marko krajsic - istina i legenda o boju na kosovu

8/12/2019 Marko Krajsic - Istina i legenda o boju na Kosovu

1/36

Marko Kraji

Istina i legenda

oboju na Kosovu

ecHo


2/36

Marko Kraji

2

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.


3/36

Istina i legenda o boju na Kosovu

3

1.Boj na Kosovu spada u jedan od najsudbonosnijih dogaaja

srpske srednjovekovne istorije. U jednom danu Srbi su izgubili sve

i bitku i rat, i vladara i dravu; unitena im je mladost i budunost. Ujednom danu narod je ostao sam, nasuprot mranim vremenima kojasu nadolazila. Zato nije nikakvo udo to je boj na Kosovu vremenomuzdignut do stupnja nacionalne legende koja je uvana i negovanakroz usmenu profanu tradiciju i ovekoveena u ciklusu epskihnarodnih pesama. Boj na Kosovu u ovoj poeziji i profanim

predanjima dobija tonove opte nacionalne tragedije sloma predturskim osvajaima. Istorijski gledano, bila je to bitka izmeu turskevojske koju je predvodio sultan Murat I s jedne, i neravnopravnihsnaga srpskog kneza Lazara Hrebeljanovia i Vuka Brankovia sdruge strane. Do bitke je dolo na Kosovu polju, nedaleko odPritine, izmeu reke Sitnice i njene desne pritoke Laba, na dan

svetog Vida (Vidovdan), 28. juna 1389. g., po gregorijanskom,odnosno 15. juna 1389. g., po julijanskom kalendaru, poto srpskapravoslavna crkva nije prihvatila kalendarske reforme Gregorija XIII1582. g. (U srpskim srednjovekovnim spisima boj na Kosovu jedatiran 6897. godinom od postanka sveta prema vizantijskomhrianskom kalendaru kojim su se sluili i srednjovekovni Srbi, a kod

Turaka, koji vreme raunaju od hidre, odnosno odlaska prorokaMuhameda iz Meke u Medinu, boj na Kosovu je datiran 791.


4/36

Marko Kraji

4

godinom.).U estokom sudaru srpske i turske vojske ivote su izgubili oba

vladara i turski sultan Murat i srpski knez Lazar, ija drava nakonovog dogaaja gubi nezavisnost. Sukob je nadaleko odjeknuo i

snano delovao na savremenike. Ipak, o njemu je do danas doprlomalo onovremenih podataka. Moda se u optoj pometnji inesigurnom vremenu malo ta zapisivalo. S druge strane, preivelisvedoci davali su svoje verzije koje su, po pravilu bile samo deliminovienje dogaaja. Takva nepotpuna i nejasna saznanja pretoena su ulegendu koja se vremenom dalje irila osveavana novim motivima.

Razraenu kosovsku legendu zapisao je Dubrovanin Mavro Orbini(Mavro Orbini, Mauro Orbin, ili Mauro Orbini) u delu KraljevstvoSlovena (Il regno degli Slavi), koje je objavljeno 1601. g. naitalijanskom jeziku. Meutim, i nakon Orbinija irio se krugkosovskih junaka, a dodavane su i nove pojedinosti. Zavrni oblikkosovskog predanja moe se nai u Prii o boju kosovskom, koja je

tokom XVIII i XIX v. u mnogim srpskim krajevima prepisivana iitana.

Kosovski boj je i kod Turaka, mada za njih nije bio tolikosudbonosan, izazvao veliki interes svojim dramatinim tokom,krvavim intenzitetom a najvie pogibijom sultana prvi i jedini putu njihovoj istoriji. (U srednjem veku se pogibiji vladara na bojnom

polju pridavao ogroman, po pravilu preteran znaaj. Pogibijavojskovoe, pogotovo kada se za nju sazna u toku bitke, mogla je dadovede do preokreta. Zato nimalo ne iznenauje injenica da je smrtsultana Murata bacila na Turke senku poraza.).

Sve u svemu, srpski, turski, vizantijski i ostali izvori o ovomdogaaju ine samo splet kontradiktornih odlomaka mate i istine.

Tamo gde je istorija iezla po vododerinama zaborava nadomestilaje mata. Srpski legendarni junaci, Milo Obili, Strahinja Banovi,


5/36


5

Jug-Bogdan i devet Jugovia, Ivan Kosani, Milan Toplica i mnogidrugi, dobili su status istorijskih linosti, iako dokaza o postojanju iueu u boju na Kosovu ima samo za kneza Lazara Hrebeljanovia,za njegovog zeta Vuka Brankovia, i za jo nekoliko manje vanih

linosti.


6/36

Marko Kraji

6

2.U vreme vladavine slavne dinastije Nemanjia, Srbija je doivela

izvanredan uspon, iz vazalne potinjenosti uzdigla se do dominantne

sile na Balkanskom poluostrvu. Rodonaelnik dinastije, StefanNemanja je za vreme svoje vladavine od 1170. 1196. g., postaviotemelje srpskoj moi ujedinivi pod svoju vlast iskonske srpske zemlje Raku i Zetu. Otada je Srbija neprestano jaala i postepeno seirila uglavnom ka jugu i istoku a na tetu sve slabije Vizantije, da bi uvreme vladavine Stefana Duana, poznatog u narodu kao Stevan,

Stepan, Stjepan, epan i, najzad, kao Duan Silni, dola do vrhuncamoi; dve treine Balkanskog poluostrva bilo je u Duanovimrukama. On se krajem 1345. g. proglasio za cara Srba i Grka.Njegovo mono carstvo prostiralo se od Dunava na severu doKorintskog zaliva na jugu i od Drine na zapadu do Meste na istoku.

Ali ubrzo nakon Duanove smrti 1355. g. njegovo carstvo, staro tek

jednu deceniju, poelo je da se raspada. Njegov sin Stefan Uro,poznat u narodu kao Uro Nejaki, nije bio u stanju da sprei feudalce(vlasteline) i namesnike pojedinih oblasti (despote) da se sve vieosamostaljuju. Sve do svoje smrti 1371. g., vladao je vie formalnonego stvarno. A njegovom smru konano se ugasila glavna granasnane dinastije Nemanjia.

Najpre je Duanov polubrat Sinia (Simeon PaleologNemanji), nakon neuspelog pokuaja da svom sinovcu Urou


7/36


7

preotme carsku krunu, otrgnuo iz sklopa srpske drave Epir i Tesaliju,ija dalja sudbina nije imala vie nikakvog uticaja na sudbinu ostatkacarstva. Sledei njegov primer, uskoro su i drugi moniji feudalcikrenuli putem osamostaljivanja. Tako se 1360. g. u oblasti

Skadarskog jezera i Zetskog primorja otcepio do tada nepoznativlastelin Bala i njegovi sinovi Stracimir, ura i Bala II. Oni sunastojali da zavladaju celom Zetom i da svoju vlast proire u oblastZahumlja i Boke Kotorske. Veoma moan postao je VukainMrnjavevi koji je zavladao severozapadnim delovima Makedonijesa gradovima Prilepom, Skopljem i Prizrenom. On se po svoj prilici

1365. g. nametnuo mladom caru Urou kao suvladar i izdejstvovaood njega titulu kralja. (Otuda se i rairila legenda, koja je sve do drugepolovine XIX veka bila istorijska poluistina da je Vukainpodmuklo ubio cara Uroa.). U jugoistonim makedonskimzemljama osilio se Vukainov brat despot Jovan Ugljea saseditem u Seru. Duanovi sestrii Jovan Draga i Konstantin

Dejanovi zavladali su oblastima oko tipa, Kratova i Velbuda. Useveroistonim delovima srpske drave istakao se veoma agresivniupan Nikola Altomanovi. Njegova zemlja prostirala se oddubrovakog primorja preko Travunije i Podrinja sve do Rudnika. Uslivu triju Morava (u Moravskoj Srbiji), tanije od izvora JuneMorave do Dunava, Save i Drine, sa prestonicom u Kruevcu,

osamostalio se knez Lazar Hrebeljanovi, a oblast Drenice i Kosovasa Pritinom zaposeo je njegov zet Vuk Brankovi.

Tako razdeljeno carstvo, u kojem se zbog vlastitih interesaizgubio smisao za dravnu celinu, nije se moglo uspeno suprotstavitiprodoru Turaka Osmanlija (nazvanih tako po Osmanu I, osnivauturske drave) na Balkan. Neposrednu opasnost od turskog nadiranja

prvi su osetili vladari junih delova ranijeg Duanovog carstva Vukain i Ugljea. U nameri da Turke proteraju s Balkanskog


8/36

Marko Kraji

8

poluostrva, oni su u jesen 1371. g. krenuli sa znatnom vojskom premaJedrenu (Adrijanopolisu), ali su bili iznenaeni kod mestaernemena (dananjeg irmena), na desnoj obali reke Marice; unonom prepadu Turci su naneli teak poraz srpskoj vojsci, a obojica

brae Mrnjavevia izgubili su ivote.Posledice bitke na Marici bile su sudbonosne kako za srpske

drave u Makedoniji, tako i za celo Balkansko poluostrvo. Ne samoto glavni cilj nije postignut i to Turci nisu izbaeni sa Balkana, vesu se oni konano uvrstili na njemu. Dalja njihova osvajanja, sobzirom na situaciju u balkanskim zemljama, bilo je samo pitanje

vremena.Iskoristivi svoju pobedu, Turci su u toku 1372. g. upadali

duboko u Makedoniju i Grku. Ovi upadi bili su praeni pljakom,ubistvima i odvoenjem stanovnitva u ropstvo, a u opustoenimoblastima zavladali su glad i pomor. Pod udarcima turskih etapropale su i samostalne dravne tvorevine u Makedoniji. Zemlju

despota Ugljee su na krae vreme najpre poseli Grci, pa je potomkonano pala pod tursku vlast. U Vukainovim oblastima kraljevskukrunu je preuzeo njegov sin Marko (u epskim narodnim pesmamaopevani Marko Kraljevi), ali je za sve vreme svoje vladavine bio u

vazalnom odnosu prema Turcima, kao i braa Dejanovii. Kao vazalibili su obavezni da plaaju Turcima godinji danak i daju pomone

vojne odrede.Pred oiglednom opasnou od Turaka vladari severnog dela

ranijeg Duanovog carstva organizovali su se u savez u nadi da e nataj nain uspeti da se odupru osvajaima. Organizator tog saveza bio

je knez Lazar Hrebeljanovi, koji je uspeo rodbinskim vezama daokupi najmonije vladare: Vuka Brankovia i brau Balie, a

uspostavio je saveznitvo i sa bosanskim banom Tvrtkom IKotromaniem. Zajedno s njim Lazar je unitio upana Nikolu


9/36


9

Altomanovia, koji ih je do tada obojicu podjednako ugroavao, anjegovu prostranu oblast meusobno su podelili.


10/36

Marko Kraji

10

3.Istiui da je potomak Nemanjia po enskoj liniji, Tvrtko I se

1377. g. krunisao sukubim (dvostrukim) vencem za kralja Bosne

i Srba (rex Bosnae et Rascie). Ali, iako mu tu titulu ni knez Lazar nidruga srpska vlastela nisu osporavali, on je tu vlast imao samoformalno. Pravi vladar Srbije bio je Lazar Hrebeljanovi (uz jonekoliko srpskih feudalaca), sa svojom skromnom titulom kneza,iako mu predanje esto pripisuju carsku titulu, a ree kraljevsku ilidespotsku. (Uprkos tome to nije bio od carskog roda i to za ivota

dva srpska cara Duana i Uroa nije imao ak ni visoki status nadvoru, on je bio od naroda, crkve i vladara okolnih zemalja priznatkao nastavlja svetorodne dinastije Nemanjia.). U jaanju svojevlasti, knez Lazar se mnogo oslanjao na srpsku crkvu, koju je obilatopomagao, a podigao je i veliki broj manastira i crkava. Njegova glavnazadubina Ravanica dobija pri osnivanju vee vlastelinstvo nego ma

koji od ranijih manastira: 148 sela rasutih po itavoj zemlji.Ma koliko to udno izgledalo, vie od etiri decenije ivotaLazara Hrebeljanovia (ili Hrebljanovia i Grebljanovia) obavijeno

je tamom, o njemu se jedva ta saznaje iz savremenih, pouzdanihizvora. Stoga ne iznenauje injenica da se oko njegovog poreklapostepeno isplela legenda. Sporno je i samo prezime Hrebeljanovi

koje je, po svoj prilici, nastalo znatno kasnije.Lazar je roen negde oko 1329. g., u vreme kada je srpskim


11/36


11

zemljama vladao otac cara Duana Stefan Deanski. Lazarev otacbio je Pribac Hrebeljanovi iz utvrenog grada Prilepca koji je titiorudnike i naselja oko Novog Brda. Prezime Hrebeljanovi moda inije izvorno, jer njega prvi put belei Mavro Orbin(i) 1601. g.: Knez

Lazar bio je sin Pribca Hrebeljanovia, vlastelina i velikaa u vremecara Stefana.. Ime Lazareve majke ne pominje se ni u starimzapisima ni u kasnijim rodoslovima.

Starija Lazareva sestra Draginja, ili Dragana, kasnije monahinjaTeodosija, bila je udata za elnika Musu, koji je upravljao krajem okoKopaonika, i s kojim je imala tri sina: Stefana (Stevana), Lazara i

Jovana Musia. Mlaa sestra, nepoznatog imena, udala se zahvostavskog vojvodu Altomana, sina despota Ivania, sa kojim jeimala sina, nazvanog po dedi Ivani.

O Lazarevom ivotu pre marike bitke malo ta se zna. Nadvoru cara Stefana Duana on je od svih voljen i uvaavan zbogsvoje estitosti, vitetva i iskrene pobonosti vrio slubu

stavioca, slinu vizantijskoj tituli stolnika ili domestika stolnika,nadlenih za sveane dvorske obrede (dosta nisko mesto nahijerarhijskoj lestvici dvorskih slubi). Ali, imajui u vidu njegovukasniju slavu, ugled, pa i stvarni poloaj koji je stekao, srpskiistoriografi su mu pripisali dostojniju slubu glavnog nadzornikanad dravnim graevinama. Ostalo je, meutim, i sauvano predanje

da Lazara niko nije smeo da izazove na dvoboj toliko je velikijunak bio.

Kod starijih autora osea se tenja da Lazara prikau kaousvojenog sina prvog srpskog cara (Duana). Lazara, koji je mladdoao na dvor, Stefan Duan je prihvatio kao sina i dao mu svojuroaku za suprugu. Po jednom kasnijem letopisu, Lazar je bio

vanbrani sin cara Stefana Duana, koji je imao Uroa Stefana ivelikog Lazara, ali Lazar ne bee od zakonite carice roen, ve ga s


12/36

Marko Kraji

12

nekom kneginjom bludom rodi car Stefan.. Po jednom drugompredanju, Lazar je bio vanbrani sin Duanove sestre i to je bio razlogto ga je car doveo na svoj dvor. U jednoj matovitoj prii knez Lazar

je neposredni potomak ne samo Nemanjia ve i vizantijske dinastije

Paleologa. Otac kneza Lazara Pribac Hrebeljanovi (Grebljanovi),oenio se, navodno, kerkom kralja Milutina i vizantijske princezeSimonide. Meutim, poznato je da u tom braku Milutin nije imaodece.


13/36


13

4.Lazar se oenio Milicom, dalekom roakom cara Duana po

predanju kerkom Juga Bogdanovia (Jug-Bogdana), a po istoriji

kerkom kneza Vratka, potomka Nemanjinog sina Vukana.Objanjavajui i dokazujui Lazarevu vezu sa glavnom dinastijomNemanjia, Konstantin Filozof u ivotu Stefana Lazarevia belei:

...a druga grana rodoslova (je ova). Vukan, drugi sin svetog Simeona(Stefana Nemanje), a brat Svetog Save, veliki knez, rodi sina upanaDmitra, a u svetom inokom obrazu David. Ovaj David rodi

Vratislava kneza. A Vratislav rodi kneza Vratka. A Vratko rodi kerMilicu. A ova postade supruga kneza Lazara i rodi tri sina: to jest,velikoimenog ovoga despota Stefana, i Vuka i Dobrivoja... Istorija,meutim, uopte ne zna za Jug-Bogdana i njegovih devet sinova devet Jugovia (Ugovia). (U dramskom tekstu nepoznatogPeratanina pored Juge Bogdanovia navode se i imena njegovih

sinova: Jovan, Grujica, Petar, Kosovi, Matija, Vujica, Pavle iOrlovi. Odmah pada u oi da nedostaje jedno ime, a dodatnupometnju unosi to to su meu imenima i dva prezimena, a sasvim

van pameti je to to je junak kosovskog predanja Pavle Orlovipretvoren u dva Jugovia. U epskim pesmama pominju se: Boko,Damjan, Mitar, Momir, Nenad, Nikola, Petar, Stjepan i Vojin. Na

kolorisanim slikama mukih lanova porodice Jugovi, sumnjivihestetskih vrednosti, koja je po srpskim kuama stavljana uz slavsku


14/36

Marko Kraji

14

ikonu, imena brae ispod slike mahom su proizvoljno ispisana:Radmilo, Ljubdrag, Marko, Miljko, Vojin, Boko, Stojan, Veselin i

Vlaskoje.).Poznato je da su Lazar i Milica imali dva sina: Stefana u

narodu poznatog kao Visoki Stefan i Vuka, mada se pominju jo iDobrivoje i Lazar II, i pet keri oko ijih imena vlada velika zbrka.Pominju se Marija-Mara, Vidosava, Dragana, Jelisavka, Jelena-Jela,Teodora, Vukosava, Mileva, Milja, Despina, Olivera... Do tihnedoumica i zabuna sigurno ne bi dolo da su Hrebeljanovii, pougledu na Nemanjie, bar u jednoj od svojih zadubina napravili

rodoslovno stablo. Ovako je ostala samo gomila pretpostavki nesamo kad su u pitanju imena ve i redosled raanja kneevih keri.Prema jednoj profanoj epizodi, Stefan, odnosno Visoki Stefan, nijesin kneza Lazara nego Zmaja od Jastrepca, koji je godinu dana noudoletao od Zmajevca, od vode studene na kulu Lazarevu i namekim duecima ljubio kneginju Milicu, sve dok ga na poziv kneza

Lazara nije savladao Zmaj-despot Vuk.U skladu sa tadanjim obiajima, Lazar je udajom svojih keri

obezbeivao mir na svojim granicama. Verovatno najstarija Marija-Mara bila je udata za Vuka Brankovia. U tom braku ona je izrodila trisina: Grgura, ura i Lazara. Ali, neki kau, da je ime Vukovesupruge bilo Vidosava, odnosno da je Mara pronareena (nazvana)

Vidosava.. Dragana je bila udata za Aleksandra, sina bugarskog caraJovana imana. Neki, pak, nagaaju da je bila udata za samog cara, ito na osnovu izvora koji govore da se za imana udala Lazareva kipo imenu Marija. Pri tom se zapostavlja injenica da knez nije imaodve kerke istog ili slinog imena, a Marija-Mara je bila udata za VukaBrankovia. Dodue, bugarska carica se zaista zvala Marija, no ime

njene majke nije bilo Milica ve Desislava. Jelena je najpre bila udataza ura (orija) II Stracimirovia Balia (poznatog jo i kao


15/36


15

Bala ili Baoa), gospodara Zete, s kojim je imala sina Balu (III), apotom za humskog vojvodu Sandalja Hrania. Teodora je bila prvasupruga mavanskog bana Nikole II Gorjanskog, koji se nakon njenesmrti oenio Anom Celjskom. Da li su deca koju je imao, kerka

Katarina i sin Nikola, bila iz braka sa Teodorom ili Anom, ne zna sepouzdano, ali se uzima kao mogue da je bar jedno od njih biloTeodorino. Na taj nain uspostavljen je porodini savez od Save iDunava do Jadranskog mora, ali nije bilo ni vremena ni prilika da tajsavez preraste u dravu. Tim oroavanjem knez Lazar je samoproirio politike odnose sa okolnim zemljama, ali se u odlunim

trenucima uglavnom morao oslanjati na sopstvene snage.Od svih Lazarevih keri jedino Olivera, najverovatnije

najmlaa, nije bila udata pre sudbonosne bitke na Kosovu. Nju ekasnije, u cilju uvrivanja mira, kneginja Milica dati u haremMuratovog sina Bajazita.


16/36

Marko Kraji

16

5.Po profanim predanjima, jedan od zetova kneza Lazara

Hrebeljanovia bio je i vojvoda Milo Obili. Kao njegova supruga

pominje se Vukosava, Jelisavka, Jelena-Jela. U Tronokomrodoslovu stoji da knez Lazar uavi u Zetu, umiri Baou, iposlednju svoju ker Milju obrui za Baoina sina, radi istinskogsaveza ljubavi i mira. Nju e pak po smrti Lazarevoj dati za turskogsultana Bajazita; a umesto nje uzela je Baou druga ki Lazareva, koja

je bila ena Miloa, kneza i vojvode sve vojske..

O Milou Obiliu nema pouzdanih podataka; njegov lik jeobavijen mistikom, tako da se danas ne moe sa sigurnouodgonetnuti ak ni njegovo ime. On se najpre javlja kao bezimeni

junak, odnosno stariji zapisi govore samo o atributima koji su vezaniza ovog velikog junaka: neki kaurin, neko veoma blagorodan,

jedan prokleti nevernik, neki mladi, hrabar i lukav, da bi zatim

nastale brojne varijante njegovog imena i prezimena, koje su se nakraju iskristalisale kao Milo Kobili ili Milo Obili.U predanjima je esto istaknuto Miloevo natprirodno poreklo.

Po jednom takvom predanju, Miloa je rodila obanica Janja, koju jeobljubio planinski zmaj, i ostavila ga na planini u zelenoj travi. Tuga je nala vila Anelija, zadojila ga i othranila (ili ga je zadojila

kobila). Po drugom, majka mu je bila jedna golema i gruba ena,koja je preko ramena sise preturala. Kada ju je ugledao, po jednoj


17/36


17

verziji, knez Lazar, a po drugoj car Stefan Duan, rekao je: Kakva jeruna kobila rodila velikog junaka! otuda Kobili.

Takvog porekla, on je ve kao deak pokazivao nadljudskusnagu: sekiru koju bi zabio u panj niko drugi nije mogao da izvue, a

on bi to inio lako jednom rukom. U treem predanju on je sin uvarakneevih tala. Zbog izuzetne snage uzeo ga je na dvor prvo carDuan, a zbog lepote i lepog pevanja kasnije kneginja Milica. Postoji ipredanje po kome se jedna od keri kneza Lazara silno zaljubila unjega ugledavi ga na saboru tako je dospeo na dvor i, postavinajpre kneev zet pa vojvoda, uao u najvie krugove srpskog

plemstva.Sudbina i legenda podarile su Milou najsvetlije osobine

hrabrost, asnost i odanost gospodaru. Uvek je prikazan kao najjai,najplemenitiji, najsigurniji i najsposobniji da izvri sve to mu sepoveri. Zato je i stekao brojne prijatelje pobratime, a to su pre svih

bili Ivan Kosani (Kosani, Kosovac, Kosaji) i Milan Toplica

(Toplianin); zatim to su: Relja Krilatica, Boko Jugovi i MarkoKraljevi, kojeg, za razliku od istorije, predanje smatra velikim

junakom. Ali, osim prijatelja, stekao je Milo i jednog monogneprijatelja Vuka Brankovia.

Od poetka do kraja kosovske legende, Vuk Brankovi imasamo jedan cilj: da ukloni Miloa Obilia. Brojnim spletkama on

navodi kneza Lazara da neprekidno sumnja u Miloevu odanost,uprkos mnogim dokazima koje mu je ovaj dao i uprkos optemuverenju da meu Srbima nema veeg junaka. Jo dok je Milo biomomak, on je otkrio svome tastu, knezu Lazaru, da se njegova erka

Jelisavka tajno sastaje sa Miloem u kuli. Uvreeni knez je odmahhteo da pogubi Miloa, ali ga je kneginja Milica nagovorila da ga

umesto toga poalje po hara u odmetnute oblasti Karavlaku iKarabogdansku, odakle se godinama haralije nisu vraale. Ipak,


18/36

Marko Kraji

18

zahvaljujui svom potenju i mudrosti, Milo je uspeno izvrio tajzadatak, nakon ega je dobio u kneev blagoslov da se oeninjegovom kerkom. Kasnije, kada je jednom dolo do svae izmeu

Vukove supruge Mare (ili Vidosave) i Miloeve Vukosave (ili Jele)

oko vrednosti njihovih mueva oko junatva ili porekla, uvreenaMara (Vidosava) je oamarila svoju sestru. A kao to to esto i biva svaa meu enama dovela je do svae meu njihovih mueva.Sve u svemu dolo je i do dvoboja u kojem je Milo savladao Vuka.Nakon toga su ih knez Lazar i drugi velikai izmirili, no to izmirenje je

bilo samo prividno. Otada je ponieni Vuk jo ee koristio svaku

priliku da Miloa to vie ocrni kod tasta. A to se vie pribliavao dankonanog obrauna sa Turcima na Kosovu, Vuk je govorio sve vee itee lai na Miloev raun; uveravao je kneza, koji je u to, moglo bi serei i poverovao da e Milo da ga izda na Kosovu.


19/36


19

6.Nakon bitke na Marici i priznanja turske vlasti od strane vladara

u Makedoniji zapoelo je tursko prodiranje i u severne srpske zemlje prvo manjim pljakakim pohodima. Prvi upad Turaka u Srbijuzabeleen je 1381. g. kada su dva Lazareva vlastelina razbili jedannjihov odred na Dubravici (kod Paraina). Uskoro je sam Murat Izauzeo Ni i upao u Toplicu, ali ga je knez Lazar suzbio kod Plonika1386. g. Dve godine kasnije pretrpeli su Turci poraz i u borbi protiv

bosanske vojske kod Bilee. A posledice ovih neuspeha bile su te toje Murat zapoeo ozbiljne pripreme za jedan veliki pohod protivSrbije. Preko oblasti Konstantina Dejanovia izbio je sa vojskom naKosovo u oblast Vuka Brankovia. Sam sultan predvodio je vojsku, asa njime su bila oba njegova sina, Bajazit i Jakub, kao i mnogeproslavljene vojskovoe iz ranijih ratova.

Po predanju, im je sa vojskom stigao na Kosovo, sultan Muratje poslao pismo u srpsku prestonicu Kruevac, na koljeno srpskomknez-Lazaru. Pismo je bila otra opomena knezu Lazaru: carevatioba ne moemo. Zatim je Murat zatraio od kneza Lazara zlatnekljueve od svijeh gradova u Srbiji, a osim toga i harae od sedamgodina, to je znailo pokornost. Na kraju pisma upuana je

otvorena pretnja: ako li mi to poslati nee, a ti hajde u polje Kosovo da sabljama zemlju dijelimo to ne moe nikako drugaije da


20/36

Marko Kraji

20

se protumai do otvorene objave rata.Kada je primio sultanovo pismo, knez Lazar je zaplakao,

govorei Milou Obiliu, Ivanu Kosaniu i Milanu Toplici, koji subili prisutni, da je sila njegovog carstva preslaba da doeka Turke, a

da mu je mrsko da im se preda. Na to ga je Milo ohrabrio rekavi daje dostojnije junaki poginuti nego se prikloniti Turcima bez borbe. ALazar je tada o tome govore neki turski istoriografi poslaoMuratu poslanika s porukom da je reen da se sa njima ogleda u borbi muki, licem u lice. Meutim, na srpskoj strani nema potvrde oLazarevom poslanstvu, ali srpsko predanje govori o tome kako je Ivan

Kosani, a neki opet kau da je to bio Milan Toplica, po nalogukneza Lazara, petnaest dana uhodio tursku vojsku. On je tomprilikom utvrdio da je veoma brojna i dobro opremljena, ali je namolbu Miloa Obilia rekao knezu da turska sila nije ba tako velika isnana i da Srbi mogu da se njom ogledaju. U epskim pesmama stojida je knez Lazar proklinjao: Ko ne doe na boj na Kosovo od

ruke mu nita ne rodilo: ni u polju bjelica penica, ni u brdu vinovalozica!, to se moe tumaiti kao poziv na opti ustanak.

U stvari, knez Lazar je ve due vreme vrio brojne diplomatskei vojne pripreme. Zajednika opasnost ga je, pre svega, jo vie zbliilasa bosanskim kraljem Tvrtkom, sa kojim je i inae bio u dobrimodnosima i prisnoj saradnji jo od poetka svoje vladavine. Oseajui

da je Bosna isto tako ugroena kao i Srbija, Tvrtko je uputio knezuLazaru svoju vojsku pod vojvodom Vlatkom Vukoviem (mada nekikau da je bosansku vojsku predvodio Vlatko Vlaevi, a nijeiskljueno da su moda obojica dola na Kosovo). A sa Bosancima je,kako izgleda, doao i jedan manji odred Hrvata, (najverovatnije) pod

vostvom Ivana Horvata. Od srpskih feudalaca koji su pomogli

Lazara najvaniji je bio njegov zet Vuk Brankovi, zatim njegovisestrii Stefan (Stevan) i Lazar Musi. (Dodue, epska narodna


21/36


21

pesma o Stevanu Musiu kae da je on zakasnio u boj na Kosovu,mada zakanjenje nije objanjeno. Ipak, iako je bitka ve bila zavrenanesreno po Srbe, on je svom estinom udario sa svojom vojskom napobedniku vojsku i, ubivi tri pae, poginuo zajedno sa svojim

slugom Vaistinom i sa dvanaest hiljada(?) vojnika.). No, nije poznatoda li je drugi njegov zet ura II Stracimirovi-Bali sudelovao uboju. Sasvim je izvesno da nije pogotovo kada se zna da je urovao saTurcima u sukobu turske vojske sa bosanskim kraljem Tvrtkom. Ipak,neki kau da je on poao s vojskom u pomo svome tastu, ali se vratio

jer je tokom puta saznao da je boj, zbog Miloevog iznenadnog

ubistva Murata, poeo pre nego to se mislilo i da se zavrio smrukneza Lazara. Postoji i miljenje da u uru II treba videti BanoviStrahinju iz epskih pesama, za koga kau da kad jedanput britkomsabljom mane tad dvanaest odsijee glava, koji je poginuo u bojuna Kosovu na mestu e ogreznu krvca do koljena. Ipak, zna se da jeura II Stracimirovi-Bali iveo i nakon boja sve do 1403.

Sasvim su fantastine docnije turske vesti po kojima su knezaLazara pomogli Bugari, Arbanasi, Franci, Vlasi, Ugari, Nemci i esi:oigledno je trebalo prikazati tursku pobedu to teom i znaajnijom.

Pretpostavlja se da se Lazaru nisu pridruili oni srpski feudalci

koji su ve bila u vazalnom odnosu prema Turcima: Konstantin

Dejanovi, koji je, kako se pria, ak doekao i ugostio tursku vojsku

kod Kratova, i Vukainov sin kralj Marko (Kraljevi Marko). tavie,

za Konstantina Dejanovia se veruje da se sa svojim odredom

pridruio svom sizerenu, dok se za kralja Marka to ne bi moglo rei,

poto ga pouzdaniji izvori u ovom sluaju slono preutkuju. Po

svemu sudei, on je u ovom sluaju na neki nain uspeo da izbegne tu

sramnu dunost. Potonje narodno predanje, svakako u elji da ga naneki nain opravda, kae da je on u stvari krenuo na Kosovo, u pomo


22/36

Marko Kraji

22

knezu Lazaru, ali nije stigao veli pria zato to je, ma kojim

pravcem da krene ka Kosovu, njegov konj arac na svakih nekoloko

koraka propadao u zemlju do lanaka, do kolena i do stremena, pa

nije bilo drugog nego da se vrati u Prilep govorei: I ja hou, i konj

hoe, ali badava, kad Bog ne da. Neka bude volja boja!.


23/36


23

7.Dan uoi bitke knez Lazar je okupio srpsku vojsku na Kosovu.

Narodno predanje kazuje da je nakon savetovanja, o kome se gotovo

nita ne zna, odrano bogosluenje u crkvi Samodrei. Na krajubogosluenja srpski vitezovi su primili priee, jer su tek tada bilispremni za borbu protiv muhamedanaca. A uvee je knez kakopeva narodni peva priredio veeru za sve plemie i vojnezapovednike. O veeri kod kneza, o zdravici i Lazarevom govoru iodgovoru njegovih vojskovoa, o kojima postoje zapisi u ak etiri

kosovska spisa, ne zna se pouzdano nita. Ipak, tradicija belei da jeprotekla u sumnjienju Miloa Obilia za izdaju (a kao moguinevernici pomenuti su i njegovi pobratimi Ivan Kosani i MilanToplica). Spletke Vuka Brankovia urodile su plodom. Knez Lazar jenaivno i slepo poverovao neuverljivoj kleveti, iako je imao dovoljnorazloga da posumnja u istinitost Vukovih optubi.

Meutim, neki kau da je Miloa Obilia, hrabrog i sranogoveka da ravnog tada nisi mogao na svetu nai, turski sultan vieputa pokuavao da pridobije. Verni vitez je sva sultanova pismadostavljao na uvid svom gospodaru a ovaj mu je ak naredio da

pretvarajui se odgovori Muratu da je voljan njegovu elju ispuniti.Ipak, srpski knez je na kraju posumnjao u Miloevu vernost, to je,

nazdravljajui mu, i javno rekao. Na to je ovaj, odbacujui optubekao neistinite, zatim imenovao stvarnog izdajnika (Vuka Brankovia)


24/36

Marko Kraji

24

i zamerio knezu to ne vidi da mu izdajnik sjedi uz koljeno. Na krajuse zavetovao da e lino ubiti osvajakog cara.

(Vojni istoriar Petar Tomac je miljenja da veera kod knezasuvie potsea na poslednju veeru Novog zaveta na kojoj je Hrist

optuio Judu za izdaju, da bi se mogla prihvatiti bez ikakve sumnje.Ali je ne moemo ni odbaciti kae on. U ono doba gospodasu se sastajala pre bitke da bi se o kojeemu dogovorili. Za mnoge bilaje to poslednja veera.).


25/36


25

8.Sve u svemu, turska vojska je bila znatno nadmonija brojala

je oko 40.000 ljudi, dok su srpske snage bile znatno slabije oko

25.000 ljudi. Centrom turske vojske zapovedao je sam sultan, desnimkrilom njegov stariji sin Bajazit, a levim mlai Jakub. Prema Muratunalazio se knez Lazar sa glavninom svoje vojske. Srpskim desnimkrilom, naspram Jakuba, komandovao je Vuk Brankovi, a levim,naspram Bajazita, Vlatko Vukovi sa Bosancima. Ispred svakogodeljenja bile su razvijene zastave sa velikim konjskim repovima, sa

vujim i bivoljim glavama na kopljima. U sredini, pored sultanaMurata, stajale su stegonoe sa zelenom prorokovom zastavom, jer jerat protiv Srba za Turke bio sveti, kao svaki rat protiv hriana..

Sam tok bitke ostao je malo poznat. Ali je zato estina bitkeretko kada opisana tolikim superlativima i hiperbolama. U srpskimzapisima stoji: bila je tolika zveka i jeka da se treslo i mesto na kojem

se boj bio, a tolika se krv prolila da se konjima trag poznavao krozprolivenu krv i bezbroj je mrtvaca bilo... ljudi su zapomagali, konji surzali, oruje je zvealo, strele su letele sunce zaklanjajui... zemlja jehuala, vazduh je grmeo... oruja su svetlela i zemlju obasjavala.... Aturski izvori sa svoje strane govore: takve bitke svet nije zapamtio...obe vojske zametnu takvu borbu kakve od postanka sveta bije bilo...

izmeae se jedno sa drugim dva mora. Sablje su sevale kao nebeskeblistave munje, od kopalja ni vetar nije mogao da duva, a od konjskih


26/36

Marko Kraji

26

nogu ni bujica da je, ne bi se mogla probiti. A strele su sa neba padalena zemlju kao grad... a od halakanja i sokolenja zverinje je u gori duuisputalo....

U prvi mah odolevali su Lazarevi ljudi i pobeivali kae

izriito Konstantin Filozof. Turski hroniari su zabeleili da su Srbirazbili levo krilo protivnike vojske, koju je predvodio Jakub. Malo je

jo trebalo pa da islamska vojska bude pobeena saoptava turskihroniar Mehmed Mula Neri. A bozundije (grlati ljudi plaeni daohrabruju tursku vojsku) tada povikae: nevernik je potuen,pobee. to je ohrabrilo tursku vojsku. Ipak, u sredinjem delu

bojita bitka je bila najea. Neki izvori govore da su se i Muratovitelohranitelji, koji se inae nikada nisu od njega odvajali zbogestine napada srpske vojske morali da se ukljue u borbu. Tako jeu jednom trenutku sultan ostao bez zatite, to je iskoristio nekoveoma blagorodan, kako kae Konstantin Filozof a po docnijimvestima to je bio Milo Obili i ubio ga.

(Meutim, prema nekim verzijama, sultan Murat I je ubijen prepoetka bitke. Naime, kod kneza oklevetani Milo je odjahao u turskitabor drei koplje okrenutim naopako, to je kako kae MavroOrbin kod Srba oznaavalo begunca. Turci koji su ga poznavali po

junatvu i znali za pokuaje njihovog sultana da ga pridobije, veomasu se obradovali njegovom dolasku. Odmah su ga izveli pred Murata,

a u pogodnom trenutku Milo ga je ubio skrivenim noem.Isto tako, postoje i verzije da je Murat ubijen neposredno nakon

bitke, po kojima je Milo iznenada iskoio ispod gomile leeva i ubiosultana. Takoe postoje i verzije koje kneza Lazara imenuju kaoMuratovog ubicu.).

Strahujui od rasula u turskoj vojsci koje je moglo izazvati

Muratova ubistvo, njegov stariji sin i zakoniti naslednik Bajazitnaredio je da se nad palim sultanom brzo podigne ator i na taj nain


27/36


27

sakrije njegova smrt. (Turci su isto tako postupili i kasnije kad je upohodu protiv Austrije, pri opsadi Sigeta, Sulejman II Velianstveniumro.). Pria se dalje da je Bajazit poslao glasnika po svog brata

Jakuba, pod izgovorom da ga zove otac, a kada je ovaj doao, naredio

je da ga pogube. Prema kazivanju nekog anonimnog dervia Jakub jezadavljen u Muratovom atoru. (Otada se meu Turcima ustalioobiaj da najstariji sin ubije svoju brau, kako ne bi dolazilo do borbeoko vladarskog trona. Do XV v. to je bio nepisani obiaj, a od ovog

veka uao je u zakon. Sultan Mehmed II Osvaja je rekao: Onommom sinu kojem Bog da tron savetujem da slobodno pobije svoju

brau jer je to za dobro drave.).


28/36

Marko Kraji

28

9.Bajazit se veoma dobro snaao u novonastaloj ulozi

glavnokomandujueg u turskoj vojsci; brz i odluan, stoga je i nazvan

Jildirim (munja), sa novim rezervama krenuo je u protivnapad inaterao srpsku vojsku na povlaenje. U tim borbama poginuo je iknez Lazar, ili je, kako tvrdi velika veina, bio uhvaen i pogubljen.(Po jednom predanju, kneza Lazara su Turci uhvatili blizu jednecrkve Bogorodine, po imenu Samodrea.. Moda je povlaei se sasvojom vojskom sa bojita skrenuo sa puta i pao s konja u jamu koju

su metani iskopali radi lova na vukove, gde su ga Turci i ubili. Otome Konstantin Filozof kae: Postie (Lazar) blaenu smrt tako tomu je glava poseena, a njegovi mili drugovi molili su usrdno dapoginu pre njega, da ne vide njegovu smrt.. Neki, pak, kau da jeLazar bio zarobljen i izveden pred smrtno ranjenog sultana Murata. Ina zapovest Amuratovu (Muratovu) Lazaru otsekoe svetu glavu,

takoe i Milou (Obiliu). A Lazar pre pogubljenja vide Miloa ishvati da je ovo na caru njegovo delo... I Amurat toga asa umre.Njegovu utrobu izvadie i zakopae na Kosovu, gde i danas na tomgrobu stoji turbe (grobnica, mauzolej). A telo u grad Brusu ponesoesa sobom.).

Vie izvora svedoi da su uz Lazara pogubljena i brojni srpski

vlastelini. Poznato je i to da su neki bosanski velikai bili zarobljeni iodvedeni u Malu Aziju; za njih se tek nakon Angorske bitke 1402. g.


29/36


29

saznalo da su u ivotu. (A telo Lazarevo i Miloevo, zajedno sautrobom Amuratovom, na jednom mestu na Kosovu biesahranjeni... Miloa su njegovi uskoro odatle izvadili i ponovosahranili u jednoj nedalekoj crkvi, blizu reke Laba.... A Muratov sin

Bajazit kada vide sa kakvim dostojanstvom primi smrt ovajhrianski knez, on posle dopusti monasima koji su traili teloLazarevo te ga oni uzee i asno sahranie u crkvi Svetog Vaznesenjau Pritini.. Potom su sinovi kneza Lazara Stefan i Vuk, sa svojommajkom Milicom, zakljuili da je od Boga i od ljudi zazorno toasne moti njihovog oca i supruga nisu poloene u kneevu

zadubinu manastir Ravanicu. I okupie se episkopi sa svetenstvom,te otvorie grob i naoe telo celo i miomirisno i sveto. Uzee ga iodnesoe u zadubinu koju je on podigao, zvanu Ravanicu...).

Nemogue je izneti neke odreenije cifre o broju poginulihtokom bitke na Kosovu ali se moe pretpostaviti da su srpski gubici

bili vei, po optem pravilu koje jedva da zna za izuzetke da je

danak poraenog krvaviji. Epska pesma to lepo ilustruje: Od Turakaneto i ostalo, a od Srba i to je ostalo sve ranjeno i iskrvavljeno..

Ipak, Turci nisu potpuno satrli srpsko-bosansku vojsku. Posvemu sudei, stradao je najvie srpski centar koji je predvodio knezLazar. U nekim izvorima se tvrdi da je Vlatko Vukovi napustiobojite zbog toga to je bio zavaran da su neki velikai izdali kneza

Lazara ili je jednostavno smatrao da je bitka izgubljena, pa senajkraim putem uputio ka Bosni i tako sauvao veinu vojske. O

Vuku Brankoviu se u poetku prialo da se verovatno zbogbezizlaznog poloaja povukao preko reke Sitnice u Drenicu, ime jesauvao vei deo vojske.

S druge strane, Jakubovo smaknue nije prolo bez posledica. U

toku noi nakon bitke nastali su nemiri u turskoj vojsci svedoeturski hroniari. Verovatno su se pobunile trupe kojima je on


30/36

Marko Kraji

30

komandovao. Iako se do jutra sve smirilo, Bajazit je odmah krenuonazad u Jedrene, verovatno da tamo, u prestonici, uvrsti svoju vlast.

A i veliki gubici koje je vojska pretrpela nisu govorili u prilognastavljanja operacija radi potinjavanja zemalja pobeenih

protivnika.


31/36


31

10.Vesti o boju na Kosovu brzo su prodrle daleko izvan Srbije.

Zanimljivo je da su prvi utisci bili da Turci nisu ostali pobednici.

Pogibija turskog sultana Murata I odjeknula je u hrianskom svetukao velika srpska pobeda u nju su svi bili uvereni i zbogBajazitovog naglog povlaenja u Jedrene.

Najstariju za sada poznatu vest zabeleio je samo dvanaest dananakon bitke u svom dnevniku ruski hodoasnik Ignjatije, koji se u to

vreme zatekao na turskoj teritoriji u gradu Astraviji na Crnom moru:

U nedelju (27. juna, odnosno 9. jula) prispesmo u grad Astraviju.Mitropolit se zadra tu da bi saznao vesti o Muratu. Murat je biootiao u rat protiv Lazara, srpskog kneza; a kruio je glas da suobojica, Murat i Lazar, bili ubijeni u jednoj bici.. Turci su kakoizgleda bili veoma pometeni nakon boja, jer isti autor dalje beleikako su odmah napustili Astraviju zastraeni ovim nemirima, poto

smo se nalazili u dravi turskoj.. Meutim, i druge poznate vesti,nastale kao neposredan odjek samog dogaaja, ne govore o turskojpobedi. Kada je krajem jula u Veneciji odlueno da se poaljeposlanik novom sultanu, jo nisu znali ko je to Jakub ili Bajazit.Zato je poslanik dobio dva pisma, s tim da preda samo ono koje jenamenjeno onom Muratovom sinu koga zatekne na tronu i da mu

izjavi da smo pre odlaska ovih galija iz Mletaka douli, ali ne jasno, oratu koji je bio izmeu velemonoga gospodara Murata, oca njegova,


32/36

Marko Kraji

32

i kneza Lazara, o kome su se razne stvari govorile kojima se ipakverovati ne moe; ali smo ipak douli za smrt reenog gospodinaMurata zbog koje mnogo alimo.. Kad se uzme u obzir da semletaka vlada ograniava samo na izjavu sauea povodom smrti

sultana, onda je prilino verovatno da ono to se est nedelja nakonboja na Kosovu u Mlecima govorilo nije bilo naroito povoljno poTurke. Meutim, najudniji su izvetaji koje je slao sam bosanski kraljTvrtko, i to u vreme kada je morao tano da zna ta se zbilo naKosovu. U pismu upuenom Trogiru javlja da je tako porazio tursku

vojsku, sa neznatnim gubicima na svojoj strani, da je malo njih iznelo

ive glave. Zanimljivo je da Tvrtko ne pominje ni svog saveznikakneza Lazara ni injenicu da se njegov vojvoda Vlatko Vukovipovukao iz bitke. U istom smislu pisao je i Firenci, koja mu jeodgovorila oduevljenom estitkom, napominjui da je za njegovuspeh ve odavno saznala kako iz donesenih glasova tako i izpisma mnogih ljudi. No, i mimo Tvrtkovih izvetaja na Zapadu se

rairila vest o velikoj hrianskoj pobedi. Tako je savremenipoznavalac Istoka Filip Mezijer, dovravajui u Parizu jedno svojedelo (pre oktobra 1389. g.) zapisao na kraju: A da bi bojom milou

bio sputan ma reenog Amorata (Murata), ove iste godine on jepotpuno poraen u predelima Albanije; i on i njegov sin pali su u

boju, kao i najhrabriji iz njegove vojske..

Neto kasniji izvori govore da je boj na Kosovu ostao nereen.Po jednom zapisu o knezu Lazaru, pisanom ubrzo nakon njegovesmrti (svakako pre 1402. g.), krvavi sudar je prestao poto su obestrane iznemogle. Ista tvrdnja ponavlja se kako u jednoj dubrovakojtako i u jednoj italijanskoj hronici.

Akademik Radovan Samardi zakljuuje da su moderni srpski

istoriari, u stvari, preuzeli poruku da je bitka na Kosovu za Srbe bilaizgubljena: Ali, ako se pristupi strogo kritiki i u obzir uzmu samo


33/36


33

savremene vesti, rezultat je veoma udan: ili treba, kao to oni kau,smatrati Srbe pobednicima ili se mora, to je jedina izvesnost, shvatitiKosovo moda veitom tajnom. O srpskom porazu, ee: o srpskojpogibiji, govore samo naknadni pisci, kasnija tradicija. Nauka je,

povodei se i bez elje da to ini, za tradicijom stvorila utisak saznanjao turskoj pobedi..


34/36

Marko Kraji

34

11.Ipak, na Kosovu je izginula cela jedna generacija, svi ratnici na

koje je vladar mogao da rauna. Taktiki gledano, moda su Srbi i

dobili bitku, meutim, vremenom se pokazalo da je to ipak bilapobeda ekonomski i brojno snanijeg protivnika, a slom srpske stranekoja je sve stavila na kocku da bi samo zakratko zaustavila, odnosnousporila, napredovanje osvajaa. A posledice bitke na Kosovu, kakoblie tako i dalje, bile su porazne za Srbe i Srbiju. Zemljom su haraliTurci, a sa severa su nadirali Ugari. U takvoj situaciji, Lazareva

udovica i naslednica Milica, bila je primorana da prihvati vazalniodnos prema Turcima, kao i ostali najistaknutiji srpski vlastelini. AVuk Brankovi je ostao jedan od retkih koji su nastavili da pruajuTurcima otpor. Meutim, imao je alosnu sudbinu njemu jepokolenje dodelilo epitet najveeg srpskog izdajnika.

Zato je srpski narod igosao ba Vuka Brankovia, a ne na

primer Vlatka Vukovia, koji se isto tako spasao bekstvom, ostaeverovatno veita tajna. Moda su tome doprineli loi odnosi koji sunakon Lazareve smrti nastali izmeu kneginje Milice i njenih sinova sjedne i Vuka Brankovia s druge strane. Zatim, Vuk Brankovi jesvakako najistaknutija linost koja je preivela kosovsku pogibiju.Sama po sebi, ta injenica mogla je da postane izvor podozrenja. A

mogue je i da je predanje pobrkalo Vuka Brankovia sa VlatkomVukoviem.


35/36


35

Da bi to vie bila izbegnuta beda od Ismailanja (Turaka),kneginja Milica je bila primorana da poalje Bajazitu I Jilderimu uharem svoju najmlau ker Oliveru, koja tada jedva da je imalaetrnaest ili petnaest godina.

Smatra se da je Olivera, koju katkad nazivaju Mileva ili Despina,kao Bajazitova miljenica, mnogo doprinela ouvanju Srbije za jonekoliko decenija. Predanje kae da ona nije htela da se uda zasultana sve dok joj ovaj nije obeao da e sagraditi crkvu poreddamije: ona da se moli u crkvi a on u damiji. Meutim, po zapisimaturskog istoriara Aik-pae Zadea, Olivera je sultanu Bajazitu bila

isto to i sve ostale ene u haremu; a vremenom je postala raspusna iodala se piu. Pod njenim uticajem u haremu su poele da se praveneviene orgije i pijanke, to je izazivalo opte zgraanje, budui daislamska sveta knjiga Kuran najstroije zabranjuje upotrebualkohola.

Tuna Oliverina istorija dobila je neoekivani obrt kada se

1402. g. Bajazit sukobio sa tatarskim osvajaima pod vostvom kanaTamerlana (Timura, Timura Lenke Timura opavca). U bici saTatarima kod Angore turska vojska je poraena, a sam Bajazit je, sadvorom i haremom, pao u ropstvo. Meu zarobljenima je bila iOlivera. Mlada ena koja je svojim izgledom odudarala od ostalihharemskih robinja, pala je u oi tatarskom kanu. Na nju je naroito

obratio panju kada je saznao da je sestra despota Stefana Lazarevia,koji se hrabro borio na strani svog zeta, sultana Bajazita. On je,meutim, saznao i to da je Olivera sultanova miljenica. Stoga jenaredio da ga ba ona polunaga posluuje na gozbi i to naoigledBajazita zatvorenog u kavez. Zarobljeni sultan nije mogao da otrpi toponienje. Predanje kae da se ubio udarajui glavom o ipke kaveza,

ali ima i zapisa koji kau da je popio otrov. Njegova ena Mileva(Olivera) kae Marvo Orbin upokojila se drugi dan nakon


36/36

Marko Kraji

njegove smrti.. Ali, za razliku od legende, istorija kae da je OliveraStefanovim zalaganjem osloboena od Tamerlana i da je ivela uSrbiji i nakon smrti svoga brata.

marko krajsic - istina i legenda o boju na kosovu

Documents