadi skru še nost koja ga obuze pred bez vre me no šću

trenutka. U prašini su se ocrtavali tragovi stopala od pre nekolikohiljada godina, a u posudi su se još uvek nalazili ostaci maltera upo- tre blje nog za zidanje pregrade. „Pocrnela svetiljka, otisak prsta nasveže obojenoj površini, opro štaj ni venac za bo ra vljen na pragu - činivam se kao da je juče bilo“, raz mi šljao je Karter.Četvoro uljeza iz novih vremena osvetliše pro sto ri ju ba te rij skom

lampom, skraj nuv ši svaku isto rij sku doličnost da bi uzeli u rukezlatne relikvije.Karter otvori mali kovčeg oslikan prizorima faraona - Tu tan ka mo na?

- kako ubija ne pri ja te lje u borbi. Unutra su se nalazili par antičkihsandala i odora izvezena vencima od ži vo pi snih perli.Ledi Evelin ushićeno uzdahnu naišavši na zlatan presto s likovima

faraona i njegove kraljice izrađenim u la pi sla zu li ju. Njih dvoje su se

očigledno mnogo voleli, što se videlo po nežnosti s kojom je kraljicado di ri va la kralja.Po Kar te ro vom mišljenju ovo je bilo „nešto najlepše što je ikad

pronađeno u Egiptu".Napolju je pala noć. Radnici i svi preostali po sma tra či behu se

konačno razišli. Unutra, u predvorju, Karterova grupa i dalje jeuživala u otkrićima.Međutim, Karter još uvek nije bio za do vo ljan. Velika misterija nije

bila rešena. Razgledao je zidove tragajući za znacima po sto ja njadrugih odaja.U jednom trenutku naišao je na malenu rupu i uperio mlaz svetlosti

kroz otvor. S druge strane nalazila se skučena pro sto ri ja, takođekrcata blagom.Ne videći nigde mumiju, Karter se odupro iskušenju da sruši

pregradu.Nastavio je da traži pre vla če ći dlanovima preko glatkih zidova,

tragajući za znacima skrivenog otvora. Konačno ga pronađe! Nazadnjem delu desnog zida dve statue čuvale su još jedan zazidaniprolaz.Statue su očigledno bile čuvari koji već vekovima stražare pored

vrata. „Nalazili smo se na samom pragu otkrića“, napisao je docnije,još uvek nastojeći da pojmi za pa nju ju će dokaze. „Iza čuvanih vratasigurno leže druge odaje, moguće i čitav niz, a u jednoj od njih, bez inajmanje sumnje, naći ćemo faraona kako ieži u kom plet nojpogrebnoj opremi.“ Karter se ponovo našao u nedoumici, da li dačeka pre no što probije rupu u zidu?I ponovo je rešio da zanemari moguće političke posledice i vidi šta

se nalazi na drugoj strani. Nadao se samo da se ta odluka u bu duć- no sti neće is po sta vi ti kao pogubna.Ali, razume se, ispala je baš takva.

Glava 91

Dolina kraljeva26. novembar 1922.

U DONJEM DESNOM uglu skrivenog prolaza Karter je otkrio tristope visoku rupu koja je nekad davno bila probijena i ponovo za- mal te ri sa na. Po tome je znao da su pljačkaši grobova već bili tu.Po treći put tog dana odvalio je deo gipsanog maltera koji su

nabacili davni lopovi, izvukao kamenje iz sklepanog zida pa obasjaootvor mlazom svetlosti.Isprva nije delovalo kao bogzna šta. Uzani hodnik?Karter se uvukao unutra pre ostalih. Ušao je nogama napred,

upavši u pro sto ri ju koja je ležala nešto niže od one pređašnje.Pregledao je zidove osve tlja va ju ći ih ba te rij skom lampom.Isprva mu se učini da se svetlost poigrava s njim.A onda shvati da jedan od zidova uopšte nije zid. Nalazio se u unu-

tra šnjo sti čudesne kvadratne odaje, a ne u uzanom hodniku.Nizak zid koji ga je zbunjivao bila je zapravo škrinja, ukrašena

fajansom i zlatom.Pronašao je kriptu.

Glava 92

Dolina kraljeva26. novembar 1922.

DOK SU LEDI EVELIN i lord Karnavon hitali da mu se pridruže -Kalender je bio suviše krupan da bi se provukao kroz otvor - Karterje ispitivao škrinju.Pred sobom je imao ve li čan stve ne drvene vratnice obez be đe ne

zasunom od slonovače. Unutra se, Karter je to dobro znao, nalaziloviše manjih škrinja poput ove. Tek pošto se sve one otvore, ugledaćesarkofag, pa kovčege - i na po slet ku mumiju.Karterovo srce ubrza pri samoj pomisli na ovo. Ovde se sasvim

sigurno nalazi mumija. Pljačkaši nisu nikako mogli ukrasti telo a dapri tom ne unište škrinje, a ove škrinje bile su potpuno ne o šte će ne.Uz Kar na vo no vu pomoć, Karter polako i pažljivo povuče zasun.

Vratnice se zaklatiše na šarkama. Sledeća škrinja bila je zastrtalanenim pokrovcem sa zlatnim rozetama. Dok su otvarali vrata,jedna rozeta otpade. Karter je bez raz mi šlja nja spremi u džep.Potom podiže pokrovac. i ugleda nove dokaze da mumija nije

dirana: na zasunima još jednog otvora, koji je vodio u sledećuškrinju, nalazio se kra ljev ski pečat. Bio je to pečat kra ljev skenekropole, sa šakalom i devet vezanih za ro blje ni ka, koji je kazivaoda unutra leži faraon.Beše već gotovo svanulo. Grupa je još malo is tra ži va la i potom se

uputila napolje. Kar na vo no vi ma je bio potreban odmor. Ne behunavikli na vrućinu ili fizički rad. Čak je i Karteru trebao predah, madasigurno neće biti dug.Popeli su se ste pe ni ca ma, prešavši za samo nekoliko sekundi iz

drevne prošlosti u prohladno pra sko zor je sa da šnji ce.Karterovi ljudi još su čuvali stražu. Pomogli su svom gazdi da

zatvori grobnicu i ostali pred njom da je štite od mogućih uljeza.Najveći dan u životu Hauarda Kartera beše prošao.

Glava 93

Dolina kraljeva26. novembar 1922.

U „KAR TE RO VOM DVORCU" - dok su telegrami i telefoni širilisvetom vest o njegovom otkriću - Karter je odvojio malo vremena dabi razmislio o onome što je pronašao i po sle di ca ma tog otkrića.Avet Tu tan ka mo no ve smrti nadvijala se nad Karterom dok je s

visoke osma trač ni ce svog doma zurio prema Dolini. Mučio se dapronađe smisao u nalazima u grobnici - čamci igračke, dvokolice,zlatne škrinje, šabti figure i dra gu lji ma optočene amajlije - i pitao sekako je umro taj mladić pun života. I još ta jan stve ni je: zašto jegrobnica smeštena baš na onom mestu? I gde je sa hra nje nakraljica?„Za klju či li smo da su, u po li tič kom pogledu, kraljeva vladavina i

život morali biti vanredno nesigurni. Moguće je da je bio oruđemračnih, za ku li snih po li tič kih sila.“Karter nije mogao a da u mislima ne ka ta lo gi zu je dragocene

predmete koje je pronašao. Pisao je o „oslikanom drvenom kovčegunadenom u odaji, spolja potpuno pre vu če nom slojem vajarskoggipsa“. Uočio je ko zme tič ke posudice s pri ka za nim „bikovima,lavovima, psima, gazelom i zecom“. Naj dir lji vi ji su, smatrao je,„prizori iz sva kod nev nog privatnog života kralja i kraljice”. Ali gde jenjen kovčeg?Naročito mu je u oči upala slika koja je pri ka zi va la Tu tan ka mo na u

društvu pitomog lavića kako lukom i strelama gađa divlje patke, „dokmu pored nogu sedi mlađana kraljica“. Na drugoj slici mladi kraljprinosi bogovima „žrtve livanice, cveće i ogrlice“. Na trećoj, opet,videlo se kako faraon sipa miomirise na svoju kraljicu dok se zajednoodmaraju. Imao je osećaj da su oboje bili vrlo mladi - i vrlo za lju blje- ni.

Karter je bio zapanjen količinom zlata i dragog kamenja nađenih ugrobnici, ali i pre ne ra žen onim što je ličilo na pravi arsenal.U odaji pored kripte, onoj koju je nazvao riznicom, kao i u maloj pro-

sto ri ji u koju se ulazilo iz predvorja, poznatoj kao aneks, Karter jepronašao ogromnu zalihu oružja: trinaest kom po zit nih lukova, tridugačka luka i dva tobolca, jedan od platna i drugi od iz dr žlji ve kože;dve stotine se dam de set osam strela, mnoge s bronzanim vrhovima; iiz re zba re nu kutiju za luk ukrašenu pozlatom.Najveći luk, dugačak više od šest stopa, navodio je na pomisao da

je Tu tan ka mon bio prilično snažan.Očigledno, Tu tan ka mon nije bio mi ro lju biv kralj. I isto tako očigledno

je negovao i druge veštine, ne samo stre ljač ku. U aneksu je bilo iraznih vrsta bumeranga; više štitova; kožni oklop za Tu tan ka mo no vegrudi i ramena; kao i mačeva, batina i bodeža.Tu tan ka mon očigledno nije bio poput svog oca. „Posednik luka

mogao je oboriti i najbržu životinju, i odbraniti se od ne pri ja te lja“,zapisao je Karter.U jednom uglu, izgubljen među mnogo dužim lovačkim i bojnim

lukovima, nalazio se onaj iz kojeg je Tu tan ka mon gađao kao dete.Bio je dugačak svega jednu i po stopu, a jedina strela uz njega imalaje šest inča. 18

Karter je mnogo raz mi šljao o okol no sti ma koje su okru ži va le Tu tan- ka mo no vu smrt i zaključio da ona možda i nije bila posledicanesrečnog slučaja. „Grobnica je prožeta osećanjem preranoggubitka. Mladi kralj, očigledno pun života i sposoban da uživa unjemu, krenuo je u ranim mladićkim godinama - pod ko zna kakvimtragičnim okol no sti ma? - na svoje poslednje putovanje iz blistavogpodneblja Egipta u polutamu zagrobnog života”, zapisao je.

Glava 94

Dolina kraljeva26. februar 1923.

DOŠLO JE VREME za otvaranje kripte.Karter nikad nije otkrio Engelbahu da je već ušao u kriptu i, kad je

došao dan da se „zvanično“ otvori, morao je da se pretvara da jedvačeka da ugleda šta je u njoj. I morao je biti ube dlji vi ji nego ikad. Dokse vest o velikom otkriću širila svetom, u Luksoru je nastao sveopštimetež. Hauard Karter je odjednom postao glavna zvezda i važanisto rij ski igrač.Pored toga, cela stvar postala je i jabuka razdora, budući da su i

egipatske birokrate i strane pri ši pe tlje po ku ša va li da se domognusvog komada kolača.„Telegrami su se slivali iz svih delova sveta. Posle nedelju ili dve

počela su da ih sustižu pisma, prava poplava koja otad ne prestaje“,zapisao je Karter.Pisma s če stit ka ma ustuknula su pred „ponudama pomoći;

molbama za su ve ni ri ma - čak i nekoliko zrna peska iz tla nadgrobnicom bilo bi primljeno s velikom za hval no šću; fan ta stič nimnovčanim ponudama, od filmskih prava do autorskih prava namodne detalje; savetima o kon zer vi sa nju an ti kvi te ta; i najboljimmetodama za odo bro vo lja va nje zlih duhova i prirodnih stihija“.Za čoveka poput Kartera, koji je tako voleo da razmišlja u osami t

živi koliko-toliko spokojno, situacija se potpuno otrgla kontroli. Nikonije mogao pred vi de ti ovako nešto, a najmanje od svih on ili njegovikle vet ni ci u Luksoru.„U Vinter palasu vlada pravi haos“, zapisao je egiptolog Artur Mejs,

koga je Karter angažovao kao saradnika na iskopini. „Niko ne pričani o čemu drugom osim o grobnici; novinara ima kao skakavaca i nesmete da pro go vo ri te a da se prvo ne osvrnete i proverite da li nekopri slu šku je. Neki od njih po ku ša va ju da posvađaju lorda Karnavona i

Odeljenje za starine, i ceo Luksor se podelio u tabore. Ar he o lo gi ja ino vi nar stvo i inače nisu dobar spoj, ali kad se umeša politika, svepostaje previše gadno.“Jedna odiuka lorda Karnavona donela je Karteru ne o če ki va ne i

prilično obes hra bru ju če neprilike. U na sto ja nju da što je mogućebolje unovči Tu tan ka mo na, erl je potpisao ek sklu zi van ugovor s lon- don skim Tajmsom, ustu pa ju ći tom listu prava na ob ja vlji va nje svihpo je di no sti povezanih sa otkrićem. Ovo nije raz be sne lo samoegipatsku štampu nego i sve svetske novine i časopise koji su seborili za svoj komadić najvećeg otkrića veka.Što je možda bilo najgore od svega, Služba za starine i egipatska

vlada po ku ša va le su da preuzmu vlast nad grobnicom. To će se na- po slet ku is po sta vi ti kao teškoća koja će godinama ometati Kartera.Zatim, tu je bila i ledi Evelin. Pošto je lord Karnavon postajao sve

sum nji ča vi ji u vezi s prirodom odnosa između svoje kćerke i Kartera,napetost između njih dvojice se produbila. To i Karterova no vo ste če- na slava napravili su razdor među ovim du go go di šnjim sa rad ni ci ma ipri ja te lji ma.A ipak, obojica su bili prisutni kad su se egipatski i britanski po li ti ča-

ri i birokrate sjatili oko ulaza u grobnicu.„Posle ručka smo se, po dogovoru, našli s Lakoom, En gel ba hom,

Litgoom, Vinlokom i dvojicom ili trojicom egi pat skih zva nič ni ka, ionda smo svi zajedno ušli u grobnicu“, prisećao se egiptolog Mejs.Karter je poveo grupu uglednika unutra. Statue u predvorju bile su

pomerene sasvim uza zidove, da ih ne bi oštetio neki nesmotrenpokret čijeg lakta ili kuka.Pored zida koji je delio kriptu od ostatka grobnice bila je podignuta

platforma. Dosta je podsećala na binu, a Hauard Karter je tog danabio glavna zvezda.Popeo se na platformu, skinuo sako i košulju i potom naslonio dleto

na zid.Snažnim udarcem čekića, Hauard Karter počeo je da ga ruši.Artur Mejs je stajao pored njega i, kako je posao odmicao, Karter

mu je dodavao komade kamena koje je od va lji vao dletom. Mejs ih jepotom dodavao Kalenderu, a ovaj egi pat skim radnicima koji su ihskupljali i iznosili napolje.

Rupa se lagano širila. Posle dva sata Karter je bio „prljav, ra zba ru- šen i znojav“ - i savršeno je igrao svoju ulogu.Uvukao se unutra i pozvao ostale da ga slede. Ala ba ster ske

posude, kanopska škrinja s fi gu ri na ma četiriju boginja čuvarica izvezdama posut pokrovac sada su se jasno videli.Sve ovo ostavi upe ča tljiv utisak na posetioce: podigli su ruke i

glasno uzdahnuli, ošamućeni prizorom pred sobom.„Da je neko ušao u tom trenutku, pomisiio bi da smo svi previše

popili“, primetio je Mejs.Karter nije mogao ništa do da stoji sa strane i posmatra.Dotad je već bio iscrpljen, što od fizičkog rada, što od umnog na-

pre za nja usied sva kod nev nih trvenja s Kar na vo nom i no vi na ri ma, Usebi je planirao da ponovo zapečati grobnicu i zatvori se u kuću nanedelju dana mira i samoće.Kad je ovaj važan obilazak Tu tan ka mo no ve kripte bio gotov, Karter i

Karnavon su se oprostili. Karter se pripremao da prione na težakposao ka ta lo gi zo va nja sađržaja grobnice, rad koji je mogao potrajatigodinama ali je on svejedno jedva čekao da ga započne. Verovao jeda će to biti vrhunac njegovog životnog dela.Karter i Karnavon su rešili većinu svojih ne su gla si ca pre erlovog

odlaska dvadeset trećeg februara. Međutim, samo šest nedelja posletoga lord Karnavon je umro. Uzrok smrti je, kako izgleda, biiotrovanje krvi, do kojeg je došlo prilikom brijanja, nakon što je britvomposekao in fi ci ra ni ujed komarca.Karter je tako ostao prepušten sam sebi u pokušaju da izađe na

kraj s egi pat skim po li ti ča ri ma i bi ro kra ta ma. Nije uspeo. Manje odgodinu dana kasnije, oteran je s nalazišta i iz Doline.Njegova narav i tvr do gla vost su ga još jednom uništili, ovog puta

zauvek. 19

Glava 95

KairoGodina 1931.

VENČANI PRSTEN bio je od stakla, s plavom glazurom, i još uvekprekrasan. S unu tra šnje strane obruča bila su urezana imena Aj iAn ke se na mon.Ironijom sudbine, čovek koji ga je držao na dlanu i razgledao bio je

niko drugi do Persi Njuberi, sada še zde set dvo go di šnjak i veteran kojije več četrdeset godina radio na egi pat skim is ko pi na ma. Nalazio seu Kairu, u le gen dar noj pro dav ni ci suvenira koju je držao EnglezRobert Blančard.Umesto drečavih kopija relikvija iz egi pat skih grobnica, Blančard je

prodavao ori gi nal ne ru ko tvo ri ne - kupljene, razume se, od pljačkašagrobnica.Omiljena kli jen te la bili su mu evropski turisti, ali povremeno su

navraćali i egip to lo zi da provere nije li se na tržištu pojavila još nekaretkost - siguran znak da je negde poharana grobnica. Persi je većimao veliku zbirku amajlija i pre tra ži vao je vitrine u nadi da će jojdodati neko novo blago.Slučajno je ugledao prsten i odmah shvatio koliko je značajan.Iznova pročita složen natpis da bi se uverio da su to zaista ta

imena, i tek onda se za do volj no osmehnu. Prsten koji je držao nadlanu pred sta vljao je rešenje misterije koja je mučila HauardaKartera još od otvaranja Tu tan ka o no ve grobnice - šta se đogodilo sTu tan ka mo no vom lepom mladom kraljicom?Na zidovima grobnice ovog faraona nigde se nije pominjala An ke-

se na mon ili bilo koja druga kraljica. A u Ajevoj grobnici, koja jeprvobitno bila namenjena Tu tan ka mo nu, nalazila se slika njegoveprve žene, ali nije bilo nikakve naznake da je uzeo i drugu.„Gde si ovo našao?”, upita Persi, po ku ša va ju ći da ne zvuči odu še-

vlje no, da Blančard ne bi odlučio da udvo stru či cenu.

„Istočni deo delte”, odvrati Blančard rav no du šno sležući ramenima.Persi je brižljivo nastojao da ne oda svoje iz ne na đe nje.Kako je prsten prešao ceo put od Tebe, pored Kaira, sve do ušća

Nila? Baš čudno. A opet, prošle su tri hiljade godina. Za to vreme sekoješta moglo iz de ša va ti, zar ne?Persi htede da plati, ali ustanovi da je zaboravio novčanik. Stoga

izvuče svoju džepnu beležnicu i pažljivo prekopira natpis.Stavio je prsten u vitrinu, žurno otišao natrag u hotel s namerom da

se što brže vrati i kupi ga.Ipak, prvo je napisao kratko pisamce svom starom pri ja te lju, koji je

sad živeo u Engleskoj.„Dragi moj Karteru", počinjalo je pismo, „maločas sam kod

Blančarda video prsten s kartušom An ke se na mon pored titulara 20

kralja Aja. To moze značiti samo da se kralj Aj oženio Tu tan ka mo no- vom udovicom An ke se na mon.”Persi je poslao pismo i potom požurio kod Blančarda da kupi

prsten.Stigao je prekasno.Prsten je bio upravo prodat.

Glava 96

Dolina kraljevaGodina 1319. p. n. e.

GENERAL HOREMHEB JE ŽALIO za svojim pri ja te ljem i sa ve zni- kom Ajem. Njih dvojica su se poznavali još od rane mladosti. Kad suAja položili u grobnicu koja je nekad bila namenjena Tu tan ka mo nu,Ho rem he bo vo srce preplavi talas tuge. Ožiljak na obrazu postademu tam no cr ven.Baš čudno, pomisli Horemheb, da mogu da zabijem nož čoveku u

srce i da ipak žalim za njim.On prelete pogledom preko gomile okupljene oko Ajeve grobnice,

po zdra viv ši se usput pogledom s ne ko li ci nom starih pri ja te lja.Grobnica se nalazila na prilično zabačenom mestu, dosta daleko odDoline kraljeva.Horemheb je shvatao zašto je Aj želeo da bude sahranjen baš ovde

- mesto beše skriveno i usamljeno, što je moglo zavarati pljačkašegrobnica. Ali je is to vre me no pro kli njao svog zemljaka što je odabraomesto tako daleko od Tebe. Sunce je padalo i pred sto ja lo jedvosatno putovanje do grada po mraku.Na po slet ku se ipak osmehnuo. Bilo je lepo imati ovakve brige. Jer,

na kraju putovanja neće se vratiti u svoj stari dom ili u vojničkebarake. Umesto toga, po be do no sno će ujahati u palatu.General Horemheb je sada bio faraon.Dok su sluge skupljale tanjire i pehare za vino upo tre blje ne na po-

sled njoj gozbi, Horemheb se uputi niz kamenitu stazu koja je vodilaprema pri vre me noj ko nju šni ci. Za njim se vukla dugačka povorkaoža lo šće nih. U nekim glasovima mogao je nazreti naglasaksvojstven življu iz Memfisa i Amarne. Povorku su pred vo di li sve šte ni- ci.Uprkos Ajevoj smrti, ra spo lo že nje je bilo svečano. Možda zbog

vina, a možda i zato što Aj nije bio baš omiljen vladar.

Ipak, Horemheb se nadao da će ovako biti i kad on jednog danaumre, s mnogo ljudi iz celog Egipta. Voleo je slavlja.Sunce je bleštalo pravo u oči Horemhebu, ali već za koji trenutak

imalo je da potone za stenovitu visoravan koja je okru ži va la Dolinu.On zaldoni lice dlanom.Rzanje konja koje je doprlo iz daljine dade mu do znanja da

konjušar preže njegove bojne konje u dvokolicu. Horemheb je bio uiskušenju da ih žestoko ošine po sapima i najbržim mogućimgalopom stigne do Tebe.Kakav ćeš faraon biti?, upita se on.Ve li čan stven. Kao Amenofis III.Da. Biću ve li čan stven. Nek stave taj epitet uz moje ime.Horemheb u taj mah shvati šta je sledeće što mora učiniti: mora

početi iznova.Upravo je tada ovaj strašni general doneo odluku da sravni sa

zemljom Amarnu, grad koji je podigao Ehnaton.Ceo grad.Da ne ostane ništa.Ni kamen na kamenu.A gde god su na zidovima hramova uklesana imena Tu tan ka mo na i

Aja, biće uklonjena. Ostaće samo jedno ime, njegovo.Vojnici će pre tra ži ti celu zemlju. Posao će možda potrajati

godinama, ali imena Ho rem he bo vih pret hod ni ka biće izbrisana.Faraoni poput Tu tan ka mo na nek trunu u svojim grob ni ca ma; njihoviukazi biće poništeni, a zapovesti pre i na če ne. Biće kao da Tu tan ka- mon i njegova lepa mlada ženica nikad nisu ni postojali.Horemheb je bio zanet mislima kad je uzeo uzde svojih dvokolica.

Sad kad je bio faraon, pratila ga je povorka stražara, ali on ih nije pri- me ći vao. Umesto toga, jureći pra šnja vim drumom natrag premaTebi, Horemheb ni o čemu nije mislio do o svom naumu da izbrišeistoriju.Zaista je uspeo da je izbriše, i to na period duži od tri hiljade

godina.

Glava 97

Palm Bič, FloridaSadašnje vreme

SEDEO SAM U RADNOJ SOBI s pogledom na jezero Vort iprostrane kuće na drugoj obali, ali um mi je bio izgubljen u pustinji.Kad radim na rukopisu knjige, povremeno na vrhu strane nažvrljamdve reči, uzivi se. To me podseća da moram da uđem u scenu da bihje oživeo za čitaoce. Znao sam da je ova priča upe ča tlji va - barem umojoj mašti. A ništa nije moglo biti više za pre pa šću ju će od onoga štoje jadnog Tu tan ka mo na snašlo 1925, više od dve godine nakon pro- na la ska njegove grobnice. Bilo mi je teško da poverujem.Razume se, istraga bi bila nemoguća bez Hauarda Kartera. Bile su

mu potrebne godine samo da bi izneo Tu tan ka mo no ve ostatke izkripte. Proces je započeo onog trenutka kad je srušen zid koji jedelio predvorje od kripte. Napolju su se tiskali reporteri, bez dahaočekujući nove vesti. Neverne Tome među egip to lo zi ma još uvek suverovale da Karter nije pronašao ništa više od malo veće ostave. Aod Tu tan ka mo no ve mumije još nije bilo ni traga ni glasa.Jadan Karter! Situacija se, što se njega tiče, samo po gor ša va la.Nakon što su rađnici ćuskijama raz dvo ji li drvo na sastavima i

odvukli zaštitne ploče, iznenadio se ugledavši drugu, manju škrinju.Nju su takođe morali da rastave, deo po deo.Ali u njoj je bila još jedna škrinja. I potom još jedna.Sve u svemu, ćetiri škrinje, jedna u drugoj, kao ruske babuške.Na po slet ku je, međutim, Hauard Karter stigao do sarkofaga. Video

je da je poklopac na pra vljen od ru ži ča stog granita i da je na sredininapuknut, kao da je neko udario po njemu čekićem ili kamenombatinom. Ali ko bi uradio tako nešto? I zbog čega?Karter je u najmanju ruku bio prilično siguran da je pronašao Tu tan-

ka mo na. Otvorili su dva spoljna kovčega. Umešala se politika.

Karnavona je snašla mi ste ri o zna smrt. A Egipćani su oterali Karterana godinu dana.Vratio se 1925. da bi otvorio i poslednji zlatni kovčeg. Murnija je bila

obložena crnim balsamom. Kad su ga prvi put ugiedali u sa vre me nojistoriji, Tu tan ka mon je bio prekriven crnom smolom i stoga još uvekobavijen taj no vi to šću.Ono što se potom dogodilo bilo je isto tako za pre pa šću ju će kao i

sve ostalo u ovoj priči.Nadležni su s Uni ver zi te ta u Kairu doveli doktora Daglasa Derija da

ispita telo. Smatrali su da je za oba vlja nje tog zadatka, kao profesoranatomije, bolji izbor od Kartera. O tome se dalo ra spra vlja ti. Naime,suočen s mumijom Tu tan ka mo na za ro blje nom u grobnici, Deri jepreduzeo neke, u najmanju ruku ekstremne mere. Prvo je pokušaoda je izvuče pomoću dleta. Zatim je upotrebio usijane noževe da birazmekšao smolu. Na po slet ku je Deri učinio nešto ne za mi sli vo: uzeoje testeru i presekao Tu tan ka mo no vo telo nadvoje.

Glava 98

Tu tan ka mo no va pajataGodina 1324.p.n.e.

VOJNIK SEFU se nečujno ušunjao u Tu tan ka mo no vu spavaćusobu. Bio je sakriven iza statue kad je kraljica izašla odatle i ostavilabolesnog muža, tačno prema rasporedu. Znao je da ima samonekoliko minuta da učini ono što mora i umakne iz palate i iz Tebe.Opružen u svojoj postelji, mladi faraon delovao je tako bezazleno i

bes po moć no, kao dete. Dašak kajanja zaleprša voj ni ko vim umom,ali beše istog časa potisnut svirepom rešenošću i spoznajom da ovošto čini, čini za dobro Egipta. General mu je obećao zlato i una pre- de nje. Kra ljev ski savetnik zasladio je pogodbu obećanjem da će mupokloniti komad zemlje i nešto stoke.Stoga ovaj hlad no krv ni ubica priđe fa ra o no vom krevetu. Potom se

široko raskorači i, tako urav no te žen i stabilan, obema rukama uhvatibatinu i podiže je visoko iznad glave. Mada nije bio visok, imao ješiroka ramena.Zar je zaista ovako lako ubiti faraona? Čekao je da odnekud iskoči

stražar ili da se Tu tan ka mon probudi i uhvati ga na delu, da zabranisopstveno ubistvo.Vojnik oseti glatku ebanovinu u rukama, a težina kamena činila se

od go va ra ju ćom za ono što je nameravao - nije bio toliko lagan da seodbije od faraonove glave, niti toliko težak da ga pri zamahu izbaci izravnoteže.On se prenerazi kad faraon tiho progovori u snu.„Majko“, izustio je Tu tan ka mon.Vojnik spusti batinu. Ne bi bilo u redu da tako smakne faraona..

Umesto toga, čvrsto obuhvati dlanovima Tu tan ka mo nov vrat, velikomsnagom mu pri ti snuv ši dušnik.Tu tan ka mon širom otvori oči. Pokuša da se odbrani, ali bio je

preslab. Časak kasnije bio je mrtav.

Vojnik uze svoju batinu i ode iz sobe isto onako brzo i nečujno kaošto je ušao. Kasnije te noći i sam je platio glavom.

Glava 99

Palm Bič, FloridaSadašnje vreme

SLIKE UNUTAR GROBNICE is pri po ve da le su pravu priču ipomogle da se raz ot kri je misterija ubistva.Na zidovima Tu tan ka mo no ve grobnice nalaze se slike Aja, koji zuri

u sve koji se nalaze u kripti. Prikazan je kako izvodi ritual otvaranjausta, s kra ljev skom krunom na glavi. To je bio za da tak no vogfaraona. Znači, ne samo da je Aj obavio taj zadatak nego je i postaofaraon dovoljno brzo nakon Tu tan ka mo no ve smrti da naloži umetnikuda na zidovima grobnice pokojnog kralja naslika njegov, Ajev lik.Ironijom sudbine ova su dva čoveka, koja su za života bila smrtni

ne pri ja te lji, ostala povezana za večnost u toj memljivoj odaji. Tu tan- ka mon se nikad neće oslo bo di ti svog krvnika.Moje is tra ži va nje pokazalo je da takve slike postoje i na zidovima

Ajeve grobnice. Isto kao u Tu tan ka mo no voj kripti, tu su oker i žuteslike dvanaest pavijana čuvara, koji pred sta vlja ju dvanaest noćnihsati. Tu je i slika Aja kako lovi u močvari. Posle Tu tan ka mo no ve smrtiAj je donosio odluke povezane sa osli ka va njem zidova grobnicemladog faraona i, dabome, svoje sopstvene.Što je još važnije, Aj nije dopustio da se na zidovima Tu tan ka mo no-

ve grobnice naslika lik An ke se na mon. An ke se na mon je bila Tu tan ka- mo no va omiljena i jedina supruga. Međutim, Aj ju je želeo samo zasebe, kako bi polagao pravo na kra ljev ski presto. Očigledno jenaumio da učini An ke se na mon svojom kraljicom, kao da Tu tan ka- mon nikad nije ni postojao.Ko je, dakle, bio odgovoran za ubistvo? Ko se zaverio da ubije Tu-

tan ka mo na? I zašto?Svi su ga ubili. Setite se, kraljica je zapravo vladala kao faraon ne-

po sred no nakon Tu tan ka mo no vog ubistva. Očigledno je pri želj ki va lavlast - znamo za njen pokušaj da se uda za hetitskog princa. To je

bila izdaja počinjena u najvećem beznađu. A zbog čega? Da bivladala Egiptom.Sve troje - An ke se na mon, Aj i Horemheb - nasledili su Tu tan ka mo-

na na prestolu. Aj je prevario An ke se na mon ubivšj hetitskog princa.Već je zalazio u godine, naime, i znao je da neće imati drugu prilikuda se domogne prestola. Prvo je ubio hetitskog princa, a potom i An- ke se na mon. Što se mlade kraljice tiče, ona se saglasila s Tu tan ka- mo no vim ubistvom. Ne sum nji vo se pri bo ja va ju ći da bi on svakakomogao umreti, verovala je da se ovako može udati za svog hetitskogprinca, roditi na sled ni ka i zadržati presto.An ke se na mon nije ni po mi šlja la da će je Aj prevariti i ubiti.Niti je Aj znao da će mu glave doći njegov saveznik, general

Horemheb, koji će ga potom naslediti kao faraon.Tu tan ka mon je stradao kao žrtva zavere tri osobe koje su mu bile

najbliže - An ke se na mon, Aja i Horemheba. Stotine hiljada. ljudividele su izložbu predmeta iz Tu tan ka mo no ve grobnice, milioni njihveruju da znaju priču, ali samo ma lo broj ni shvataju žalosnu tragedijukoja je snašla dečaka kralja.Slučaj okončan.Tu tan ka mo no va mumija danas počiva u običnom plitkom drvenom

sanduku koji je Karter napravio za nju. Is tra ži va či su tokom godinausta no vi ii da je Tu tan ka mon imao polomljen desni gležanj, koji jeizgleda bio stavljen u udlagu; pretrpeo je i gadan prelom desnenoge, koja se možda i in fi ci ra la; patio je i od uraslog umnjaka.Ipak, Tu tan ka mon je ubijen.

Glava 100

London2. mart 1939.

HAUARD KARTER JE UMRO SAM, uz njega je bila samonećakinja koja je imala da nasledi blago koje je pronašao tokomtrideset sezona napornog rada u Dolini kraljeva.Između njegove smrti i sahrane prošla su četiri dana, dovoljno dugo

da Tajms objavi hvalospev u kojem ga slavi kao „vetikog egip to lo ga...koji se proslavio jednim od naj u spe šni jih i naj u zbu dlji vi jih otkrića uanalima ar he o lo gi je".Dok je susnežica pretila da zaspe južni London, Karter je najzad

usnuo večnim snom.Hva lo spe vi u Tajmsu bili su pri vi le gi ja. Ta počast uglavnom je bila

namenjena bogatim, slavnim, ek scen trič nim i izuzetno uspešnimIjudima.Karter je nekad bio sve to. Međutim, ro man ti čan prizvuk ove

počasne besede, koju je napisao njegov prijatelj Persi Njuberi,skrivao je činjenicu da je Karterova slava odavno izbledela - i da muje Persi bio jedini blizak prijatelj. Štaviše, sama sahrana bila jesramotno aljkavo or ga ni zo va na i protekla je u atmosferi krajnje rav- no du šno sti: oko groba se okupila samo šačica ljudi; godina rođenjauklesana na Karterov nadgrobni spomenik bila je pogrešna; što jenaj tu žni je od svega, pokopan je u običnu raku.Za čoveka koji je život proveo is tra žu ju ći složene faraonske

grobnice, ovo se doimalo kao krajnje nedoličan način da se oprostiod sveta.Međutim, u svemu tome zabeležen je i jedan lep gest.Godinama posle okončanja njihove romanse, Karterova jedina

ljubav pojavila se pored njegovog groba. Ledi Evelin bila je sitnažena u skupoj odeći, s velikim crnim šeširom na glavi. Njen otac je usvoje vreme bio besan na Kartera zbog njihove tajne ljubavi. A kad

je lord Karnavon naprasno umro, svega nekoliko meseci posleotkrića Tu tan ka mo na, ona je „postupila ispravno". Ledi Evelin,kćerka petog erla od Karnavona, okrenula je Karteru leđa i našladruštveno - i fi nan sij ski - pri me re ni jeg mla do že nju. Venčali su samonekoliko meseci pošto je Tu tan ka mo no va grobnica otvorena zajavnost.Sada je ledi Evelin stajala na prolećnoj travi zureći u jed no sta van

sanduk i duboku raku u zemlji, baš kao što je nekad, stojeći poredKartera, zurila u jednu drugačiju grobnicu. Možda je baš zato i došla.Jer, bez obzira na to koliko su se Karter i ledi Evelin udaljili, nijednood njih dvoje nije moglo da pobegne od činjenice da su jednog ve li- čan stve nog no vem bar skog jutra, pre se dam na est godina, bili prviljudi koji su posle tri mi le ni ju ma videli unu tra šnjost grobnice dečakakralja poznatog kao Tu tan ka mon.Zajedno su ušli u istoriju i bili slavljeni širom sveta.„Vidim čudesne stvari“, bez daha je izustio Karter nakon što je prvi

put zavirio unutra.Sada Karter više nije disao.Patnijski vikar zatvori svoj mo li tve nik, i Karter beše spušten u raku.

Ledi Evelin baci šaku zemlje na sanduk i vrati se laganim koracimado po šljun ča nog prilaza, gde su je čekala kola sa šoferom.Hauard Karter je umro od Hodž ki no ve bolesti u šezdeset četvrtoj

godini. Tu tan ka mon je imao jedva osamnaest godina kad je napustioovaj svet, mada je uzrok njegove smrti do kraja ostao tajna zaKartera. Ista misterija, taj veliki ne do sta ju či deo zagonetke kralja Tu- tan ka mo na, godinama je za o ku plja la i ledi Eveiin.Karter je sada spavao u mnogo skrom ni jem grobu, da ga više niko

nikad ne uznemiri.

Epilog

Dolina kraljeva1300-500. p. n. e.

PEŠČANE OLUJE I POTOPI taložili su se s vremenom nad tajnomkralja Tu tan ka mo na, koja je pod njima lagano narastala.Prvo su pu stinj ski vetrovi šibali preko Doline kraljeva, nanoseći tone

peska i pri mo ra va ju ći pljačkaše grobova koji su živeli u pećinama naliticama da se skrivaju duboko u unu tra šnjo sti svojih domova. Ulaz uTu tan ka mo no vu kriptu bio je zazidan i stotinama godina ga niko nijedirao.A kad je pesak stao redom da pokriva stepenice koje su vodile do

ulaza, bila je još sigurnije zatvorena.Kamenje i pesak su je sasvim zatrpali, sakrivši je od sveta.Kiša nije često pohodila Dolinu, ali kad bi došla, lila je tako snažno

da je stvarala klizišta i odnosila tlo s brda dole u podnožje.Voda je pre tva ra la pesak i krečnjak u neku vrstu cementa, tako da

je sve što je ležalo ispod bilo okovano tvrdom ste no vi tom korom. Takora pokrila je i poslednje stepenike koji su vodili prema Tu tan ka mo- no voj grobnici.Ubrzo je izgledalo kao da nikad nije ni postojala.Svaka naredna peščana oluja i silovita kiša nanosile su novi sloj,

sve dok se stepenice nisu našle pod šest stopa debelim slojem tla.Lokacija grobnice nije bila samo izbrisana nego i za bo ra vlje na.Duboko u nedrima zemlje počivao je Tu tan ka mon, dečak kralj.

Zidovi su bili jaki i nisu se zdrobili niti napukli pod težinom koja ili jeodozgo pri ti ska la.Niti su njegova blaga trpela usled kiše ili vlage - ako ništa drugo,

bila su za šti će ni ja nego ikada pre.Godinu za godinom, vek za vekom, Tu tan ka mon je ležao sam, kao

da čeka dan kad će neki is tra ži vač doći i sa stru ga ti sve te silneslojeve zemlje i krečnjaka.I izneti na svetlost dana tajne o njegovom životu i preranoj smrti.

O autorima

S više od sto se dam de set miliona knjiga prodatih širom sveta,Džejms Paterson svakako spada među naj plod ni je pisce best se le rasvih vremena. Autor je naj pro da va ni jeg de tek tiv skog serijala uproteklih dvadeset godina - romana o Aleksu Krosu, medu kojima sui Poljubi devojke i Prikrade se pauk, oba pretočena u filmske hitove.Paterson piše i bestseler serijal Womens Murder Club, čija je radnjasmeštena u San Francisko, kao i novi serijal koji je dospeo na prvomesto topliste Njujork tajmsa, čiji je glavni junak njujorški policajac,detektiv Majkl Benet. Za svoj prvi roman dobio je nagradu Edgar,najvišu počast u svetu krimića. Živi u Floridi.Du go go di šnja strast prema knjigama i čitanju navela je Džejmsa

Patersona da lansira novi veb-sajt Re ad Kid do Re ad.com, kojipomaže ro di te lji ma, dedama i bakama, na stav ni ci ma i bi bli o te ka ri mada pronađu najbolje knjige za svoju decu.

Martin Dugard piše do ku men tar nu li te ra tu ru, sve odreda best se le rekoji se redovno nalaze na top-listama Njujork tajmsa, među kojimasu naslovi poput Chasing Lance, Ihe Last Voyage of Columbus,Farther Than Any Man, Knockdown i Into Africa. Dugard živi uokrugu Orindž, u Ka li for ni ji, sa suprugom i tri sina.

Sken i obrada: BABAC

Notes

[⇒1] Stopa je 0,3048 m; prema tome, 91,44 m. (Prim. prev.)[⇒2] Godina je u sta ro e gi pat skom gra đan skom kalendaru imala 365

dana, po de lje nih na 12 meseci od po 30 dana; svaki mesec bio jepodeljen na tri perioda („nedelje") od po 10 dana. Međutim, ako jesuditi prema upotrebi ostalih mernih jedinica, autori su po svoj priliciimali na umu sed mod nev nu nedelju gre go ri jan skog kalendara. (Prim.prev.)[⇒3] Jedna kv. stopa = 0,0929 m2. (Prim. prev.)[⇒4] 43,3°C. (Prim. prev.)[⇒5] Akronim KV koristi se i danas za ozna ča va nje grobnica u

Dolini kraljeva (Valley of the Kings). (Prim. prev.)[⇒6] Jard je merna jedinica nešto manja od metra, a danas iznosi tri

stope ili 91,44 cm. (Prim. prev.)[⇒7] Šenti je muška „suknja“ od komada kože ili platna koje se

omotavalo oko bedara i vezivalo ili na drugi način učvr šći va lospreda. (Prim. prev.)[⇒8] Verovatno je reč o ne na mer noj grešci; naime, gangrena je

posledica infekcije, a ne njen uzrok. (Prim. prev.)[⇒9] Malo više od 167 cm. (Prim. prev.)[⇒10] Egipatski kra ljev ski lakat iznosi oko 0,51 m. (Prim. prev.)[⇒11] Palac (ili „prst“, kako se govorilo u Egiptu), merio je, kao što

mu i ime kaže, otprilike širinu prsta, oko 2 cm. (Prim. prev.)[⇒12] U antičko doba, silovanje se nije u tolikoj meri sa gle da va lo

kao napad na ženu koliko kao nasrtaj na imovinu čoveka kojem jepripadala (oca ili muža). Posebno je ozbiljan zločin bilo raz de vi če nje,jer je to sma nji va lo cenu udavače. (Prim. prev.)[⇒13] Autor po svoj prilici misli na današnju stopu. (Prim. prev.)[⇒14] Mabrook znači »bla go slo ven (bio)“,a govori se onome kome

čestitamo ili želimo sreću. (Prim. prev.)[⇒15] Mešavina olovnog sulfiđa, čađi i još nekih sastojaka. U Egiptu

i na Bliskom istoku nosila se još u bronzanom dobu (4. milenijum p.

n. e.); između ostalog, verovalo se da štiti oči od bolesti i jakogsunca. (Prim. prev.)[⇒16] Dolina kraljica se zapravo nalazi pored Doline kraljeva. (Prim.

prev.)[⇒17] Žene su uglavnom vladale kao namesnice. Izuzetaka je bilo,

ali - čak i iz ugla An ke se na mon - u davnoj prošlosti. (Prim. prev.)[⇒18] Oko 15 cm. (Prim. prev.)[⇒19] Meru je prevršio izgred do kojeg je došlo kad su supruge

članova Kar te ro vog tima htele da posete grobnicu. Služba za starinezabranila je tu posetu, a Karter je u znak protesta zatvorio grobnicu iodbio da preda ključeve. Potom je postavio javno pismeno ob ja šnje- nje za svoj postupak u hotelu Vinter palas u Luksoru, čime jeprekršio uslove iz đozvole za is ko pa va nja i prepustio punu kontroluLakou. (Prim. prev.)[⇒20] Nebti ime, faraonovo vladarsko ime, prvo od dva upisana u

kartuš; obično je sledilo posle titule „kralj Gornjeg i Donjeg Egipta", aneretko se po ja vlju je i epitet „gospodar dveju zemalja“. (Prim. prev.)

SadržajBeleška autoraPrologDeo IGlava 1Glava 2Glava 3Glava 4Glava 5Glava 6Glava 7Glava 8Glava 9Glava 10Glava 11Glava 12Glava 13Glava 14Glava 15Glava 16Glava 17Glava 18Glava 19Glava 20Glava 21Glava 22Glava 23Glava 24Glava 25Glava 26Glava 27Glava 28

Deo IIGlava 29Glava 30Glava 31Glava 32Glava 33Glava 34Glava 35

Glava 36Glava 37Glava 38Glava 39Glava 40Glava 41Glava 42Glava 43Glava 44Glava 45Glava 46Glava 47Glava 48Glava 49Glava 50Glava 51Glava 52Glava 53Glava 54Glava 55Glava 56Glava 57Glava 58Glava 59Glava 60Glava 61Glava 62Glava 63Glava 64Glava 65Glava 66

Deo IIIGlava 67Glava 68Glava 69Glava 70Glava 71Glava 72Glava 73Glava 74Glava 75Glava 76Glava 77

Glava 78Glava 79Glava 80Glava 81Glava 82Glava 83Glava 84Glava 85Glava 86Glava 87Glava 88Glava 89Glava 90Glava 91Glava 92Glava 93Glava 94Glava 95Glava 96Glava 97Glava 98Glava 99Glava 100

EpilogO autorimaNotes