Luj XV

• Luj XV je bio praunuk Luja XIV i sin Luja od Burgundije. Oba roditelja su mu umrla 1712, a ostala Lujeva braća su umrla kao deca. Na presto je došao nasledivši ga od pradede, Luja XIV, kao četvrti kralj Francuske iz dinastije Burboni. Stil Luja XV deli se na dve faze:

• 1715-1730. – doba regentstva• 1730-1774. – doba vladavine.

• Početak vladavine Luja XV donekle se poklapa sa rađanjem stila rokoko , koji traje tokom XVIII veka. Glavne odlike ovog stila su: raskošne forme, ljupkost, slikovitost i upotreba materijala nežnih boja, uglavnom jednobojnih. Umesto teških brokata i krute svile iz prethodnog perioda, sada se koristi meka svila, sa utkanim ili stampanim buketićima cveća pastelnih boja. Uz svilu, koristi se indijski muslin, štampani pamuk i čipka na mrežastoj osnovi. Trake se ređe koriste i kombinuju se sa veštačkim cvećem. U XVIII veku francuski kostim dominira celom Evropom. Zakoni protiv raskoši više ne postoje, što dovodi do demokratizacije nošnje.

Muški kostim• Glavni deo muškog odela je kaput – abi. Abi ima dva proreza

sa strane i jedan pozadi. Peševi su nešto duži i širi nego u vreme Luja XIV i često se postavljaju krutom tkaninom kako bi zadržali široku formu na bokovima.

• Zarukavlja su u početku ogromna, a onda se smanjuju. Grudnjak je nešto kraći od abija. Nosio se zakopčan u visini struka, a na grudima se otvarao da bi došla do izražaja košulja sa žaboom od fine čipke. Ovaj žabo je imao ulogu kravate i bio pričvršćen crnom plišanom trakom.

• I kaput i grudnjak su bogato ukrašeni vezom.  Veliki poklopci na džepovima i  široka zarukavlja se kopčaju za kaput ukrašenom dugmadi. Ispod rukava kaputa izviruju bogati riševi kojima se završavaju rukavi košulje.  

• Čakšire su uže nego u prethodnom periodu. dopiru do ispod kolena, gde se kopčaju tankom pređicom. Čarape pokrivaju donji deo čakšira. Uz odeću se nosi mač, koji izviruje kroz proreze na kaputu.

• Od 1745. čarape se nose ispod čakšira. Čipkani zabo zamenjuje kravata, najčešće crna, sa čvorom napred.

• U modu ulazi nova forma kaputa – redengot. Redengot je preuzet iz engleskog jahaćeg odela. Dug je do ispod kolena, strukiran, sa širokim, zvonastim peševima i dvoredim kopčanjem.

• Oko 1770. godine pojavljuje se još jedna nova forma kaputa – frak. Frak ima koso isečene peševe. Uz njega se nosi kratak prsnik, do pojasa, i ne nosi se mač.

• Cipele imaju umereno špicast vrh i visoku petu, koja je na francuskom dvoru i dalje crvene boje. Bogato su izvezene, a mašne i rozete se zamnejuju ukrasnim kopčama.

• Na glavi se i dalje nose perike, ali one sada menjaju formu i umesto visokih, kovrdžavih perika, sada se nosi kosa vezana u rep, napuderisana, sa redovima horizontalnih uvojaka iznad ušiju. Od 1730. velike perike nose samo stariji ljudi i slobodne profesije. I dalje se nosi trorogi šešir. Obod je nešto uži nego ranije, a njegov rub se, najčešće, ukrašava zlatnim gajtanom.  Šeširi se, umesto perjem, ukrašavaju rozetama od traka, i obično se nose u ruci, da ne pokvare periku

• Detalji koji sliku čine kompletnom su štap za šetnju, mač, rukavice i čipkane maramice. Zimi se nose mufovi.

• Koriste kompletnu šminku i stavljaju mušice.• I žene i muškarci koriste ukrašene burmutice, a šmrkanja burmuta

se smatralo izuzetno elegntnim običajem.

Ženski kostim

• Od 1711. se vraća u upotrebu neka vrsta vertigadena – kotarice, prvo od krutog platna, a zatim od trske ili kitovih kostiju. Do 1730. one dostižu blizu dva metra u prečniku. Umesto traka i gajtana, sada se za ukrašavanje odeće koriste riševi. Riševi se nalaze na rubu dekoltea, na rukavima, našiveni po rubu suknje.

• Ženski kostim  karakteriše ležernost i povratak prirodi. Karakteristična je tzv. vato-linija: prednji deo haljine je utegnut, a pozadi se haljina ležerno spušta od ramena u vidu dva vertikalna nabora (vato nabori). Haljina je tako duga da se zadiže rukama ili kači čiodama. Grudnjak se napred šnira ili zatvara stepenicama. Rukavi su uski do lakta, odakle se šire redovima karnera, a suknja je napred zatvorena ili se otvara pred donjom suknjom.

• Za izlaske se, kada nije bilo hladno, preko odeće nosio kratak svileni ogrtač sa kapuljačom, ukrašen riševima po rubovima. Zimi su se nosili dugi ogrtači sa velikim kapuljačama i krznom obrubljeni pelis (vrsta kaputića), a ruke su se grejale velikim krznenim mufovima.

• Od 1740. suknja se širi u stranu pomoću duplih kotarica, dok napred i pozadi pada ravno.

• Krajem perioda prednji deo haljine se otvara i otkriva plastron prekriven vezom i mašnama. Rukavi su napred kraći, a ispod lakta duži.

• Obuća ima špicast ili zaobljen vrh i visoku potpeticu pomerenu ka sredini tabana.

• Frizura oslobađa čelo, a kovrdže uokviruju lice. Kosa se na temenu skuplja u pletenicu pričvršćenu trakom u punđu. Teme je često ukrašeno cvetićima. Kosa se puderiše. Nose se slamni šeširi širokog oboda, koji se trakom vezuju ispod brade. 

• Na glavi se nosi i platnena kapica – dormeza (nekada se slamni šešir nosi preko nje).

• U šminkanju se i dalje koriste velike količine pudera, ruža i veštačkih mladeža. Kažu da dame nigde nisu išle bez svojih kutijica sa ružem i mladežima.

• Nosi se mnogo nakita, a omiljene su forme cveća i venčića. Pojavljuju se prve imitacije bisera i dragog kamenja. Oko vrata se često nose plišane trake, ili trake ukrašene riševima. Detalji su lepeze, suncobrani, bočice sa parfemom i burmutice.