mag arh feb11.pdf

U FOKUSUViktorija Bowers........................................................................................6

KULTURAKada ste napisali ljubavno pismo?.................................................10Dama s kamelijama..............................................................................14

UMETNOSTPikaso i Modiljani : Zajedno veni u umetnosti.........................16Romeo i Julija kroz umetnost..........................................................22

FOTOGRAFIJAMomenti u slikama...............................................................................28

FILMKolumna Duana Babia - Zi(Fil)mske radosti.. ......................34

KNJIEVNOSTAleksandar Dima otac - Izmeu razuma i srca......................40ARGH! - pesniko vee u Ptici.......................................................46

MUZIKANeizbrisiv trag violine...........................................................................52Guitar Art Festival..................................................................................56Najlepe melodije ljubavi ...................................................................58

ARHITEKTURARenesansni dvorci...............................................................................62Muzej kineskih drvenih skulptura..................................................68

DIZAJNak Fresko - Gradovi bolje budunosti......................................72Reciklaa nametaja...........................................................................76

ENTERIJERLorenco i Kakalamba..........................................................................80Budoar - Prostor za dame................................................................85

FENG SHUISkladan i prosperitetan rad..............................................................90

INSPIRACIJAKarneval u Riu.........................................................................................94

MODAKolumna Ivane Nestorovi - Kostimi Renesanse..................98Kolumna Jelene Karaka - Muzika i moda..............................104

STILDionisov crveni napitak....................................................................108Kubanski porok....................................................................................112

AUTO STILAstrum Meera.......................................................................................116

STRIP Kolumna Pavla Zelia - Elektronski oblaii.............................118

www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs2 Creative Art Creative Art 3

SADRAJ

www.creativeartmagazine.rs www.creativeartmagazine.rs4 Creative Art

Glavna i odgovorna urednicaOlga arkovi

Zamenica glavne i odgovorne uredniceSonja Nikoli

Kreativni direktorSinia Simovi

Redakcija:Aleksandra JankoviIvan oreviAna VukmanoviBojan MitroviTatjana arkoviDuan BabiBobana JovanoviNikola JociJovana KatiBoris BursaIvana Nestorovi

Saradnici:

Jelena KarakaPavle ZeliHaris alkiTamara Mladenovi

Grafiki dizajnAleksandra Jankovi

Urednik fotografijeSibin Arsenijevi

Fotografije:Sibin ArsenijeviSinia Simovi

Web masterGoran DivljanNikola Vesovi

NASLOVNA STRANA:Prostor: Restoran Lorenzo&Kakalamba (www.lorenzokakalamba.com)Modeli: Tatjana Jagodi i Milica MaleeviKostimi i aksesoar: Ivana Nestoroviminka: Ivana NestoroviFrizura: Bane VaskoviFotografija: Sibin ArsenijeviAsistent fotografije: Branislav Jovanovi

KONTAKT REDAKCIJEVisokog Stevana 10, 11000 Beograd011 32 82 463011 21 84 [email protected]@gmail.comwww.creativeartmagazine.rs

Februar je mesec hedonizma. Naime, 6. februara Asocijacija Autentinih Hedonista slavi svoj roendan. E, pa, estitamo. U to ime donosimo aromatine tompuse sa Kube i crveno vino, itajte o tome kako istinski uivati u njima. A pripremiemo vas i za uveni Karneval u Riju, pravi raj za prave hedoniste.Hedonizam bez ljubavi ne bi bio potpun. Verovatno zbog toga ovaj mesec simbolizu-je ova dva fenomena. Dan zaljubljenih ne bi bio to bez Romea i Julije. Da li znate da je ova ekspirova drama vena inspiracija umetnicima i dizajnerima? Ako ne verujete, proitajte u kojoj meri je uticala na globalno stvaralatvo. Kada ste poslednji put napisali ljubavno pismo? Iznenadite voljenu osobu jednim pravim primerkom, Jovana Kati e vam objasniti kako. Ivan orevi, pak, predlae da joj posvetite neku od najlepih ljubavnih pesama, pa je sastavio muziku listu samo za vas. Trkom na rubriku muzika da proverite koje pesme slove za najlepe ljubavne pesme ikada. Ako preferirate klasinu muziku, u istoj rubrici ete pronai sve ono to ste eleli da znate o violini. Pa, ko voli, nek izvoli. Ljubav nas je odvela do doba renesanse...Vreme preporoda iznedrila je predivne dvorce, uetajte u nau renesansnu bajku, tamo ete nauiti sve o re-nesansnoj modi, arhitekturi, umetnosti i budoarima. Meutim, renesansa je inspirisala i na kreativni tim da uradi renesansno-modreni editorijal fotografija. Transponovani renesansni kostimi Ivane Nestorovi odlino su se uklopili u nestvarni enterijer restorana Lorenzo&Kakalamba. Uvereni smo da ovako diza-jniran enterijer jo niste videli, stoga zavirite u rubriku enterijer i zaprepastite se.Na ulasku u ovu godinu reili smo da se okrenemo budunosti. ak Fresko ima zanimljivu viziju iste, pa je posvetio pola svog ivota dizajnirajui gradove budunosti. Radoznali mogu saznati sve u rubrici di-zajn. Pored toga, Bojan Mitrovi vam predstavlja au-tomobil budunosti, Astrum Meera, a Sonja Nikoli je otkrila futuristiki kineski muzej drvenih skulptura. Februar je i mesec filmskih festivala. Duan Babi ih je skupio sve u rubrici film. Milslimo da e filmo-fili biti zadovoljni ovim zimskim-filmskim radostima. Jo mnogo toga zanimljivog eka vas na stranicama Creative Art magazina, stoga uivajte u kreativnom i hedonistikom februaru.

Olga arkoviglavna i odgovorna urednica

IMPRESIUM UVODNIK

Creative Art 5

Creative Art 7www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs

Viktorija Bowers je uspeni make up

umetnik u Njujorku, u njenoj biografiji ete proitati da je

saraivala sa magazinima kao to je InStyle, Glamour, Vogue

(Japan), i bila deo reklamnih kampanji za Dajan fon Firsten-

berg, Loreal i Ninu Vest Razgovarala : Jovana Kati

U OGLEDALU

KREATIVNOSTI

U f

oku

su

6 Creative Art

CA: Posao kojim se bavi sigurno je veoma inspira-tivan, kada si poela da se bavi make up umetnou?

Viktorija Bowers : Od malih nogu me privukla umetnost, poezija, gluma i uopte sve stvari koje su vezane za krea-tivnost. Kada sam dola u Ameriku iz Hrvatske, sluajno me je primetila menaderka kozmetike kompanije MAC u robnoj kui. Pozvala me je na audiciju, na kojoj sam morala dovesti svog modela i naminkati je na licu mest, pred njima. Kada sam dobila posao, tek sam tada saznala da je bilo oko 10 kandida-ta. Prvi put kada sam uzela etkicu u ruke, znala sam, da

je ovaj posao moja sudbina. Imala sam mogunost da radim sa razliitim tipovima koe, i karaktera (to je ak i bitnije nego minka - sposobnost da radi sa razliitim karakterima). Za-tim je usledila audicija za CNN, gde sam dobila posao kao slobodni minker. To mi je omoguilo da ostavim svakodnevni posao i up-lovim u profesionalne vode. Sve se ovo deavalo u At-lanti, a moj san je oduvek bio da ivim u Njujorku i tad sam znala da je vreme da spakujem torbe i doem u grad u kome i sada ivim. Ostalo je pria o tekom radu i koferu punom snova.

www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs

CA: Saraivala si sa mnogim poznatim foto-grafima, radila si editorijale za svetske mag-azine i reklame za poznate kompanije. Koja saradnja ti je najdraa i na koju si najponos-nija?

Viktorija Bowers : Svaki photoshoot mi je drag na poseban nain. Ja zaista volim to to radim, i ini me srenom. Otkrila sam jako brzo da imam sposobnost za "art direct" ideje. Tako da sam srena kada mi fotografi dozvole da pokaem svoju kreativnost i predloim ideje. Iz-aberem manekenku, frizere, nacrtam slike kako e fotografija izgledati, pokaem primere svetla i osmislim taj shoot. Proces kreacije je jako za-nimljiv. Isto tako volim raditi na snimanjima za koja su potrebna i malo dublja istraivanja, npr. jedan magazin je radio snimak inspisiran rene-sansnim slikama. Ja sam provela dane gledajui umetnika dela slikara tog doba. Ja slikam sa uljem u svoje slobodno vreme, tako da sam imala mogunost da prenesem tehniku svetla i tame na neije lice. Isto tako nikada neu zabo-raviti dan kada sam imala priliku da minkam pevaa Stinga. Taj isti dan sam saraivala sa Silom i Hejdi Klum.

CA: Kakav je ivot u Njujorku jedne make up umetnice u nekoliko rei?

Viktorija Bowers : Surov, ako nema ,,debelu kou, i nisi spreman na odbijanja, teak rad i ivot u malom stanu za koje se plaa itavo bo-gatstvo, ovo nije grad niti profesija za tebe. Ali ako, kao i ja, ivi za umetnost, i po prvi put u ivotu osea gde pripada, ulice ovog grada su kao vene koje vode do srca.

CA: Koju minku koristi za posao, a koju privatno?

Viktorija Bowers : Profesionalno koristim najrazliitiju minku: Make Up For Ever, Illa-masqua, MAC, Urban Decay, Benefit, Smash-box, to zavisi od zadatka na poslu, ali moju linu kozmetiku drim odvojeno. Ja sam minimalista u svom minkanju, ali gledam na to kao na moj jedinstveni imid, koji podrazumeva crveni matte karmin, od engleske kozmetike kom-panije Illamasqua ili od MAC-a karmin Ruby Woo.

CA: Na kom projektu trenutno radi?

Viktorija Bowers : Trenutno iekujem odgo-vor za reklamnu kampanju kozmetike firme Maybeline. Ako se desi ono to prieljkujem, to e biti veliki korak napred.

CA: Gde pronalazi inspiraciju?

Viktorija Bowers : Svuda oko sebe i ponekad u sebi. Ja volim da stvaram, ak i kad ne minkam, uivam da pravim razliite umetnine. Bilo da je to slikanje uljanim bojama, runo napravljeni albumi za slike, dnevnike itd. ivim u gradu, koji mi daje mogunost da konstantno nailazim na inspiraciju. Izvor je beskrajan.

CA: Na emu se bazira savren make up iz-gled?

Viktorija Bowers : Na istoj negovanoj koi, na lepo oblikovanim obrvama, sve ostalo je manje vano. Ja isto tako verujem da je manje minke lepe na eni, ali moram priznati poto sam bivi darker, ne bih koristila moju prolu minku kao primer za to ta da se radi (smeh). Sve u svemu moj moto (danas) je manje je vie!

CA: Kakav izgled savetuje devojkama? ta je u trendu ove sezone?

Viktorija Bowers : Moj savet je da ma ko-liko neto bilo ,,trendy", ako se to nije deo tvog karaktera, nemoj postati rtva modnog trenda. Devojke koje nose garderobu ili minku samo zato to neko drugi diktira to kao popularno, ni-kada ne izgledaju prirodno i lepo. Od vanosti je naglasiti svoj lini stil. Sezona za prolee/leto 2011. godine e doneti trend jarkih boja.

CA: Tvoj stvaralaki moto?

Viktorija Bowers : Svako iskustvo, ak i ono najbolnije, lekcija je koja te ini boljom, zahval-nijom i vrom osobom, zbog toga osoba tre-ba da bude svesna svog dara koji je nosi kroz ivot.

8 Creative Art Creative Art 9


Napisana na svim jezicima sveta, ljubavna pisma predstavljaju na-jiskrenije emocije veto uukane na pergametnu ili beloj hartiji, el-

egantno uvezane satenskom trakom, sasvim nenamerno su oznaila poetak duhovnog ivota oveanstva. U njima ivi najvea tajna i

vetina postojanja i opstajanja, tajna ljubavi

Dok je za Emili Dikinson, ameriku pesnikinju, poznatu po neverovatnom daru za rei, pisanje ljubavnih pisama bilo sinonim za najvee za-dovoljstvo, za Getea, najznaajniju linost nemake knjievosti pisanje istih je bilo najvrednija stvar koja e ostati da ivi i nakon ovekove smrti. Engleski pesnik, Don Don, koji je vei deo svog stvaralatva ispunio ljubavnom poezijom, govorio je: ,,Pisma spa-jaju due bolje nego poljupci.

U vreme kada romantika polako izumire, elektronska pota i SMS poruke sve vie dobijaju na znaaju. Po-lako nestaje umetnost i lepota izraavanja, ne samo ljubavi ve i drugih oseanja. Nepismenost je prisut-na u najkraoj tekstualnoj poruci i same rei otku-cane na ekranu nemaju teinu poput onih napisanih svojeruno ili otkucanih na staroj pisaoj maini.

Ljubavna pisma su u vekovima iza nas bili jedan od nekoliko naina komunikacije. Ljubavno pismo moe biti napisano i u obliku pesme. Istorijski popularan metod je bio sonet i njihov na-jbolji predstavnik bio je Vilijam ekspir.Razliite legende se veu za ljubavna pisma. Nakon zavretka emocionalnog odnosa, pisma su se vraala poaljiocu ili su bila spaljena, isto tako vraala su se ako su bila previe laskavog sadraja vraena kao stvar asti.Mnoge kompanije irom sveta su u proteklih nekoliko godina tampala posebne koverte i papire za pisan-je ljubavnih pisama. Tako smo u knjiarama mogli pronai mirisne koverte sa fotografijama zaljubljenih parova ili romantinim motivima, poput otisaka us-ana, cvea i drugih detalja.

LAutor: Jovana Kati

Kul

tura

10 Creative Art

kada ste poslali JUBAVNO PISMO?

www.creativeartmagazine.rs Creative Art 1312 Creative Art

Istraivanja i prakse

Prema jednom istraivanju 78% ena je izjavilo da bi volelo da od svog partnera dobije ljubavno pismo ili romantinu pesmu, a polovina mukih ispitanika je samo jedno do dva ljubavna pisma napisalo i poslalo voljenoj osobi. Dame su istakle da bi veoma cenile takav dar, jer su svesne toga da je za isti potreban trud, volja i vreme. Samo 6% mukaraca je reklo da to ini ne bi li impresioniralo svoju part-nerku. Danas se mukarci udvaraju uz pomo moderne tehnologije, SMS-a ili Facebook-a. injenica je da je tehnologija napredovala i da nam u mnogo emu omoguava laku komunikaciju sa ostatkom sveta. Istraivanje je pokazalo da 21% mukaraca alje romantine kratke poruke svojim devojkama, a tek 15% njih to ini putem elektronske pote.

Kako napisati ljubavno pismo

Mnogi internet portali se bave ovim pitanjem i nude razliite savete kada je realizacija istog u pitanju. Pisanje ljubavnog pisma u dananje vreme je odraz lepog vaspitanja, kulture sopstvene linosti i odlika pravih dentlmena. Pismo se oduvek samo po sebi isticalo, ponekad i vie od poklona koji ide uz njega. Prvi i najbitniji koraci prilikom pisanja ljubavnog pisma su: odabrir papira i mastila (olovke), puno lepih rei koje nikada nee zvuati preslatko - u tome lei i ar ljubavnih pisama, i na kraju, dostavljanje pisma, a mogunosti za to su velike. Budite kreativni i matoviti.

Psihologija

i ljubavna pisma

Psihoanalitiari istiu da je

ljubavno pismo ne samo

vrsta dara voljenoj osobi,

ve i najlepi in prihvatanja

svojih emocija onome ko ga

pie i upuuje. Smatra se da

ljubavno pismo igra vanu

ulogu u stvaranju i jaanju

intimne veze. Pisma koja piu

ene i mukarci su podjednako

senzualna. Jedno od poznatih

terapeutskih orua je upravo

pisanje pisama. Seksolozi

redovno savetuju ljubavnim

parovima u krizi da jedno dru-

gom piu pisma u kojima e

izraziti ono to ne mogu verbal-

izovati. Svrha je osoboditi se

problema iz kojih partneri esto

ne vide izlaz. Jedina zamka ili

,,mana ljubavnog pisma je

ta da se ista mogu ponekad

pogreno protumaiti. Pismeno

je ponekad veoma teko razu-

meti sve nijanse oseanja, ali ih

i izraziti.

www.creativeartmagazine.rs

Zbirke

l jubavn

ih

pisama

,,Love L

etters o

f Great

Men je o

riginalan

naziv kn

jige koju

je potpi

sala Urs

uja Dojl. U

pitanju j

e zbirka

najlep

ih rei lju

bavi koj

e

su sasta

vljali Na

poleon,

Bajron,

Darvin,

Betove

n, Moca

rt i mnog

i drugi. P

onosno

uz istu z

birku st

oji jo jed

na - ,, N

ajlepa

ljubavna

pisma izu

zetnih e

na. U is

toj

moete

proitati

pisma o

ljubavi An

e Bo-

len, De

jn Ostin

i drugih

izuzetni

h ena p

o

odabru

Ursule D

ojl.


DAMA S KAMELIJAMA

uzepe Verdi

,,Seao sam se da sam esto sretao Margaritu na Jelise-jskim poljima, gde je revnosno dolazila svakog dana u malim plavim, zatvorenim kolima u koja su bila upregnuta dva divna dorata, i da sam tada zapazio na njoj otmenost koja je retka kod takvih ena, otmenost koju je jo uveavala njena za-ista izuzetna lepota

Autor teksa i ilustracija Tamara Mladenovi

Balet Dama sa kamelijama, delo nastalo prema istoimenom romanu Aleksandra Dime Sina i Verdijevoj operi Travijata, odigrava se u dva ina sa prilogom i epilogom , na sceni Narodnog pozorita u Beogradu. Nastalo je davne, skoro nezaboravne 1993. godine, kada je grad bio obavijen teskobnim i sivim vremenom. Pored svega to se deavalo, na toj velikoj sceni lepo ukraenoj, sa zlatnim uvojcima koji se proteu svuda po prostoru, i sitnim draguljima koji unose svetlost i stvaraju oseaj iluzije, publika je oarano gledala divno prenesenu priu, sa nenim baletskim pokretima u raskonim kostimima,

raznolike i harmonino priguene obojenosti. Scena je odisala ne-mirnim padovima tekih draperija, posutih seanjima na

prola vremena i teke pripreme odigranog baleta. U naim oima ona je samo ostavljala trag jednog vremena, gde ljudi sanjaju

drugaije snove i pleu drugim koracima. Meu tim velikim crvenim povrinama scene, pojava balerina zanosnih pokre-ta sa naznaenim izrazom emocije na licu pratili su melodiju violine. Pastelne boje ipke, zata-lasanih volura razigrane haljine, igrale su tunu priu.

Velika primabalerina Ana Pavlovi, koja tumai glavnu junakinju romana, Margaritu , tako lagano odigranih, ali

ipak snanih, pokreta, sa ponekim malim odsjajem u oima, opisnih i tunih, doarala je ono davno napisano remek delo. U kovitlacu zajednike igre sa scenama ljubavi, poude, stvarnosti jed-

nog vremena i igrom davanja sebe i svog unutranjeg bia, doaravanje ive scene i

s l o - bodno spojene i osmiljene igre, znana je tvorcu, primabalerini beogradskog Baleta i ko-reografkinji, Lidiji Pilipenko. Preneseno delo je zaivelo na pozornici Narodnog pozorita sa ponekim, neizbenim osmehom na licu ili ve-likom tugom, poneka suza se pojavi na licima mladih devojaka ili gospoa sa nanizanim bi-serima oko vrata. U tim trenucima slabosti kada se svako poistoveuje sa prikazanim likovima, bude se oseanja koja postoje duboko u nama. I na kraju svega, kada svetla ponovo oive i scenu ispune zvuci oduevjenog tapanja i ponosa, ostaju samo lepa razmiljanja i neka udna ispunjenost i sloboda koja se iri telom.

Creative Art 17

Um

etno

st

16 Creative Art

Krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka stvarali su neki od najveih umetnika svih vremena. Meu njima, izdvojili su se Pablo Pi-kaso i Amedeo Modiljani. Umnogome razliiti, ali opet prijatelji. Spojila ih je ljubav prema kistu, boemskom ivotu, uzavreli junjaki tempera-

ment i grad svetlosti, Pariz

Autor: Nikola Joci

ZAJEDNO VENI U UMETNOSTI

www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs

www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs18 Creative Art

Ovaj pravac dobija naziv kubizam i ima znaajan uticaj na razvoj apstraktnog slikarstva. Apoliner je 1911. godine uhapen pod sum-njom da je iz Luvra ukrao sliku Monalize. Na ispiti-vanju je za taj zloin optuio Pikasa, koji je takoe priveden. Kasnije su obojica osloboeni. Pikasov ljubavni ivot bio je buran. Dva puta se enio, imao etiri deteta i mnogo ljubavnica koje su mu uglavnom bile i modeli. Najvanije ene u njegovom ivotu bile su balerina Olga Hohlova, slikarka i fotograf Dora Mar, mlada studentikinja umetnosti Fransoiz ilo i aklin Roke. Bio je neutralan tokom Prvog svetskog rata, panskog graanskog rata i Drugog svetskog rata i nije eleo da se bori na bilo ijoj strani. Tokom svog stvaralatva ispoljavao je bes prema gener-alu Franku i faizmu. Ulanjuje se 1944. godine u Komunistiku partiju Francuske, a 1950. godine dobija od Sovjeta Lenjinovu nagradu za mir, iako nije bio blagonaklon prema reimu Jozefa Staljina. Salvador Dali je jednom prilikom rekao: Pikaso je slikar, to sam i ja. Pikaso je panac, to sam i ja. Pikaso je komunista, to ja nikako nisam. Pred kraj svog ivota seli se na jug Fran-cuske. Preminuo je 8. aprila 1973. godine, dok je njegova tadanja ena, aklin Roke, zabavljala pri-jatelje za veerom. Pria se da je poslednje to im je rekao bilo: Pijte za mene, pijte za moje zdrav-lje, znate da ja vie ne mogu piti. Kako nije mogla da doe sebi nakon Pablove smrti, aklin se ubila 1986. godine. Pikasov rad se deli na nekoliko razdoblja. Prvo razdoblje koje traje do poetka dvadese-tog veka, obeleeno je realizmom i simbolizmom. Usledilo je plavo razdoblje sa hladnim tonovima i tunim motivima. Za ruiasto razdoblje vezuju se toplije boje, a za afriko predmeti koji su doneti iz Afrike. Gospoica iz Avinjona, uvena slika, ve-zuje se za ovo razdoblje. Zatim sledi period kubiz-ma, a nakon njega period klasicizma i nadrealizma, kada je naslikana Gernika. Ostale poznate slike su Akt, zeleno lie i bista, Deak sa lulom, Po-rodica akrobata, ena sa gitarom i mnoge druge. Pikaso je iza sebe ostavio oko 50.000 slika, skulptura, keramikih radova, crtea. Njegovi ra-dovi se nalaze u mnogim kolekcijama i muzejima irom sveta. Sam Pikaso je imao kolekciju u kojoj su preovlaivala dela Henrija Matisa, kog je izuzet-no cenio.

PABLO PIKASO - NAJUTICAJNIJI UMETNIK XX VEKA"Umetnost je la koja nam pomae da spoznamo istinu"

Pablo Pikaso je roen 25. oktobra 1881. godine u Malagi, na jugu panije. Njegov otac, Hoze Ruiz Blanko, bio je slikar i uitelj crtanja i od njega je Pablo poeo da dobija prve instrukcije kao veoma mlad, sa deset godina. Svojim talentom i ra-dom ubrzo prevazilazi vetine svog oca i poinje da formira svoj stil. Uvidevi talenat svog sina, Hoze Ruiz odluuje da mu prui potpunu podrku na utrb linih ambicija i poinje da mu pronalazi mod-ele. Zbog posla koji je Hoze Ruiz dobio, po-rodica se 1891. godine seli u La Korunju. Pablova sedmogodinja sestra, Konita, umire 1895. godine od difterije. To je bio teak udarac za celu porod-icu koja se ubrzo seli u Barselonu, gde Hoze dobija posao u umetnikoj koli. Neoekivano, Pablo uspeva da poloi pri-jemni za upis u umetniku kolu, sa samo 14 go-dina. Ipak, ne pokazuje dovoljno interesovanja za nastavu. Zbog toga se esto svaao sa ocem koji odluuje da ga poalje u Madrid. U glavnom gradu panije, Pablo upisuje najpoznatiju umetniku kolu u dravi, Kraljevsku akademiju San Fernando. Dobija priliku da poseuje uveni muzej El Prado i da se divi radovima Velaskeza, Goje i posebno El Greka. U Pariz, koji je tada bio umetnika prestonica Evrope, odlazi prvi put 1900. godine. Tamo upozna-je pesnika i novinara Maksa Dejkoba, sa kojim deli stan i koji ga ui jeziku. To je bilo vreme nematine, tako da su mnoga Pikasova platna zavrila kao pot-pala da bi se spasili od hladnoe. U madridskom asopisu Mlada umet-nost objavljuju se neki njegovi radovi 1901. go-dine. Tada se prvi put potpisao kao Pikaso, umesto dotadanjeg Pablo Ruiz Pikaso. Od svoje majke, Marije Pikaso Lopez, shodno panskom zakonu po kojem se detetu dodaje prezime oba roditelja, uzeo je prezime koje e u godinama koje slede proslaviti. Ubrzo ga zapaa bogata amerika kole-kcionarka Gertruda Stajn, kojoj Pikaso postaje omiljeni umetnik. Ona finansira njegov radi i organi-zuje veliki broj izlobi. Kree se po etvrtima Monparnas i Monmar-tr, gde se drui sa orom Brakom, Bretonom, Apo-linerom, Gertrudom Stajn, upoznaje Modiljanija i mnoge druge umetnike tog vremena. U delima ora Braka i Pabla Pikasa iz 1907. godine pre-poznaje se novi pravac u modernom slikarstvu, u kome preovlauju elementi kocke, kugle i valjka.

Creative Art 19


AMADEO MODILJANI POSLEDNJI PRAVI

BOEM

Amedeo Modiljani je roen 12. jula 1884. go-dine u italijanskom gradu Livornu, u po-rodici jevrejskog porekla. Njegov otac se bavio poslovima razmene novca, ali kada mu je posao propao, porodica je bila na ivici egzistencije. Trudnoa Amedeove majke je spasila porodicu od bankrotstva, jer po starom zakonu, ne moe se zbog dugova oduzeti iz kue krevet na kome lei trudnica i stvari na njemu. Pre dolaska karabinjera, na kre-vet su pored Amedeove majke stavljene sve drago-cenosti koje porodica poseduje. Tako su sauvane od konfiskacije. Modiljani je bio boleljivo dete i do esnaeste godine je preleao tifus i tuberkulozu. Kako je kao dete pokazao sklonost ka slikanju 1898. godine poinje da pohaa asove kod Giljerma Mikelija, uenika ovanija Fatorija. U Firenci 1902. poinje da pohaa kolu aktova, a 1903. godine se seli u Veneciju. Prvi susret sa Parizom ima 1906. godine. U Italiji nije imao prilike da spozna anti-semitizam, to sa Francuskom nije bio sluaj. Zbog toga se pojaava oseaj jevrejskog identiteta kod njega. Prvi prijatelji u Parizu bili su mu uglavnom Jevreji, meu kojima je i novinar i pesnik Maks Dejkob. On upoznaje Modiljanija sa Pikasom. Modiljani je poeo da konzumira opijate i al-kohol u prevelikim koliinama i brzo je stekao repu-taciju kojom se nije ba mogao pohvaliti. Imao je obiaj da eta ulicama Pariza potpuno nag kad je pijan i tako je dobio nadimak Modi, to bi na fran-cuskom znailo proklet. Ponovo se razboljeva 1909. godine, potom i 1912. kada boravi u rodnom Livornu. Ipak, im bi povratio snagu, vraao se u Pariz. U tom periodu moe se na njegovim radovima uoiti veliki uticaj predmeta koji se donose u Evropu iz Afrike i Aus-tralije. U privatnom ivotu nastavlja da gradi svoju problematinu reputaciju. Pikaso je imao obiaj da sarkastino kae kako moe da se kladi da nee veeras videti Modija pijanog na ulicama Pariza. Modiljani ima aferu sa junoafrikom knjievnicom Beatris Hejstings, sa kojom se pojavljuje u javnosti. Pol Gijom, trgovac umetninama, postaje zainteres-ovan da ga zastupa, ali ubrzo odustaje zbog tekog karaktera svog potencijalnog klijenta. Tada Poljak Zborovski postaje Modijev agent.

an Hebutern 1917. godine ulazi u njegov ivot. Zaljubljuju se i ona postaje njegov glavni model. Na nekim od brojim portreta naslikana je sa puno nenosti, dok je na drugima setna i odsutna. Dobi-jaju i dete. Nakon proslave Nove 1920. godine, Modil-janijevo telo pokazuje znake slabosti izazvane prevelikom koliinom alkohola. Tuberkuloza ga ne ostavlja na miru i Amedeo Modiljani umire 24. januara 1920. godine. Sahrani su prisustvovali svi vieniji ljudi Monpar-nasa i Monmartra. an Hebutern, iako u de-vetom mesecu trudnoe, ne izdrava Modiljani-jevu smrt i dva dana nakon njegove smrti izvrava samoubistvo i ubija svoje neroeno dete skokom sa petog sprata roditeljskog doma. Najpoznatija dela koja je ostavio su portreti i aktovi, kao to su Madam Pompadur, an Hebutern sa crvenim alom, Pol Gijom, Akt na divanu (Lepa Rimljanka) i drugi. Na njegovim portretima lice i vrat su izdueni, linije su fino savijene, esto se ne vide zenice na oima, usne su sitne... Osea se bla-ga ironija. Aktivno se druio sa kubistima, ali nikada nije pripadao njihovom pokretu.

Pikasov doktor kae da je Pablo, isputajui duu

izgovorio:Modiljani!.

"Nisi iv, sve dok ne naui da ivi"

Pikaso je u svojoj privatnoj kolekciji posedovao i neke Modiljanijeve slike,

meu kojima je i njegov lini portret. Pikasa je Modiljani naslikao

1915. godine.

Slike dvojice velikih majstora su meu najskupljima ikada prodatim.

Pikasova slika Akt, zeleno lie i bista,naslikana 1932. godine,prodata je 2010. godine

na Kristijevoj aukciji u Njujorkuza 106,5 miliona dolara.

Najskuplje prodata Modiljanijeva slika je Akt na divanu (Lepa Rimljanka),

naslikana 1917. godine,koja je dobila novog vlasnika na

Sotbijevoj aukciji 2010. godineza 69 miliona dolara.


Autor: Jovana Kati

Da je ljubav veita inspiracija umetnika, dokazuje i najpop-ularnije knjievno delo Vilija-ma ekspira, tragedija ,,Ro-meo i Julija. U vreme kada je nastalo, krajem 16. veka, ekspir nije mogao ni da pret-postavi od kolike e vanosti ljubavna pria dvoje mladih ljudi biti za mnoge kreativne mislioce irom sveta. Ro-meo i Julija nisu samo sim-bol veite ljubavi ve i simbol najvieg stepena umetnosti. Doivite priu Romea i Juliju na platnu, u notama i pokreti-ma

Bezbroj puta adaptirana na sceni, fil-mu, u muzici i operi, tragedija je bila inspiracija i za mnoge slikare. Remek dela likovne umetnosti nadahnuta uvenom ljubavnom priom iz Verone su: ,,Romeo i Julija slika Frenka Diksija iz 1884. go-dine, ,,Romeo i Julija ulje na platnu Forda Brauna iz 1870. godine i ,,Poslednji Julijin poljubac Romeu slika Franeska Ajeza.

Romeo & Julija

Creative Art 23

KROZ UMETNOST

www.creativeartmagazine.rs24 Creative Art

Ljubav na platnu

Diksjijevo ulje na platnu danas uva grad Sautempton, najvei grad na junoj obali Engleske. Iako je neposredno posle svog nastanka doekana kritikama, danas je sas-vim sigurno Diksijevo najpoznatije i najcenjenije delo. Umetnik je na platno preneo poslednji susret Romea i Julije pre traginog ishoda. Kritiari su isticali da slika doslovno prenosi nenost i strast u trenutku kada Romeo izgovara: ,,Oprotajni poljubac jedan, i ja u se spustiti. Interesantno je da je Diksi u potpu-nosti svoj rad posvetio legendarnim scenama i portretima ena.

Ford Medoks Braun je slikar koji je u zbirku svojih dela uvrstio sliku na kojoj je, poput Diksija, prikazana uvena scena na balkonu. Franesko Ajez je bio vodei slikar romantizma sredinom 19. veka. uven je po svojim istorijskim slika-ma, politikim alegorijama i finim portretima. Ulje na platnu iz 1823. oslikava eksirove junake, koji su i tada bili vie od glavnih junaka tragedije engleskog knjievnika.

Balet, opera i skluptura

Najuveniji balet ,,Romeo i Julija je balet Sergeja Prokofjeva, ruskog pijaniste i kompozitora. Svoju prem-ijeru balet je imao u gradu Brno, u ekoj (tada ehoslovakoj) 30. decembra 1938. godine. Svoje premijere je imao i irom sveta. Ba-let je igran i u Njujorku, Londonu, Budimpeti i Sankt Peterburgu. Zanimljivost vezana za ovaj balet je ta da je originalna verzija imala ,,srean kraj, ali takva nikada nije izvedena.

Charles Gounod, francuski kom-pozitor, je autor opere u pet inova, koja nosi naziv ,,Romeo i Julija. Svoju premijeru je imala u Pariz u teatru Lirik, daleke 1867. godine. Ulaz Delakort pozorita u Central parku u Njujorku veliaju dve sk-lupture u prirodnoj veliini, jednu od njih ine Romeo i Julija. Bronza-na skluptura datira iz 1966. godine i majstorsko je delo Miltona Hebal-da. itavom abijentu sklupura daje romantian izgled, oslikavajui ljubavnike u nenom zanosu, koji alju umetniku i estetsku poruku.

Creative Art 25www.creativeartmagazine.rs


Shakespeare i moda

Fotografija je verovatno umetnost koja najvie voli da kombinuje mi-tologiju i moderno doba, i da uiva u tradiciji i urbanom duhu u isto vreme. Eni Libovic, amerika foto-grafkinja, koja je poznata po svom umetnikom pristupu u kome negu-je jedinstvenu saradnju izmeu fo-tografa i subjekta. Za modni editori-jal u amerikom izdanju modnog magazina Vogue, Eni je nadahnue nala u ljubavi Romea i Julije. Origi-nalan naziv editorijala je ,,Love of a Lifetime koji je sastavljen od fo-tografija koje odiu glamurom, ali i mistikom, koju ostavlja ekspirova tragedija. Poslednja fotografija edi-torijala predstavlja scenu kada mla-di Romeo umire, Coco Rocha, koja je imala tu ast da predstavlja Juliju u ovom umetnikom ostvarenju, u toj prilici je nosila crvenu svilenu haljinu Aleksandra Mekvina.

ekspir na filmu

Mnogi glumci prieljkuju ulogu Romea ili Julije. Za jedne je to podstrek, a za druge predstavlja veliku odgovornost. Film ,,Romeo i Julija iz 1936. je reirao Dord Cukor i predstavlja jednu od najstarijih ekranizacija ekspirovog dela. Franko Zefireli, italijanski reiser, je 1968. godine stekao svetsku slavu filmskom verzijom Romea i Julije. Istoi-meno ostvarenje iz 1996. godine pot-pisuje Baz Lurman, glavne uloge su tumaili Leonardo Di Kaprio i Kler De-jns. Oba ostvarenja su bila nominovana za mnoga priznanja, a Zefirelijev film je dobio Oskara za najbolju fotografiju. Di Kaprio je osvojio nagradu na internac-ionalnom filmskom festivalu u Berlinu za ulogu Romea. Animirani film Romeo & Juliet: Sealed with a Kiss iz 2006. je bio pravo iznenaenje u bioskopima irom sveta. U mnogim drugim filmovi-ma ekspirovi junaci i njihova ljubavna pria se povlae kao glavni ili sporedni motivi. Sigurno je da e i u budunosti mnoga dela svetske kinematografije biti inspirisana istim likovima.

Foto

gra

fija

28 Creative Art www.creativeartmagazine.rs Creative Art 29www.creativeartmagazine.rs

Fotografija je jedno od najveih umetnikih naina izraavanja u istoriji umetnosti. Po definiciji, fotografija je teh-nika hemijskog ili digitalnog beleenja slika iz stvarnosti na sloju svetlosno os-etljivog materijala, ali da li je fotografija samo puka beleka ivota? Na en-gleskom fotografisati nekoga moe se rei i to take someone's picture, kao da fotograf uzima neto od nas, neto to pripada fotografisanoj osobi, i, zaista, ameriki uroenici su dugo odbijali da budu fotografisani upravo zbog toga to su mislili da fotografija oduzima deo duha

Pretea fotografije je camera obscura, koja se koristila sve do 19. veka. Latinski izraz camera obscura znai mrana komora. Bio je to veoma jednostavan instrument, svetlosno nepropusna kutija (unutranje stranice bile su obojene crnom bojom ili prekrivene crnom tkaninom), dok se na pozadini kutije nalazio mali otvor. Zrak svetlosti prolazio bi kroz uzani otvor i projektovao sliku motiva koji se nalazio pred kamerom po itavoj unutranjosti prostora. Slika bi ostala zabeleena na foto-osetljivoj ploi, koja se nalazila u kutiji.

Autor: Boris Bursa

30 Creative Art Creative Art 31www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs

Naalost, tako nastale fotografije nisu bile vene. Problem je reen 1825. godine, kroz teh-niku viesatne ekspozicije, uz jako dnevno svetlo. Nicephore Niepce bio je revolucionar koji je uspeo da ovekovei fotografiju, ali nedostatak je bio to je metod zahtevao vreme. Partnerstvo sa parikim foto-grafom, Jacqus Daguerrom, donosi napredak u vidu izuma koji je nazvan dagerotipija. Istovremeno, preko Kanala u Engleskoj, William Fox Talbot otkriva postupak pod nazivom kalotipija, koji kao rezultat daje negativ iz kojeg se mogao proizvesti beskonaan broj fotografija. Od sada napredovanje fotografije nije se moglo zaustav-

iti, ta vie, sve znaajnija otkria u razvoju postu-paka beleenja snimaka dobijaju na znaaju. Najvaniji pomak napravio je George Eastman koji je izumeo fotografski film, tanku prozirnu traku sa fotoosetljivim slojem. Kodak je meu prvima prihvatio novu tehniku i na trite je lansiran prvi proizvod koji je imao ugraen jedan takav film. Leica nastupa 1925. godine, sa aparatom koji je tada postao standard sa filmom od 35 mm. Sledei veliki korak mogla je biti samo fotografija u boji, i ve tokom 19. veka bilo je takvih pokuaja. Ipak, prvi moderni film u boji puten je u prodaju 1935. godine. Bio je to Kodachrome.

Sa sve brim napredovanjem tehnologije, i ova grana umetnosti sledi opti trend. Klasine me-tode razvijanja fotografija postale su ograniavajue. Konkurencija meu vodeim proizvoaima dobila je novi zamah kada je Sony 1981. godine predstavio prvi fotoaparat koji nije koristio film - Sony Mavica. Kodak devet godina kasnije predstavlja javnosti DCS 100, prvi komercijalni digitalni fotoaparat. Onome to je usledelo, sami smo bili svedoci. Danas se na tritu mogu pronai mnogi digitalni fotoaparati, od najjednostavnijih depnih ili usmeri - i - klikni aparata, preko naprednijih modela i "prosumer" kategorije (sa naprednijim runim kon-trolama, poluprofesionalnom optikom, senzorom vi-soke rezolucije...) do profesionalnih modela tj. digi-talnih SLR-ova.

Digitalni fotoaparati takoe funkcioniu po principu snimanja svetlosti na osetljivom senzoru. Svetlost se fokusira na svetlosni senzor koji poseduje mreu fotoosetljivih elemenata. Sam senzor predstav-lja analogni ureaj i svetlost koja dopre do fotoele-menata (fotodiode) generie naelektrisanje. Slika se generie primenom napona, tj. izlazne vrednosti koje dobijamo sa senzora pretvaraju se u digitalnu vred-nost. Dobijene vrednosti se slau u sliku koja je nein-terpolirana i netransformisana i predstavlja takozvani RAW format slike. Tako dobijena slika se koriguje i vri se interpolacija nedostajuih vrednosti. Takva slika se transformie u JPEG ili TIFF format koji je itljiv na svim raunarima i drugim komplementarnim elektronskim ureajima.

Fotografija danas


Svedok vremena

Fotografija na kojoj je zabeleen trenutak iz panskog graanskog rata 1936. godine, mladom fo-tografu Robertu Kapi donosi slavu i postaje uzor generaciji mladih fotoreportera. Podstaknuti oseajem da neko mora biti oevidac ovakvih dogaaja 1947. godine udruuju se s jednim ciljem da dokumentuju budue dogaaje. Od kako je osnovana agencija Magnum, iji su lanovi neki od najznaajnijih fotoreportera 20. veka, oni snimaju fotografije irom sveta, dokaze o nama i naim delima. Posao fotoreportera moe biti veoma uzbudljiv ali isto tako i veoma opasan. Mnogi hrabri fotoreporteri zabeleili su neke od najpotresnijih momenata naeg vremena. Naalost, veoma esto se radi o tekim momentima gde bez fotografije kao da se taj in nikada i nije dogodio. U takvim trenucima, samo ovi dokazi mogu pobuditi svest ljudi. Ali nije sve tako crno, zabeleene su i neverovatne scene humanosti, lepote i velianstvenosti sveta.

Slika govori vise od rei

Mnogo je pria o nastanku fotoaparata, o istoriji fotografije, o velikanima ove umetnosti, stoga neemo se ponavljati, potrebno je ispriati priu o ljudima i dogaajima koji su uinili iste velikim i moguim. Bilo da se radi o umetnikoj fotografiji, modnoj ili pak pejzanim fotografijama, slika nam govori vie od rei, doarava nam krajolike nedostinih krajeva, zadire u skrivene svetove, pie istoriju dananjice. Umetnici su konano osloboeni okova filma, mesto je ustupljeno mati. Otvorite bilo koji magazin i susreete se sa svetom bez granica, tad ne moemo porei da su fotografi videli svet drugim oima. Zamislite samo da je danas mogue videti onaj trenutak kada je u poslednjim godinama 19. veka norveki brod Fram ostao zarobljen u ledu 1000 dana, ako samo po-gledamo fotografije iz zbirke Norveke nacionalne bibli-oteke. Kao i onda, fotoreporteri danas belee momente nae svakodnevnice i ine je besmrtnima. Profesija ili hobi, fotografija nam prua neverovatne mogunosti. Na jednostavnom snimku bez mnogo injenica mesto se ustupa slobodi mate, svako e ispriati tu priu na svoj nain. A svaka slika ima svoju priu, kao i besmrtni mom-enat ovekoveen na njoj.

Film

Creative Art 35www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs34 Creative Art

Duan Babifilmski kritiar

Biografija

Vim Venders je roen 14. avgusta 1945. u Diseldorfu kao Vilhelm Ernst Venders. Kao estogodinjak je od roditelja na poklon dobio stari runi kinoprojektor i uz njega stare filmove sa arli aplinom i Basterom Ki-tonom u glavnoj ulozi. Sa deset godina ve je vie de-setina puta pogledao svaki od tih filmova. Kasnije, u svojoj mladosti, bio je fasciniran amerikom kulturom, naroito filmovima i rok muzikom. Sa 18 godina prvo je poeo da studira medicinu u Minhenu, a kasnije filozofiju i sociologiju u Diseldorfu. Nakon toga preki-da svoje studije da bi se usredsredio na slikarstvo, i to akvarel, to je i bio razlog da se preseli u Pariz. U Parizu radi kao graver u jednom ateljeu na Monmartru i svako vee ide u bioskop u Francusku kinoteku ko-jom je tada upravljao legendarni Anri Langoa, kome Venders kasnije posveuje film Ameriki prijatelj.

Za godinu dana Venders u Parizu uspeva da odgleda vie od hiljadu filmova, pre svega vesterne i amerike komedije. U Nemaku se vraa 1967. i poinje inten-zivnije da se bavi filmom. U Minhenu studira na Min-henskoj akademiji za film i televiziju i redovno pie kritike za specijalizovani asopis i dnevne novine Sidoje Cajtung. U to vreme poinje i da snima kratke filmove koji su jedan deo Minhenske kole i istovre-meno ulazak u Novi nemaki film. Svoj debi kao reiser ostvaruje 1970. filmom Summer in the City, to predstavlja i poetak njegove uspene karijere. Go-dine 1981. dobija Zlatnog lava za film Stanje stvari. Slede zatim Zlatna palma u Kanu 1984. za film Pariz, Teksas. Dobija nagradu za najbolju reiju 1987. za film Nebo nad Berlinom i mnoge druge internacionalne nagrade i priznanja. Godine 1989. Venders je dobio titulu poasnog doktora Sorbone.

u Geteovom Institutu

etrnaestog avgusta 2010. godine Vim Vend-ers je napunio 65 godina ivota. Kao jedan od najveih reformatora i inovatora evrop-skog filma, postao je svojevrsni nemaki brend, koji je nemaku kulturu, ne samo filmsku, omeio zvezdanim sjajem.

Tradicija pravljenja retrospektive dela ovog autora sa ciljem obeleavanja njegovog roendana, poela je prole godine, a na osnovu velikog interesovanja i ove godine se nastavlja. Geteov Institut je od 17. do 21. januara prikazivao ciklus sa 11 najvanijih filmova iz njegovog filmskog stvaralatva u proteklih 40 godina. Meu njima su: Skarletno slovo, Alisa u gradovima, Kraljevi puta, Ameriki prijatelj, Stanje stvari, Hotelska soba 666, Pariz, Teksas, Nebo nad Berlinom, Lisabonska pria, Braa Skladanovski, Kad prolost zakuca.

U toku ovih deset dana, Geteov Institut je imao veliko zadovoljstvo da ugosti desetine Vendersovih fanova i time dobije jak motiv za nastavljanjem ove tradicije I u godinama koje dolaze.

im enders

ZIMSKE

36 Creative Art www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs Creative Art 37

Festival holandskog filma Highlights of the Lowlands

U periodu od 21. do 23. januara u Jugoslovenskoj Kinoteci odran je Festival holandskog filma pod nazivom Highlights of the Lowlands. Organizator festivala je Alternativni kulturni centar (AKC) iz Nia, u partnerstvu sa Cultural Aid Stichting, Utreht, Ho-landija. U okviru Off programa festivala 20. januara 2011. bio je odran Masterclass na Fakultetu Dram-skih Umetnosti (FDU) u Beogradu. Goa predavaica bila je Rada ei (Interna-tional Film Festival Roterdam). Ona je u zvaninom programu Festivala napisala: U ovogodinjem programu Festivala holandskog filma publici na Balkanu donosimo intrigantne i inspiriue filmove holandskih autora koji su istraili relevantne teme u inostranstvu ili smestili svoje izmiljene prie u neki zanimljivi, malo istraeni prostor, kao to je gotovo nadrealni svet novca i berzanskih brokera u odlinom filmu, Ne moe da izgubi, debi-tantnom ostvarenju mladog Japa van Hojsdena, ili prie o strancima koji ive u Holandiji, kao u dirljivoj drami Kaina sestra, autorke Mijke de Jong. Pomenuti autori, ali i neki drugi pripadnici mlade generacije holandskih reisera su uspeno prihvatili pristup autorov bioskop, pokuavajui da stvore veoma lini kinematografski jezik, ne odbacujui pri tome korienje pristupanih narativnih struk-tura. To vai za Ursulu Antoniak i njenu intrigantnu, minimalistinu priu koja se odigrava u Irskoj u njenom igranom filmu Nita lino ili za Hedi Honig-man i njeno hipnotiue dokumentarno ostvarenje Zaborav, koje je smeteno u Peruu. Filmovi Honi-manove nisu samo posmatralaki ili opisivalaki, ve su i kontempletativni. Oni interpretiraju stvarnost u linom, poetskom i esejistikom maniru. Slino tome, Sonja Herman Dolc prati svog glavnog junaka tokom dugog vremenskog perioda pokuavajui da shvati njegovu prirodu, to se moe videti u njenom intrigantnom i izraajnom filmu Majstor i njegov uenik o uvenom ruskom dirigentu Valeriju Gergi-jevu.Na otvaranju festivala govorio je zamenik efa misije ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu i na-pomenuo: Izuzetno sam zadovoljan to se drugi put u Beogradu odrava festival holandskog filma i to ljudi sa ovih prostora imaju priliku da se up-oznaju sa nam kinematografijom. Holandski film je drugaiji po temama, estetici I stilu. Holandija je poznata po svojim dokumentarnim filmovima, ali i po svom kratkom, animiranom i igranom filmu.

Takoe podravamo mlade autore, to se vidi po debitantskom filmu koji otvara festival. Poto je film umetnost koja oslikava neposrednu stvarnost, u ostvarenjima sa festivala ete upoznati moderno holandsko drutvo, ali sve vreme imajte na umu da Holandija ima veliki interes za drugim kulturama i da je vrlo holandski biti internacionalan. Svoju uvodnu re je zavrio na srpskom jeziku reima: iskreno se nadam da ete uivati u filmovima koji su pred vama.Gospoa ei je bila selektorka programa i na otvaranju festivala je rekla par rei: Holandski film nije naroito popularan na ovim prostorima, ali to je potpuno neopravdano jer je izuzetno kvalitetan I raznovrstan. Podsetila bih da je holandska kin-ematografija ovenana sa pet Oskara i da je vrlo zapaen u kinima ostalih evropskih i svetskih gra-dova i osvaja razne festivalske nagrade. Jako je zanimljivo da Holandija daje ansu mladim autorima za stvaranje novih formi. U selekciji koju sam nap-ravila za ovaj festival sam odabrala novija ostvarenja za koja su zasluni mnogi upravo mladi autori. U Holandiji takoe postoji jedan konkurs nakon kog 10 najboljih scenarija dobijaju sredstva za snimanje. I upravo je ovaj film koji otvara festival (Win win) oslikava taj novi senzibilitet i estetiku u pravljenju filma. U njemu se zapaa jedna fantastina kamera i jedna gotovo poetina gluma izuzetnog glumca u ovoj metaforinoj komediji koja postavlja veliko pitanje ta je sloboda i da li smo sreni i slobodni ukoliko stalno pobeujemo. U okviru ovog festivala putaemo po jedan kratki film pre dugometranog koji sledi. Nakon uvodne rei gospoa ei je poelela gostima prepune Kinoteke da uivaju u fil-movima koji slede. Od filmova koji su bili na festivalu izdvajamo: Win win, Nothing Personal, Katjas sister i Jacos Film.

Zlatni globusPo 68. put,

dodeljene su nagrade prestine filmske nagrade

Zlatni globus, na Beverli Hilsu

Pogledajte, zar ne izgleda bolje, ispitivala je novinare Ketrin Zita Dons pokazujui na su-pruga Majkla Daglasa na crvenom tepihu uoi dodele nagrada na Beverli Hilsu. Majkl, koji je nedavno izjavio da je pobedio rak grla, najavio je pobednika u kategoriji za najbolji film. Ma mora da postoji jednostavniji nain da dobije ovacije publike, rekao je Daglas, kome su ko-lege odale veliku poast gromoglasnim aplau-zom. Jedna od glavnih glumica mjuzikla Burlesque , uvena er, otpevala je pesmu You Havent Seen The Last Of Me, koja je proglaena za na-jbolju originalnu numeru.

Burlesque : Eli (Kristina Agilera) je devojka iz malog grada, ali sa monim glasom, koja reava da preokrene svoj ivot. Uputa se u neizvesnost, kako bi ispunila snove i odlazi u Los Aneles. Nakon

uspona i padova u Burleska Salonu, velianstvenom ali i pozoritu punom bola, koje je dom za inspi-rativnu muziku, Tes, vlasnica i upravnica salona (er) daje Eli posao konobarice. Razuzdani kostimi i

smela koreografija oarali su mladu i skromnu devojku, koja je obeala sebi da e, barem na jedan dan, nastupati u Burleski.

www.creativeartmagazine.rs38 Creative Art www.creativeartmagazine.rs

Jedne noi 2003. godine, student sa Har-varda i programerski genije, Mark Zukerberg, seo je za kompjuter i pun entuzijazma poeo da radi na novoj ideji. Guva oko blogovanja i programiranja, koja zapoinje u njegovoj stu-dentskoj sobi, ubrzo prerasta u globalnu, svet-sku mreu i revoluciju u nainu komunikacije. Skoro est godina i 500 miliona prijatelja kas-nije, Mark Zukerberg je najmlai milijarder u istoriji, ali ovakav preduzetniki poduhvat i us-peh vodi ka linim i pravnim komplikacijama.

Od reisera Dejvida Finera i scenariste Arona Sorkina dolazi Social network, film koji objanjava da ne moete imati 500 miliona prijatelja, a da prethodno ne steknete nekoliko neprijatelja. Film o najveem svet-

skom fenomenu ikada osvojio je nagrade za najbolju dramu, na-jbolju reiju, najbolju muziku i scenario.

Creative Art 39

enska uloga u kategoriji filma Natali Portman, Black swan; muka uloga u istoj kategoriji - Colin Firth The King's Speech; film u kategoriji komedija ili mjuzikl - The Kids Are All Right; enska uloga u istoj kategoriji - Annette Bening The Kids Are All Right; muka uloga u istoj kategoriji - Paul Giamatti Barney's Version; sporedna muka uloga u filmu - Christian Bale The Fighter; sporedna enska uloga u filmu - Melissa Leo The Fighterfilm na stranom jeziku - In A Better World (Danska)TV serija - Boardwalk Empire (HBO)enska uloga u TV seriji - Katey Sagal Sons Of Anarchymuka uloga u TV seriji - Steve Buscemi Boardwalk Empire (HBO)TV serija (mjuzikl ili komedija) - Glee (FOX)enska uloga u TV seriji (mjuzikl ili komedija) - Laura Linney The Big C muka uloga u TV seriji (mjuzikl ili komedija) - Jim Parsons The Big Bang Theory mini-serija ili TV film - Carlos (Sundance C)muka uloga u mini-seriji ili TV filmu - Al Pacino You Don't Know Jack (HBO)enska uloga u mini-seriji ili TV filmu -Claire Danes Temple Grandin (HBO)sporedna enska uloga u seriji, mini-seriji ili TV filmu - Jane Lynch Glee (FOX)sporedna muka uloga u seriji, mini-seriji ili TV filmu - Chris Colfer Glee (FOX)N

AJB

OLJ(I

)A

Film Toy story 3 dobio je "Zlatni globus" za najbolji animirani film.Nagradu za najbolji animirani film predali su Hejli Stajnfeld i Dastin Biber koji su bukvalno jednoglasno otpevali naziv filma Pria o igrakama 3, film studija Dizni i Piksar.Jeste li vi uopte bili roeni kad je izaao prvi deo Prie o igrakama?, pitao ih je reiser filma, Li Ankrid, kad je uzeo mikrofon. Specijalno se zahvalio publici to je tako dobro prihvatila ovaj animirani film koji kuca ljudskim srcem.

Sveana dodela nagrada Zlatni globus, protekla je u senci velikog skandala i optubi da je to velika nametaljka. Nagradu tradicionalno dodeljuje iri sas-tavljen od 90 stranih novinara okupljenih u Hollywood Foreign Press Association (HFPA). Majkl Rasel, bivi lan udruenja, podigao je tubu protiv HFPA navodei da je posle 17 godina rada u udruenju dobio otkaz, nakon to je pokuao da iskoreni korupciju i mito koji ve decenijama vladaju meu lanovima irija. Rasel tvrdi da lanovi HFPA primaju od poznatih film-skih studija novac, plaena putovanja i druge stimu-lacije, a za uzvrat obeavaju nominacije i nagrade u prestinim kategorijama. Rasel je u tubi naveo i da trai dva miliona dolara odtete zbog otkaza. HFPA je neprofitna organizacija, a kako to da je u poslednjih 15 godina u humanitarne svrhe poklonila 10 miliona dolara. Odakle? Svi studiji se bave potku-pljivanjem lanova irija kako bi Njihov film to bolje proao, rekao je Rasel.

Ovo nije prvi put da je dodela Zlatnog globusa opisana kao velika prevara. Jedan nemaki novinar je 2002. godine otkrio da su lanovi irija bili gosti restorana u Njujorku tokom promocije filma Bande Njujorka koji je te godine osvojio veliki broj nagrada. Inae Zlatni globus je druga najvanija nagrada u filmskoj industriji, posle Oskara, koji se ove godine dodeljuje 27. februara.


ALEKSANDRA DIME OCASvaki pisac je hroniar svoga vremena, bez obzira da li to eli da bude ili ne.

O njegovoj epohi govore teme i motivi njegovih dela ili pak nain pisanja,upotreba stilskih figura ili odnos ka svetim i svetovnim autoritetima.

Osamnaesti vek je doba nabujalog racionalizma.

Autor: Miodrag Stoi

Jedan od pisaca koji e najsnanije prigrliti ovaj Volt-erov pokli bie Aleksandar Dima Otac. Pisac ije delo danas ivi, vrei sve jai uticaj na moder-nu umetnost, na polju knjievnosti, filma, muzike i pozorita. ivot Aleksandra Dime i njegov knjievni opus predstavljaju veoma unika-tan sluaj stalnog balansiranja izmeu romantizma i realizma, dva dominirajua pravca 19. veka.

Konstantan pokuaj da se junaci njegovog vremena prikau i kao ljudi i kao bogovi. Uvek negde izmeu razuma i srca.

Dima je roen 1802. godine, u vreme postrevolucionarne Fran-cuske i osvajakih Napoleonovih ratova. Njegov deda bio je Markiz Aleksandar-Antoan Devi, koji se za vreme slube na Haitiju oenio devojkom meovitog, francusko

afrikog porekla. ig rasne neistoe pratie Dimu do kraja ivota. Njegov otac je poginuo kao vrlo mlad u vreme Napoleonovih ratova, tako da je mladi Dima odrstao uz majku, sluajui prie o herojskim godinama Francuske koje su prole.

IZMEU RAZUMA

I SRCA Knjiev

nost

40 Creative Art

Velika carstva i autoritet crkve u ovom veku doivljavaju svoj zenit nakon ega sledi njihovo propadanje i nastanak na-cionalnih drava. Otvara se prostor za nauku i racionalno poimanje sveta. an ak Ruso e pisati o prirodnim pravima oveka kao bia, dok e D'Alamber i Didro sastaviti prvu naunu enciklopediju. Najvei peat na knjievnost ovog vremena ostavie kritika persona Voltera koji je pokidao sve okove tradicionalizma i poruio mladim nadama pera:

Umetnost sutranjice moe da bude sve, osim dosadna!

Francuska


Vladarska porodica je anti-junak gotovo svih Diminih dela. Ona je prikazana sasvim daleko od manira srednjevekovnih pisaca, koji su stvarali noeni maksimom Bog na nebu, kralj na zemlji. Kod Dime vladari su manipulativni i proraunati. Oni beskrupulozno rtvuju sve i svakog, pa ak i lanove sopstvene loze, da bi to due ostali u posedu moi. Ovakav portet vladara Francuske, Dima predstavlja u jednom od svojih prvih romana Kraljica Margo. Rad-nja ovog romana deava se krajem 16. veka za vreme vladavine arla IX, iz dinastije Valoa. U to vreme besni verski rat izmeu dominantnih katolika i protestanskih Hugenota. Naslovna ju-nakinja romana, Margot de Valoa, postaje protiv svoje volje moneta za potkusurivanje sa prot-estantima. Vladarska porodice uvek ima jed-nog lana koji je zaduen za planiranje daljeg osvajanja moi. U ovom romanu, to je Katarina Medii koja organizuje brak izmeu Margo i Anrija Burbonjskog, voe Hugenota. Ipak, ak ni to nije konani cilj ovako ugovorenog braka. Brak, do tada smatran svetim inom mukarca i ene, ovde je sveden na najobiniji mamac koji je posluio da na stotine Hugenota toga dana bude pobijeno. Blud, razvrat, dekadencija, in-cest sve su to elementi Diminog vitraa kralje-vske porodice.

Creative Art 43

Dinastija na vlasti ismejana je i u Diminom kapitalnom delu Tri musketara. Ova storija ispriana iz vizure musketara, ustvari je veoma hrabra kritika kraljevske porodice. Vladar je prikazan kao detinjast, lenj, priglup. Oenjen je starijom enom koju zapostavlja i bavi se poziranjem slikarima. Nema svoju volju, ve je pod konstatnim uticajem kardinala Rieljea. tavie, njegova ena Ana, kraljica Francuske, ima ljubavnu aferu sa engleskim vojvodom od Bakingema.

Spletke iza lanog sjaja

Ipak, Dimin serijal romana o musketarima mnogo bolje pokazuje jedan drugi, veoma bitan, motiv nje-gove knjievnosti crkvenu vlast. Papska vlast, koja je u nekim periodima bila monija od svetovne i koja je imala snage za sopstveno razraunavanje sa jer-esi u vidu Inkvizicije, u romanima Aleksandra Dime opisana je kao izuzetno profana. Lik koji nabolje personifkuje crkvu u Diminim romanina je kardinal Rielje. Poznat po citatu da je kompromis sporazum dve strane kojim svaka dobija ono to nije elela, Rielje se dana smatra izuzetno bitnim za razvoj moderne diplomatije. Ipak, u Diminim Musketarima, Rielje je poroan ovek, eljan moi i vlasti. Njegova leva i desna ruka su profesionalni spletkaroi i ubice Rovor i Miledi De Vinter. On po svom nahoenju izaziva ratove i naruuje ubistva, ne prezajui od toga da ukalja ugled kraljice Francuske. Nejedinstvo i, tavie, suprotstavljenost kraljevske i crkvene vlasti, podcrtana je kroz stalne okraje kardinalove strae i kraljevih musketara.

Mikrosvet Diminih romana je poprite intriga. Iza spoljanjeg sjaja i glamura politike krije se provinci-jsko spletkarenje. Svako ima svog oveka od pover-enja, koji je naoruan tajnom depeom i ide na samo njemu znanu adresu. ovek koji je van tokova spletki osuen je na propast. Takvu sudbinu doivljava ju-nak romana Grof Monte Kristo. Edmond Dantes je poteni moranar, potovalac vladara i mladi na putu toga da se oeni prelepom Mersedes. Zavist njego-vih najbliih plete oko njega mreu intriga zbog kojih on biva optuen za izdaju i osuen na robiju. Nakon mnogo godina on se vraa kao Grof Monte Kristo eljan osvete. Ipak, i on se odluuje da se sa svojim krvnicima obrauna na njihov nain spletkarenjem.

Realan i romantian

Jedna od osnovnih metoda koje karakteriu delo Aleksandra Dime je romantiarska demisti-fikacija. U svojim delima on preuzima kritiarsku aoku prema temama koje su sve do epohe Prosvetiteljstva bile nedodirljive. Neke od tih tema su: vladajua dinastija, katolika crkva, plemstvo, vojska kao i sam model porodice. No, iako surov i krajnje realan, njegov odnos prema ovim temama se ne zavrava na kritici. Pored nje, uvek postoji jedna romantiarska slika tih junaka. Osim to kritikuje i izvrgava ruglu, Dima uvek pravi ravnoteu unosei motive ljubavi, vernosti i junatva.

www.creativeartmagazine.rs www.creativeartmagazine.rs Creative Art 45

Svi za jednog, jedan za sve

Lik Edmonda Dantesa vodi nas ka jo jednom motivu Dimine Francuske vojsci. Kao sin poginulog oficira, Dima je od malena sluao prie o herojskim podvizima vojnika. Iz tog razlo-ga seivo njegove knjievne otrice zaustavie se na dekadentnim vladarima i poronoj crkvi kao i na raspojasanom plemstvu sklonom intri-gama. Budui da je sazreo u vreme nakon velikih revolucija kada se odbacuje carski totalitarizam i svemo Pape, Dima je upravo u graanskoj vojsci video snagu koja moe da bude ispravan stub jednog drutva. Grof Monte Kristo je mor-nar. Njegova dobrodunost i naivnost, kao i pre-danost kralju, ustvari sakralizuju itav vojni rod kojem pripada. D'Artanjan i njegova musketarska druina su najpozitivniji likovi u celom njegovom opusu. I dok kardinalovi straari personifikuju glad za moi i sklonost ka intrigama, musketari su olienje vernosti kralju. Njihova maevalaka vetina u romanu dovedena je do granica nest-varnog, mada je ipak ono to je njihovo glavno obeleje neraskidivo drugarstvo olieno u pokliu Svi za jednog, jedan za sve!

Glavni junak romana Tri musketara, D'Artanjan personifikuje najsvetliji motiv Dimine knjievnosti motiv plemenitog doljaka. U vremenu u kojem je Dima iveo, plava krv jo uvek je bila osnov sticanja privilegija i potovanja. Kao potomak ene afrkog porekla, Dima nikada nije mogao da se kandiduje za takav status. Kada god se da-nas pria o rasizmu, citira se njegov promuurni odgovor oveku koji ga je optuio za rasnu neistou Moj otac je bio mulat, moj deda je bio Afrikanac, a njihov daleki deda je bio majmun. Vidite gospodine, moja porodica je poela tamo gde je vaa stala.

Dimin oseaj odbaenosti svrstae ga u red onih koji su prezirali nasledne privilegije. Zato e i njegov najpopularniji junak, D'Artanjan biti por-tetisan kao provincijalac iz Gaskonje, nepismen i naivan, ali sa ogromnim oseajem dostojanstva i asti. U njegovom liku oslikana je ona tradicional-na Francuska, sauvana u brdima i nezagaena dekadencijom metropole. Slino je predstavljen i Grof Monte Kristo, koji iako silazi u tamu i us-peva da postane pripadnik visoke klase, jedino eli da se vrati u svoju idilinu seosku prolost. Najsnaniji roman ove vrste je or, napisan 1843. godine, u kojem se Dima bavi traginom sudbinom oveka meane rase koji ivi na Mau-ricijusu i koji biva kanjen i proteran.

Ljubav u mraku realnosti

Letimian pregled lika i dela Akesandra Dime jasno pokazuje da je ovaj pisac iznikao iz britkog pera racionalizma 18. veka. Ipak, njegovo delo poseduje neto to ga kljuno izdvaja od ostalih autora. Zbog ega je njegovo delo zaista vanvremensko i prisutnije u savremenoj pop-kulturi vie nego ikad? Otkud to-liko filmskih ekranizacija njegovih dela?

Razlog toga lei u tome to je ovaj pisac uspeo da spoji dve naizgled nespojive tradicije francuske knjievnosti realizam i romantizam. Koliko god bilo surovosti i brutalnosti u romanu Kraljica Margo, u njemu se nalo mesta za prikaz velike ljubavi izmeu kraljice i vojnika La Mola. U svetu kraljevske dekaden-cije, pisac uvodi motiv asnog vojnika i kraljice koja ume da voli. Iako usamljen, ovaj motiv uspeva da nat-krili sav mrak verskih ratova Hugenota i katolika i ini da ovaj roman stekne oznaku ljubavnog.

Motiv ljubavi prisutan je i u romanu Tri musketara. Glavni junak je zaljubljen u Konstans, lepu kraljiinu valju i ona postaje njegov lajtmotiv. Zbog nje on pristaje da rizikuje sve to ima i odlazi u Englesku da sprei obeaenje kraljice. Ljubav u romanima Aleksandra Dime je vanvremenska i fatalna. Jedan od musketera, Atos, je zbog ljubavi ka pogrenoj eni odbacio sve plemiku titulu, dvorac i postao vojnik na barikadama kraljevine. Edmond Dantes,

iako baen u tamnicu ne uspeva da zaboravi svoju Mersedes ni posle toliko godina. Gladan osvete i pun besa, on samo u ljubavi uspeva da pronae svoj mir.

Takoe, u Diminim romanima sreemo gotovo kon-tradiktoran motiv patriotizma. Njegovi junaci imaju deiju naivnost u voljenju Fransuske i spremnost da za nju poginu. Musketarska etvorka recimo, na tre-nutke itaocu izgleda kao da nema veze sa ostatkom romana koji je ispunjen intrigama, laima i prevratima i nadasve ljudima koji se mogu najblae okarakteri-sati kao nemoralne spodobe.

Upravo u tome krije se tajna specifinosti knjievnog dela Aleksandra Dime. U tom spoju brutalnog real-izma i romantiarskih junaka, koji u njegovom sluaju funkcionie. Bez romantizma, njegove knjige imale bi samo cininu hladnou Volterovog Kandida, a bez surove realnosti svele bi se na mnoga zaborav-ljena dela toga vremena koja danas imaju vrednost petparakih vikend romana. Umesto toga, Dima je iskoristio svoja ivotna iskustva i odluio da ispria priu o svojoj Francuskoj bez ulepavanja i estet-skog minkanja, ali stavljajui nam jasno do znanja da u svakom vremenu zla, poroka i ropstva postoje ljudi za koje ne vae pravila nametnute igre. Da uvek postoje ljudi na koje se moe raunati i nadati se da e uiniti korak koji e znaiti razliku. Koji se kreu uvek negde izmeu razuma i srca. Zato je knjievnost Aleksandra Dime Oca umetnost nade.

44 Creative Art

Creative Art 47www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs46 Creative Art

Krajem januara posetili smo klub Ptica i razgo-varali sa mladim ljudima koji su osmislili ovo poetsko vee, a nakon toga prisustvovali nji-hovom performansu. Ideja za ARGH! potekla je od strane tri studenta Ane Marije Grbi (23), Vesne Crepuljarevi (23), koje studiraju knjievnost i Matije Sadovia (25), studenta antropologije.

Prvo to smo ih pitali bilo je ta znai neobian naziv pod kojim odravaju svoje veeri. ARGH! konkretno ne znai nita. To je onomatopeja koja se esto sree u stripovima i kojom se oznaava uzvik junaka u nekoj napetoj situaciji, objasnila nam je Ana Marija Grbi. Prostor kluba Ptica je mesto u kojem se odravaju dez svirke. Unutranjost je ispunjena slikama sak-sofonista i trubaa i radi se o posve neuobiajenom mestu za odravanje veeri posveenih poeziji.

Ideju da organizujemo ovako neto dobili smo tako to smo i sami uestvovali ranije na slinim veerima, rekla je Vesna Crepuljarevi, esto smo razgovarali o poeziji sa prijateljima i na kraju smo reili da nap-ravimo neto svoje. I evo, ovo je ve nae tree poet-sko vee u klubu Ptica.

Poetske veeri ARGH!- a odravaju se uvek u veernjim terminima. Za razliku od klasinih knjievnih veeri, koje se odravaju u krutoj atmos-feri, u dnevnim terminima i uz sve slabije interesovan-je mladih, ARGH!uspeva da uini poeziju ponovo atraktivnom za sve uzraste. Ovakva forma kombi-nuje klasino recitovanje sa tipinim izlaskom mla-dih uvee. Uz cigaretu, kuvano vino i dez-sekvence u pauzama, poezija je drugaija, prijemivija a ipak originalna i beskompromisna.

Autor: Miodrag Stoi

U onim godinama kada je Beograd menjao nazive ulica ee od kon-certnih plakata, jedna graanka iz-javila je da je politika ne zanima, ali da mnoge ulice ne zasluuju da nose imena velikih pesnika. La-nac diskoteka i kioska sa brzom hranom, radnje sa solarijumima i teretanama nemaju nikakve veze sa Rakiem, Bajronom ili Lorkom, rekla je tada. Ipak, sigurni smo da pomenuta gospoa nema nita protiv to je jedna mala ulica na Dorolu, ispod Bitef teatra dobila ime po velikanu nae poezije, Alek-si antiu. U antievoj, broj 8, nal-azi se dez klub Ptica, u kojem se svakog meseca odravaju po-etske veeri u organizaciji mladih entuzijasta koji se nazivaju ARGH!

ARGH!

48 Creative Art www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs Creative Art 49

Matija Sadovi nam je objasnio po emu se forma ARGH!-a razlikuje od ostalih poetskih deavanja u gradu: Da bi se uestvovalo u naim performansima, potrebno je najpre poslati nekoliko svo-jih radova na na mejl. Nakon toga mi izaberemo kvalitetne pesnike i pozovemo ih. Veeras, recimo, imamo dvanaest uesnika. Njihov nastup e biti podeljen u tri kruga, izmeu kojih e biti muzike pauze. U prvom i drugom krugu uesnici itaju svoje radove. Trei krug veeri je opcionalan i tu pesnici mogu da proitaju delo nekog drugog autora kojeg vole.

Prema reima organizatora, ARGH! je za veoma kratko vreme uspeo da okupi stalnu grupu ljudi koji ih prate, to na sceni, to u publici. Na taj nain oni pretenduju da zauzmu mesto na nedovoljno bogatoj poet-skoj sceni Srbije, koju trenutno ine sline organizacije, kao to su Pesnienje, MUVE, Poezin i Poetski klabing. Ipak, ovi mladi ljudi sumnjaju u to da poetska scena mladih zaista postoji kao i u to da je mogue napraviti most ka onome to su poetske veeri u tradiconalnom smislu.

Tradicionalne scene u Srbiji nema, is-takao je Matija, jedino to kod nas postoji su klasine knjievne veeri jednog autora. Mi elimo neto drugo. Mi potujemo starije ljude i na naim veerima ih ima u velikom broju. No, naa forma je nova i ona se bazi-ra na tome da okupljamo ljude slinog sen-zibiliteta ka poeziji, ma koje dobi oni bili. To je na osnovni cilj pribliavanje ljudi koji se bave poezijom.

Ipak, vremena u kojima ivimo nisu naklon-jena poeziji. ivimo u vremenu kablovske televizije, ali ni na jednom kanalu nema emisije koja se bavi poezijom i mladima. Stoga, pitanje koje ne prija ali koje se samo namee je kako u takvim uslovima odrati jednu ovakvu akciju?Mi smo otvoreni za sve medije, rekla je Vesna, ipak, oni do sada nisu pokazali preterano interesovanje za ovako neto. To nije ono najbitnije za nas. Ono ka emu teimo je kvalitet medija, a ne kvantitet.

Matija nam je ispriao jednu neobinu anegdotu vezanu za njihovu borbu da ARGH! nastavi svoju misiju.Pre nekoliko meseci imali smo zakazano vee poezije u jednom klubu, iji naziv neu sada javno da spom-injem. I desilo se da mi je ba toga dana ujutru gazda iznenada javio da oekuje finansijsku inspekciju i da od nae veeri nema nita. Ipak, ja nisam hteo da odustanem i reio sam da naem bilo ta do vremena kada je vee trebalo da krene. I jedino to sam uspeo da naem bila je gimnastika sala u jednoj koli. Da. I moja reakcija je u poetku bila kao tvoja sada, ali se ispostavilo da nije ba tako drastino i strano, tako da smo uspeli da izvedemo vee. I zna ta, bilo je ba zbog toga to smo se tako cimali i nekako najbolje do tada.


Na kraju veeri smo se naim domainima zahvalili na gostoprimstvu i pitali ih ta dalje? U planu je izrada sajta na Internetu, koji e pomoi stalnoj komunikaciji ljudi sa naim radom rekao je Matija Sadovi i dodao U perspektivi oekujemo i gostovanja po Srbiji. Kontaktirali smo neke domove kulture i ljudi uglavnom ele da nas prime i uju neto novo. Tako da se spremamo i za tu fazu naeg rada.

Kreatori ARGH-a pozvali su na kraju sve ljude koji dele njihovu ljubav ka poeziji da se jave i uestvuju u njihovim veerima. Njihova elektronska adresa je: [email protected]. Kako su nam rekli, nema pravila, zahteva, niti ogranienja. Jedino to vam je potrebno da bi se nali na njihovom repertoaru je kvalitet. Ako ga imate moete recitovati ta god elite. Pa ak i dodole.

Moji CiganiU meni

Kradu me od sebeKao da su me nali sluajno

Ja zapalim veliku vatruStavim pamet na nju

I posolim je

Oni bi zaigrali oko te vatreMeu gorama

Znam ih garave

Ali znaju daAko im i taj ruak zagoriPoveu sebe za ruku

I baciu se u glazbene vode

A brate ni CiganiMakar bili i moji

Ne bi voleli leba preko motike

Vee je poelo sa akademskih petnaest minuta kanjenja. Ipak, publika je dola gotovo u jednom talasu, kao to to biva na predsta-vama ili projekcijama blokbastera. Pedesetak ljudi ispunilo je dva dela Ptice, dok je prostor oko male bine ostao pod svetlom reflektora. Dvanaest uesnika rasporedilo se oko bine, rasklapajui svoje papirie sa odampanom poezijom. Precizan font i papir A4 formata definitivno je dokazao da je za ove mlade snage poezije daleko prolo vreme u ko-jem su se stihovi vrljali na etiketama vinjaka ili salvetama. To je dokazala i prva uesnica, niko drugi do naa poznata reiserka, Jelena Bogavac. Ona je svoju prvu pesmu proitala direktno sa laptopa i tako demonstri-rala novo doba poezije, koja nastaje u eri tehnologije i iz nje crpe svoj renik i inspiraciju.

Nakon nje, pred mikrofonom su se nali brojni autori koji su imali jed-instvenu priliku da podele svoje sti-hove sa publikom eljnom neega drugaijeg. Goran Paunovi, Bojan aptovi, Minja Bogavac, kao i ostali uesnici, govorili su svoju poeziju koja je razbijala klasine ablone sti-ha. ak u toj meri da je jedna pesma imala naslov Pomahnitali piskel.

Smenjivali su se aljivi i ozbiljni tono-vi, ali su sve pesme, na neki nain, odisale modernou i sveinom kak-va se retko sree u tvrdo korienim knjigama. Poseban umetniki senzibilitet pokazala je mlada Milica Milosavljevi, studentkinja knjievnosti iz aka. Njen glas, u neskladu sa krhkom pojavom, dopri-neo je da efekat njenih stihova bude veoma jak.

Ipak, da ovi mladi ljudi ne odbacuju tradicionalnu poeziju, pokazala je Ana Marija Grbi, kada je u treem krugu napravila zanimljiv iskorak i proitala pesmu Matije Bekovia Kada doe u bilo koji grad.

Umesto klasine zavrne rei na kraju ove reportae poklanjamo vam jednu pesmu sa ARGH veeri, iji je autor Matija Sadovi.

Te ne diraj, ti su moji

Cela kua mi smrdi na mudrostI nekako je manje bitno

to mi se pas zove Sofija

A napolju Cigani beru smokveUe se napamet iz mog dlana

I pitaju me Oe ovde ili van pameti?

NM

uzik

a


NEIZBRISIV TRAG VIOLINE

iani intrument koji proizvodi odlian i ist zvuk, a napravljena od nekoliko vrsta drveta i njen sastavni deo je gudalo koje je napravljeno od posebne sorte drveta

iz Brazila i konjske dlake. Da? Ne. Ona je mnogo vie od pukog niza rei. Ona je deo istorije koji i danas ivi, vrsna umetnost vrhunskih vizionara, i sve sem opore

lekcije iz muzikog i istorije

Autor: Bobana Jovanovi

Na nesreu ili na sreu, ne postoji jedno ime za koje se vee izum violine ili irenje njenog uticaja. Meutim, iako ne moemo odati oma velikanu, moemo se opustiti i uivati u jednom instrumentu svaijih zamisli. Svaki stvaralac je uneo neko svoje obeleje u nju. Da li aru, drvo ili duu, violina je satkana od najfinijih emo-cija i kao takva, poklanja nam najfiiju notu i muziku. Kao spokoj za nemir, iako ima mnogo lica i tonova, istina je da je ona najbolji prijatelj muzici. Greka je kategorizovati, jer je svaki instrument poseban i posebnu ar sluaocu prua. Ali, violina pria prie, tragedije, komedije, drame ili bajke.

ast neznanom junaku

Fascinantna je injenica da niko ne zna taan datum, godinu ili ime kreatora violine. Meutim, ovaj in-strument i danas oarava svojim zvukom i eleganci-jom.Poreklom iz Toskane i severne Italije, meavina mnogih ukusa, zamisli i linosti, ostala je jedin-stvena i svojstvena svojoj liniji. Zakrivljena kao ena, glasna kao mukarac, neophodna kao vino.Njeni preci su Viola de Gamba, Lira de Brao i Viola de Brao. Kao pretea violine, Viola de Brao je vea, glomaznija, ali isto ele-gantna. Veliki majstori su radili na umanjenju modela, ali i na unapreenju zvuka. Smatra se da je konaan oblik dobila izmeu 1520. i 1550. godine, kada se prvi put pojavljuje i termin violina.

Sastavljena iz dva dela, iz samog in-strumenta i gudala, violina je napravljena od sm-rekovog i javorovog drveta, sa specifina dva F otvora na kutiji. Dok je gudalo napravljeno od s p e c i j a l n e vrste drveta pernabuko iz istoimene oblasti u Brazilu. Konjska dlaka se prerauje i spaja sa dva kraja gudala, tokom sviranja zateu se, dok se gudalo ne iskrivi, da bi se postigao kvalitet zvuka i tona. Po zarvetku se oputaju.

54 Creative Art www.creativeartmagazine.rs www.creativeartmagazine.rs Creative Art 55

Graditelji violine

ovani akomo Dala Korna, Andrea Amati, Antonio Stradivari i uzepe Gvarneri imena su onih koji su ostali zapameni u istoriji kao najpoznatiji majstori koji su tesali i klesali instrumente. Antonio Stradivari je za ivota napravio hiljadu violina, od kojih je neko-liko desetina koncertnih. Njegov stvaralaki ivot je podeljen u tri doba pod uticajem Amatija, srednje i zlatno doba. Vizionar koji je uneo novitete na sami instrument, trudio se da svakom izraenom violinom bude samo bolji. Njegov egrt, a kasnije vrlo uspean i poznat uenik bio je Karlo Bergonizi.

Svaka violina koja je uraena po receptu ovih majsto-ra, ukoliko je pravilno negovana, i danas opstaje, kao eksponat u nekom od muzeja ili neijoj linoj kolekciji.Postojana u vremenu, ona nije izgubila identitet zbog 'duha vremena'. Klasina muzika je donekle pala u senku moderne, elektronskog zvuka ili vokalnih kom-pozicija.

Dok svet sve zaboravlja, grabi napred i nipodatava tradiciju, zvuk violine je tu da nas podseti na stara vre-mena, dodirne duu i probudi skrivene emocije.Note za violinu iskomponovali su neki od najveih kompozitora, poput Antonija Vivaldija, Nikola Pa-ganinija, Amadeusa Mocarta, Feliksa Mendelsona i Henrika Vijenjavskog.

avolji violinista

Nikolo Paganini roen je u enovi, izuzetnog talenta, oholosti i teke naravi, postao je jedan od najuvenijih violinista u istoriji civilizacije. Takav neosporan talenat potvrdila je injenica da kada je zvrio svoje kolovanje u enovi, kao mladi, otiao je na kolovanje kod profesora Role u Parmi, koji je tada konstatovao da Nikolo vie nema ta da naui. Njegova karijera je postala velika i proslavio se za ivota nezapamenim koncertima i neverovatnim kompozicijama.

Upravo zbog svog razbaruenog i namrgoenog stila i izgleda, neverovatnog uspeha i mranih kompozicija, inspirisanih smru i grobljem, prozvan je avoljim violinistom. No, kako je zaraivao izuzetno mnogo, a samim tim isto tako i troio, za njega se vee jedna zanimljivost. Jednom prilikom naao se u tolikim dugo-vima, da je morao da zaloi sopstvenu violinu. Kada je doao trenutak da odri koncert, jedan trgovac mu je pozajmio svog Gvarnerija. Po svretku koncerta, oduevljeni trgovac nije hteo da je primi nazad. Do kraja svog ivota Paganini je svirao na toj violini.

Nisam privlaan, ali kada ene uju kako sviram, puze do mojih nogu

Nikolo Paganini

www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs Creative Art 5756 Creative Art

Guitar Art festival je nastao 2000. godine i danas, 11 godina kasnije, predstavlja profesionalnu i strunu manifestaciju koja svake godine okuplja klasine i gitariste svih profila, od aka osnovnih i srednjih kola, preko studenata, do njihovih profesora i eminentnih gostiju, vodeih svetskih gitarista

Autor: Ivan orevi

Razmena znanja, prakse i iskustva, kao i upozna-vanje sa domaim i svetskim tokovima u savre-menoj gitaristikoj pedagogiji i koncertnoj praksi, kao neophodna nadgradnja edukativnoj osnovi,

primarni je cilj ovog projekta. Osnovu ovog festivala ini edukativni, kulturni,

medijski i psihosocijalni znaaj irenja umetnosti gitare.

Boje Zvuka

Grupa eminentnih autora vizuelne umetnosti, koji se pored svoje os-novne delatnosti bave i muzikom,

ili su njome snano inspirisani, predstavie svoje izlobu boje

zvuka.Izloba likovnog stvaralatva koja prati GUITAR ART festival, logian je ishod kreativne zamisli idejnog

tvorca Branislava S. Markovia, slikara i graditelja gitara, da od

2006. godine okuplja i prezentuje likovne stvaraoce koji u svojim

opusima neguju sadraje in-spirisane muzikom, a koji i sami

sviraju poneki instrument ili su ve-liki poznavaoci muzike. Poduhvat

likovnih umetnika je da pokau razliitosti i slinosti izmeu vi-

zuelnog i zvunog.

Postoje razliite teorije i rasprave koje govore o preplitanju i obostranoj inspiraciji u oba medija. Mnogi kompozitori su stvarali pobueni vizuelnim doivljajem, kao to su i

likovni umetnici stvarali dela inspirisani muzikom. Likovna i muzika umetnost imaju mnotvo istih pojmova ritam,

dinamika, boja, ton, oblik, forma, gradacija... koji go-vore o sutinskoj povezanosti svih umetnosti, misaonoj i

metodolokoj, iako su doivljena razliitim ulima.Na izlobi GUITAR VISUAL ART, likovni umetnici prezen-

tuju svoja dela razliitih poetika, individualnim multimedi-jalnim izrazom, u tenji da se upotpuni magijski doivljaj

zvuka gitare i da se ova sveanost muzike obogati jo jednim vizuelnim, ali i drugim dogaajima.

FESTIVAL


Ivan orevi,muziki urednik

Postoje razni naini da se ljubav oseti. Ne postoji nita to obuhvata sutinu ljubavi kao to je ljubav izraena kroz pesme i muziku. Ljubav je veita tema koju vekovima pokuavaju da doaraju umetnici raznih zanimanja. Inspiracija koju ljubav prua je neiscrpan izvor umetnikog stvaralatva. Neki od najboljih ljubavnih pesama esto imaju vrlo jednostavnu melodiju, pa ak i jednostavnije tekstove. Meutim, negde duboko u sebi, one su us-pele da probude muziku u naim srcima. To su pesme koje ive na lepim oseajima

ljubavi i njene vene prirode.

Ljubavne pesme dostiu svoj vrhunac kada se sluaju u zagrljaju drage osobe. Predstoji nam praznik koji velia ljubav. Setite se i iznenadite voljenu osobu na taj dan neim posebnim. Budite veiti roman-tici, negujte ljubav i ostalim danima tokom godine. Ne stidite se svojih emocija, pa u ovim zimskim danima i ljubavnom prazni-ku, ugrejte se u rukama voljene osobe. Prepustite se u putovanju na koje e vas povesti melodija ljubavi. Srean Vam Dan

Zaljubljenih!


1. Elvis Presley - Love Me Tenderhttp://www.youtube.com/watch?v=HZBUb0ElnNY

2. Righteous Brothers - Unchained Melodyhttp://www.youtube.com/watch?v=zrK5u5W8afc&fe

ature=related

3. Whitney Houston - I Will Always Love Youhttp://www.youtube.com/watch?v=Eho6m_H1q2c

4. Van Morrison - Have I Told You Lately That I Love You

http://www.youtube.com/watch?v=tv36_QAVLsQ

5. Sinad O'Connor - Nothing Compares Two Youhttp://www.youtube.com/watch?v=e_fPS0HwjJc

6. Joe Cocker - You Are So Beautifulhttp://www.youtube.com/watch?v=wlDmslyGmGI

7. Frank Sinatra - Fly Me To The Moonhttp://www.youtube.com/watch?v=5C5twY6f-rU

8. Eric Clapton - Wonderful Tonight http://www.youtube.com/watch?v=vUSzL2leaFM&ob=av2nl

9. Etta James - At Lasthttp://www.youtube.com/watch?v=ADDigK8LwyE

10. Bon Jovi - Bad of Roseshttp://www.youtube.com/watch?v=FVvTu1yKLWU

11. Percy Sledge - When a Man Loves A Womanhttp://www.youtube.com/watch?v=vQh112HQsoE

12. Extreme - More Than Wordshttp://www.youtube.com/

watch?v=UrIiLvg58SY&ob=av2el

13. Alice Cooper - Poisonhttp://www.youtube.com/watch?v=-qU2nCgQGVo

14. Bill Withers - Lean On Mehttp://www.youtube.com/watch?v=HaVXfHZv50Y


Dvorci su predmet interesovanja istoriara, arhitekata, ali i ljubitelja avan-ture. Ove velelepne graevine predstavljaju omiljene turistike atrakcije. Da je renesansa ostavila veliki trag u istoriji, svedoe dvorci koji dosto-

janstveno stoje i postoje irom sveta

Arh

itek

tura

62 Creative Art

Autor: Jovana Kati

P rilikom posete bilo kom renesansnom dvorcu biete zadi-vljeni predivnim svodovima, neobino visokim plafonima, kitinjastim lajsnama i impresivnim dekorom, a takav izgled je jedino mogla da potpie arhitektura 16. veka. Dvorovi graeni

u duhu renesanse su stvoreni da zadive i traju.

Arhitekturi renesanse uzor je bila antika arhitektura. Nakon oslobaanja od gotike dekorativnosti, simetrija, proporcija i

harmonija su dotigle vrhunac. Upotreba klasinih redova, ge-ometrijskih oblika i polukrunih kupola su osnovne odlike rene-

sansne arhitekture.


Francuska

Dvorac enonso se nalazi na reci er koja jednim delom tee gotovo paralelno sa Loarom. Posebnost ovog dvorca je u tome to je u potpunosti izgraen iznad reke. Tokom svog postojanja i burne istorije ruen je i graen, a menjao je i vlasnike. Poznati vlasnici su bili Anri II, Dijana od Poitjea, Katarina De Medii, Klod Dupen i hemiar Teofil il Peluz. Dupenova supruga Lujza od ovog zdanja napravila mesto za okupljanje knjievne elite, dok je Margarita Peluz uloila itavo bogatstvo u restauraciju dvorca. Na listi vlas-nika se nalazi i porodica Menije, uvena po proizvodnji okolade. Kako su ene obeleile nje-govu istoriju, smatra se damskim dvorcem. enonso godinje poseti oko milion turista, te je tako pandan Versaju.

Najpoznatiji renesansni dvorci

Ponosni stanovnik severozapadne Francuske, dvorac ambor je sinonim za udobnu vilu i ujedno najvei dvorac u aleji renesan-snih dvoraca u dolini reke Loare. Originalni projekat ambora je sastavio Domeniko de Kartona. Projekat se menjao tokom grad-nje koja je trajala itavih dvadeset godina. Nije tajna da je Leon-ardo da Vini uestvovao u projektovanju, a istraivanja su ulila sumnju da je kompletan projekat njegovo delo. Leonardo sasvim sigurno stoji iza ideje o centralnom duplom spiralnom stepenitu koje se nalazi u dvorcu. Istorija svedoi da je prvo smislio jo kompleksnije etvorostruko spiralno stepenite, ali da graditelji nikako nisu mogli da razumeju kako bi mogli da ga izgrade. Kao proizvod pojednostavljenog projekta nastalo je dananje stepenite, koje je od svog nastanka predstavljalo pravu atrak-ciju. Dvorac ima est velikih kula, 440 soba, 365 kamina i 84 stepenita. ambor okruuju parkovi koji zahvataju 52,5 km, a imajui u vidu specifinu lokaciju, napravljen je itav sistem kana-la oko zidina dvorca. Od prvobitne ideje, da bude samo paviljon za lov kralja Fransoa I, dvorac ambor je postao biser arhitekture u dolini Loare.

Evropa

Zamak Egeskov je smeten na junom delu ostrva Funen u Danskoj. Egeskov se smatra najouvanijim zamkom koji je okruen vo-dom, a potie iz perioda renesanse. Gradnju dvorca potpisuje Frands Brokenhus. Zamak je sagraen na hrastovim temeljima iznad jez-era ija je dubina pet metara. Prema legendi za gradnju je bila neophodna itava hrastova uma, otuda i naziv Egeskov (hrastova uma). Egeskov ini i nekoliko muzeja koji neguju umetnost agrikulture i starih vozila. Vei deo muzeja otvoren je za javnost, osim onih koje lino koriste grof i grofica.

Mirski dvorac je ponosno mesto UNESCO-ve svetske batine, uukano u Belorusiji. Iako je gradnja u 15. veku poela u gotikom stilu, sa kvadratnim zidinama i kulama, zavrena je u duhu renesanse, za ta je zasluan vojvoda Razdvil. Peta kula je smetena iznad ulaza s pokretnim mostom. Sve kule su etvrtaste u osnovi i zavravaju oktogonalnim krovom, jedinstven izgled im daje dekoracija od cr-vene opeke. Trospratnu palatu krasi fasada ukraena ploicama i balkonima od kamena. Velika oteenja Mirski dvorac je pretrpeo u vreme Napoleona, a obnovljen je u 19. veku. Porodica Vjatopolik Mirski je bila vlasnik dvorca do 1939. godine.

Dvorac Aze le Rido je jedan od najranije sagraenih renesansnih dvoraca. Nalazi se u departmanu Endr, iji se temelji direktno izdiu iz vode. Dravni rizniar kralja Fransoa I, il Bertelo, poeo je gradnju ovog dvorca na teritoriji koja je delimino bila u nasled-stvu njegove supruge, Filipe Lezbahi. Ona je uestvovala u projektovanju i predloila ideju o centralnom stepenitu koje je najupeatljivija inovacija u ovom dvorcu. Dvorac je graen u periodu od 1515 - 1527. godine. U 20. veku kupila ga je vlada i potpuno obnovila njegovu unutranjost zbirkom renesansnih predmeta.

www.creativeartmagazine.rs66 Creative Art www.creativeartmagazine.rs Creative Art 67

www.creativeartmagazine.rs www.creativeartmagazine.rs68 Creative Art Creative Art 69

DRVENE SKULPTURE POD OKRILJEM STRUKTURE

KRISTALAMUZEJ KINESKIH DRVENIH SKULPTURA

Predstavljamo jedinstveniprojekatarhitektonskog studija MAD,

posveen hramu umetnosti, ispunjen kineskim

drvenim skulpturamai umetnikim delima,

koji ini sintezu prirode,umetnosti i arhitekture,

i spaja ih u jednucelinu

Naziv samog projekta nam esto i sam moe rei sve ono to nam je potrebno da bismo se in-formisali i pre poetka analize dizajnerskog procesa. Muzej kineskih drvenih skulptura predstavlja dobar primer za to. Bilo bi neobino da samo zdanje jedne ovakve institucije ne predstavlja skulpturu samu po sebi. Moe se rei da nam neobian dizajnerski pristup proce-su od ideje do realizacije zgrade muzeja prua mno-go raznovrsnih nagovetaja o kojima treba razmiljati. Arhitektura u potpunosti moe transformisati pejza svojom intervencijom. Takav vid inter-vencije uglavnom predstav-lja nespretnost ovekovog delovanja, ali kao to moemo videti iz priloenih fotografija, moe i uveliati lepotu prirod-nog okruenja.

Autor: Sonja Nikoli

70 Creative Art www.creativeartmagazine.rswww.creativeartmagazine.rs

Fluidni oblici

Iako su skulpturalni kvaliteti oigledni, postoji i ko-herentnost sa organizmima, florom i faunom koja okruuje objekat. Veoma paljivo osmiljena inter-vencija u sintezi sa prelepim pejzaom, izdvaja ovo vajarsko delo arhitekture i ini ga arobnim. Pod uti-cajem lokalnih zimskih pejzaa, dizajn objekta tei da proiri i povee kontrastne kvalitete izmeu elegantne smirujue prirode neposrednog okruenja i brzine svakodnevnog ivota.Forma muzeja oblikovna i sa umetnikog aspekta, podsea na formu zamrznutog fluida - ledenice, duine oko 200 metara. Ovaj fluidni oblik, sa struk-turom poput kristala, na spoljanjoj fasadnoj opni re-flektuje i istrauje prirodu i okolinu koja ga okruuje. Time posreduje izmeu okolne netaknute prirode i ur-bane zone grada. Unutranjost muzeja kombinuje dva velika izlobena prostora koja su povezana centralnim ulaznim foajeom. Na spoljnoj volumetriji objekta se jasno uoava deo koji deli dve muzejske celine, tor-zionom modifikacijom, postiui simbioznu poveza-nost. Uvrtanjem strukture kristala - objekta, dobijen je svetlosni atrijum, sa staklenom krovnom ploom koja proputa snopove svetlosti i kupa dnevnim i pri-rodnim osvetljenjem kompletan galerijski prostor.

Creative Art 71

U izgradnji

Dnevna svetlost je veoma bitna za prezentaciju izloenih muzejskih ekspo-nata, ali isto tako ne sme biti ni prejaka. Ovaj skoro panoramski svetlosni otvor, omoguuje samo prodor odreene us-merene, koliine svetlosti. Muzej bi tre-bao biti izgraen u glavnom gradu Sev-erne Kine, Harbinu. Harbin predstavlja grad ubrzanog razvoja, ekspanzije i ur-banizacije. Izgradnja muzeja bi ovaj grad definisala kao kreativni regionalni centar razvoja umetnosti severne Kine. Muzej kineskih drvenih skulptura pretenduje da postane jedno od internacionalno priznatih obeleja ovog grada u razvoju.Projekat izgradnje muzeja spada u jedan od tri projekta kulturnih zdanja, koja su bila predviena za 2009. godinu, a ija izgradnja je preputena arhitektonskom studiju MAD, sa seditem u Pekingu. Struktura muzeja je nedavno zavrena, dok e dizajn zgrade opere i kulturnog centra tokom februara biti priveden kraju.

Diz

ajn


GRADOVI BOLJE BUDUNOSTI?

mag arh feb11.pdf

Documents