master rad - prirodno matematicki fakultet · termalni izvori slabo istraženi u jugoistočnoj...

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATČIKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Milica J. Aleksić

Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata

termalnog izvora Soko Banje

Master rad

Niš, 2016

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATČIKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata

termalnog izvora Soko Banje

Master rad

Student: Mentor:

Milica J. Aleksić Prof. dr. Ana Savić

Broj indeksa: 149

Niš, 2016

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMANT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Ecological analysis of macroinvertebrate community

in the thermal spring of Sokobanja

Master thesis

Candidate: Mentor:

Milica J. Aleksić Prof. dr Ana Savić

No. of index: 149

Niš, 2016

Srdačno se zahvaljujem svojoj mentorki, dr Ani Savić na bezrezervnoj pomoći

tokom istraživanja i pisanja rada, korisnim savetima i sugestijama.

Zahvaljujem se i kolegenici Maji na saradnji i podršci.

Posebnu zahvalnost dugujem svojim roditeljima na pomoći i apsolutnoj podršci

tokom studiranja.

Sažetak

Izvori su mesta pojavljivanja podzemnih voda na Zemljinoj površini. Osnovno svojstvo

izvora je specifičnost ekosistema koji predstavlja ekoton. Oni su heterogena staništa koja

predstavljaju kombinaciju tri mikrostaništa: vodenih, poluvodenih i polukopnenih. Iz tog razloga,

izvore možemo protumačiti i kao “vruće tačke” slatkovodnog biodiverziteta. Obzirom da su

termalni izvori slabo istraženi u jugoistočnoj Srbiji, jedan od ciljeva ovog rada je upoznavanje sa

strukturom i sastavom zajednice makroinvertebrata ovih izvora. Pošto temperaturni režim utiče na

mnoge druge fizičko-hemijske parametre, jedan od ciljeva rada je da se prokomentariše uticaj

temperature na zajednicu makroinvertebrata. Istraživanja obuhvataju zajednicu makroinvertebrata

termalnog izvora u Sokobanji. Uzorkovanje je vršeno sezonski u toku 2015 i 2016.godine.

Na godišnjem nivou je konstatovano prisustvo 12 familija sa 219 jedinki. Među

familijama, u tri sezone: proleće, jesen i zimu preovlađuju familije Physidae i Limnaeidae dok u

letnjem aspektu Physidae i Succineidae.

Od predstavnika insekatskih larvi, zastupljene su samo Diptere, dok drugi redovi koji su

prisutni u izvorima koji nisu termalni, kao što su Ephemeroptere i Trichoptere nisu konstatovani.

Vrednosti FBI ukazuju da je kvalitet vode na izvorištu loš. Pretpostavljamo da ovaj indeks

nije pogodan za korišćenje u određivanju kvaliteta vode u termalnim izvorima, jer ovi izvori ne

trpe veliki antropogeni uticaj koji bi odgovarao dobijenim vrednostima.

Ključne reči: zajednica makroinvertebrata, diverzitet, bioindikacija, FBI index

Abstract

Springs are locations where underground water emerges on the surface of Earth. Each

spring is characterized by specific combination of ecosystems forming an ecotone. These

heterogeneous habitats represent a combination of three microhabitats: aquatic, semiaquatic and

semi-terrestrial. Therefore springs may be considered to be hotspots of freshwater biodiversity. As

thermal springs have been poorly studied in southeastern Serbia, one of the goals of this paper is

learning more about the structure and composition of macroinvertebrate community in these

springs. As the temperature regime is influencing many other physical-chemical parameters, one

of the goals of this paper was to discuss the impact of temperature on macroinvertebrate

community. The field study was performed on macroinvertebrate community of the thermal

spring at Sokobanja. Samples were taken in each of the four seasons of 2015 and 2016.

The combined total at the annual level includes 12 families with 219 collected specimens.

During three seasons (spring, autumn and winter) the predominant families were Physidae and

Lymnaeidae, while during the summer aspect the predominant families were Physidae and

Succineidae.

The insect larvae were represented only by Diptera, while other orders that are regularly

present in non-thermal springs, such as Ephemeroptera and Trichoptera, were not recorded.

Values of FBI indicate that water quality at the spring site is poor. This index seems

inappropriate for use in determining water quality in thermal springs, as these springs are not

subjected to large-scale anthropogenous pressure that would suit the derived values.

Key words: macroinvertebrate community, diversity, bioindication, FBI index

Sadržaj

1. Uvod ........................................................................................................................................... 1

1.1 Termalni izvori ........................................................................................................................ 2

1.2 Podela termalnih voda na osnovu temperature ........................................................................ 2

1.3 Dosadašnja istraživanja termalnih voda na području Soko Banje ........................................... 3

1.4 Ciljevi istraživanja ................................................................................................................... 5

2. Materijal i metode ......................................................................................................................... 5

2.1 Opis lokaliteta .......................................................................................................................... 5

2.2 Uzorkovanje materijala ............................................................................................................ 9

3. Rezultati ...................................................................................................................................... 11

3.1 Godišnji aspekt ...................................................................................................................... 11

3.2 Jesenji aspekt zajednice makroinvertebrata ........................................................................... 12

3.3 Zimski aspekt ......................................................................................................................... 14

3.4.Prolećni aspekt ....................................................................................................................... 16

3.5. Letnji aspekt ......................................................................................................................... 17

3.6 Familijarni diverzitet i kvalitet vode (FBI) ............................................................................ 19

4. Diskusija ...................................................................................................................................... 21

5. Zaključci ...................................................................................................................................... 23

6. Literatura ..................................................................................................................................... 24

Biografija kandidata

Milica Aleksić rođena je 10.februara 1992. u Nišu. Osnovnu školu završila je u Rutevcu sa

odličnim uspehom. Aleksinačku gimnaziju društveno-jezički smer završila je sa odličnim

uspehom. Iste godine, 2011. upisala je osnovne studije na Prirodno – matematičkom fakultetu u

Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju.Po završetku, iste 2014. godine upisala je Master

akademske studije na Prirodno – matematičkom fakultetu u Nišu, na Departmanu za biologiju i

ekologiju, smer biologija.

Master akademske studije završava 2016. godine.

1

1. Uvod

Izvori su mesta pojavljivanja podzemnih voda na Zemljinoj površini. Osnovno svojstvo

izvora je specifičnost ekosistema koji predstavlja ekoton. Pod ekotonom se podrazumeva prelazna

zona između dva ekosistema. U pitanju je jedinstvena sredina koja se odlikuje dinamičnošću,

imajući u vidu da dolazi do mešanja podzemnih, polupodzemnih i kopnenih ekosistema. Na taj

način se formira heterogeno stanište koje predstavlja kombinaciju tri mikrostaništa: vodenih,

poluvodenih i polukopnenih. Iz tog razloga, izvore možemo protumačiti i kao “vruće tačke”

slatkovodnog biodiverziteta (Barquini and Death, 2009). Postoje brojne podele izvora po

različitim parametrima. Jedna od njih je na osnovu toga kako voda od samog izvora otiče,

odnosno, podela na osnovu tipa oticanja. U zavisnosti od geografske strukture terena kao i nagiba,

razlikujemo tri tipa izvora. Ukoliko se potom stvori jezero, to je limnokren, bara - helokren ili

ukoliko voda odmah otiče – reokren. Usled toga postoje ogromne razlike u mnogim abiotičkim

faktorima kao i u biodiverzitetu. Od izvora dalje do ušća menja se niz abiotičkih faktora, poput

brzine toka, temperature, tipa podloge, hemijskog sastva vode... Na osnovu toga se ceo tok deli

na izvor, gornji, srednji i donji tok.

Za većinu izvora možemo reći da se razlikuje od ostalih segmenata vodotoka po nižoj i

konstantnijoj temperaturi koja obično iznosi oko 7 do 8 °C. Nizvodno su kolebanja temperature

veća, odnosno leti je toplija voda dok je zimi hladnija. Takođe je i prozračnost veća u ovom delu.

Specifično je da neki organizmi migriraju preko izvora u podzemna skloništa i obratno.

Biodiverzitet je manji što su stalniji uslovi sredine, i obratno, što su veće oscilacije

ekoloških faktora, to je veći biodiverzitet (Vannote et al. 1980). Tako na izvoru dominiraju

stenotermne vrste koje imaju manje raspoloživih hranidbenih resursa, odnosno manji je diverzitet

u odnosu na srednji tok. U donjem toku je niža temperatura, veća dubina, manja providnost,

odnosno više je heterotrofa u odnosu na primarne producente, dok su u približno istom odnosu

zastupljeni predatori, (Vannote et al. 1980).

Organizmi se na različite načine suočavaju sa postojećim uslovima, odnosno dostupnosti

hrane, tipom staništa... Na osnovu specifičnih uloga koje organizmi imaju u ekosistemu

razlikujemo određene gilde u okviru makroinvertebrata jednog rečnog toka.

2

Na osnovu tipa ishrane, makroinvertebrate možemo podeliti u četiri grupe: kolektore,

grebače, sekače i predatore (Vannote et al. 1980). Sa promenom dela rečnog toka, tj. ako se

posmetraju longitudinalne promene duž rečnog toka smenjuje se i zastupljenost ovih ekoloških

grupa u okviru zajednice makroinvertebrata. U gornjrm toku najviše ima kolektora i sekača. U

znatno manjem broju su zastpljeni grebači i predatori. U srednjem toku su dominantni po

zastupljenosti grebači i kolektori, dok su najmanje zastupljeni sekači i predatori.U donjem toku

reke značajnu dominaciju igraju kolektori (Vannote et al. 1980).

1.1 Termalni izvori

Termalnim vodama smatramo one čija je temperatura viša od 20 °C, imajući u vidu da

temperatura vode zavisi od načina postanka termalne vode (Seuss, 1885). Termalne vode, prema

načinu postanka delimo u više grupa. Tako postoje vulkanske, potom fosilne, mešane, kvartarne i

vadozne. U Srbiji su najčešće vulkanske ili drugačije, juvenilne termalne vode. Formirale su se

usled vulkanskih erupcija, pri čemu je došlo do rasedanja kopna i izdizanja venačnih planina.

Ovako nastali izvori termalne vode, u Srbiji su najčešće u Panonskom basenu poput Banje

Koviljače. Takođe u Panonskoj niziji su to Novosadska Banja i Vrdnička. Niška Banja, čiju je

radioaktivnost ustanovio (Leko, 1922), potom Ribarska Banja, kao i Bujanovačka, pripadaju

Srpsko-Makedonskom masivu i spadaju u ovaj tip.

Vadozne vode, najzastupljenije u prirodi, poreklom su od atmosferskih voda i spadaju u

obnovljive izvore. Fosilne vode su u stvari fragmenti Panonskog mora koje se nekada nalazilo na

tim prostorima. S tim u vezi su i kvrtarne vode. Posle povlačenja Panonskog mora, usledilo je

dospevanje fosilnih voda u podzemlje. Mešane vode predstavljaju kombinaciju miocenskih i

vadoznih voda.

1.2 Podela termalnih voda na osnovu temperature

Starija klasifikacija po Miholić (1952), pretpostavlja da termalnim izvorima nazivamo one

čija je temperatura iznad 20 stepeni. U okviru ove podele razlikuju se: hipoterme sa temperaturom

od 20 do 24 °C, homeoterme od 24 do 38 °C i hiperterme sa temperaturom preko 38 °C. Novija

podela (Kovačić, 1998), podrazumeva podelu termalnih voda na: subtermalne sa temperaturom od

13 do 20 °C, zatim hipotermalne sa temperaturom od 20 do 30 °C, homeotermalne 30 do 38°C i

preko 38°C su hipertermalne.

3

1.3 Dosadašnja istraživanja termalnih voda na području Soko Banje

Ž. A. Herder, davne 1835.godine prvi opisuje termalne vode Soko Banje, i to proučavajući

izvor “Park“, čija je temperatura 46,2 °C. U svom radu je istraživao i termalni izvor “Banjica“.

Ovaj izvor je smešten u klisuri Moravice i ima temperaturu 36,8 °C. M. Leko (prvi opisuje

hemijski sastav termalnih voda kao i njihovu radioaktivnost. Na osnovu podataka iz njihovih

radova, znamo da je termalna voda na području Sokobanje slabo mineralna, odnosno ima

mineralizaciju 0,31-0,50 g/l. Ove vode spadaju u najradioaktivnije u Srbiji, i njihova

radioaktivnost se kreće do 1,00 Bq l/s. Imaju visoke koncentracije azota, kiseonika i ugljen

dioksida. Prisutni su i argon, helijum, selen, kripton, neon, (Jovanović, 1934).

Kapacitet termalnih izvora na ovom području je značajan. D. Jovanović je odredio ukupni

kapacitet termalnih izvorana ovom području i on iznosi oko 50 l/s.

A. Butakov 1946.godine, započinje opsežnije istraživanje termalnih izvora, kako bi se

utvrdio tačan broj ovakvih izvora kao i njihova eventualno lekovitost.

Bušotinama na različitim dubinama, utvrđena su 2 sloja: sloj sedimenata poreklom iz

tercijara, a ispod toga sloj krečnjaka koji potiče iz krede sa prisutnom termalnom vodom (Slika 1)

4

Preuzeto

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0

ahUKEwjEvdbizrnPAhWJVBQKHbdGBvEQFggcMAA&url=http%3A%2F%2Fsimterm.masfak.

ni.ac.rs%2Fproceedings%2F12-2005%2FRadovi-

Papers%2F4.%2520Novi%2520i%2520obnovljivi%2520izvori%2520energije%2F4-

9%2FMOGUNO~1.DOC&usg=AFQjCNHydvoJ3eTj84_UkBb4JVX1cpTzTQ

V. Vujanović, M. Teofilović, M. Arsenijević su istraživali prisustvo hemijskih elemenata u

termalnim izvorima Soko Banje, kao i njihovo poreklo (Vujanović et al., 1972).

Aleksandra Stanimirović se bavila proučavanjem termalnih izvora Soko Banje u smislu

njihove lekovitosti i turističkog potencijala (Stanimirović, 2015).

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwjEvdbizrnPAhWJVBQKHbdGBvEQFggcMAA&url=http%3A%2F%2Fsimterm.masfak.ni.ac.rs%2Fproceedings%2F12-2005%2FRadovi-Papers%2F4.%2520Novi%2520i%2520obnovljivi%2520izvori%2520energije%2F4-9%2FMOGUNO~1.DOC&usg=AFQjCNHydvoJ3eTj84_UkBb4JVX1cpTzTQ





5

1.4 Ciljevi istraživanja

Obzirom da su termalni izvori slabo istraženi u jugoistočnoj Srbiji, jedan od ciljeva ovog

rada je upoznavanje sa strukturom i sastavom zajednice makroinvertebrata ovih izvora. Pošto

temperaturni režim utiče na mnoge druge fizičko-hemijske parametre, jedan od ciljeva rada je da

se prokomentariše uticaj temperature na zajednicu makroinvertebrata. Predstavnici

makronvertebrata se na različite načine adaptiraju na specifične uslove staništa, pa je sagledavanje

ovih adaptacija jedan od ciljeva. Postoje podaci o sezonskoj dinamici zajednice makroinvertebrata

duž rečnih tokova i u izvorima koji ne pripadaju termalnim. U ovom radu ćemo pokušati da

odgovorimo na pitanje da li sezonska dinamika postoji i kod zajednice makroinvertebrata u

termalnim izvorima. Primenjivanjem indeksa za određivanje kvaliteta vode želimo da u ovom

radu pokažemo da li je osnovano upotrebljavati ove indekse u termalnim izvorima.

2. Materijal i metode

2.1 Opis lokaliteta

Soko Banja se nalazi u istočnoj Srbiji. Smeštena je u Sokobanjskoj kotlini, okruženoj

planinama: Rtanj na severu, Ozren, Leskovik i Devica na jugu i kotlinama Bovanskoj na Zapadu i

Skrobničkoj na jugu. Prosečna nadmorska visina područja je 350 m, (Dakić, 1967 ). Poznata je po

termalnim izvorima, koji se javljaju na južnoj strani Sokobanjske kotline.

Postoji ukupno 5 ovakvih izvora i ubrajaju se u najradioaktivnije u Srbiji, (Stanković,

2009).To su: izvor „Sonda Park“, „Bunar Preobraženje“ koji su hipertermalni, potom izvori

„Banjica I“ i „Banjica II“, spadaju u hipotermne, i izvor „Pijaca“. Istraživanje je vršeno na

području izvora „Pijaca“ (Slika 2). Temperatura ovog izvora je 32,4 °C, spada u oligomineralne

vode.

6

Slika 2 - Karta istraživanog područja

Uzorkovanje je obavljeno po sezonama, jednom u toku svake sezone. Uzorci su sakupljani

u zimu 2015, u proleće, leto i jesen 2016. Uzorkovanje je obuhvatilo tri reprezentativna lokaliteta

na području pomenutog izvora. I lokalitet je na samom izlasku termalne vode na površinu. Čini

ga uglavnom kameniti supstrat-oko 80%. II lokalitet je šljunkovitog dna dok na III lokalitetu

uglavnom preovlađuje mulj (Slika 3).

7

Slika 3 - Termalni izvor „Pijaca“

Preuzeto sa: http://www.koronasd.co.rs/slike_turizam/937513640522da41f4876e.jpg

Banja Topilo

Banja Topilose nalazi u jugoistočnom delu Aleksinačke kotline.Termalni izvor se nalazi u

proširenju Toponičke reke, odnosno između sela Kravlja i Miljkovca, na nadmorskoj visini 255

m. Okružen je planinom Kalafat, (Martinović i Kostić, 1965).

Uzorkovanje je obavljeno po sezonama, jednom u toku svake sezone. Uzorci su sakupljani

u zimu 2015, u proleće, leto i jesen 2016. Uzorkovanje je obuhvatilo tri reprezentativna lokaliteta

na području pomenutog izvora, (Slika 4).

http://www.koronasd.co.rs/slike_turizam/937513640522da41f4876e.jpg

8

Slika 4 –Termalni izvor na području Banje Topila.

Preuzeto sa: http://static.panoramio.com/photos/large/52147313.jpg

1. lokalitet je obuhvatio istraživanje na samom izvoru, gde je pretežno kamenito dno.

2. lokalitet obuhvata peskovito dno, dok je na trećem najviše mulja, (Slika 5).

Slika 5 – Lokalitet istraživanog područja

Preuzeto sa: http://i18.tinypic.com/6wo1x0l.jpg

http://static.panoramio.com/photos/large/52147313.jpg

http://i18.tinypic.com/6wo1x0l.jpg

9

2.2 Uzorkovanje materijala

Uzorci sa svakog lokaliteta su uzimani tako sto su uzimana po tri subuzorka. Vođeno je

računa da se subuzorci međusobno razlikuju po tipu supstrata, po prisustvu vegetacije, brzini vode

i slično. Uzorkovanje je vršeno kick-net mrežom. Mreža je postavljana normalno u odnosu na

podlogu, tako da mrežica sa rama pluta nizvodno. Ispred mrežice podloga je nogom uzburkavana

tako da struja vode unosi podignuti materijal u mrežicu. Zatim su uzorci pakovani u plastične

kese, uz dodatak 96% alkohola i oko 100 ml vode sa istog izvora. U svaku kesi ja stavljana etiketa

sa nazivom lokaliteta, područjem i datumom, ispisanim grafitnom olovkom.To je rađeno odmah

po uzorkovanju. Dakle, na svakom lokalitetu mreža je bacana tri puta pa je materijal objedinjen u

jedan uzorak. Uzorci su po uzorkovanju preneti u frižider i čuvani par dana do ispiranja i

trebljenja.

Ispiranje se vrši tako što ceo uzorak iz kese prabacimo u sito sa većim okcima, ispod kojeg

stavljamo sito sa sitnijim okcima. Ispiramo vodom, vodeći računa da isperemo zasebno i prisutan

kamen, hidrofite ili ostatke kopnene vegetacije kao i samu kesu gde je čuvan uzorak određenog

lokaliteta. Isprane uzorke prebacujemo u slobodnu kadicu. Izaberemo belu kadicu sa plitkim

zidovima i prebacujemo deo uzorka tog lokaliteta kako bi pristupili trebljenju. Istrebljene jedinke

ubacujemo pincetom u bocu sa alkoholom gde se čuvaju do trenutka determinacije. Pri tom svaku

bočicu je potrebno etiketirati.

Determinacija je vršena pomoću binokularne lupe tipa Leica MZ-16A Stereomicrosope i

mikroskopa tipa Leica System Microscope DM2500. Svaku pojedinačnu jedinku

makroinvertebrata iz bočice prebacimo u petrijevu šolju, u koju predhodno sipamo par kapi

alkohola kako bi izbegli sušenje jedinke i postavimo pod lupu. Pomoću ključa za determinaciju

odredimo taksone. Determinacija je vršena do nivoa familije. Korišćeni su sledeći ključevi za

determinaciju, pojedinačni za svaku grupu. Za identifikaciju Oligochaeta korišćeni su

identifikacioni ključevi po Brinkhurstu (1971) I Hrabě-u (1981). Hirudinea su identifikovane uz

pomoć ključa koji daju Mann & Watson (1964). Gastropoda su identifikovane na osnovu

relevantnih identifikacionih ključeva (Ložek, 1956; Macan and Douglas Cooper, 1994) i

priručnika (Pfleger, 2000). Identifikacija Odonata izvršena je prema ključevima koje su dali

Bešovski (1994) I Nilsson (1997). Za identifikaciju Ephemeroptera korišćeni su identifikacioni

ključevi prema Belfiore (1983) i Elliott et al. (1988).

10

Kvalitet vode je određivan familijarnim biotičkim indeksom – FBI, po Hilsenhoff- u,

(Hilsenhoff, 1988).

FBI=

gde je ni-broj individua, ti-tolerancija, S-broj familija uključenih u analizu.

Kao granične vrednosti za određivanje klasa kvaliteta vode, korišćena je sledeća tabela.

Tabela 1 - Vrednosti familijarnog biotičkog indexa za određene klase kvaliteta vode po

(Hilsenhoff - 1988)

FBI Kvalitet vode

0,00-3,75 odlična

3,76-4,25 vrlo dobra

4,26-5,00 dobra

5,01-5,75 prosečna

5,76-6,50 prosečno loša

6,51-7,25 loša

7,26-10,00 veoma loša

11

3. Rezultati

3.1 Godišnji aspekt

Istraživanje izvora Soko Banje je obuhvatilo period od zime 2015. do jeseni 2016. Na

godišnjem nivou, najzastupljenija familija je Physidae ( što se vidi i iz Tabele 2), sa ukupno

pronađenih 219 jedinki.

Tabela 2. Zajednica makroinvertebrata termalnih izvora Soko Banje

lokalitet datum godina Red Familija Br. Jedinki

1 14.11. 2015 Architaenioglossa Viviparidae 1

1 14.11. 2015 Diptera Chironomidae 24

1 14.11. 2015 Basommatophora Lymnaeide 30

1 14.11. 2015 Basommatophora Physidae 5

1 14.11. 2015 Diptera Athericidae 1

1 14.11. 2015 Diptera Strtiomydae 2




1 18.3. 2016 Basommatophora Planorbidae 1


1 2.5. 2016

bez pronađenih

taksona

1 30.6 2016 Basommatophora Planorbidae 3

1 30.6 2016 Basommatophora Physidae 27

1 30.6 2016

Oligochaeta 7





2 18.3 2016 Amphipoda Gammaridae 2


2 18.3 2016 Basommatophora Lymnaeide 2

2 18.3 2016 Diptera Athericidae 1




2 30.6. 2016 Stylommatophora Succineidae 10






3 14.11. 2015 Basommatophora Lymnaeidae 9


3 18.3. 2016 Amphipoda Gammaridae 5





3 30.6. 2016 Diptera Limoniidae 1

3 30.6. 2016 Diptera Stratiomidae 2

3 30.6. 2016 Neotaenioglossa Hydrobidae 2

12

Tabela 3 – Zastupljenost svake pojedinačne familije na godišnjem nivou

Naziv familije Broj jedinki

Athericidae 3

Chironomidae 28

Gammaridae 7

Hydrobidae 2

Limoniidae 1

Lymnaeidae 69

Oligocheta 7

Physidae 219

Planorbidae 9

Stratiomydae 4

Succinaeidae 20

Viviparidae 16

Slika 6 - Zastupljenost svake pojedinačne familije na godišnjem nivou

3.2 Jesenji aspekt zajednice makroinvertebrata

Ukupan broj jedinki pronađen na svim lokalitetima u jesenjem aspektu je 206. Obuhvataju

7 familija. Redu Basommatophora pripadaju 3 familije, kao i redu Diptera, dok je red

Architaenioglossa predstavljen jednom familijom (Tabela 4).

0

50

100

150

200

250

Broj jedinki

Athericidae

Chironomidae

Gammaridae

Hydrobidae

Limoniidae

Lymnaeidae

Oligocheta

Physidae

Planorbidae

Stratiomydae

13

Tabela 4 – Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata u jesenjem aspektu

Lokalitet Datum Godina Red Familija Br. Jedinki






1 14.11. 2015 Diptera Stratiomydae 2









Najveći broj jedinki pronađen je na drugom lokalitetu, 73, a najmanji na prvom 43 jedinke.

Najmanji broj jedinki na prvom lokalitetu je i očekivan s obzirom na najveću temperaturu koja

iznosi 42 °C. Razlika u broju pronađenih jedinki na drugom i trećem lokalitetu je svega tri.

Familija Physidae je najzastupljenija, sa 103 pronađene jedinke; familija Lymnaeidae je

predstavljena sa 64 jedinke, familija Chironomydae 24, familija Viviparidae 12, familija

Planorbidae 3, dok familija Stratiomydae samo sa tri jedinke (Slika 7)

Slika 7. Zastupljenost pojedinačnih familija u okviru zajednice makroinvertebrata pronađenih u

jesen

Athericidae 1%

Chironomydae

12%

Lymnaeidae 31% Physidae

49%

Planorbidae 1%

Stratiomydae 0,1%

Viviparidae 6% Jesen

14

Podjednaku zastupljenost familija pokazuju redovi Bassomatophora sa familijama:Lymnaeidae,

Physidae i Planorbide i red Diptera sa familijama Chironomydae i Athericidae, po 43%, dok

preostalih 14% zauzima red Architaenioglossa sa familijom Viviparidae (Slika 8).

Slika 8 – Zastupljenost jedinki u okviru redova u jesen

3.3 Zimski aspekt

Tabela 5 - Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata u zimskom aspektu







2 18.3 2016 Amphipoda Gammaridae 2



2 18.3 2016 Diptera Athericidae 1


3 18.3. 2016 Amphipoda Gammaridae 5

Ukupan broj jedinki pronađen za mart je 47. Raspoređene su u 6 familija.( Tabela 5).

Diptera 43%

Bassomatophora 43%

Architaenioglossa 14%

4th Qtr 0%

Jesen

15

Redu Basiommatophora pripadaju tri familije: Planorbidae, Physidae i Lymnaeidae, dok redu

Diptera pripadaju 2 familije: Athericidae i Chironomydae a redu Amphiopoda jedna familija -

Gammaridae.

Najveći broj jedinki pronađen je na drugom lokalitetu 22, potom na prvom 12, gde vladaju i

najekstremniji uslovi, visoka temperatura i kamenito dno, dok je na trećem 13 jedinki bilo

prisutno.Razlika u broju pronađenih jedinki na drugom i trećem lokalitetu je svega jedan.

Najzastupljenija familija je familija Physidae sa 28 jedinki, potom sledi familija Gammaridae sa 7

jedinki, familija Lymnaeidae 5 jedinki, familija Chyronomydae 4 dok familija Planorbidae samo

jednu pronađenu jedinku (Slika 9).

Slika 9 – Zastupljenost pojedinačnih familija u okviru zajednice makroinvertebrata pronađenih u

zimskom aspektu

Najzastupljeniji red je red Basommatophora sa familijama: Lymnaeidae, Planorbidae i Physidae

sa 50% om zastupljenošću, potom sledi Diptera sa 33% predstavljen familijama Chyronomydae i

Athericidae. Najmanji broj familija pripada redu Amphiopoda ( Slika 10)

Athericidae 4%

Chironomydae 9%

Gammaridae 15%

Lymnaeidae 11%

Physidae 59%

Planorbidae 2%

ZIMA

16

Slika 10 – Zastupljenost familija u okviru redova

3.4.Prolećni aspekt

Pronađeno je ukupno 6 jedinki na sva tri lokaliteta, raspoređenih u dve familije:

Lymnaeidae i Physidae (Tabela – 6). Na lokalitetu 1 nije pronađen ni jedan takson. Isti broj

jedinki pronađen je i na drugom i na trećem lokalitetu – po 3. Zastupljenija je familija Physidae sa

5 jedinki, dok familija Lymnaeidae ima 1 jedinku.(Slika 11)

Tabela 6 - Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata u prolećnom aspektu


1 2.5. 2016

bez pronađenih

taksona




Diptera 33%

Amphipoda 17%

Bassomatophora 50%

0%

ZIMA

17


prolećnom aspektu.

Jedini red koji je prisutan je red Basommatophora sa pomenute tri familije.

3.5. Letnji aspekt

Ukupan broj pronađenih jedinki na sva tri lokaliteta je 126, u okviru 9 familija (Tabela 7).

Redu Basommatophora pripadaju tri familije: Planorbidae, Lymnaeidae i Physidae. Redu Diptera

pripadaju 2 familije, Limoniidae i Stratiomydae, redu Stylommatophora jedna – Succineidae, dok

je redArchitaenioglossa predstavljen jednom familijom Viviparidae, kao i red Neotaenioglossa

familijom Hydrobidae.

Lymnaeidae 17%

Physidae 83%

0%

0%

Proleće

18

Tabela 7 - Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata u letnjem aspektu


1 30.6 2016 Basommatophora Planorbidae 3


1 30.6 2016

Oligochaetae 7








3 30.6. 2016 Diptera Limoniidae 1

3 30.6. 2016 Diptera Stratiomidae 2

3 30.6. 2016 Neotaenioglossa Hydrobidae 2

Najveći broj jedinki pronađen je na trećem lokalitetu – 64 (što je i očekivano s obzirom na

najidealnije uslove u odnosu na ostala dva lokaliteta u pogledu temperature i tipa podloge), potom

na prvom – 37, dok je na drugom pronađeno 25 jedinki.

Najzastupljenija familija je familija Physidae sa 83 jedinke, a najmanje brojna je familija

Limoniidae sa jednom jedinkom. Familiju Lymnaeidae čine 2 jedinke, kao i familiju Hydrobiidae

i Stratiomydae. Oligocheta broji 7 jedinki , dok familija Planorbidae 5 jedinki. Familiju

Succinaeidae predstavlja 20 jedinki (Slika 12).

Hydrobidae 2%

Limoniidae 1%

Lymnaeidae 1,6%

Oligocheta 5%

Physidae 69%

Planorbidae 3%

Stratiomydae 2%

Succineidae 16%

Viviparidae 2% Leto

19


letnjem aspektu

Najveći broj familija pripada redu Basommatophora – 3, i to: Planorbidae, Physidae kao i

Lymnaeidae. Redu Diptera pripadaju 2 familije i to: Limoniidae i Strathiomydae,

Stylommatophora jedna - Succinaeidae, Architaenioglossa – Viviparidae, i Neotaenioglossa –

Hydrobidae, Oligocheta ukupno 7 predstavnika (Slika – 13).

Slika 13 – Zastupljenost familija u okviru redova

3.6 Familijarni diverzitet i kvalitet vode (FBI)

Slika 14 - Familijarni diverzitet po sezonama

Neotaenioglossa 13%

Diptera 25%

Bassomatophora 38%

Archtaenioglossa 12%

Oligocheta 12%

Leto

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

jesen zima proleće leto

Broj familija

20

Pokazalo se da je najveći broj familija prisutan u toku leta (9), a najmanji u toku proleća (2),

(Slika 14).

Na osnovu primene navedenog familijarnog biotičkog indexa (FBI), dobijene su vrednosti indeksa

date u Tabeli 8. U svim sezonama kao i na godišnjem nivou dobijene su izuzetno visoke

vrednosti ovog indeksa. Te vrednosti svrstavaju istraživane lokalitete u klasu vode sa veoma lošim

kvalitetom, kako na sezonskom tako i na godišnjem nivou.

Tabela 8– Kvalitet vode na osnovu FBI index-a po sezonama i na godišnjem nivou

FBI index Kvalitet vode

jesen 7,068 Veoma loša

zima 7,068 Veoma loša

proleće 7,7 Veoma loša

leto 8 Veoma loša

godišnji 7,28 Veoma loša

21

4. Diskusija

Na istraživanom području, konstatovano je u toku jednogodišnjeg istraživanja prisustvo 12

familija sa 219 jedinki. To je mali broj, čak i za izvore. Naime, za izvore je karakterističan i mali

broj taksona i njihova mala abundanca u odnosu na druge sektore rečnog toka. Mali broj taksona

se očekuje u svim izvorima jer je manje vrsta uspešno u prilagođavanju na specifične uslove

sredine u izvorima. Sa druge strane, obzirom da imaju manju površinu nego što je recimo, na

nekom drugom profilu rečnog toka, manji je broj, tj manja je raznovrsnost mikrohabitata. U

našem radu je potvrđeno da je to još izrazitije u termalnim izvorima. Generalno, izvori su veoma

dinamične sredine u kojima se manja u toku godine izdašnost, turbiditet, stepen razvijenosti

riparijalne vegetacije. Osim što su trebali da se prilagode na pomenute uslove, organizmi u

termalnim izvorima morali su da se prilagode i na specifične termalne uslove. Manja abundanca

se očekuje zbog činjenice da je mali broj primarnih producenata, a samim tim, manja je početna

količina energije u trofičkim mrežama koje postoje u ovakvim tipovima ekosistema. To je

potvrđeno i u ovom istraživanju, obzirom da smo pronašli mali broj taksona sa malom

abundancom, bez obzira što smu uzorkovali na svakom izlasku na izvor po tri tipa mikrohabitata.

Najviše familija konstatovano je u leto dok je najveći broj jedinki konstatovan u jesen.

Generalno možemo reći da su izvori kao specifični ekosistemi dosta zavisni od inputa alohtone

organske materije, što potvrđuju gore navedene činjenice o stanju makroinvertebratske zajednice

u leto i jesen. U leto, a naročito u jesen, najveći je input lišća od strane riparijalne vegetacije, te se

i zajednica makroinvertebrata u tom periodu najbolje razvija. Primarni producenti su u izvorima

ograničeni na alge i mahovine.

U taksonomskom pogledu, najzastupljeniji su predstavnici mekušaca, dok se u drugim

izvorima sa velikom zastupljenošću javljaju predstavnici insekatskih redova kao što su

Ephemeroptere, Trichoptere, dok je ovde od strane insekatskih grupa jedino vredno pomenuti red

Diptera. Samo u jednoj sezoni-u toku zime značajan deo u uzorku zauzimaju predstavnici

Amphipoda. Preovladavanje ove grupe je često u izvorima koji nisu termalni. U svim sezonama

preovlađuje grupa Bassomatophora.

Na nivou familija, u većini sezona (proleće, jesen i zima) preovlađuju predstavnici familija

Physidae i Limnaeidae. Situacija je jedino nešto drugačija zimi kada preovlađuju Physidae i

Succineidae. Stoga, kako je i očekivano, nemožemo reći da postoji jasna sezonska dinamika u

termalnim izvorima. To je zbog činjenice da je u ovim ekosistemima temperaturno variranje vode

22

znatno manje nego u drugim delovima rečnog ekosistema. Blaže oscilacije u procentualnoj

zastupljenosti familija po sezonama su pre posledica prisustva/odsustva onih predstavnika

zajednice makroinvertebrata čiji su adultni stadijumi letači-na primer, familije iz reda Diptera.

Familijarni Biotički Indeks je korišćen za određivanje kvaliteta vode. Pokazao je da je

voda na ovim izvorima lošeg kvaliteta. Sa druge strane, na izvorima ne postoji veliki antropogeni

pritisak pa se takvo stanje ne bi moglo očekivati. Ovakvi podaci ukazuju pre na činjenicu da nije

opravdano koristiti ovaj indeks ya kvalitet vode na termalnim izvorima nego na pravo stanje

kvaliteta vode. Buduća istraživanja bi mogla da daju odgovor na koji način bi se određivao

kvalitet vode na osnovu makroinvertebratske zajednice u ovakvom tipu ekosistema.

23

5. Zaključci

Ovaj rad je doprinos poznavanju zajednica makroinvertebrata u izvorskim

ekosistemima koji su na području jugoistočne Srbije slabo istraženi sa ovog aspekta.

Na godišnjem nivou je konstatovano prisustvo 12 familija sa 219 jedinki. Među

familijama, u tri sezone: proleće, jesen i zimu preovlađuju familije Physidae i Limnaeidae dok

u letnjem aspektu Phasidae i Succineidae.

Od predstavnika insekatskih larvi, zastupljene su samo diptere, dok drugi redovi koji

su prisutni u izvorima koji nisu termalni, kao što su Ephemeroptere i Trichoptere nisu

konstatovani.

Vrednosti FBI ukazuju da je kvalitet vode na izvorištu loš. Pretpostavljamo da ovaj

indeks nije pogodan za korišćenje u određivanju kvaliteta vode u termalnim izvorima, jer ovi

izvori ne trpe veliki antropogeni uticaj koji bi odgovarao dobijenim vrednostima.

Na osnovu zajednice makroinvertebrata po sezonama, zaključeno je da sezonska

dinamika nije izražena, pretpostavljamo zbog konstantnog termičkog režima u ovim izvorima.

24

6. Literatura

Dobrović, A., 2015: Raznolikost i struktura zajednice puževa srednjeg i donjeg toka reke Cetine.

Diplomski rad,Prirodno – matematički fakultet, Sveučilište u Zagrebu.

Grbavac, F., 2015: Makrozobentos stalnih i povremenih kraških izvora. Master rad, Prirodno –

matematički fakultet, Sveučilište u Zagrebu.

Kostić, M. & Martinović, Ž., 1965: Terma Kravljansko Topilo. Morfohidrološka evolucija i

značaj za termalizam i turizam. Glasnik srpskog geografskog društva, 15(2), Beograd.

Milanović, P. &Tomić, V., Mogućnost korišćenja geotermalne energije Sokobanje, 4: 1-2.

Rakić, A., 2014: Komparativna analiza biotičkih indeksa koji se koriste za određivanje kvaliteta

vode na teritoriji grada Niša.Master rad, Prirodno– matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.

Stanimirović, A., 2015: Termalni izvori u funkciji razvoja turizma u Srbiji. Master rad, Prirodno

– matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.

Vasov, I., 2014: Ekološke karakteristike zajednice Trichoptera na teritoriji grada Niša. Master

rad, Prirodno– matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.

Vulić, I., 2014: Taksonomski sastav i struktura zajednice Trichoptera na teritoriji grada

Niša.Master rad, Prirodno– matematički fakultet, Univerzitet u Nišu.

http://www.ptt.rs/korisnici/s/c/scg1/soko-vode.htm

file:///C:/Documents%20and%20Settings/Administrator/Desktop/Sokobanja%20_%20Banje%20u

%20Srbiji.html

http://www.ptt.rs/korisnici/s/c/scg1/soko-vode.htm

25

Прилог 5/1

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска Тип записа, ТЗ: текстуални / графички Врста рада, ВР: Мастер рад Аутор, АУ: Mилица Aлeксић Ментор, МН: Ана Савић Наслов рада, НР: Еколошке карактеристике заједнице

makroinvertebrata теpмaлнoг извopa Coкo Бaњe

Језик публикације, ЈП: српски Језик извода, ЈИ: енглески Земља публиковања, ЗП: Р. Србија Уже географско подручје, УГП: Р. Србија Година, ГО: 2016. Издавач, ИЗ: ауторски репринт Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

24 стр.; 8 тaбeлa; 14 cликa

Научна област, НО: Екологија Научна дисциплина, НД: Екологија Предметна одредница/Кључне речи, ПО:

Заједница makroinvertebrata, диверзитет, биоиндикација, FBI индекс

УДК 581.526.326:551.23 (497.11)

Чува се, ЧУ: Библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Извори су места појављивања подземних вода на Земљиној површини. Основно својство извора је специфичност екосистема који представља екотон. Обзиром да су термални извори слабо истражени у југоисточној Србији, један од циљева овог рада је упознавање са структуром и саставом заједнице makroinvertebrata ових извора. Пошто температурни режим утиче на многе друге физичко – хемијске параметре, један од циљева рада је да се прокоментарише утицај температуре на заједницу makroinvertebrata. Истраживања обухватају заједницу makroinvertebrata термалног извора у Соко Бањи. Узоркованје је вршено сезонски у току 2015 i 2016. године.

На годишњем нивоу је констатовано присуство 12 фамилија са 219 јединки. Међу фамилијама, у три сезоне: пролеће, јесен и зиму преовлађују фамилије Physidae и Limnaeidae, док у летњем аспекту Physidae и Succineidae.

Од представника инсекатских ларви, заступлјене су

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО: Чланови комисије, КО:

Председник:

Члан: Члан,

ментор:

Образац Q4.09.13 - Издање 1

26

Прилог 5/2

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: Master thesis Author, AU: Milica Aleksić Mentor, MN: Ana Savić Title, TI:

ON SOME CLASSES OF ONE-LEAF FUNCTIONS

Language of text, LT: Serbian Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Republic of Serbia Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: 2016 Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD:

(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

24p; 8 tables; 14 pictures

Scientific field, SF: Ecology Scientific discipline, SD: Ecology Subject/Key words, S/KW: macroinvertebrate community, diversity, bioindication,

FBI index UC 581.526.326:551.23 (497.11)

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: Springs are locations where underground water

emerges on the surface of Earth. Each spring is

characterized by specific combination of ecosystems

forming an ecotone. As thermal springs have been

poorly studied in southeastern Serbia, one of the goals

of this paper is learning more about the structure and

composition of macroinvertebrate association in these

springs. As the temperature regime is influencing many

other physical-chemical parameters, one of the goals of

this paper was to discuss the impact of temperature on

macroinvertebrate association. The field study was

performed on macroinvertebrate association of the

Accepted by the Scientific Board on, ASB: Defended on, DE: Defended Board, DB:

President: Member: Member,

Mentor:

ОбразацQ4.09.13- Издање 1