24. jun 2019. godine

Blic BIZNIS/Nova ekonomija

MALI ZA VEĆI MINIMALAC, EKONOMISTI

PROTIV Sindikati traže povećanje od 4.000 dinara

F O T O : S I N I Š A P A Š A L I Ć / R A S S R B I J A

Minimalna cena rada biće znatno povećana u septembru, a krajem godine biće povećane i plate u

javnom sektoru i penzije, obećao je nedavno ministar finansija Siniša Mali. Dok ministrovu ideju o

povećanju minimalne satnice od 153 dinara podržavaju sindikati, ekonomisti i privreda nisu

oduševljeni.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić podseća da su minimalne plate prethodne dve godine

povećavane brže od rasta produktivnosoti, prosečnih plata i BDP Srbije.

"Stoga su sada minimalne plate na oko 50 odsto prosečne plate što je visok nivo, obično su

minimalne plate 35-40 odsto od prosečne plate”, kaže Arsić.

On ocenjuje da bi u narednim godinama minimalne plate trebalo da rastu sporije, odnosno u skladu

sa rastom mogućnosti privrede tj. rastom produktivnosti.

"Preterano visok rast minimalne zarade smanjuje profitabinost privrede i investicije, napovoljno

utiče na konkurentnost privrede, smanjuje tražnju za radnom snagom, povećava se spoljni deficit”,

podvlači Arsić.

Kako je "Blic" nedavno pisao sindikati bi bili zadovoljni sa povećanjem minimalne mesečne zarade

za 4.000 do 5.000 dinara, dok poslodavci nude rast od 1.620 dinara. Pregovori počinju u julu, a

sindikati očekuju da će država pristati na rast od oko 15 odsto što je oko 4.000 dinara. Trenutna

minimalna mesečna zarada koju u Srbiji prima oko 350.000 radnika je oko 27.000 dinara.

Sindikati koji će sa Vladom i poslodavcima pregovarati u ime radnika još nisu spremili konkretnu

računicu sa kojom bi izašli pred pregovaračke strane, ali načelno znaju kako bi, kako navode, "cela

priča trebalo da ide".

"Država je do sada pristajala na povećanje od oko osam do 10 odsto, dok su sindikati u zahtevima

bili prilično radikalniji. Imajući u vidu minimalnu potrošačku korpu i najave zvaničnika da bi

minimalna cena rada trebalo u naredne tri godine da se izjednači sa minimalnom potrošačkom

korpom sada bi povećanja trebalo da budu veća i da iznose između 15 i 20 odsto. Praktično

minimalac bi iznosio između 31.000 i 32.000 dinara i mi bi sa tolikim povećanjem od 4.000 do

5.000 dinara za sledeću godinu bili zadovoljni", kaže naš izvor iz redova sindikata.

DRŽAVA IH ŠKOLUJE PA POMAŽE DA ODU:

Zašto NSZ učestvuje u odlivu kadrova?

Nacionalna služba za zapošljavanje pronalazi posao i u inostranstvu. U NSZ objašnjavaju da

posreduju u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

NA posao u inostranstvo uz

posredovanje Nacionalne službe za

zapošljavanje tokom prošle godine

otišlo je 550 radnika. Među njima je

najviše bilo lekara i medicinskog

osoblja, ali i vozača, ugostiteljskih i

pomoćnih radnika... Bolji život

tražili su uglavnom u Nemačkoj i

zemljama regiona.

U NSZ objašnjavaju da posreduju u

skladu sa Zakonom o zapošljavanju

i osiguranju za slučaj

nezaposlenosti. Domaći poslodavci i

sindikati, međutim, smatraju da je

takvo posredovanje suprotno interesima građana, privrede, države... Jer, kako primećuju, odlaze

najdeficitarniji kadrovi, u koje je država uložila mnogo novca.

Prema rečima prof. dr Branka Kovačevića, nekadašnjeg rektora Beogradskog univerziteta, u

školovanje svih onih koji su otišli od devedesetih do danas, a procene su da ih je otišlo oko 1,2

miliona, uloženo je 12 milijardi evra. Svake godine ode 30.000 - 50.000 novih ljudi.

- Razumljivo mi je da to rade privatne agencije, ali ne i da NSZ u inostranstvo odvodi naše radnike,

u koje smo uložili milijarde za školovanje. Nacija će biti egzistencijalno ugrožena i doživećemo

sudbinu Hrvatske, koja je sa 5,5 spala na 3,8 miliona stanovnika - primećuje Kovačević.

U čemu je interes države, ne shvataju ni u Uniji poslodavaca. Nebojša Atanacković, počasni

predsednik, konstatuje da NSZ treba da posreduje na domaćem tržištu, a da u inostranstvo šalje

isključivo one radnike koji ne mogu da se zaposle ovde:

POPULARAN I REGION

NAJVIŠE interesovanja za naše radnike pokazuju i poslodavci iz zemalja u okruženju, pre svega iz

Hrvatske. Reč je o radnicima u turizmu i ugostiteljstvu, ali u poljoprivredi i građevini. Interesovanja

ima i kod poslodavaca iz Crne Gore za rad u turizmu. Nemački poslodavci su najavili i potrebu za

sezonskim radnicima u poljoprivredi, kažu u NSZ.

- A kod nas je suprotno. Odlaze radnici koje traži i naša privreda. Tačno je da se Ministarstvo rada

trudi da zaštiti one koji odu na posao u druge zemlje, ali ne treba država da nam oduzima deficitaran

kadar i bez njega ostavlja domaće poslodavce. Za Živorada Mrkića iz Novog sindikata zdravstva,

odlazak medicinskih radnika je nacionalna katastrofa.

- Građane neće uskoro imati ko da leči i neguje. Nemačkoj nedostaje oko 110.000 zdravstvenih

radnika, zbog čega je osnovala stotine firmi za njihovo regrutovanje u drugim zemljama. I u Srbiji

imaju mnogo regrutera, a autobusi sa zdravstvenim radnicima odlaze svakodnevno. Sve teže

formiramo smene, nema ko da pokriva one koji su na bolovanju ili godišnjem odmoru - objašnjava

Mrkić.

U NSZ kažu da je, uz njihovo posredovanje, lane 20 osoba našlo zaposlenje u Nemačkoj na

poslovima asistenta za zdravstvenu negu do priznavanja diplome, a nakon toga na poslovima

kvalifikovanog zdravstvenog radnika. Posao je našlo i 40 vozača D kategorije.

- Našim posredovanjem do posla je došlo i 19 radnika na sezonskim pomoćnim poslovima u

turizmu u Hrvatskoj, 15 u Sloveniji, na poslovima pomoćnih radnika, poštonoša i vozača, a četiri se

zaposlilo na sezonskim poslovima u poljoprivredi u Portugaliji, kao berači malina - kažu u NSZ, i

dodaju da su se u 2018. uz njihovo posredovanje, po prijavama stranih poslodavaca, zaposlile 93

osobe.

U okviru projekta NSZ, Nemačka organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i Nemačke savezne

agencije za rad, zaposleno je prošle godine 106 naših ljudi. Pre njihovom sporazumu, dodatno je

zaposlen 351 naš građanin na poslovima zdravstvene nege.

Biznis & Finansije

MANJAK RADNIKA VELIKI PROBLEM

Evropska preduzeća gube godišnje 358 milijardi

evra

Mala i srednja preduzeća u centralnoj i istočnoj Evropi gube godišnje oko 358 milijardi evra zbog

nedostatka odgovarajućih radnika, što je više od BDP-a Mađarske, Slovačke i Hrvatske zajedno,

pokazuje studija revizorsko-konsultantske kompanije PwC.

Prema rezultatima istraživanja koje je sprovedeno

među 600 malih i srednjih preduzeća u 15 zemalja

srednje i istočne Evrope, četvrtina anketiranih firmi

izjavljuje da ih manjak potrebnih radnika svake

godine košta više od 5 odsto ostvarenih prihoda.

U studiji se ističe da ovaj problem postaje gorući u

celom regionu, zbog sve veće emigracije

kvalifikovane radne snage u zapadnu Evropu, ali i

u Rusiju. U situaciji kada se lokalna tržišta radne

snage prazne, mala i srednja preduzeća su u još nepovoljnijem položaju u borbi za radnike u

konkurenciji sa multinacionalnim kompanijama.

Istraživanje pokazuje i rastuću zabrinutost preduzetnika u ovom delu Evrope, zbog prognoza o

usporavanju globalnog privrednog rasta u 2019. godini i daljih poremećaja na tržištu usled

trgovinskog rata SAD i Kine, te sve izraženijih slabosti u evrozoni.

TOKOM ŽIVOTA RADIMO 33

GODINE Pet godina kraće nego Nemci,

ali duže nego Crnogorci, Hrvati,

Makedonci

Građani Srbije tokom života prosečno rade 33,3 godine, pokazuje najnovije istraživanje Evrostata.

Tako se naša zemlja prošle godine našla skoro na dnu liste koja pokazuje dužinu radnog veka u

zemljama Evrope. Praktično, evropska statistika je

pokazala da se u Srbiji radi mnogo kraće nego u

razvijenim evropskim zemljama, ali i nešto duže

nego što se tokom životnog veka radi u užem

regionu.

Kraće se radi u Belgiji, Bugarskoj, Grčkoj,

Hrvatskoj, ali i Crnoj Gori, Italiji, Severnoj

Makedoniji i u Turskoj. Tako je recimo, prosečna

dužina radnog veka u Bugarskoj 33,1 godinu, u

Grčkoj 32,9 godina dok je u Severnoj Makedoniji iznosila 31,5 godina, a u Turskoj 29,4 godine.

Na samom vrhu liste po dužini radnog veka, nalazi se Island, gde je prosečan radni vek iznosio 46,3

godine, zatim slede Švajcarska, gde se prosečno radilo 42,7 godina i Švedska u kojoj je radni vek

prosečno trajao 41,9 godina.

Ono što je zajedničko svim ovim zemljama jeste da su muškarci u proseku radili od žena duže i to

za nekoliko godina.

Najbliži primer za to je Crna Gora, gde su muškarci radili u proseku 35,4 godine, dok su žene radile

28,3 godine. U Hrvatskoj su muškarci prosečno radili 34,2 godine, a dame 30,5 godina. U Italiji je

takođe velika razlika u prosečnoj dužini radnog veka muškaraca i žena, pa su tako muškarci radili

36,4 godine, dok su pripadnice lepšeg pola prosečno radile 27 godina.

Dužina radnog veka u 2018. godini

Država Ukupno Muškarci Žene

Island 46,3 48,3 44,2

Švajcarska 42,7 44,8 40,3

Nemačka 38,7 40,7 36,5

Austrija 37,5 39,7 35,2

Slovenija 36,1 37,4 34,6

Srbija 33,3 36,4 30

Hrvatska 32,4 34,2 30,5

Crna Gora 32 35,4 28,3

Italija 31,8 36,4 27

Treba očekivati rast dužine radnog veka u celom svetu, jer je to tendencija koja je demografski

uslovljena starenjem stanovništva, rekao je za "Blic Biznis" ekonomista Ljubomir Madžar. Prema

njegovim rečima, sve je veće učešće starijeg stanovništva u ukupnom broju stanovnika, ali i

tehnologija se razvija te stoga ne treba da čudi dužina radnog veka.

"Tehnologija takođe doprinosi dužem radnom veku. Danas je sve manje fizički teških poslova, a sve

više onih koji traže znanja i veštine. Rad postaje područje kreativnosti, sve je manje mukotrpan i

naporan, pa je logično da se i dužina radnog veka povećava, ali i da je duži u zemljama koje su

tehnološki razvijenije", ocenio je Madžar.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ranije je objasnio da bez obzira na to da li se govori o

privatnim ili državnim fondovima, da bi penzioni sistem bio održiv, bez obzira na razvijenost

zemlje, sistem mora da počiva na tome da ljudi što duže žive i što više rade.

"Kako se životni vek u razvijenim državama povećava, tako je kod njih prisutan trend da se u

penziju sve češće ide sa 67 godina, dok je u istočnoj Evropi granica nešto niža i kreće se oko 65,

uključujući i Srbiju", rekao je u razgovoru za "Blic" Altiparmakov.

Radni vek je u proseku je od 2010. godine, u EU produžen za 1,6 godina, i to više kod žena (2,1)

nego kod muškaraca (1,2). Ni u jednoj zemlji, prema istim podacima, nije smanjen radni vek, a

najviše je povećan na Malti, čak za 5,6 godina.

Ustavni sud odbacio predlog za ocenu ustavnosti

člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije

Ustavni sud Republike Srbije doneo je Zaključak kojim se odbacuje predlog za ocenu ustavnosti

odredbe člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije. Predlog za ocenu ustavnosti ove odredbe podneo je

jula prošle godine Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Navedena odredba člana 45. Zakona odnosi se na

obavezu Komisije za zaštitu konkurencije da, u

slučaju zahteva stranke, može odrediti meru zaštite

izvora podataka ili određenih podataka ako se oceni

da je interes podnosioca tog zahteva pred Komisijom

opravdan i po značaju bitno veći u odnosu na interes

javnosti u pogledu predmeta tog zahteva.

Ocenu Poverenika da su odredbe člana 45. Zakona o

zaštiti konkurencije, kojim se podaci koje "štiti" Komisija za zaštitu konkurencije, suprotna

rešenjima iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, demantovao je

Ustavni sud zaključkom sa sednice održane 25. aprila ove godine.

Komisija za zaštitu konkurencije pozdravila je ovaj potez Ustavnog suda, imajući u vidu da se na

ovaj način doprinosi pravnoj sigurnosti tržišnih učesnika koji posluju u Republici Srbiji, ali i

usaglašenoj praksi u predmetima koji se vode pred Komisijom.

"U postupcima koji se vode pred telima nadležnim za zaštitu konkurencije, uključujući Komisiju za

zaštitu konkurencije, ali i Direktorat za konkurenciju EU i tela država članica, učesnici na tržištu

dostavljaju brojne, izuzetno osetljive poslovne podatke, kao što su podaci o dobavljačima i

kupcima, vrednosti i obimu prodaje i nabavke, tržišnim udelima, razlozima za sprovođenje

koncentracija, ugovore, akte koji sadrže poslovne planove i strategije budućeg razvoja i slično, a bez

kojih Komisija ne bi mogla da vrši svoja ovlašćenja propisana zakonom", navode iz Komisije za

zaštitu konkurencije.

"Otkrivanjem ovih podataka trećim licima može se naneti značajna šteta učesnicima na tržištu koji

su dostavili podatke, zbog čega je u uporednoj praksi i ustanovljeno pravilo da tela za zaštitu

konkurencije ne objavljuju, niti stavljaju na raspolaganje podatke, odnosno dokumentaciju koja

sadrži poslovne tajne ili druge poverljive podatke."

Prema navodima Komisije, navedena praksa je opšteprihvaćena i u pravu konkurencije EU, jer se i

prema Obaveštenju Evropske komisije o pravilima uvida u spise predmeta koji se vode pred EK u

postupcima zaštite konkurencije, Smernicama za pripremu odluka o koncentracijama za javno

objavljivanje, kao i Smernicama za pripremu za javno objavljivanje odluka donetim u skladu sa

Uredbom 1/2003, kao primer navodi da se podaci o kupcima, distributerima, tržišnim planovima,

troškovima i cenama kao i prodajnoj strategiji smatraju poslovnom tajnom kojoj se ne sme dati

pristup.

Sličan stav i ovlašćenja nacionalnih tela za zaštitu konkurencije potvrdila je i Direktiva (EU) 2019/1

Evropskog parlamenta o ovlašćenju tela za zaštitu konkurencije država članica za efikasno

sprovođenje pravila o tržišnoj utakmici i osiguravanju pravilnog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta.

FISKALNI SAVET O PRIVREDNOM RASTU

"Treba povećati i javne i privatne investicije"

Za privredni rast Srbije važno da se povećaju i javne, ali i ukupne privatne investicije, a za

postavljanje temelja dugoročnog rasta važni su obrazovanje i institucije, odnosno vladavina prava i

odsustvo korupcije, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Petrović je na simpozijumu u Beogradu rekao da za

sada ne vidi mogućnost izbijanja nove globalne

finansijske krize.

"Možda su veće opasnosti od trgovinskog rata između

SAD i Kine. Ako bi eksalirao, može da gurne svetsku

privredu u recesiju. Mislim da je to glavna opasnost",

kaže Petrović.

Jedan od učesnika simpozijuma, Paskal Dela Korte iz londonskog Imeprijal koledža rekao je za

Tanjug da su glavni izazovi u globalnom finansijskom sistemu normalizacija monetarne politike.

Predviđa veliki broj izazova ne samo za kreatore ekonomskih politika i učesnike na tržištu, već i za

stručnu javnost.

Ne isključuje mogućnost nove svetske finansijske krize, te navodi da su se finansijske krize

događale u prošlosti i da će se događati i u budućnosti.

Veruje da su za njeno eventualno izbijanje mnogo bolje pripremljeni i kreatori politike i regulatori

nego što je to ranije bio slučaj.

"Postoji određen broj alata za suočavanje sa eventualno novom finansijskom krizom", poručuje on.

Na simpozijumu su učestvovali domaći stručnjaci, kao i njihove kolege iz Rusije, Kanade, SAD,

Austrije, Švedske, Nemačke, Velike Britanije.

PUTARINE VEĆE ZA 12 ODSTO Skupštinski

odbor prihvatio poskupljenje

Skupštinski odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava usvojio je u

petak predlog izmena Zakona o korišćenju javnih dobara kojima se cena putarine u Srbiji povećava

za 12 odsto, kao i predlog zakona kojim se omogućava početak izgradnje Moravskog koridora.

Milena Tadić iz Ministarstva finansija

kazala je na Odboru za finansije da se

cena putarine povećava kako bi mogla da

se održi dalja izgradnja i održavanje

puteva. "Blic Biznis" je nedavno

objavio kompletan cenovnik putarina.

Ona je napomenila da se izmenama

Zakona o korišćenju javnih dobara

delimično postiže uskladjivanje sa

direktivom Evropske unije koja propisuje

da putarina treba da obezbedi realne

troškove održavanja, razvoja i izgradnje autoputeva.

Miodrag Poledica iz Ministarstva gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kaže da se

predloženim zakonom o izgradnji Moravskog koridora obezbedjuje pravni osnov za realizuju tog

projekta imajćui u vidu da je projektno-tehničko dokumentaciju �prilično spremna�.

On je dodao da je eksproprijacija zemljišta od Pojata do Kruševca u završnoj fazi i da je sada

neophodno da se izabere strateški partner i finansijska sredstva kako bi se krenulo u izgradnju.

Ukazuje da se Moravskim koridorom povezuje pola miliona stanovnika i da je dugačak 110

kilometara.

“ Ovaj koridor je podeljen na tri veće deonice, prva je od Pojata do Kruševca, dužine oko 26,5 km,

srednja deonica koja je i najkompleksnija se proteže od Kruševca do Adrana, a treća je od Adrana

do preljine dužine 30,6 kilometara” , istakao je Poledica.

DOBIT JAVNIH PREDUZEĆA U PRVA

TRI MESECA 9 MILIJARDI DINARA

Evo ko je zaradio najviše

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović izjavio je danas da je zadovoljan

rezultatima javnih preduzeća u prva tri meseca 2019, koja su zbirno ostvarila neto dobit od oko

devet milijardi dinara, dok su najbolji rezultat ostvarili Srbijagas i EPS.

On je, za TV Prva, rekao da su samo Srbijagas i EPS u tom periodu ostvarili svako po oko pet

milijardi dinara neto dobiti, a slede Skijališta Srbije sa oko 700 miliona dinara neto dobiti, Pošta sa

oko 560 miliona dinara...

"Za nas je važno da zadržimo trend koji smo uspostavili 2015. godine, kada smo 38 javnih

preduzeća iz polja neto gubitka preveli u polje neto dobitka. Od te godine, nijedan rezultat zbirno,

na konsolidovanom nivou, nije bio negativan", rekao je Stevanović.

Prema njegovim rečima, takav rezultat je posledica uvođenja korporativnih principa u poslovanje

javnih preduzeća sa jedne strane, a sa druge uvođenja smernica iz 2014. godine.

"Smernicama smo hteli da uvedemo mnogo više odgovornosti i posvećenosti u funkcionisanje

javnih preduzeća. Od ove godine smo te smernice pretočili u uredbu koja je obavezujuća za sve.

Iskreno se nadam da će iz dana u dan rezultati ovih preduzeća biti sve bolji", rekao je Stevanović.

Na konstataciju da je Srbijagas prešao put od gubitaša do pozitivnog bilansa, Stevanović ističe da to

preduzeće danas ima pozitivan rezultat.

"Rezultati su kroz vreme bili drugačiji, što zbog istorijskih obaveza, posledice nekog vremena kada

su se možž da donosile iracionalne odluke. Danas posluje pozitivno i verujem da će tako i

nastaviti", rekao je on.

On je podsetio da se sa Svetskom bankom radi na poslovno-finansijskom restrukturiranju

Elektroprivrede Srbije, Srbijegasa...

"Očigledno je da su sve te reforme i opšta fiskalna konsolidacija dali i pozitivne rezultate i efekte na

poslovanje javnih preduzeća", zaključio je.

Državni sekretar se osvrnuo i na infrastrukturne projekte koje Ministarstvo privrede sprovodi u

saradnji sa lokalnim samoupravama, ističući da je ukupna vrednost projekara veća od četiri

milijarde dinara.

"Od toga, Ministarstvo privrede je obezbedilo 1,7 milijardi dinara", ističe on.

Stevanović je pozvao lokalne samouprave koje u narednoj godini očekuju podršku Ministartstva

privrede, da preispitaju i "skockaju" dokumentaciju, kako bi se kroz projekte prošlo brže i

efikasnije.

Javni poziv: Prodaje se JAT tehnika, početna cena

20,4 miliona evra

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje ponuda za privatizaciju preduzeća JAT

Tehnika, a početna cena iznosi 20,4 miliona evra.

FOTO: Epa, GUILLAUME HORCAJUELO

JAT Tehnika iz Surčina je preduzeće za

održavanje i popravke aviona i ponuđena je

kroz model prodaje kapitala, a ministarstvo je

pozvalo zainteresovane da dostave ponude do

31. jula uz uplatu depozita od dva miliona

evra.

Najviša vrednost JAT Tehnike u rasponu

procenjene fer tržišne vrednosti kapitala koji

se nudi na prodaju na kraju prošle godine

iznosi 20.498.762 evra.

Pravo na učešće u postupku imaju preduzeća čija je pretežna delatnost održavanja i opravke

vazduhoplova i to najmanje u poslednjih pet godina u kontinuitetu.

Uslov je i da je preduzeće u 2018. godini ostvarilo samostalno ili na konsolidovanom nivou

poslovni prihod od najmanje 40.000.000 evra, i da ima kapacitet za održavanje i opravku

vazduhoplova na minimum 10 pozicija i to najmanje poslednje dve godine u kontinuitetu.

Kuvari i sobarice odlaze iz Srbije zbog duplo većih

plata

U potrazi za bolje plaćenim poslom iz Srbije će se do kraja godine iseliti između dve i tri hiljade

kuvara i sobarica, s mnogo iskustva u svojim poslovima.

Oni će uglavnom otići u Hrvatsku, Sloveniju, Nemačku,

Austriju jer im te zemlje daju olakšice za sticanje radne i

boravišne dozvole.

Znatno veće zarade se podrazumevaju.

Posebno će se, kako piše Politika, usrećiti kuvari, koji u

inostranstvu mogu da zarade čak i do tri puta više od

ovdašnjih kulinarskih majstora.

Kako ističe Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i rstoratera Hores, u Srbiji ima oko 750.000

stolica i to u kafićima, restoranima, hotelima...Zbog toga je srpskom tržištu potrebno još najmanje

oko 2.000 kuvara, tako da ako se u zemlji ne poprave poslovni ambijent i uslovi rada u

ugostiteljstvu, ukoliko se ne povećaju plate u ovom sektoru, srpski turizam neće moći brzo da se

oporavi.

"Procenjeno je da u ugostiteljstvu zasad radi oko 40.000 ljudi različitog profila,a među njima su i

kuvari i sobarice. prosečna zarada u sektoru hrane i pića je 31.000 dinara, a u hotelima 41.000.

Konobari, recimo, žive od plate, ali i od bakšiša. Za razliku od njih kuvari ne žive od napojnice, a

kada odu u inostranstvo za svoj rad su znatno više plaćeni. Zato uglavnom i odlaze", ističe Genov.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da u Srbiji sezonski radnik može mesečno da

zaradi oko 350 evra, dok u Hrvatskoj, koja vapi za radnom snagu, za te iste poslove dobijaju u

proseku od 600 do 800 evra, a kuvari i znatno više..

"Sobarice su tamo manje plaćene i primaju oko 500 do 600 evra mesečno, ali one uz to dibijaju i

plaćen smeštaj, pa mogu da s evrate u Srbiju sa ušteđevinom, za razliku od sobarica kod nas", kaže

on.

Blic Biznis/Dnevnik

U SLOVENIJI OKO 11.000 RADNIKA

IZ SRBIJE Sada lakše do dozvola

Ključni problem slovenačke privrede je što joj nedostaje radne snage da bi održala visoke stope

ekonomskog rasta kao poslednjih godina, istakao je ministar privrede Zdravko Počivalšek u

razgovoru s čelnicima nekoliko kompanija u stranom vlasništvu.

Po podacima državne statističke kancelarije,

krajem prošle godine u Sloveniji je bilo

885.700 radno aktivnih osoba, među kojima i

87.700 stranaca, što znači da je gotovo svaki

deseti zaposleni – stranac. Najviše ih iz Bosne i

Hercegovine (42.000), a zatim iz Srbije (oko

11.000). Slede radnici iz Hrvatske, ali je razlika

u tome što Hrvatima za zapošljavanje u

Sloveniji više ne trebaju radne dozvole s

obzirom na članstvo Hrvatske u Evropskoj

uniji. Oko 7.100 zaposlenih u Sloveniji je s Kosova, a oko 6.000 iz Makedonije.

Zapošljavanje iz trećih država od 2015. godine olakšava pravilo po kojem oni dozvolu za rad i

boravak mogu dobiti u opštinama, diplomatskim predstavništvima u inostranstvu ili preko agencija

za zapošljavanje pa je porast broja zaposlenih stranaca poslednjih godina vrlo veliki.

Počivalšek je rekao da se interes stranih investitora za otvaranje novih radnih mesta u Sloveniji

znatno povećao jer se građevinske i druge dozvole dobijaju mnogo jednostavnije nego pre, ali da je i

dalje za Sloveniju veliki problem nedostatak radne snage.

Zato je glavna briga sadašnje vlade kako da osigura dovoljan broj radnika na tržištu rada, ali i da se

ostane konkurentna kada se radi o platama zaposlenih, istakao je ministar u razgovoru s

predstavnicima stranih investitora u Dekanima, kod Kopra, prenosi Index.hr.

Pitanje dodatne radne snage, po Počivalšekovoj oceni, moglo bi se rešiti stimulativnim merama na

području plata, uključivanjem više mladih na tržište rada, dodatnim radom penzionera i

privlačenjem nezaposlenih s Biroa, ali i uvozom radne snage iz drugih zemalja, pa i trećih država

izvan EU, čega se ne treba bojati.

Najviše stranaca zaposleno je u građevinarstvu, ali često se radi o onima koje slovenačke kompanije

odmah prosleđuju na rad u druge članice EU, što u nekim slučajevima izaziva i nezadovoljstvo u

susednim državama. Tako u Austriji građevinski sindikati tvrde da je slovenačka uobičajena praksa

da se za poslate radnike-strance uplaćuju porezi i doprinosi na minimalnu platu, čime njihove

kompanije stiču konkurentsku prednost u odnosu na austrijske u nekim sektorima, navodi Index.hr.

FRANCUSKE FIRME ZAINTERESOVANE ZA

ULAGANJA U TRI SEKTORA Robna razmena

veća od milijardu evra

Robna razmena Srbije i Francuske premašiće ove godine milijardu evra. Pred dolazak francuskog

predsednika Emanuela Makrona sve više je i francuskih firmi koje su zainteresovane za saradnju u

informatičkim tehnologijama, saobraćaju i rudarstvu. Francuski ambasador Mondoloni kaže da

ohrabruje saradnja francuskih kompanija sa Srbijom i da je posebno interesantno ulaganje u

obnovljive izvore energije.

Srbija je pred novim industrijskim ciklusom i novom

industrijskom politikom. To podrazumeva i ulaganje u

rudnike sa ciljem da rudarstvo učestvuje u domaćem

bruto proizvodu sa pet procenata.

U ministarstvu energetike najavljuju otvaranje nalazišta

jadarita i Čukaru Peki kod Bora, pa je logično sve veće

prisustvo stranih kompanija.

"Sada kada vide ubrzanje otvaranja rudnika to vide i

ove prateće firme iz rudarskog i geološkog sektora i

zato dolaze. Dolaze zbog Srbije, zbog ambijenta koji

smo stvorili, zbog mogućnosti ulaganja. To je

jednostavna matematika", rekao je Stevica Gađanski,

državni sekretar Ministarstva energetike.

Digitalizacija je počela prvo u prenosu podataka kroz

etar, ali završava se i u zemlji, odnosno pod zemljom u rudniku.

"Znate kada kopate morate biti sigurni šta ćete naći, ali pre kopanja to se kompjuterski simulira jer

je istraživanje suviše skupo da bi se radilo na stari način. Sada je tu 3D simulacija rudnika i ruda u

tlu, i ta tehnologija je interaktivna i otvorena za više disciplina. Mi radimo i sa 'Ziđinom' i 'Rio

Tintom' i tu je velika sinergija i mogućnost da se i vaši stručnjaci uključe u te tehnologije", istakao

je Raul Žakan, direktor Geovia Daso sistema.

Prethodnica dolaska francuskog predsednika u posetu Srbiji su i francuske kompanije koje donose

visoku tehnologiju.

"Mi smo prisutni u oblasti železničke infrastrukture u Srbiji, ali već su tu ili sada dolaze firme koje

nude visoke tehnologije poput 'Šnajdera' ili 'Dasija'. Korišćenje geotermalne energije u Srbiji je u

povoju i mi se nadamo da će, kada bude došao predsednik Makron sredinom jula, u toj oblasti biti

potpisan neki ugovor", naveo je Frederik Mondoloni, ambasador Francuske u Srbiji.

Francuska je u Srbiji i veliki investitor i privrednici obe zemlje smatraju da je pred nama ogroman

potencijal u saradnji i da nema oblasti u kojoj ona ne može biti povećana.