Martina Vukasovi

RAZVOJ KURIKULUMAU VISOKOM OBRAZOVANJU

IzdavaAlternativna akademska obrazovna mreaSimina 19, Beogradwww.aaen.edu.yuaaen@aaen.edu.yu

Za izdavaaSrbijanka Turajli

UrednikAljoa Mimica

Korektura i lekturaLjubia Vujoevi

Dizajn koricaMilica Milojevi

Tira1000 primeraka

ISBN 86-84151-13-5

Priprema i tampa

Martina Vukasovi

RAZVOJ KURIKULUMAU VISOKOM OBRAZOVANJU

BEOGRADdecembar 2006.

Projekt finansijski pomogli Balkanski fond za demokratiju, projekt German Marshal Fund i SIDA, Centralnoevropska inicijativa (Central European Initiative) i Fond za otvoreno drutvo u Srbiji. Miljenja izraena u publikaciji ne moraju predstavljati i miljenja pomenutih organizacija.

Sadraj

Re izdavaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

1. UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Svrha prirunika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Pojam kurikuluma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Struktura prirunika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

2. TERMINOLOGIJA I RENIK POJMOVA. . . . . . 30Renik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

3. POSTOJEE STANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Institucionalna ogranienja, efikasnost iefektivnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Koncept Moj predmet, metodi nastave iocenjivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

4. CIKLUSI STUDIJA I PROFILISANJE PROGRAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Tri ciklusa studija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Svrha i profilisanje programa . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Zapoljivost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

5. MODULARIZACIJA PROGRAMA . . . . . . . . . . . 82

6. ISHODI UENJA, OPTE I SPECIFINE KOMPETENCIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Kompetencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Ishodi uenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

7. METODI NASTAVE I OCENJIVANJA EVROPSKI SISTEM PRENOSA BODOVA. . . . . 97

Veza izmeu ishoda uenja i nastave . . . . . . . . . . . 97

Metodi nastave i kompetencije. . . . . . . . . . . . . . . . 99Jo o ocenjivanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Evropski sistem prenosa bodova ESPB . . . . . . . 105Kompetencije predavaa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

8. OD TEORIJE DO PRAKSE . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Putokaz neophodna pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Sve je to lepo i krasno, ali... . . . . . . . . . . . . . . . . 113

Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Korisni linkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Prilog Evropski okvir kvalifikacija . . . . . . . . . . . . . 123

Sadraj

Re izdavaa

Po mnogim miljenjima proces reforme visokog obrazovanja u Srbiji je u punom zamahu. Donet je novi Zakon o visokom obrazovanju, usvojeni su novi statuti univerziteta i fakulteta, uvedene dvostepene studije, uur-bano se razvijaju doktorske studije, svim kursevima su pridrueni bodovi (ESPB) i tako redom. Najvei broj ar-gumenata u prilog uspenosti dosad sprovedene reforme zasniva se na injenici da su svi fakulteti doneli nove stu-dijske programe.

Teko je osporiti da se na svim univerzitetima osea iva aktivnost. Jo tee bi bilo rei da u pogledu reforme nije nita uraeno. Meutim, nedavno zapoeti spor izme-u studentskih organizacija i univerziteta u pogledu ekvi-valencije diploma baca i potpuno drugaiju svetlost na ostvarene rezultate. Insistiranje Konferencije univerziteta Srbije na minicuoznom poreenju starih i novih nastavnih programa, prebrojavanje godina studija i naknadno bodo-vanje predmeta koji su davno odsluani i poloeni svedoi o tome da sutina same reforme u velikoj meri nije shva-ena.

ini se da je klju nerazumevanja upravo u novofor-miranim nastavnim planovima. Ve i letimian pogled po-kazuje da su novi planovi uistinu bolji od starih. Uvedeni su novi predmeti u kojima se izlau savremena nauna dostignua, izbaene su neke zastarele oblasti, studenti su u izvesnoj meri rastereeni obaveza. Da li je ta mera i dovoljna znae se tek kada prva generacija zavri makar prvu godinu po novom sistemu studija. Meutim, i bez toga izvesno je da se novi planovi po svojoj sutini ne ra-zlikuju od starih. tavie, novi studijski programi nisu

7

usklaeni ni s vaeim Zakonom o visokom obrazovanju, koji u lanu 28 precizira sadraj studijskih programa. Umesto oekivanih ishoda uenja, uslova upisa, prelaza na druge programe i izbora kurseva, naina ocenjivanja itd., novi programi su se ponovo sveli na listu predmeta koje student mora da poloi da bi dobio diplomu. Pri tome su dodeljeni bodovi vezani za broj asova nastave, a ne za procenjeno optereenje studenata. Otuda je i bilo mogue da se u pogledu ekvivalencije starih i novih programa doe na ideju da se oni formalno porede, a ne da se utvrdi koje komeptencije se njima stiu, odnosno za koju vrstu posla se neko kvalifikuje kada dobije odreenu diplomu.

Ako bismo hteli da budemo strogi u oceni dosada-njih rezultata, mogli bismo rei da su ostvarene promene samo kozmetike prirode. Ipak, bilo bi nepravedno, pa ve-rovatno i nekolegijalno na taj nain potceniti oigledne napore koji su uloeni u reformu. Drugim reima, ini se da je pravednije konstatovati da je u akademskoj zajednici Srbije sazrela svest da su reforme nophodne, ali da jo nedostaje jedan nivo znanja neophodnih za razumevanje sutine promena koje je nametnula nova paradigma studi-ranja i koje se u skladu s tim oekuju od univerziteta.

U elji da doprinese reavanju ovih problema, AAOM je, uz pomo Fonda za otvoreno drutvo u Srbiji, formirao Centar za obrazovne politike koji e nastaviti i proiriti dosadanje aktivnosti AAOM-a kako na polju praenja i promovisanja promena u politici visokog obrazovanja u Evropi i svetu, tako i predlaganja reenja koja bi bila pri-merena naoj akademskoj sredini.

Publikacijom koja je pred nama Centar zapoinje sa izdavanjem nove serije knjiga o reformi. Ona je po prirodi stvari posveena razvoju kurikuluma kao osnove celoku-pne nastavne aktivnosti na visokokolskim ustanovama.

Razvoj kurikuluma u visokom obrazovanju

8

9

Dva su osnovna razloga uslovila opredeljenje ba za ovu temu. Pre svega, injenica da su svi nastavni planovi promenjeni, a da ta promena nije u skladu sa onim to se od nje oekivalo ukazuje na neophodnost da se u to kra-em vremenu ukae na postojee zablude. Temu je odre-dila i elja da se o njoj raspravlja pre nego to neade-kvatno formirani nastavni planovi neprilagoeni novom sistemu studija dovedu do neuspeha studenata, koji bi se mogao protumaiti i pogreno koncipiranim sistemom studija.

Pored toga, ukoliko se uz pomo ove publikacije, kao i druge literature, uistinu sagleda sutina formiranja novih kurikuluma postae jasno i da se oni ne mogu formirati u uslovima nepostojanja integrisanog univerziteta, zadra-vanja pojma matinosti pojedinih fakulteta, samoupravnih oblika upravljanja ustanovama, kao i neadekvatnog siste-ma finansiranja. Drugim reima, ostali segmenti reforme poee sami od sebe da se razvijaju u pravom smeru. Cen-tar e, naravno, sa svoje strane kroz nove publikacije na-stojati da blagovremeno osvetli i te aspekte reforme.

Raduje zato injenica da je Centar okupio izvestan broj mladih ljudi koji su stekli, ili su u procesu sticanja i formalnih kvalifikacija u domenu obrazovanja. Njihov entuzijazam i steeno znanje ulivaju nam nadu da emo konano poeti da i o problemima visokog obrazovanja govorimo s manje emocija, a s vie proverenih injenica i utemeljenih stavova. Ve i ova prva publikacija nedvo-smisleno ukazuje da se krenulo upravo tim putem. Svesni smo da se itaocima moda i nee dopasti neki izneti sta-vovi i ocene, ali isto tako znamo da se nijedna promena ne moe ostvariti ako se verno i s dovoljno injenica ne utvrdi postojee stanje. Konano, treba imati na umu da su sve ocene date ne sa eljom da se konstatuje da neto

Re izdavaa

smo po sebi nije dobro, ve samo u funkciji poreenja, odnosno jasnijeg sagledavanja onoga to je neophodno da se uradi. Jednom reju, verujemo da e i ova publika-cija, kao i one ranije objavljene, biti od koristi onima koji ele da saine moderne kurikulume, usaglaene sa evrop-skim standardima.

Beograd, Prof. dr Srbijanka Turajli,12.12.2006. Centar za obrazovne politike, AAOM

Razvoj kurikuluma u visokom obrazovanju

10

11

Predgovor

Ovaj prirunik nastao je u okviru niza aktivnosti (u pe-riodu februar 2005 novembar 2006. godine) posveenih razvoju kurikuluma, koje su organizovali Alternativna aka-demska obrazovna mrea i Centar za obrazovne politike.

Drugi rezultati tih aktivnosti su broura o zakljucima projekta Regionalno usaglaavanje kurikulum ka Evropskom prostoru visokog obrazovanja, uspostavljanje nekoliko tematskih regionalnih mrea, formiranje elektron-ske biblioteke Centra za obrazovne politike AA OM-a, or-ganizacija nekoliko seminara i radionica, kao i uee sa-radnika Centra za obrazovne politike na drugim konferen-cijama u zemlji i inostranstvu. Samim tim, u izradi priru-nika su, na posredan nain, uestvovali svi oni koji su ue-stvovali i u pomenutim aktivnostima Centra za obrazovne politike i Alternativne akademske obrazovne mree, budui da su njihovi stavovi, nedoumice, pitanja i predlozi bitno uticali na preporuke i stavove iznete u ovom pri runiku.

Izrada ovog prirunika ne bi bila