maja seminarski investicije

Univerzitet Union Beograd Fakultet za poslovno industrijski menadment Mladenovac

Seminarski radPredmet: Menadment investicionih procesa Tema: Razvoj i investiciona politika

Student: Milunka Lutovac M4/2011

Profesor: dr Aleksandar Miljkovi

Sadraj1. Uvod.....................................................................................................................................3 2. Investiciona politika.............................................................................................................4 3. Rast i razvoj poslovnih sistema............................................................................................5 3.1. Razvojna politika i planiranje.......................................................................................8 4. Investitori i upravljanje investicijama..................................................................................9 4.1. Usmerenja procesa investiranja u PS-u.....................................................................11 4.2. Usmerenja inteziteta investiranja................................................................................14 5. Faktori koji determiniu definisanje investicione politike................................................16 5.1. Investiciona ulaganja...................................................................................................16 5.3. Upravljanje procesom investiranja.............................................................................19 6. Investiciona politika u funkciji ravnomernog regionalnog razvoja Srbije........................20 7. Zakljuak............................................................................................................................22 Literatura................................................................................................................................23

Razvoj i investiciona politika

Lutovac Milunka

1. UvodInvesticije u irem smislu predstavljaju deo drutvenog proizvoda koji se izdvaja za zamenu utroenih i dotrajalih.,osnovnih sredstava ili za ulaganja u nova osnovna sredstva. U uem smislu, investicije su novana ulaganja u osnovna sredstva, sredstva zajednike potronje i trajna obrtna sredstva. Investicije se, u osnovi, dele na privredne (novana ulaganja u osnovna i trajna obrtna sredstva) i ne-privredne (stambena izgradnja, drutveni standard, komunalna delatnost i dr.); prema karakteru gradnje dele se na investicije u nove kapacitete i na ulaganja u rekonstrukciju. Prema tehnikoj strukturi, investiciji se dele na investicije u industriju, poljoprivredu, graevinarstvo, saobraaj, itd. Investicije predstavljaju neophodan uslov za ostvarenje progresa i realizaciju stalnog nastojanja oveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za to efikasnije zadovoljenje svojih potreba. Bez investicija nema tehnolokog progresa a ni napretka u celini. Investicije, odnosno investiranje, predstavlja deo globalnog problema razvoja kao kontinuelnog procesa kojim svako drutvo i svako preduzee osigurava svoje budue efikasno poslovanje. Ivestiranje dolazi kao zavrni in celokupnog procesa, kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi a time i celokupan razvoj. Svaka organizacija je prinuena da investira, jer investiranje predstavlja jedini nain realizacije ciljeva razvoja. Investicije su stoga neophodnost jer je dalji razvoj svakog preduzea vezan za dobro planiranje i efikasnu realizaciju investicija.

3


Lutovac Milunka

2. Investiciona politikaInvesticiona politika predstavlja politiku ulaganja u realizaciju razvoja odreenog preduzea. Ona definie osnovne principe, ciljeve i kriterijume ulaganja i konkretne projekte, kojima se realizuje planirani razvoj. Investiciona politika, dakle, predstavlja politiku ulaganja u realizaciju razvoja, definie prioritete i daje osnovne kriterijume za globalno rangiranje i selekciju investicionih projekata, tj. za smiljeno uticanje na realizaciju razvoja. Razvoj preduzea vezan je za pravilan izbor i efikasnu realizaciju investicija. Investicije predstavljaju deo globalnog problema razvoja kao permanentnog procesa kojim preduzee osigurava svoju buduu egzistenciju i svoje efikasno poslovanje sutra. Investiranje dolazi kao zavrni in celokupnog procesa razvoja, kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi, a time i celokupan razvoj. Investiciona politika predstavlja politiku ulaganja u realizaciju razvoja. Zbog toga se ona mora bazirati na principima razvojne politike. Kada se o investiranju govori uopteno moraju se istai dve karakteristike. Prva karakteristika predstavlja vreme u okviru kojeg se odvija proces. Treba napomenuti da je period koji bi trebalo da protekne izmeu ulaganja u sadanjost i oekivanih efekata u budunosti najee veoma dug. Druga karakteristika investiranja predstavlja neizvesnost. Svaki proces investiranja prati odreen stepen neizvesnosti, naime, to je vei razmak izmeu investiranja i oekivanih efekata, to je neizvesnost vea.

4


Lutovac Milunka

3. Rast i razvoj poslovnih sistema

Razvoj poslovnog sistema obavezno podrazumeva i kvalitativne promene za razliku od rasta, koji podrazumeva iskljuivo kvantitativni porast, (recimo poveanje vrednosti ostvarene proizvodnje). Razvoj je dinamiki neprekidno planiran i realizovan proces nuan za stalan napredak sistema i stalno kretanje napred. Njega karakterie pozitivan prirast rezultata, jer bez njih imamo stagnaciju ili propast. Razvoj je i borba za opstanak, i upravljaki proces da bi se postigli eljeni ciljevi i rezultati. Bitno je znati da je razvoj takva promena sistema, koja ga dovodi u kvalitetno bolje stanje. Kibernetski to je proces pretvaranja postojeeg stanja sistema u novo stanje vie efikasnosti. Razvoj je sveobuhvatan i neprekidan proces i svojstven je, pored biolokih sistema, i drugim pa i drutvenim sistemima, sposobnim da evoluiraju u vie nivoe organizovanja i efikasnija i efektivnija stanja. Razvoj poslovnog sistema, bi po tome, bio proces njegovog prelaska iz postojeeg u novo, efikasnije i efektivnije stanje, koje karakterie poboljano funkcionisanje, izmena strukture budue proizvodnje i celokupnog poslovanja. Poslovni sistemi, kao deo drutvenih sistema, svoj opstanak duguju sopstvenom razvoju. RAZVOJ I RAST POSLOVNOG SISTEMA RAZVOJ: Q - kvantitativno poveanje obima poslovanja, kvalitativno proirivanje kroz: 1. poboljanje i inoviranje postojee proizvodnje i poslovanja uvoenjem novih poslovnih aktivnosti, 2. poboljanje proizvodne tehnike, tehnologije i organizacije, 3. poboljanje metoda rada u drugim oblastima poslovanja, 4. poboljanje ukupne organizacije, 5. razvoj pojedinih slubi i otvaranje novih, 6. razvoj proizvoda i poboljanje proizvodnih programa, poboljanje uslova rada i dr. RAST:

G - kvantitativno poveanje obima poslovanja, kvantitativne promene bez bitnih izmena postojeih aktivnosti, ta se postie uvoenjem novih proizvodnih kapaciteta (nove tehnike ili izgradnjom novog pogona).

SI. 1. Razgranienje pojmova razvoj i rast poslovnog sistema 5


Lutovac Milunka

Razvoja PS-a nema bez investicija i bez dobro osmiljene investicione politike. Sa tog razloga mnogi smatraju da investicije odluujue utiu na ekonomski razvoj privrede i drutva. Oevidno je da su razvoj i razvojna politika veoma vezani za investicije i investicionu politiku. Razvoj nije mogu bez investicija. Investicije bez dobro osmiljenog razvoja su najee promaene. Sa tog razloga svaki PS mora, pre svega, osmisliti svoju strategiju razvoja i razvojnu politiku, iz koje e proizai investiciona politika i investicioni poduhvati. Pod strategijom razvoja poslovnog sistema podrazumevamo pravac ili nain njenog kretanja u budunost radi dostizanja postavljenih razvojnih ciljeva. Njoj PS daje odgovor na pitanje kako moe dostii eljene ciljeve razvoja. Strategija razvoja poslovnog sistema je nain voenja procesa razvoja PS-a i obuhvata: Kriterijume za ocenu sadanjeg i budueg delovanja PS-a, a kvalitativne oznake ovih kriterijuma zovemo zadacima, kvantitativne ciljevima. Poslovno-proizvodno-trinu Administrativnu Operativnu PS-om. Za razvoj PS-a veoma je znaajna poslovna strategija, koja daje opte pravce razvoja i mesto PS-a u budunosti. Ona se koristi za generisanje stratekih projekata kroz istraivake projekte, iji rezultati mogu dovesti do pitanja i samu definisanu strategiju. Savremena teorija definie dve osnovne strategije i lo: portfolio strategijom poslovni sistem bira podruja biznisa u kojima e poslovati u budunosti, a kompetetivnom strategijom biraju se putevi i naini koji e PS koristiti za poslovanje u izabranim podrujima biznisa. Znai portfolio strategija daje odgovor u kojim podrujima e PS poslovati, a kompetetivna kako e poslovati u izabranim podrujima. strategiju, tj. strategiju koja pravila obuhvata za koja odnose i obuhvata procese razvijanje PS-a sa spoljnjim okruenjem, unutar samog PS-a, i strategiju, svakodnevno upravljanje a eljene

6

Razvoj i investiciona politika Poslovni sistem moe uspeti koristei: strategiju maksimizacije uea na tritu, strategiju rasta kojom e osigurati svoj budui rast, strategiju strategiju diferencijacije diferencijacije trita kojom e

Lutovac Milunka

uspostaviti se vri

specifian diferencija

imid proizvoda u svesti potencijalnog kupca, proizvoda kojom svojih od konkurentskih proizvoda.

7


Lutovac Milunka

3.1. Razvojna politika i planiranjePoznato je da najjae svetske kompanije vei deo profita ostvaruju od novih proizvoda, iji se ekonomski vek sve vie skrauje. Razvoj je fundamentalni proces svakog PS-a pa se mora paljivo planirati u cilju definisanja buduih stanja i ponaanja, kojima se realizuju sopstveni razvojni ciljevi. Planiranje razvoja PS-a treba da bude kontinuelan proces i odvija se kroz izradu odgovarajuih planova razvoja, koji se sastoji od niza planova: prodajnog plana, plana istraivako-razvojnog rada, plana kadrova, plana proizvodnje, marketing plana, finansijskog plana i dr. Planiranje razvoja se zasniva na sagledavanju i analizi prolosti i sadanjosti poslovnog sistema i prognozi mogueg razvoja, pa na osnovu toga definisanju ciljeva razvoja, kao i razvojna politika kojom e se dostii zadati ciljevi. Razvojna politika je deo opte politike PS-a i zavisi od niza faktora od kojih se istiu: nauka i tehnologija, trite, kadrovi poslovnog sistema, finansijske mogunosti poslovnog sistema, organizacione mogunosti poslovnog sistema, institucionalni uslovi i dr. Razvojna politika ima za cilj definisanje osnovnih ciljeva razvoja (definisanje proizvodne i poslovne orijentacije) i globalno usmeravanje dugoronih akcija i kretanje poslovnog sistema u budunost. Ona se ostvaruje investicionom politikom, kao pripremnim-planskim delom realizacije bilo koje investicije, kao osnovne pretpostavke razvoja. Razvojna politika daje opti pravac kretanja u eljeno stanje u budunosti i obino se ne menja, izuzev velikih promena izazvanih poremeajima iz okoline. Meutim, planovi razvoja, kao dinaminiji i fleksibilniji od razvojne politike, se ee menjaju i to svaki put kada je to neophodno radi odravanja kontinuiteta razvoja.

8


Lutovac Milunka

4. Investitori i upravljanje investicijamaInvestiranje u razvoj poslovnog sistema-PS-a, odvija se u uslovima dinamikih promena uslova privreivanja. U takvom ambijentu, postavljaju se pitanja: U ta investirati? Koliko i kad investirati? Gde investirati? Kako investirati? Zato investirati? Kako obezbediti potreban investicioni kapital? Kako odrediti prioritete u investiranju? Kako se zatititi od investicionih rizika i investicionih promaaja? Uspeno reavanje svih ovih pitanja se postie razradom, usvajanjem i ostvarenjem dobre investicione politike PS-a. Ona odreuje ciljeve investiranja, naela i pravila investiranja. Takoe njome se i usmeravaju aktivnosti i sredstva ka ostvarenju odabranih investicionih ciljeva PS-a. u odreenom razvojnom periodu. Investiciona politika se mora zasnivati na svestranom istraivanju i predvianju razvojnih potreba i razvojnih mogunosti PS-a. u njegovom okruenju. Sa tog razloga ona mora biti struno fundirana, savremena i delotvorna i predstavljati elastian reim upravljanja investiranjem. Investiciona politika PS-a nije akt za jednokratnu upotrebu, nego moan upravljaki alat. Investiciona politika mora biti valjano osmiljena, realna i racionalna, i sastavni je element ukupne razvojne politike PS-a. Ona ima i odreen stepen konzistentnosti sa investicionom politikom sredine u kojoj se PS-a razvija. Njeno osmiljavanje zavisi od ekonomskih zakonitosti privrednog razvoja i optih naela i pravila investiranja. U sloenim poslovnim sistemima, investicionu politiku treba tako postaviti da se uspeno moe dekomponovati na njegove organizacione celine. Dobro osmiljena investiciona politika PS-a sadri: dugoronu viziju potreba za investiranjem u razvoj PS-a, usmerenje procesa investiranja u PS-u , investicione ciljeve, motive i naela; usmerenje razvijanja investicione sposobnosti PS-a politiku optimalne intenzivnosti investiranja u reprodukciju PS-a, politiku optimalne efektivnosti investiranja u PS-u i usmeravanje procesa ostvarivanja i usavravanja investicione politike u PS-u. Proces formiranja i implementacije investicione politike PS-a odvija se kroz etiri etape: 9


Lutovac Milunka

1. priprema podloga za razradu sadraja investicione politike; 2. strune razrade koncepta investicione politike; 3. usvajanja koncepta investicione politike i 4. ostvarivanje koncepta investicione politike i njenog prilagoavanja promenama uslova poslovanja i razvoja PS-a. Sadraj investicione politike PS-a mora biti prilagoen prirodnim, tehnikim, trinim, urbanistikim, ekolokim, drutvenim, pravnim i ekonomskim uslovima u kojima se ostvaruje. U zavisnosti od promena uslova privreivanja i razvoja PS-a u njegovom okruenju, ona se stalno mora dograivati i usavravati. Svaki PS eli da optimalno koristi svoje razvojne mogunosti. Za to PS razvija svoju investicionu sposobnost i formira dugoronu viziju svojih potreba za investiranjem, zasnovanu na ostvarenju svoje poslovne vizije i misije. Pri oblikovanju vizije svojih potreba za investiranjem, PS posebnu panju poklanja optimalnom korienju dostignua tehnikog, trinog i drutvenog progresa i uspenom reavanju poslovnih i razvojnih ogranienja. Investiciona politika PS-a mora, uz potrebni obim investicija, formirati i jasnu viziju namena investicija u prostu i proirenu reprodukciju. Posebno je znaajno da postoji jasna vizija potrebne optimizacije tehnike i ekonomske strukture investicija s ciljem podizanja produktivne sposobnosti i ekonomskih pokazatelja PS-a. Valjanim formiranjem vizije namena i strukture investicija u investicionoj politici PS-a, blagovremeno se stvaraju uslovi za usmeravanje rada u izradi, izboru i realizaciji odabranih-najboljih investicionih projekata. Stalne promene u uslovima trinog poslovanja zahtevaju da PS-a ima dugoronu viziju prostorne dispozicije svojih investicija. Treba izvriti optimalan izbor lokacija investicionih objekata: prema prostornom razmetaju izvora prirodnih i drugih reproduktivnih resursa koje koriste; prema centrima koncentracije konzuma gotovih proizvoda ili usluga PS-a; prema izvorima radne snage ili investicionim sredinama koje nude povoljnije koncesione; poreske, carinske i druge institucionalne usluge investiranja kapitala u razvoj PS-a. Vizija dinamike gustine potreba za investiranjem po razvojnim periodima je veoma vana za investicionu politiku PS-a. Time se obezbeuje pravovremeno investiranje

10


Lutovac Milunka

i odrava ravnomeran tempo investiranja u razvoj PS-a. Suava se prostor za pojave neopravdanih prekida kontinuiteta u investiranju. Investicione aktivnosti se planski realizuju i optimalno se koriste investicioni resursi. Da bi pouzdano sluila svojoj svrsi, politika optimizacije obima, strukture i dinamike investiranja mora biti jasno odreena u dugom, srednjem i kratkom roku razvoja PS-a. Na taj nain otvaraju se perspektive osvajanja novih proizvoda i novih tehnologija, primene novih materijala i energenata, korienje nove savremenije i produktivnije opreme i prilagoavanje novim zahtevima trita. Vizija potrebe za investiranjem u srednjem i kratkom roku, usmerena je na korienje postojeih dostignua tehnikog i trinog progresa, na usavravanje procesa obavljanja postojee delatnosti PS-a i investiranje u dogradnju postojeeg poslovnog i razvojnog koncepta PS-a. U sreditu su potrebe investiranja u otklanjanje uskih grla u strukturi postojeih kapaciteta, njihove revitalizacije, proirenja i modernizacije. Nove investicije se uglavnom usmeravaju u realizaciju izvesnih i pripremljenih projekata. Postojanjem jasne vizije dugoronih, srednjoronih i kratkoronih potreba za investiranjem u investicionoj politici PS-a, obezbeuju se smernice za trajno odravanje ravnotee izmeu stratekih i taktikih investicija. Oblikovanjem valjane vizije potreba za investiranjem stvara se i jasna vizija prioriteta u investiranju. Donose se kvalitetne investicione odluke i preduzimaju efikasne mere zatite od investicionih rizika.

4.1. Usmerenja procesa investiranja u PS-uOsnovni zadatak investicione politike je da obezbedi efikasno i efektivno usmerenje procesa investiranja u PS-u, kroz valjan izbor i postavljanje ciljeva investiranja u PS-u po razvojnim periodima, motive investiranja u razvoj PS-a i naela ili pravila investiranja u PS-u. Skladnim i realnim komponovnjem i ostvarenjem ciljeva, motiva i naela investiranja, obezbeuje se neophodna orijentacija i koordinacija upravljanja procesom investiranja u PS-u.

11


Lutovac Milunka

Investicionom politikom PS-a, uglavnom se utvruju osnovni ciljevi PS-a i pravila za dekomponovanjem osnovnih u posebne ili izvedene investicione ciljeve PS-a. Osnovne ciljeve investiranja u PS-a, uglavnom ine: investiranje kapaciteta PS-a; investiranje trajno u rast PS-a investicione usklaen sposobnosti sa promenama PS-a na uslova osnovama u PS-u, privreivanja koji donosi tehniki, trini i civilizacijski progres; jaanje uspenog investiranja i profitabilnog poslovanja; optimalno zadovoljavanje interesa vlasnika imovine radnika zaposlenih u PS-u, poverilaca kapitala koji se investira u razvoj PSa, dobavljaa investicionih i reproduktivnih resursa PS-a i sredine u kojoj se PS razvija; investiranje u okruenju. Osnovne ciljeve investiranja u PS-u treba uspeno i lako transformisati u posebne ili projektne ciljeve PS-a, kao to su: investiranje u obnavljanje, revitalizacije i modernizacije postojeih kapaciteta PS-a; investiranja u nove objekte; investiranja u unapreenje postojeih proizvoda i tehnologija; investiranja u osvajanje novih proizvoda i tehnologija; investiranje u ouvanje postojeih i osvajanje novih trita PS-a; investiranja u kupovinu hartija od vrednosti. U sloenim PS investicione ciljeve treba postaviti tako, da se lako mogu dekomponovati na ciljeve njegovih organizacionih celina. u namene kojima se uveava imovina PS-a, njegova produktivna sposobnost i profitabilnost i jaa njegov poslovni ugled u ouvanje i uspenu reprodukciju postojeih

12


Lutovac Milunka

Jasno postavljeni ciljevi su osnovni preduslov za uspeno organizovanje procesa investiranja. Uesnici u procesu investiranja ne bi, bez njih, mogli znati jesu li njihove aktivnosti na pravom putu. Motivi investiranja predstavljaju razloge zbog kojih se PS odluuje da raspoloiva sredstva investira u ostvarivanje odreenih ciljeva. Jasno oblikovani motivi orijentiu politiku investitora i predstavljaju pokretaku snagu i kriterijume usmeravanja investicija u PS-u. Primarne motive investiranja PS-a u trinim privredama ine: ostvarenje to vee neto dobiti; poveanje produktivne sposobnosti PS-a; smanjenje trokova poslovanja; poboljanje kvaliteta i jaanje konkurentnosti proizvoda, otklanjanje uskih grla u radu i razvoju PS-a; jaanje razvojne stabilnosti PS-a i njegove pozicije na tritu; usavravanje organizacije rada i razvoj kadrova PS-a, poboljanje uslova rada u PS-u. Ostvarenje to vee neto dobiti, kao sintetikog izraza poslovne uspenosti, je centralni motiv investiranja trino orijentisanog PS-a. Ona je izvor proirene reprodukcije PS-a, a ostvaruje se investiranjem u profitabilne investicione objekte, ijim korienjem se postiu vei prihodi od rashoda. U uslovima otre trine konkurencije opstaju samo poslovni sistemi, koji ostvaruju nadprosenu neto dobit. Smanjenje trokova poslovanja, preduslov je uspenog poslovanja i razvoja PS-a. Manji investicioni i eksploatacioni trokovi po jedinici proizvoda, donose PS-u viestruke koristi: uveavaju konkurentnost njegovih proizvoda, smanjuju rizike u procesu investiranja i poslovanja u PS-u, i doprinose rastu njegovog poslovnog ugleda.

13


Lutovac Milunka

4.2. Usmerenja inteziteta investiranjaInvesticiona politika treba, svestrano i trajno, da podstie kvalitet investiranja u PSu, putem usmeravanja: obima investicija; strukture investicija; prostome dispozicije investicija; dinamike investicija; efektivnosti investicija. Politikom optimizacije obima investicija u procesu razvoja PS-a, utvruju se zone: minimalnog investiranja, kojim se obezbeuje prosta reprodukcija PS-a. Investiranjem ispod minimalnog obima, ulazi se u zonu dezinvestiranja i odliva supstance PS-a( smanjuju se kapaciteti PSa, kupci odlaze, i dolazi do poremeaja u poslovanju PS-a.), maksimalnog investiranja, kojim se koriste razvojne anse i sa obezbeuje tehniki, trini i drutveni progres PS-a u skladu

uslovima njegovog razvoja u okruenju. Investicije iznad granice maksimalnog obima investiranja vode u predimenzionisanje kapaciteta PS-a, rast njegovih specifinih baziranog trokova na i slabljenje stepena realnih akumulativnosti PS-a, i optimalnog investiranja zadovoljavanju potreba za investiranjem, i realnom korienju razvojnih mogunosti koje donosi tehniki, trini i drutveni progres. Razvoj PS-a, pri optimalnom obimu investiranja, se odrava u zoni izmeu minimalnog i maksimalnog obima investiranja. Investicioni ciljevi se ostvaruju uz najmanje investicione i eksploatacione trokove PS-a po jedinici proizvoda. PS posluje uspeno i ostvaruje nadprosenu neto dobit po jedinici ulaganja kapitala u reprodukciju PS-a.

14


Lutovac Milunka

Pri optimizaciji strukture investicija u procesu razvoja PS-a, obezbeuju se najpovoljniji odnos investiranja u razvoj faktora reprodukcije, kao i investiranja u obnavljanje i modernizaciju postojeih kapaciteta i razvoj novih kapaciteta PS-a. Sa druge strane veoma je vano da se biraju najbolje lokacije novih i dislokacije postojeih objekata i da se optimalno koriste sve komparativne lokacione prednosti - prirodne, trine, urbane, transportne, poreske i druge. U dinamikom pogledu, investiranje u PS-u moe da bude: sporije od realnih potreba i mogunosti \ tada se gubi realni tempo investiranja, usklaeno bre od sa rasta potrebama realnih i mogunostima, za kada se obezbeuju PS-a i skladni odnosi u razvoju proizvodnje i potronje proizvoda PS-a, i potreba razvojem kapaciteta tada dolazi do prekomernog angaovanja investicionih sredstava. Usmeravanje procesa investiranja u PS-u treba vriti u pravcu to povoljnije ukupne efektivnosti investicija, tj. da se sa to manjim investicionim ulaganjima ostvaruju to vei rezultati investiranja u razvoj PS-a.

15


Lutovac Milunka

5. Faktori koji determiniu definisanje investicione politikeTo su najveim delom faktori koji utiu na definisanje razvojne politike i na realizaciju razvoja svakog preduzea. Najznaajniji su: trite, nauka i tehnologija, kadrovske i finansijske mogunosti preduzea, institucionalni uslovi, organizacione mogunosti preduzea, i dr. Investicioni program implicira investicioni elaborat u kome se daje opis investicionog objekta sa podacima o kapacitetima, programu proizvodnje, sirovinskoj bazi, energetskom bilansu, kadrovima, plasmanu proizvoda, transportu, izgradnji i eksploataciji, lokaciji itd. Pored toga, investicioni program, sa ekonomskog stanovita, obuhvata i analizu trita, predraun potrebnih finansijskih sredstava, strukturu opreme po vrednosti, predraun trokova proizvodnje. ugovornih i zakonskih obaveza i linih dohodaka, obraun amortizacije. uslove kreditiranja, dinamiku troenja sredstava i izgradnje, amortizacioni plan, strukturu trokova, ukupan prihod i dohodak i njegovu raspodelu, rentabilnost, ekonominost i produktivnost, zaposlenost, izvoz i devizni priliv itd. Na osnovu toga ispituje se ekonomska opravdanost investicionog programa i njegova efikasnost.

5.1. Investiciona ulaganjaDa bi preduzee ostvarilo planirani razvoj, potrebno je da u okviru svog finansijskog poslovanja obezbedi potrebna finansijska sredstva. Svako preduzee u okviru svog razvoja planira realizaciju odreenog broja investicija. ta e od planiranog biti realizovano zavisi, pre svega, od raspoloivih finansijskih sredstava. Sam postupak utvrivanja potrebnih sredstava za realizaciju planiranih investicija, kao i nain njihovog pribavljanja, nazivamo finansiranje investicija.

16


Lutovac Milunka

U svim investicionim programima pored potrebnih finansijskih sredstava definiu se i izvori iz kojih se ta sredstva i obezbeuju. Postupak usklaivanja strukture, veliine i dinamike potrebnih ulaganja raspoloivim sredstvima predstavlja veoma sloen problem. Ta sloenost proistie iz injenice da sva ulaganja moraju biti pokrivena odreenim sredstvima jer samo pod tim uslovima mogua je realizacija investicionog programa. Ukoliko taj odnos nije obezbeen, dolazi do tekoa koje se manifestuju u usporavanju realizacije investicije, gubitak odreenih efekata zbog korienja, pa ak moe dovesti u pitanje i realizaciju celokupnog investicionog programa. Sve to u krajnjoj liniji moe negative da se odrazi na razvoj preduzea. Da bi se navedeni problemi u potpunosti eliminisali potrebno je da se prilikom definisanja investicionog programa jasno naznae izvori finansijskih sredstava i da se usklade sa ulaganjima. Znai da ukupna sredstva koja se ulau u realizaciju neke investicije moraju po obimu i dinamici priticanja biti jednaka ukupno potrebnim sredstvima. Raspoloiva finansijska sredstva za ulaganje u odreenu investiciju potiu iz sopstvenih izvora, zatim mogu da budu sredstva koja se pozajmljuju od banaka ili se pribavljaju emitovanjem i prodajom hartija od vrednosti. Po pravilu, obim i dinamika priticanja sredstava trebalo bi da odgovara ukupno potrebnim sredstvima za realizaciju investicije. Jedan od veoma vanih momenata kod zatvaranja finansijske konstrukcije predstavlja odnos izmeu sopstvenih i pozajmljenih sredstava. Naime, pozajmljena sredstva ne bi trebalo da budu zastupljenija od sopstvenih, jer bi u protivnom investicija mogla da bude neefikasna. Kao najei uesnici u finansiranju investicija pojavljuju se: druga preduzea; preduzea koja realizuju investiciju; poslovne banke; inostrana preduzea; inostrane finsnijske institucije; domai i inostrani isporuioci opreme i tehnologije; izvoai radova itd.

17


Lutovac Milunka o kapitalnom

Donoenje investicionih odluka podrazumeva donoenje odluka poveanja njegovog kapitala.

budetiranju koje se odnose na ulaganje imovine u cilju razvijanja i rasta preduzea i Odluka o investiranju - Ova odluka je od tri glavne odluke, najvanija odluka za preduzee. Ova odluka podrazumeva odreivanje ukupnog iznosa imovine koji je potreban za poslovanje preduzea. Bilo bi dobro da se na trenutak prisetimo izgleda bilansa stanja preduzea. Na desnoj strani bilansa stanja se nalaze obaveze i vlasnika glavnica preduzea. Na levoj strani bilansa se nalazi imovina. Zadatak finansijskog menadera je da odredi novani iznos koji treba da se pojavi iznad dvostruke crte na levoj strani bilansa stanja. Drugim reima finansijski menader treba da odredi veliinu preduzea. Kada je iznos konano poznat, finansijski menader nakon toga treba da donese odluku o sastavu te imovine, na primer koliki deo od ukupne imovine preduzea treba drati u gotovini, a koliki u zalihama. Takoe finansijski menader donosi odluke i o dezinvestiranju koje se odnose na imovinu koja je prestala da bude ekonomski opravdana, te se stoga ili mora smanjiti, eliminisati, ili zameniti. Odluke o kapitalnom ulaganju komplicirane su zbog injenice da odluka mora biti donesena na temelju procena buduih poslovnih rezultata, koji po svojoj prirodi ukljuuju veliki stepen nesigurnosti. Ove odluke krucijalne su za dugorono zdravlje preduzea, ne samo da su veliki novani iznosi vezani na dugi rok, ve je mnoge odluke o kapitalnom ulaganju vrlo teko ili nemogue promeniti, jednom kad se sredstva veu i projekat zapne. Zbog toga, kompanije mogu profitirati od dobrih odluka o kapitalnom ulaganju kao i snositi dugorone gubitke zbog loih. Proces investiranja je globalni proces koji obuhvata sve aktivnosti vezane za realizaciju odreene investicije, odnosno za realizaciju jednog investicionog poduhvata. Obuhvata skup svih aktivnosti u celokupnom periodu planiranja, pripreme i realizacije jednog investicionog projekta. To je celokupan proces realizacije, od stvaranja ideje za investiranjem, do konanog zavretka investicionog poduhvata.

18


Lutovac Milunka

5.3. Upravljanje procesom investiranjaUpravljanje investicionim poduhvatom se moe oznaciti kao ui pristup upravljanju investicijama, nasuprot irem pristupu gde se realizacija pojedinih investicionih projekata povezuje u celinu realizacija razvoja preduzeca. Znaci iri pristup obuhvata planiranje i realizaciju vie uzastopnih, povezanih investicionih projekata kojima se realizuju odreeni razvojni ciljevi, a time i razvoj preduzea u celini. Upravljanje procesom investiranja obuhvata smiljeno i efikasno voenje i usmeravanje ovog procesa ka unapred definisanom cilju, znai ka efikasnoj realizaciji odreenog investicionog projekta, na koji se proces investiranja odnosi. Ovo upravljanje se odnosi na sve delove procesa investiranja. Znai i na pripremni deo, kojim se obuhvata planiranje investicije i neposredna priprema za realizaciju i na deo koji se odnosi na konkretnu realizaciju investicije, odnosno izgradnju investicionog objekta. Upravljanje investicijama sadri navedene globalne faze, kao i opti proces upravljanja planiranje, realizaciju i kontrolu. Izbor izmeu vie investicionih alternativa predstavlja deo ukupnog problema upravljanja investicijama koji se odnosi na naunu pripremu i donoenje investicionih odluka. Problem izbora investicija u preduzeu se sastoji u odreivanju onih investicionih alternativa, iz skupa raspoloivih, koje pri raspoloivim i najece ogranienim sredstvima za investiranje, donose najvee efekte. Potrebno je najpre izabrati cilj investiranja, zatim kriterijum kojim se meri dostizanje postavljenog cilja, te na osnovu toga, iz skupa raspoloivih investicija izabrati najbolju investiciju, tj. onu koja najbolje dostie postavljeni cilj investiranja, a prema definisanom kriterijumu.

19


Lutovac Milunka

6. Investiciona politika u funkciji ravnomernog regionalnog razvoja SrbijeSvi dosadanji modeli privrednog rasta i razvoja bazirali su se na sektorskim prioritetima i sektorskim politikama, uglavnom na kratkoronim i srednjoronim ciljevima. Regionalni razvoj i dugorono regionalno planiranje su bili marginalizovani, a mere na ovom podruju su bile nesinhronizovane, kratkoronog karaktera i usmerene uglavnom na podsticanje razvoja pojedinih nerazvijenih podruja. Tranzicioni procesi od 2000. godine samo su dodatno potencirali i multiplikovali negativne efekte regionalne ekonomske politike. Ciljevi regionalnog razvoja definisani Strategijom regionalnog razvoja Srbije20072012. godine su: odriv razvoj, podizanje regionalne konkurentnosti, smanjenje regionalnih neravnomernosti i Kosovu i Metohiji i izgradnja siromatva, zaustavljanje institucionalne regionalne negativnihdemografskih infrastrukture. (Vlada kretanja, nastavak procesa decentralizacije, ekonomska integracija srpskih zajednica na Republike Srbije, 2007.) Proces tranzicije je imao izrazito negativan uticaj na regione-centre tradicionalne industrije, kao to su metalski kompleks, proizvodnja saobraajnih sredstava, tekstilna industrija i dr. koji su angaovali veliki broj radno sposobnog stanovnitva. To je uslovilo tendenciju demografskog pranjenja ovih podruja, a i povealo drutvene trokove zbog velike koncentracije stanovnitva u velikim gradovima. Uee Srbije u privlaenju SDI je znaajno poveano u odnosu na poetak tranzicionog perioda, ali je nedovoljno u odnosu na neophodnost breg razvoja i smanjivanja velikih ekonomskih razlika u odnosu na razvijene zemlje. Nepovoljna je i injenica da se strani investitori uglavnom koncentriu na podrujima veih gradova i razvijenih regiona, to je jo vie produbilo ionako velike regionalne razlike. Nesklad u regionalnoj konkurentnosti se uspenih preduzea, visokoj dobiti i ogleda ukoncentraciji zaposlenosti privredne aktivnosti aktivnou, u Beogradu i Juno-bakom privrednom

okrugu, dok su svi ostali regioni suoeni sa niskom nerazvijenou i visokom stopom nezaposlenosti.

20


Lutovac Milunka

Na primer, u 2008. godini (tabela 8.) ova dva regiona uestvuju sa 2/3 ukupnog republikog prihoda i dobiti, i vie od 2/3 kapitala. Regionalna privreda nije dovoljno prilagoena za visoke zahteve konkurentskih ino-trita, tako da je izvoz koncentrisan u razvijenim regionima dok je uee pojedinih nerazvijenih regiona u ukupnom izvozu i uvozu simbolino. Konkurentski potencijal nacionalne privrede najbolje odraava njena izvozna aktivnost, dok je regionalna konkurentnost sposobnost regiona da privue investitore, ubrza i podri privrednu aktivnost tako da privreda regiona ima odriv i dinamian privredni rast.( Jeffersone Institute, 2003.) Kako je ravnomeran privredni razvoj cilj, a podizanje njihove konkurentnosti strateko opredelenje Srbije, prioritet regionalne politike u dinaminog razvoja regionapoveanjem njihove izvoznom segmentu jepodsticanje

konkurentnosti i izvozne orijentacije. Industrijska struktura Srbije u proteklom tranzicionom periodu skoro da se nije promenila i dalje je zasnovana na radno-intenzivnim podsektorima. U nisko i srednje-niskim (Low-tech i Medium-low tech) podsektorima zaposleno je 75% radnika, delatnost obavlja 90% preduzea i ostvaruje se 76 % Transformacija privrede potencirala koje Dunavsko-savskom je produbljavanje novostvorene vrednosti. regionalnih asimetrinosti

se primarno ispoljavaju sve veom koncentracijom privrednih aktivnosti u pojasu. Skoro 2/3 preraivake industrije koncentrisano je u

dva regiona : region Vojvodine i Grada Beograda, (Skica 3), a samo 37% preraivake industrije se nalazi na ostalom podruju.(Republiki zavod za razvoj, 2010.)

21


Lutovac Milunka

7. ZakljuakZadatak regionalnih kreatorima ekonomske i investicione politike u buduem periodu pre svega malim investicionim

jeste i otklanjanje dispariteta regionalnog razvoja i smanjenje neopravdano velikih razlika u razvijenosti, nastalih aktivnostima u veini regiona Srbije (izuzev Beograda i Juno-bakog regiona). Kako se strani investitori uglavnom koncentriu u razvijenim regionima i veim gradovima, potrebno je stvoriti povoljan investicioni ambijent i na nivou zaustavljanje negativnih demografskih kretanja u Republici. Srbija je u tranzicionom periodu imala realan rast BDP, sve do 2009. godine, ali je on bio zasnovan na investicijama u sektore nerazmenljivih dobara, pre svega trgovinu, bankarstvo, telekomunikacije, nekretnine. Na drugoj strani, investicije u realni sektor, pre svega preraivaku industriju bile su u drugom planu (za razliku od drugih tranzicionih zemalja), to je rezultiralo veoma nezavidnom pozicijom privrede Srbije u pogledu konkurentnosti, obima i strukture izvoza, spoljnotrgovinskog deficita, stope nezaposlenosti to, sa svoje strane govori o sposobnosti ekonomske politike da iskoristi pozitivne efekte koje SDI sa sobom nose. nerazvijenih regiona, okruga i optina u cilju stvaranja preduslova za ravnomeran privredni razvoj i

22


Lutovac Milunka

Literatura[1] Republiki zavod za razvoj (2010), Izvetaj o razvoju Srbije 2009. godine, Beograd. [2] Savet stranih investitora, Bela knjiga (2009., 2010.), Beograd. [3] Maksimovi LJ., Koncept o odnosu SDI i razvoja zemalja u tranziciji, Nauni skup Inostrani kapital kao faktor razvoja zemalja u tranziciji, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2009. [4] Vlada Republike Srbije (2007), Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije [5] 2007-2012, Slubeni glasnik Republike Srbije 21/07. [6] Jeffersone Institute, Konkurentnost privrede Srbije, Beograd (2003). [7] Centar za liberalno demokratske studije Grinfild investicije u Srbiji, Beograd, 2007. Porter et al., The Microeconomic Foundations of Prosperity: Frindings from the Business [8] Competitiveness Index, The Global Comptetitiveness Report 2007-2008, WEF LOCOmonitor Monthly Investment Monitor Global (MIM) edition, 2007. [9] Narodna banka Srbije , Statistiki bilten, 2009., 2010., (vie brojeva), , Beograd. [10] Privredna komora Srbije, Centar za nauno-istraivaki rad, 2010.

[11] Drakovi B., (2011) Da li je mogu kopernikanski obrt u strategiji razvoja Srbije, [12] Ekonomski vidici, XVI (2011), br. 1: str. 19-29.

23

maja seminarski investicije

Documents