lovačke novine vlg07

8/18/2019 lovačke novine VLG07

1/19

Broj 7 - Avgust/Septembar

w w w . l o v a c k i s a v e z v o j v o d i n e . c o m

SRNDAĆ

SEZONA 2013

LOVAČKI KARABINMAUSER M12

MALI MINSTERLENDER


2/19

VOJVOĐANSKI LOVAČKIGLASNIKGlasilo Lovačkog saveza Vojvodine, zainormisanje, struku i edukaciju

Osnivač i izdavač:Lovački savez Vojvodine21000 Novi SadJovana Đorđevića 4Teleoni: +381 21 457 023, 456 529E-mail: [email protected]

Za izdavača:Milan Pažin, predsednik

Uređivački odbor:Dimitrije-Mića Bošković, predsednik Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajići Jaroslav Pap

PRODUKCIJA I REALIZACIJA:Lorist, Agencija za izdavačku delatnosti marketing21132 Petrovardin, Tome Maretića 23Tel: +381 21 432 222, 6435 638,

060 6432222E-mail: [email protected] i odgovorni urednik:Jeremija TriunovićRedakcija Nacionalnog lovačkogmagazina LoristTehnički urednik:Marko Nosović, 3 Faces design studioNovi Sad

Štampa:Štamparija „Komazec“ InđijaOvaj broj štampan je u 15.000primeraka Naslovna strana:Jelen u rici, arhiva Lorist

CIP-katalogizacija u publikaciji Bib-lioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasi-lo Lovačkog saveza Vojvodine, zainformisanje, struku i edukaciju /

glavni i odgovorni urednik JeremijaTriunović-2013, br.7 (avgust/septem-bar-Novi Sad:Lovački savez Vojvod-ine,2013-,Ilustr.;30cm DvomesečnoISSN 2217-9402COBISS.SR-ID 272044039

Poštovani čitaoci,

pred Vama je sedmi broj Vojvođanskog lovačkog glasnika koji kasni saizlaženjem nekoliko meseci. Po onoj staroj narodnoj da će svaki pametan čovekuvek naći opravdanje za sebe odmah na početku trebalo bi da se izvinemo i kaže-mo bar nekoliko reči opravdanja. Kao i u životu uopšte, tako i ovde, u pisanimmedijima postoje objektivne i subjektivne okolnosti zašto nešto nije urađeno. Unašem slučaju jedino zaista možemo govoriti o objektivnim okolnostima kašnjen- ja. Kao što znate krajem juna odlukom UO LSV raspisan je tender za izbor novog uredništva našeg glasila. Sama procedura tendera ima svoju logiku i trajanje.U želji da se sve ispoštuje, uz poptpunu transparentnost, tek polovinom avgustauspeli smo završiti ovu komplikovanu proceduru. Kao najbolji ponuđač bila jeLorist, Agencija za izdavačku delatnost i UO je na predlog Komisije za inorm-isanje jednoglasno ovoj kući poverio izradu Vojvođanskog lovačkog glasnika. Ieto, Vojvođanski lovački glasnik j e pred vama. Shodno odluci Skupštine Lovačkogsaveza Vojvodine do kraja ove 2013/2014 lovne godine treba da izađe šest brojevaVLG. I tako će biti. Evo i dinamike. Brj osam će izaći 15 oktobra, broj 9, 20 decem-bra 2013 godine. Broj 10, 25 januara, broj 11, 25 ebruara i broj 12, 5 aprila 2014godine. Dakle, svih šest brojeva, baš onako kako i glasi odluka Skupštine ili prosto

rečeno baš onako kako ste i platili.Za glavnog i odgovornog urednika Vojvođanskog lovačkog glasnika Upravni

odbor Lovačkog saveza Vojvodine imenovao je Jeremiju Triunovića, dugogodišn- jeg lovnog radnika koji je obavljao veliki broj vrlo odgovornih unkcija u lovnojprivredi. Uz to Triunović je i osnivač Nacionalnog lovačkog magazina Lorist, većdeset godina novinar i član Udruženja novinara Srbije.

Komisija za informisanje UO Lovačkog saveza Vojvodine

HVALA NA POVERENJUZahvaljujem se Komisiji za inormisanje UO LSV i Upravnom odboru na

poverenju i prilici da uređujem jedan ovako ozbiljan i visoko tiražan list. Znam da je odgovornost velika. Nekako kad god pišem uvodnike za novine osećam se us-amljenim i prepuštenim samom sebi. Teška su vremena i još teže reći nešto pamet-no. Ovog trena pada mi na pamet jedino da vas čitaoce zamolim za strpljenje i dau izboru tekstova potržim vašu pomoć i poneki pametan savet. Jer eto dobio sampoverenje od UO Saveza, još kad ga dobijem od vas smatraću da sam uspeo, kako ja tako i cela moja ekipa koja će pisati i uređivatiVojvođanski lovački glasnik. Znam da će to bititeže od onog prvog. Ali to je život. Ne možeteugoditi svima. U jedno budite sigurni, pokušaće-mo i truditi se da na vreme inormišemo, da tek-stovima obrazujemo, da afirmišemo rad svakelovačke organizacije i iznad svega budemo proe-

sionalni. Teško ali ostvarivo.Dobar Vam pogled želim i da se uvek uzdravlju čitamo.

Vaš Jeremija Trifunović

KAKO DO NAS?Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašemudruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskomlovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati na:POŠTOM na adresu:Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi seuplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog glas-nika možete pratiti na: www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs

posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

3


3/19

Predsednik Komisije za uzgoj izaštitu divljači Upravnog odbo-ra Lovačkog saveza Vojvodinepro.dr Zoran Ristić i še stručne službeSaveza dr Milan Novkov obišli su svaprihvatilišta u udruženjima i društvima

koja su odlukom Saveza dobila azanskepiliće i uverili se u ispravnost kako prih-vatilišta tako i samog prijema azančića.Prilkom obilaska terena komisija je sva-kom društvu ili udruženju dala radnenaloge šta treba ispraviti i eventualnodoraditi.

Svim lovačkim društvima pre negoda se otišlo na teren, dat je pisani materi-jal (dva ormulara). Jedan se odnosio naprijem azančića pre nego da se unesu uprihvatilišta – volijere, i drugi, kako da sevodi evidencija u lovnoj sezoni i praćen-je ovako ispuštenih azančića u lovište.Takođe je svakom društvu dat odgov-arajući broj prstenova da bi obeležili sveazančiće i pratili njihovo ponašanje odmomenta prijema do izlova. Takođe im

je sugerisanoda o obeležen-

im azančići-ma obaveste ioklona lovačkadruštva, ako bibio odstreljenovako obeleženazan u lovnojsezoni u nji-hovom lovištu.

Ukupno jepregledano de-setak prihvatil-išta – volijera.

U Mara-diku je kon-statovano daimaju izgrađe-no prihvatilište

– volijeru koja je u završnoj azi grad-nje. Lokacija je dobro odabrana, nalazise u remizi sa dovoljno sunca, poredprirodnog izvora vode, koji je u sklopu volijere, sa dovoljno nadstrešnica saarmirano betonskim stubovima koji suubetoniorani, kao i žica koja je takođeubetonirana u donjem delu, radi zaštiteod predatora. Na ulazu imaju dezbarije-ru, i u završnoj su azi radova.

U Debeljači, postoji volijera koja jelocirana u lovačkoj remizi, koju su lov-ci podigli. Volijera je cca površine 200m2 i sva je u korovu, koji je prerastao ižicu. Dat je precizan nalog šta treba ura-diti. Kako saznajemo sve je urađeno iazančići su već u prihvatilištu.

Uzdin ima volijeru za prihvatazančića koja je locirana u sklopu na-puštene kuće sa velikim placom. Plac saizgrađenom volijerom je tako lociranda se naslanja na poljoprivredno zem-lljište koje je sa jedne strane obraslo sa

drvećem, a sa druge strane je posejanikukuruz. I ovde su data upustva šta treba

ispraviti.U Ruskom selu je takođe kon-

statovano da imaju prihvatilište ali senerešenom svežom vodom pa je komisijanaložila da se odmah iskopa bunar u ne-posrednoj blizini prihvatilišta. Iako nijeplanirano, u sklopu pregleda - obilaskaprihvatilišta, obiđeno je nekoliko remizakoje su lovci ovog udruženja podigli usopstvenoj režiji i održavaju ih. Ovo jeza svaku pohvalu, i treba da bude prim-er i drugima da porade na poboljšanjuuslova za divljač.

U Sonti imaju u lovačkoj šumicisvoju azaneriju od 1960. godine, koja je sa manjim prekidima radila, a i ovegodine su u sopstvenoj režiji proizvelipreko 1.200 azančića i ocena komisije je bila da su spremni za prijem 200azančića.

Ada ima tri prihvatilišta. Komisija je odabrala najbolju lokaciju i dala pre-cizne preporuke prihvata.

Sve u svemu Komisija Saveza koja je obilazila sva prihvatilišta mišljenja je da uz određene korekcije i dorade uprihvatilištima – volijerama sva obiđenadruštva ispunjavaju uslove za dobijanjenamenjenih azančića. Da su preuzeliobaveze lovačka društva da lovno uzgo- jne objekte stave u unkciju pre dobijan- ja azančića.

U celini gledajući, čini se Komisijida se pomiče na bolje kada je u pitanjuprihvat i podivljavanje azančića u našimlovištima jer su lovačka društva shvatilada bez dobro urađenih objekata za pri-hvat nema ni rezultata u lovnoj sezoni,a troše se velika sredstva na kupovinu ičuvanje azančića.

Lovačka komora Srbije u sarad-nji sa Šumarskom školom iz Kraljeva,pokrenula proceduru za doškolovavanjelica koja su u prethodnom periodu obavl-

jala poslove iz oblasti lovstva a stupan- jem na snagu Zakona o divljači i lovstvu(„Službeni glasnik RS”, br. 18/10), istanemaju uslove u pogledu obrazovanja zasticanje odgovarajuće licence. Ovim po- vodom, upućeni su od strane Komore,zvanični pozivi za dostavljanje spisko-

va kandidata, i to: JP „Srbijašume“, JP„Vojvodinašume, Ministarstvu odbrane,Lovačkom savezu Srbije, JP NP „Tara“,JP NP „Fruška Gora“, JP NP „Kopaon-

ik“, JP NP „Đerdap“, Lovačkom savezuVojvodine i Lovačkom savezu CentralneSrbije. Nakon dostavljanja traženih spis-kova kandidata, od strane pojedinih ko-risnika lovišta, Komora je uputila dopisŠumarskoj školi u Kraljevu sa molbomza organizaciju doškolovavanja zaint-

eresovanihk a n d i d a t akoji bi po-hađali odgo-

varajuće kurseve za sticanje diplome ozavršenom srednjoškolskom obrazovan- ju. Na ovaj način će se navedenim licimaomogućiti da steknu zakonske uslove začlanstvo u Komori odnosno za sticanjeodgovarajuće licence.

Upravni odbor Lovačkog savezaVojvodine jednoglasno je doneo odlu-ku da ubuduće inormativno glasilo vojvođanskih lovaca Vojvođanski lovač-ki glasnik radi redakcija Nacionalnog

lovačkog magazina Lorist. Na raspisa-nom tenderu krajem juna za izraduVLG javile su se redakcije Dnevnika,Mont pressa, Vojvodinapressa i Lorista.Komisija za inormisanje napravila je

rang listu po kojoj je Lorist dao najpo- voljniju ponudu. Upravni odbor koji jezasedao u Crepaji 14.8.2013 godine do-neo je jednoglasno odluku na predlogKomisije za inormisanje.

Razmatrajući ponudu LoristAgencije da besplatno uradi sajtoveza sva lovačka udruženja u VojvodiniKomisija je donela odluku da predložirukovodstvima Lovačkih udruženja dau saradnji sa Lorist Agencijom iz Petro- varadina naprave sajtove i svoje inter-net prezentacije. Izradu sajtova LoristAgencija će uraditi besplatno i obezbeditihosting. Održavanje ovih sajtova plaćalobi se Loristu samo 15.000 dinara + PDV

GODIŠNJE uz mogućnost plaćanja u trirate. Lorist Agencija bi redovno ažurira-la sajtove sa vestima i otografijama kojebi dobili od lovačkih udruženja. Svi sajtovi bi bili povezani preko “banera” sasajtovima LSV i Lorist, kako bi se pov-ećalo njihovo rangiranje i posećenost.Sajtovi bi bili dostupni na svim vodećimsvetskim jezicima i vidljivi u celom svetu24/7 365 dana u godini.

Polazeći od činjenice da lovacai lovačkih organizacija kao i njihovograda skoro da nema u medijima i sred-stvima javnog inormisanja Komisija zainormisanje UO Lovačkog saveza Vo-

jvodine donela je odluku da se na jesenorganizuje novinarski kamp na komebi naši predavači upoznali novinare štaradimo i kako treba da nas predstvaljaju.

Za ovakvu odluku Komisija je ima-

la u vidu da mediji ili uopšte ne pišu onama ili pišu samo u incidentnim situ-acijama. Da bi se ovo popravilo mora senovinarima ukazati šta je važno i bitnokada je inormisanje u lovstvu u pitanju.

Piše: Dr Zoran Ristić

PRIHVAT FAZANSKIH

PILIĆA, KRENULO NABOLJE

POKRENUTA PROCEDURA ZADOŠKOLOVAVANjE RADNIKA

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIKPOVEREN LORISTU

MORAMO NA INTERNET

NOVINARSKI KAMP

IZ LOVAČKOG SAVEZA VOJVODINE Lovački savez Vojvodine obaveštava

Iz rada Komisije za informisanje

Nema nas u medijima

Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine za ovu godinu dodelio je 1000fazanskih pilića lovačkim udruženjima u Vojvodini. Po 200 fazanskihpilića su dobili LD Crepaja – LU Kovačica, kao i lovačka udruženja ilidruštva u Maradiku, Debeljači, Uzdinu, Ruskom Selu, Sonti i Adi.

Prstenovanje fazančića u Ruskom Selu

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

54


4/19

Sadašnja brojnost i struktura (polnai starosna), kao i stepen korišćenjapopulacija jelena u većem delu Sr-bije, posebno u slobodnoj prirodi (tzv.“otvorena“ lovišta), znatno su ispodmogućnosti prirodnih potencijala šumai šumskih područja (oko 2,5 milionahektara ili 30% od ukupne površine).Prema zvaničnim podacima procenje-

na brojnost jelenske divljači je najvećau Vojvodini (oko 3.100 jedinki u proleće2009. godine), dok je značajno manja uregionu Južne i Istočne Srbije (oko 800jedinki), posebno u regionu Šumadijei Zapadne Srbije (oko 80 jedinki). Ta-kođe, registrovani ulov jelenske divljačije najveći u Vojvodini (587 jedinki), štočini 88% ukupnog ulova jelenske divljačiu Srbiji.

Postoje mnogi podaci koji ukazu-ju da je u prošlosti jelenska divljač bilaširoko rasprostranjena i vrlo brojna ubrdsko-planinskim područjima cen-tralne Srbije (južno od Save i Dunava).Međutim, mnoge autohtone populacijesu potpuno istrebljene zbog preteranogi nekontrolisanog lova, uznemiravan-ja, konkurencije sa domaćom stokom,i uništavanja ili pogoršavanja staništa.Stoga, posle II. svetskog rata, jelenskadivljač je reintrodukovana u nekoliko

šumskih područja centralne Srbije, kojasu nekad bila deo njenog prirodnog ar-eala: Mali Jastrebac 1954, Deli Jovan1960, Južni i Severni Kučaj, 1962 godine.Krajem sedamdesetih godina vojvo-đansko lovstvo dobilo je još j edno atrak-tivno jelensko lovište, Karakušu u kojojsu već tada započeli radovi na kontroli-sanom ukrštanju engleskog parkovnog

jelena (nepravilno su ga krstili “škotski”)sa u četiri serije jelena naše provenci- jencije. U novije vreme, jelenska divljač je reintrodukovana na područje Velik-og Jastrepca (1997), Sokolovice (1997),Cera(1998), Čemernika (2000), Bukov-ika (2005) i Nacionalnog parka “Fruš-ka gora“ (2009). Uporednom analizomograđenih uzgajališta utvrđeno je dareintrodukcija jelenske divljači nije upotpunosti izvršena prema IUCN uput-stvima za reintrodukcije, zbog toga štopred-projektne aktivnosti nisu elimini-sale ranije uzroke propadanja vrste (naprvom mestu krivolov). Takođe, greškeu azi pripreme i naseljavanja početnogzapata (nepovoljna struktura početnogzapata i kašnjenje u ograđivanju) znača- jno su ugrozile celokupan projekat ipovećale ukupne troškove.

Tek, brojnost jelenske divljači u Sr-biji može se okarakterisati lošom. Poseb-

no sa gledišta prostorne raspoređeno-sti jer praktično dve trećine populacijeobitava u Vojvodini. U strukturi svihlovišta Vojvodine 7,07% su šume i šums-ka zemljišta, 8,06% su livade i pašnjaci,73,42% su oranice, 1,55% su voćnjaci i vinogradi, a 9,9% teritorije ulazi u grupuostalih zemljišta, među kojima su bare,trščaci i otvorene vode. Šume i šumsko

zemljište u Vojvodini zahvataju prostorod 152.277,50 ha. Uglavnom su na njimaustanovljena ograđena ili kombinovanalovišta, namenjena intenzivnom gajenjudivljači, gajenju, zaštiti i lovu divljači,razmnožavanju divljači radi naseljavanja lovišta ili za druge namene određenelovnom osnovom. Upravo na ovakvimterenima obitava jelen, od Sombora,Apatina, podunavskog lovišta “Plavna” ,Karađorđeva, Karakuše, Morovića, Del-iblatske pešćare do Vršca. Doduše ima jelena i u lovištima pojedinih lovačkihudruženja kao što je Plandište, Sečanj…I još ponekih gde je uglavnom prolaznadivljač.

Dakle što u ovim ograđenimlovištima što u slobodnoj prirodi u Vo- jvodini ima oko 3.100 grla. Bar takva jestatistika koju vodi država. Nimalo zaponos. Doda li se ovome činjenica daskoro svim pobrojanim lovištima u Vo- jvodini sa jelenskom divljači gazduje JP“Vojvodinašume” sa zaista impozant-

nom brojkom stručnog kadra onda selogično tek treba zapitati, zašto nijebolje. Ili možda još jedna činjenica, od1948 godine kada je odstreljen tada ju-goslovenski i svetski prvak sa 248 CICpoena nismo uspeli odgajiti ništa jačeni bolje. Naravno susedi su napredovali, više ulagali, bolje radili selekciju i danasne samo da beleže veću brojnost od nasnego i mnogo ozbiljniju troejnu vred-nost.

A bili smo ponosna nacija kadanam je onaj gore pomenuti jelen(izBačkog Monoštra) bio svetski prvak nimanje ni više nego četvrt veka. Danas jeto samo lepa uspomena.

Piše: Dipl. Ing Jeremija Trifunović

BROJNOST NAMNIJE ZA PONOS

Uz riku jelena

I dok na veliko traju polemike da li je šakal štetočina ili nije, dok naukatvrdi da nije a lovci uporno da jestešakal se neumitno i dalje šir osvajajućinove teritorije. Iako su u Vojvodini kaoepicentri šakalskog pašaluka označavaniSombor, Apatin pa niže niz Dunav i po-dručja oko reke Tise ovaj, kako kažu an-tropogeno podržan predator osvaja nove

teritorije, čak i tamo gde nema vodoto-ka, bar ne onih većih. Tako, danas može-mo govoriti da na dve trećine površinelovišta u Vojvodini imamo šakala uztendenciju daljeg širenja. Redovi koje ćete čitatai u nastavku ovog teksta trebalobi posebno da zabrinu i možda stave udrugi plan veličinu njegove štetnosti poondove divljači. Bar u ovom momentu.O čemu se radi?

Na Poljoprivrednom akultetu uOsjeku Dr Ivica Bošković, inače pozna-ti kinološki sudija i sad već docent napomenutom akultetu prošle godineodbranio je svoju doktorsku disertacijuna temu moroloških i genetskih karak-teristika šakala na području Slavonije.Podatak do koga je došao je toliko ra-pantan da bi svakog lovca pa i nelovačkupopulaciju morao zabrinuti.

- Imamo primerak odstreljenogkrižanaca u Slavonskom Šamcu, jednuženku i jednog mladunca križanca sapsom na Pelješcu. Ženka je primerak

F generacije između ženke šakala i psaodstreljene u zimskom periodu koja je vodila četiri mladunca. I mladunac je F2od ženke križanke i domaćeg psa staro-sti četiri meseca a paren sa istarskim go-ničem. Obavili smo genetska istraživan- ja u laboratoriju u Rimu preparirali smoga, imamo dokaze u svakom smislu. Imoramo oboriti jedan rad citiran 1002puta da nema ukrštana između šakalai psa u prirodi, Međutim imamo neob-orive dokaze, rekao nam je Dr Bošković.

Šta ovo praktično znači. Uz obiljepasa lutalica koji haraju čitavom Srbijomi sada već enormno veliku populacijušakala neminovno će doći do ukrštanjai kod nas. Sa sigurnošću ali bez naučnih

dokaza možemo tvrditi da toga već imaovde, zambeležen je slučaj u Boljevcima,LU Zemun. Prava drama u lovištimai van njih bi mogla da nastane ukolikodo ovoga dođe masovnije a novonasta-li križanci dobiju osobine recimo psa ipare se dva puta godišnje a zadrže pred-atorske osobine šakala. O kojim bi ondasve štetama mogli da pričamo. I o koji

brojkama ovih jedinki bi mogli da piše-mo. O opasnosti po zdravlje ljudi tek netreba trošiti reči.

I da zaključimo, dok lovci sramežl- jivo redukuju brojnost šakala (nemastimulacija, težak lov, skupa municija ai meso se ne jede) a država uporno šti-ti pse lutalice i jedni i drugi uvećavajusvoju brojnost. A opasnost vreba.Vrloozbiljno.

- Ja vidim veliki problem što će bitisve više i više križanih, ova ženka koju vidite na slici se okotila u osmom mese-cu, što znači da je to drugo leglo. Zatose pitam šta će se dogoditi ako se budukotile kao domaći psi dva puta godišnje,pa po 4-5 štenaca, šta će se dogoditi sabolestima, to su sve nepoznanice. Čin- jenica je da ih ima u prevelikom brojui da treba redukovati populaciju i držatipod stalnom kontrolom, rekao nam jeza kraj dr Ivica Bošković.

A što se tiče šteta, dr Bošković jeizradio zaista detaljnu analizu. Prema

tim rezultatima i analizi 238 želuda-ca odstreljenih šakala u periodu od trigodine na područiju u Hrvatskoj gdeima najveći broj krupne divljači nisuuočene velike štete na divljači. Šakal jepre svega tipičan oportunista koji jedenajlakše dostupnu, po mogućnosti ani-malnu hranu, i u lovištima gde ima punokrupne divljači i gde se neadekvatno

zbrinjava animalni otpad, gde se koža,glava, utroba i okrajci ostavljaju u lovištutu ima šakala u velikom broju. Kod sitnedivljači gotovo nije našao nikakvu štetuod šakala. Od svih pregledanih šakalau nijednom nije nađeno mišićnog tki- va zeca a od azana u četiri slučaja sunađeni ostataci kljuna. U proleće često je nalazio glodavce kao njegovu hranu, voćkarice, dudove, divlje kruške, u jed-nom periodu u šestom mesecu pronađe-no je 1360 dudova, u jednom želudcu uosmom mesecu 26 miševa. Po pravilu,u jesen je nalazio ostatke divljih krušaka jabuka, ringlova, suncokreta, kukuruzau mlečno voštanoj zreobi. Dr Boškov-ić kao veliki problem vidi u odlaganjuotpada. Tek kad nije lovna sezona i kadnema odpada a njih ima mnogo ondaprave štetu na plemenitoj divljači, što sasigurnoću možemo tvrditi.

Pa lovci znate šta vam je činiti.

Piše:VLG Press

ŠAKALI SE PARE SAPSIMA LUTALICAMA

Upozoravamo, šokantno otkriće

Ženka mešanca između psa i ženke šakala odstreljena na Pelješcu


76


5/19

No, vratimo se našoj temi za ovajbroj - lovu na patke. Da bi steuspešno lovili ove lepe ptice,neophodno je zadovoljiti neke neo-phodne preduslove. Prvo i osnovno jepravilan izbor municije. Treba voditi

računa o tome da još nisu počele hlad-noće i da sačma ne treba da bude previšekrupna. Tu već počinju problemi, jer jekrupnoća sačme relativan pojam, na štase nadovezuje i činjenica da patke lete

na popriličnim visinama, pa treba ima-ti na umu kako da sačma koju koristi-mo bude efikasna. Ako pitate pet lovacakoju sačmu da koristite, najverovatnijećete dobiti i pet različitih odgovora. Dasad ne bismo previše elaborirali tu tem-atiku, uzmimo za optimalnu sačmu brojšest do osam (naše oznake). Ona bi tre-

balo da zadovolji najveći broj situacijau ovom lovu. Ipak, nisam retko viđaoda lovci koriste i sačmu broj četiri, ilipatrone sa semi-magnum punjenjem,upravo zbog visina na kojima su patke veoma često. Postoji i mogućnost da

kombinujete veličinu sačme, bez obzi-ra da li su vam cevi čokirane. Ja volimda lovim sa polučokom i cilindrom, pau tom slučaju sitniju sačmu stavljam učokiranu cev, a krupniju u cilindar. To je

već sasvim individualno, pa ovo ne trebashvatati kao savet. Individualno je i to dali volite sporiju ili bržu municiju.Indi- vidualno je i to da li volite sporiju ili bržumuniciju. O proizvođačima municije dai ne govorimo. Sve ima svoje prednosti imane, pa tako i veličina sačme koju ćetekoristiti. Patka nije previše tvrda, tako

da nije potrebno ni sačma da bude pre- velika. Jer, što je sačma manja to je većiposip, i obrnuto. Ali, ukoliko je jato na većoj visini, krupnija sačma će imati višeeekta. Individualno je i to da li volitesporiju ili bržu municiju. Zato predlaže-

mo da ih lovite u poletanju ili sletanju.

Gde je tražitiTako dolazimo i do drugog pre-

duslova. Taj drugi preduslov je vezanza patkin habitat, to jest mesto boravka.One vole da se zadržavaju u blizini vode,što veće to bolje. Međutim, ta voda morada ima dosta trske i ševara, koji patkamapruža neophodnu zaštitu od predatora.Upravo iz tog rastinja patke i polećukad su uznemirene, i na ta rastinja slećutražeću sklonište. To su idealna mesta nakojima ćete ih s uspehom loviti, ukolikoste dobro prikriveni. Jer ne zaboravite,patke imaju odličan vid. Ako primetepokret, naglo menjaju pravac i visinu, iodleću dalje. Zbog toga bi bilo pametnoda se ne pomerate previše i da sa sobomponesete šamlicu, iliti hoklicu, jer valjaboraviti više sati na jednom mestu. Ta-kođe dobro slušajte na pucnje koji vamdolaze s leđa, jer su prilično velike šanse

da patke, uplašene od jedne grupe lova-ca, potraže zaklon koji je blizu vas. Zatomorate da osmatrate nebo kao za vremebombardovanja. Ukoliko druga grupalovaca lovi iz čamca, šanse za uspeh semnogostruko povećavaju. U tom sluča- ju, izbegavajte da pucate po vodi, jer sei šanse za ozbiljna ranjavanja, takođeuvećavaju.

Kada je lovitiTreći preduslov je važan za doba

dana. Lovi se ili u sam osvit dana, ili upredvečernjim satima, kada i patke iduna počinak. Tačno je da ljudski anati-zam ne poznaje granice, pa nije čudnokada vidite lovce da u septembru love

Piše: Slobodan Boki Stojanović

LOV UZ ŠEST USLOVASeptembar, počinje lov na divlje patke

Kada se na kalendaru pojavi prvi septembar, prosečan lovac,koji je uz to i roditelj, ima dvostruki razlog za uzbuđenje. Emdeca polaze u školu, em počinje sezona lova na patke.

Jedan lep receptza pripremu divlje patke Ako ste već imali dovljno sreće lovačke i patku doneli kući predlažemo

da je pripremite po našem receptu. Naravno ima i drugih ali nama se ovajučinio ponajbolji. Ukoliko ste kulinar ili volite da kuvate pošaljite nam Vivaš recept za pripremu jela od mesa divljači. Rado će mo ga podeliti i drugim lovcima na našim stranicama.

Divlja patka na lovački način

Potrebno:1 divlja patka40 dg šampinjona2 šargarepe1 koren celera1 veća glavica crnog luka5 dg maslaca5 kašika domaćeg paradajz pirea4 zrna kleka

1 čaša crnog vina (ili ružice)2 dl domaće supe1 limunso, biber u zrnu

Priprema:Očišćenu, opranu i osušenu patku poprskati limunovim sokom i os-

taviti da stoji oko 20 minuta. Na maslacu propržiti patku sa svih strana. Umeđuvremenu na ugrejanom maslacu staklasto propržiti očišćen i iseckancrni luk i zelen i dodati u sud sa pečenom patkom. Sve to preliti paradajz pireom, razmućenim u vinu. Dinstati do pola uz dodavanje po malo supe,a zatim dodati isečene šampinjone na deblje listove (ako su mali onda cele)i ostale začine. Kada meso patke dobro omekša, izvaditi je, iseći na komadei složiti na tanjir za služenje. Umak u kome se patka pirjanila još malo prokuvati (po potrebi dodati malo supe) i preliti patku.

patke i u sred bela dana, ali o tome neće-mo trošiti reći. Bez obzira na to u kojedoba dana lovimo, neophodno je dabudemo dobro raspoređeni duž lovnelinije. Na ovom ribnjaku, u pitomomselu Banatskoj Dubici, gde smo lovili,ljubazni domaćini su nas rasporedili nasedamdesetak metara jedne od drugih.Tako su i napravljena mesta, gde smomogli dobro da se skrijemo od pataka, ada se istovremeno ne ugrožava bezbed-nost lovaca. Da bi lov bio što uspešniji,Dubičani su upotrebili dva čamca kojasu podizala divljač s vode. Ljubaznost iprisnost koju smo doživeli u ovom selu,gde kao i da vreme stoji, bile su vrednepredenog puta i neprospavane noći.

Nema lova bez...Stara lovačka izreka da “nema lova

bez kerova”, i u ovakvom lovu ima snaž-no uporište. Imajući u vidu da veliki brojodstreljene, ili ranjene divljači padne u vodu, od velike je važnosti pomoć do-brih pasa ptičara, koji vole vodu. To bibio četvrti uslov, ukoliko želimo da se ukomšiluku hvalimo kako smo dobar lovac. Na kraju krajeva, nepotrebno je dahranimo ribu i ostale stanovnike vode iobala pačetinom. Pas koga koristimo uovakvom lovu, treba da bude stabilnogtemperamenta, da ne trči levo-desno, već da bude uz svog vodiča i da čeka nakomandu - aport. Nekontrolisano trčan- je i tumaranje po trsci i gustišu će, nesamo rasterati patke i liske, već dovestiu opasnost i njegov život, jer će nekomožda pomisliti daje divljač ranjena idaje u ropcu. Naravno da o jačini ugrizanećemo pisati, jer se podrazumeva da j etu lekciju naš četvoronožni ljubimac većsavladao.

Septembarski dani znaju da budu

ćudljivi, pa nije zgoreg da ponesete sasobom peti uslov. To je neka lagana ka-banica koja će vas zaštititi od rane jesenje kiše.

Ostao je još samo jedan - šestiuslov. Dok ste u lovu, zaboravite bilokoju vrstu alkoholnih pića. Svima nam valja da dođemo kući živi i zdravi.

Svi ostali uslovi su vezani za vremeposle lova i u najvećoj meri se odnosena individualne kapacitete lovaca, kaošto su apetit i suvoća grla. Dubičani suse i na tom polju pokazali spremni, i nastolove izneli jedan od najboljih srnećihgulaša koji sam imao zadovoljstvo daprobam. A tek ‘ladno pivo... „It’s good tobe a hunter”!


98


6/19

Zbog veoma različitih klimatskih idrugih ekoloških uslova i prirod-nih prepreka ormirale su serazličite geograske podvrste. Na pros-torima srednje Evrope, po mnogima inajboljim staništima ove vrste, deter-

minisana je pod vrsta Perdix perdix per-dix.

Visinsko rasprostiranje jarebiceograničeno je agrarnom zonom. Zato jesmatraju nizinskom i brdskom vrstom,mada populacije sa manjom gustinomopstaju i na brdsko-planinskim, pa čaki na planinskim staništima. Prvobitnistanovnik otvorenih terena stepa, dan-as jarebica naseljava agrobiotope i njenživotni prostor se u mnogome poklapasa životnim prostorom zeca, vrstom sakojem se ne takmiči ni za prostor ni zahranu. Jedina njena veza sa zecom kaosustanarom jeste u nekim zajedničkimpredatorima, ko jih jarebica ima dale-ko više. Najveća razlika, naravno izuz-

imajući taksonomsku, morološku ianatomsku, ogleda se u reagovanju nadelovanje abiotskih, biotskih i antropo-genih ekoloških aktora. Jarebica je vrloosetljiva vrsta, stenovalentna na delo-vanje brojnih životnih aktora, pa je ipored izvanredne plodnosti podložnakolebanju brojnosti.

Opadanje brojnosti popu-lacija jarebica

Drastično smanjenje brojnosti uVojvodini sredinom osamdesetih godinaprošlog veka, posle petnaestogodišnjeg,

uglavnom negativnog trenda, podsetilonas je na situaciju od pre 40 i više godinakada je (1957- god sa brojnim stanjemod 70.904 jarebice) doneta odluka o pe-togodišnjoj zabrani lova na teritoriji ćelepokrajine. Međutim, ako za najnovijuregresiju brojnosti možemo da kažemoda je posledica vrlo kompleksnih uzro-ka, još uvek nedovoljno ispitanih, međukojima je velika i brza promena agrobio-topa izazvana napretkom ratarske proizvodnje to se, bar Što se tiče Vojvodinepedesetih godina, ne bi moglo reći.

U ostalim krajevima naše zemljekao i u drugim zemljama Evrope situa-cija je vrlo slična. Prema podacima saSimpozijuna o jarebici u Poznanju stanjepopulacija jarebice u evropskim zemljama koje čine glavninu njenog areala,bilo je sledeće:

Poljska je sve do pre dvadeset i više godina bila jedna od zemalja najbo-gatijih jarebicama, tako da je u 1976.godini odstreljeno 77300 jarebica. U

1979. godini, posle oštre zime, odstrel jespao na 38.000, u 1981. na samo 21.000odstreljenih ptica. U 1982. godini se tajbroj popeo na 34.000, u 1983. je porastaona 130.000 ptica. Godine 1984. dostižebroj od 170.000 jarebica Što je još uveksamo četvrtina nekadašnjeg ulova. Kaoglavni razlog smanjenja brojnosti (iodstrela) navodi se preterana upotrebapesticida u poljoprivrednoj proizvodnji.

U Engleskoj je u proteklih petn-aestak godina uočeno konstantno opa-danje broja jarebica. Kontinuirana i pažl- jiva istraživanja vrste su izvršena u celojzemlji, kao i razvrstavanje i ocenjivanjeuticaja raznih pesticida. Istaknuta je po-treba i neophodnost da se jarebica zašti-

ti, naročito u reprodukcionom periodu.Izvedeni su eksperimenti sa jarebicamakoje su bile opremljene malim radiouređajima i pokazalo se da je prosečnopreživljavanje mladih, odnosno malih jarebica 20 odsto (od 10 do 40 odsto) i

da su glavni uzrok uginuća insekticidi.Upotreba pesticida u poljoprivrednojproizvodnji u periodu od 1950. do 1985.povećana je za 95 odsto.

U Zapadnoj Nemačkoj od 1960.do 1976. godine konstatovani su veli-ki gubici koji su uzrokovali smanjenjebrojnosti za 95 odsto. Osnovni uzrok j e,kao i uvek, pripisan upotrebi hemijskihsredstava u poljoprivrednoj proizvodnji,ali isto tako i vrlo snežnoj i hladnoj zimi1979/80. godine.

U Čehoslovačkoj je megapopu-lacija jarebica sve do pre rata brojalapet do šest miliona ptica, a do 1950.njihov broj se smanjio na dva miliona.Sa postepenim nestajanjem’male poljo-privrede, zatim upotrebom savremenepoljoprivredne mehanizacije na velik-im površinama, masovnim korišćenjempesticida, fito-armaceutskih prepara-ta, insekticida i mnogih vrsta veštačkihđubri-va, došlo je do drastičnog opadan- ja brojnosti. Godinama je broj bio zabra-njen, ali sa nedovoljnim rezultatima, jer je brojnost sitne divljači u neprekidnomopadanju i sada se računa da ima samonešto više od 110.000 jarebica.

Podaci o stanju populacije jarebi-ca u Češkoj Republici vide se iz reera-ta proesora Hromasa. Hromas kažeda se u Češko-Moravskoj u periodu od1933. do 1936. godine odstreljivali okodva miliona jarebica. Dalje se odstrelsmanjivao pa se između 1949 i 1953.godine kretao oko pola miliona ptica,a između 1957 i 1961. godine bio nanivou od oko 200 hiljada. Od 1961. do1965. godine se skoro nije lovilo, a od1966. godine do 1970. godine odstrel sekretao od petnaestak hiljada do 135.806

Piše: Prof. dr Zoran Ristić

DRASTIČAN PADBROJNOSTI

Jarebica u Vojvodini

Poljska jarebica je autohtona vrsta evropske avifaune saširokim arealom koji obuhvata najveći deo kontinenta.

jarebica (1969.) Odmah sledeće godineodstrel je pao na 32.919 jarebica. Posle1971. godine pa sve do 1995. odstrel uČeško-Moravskoj skoro da se nije nisprovodio zbog drastičnog opadanjabrojnog stanja i ulaska jarebica u crvenuknjigu zaštićenih ptica.

U Nemačkoj, između 1970. i 1980.godine utvrđeno je smanjenje brojnostiza dve trećine. Godinama je lov na jare-bice bio zabranjen, ali se nažalost rezul-tati ne poboljšavaju, tako da se brojnostsvela samo na dvadesetak hiljada ptica.

U Danskoj je zapaženo konstantnoopadanje broja jarebica, tako da ih je u1950. godini bilo 400.000 a osamdesetihgodina prošlog veka broj im je smanjenna 100.000. U pomanjkanju jarebicaiz prirode, vrši se naseljavanje lovišta

povećanim unošenjem jarebica proizve-denih u uzgajalištima. Na 50.000 ulovl- jenih jarebica 72 % su one iz uzgajališta,16 odsto su divlje jarebice, a 12 odstopredstavljaju one sa neutvrđenim porek-lom. Staništa jarebica u Danskoj se ug-lavnom (82 odsto) nalaze na obradivimpoljima. Na parcelama šećerne repe živi40 odsto jarebica, a 26 odsto na livada-ma, obrađenim terenima i krompirišti-ma. U Austriji i Mađarskoj je takođeregistrovano veliko smanjenje brojnosti jarebica.

Prema istraživanjima u Poljskoj,utvrđena je cikličnost gde su minimu-mi opadali svake 10. godine što je pot- vrdilo ranija istraživanja, koji su našliperiodičnost od 11 godina za uslovePoljske. U Mađarskoj je takođe utvrđenacikličnost. Na 100 godina (1884 - 1985)praćenja kretanja odstrela, a takođe iprolećne brojnosti za period od 1963-do 1985. godine, utvrđeni su ciklusi odoko 10 godina.

Kao što je dokazano istraživanjimau drugim zemljama izvesna cikličnostpostoji i to sa prosečnim periodom od 10godina ali je ona mnogo manje izraženau pogoršanim ekološkim uslovima. Štose objašnjava nivelacijom amplitudekolebanja brojnosti. Naravno, kodopadanja brojnosti pikovi (kulminacija)brojnosti su uvek na nižem nivou nego uprethodnom ciklusu.

Što se tiče stepena korišćenjau odnosu na prolećno brojno stanjezapaža se da je najveći procenat ko-rišćenja zabeležen 1973- godine (15,45),da bi 1974. godine bio 13,95 a 1972. go-dine 13,47. Stepen korišćenja ispod 12odsto bio je 1969, 1990. i 1975. godine.

Procenat korišćenjamanji od 11 odsto bio je dve godine (1970. i1977.) i iznosio je 10,88odnosno 10,63, dok jepreostalih 26 godina uposmatranom perio-du odstrel bio ispod 10odsto sa zabrinjavajućimodstrelom u periodu od1996. do 2000. godinekada je on iznosio manje od 2,0 odsto. Ovakomali odstrel za posma-trani period još je za-beležen 1981. godine odsvega 1,66 odsto, odnos-no odmah posle totalnezabrane lova 1980. go-

dine. Dinamika brojno-sti i stepen korišćenjamegapopulacije jarebi-ca u Vojvodini (1965 -2000.)

Za ceo posma-trani period prosečanstepen korišćenja bio je8,67 odsto od prolećnogbrojnog stanja. Primeraradi, stepen korišćen- ja u Poljskoj se kretaooko 12 odsto od jesenjebrojnosti populacije što je približno isto za real-ni periodični prirast od60 odsto. Ovako niskestope korišćenja sigurnonisu aktor koji utiče nasmanjenje brojnosti, što je i ranije isticano, pa uz-roke treba tražiti na dru-goj strani.

Mogući uzroci smanjenjabrojnosti

Kao što smo već naveli, većina is-traživača glavni uzrok smanjivanja broj-nosti populacija jarebica vidi u velikimpromenama u agrobiotopu, koje se og-ledaju pre svega u: gajenju monokultu-ra na velikim površinama i njihovomintenzivnom obradom i ubiranjem na- jsavremenijom mehanizacijom: uništa- vanju međaša sa žbunastim vrstamadrveća i malim šumicama kao odličnihremiza za jarebice u zimskom periodu,intenzivnoj i neselektivnoj upotrebi her-bicida, rodenticida i naročito insekticidai drugih hemijskih sredstava za zaštitu

bilja i povećanja plodnosti zemljišta,

paljenju ostataka vegetacije u poznu jesen ili rano proleće.

Kao uzroci se navode još i pov-ećanje brojnosti predatorskih vrsta, uno-šenje azana na tipična staništa jarebicakao konkurentske vrste, kao i izostanakzimskog prihranjivanja.

Cikličnost u dinamici brojnosti,međutim, upućuje na klimatski aktor.Poznato je da su zimski gubici za vremedugih i snežnih zima ogromni, čak ipreko 80% od jesenje brojnosti popu-lacije. Za uslove Vojvodine na osnovu is-traživanja Ristića zimski gubici se krećuod minimalnih 40,80% do maksimalnih82,95%, što prosečno iznosi 64,97%.

GodinaProlećno

brojno stanje

Gustinapopulacije na

1 km Ulov

Procenatkorišćenja

1965. 242.859 12,63 15.742 6,481966. 233.074 12,12 15.761 6,761967. 231.411 12,03 16.333 7,061968. 226.761 11,79 17.185 7,581969- 190.922 9,93 22.822 11,991970. 213.709 11,11 23.242 10,88

1971. 198.427 10,32 30.722 15,48

1972. 274.753 14,29 36.998 13,471973. 273.198 14,21 50.651 18,541974. 289.476 15,05 39.855 13,95

1975. 277.383 14,43 31.533 11,371976. 226.625 11,79 17.078 7,541977. 174.577 9,08 18.556 10,631978. 131.520 6,84 10.992 8,361979. 116.830 6,08 8.136 6,96

1980. 107.450 5,59 - -1981. 103.895 5,40 1.720 1,66

1982. 109.815 5,71 6.611 6,02

1983- 119.336 6,21 11.224 9,40

1984. 123.385 6,42 11.702 9,48

1985. 106.231 5,52 5.833 5,49

1986. 85.336 4,44 5.574 6,53

1987. 77.484 4,03 3-019 3,90

1988. 59.212 3,08 3-146 531

1989. 55-717 2,90 3-518 6,31

1990. 53.667 2,79 6.188 11,53

1991. 58.938 3,07 2.684 4,55

1992. 71.178 3,70 3.119 4,38

1993- 88.586 4,61 4.543 5,13

1994. 85-281 4,44 5.488 6,44

1995. 93.544 4,86 4.217 4,51

1996. 95.360 4,96 1.896 1,99

1997. 77.764 4,04 1.219 1,57

1998. 75.872 3,95 1.372 1,81

1999- 70.257 3,65 1.057 1,50

2000. 59.093 3,07 819 1,39

I 5-078.926 440.533


1110


7/19


8/19

I ove godine, na jednom od naju-glednijih sajmova u regionu iz oblastilova, ribolova i sporta – „Loristu”, kojise održava od srede, 2. do nedelje, 6.oktobra na Novosadskom sajmu, bićepredstavljeni lovni i ribolovni turizam,pribor i oprema namenjeni lovu i lovci-ma, odnosno ribolovu i ribolovcima.Istovremeno će biti održani i sajmoviposvećeni ekologiji i zaštiti životne sre-dine, šumarstvu, hortikultulturi, a odčetvrtka, 3. oktobra – počeće sajmoviturizma i konjarstva i sersana.

Lovački savez Vojvodine je, pot-pisavši Protokol o poslovnoj saradnji saNovosadskim sajmom, potvrdio zajed-nički interes za afirmaciju i unapređenjelovstva i lovnog turizma. Zahvaljujućitome, Lovački savez Vojvodine će nastu-piti u Hali 1 i zajedno sa Sajmom orga-nizovati prateća dešavanja.

Međunarodni sajmovi „Lorist”ujedno će biti prilika da lovačkaudruženja predstave pojedinačno po-tencijale lovnog turizma – u okviru sa-mostalnih izložbenih postavki. Članovilovačkih udruženja takođe imaju prilikuda u organizovanim posetama, grupamavećim od 15 ljudi, posete Sajam i ostvarepopust pri kupovini ulaznica. Pojedi-

načna cena ulaznica je 300 dinara a zaposetioce u kolektivnoj poseti po 200dinara.

Izlagači će na sajmu, premadosadašnjim najavama, predstavitilovačko i sportsko naoružanje, pištol- je, revolvere, lovačke puške, karabine,lovačku municiju domaćih i stranihproizvođača, vazdušne puške, lovačkenoževe, optičke nišane, dvoglede, obućui odeću za lov. Posetioci će moći da seuvere u kvalitet proizvoda renomiranihsvetskih proizvođača kao što su „Bai-

kal”, „Bereta”, „Browning Long Trac”,„Zastava”, „Glok”, „Zoli”, „Swarovski op-tik”, „Sabatti”, „Kahles”, „Schmidt&Be nd-er”, „Leica”, „Minox”, „Baron”... Tokomsajmova „Lorist“ proizvođači i distrib-uteri lovačkog naoružanja i opreme,odobravaće specijalne sajamske popustei do 30%.

Bogate sadržaje u izlagačkomdelu upotpuniće poslovni programi,ali i atraktivni sadržaji, među kojimasu dve izložbe. U organizaciji Prirod-no-matematičkog akulteta u NovomSadu, Departmana za geografiju, turi-zam i hotelijerstvo biće priređena izlo-žba lovačkih troeja pod nazivom „Do-bar lovac – uspešan privrednik“, a na

štandu JP „Vojvodinašuma“ ćebiti predstavljeni lovački troejiodstreljeni ove godine.

Učešće na sajmovima„Lorist” do sada su potvrdili:„Vojvodinašume“ – Novi Sad,„Snajper“ – Beograd, „Capri-olo“ – Bačka Topola, „Zastavaoružje“ – Kragujevac, „GroMBM“ – Petrovac na Mlavi,„Swarovski optik” – Beograd,„Meteor“ – Kragujevac, „Mile

Dragić“ – Zrenjanin, „DDAKomerc Canona“ – Leskovac,„Oružarnica Hunter“ – Beo-grad, „Mirnovec Pirotehnika“– Sremska Mitrovica, „Pelo-ponez“ – Novi Sad, „SuperTane“ – Novi Sad, „PuškarstvoSpendal“ – Slovenija...

Finale u kuvanjulovačkog paprikaša

Finalno takmičenje u kuvan- ju lovačkog paprikaša u organizaciji Lovačkog saveza Vojvodine i No- vosadskog sajma biće održano u petak,4. oktobra od 12 časova. Takmičiće seekipe lovačkih udruženja koje će čini-ti četiri člana, ali bez mogućnosti da utimu bude proesionalni kuvar jer znan- je u pripremanju specijaliteta treba dademonstriraju sami lovci.

Dva lovačka takmičenja

Takmičenje u gađanju glinenihgolubova „Kup Lorista“ organizuje se upetak, 4. oktobra u Kaćkoj šumi, dok ćetakmičenje u istoj discilini, ali pod na-zivom „Kup Novosadskog sajma“ bitiodržano u nedelju, 6. oktobra u Futogu,u Lovačkom udruženju „Jarebica“.

Porodični danPrvi put na sajmovima u ovom

terminu, cela porodica će moći da uđena Sajam uz kupovinu jedne ulaznicepo ceni 300 dinara. Porodični dan bićeu subotu, 5. oktobra, a radno vreme sajmova će biti od 10 do 19 časova.

Lovačko udruženje „Žitište“ izŽitišta gazduje sa dva lovišta, lovišteStari Begej-jug sa 30.000 ha i lovištemStari Begej-sever sa 22.000 ha. Bog im je podario da se nalaze baš na granici

dva lovna područja u severno banats-kom i deo u srednje banatskom. Tako sehtelo. I još jedan kuriozitet kada je ovoudruženje i ova lovišta u pitanju. Pa icelo ovo područje. Ovo je najbešumni- ji deo u Evropi. Sa samo 0,2% površinapod šumama opština Žitište apsolut-ni evropski rekorder u bezšumnosti.Nije slavno ali za vredne lovce u Tordi,Žitištu, Banatskom Dvoru,BanatskomKarađorđevu, Česteregu, Srpskom iNovom Itebeju, Torku i BanatskomVišnjićevu, Ravnom Topolovcu, Međi iHetinu ovo nije preperka da se ne gadu- je domaćinski sa lovištem i ondovi-ma divljači. U devet od deset lovačkihdruštava imaju lovačke domove, prih-

vatilišta za azanske piliće od kojih je na- jnovije izgrađeno u Lovačkom društvuu Žitištu. Podizali su lovci ovde i remizeali ekonomska kriza čini i činila je svoje. Bile su predmet krađe i divlje seče. Iumesto da ih je više sve ih je manje. Pre-ma onome što smo ovde čuli trenutnonema ni tih 0,2% šuma.

- Bešumnost je zaista nešto što nampredstavlja veliki problem, jednostavnoako neko može zamisliti desetine hiljadahektara poljoprivrednog zemljišta bezijednog drveta, e to je slika našeg lovišta.Uz sve to ukrupljavanje poljoprivrednihzemljišta u velike parcele na kojima se seprimenjuje moderna meghanizacija saogromnim radnim zahvatima, izuztena

hemija čini da gazdujemo u još težimuslovima, započeo je za VLG pričumladi i energični predsednik Lovačkogudruženja Rajica Ivančević.

Predsednik Ivančević je poseb-no istako da u ovakvimuslovima i voda postajeproblem. Otuda opre-deljenje da se krene ubušenje bunara i pravl- jenje veštačkih pojilišta.

- Voda i podizanjeremiza su nam osnovniprogrami u budućnosti.Uz saradnju sa JP „Ekos“koje je ormirala naša

opština a koji su podig-li rasadnik u Čestergupokušavamo sadnjomdrveća podići remize ipoljozaštitne pojaseve.Međutim to što mi po-sadimo vlasnici zemljiš-

ta oranjem i primenom teške mehani-zacije oštete i to propada. Isti je slučaj isa sadnjom koju orsira opština Žitište.Zbog nedostatka nadzora pošumljenihpovršina i neodržavanja one propadaju.

I tu smo gde smo, nastavio je predsednikIvančević.

I dodao. -Ipak se nadamo da će uzevidentno dobru saradnju sa opštinomdoći i pomoć države. Ovo su problemikoji jednostavno ne spadaju u našemoći, zaključio je razgovor za VLGpredsednik Lovačkog udruženja ŽitišteRadojica Ivančević

Nemoć Lovačkog udruženja je ev-identna. Očekuju pomoć države, Pokra- jine, opštine. Planovi za podizanje šu-movitosti postoje, mnogo ih ima ali seprema rečima lovaca Žitište sve svodi nadomen mogućeg i domen obećanja. Re-alizacije nema.

Ratko Kušić, upravnik lovišta uŽitištu i podpredsednik Lovačke ko-more Srbije potvrdio nam je da lovci svepokušavaju da stvore pravi ambijent zaopstanak gajenih vrsta divljači.

- Mi činimo ono što je u našoj mo-gućnosti. Štitimo divljač i jednostavno ipored takvih okolnosti održavamo sveondove u punoj kondiciji. I kad je u pi-

tanju kvalitet i kvantitet. Uneli smo ovegodine u lovište 4.300 azanskih pilića,od srndaća smo napravili solidan pri-hod iz turizma, trenutno lepo lovimo sastrancima prepelice uz sve probleme saagencijama, javašluk koji vlada sa njimai loše naplate od njih. Krivolov smo svelina najmanju moguću meru zahvaljujućiUgovoru o poslovno-tehničkoj saradnji sa Poljočuvarskom službom opštine.Ono što je naša obaveza pa i više od togačinimo na opšte zadovoljstvo nadam se

čitavog društva, rekao nam je upravnikKušić.

I šta reći za kraj. Lovci Žitišta susvoj posao odradili maksimalno. Zadalje, rešavanje poljoprivrednih parcela,hemije, mehanizacije, šumovitosti moraipak država reći svoje. A lovci Žitišta točekaju i očekuju.

UZ PRIBOR I OPREMUI IZLOŽBE I TAKMIČENJA

ŽITIŠTE, NAJVEĆA GOLET U EVROPI

VLG PRESS VLG PRESS

Na Novosadskom sajmu od 2 - 6.10. 2013 godine

S desna, Predsednik LU Žitište Radojica Ivančevići upravnik lovišta Ratko Kušić

Novoizgrađeno prihvatilište u Žitištu


1514


9/19

Posle poprilično velikih tenzija načelo ovog moćnog lovačkog udruženjapostavljen je odlukom Izborne skupštineMiroslav Stanišić, poznatiji u lovačkim

krugovima kaoPrča. Kako namnaši izvori re-koše čovek izprvih lovačkihredova. MiroslavStanišić-Prča je već 30 godinalovac i 40 godinaaktivni kinolog i

uzgajivač nemačkih lovnih terijera. Članje nemačkog Dojče jagd kluba i vlasnikuzgajivačnic e NLT „Od Prče“. Reklo bi

se pravi čovek na pravom mestu. Da li i upravo vreme pokazaće period koji namdolazi.

Tek, ovde u Molu kako stvari sto- je lovstvo je krenulo na bolje. Uneto je1000 šestonedeljnih pilića, pripremajuposebnu tehnologiju za podivljavanje,hrane ih pored ostalih hraniva i para-daizom i prema onom što smo videliazančići izvanredno napreduju. Novinakoju je predsednik Stanišić uveo je dase svaka tri meseca prave preseci radakomisija Upravnog odbora a rezulta-ti njihovog rada objavljuju kroz inter-ni Lovački inormator koji će takođeizlaziti tromesečno i stizati na ruke sva-kog lovca. Izdvojeni su i obeleženi poli-

goni za obuku pasa, obeleženi poligoniza lov divljači.

Posebna pažnja se posvećujeekologiji gde su lovci Mola organizovali isproveli akcije čišćenja terena od otpada,plastike, papira i staklene ambalaže kojuneodgovorni građani bacaju po lovištu.Dalje, ovde se planira podizanje pojilištaza divljač bušenjem novih bunara, ve-trozaštitnih pojaseva, remiza. Za ovakopozamašne planove lovci Mola uspešnosarađuju sa lokalnom samoupravom,poljoprivrednim savetnicima i svimstručnjacima iz oblasti ekologije.

Lovačko udruženje Mol gazduje sa8500 ha i u svom sastavu ima 69 članova.

U Tordu smo došli zarad vesti da je ovde prošle godine na samo 4600 hek-tara lovne površine vrednim radom lovaca, ovog pretežno Mađarima naseljen-om mestu, izvađeno čak 150 lisica. O vdesu lisice ušle u takvo prenamnoženje da

su usred belog dana šetale selom. Dapodatak bude još upečatljiviji u vestimoramo naglasiti da je od toga 120 lisi-ca odstreljeno akcijom pretežno mladihlovaca.

- To je bio ogroman trud našihlovaca, pretežno mlađih koji su se lepodružili ali i uradili veliki posao. Mi smoinače doneli odluku da grupama koje re-dukuju brojnost lisica damo na svakih40 lisičijih repova po jednu srnu u koži ina svakih sledećih 30 još jednu srnu. To je urodilo plodom i sad možemo govor-iti o normalnoj brojnosti lisica u našemlovištu, rekao je za VLG Nandor Čeke,

predsednik Lovačkog društva koje inačeposluje u sastavu LU“Žitište iz Žitišta.

I tako vredni lovci Torde rade.Ono što nismo očekivali da su u među- vremenu od našeg poslednjeg boravkaizgradili zaista velelepan lovački dom.Tu su sale, sobe za spavanje i smeštajturista. Doduše nije sve gotovo ali kaošto naša otografija govori ovo je zaista jedan od najlepših objekata u srpskomlovstvu. Da bi ovo izgradili kako namreče predsednik Nandor Čeke puno suim pomogli Pokrajinski sekretarijat zaprivredu Vlade Vojvodine a za potreberazvoja turizma.

Nekako retko u našem balkanskompodneblju možemo čuti da posle izboranovog rukovodstva u jednom lovačkomudruženju možemo čuti lepu reč za pre-thodno. Obično idu priče kako su imostalevljene prazne kase , loši ondovia Boga mi ponegde i kako su prethodniloše radili pa i krali. Zato sa posebnimzadovoljstvom ističmo kikindski prim-er i novoizabranog predsednika MirkaLatinovića a koji je nasledio Zorana Be-lića koji je LU „Kikinda“ iz Kikinde vo-dio u prethodna dva mandata. Na našepitanje kako vidi nastavak rada ovogudruženja uz činjenicu da je kikindskolovište i udruženje jedno od najboljih uSrbiji predsednik Latinović je rekao:

- Ja sam pre svega čovek kontinu-iteta, nastavljamo ono što je započetood strane prethodnog rukovodstva, un-

apredićemo koliko je to mogućei naravno uz pomoć Lovačkogsaveza Vojvodine i njihovogpreduzeća „Vojvođanski lovac“pokušati ostvariti maksimalnerezultate.

O problematici koja gaočekuje u narednom perio-du predsednik Latinović jenaročito apostrofirao urušavan- je kikindske privrede i nemogućnostostvarivanja većih prihoda iz lovnogturizma. Dalje pad onda zečije divljačizbog prethodnih vremenskih nedaća uzadnje tri godine, suša i kiše, kao i svebrojnije predatore. Pojavili su se šakali abrojnost jazavacai lisica takođe raste. Uzsve to povećavaju se zahtevi za nadok-nadu šteta u poljoprivredi.

- Sve ovo zajedno čini da je pre-

damnom i celim Upravnim odborom veliki izazov u narednom periodu. Nar-avno i pred lokalnom samoupravomsa kojom imamo izvanrednu saradnju.Svi zajedno će mo pokušati da nađemonajoptimalnija rešenja za nesmetanounkcionisanje našeg lovačkog udružen- ja, zaključio je razgovor za VLG pred-sednik Mirko Latinović.

Otišli smo iz Kikinde uvereni daovde lovstvo ima budućnost.

Razgovarali smo sa sekretaromudruženja, g-dinom Najićem, o tome stase dešava u LU Obedska Bara - Pećinci.

Prošlu lovnu sezonu možemookarakterisati kao prosečnu za ovoudruženje dok se od ove očekuju bol- ji rezultati. Izgradjen je veći broj čeka,renovirana su hranilišta, pojačana jekontrola prisutnosti u lovištu, oseća setendecija smanjenja krivolova. Ovo-godišnje poplave u delu lovišta koji segraniči sa rekom Savom su verovatnouzele danak u proletnjom delu godine aliza sad se ne vide dramatične posledice.U toku je unos azanskih pilića i odras-lih jedinki u loviste. Ove godine će seposebnan akcenat dati na odstrel pred-

atora svih vrsta, narocito šakala i lisice,gde se primecuje prekobrojnost. Organii komisije u udruženju su veoma aktivni,počev od Komisije za uzgoj i zaštitu divl- jači, preko kinološke i streljačke sekcijeali i do disciplinske komisije, tako da seu udruženju dešavaju mnoge lovačke ak-tivnosti. Lov na prepelice je u toku a ovasezona ne pokazuje očekivane rezultate.Očekujemo i otvaranje lova na patke.Letnji odstrel divljih svinja ide svojimtokom i trudimo se da suzbijamo stetenastale od njih na poljima kukuruza.

Što se lova tiče, nastavio je Najić,po našem dubokom uverenju rezultatilova predstavljaju stepen uspešnosti jed-nog lovačkog udruženja, jer uzalud do-

bri rezultati na prebrojavanju i „uspešnogazdovanje“ tokom cele godine ako re-zultati lova to ne pokazuju. Pomenimoneke rezultate ulova u 2012./13 ......divljasvilnja svih kategorija 103 grla, srndaća2 grla, zeca 991 jedinki, azana 1995 jed-inki.

Ističemo odličnu saradnju sa SOPećinci koja je samo ove godine pomog-la projekte u našem udruženju sa preko3.500.000 dinara. Za taj novac urađena je moderna volijera za prihvat 1.500azančića u Donjem Tovarniku, uređenprostor za podivljavanje azana, urađeno10 bunara i pojilišta i slično. Eto, kod nasse radi i kad nema aktivnog lova, dodao je Naijć.

Prošle 2012 godine ovde su reši-li da posle višedecenijskog rada ugasepačarnik, jedini ovakve vrste u zeml-

ji. Potražnja zadivljim pačići-ma pa i odraslimpatkama u lov-nom turizmutoliko je pala da je proizvodnjapostala nerent-abilna. I odluka je bila jasna i

iznuđena, gasiti proizvodnju.Međutim, kako poslovica kaže

hrabre i sreća prati pa je tako i ovde uPadeju bilo. Pojavio se engleski partner izatražio obnavljanje proizvodnje.

- Dobili smo zahtev od engleskogpartnera da obnovimo proizvodnju i da već sledeće godine proizvedemo 15.000pačića za njihovu lovno-turističkuponudu. Uz jasno definisane finansijskeuslove došli smo do odluke da sve pon-ovo stavimo u unkciju i proizvodnjuu potpunosti aktiviramo. Ostavili smo

matični jato za taj nivo proizvodnje i iz- vršili sve potrebne pripreme, kao što jesopstvena proizvodnja hrane za ishranupataka. Za te potrebe imamo 18 hektara vlastitog zemljišta, rekao je za VLG Ju-goslav Cvetković, predsednik Lovačkogudruženja „Padej“ u Padeju.

Lovačko udruženje „Padej“ gazduje sa 7.920 ha lovišta i ima 54 članova.Interesantno od tih 54 članova devet sudame.

U Bečeju, uz pomoć Lovačkogsaveza Vojvodine, Lovačkog udruženja

„Bečej“ i Opštine Bečej Damski lovačkiklub, Bečej održao je međunarodni skupžena lovaca. Tema skupa bila je međun-arodna saradnja damskih lovačkihklubova u Evropi. Na skupu supored članica domaćeg damsk-og lovačkog kluba bile prisutnelovkinje iz Mađarske, Holandije iČeške.

Damskim skupom rukovodi-la je Sanja Momčilović- Bognič in-ače predsednica Damskog lovačk-og kluba.

Skup je najpre pozdraviopredsednik Skupštine opštineBečej Peter Knezi, pa direktorkancelarije CIC- Tamaš Madagesz-

ky, zatim predsednik Skupštine Lovačk-og saveza Srbije Marko Tica, predsednik

Skupštine Lovačkog saveza VojvodineFerenc Irmenji i predsednik Lovačk-og udruženja u Bečeju Tamaš Lastovič.U vrlo prijatnoj atmoseri lovkinje su

razmenile iskustva i dogovorile dalje vi-dove saradnje.

Interesantno, skupu u Bečeju nisuprisustvovale predstvnice Damskog klu-ba „Artemida“ koji je nedavno ormiranu Beogradu.

U MOLU, SVAKA TRI MESECA IZVEŠTAJI U TORDI IZGRAĐEN VELELEPNI LOVAČKI DOM

KONTINUITET U KIKINDI

SREMCI SPREMNO DOČEKUJU JESENJU SEZONU

U PADEJU OBNOVLJENAPROIZVODNJA DIVLJIH PATAKA

U BEČEJU, PRAZNIK LOVKINJA

VLG PRESS VLG PRESS

Predsednik LU Miroslav Stanišić- Prča

Predsednik LU Jugoslav Cvetković

Učesnice evropskog sabora žena lovacaUčesnice evropskog sabora žena lovaca

Velelepni lovački dom u Tordi

Upravni odbor LU Kikinda


1716


10/19

Lovačko društvo “Lazarevo” izLazareva osnovano 1946 god,spada podLovačko udruženje grada Zrenjanina.Lazarevo gazduje sa oko 5000h lov-no površine, može se naći srna, divlja

svinja, zec, azan, prepelice, divlja pat-ka arička grlica, šakal i lisica...Lovačko

društvo ima pobratime sa kojimaodržava prijateljstva,Republika SrpskaSokolac 40 godina, Višegrad 15 godi-na, i sa Lovačkim društvom Venčani izAranđelovca pola veka. Društvo broji 55članova, trenuto je u pripremi plan i iz-rada plana kako i na koji najbolji načinprivući mlade ljude i njihovo intereso- vanje približiti lovu i lovstvu, divljači iprirodi.

Prošle godine vredni lovci Laza-reva konkurisali i dobili 300.000 dinaraiz Fonda za razvoj lovstva za izgradn- ju volijere za azansku divljač. Skupilisu još 200.000 dinara od sponzora i uznesebičnu pomoć lovaca izgradili vo-lijeru 40x12 visine 4,5metara. Posebna

zahvalnost MZ Lazarevo koja je ustu-pila zemljište na 15 godina i komplet-

nu inrastrukturu, struju i vodu. LovciLazareva se posebno zahvaljuju kole-gama iz Lovačkog udruženja Bečej, SanjiMomcilović- Bognič i upravniku lovištaStevanu Sekuliću koji su korisnim save-tima doprineli da volijera u Lazarevudobije konačne obrise i rešenja.Naravno,lovci Lazareva ne zaboravljaju ni korisnesavete pro.dr Zorana Ristića po čijem je projektu izgrađeno prihvatilište. Tek,prihvatilište je gotovo i trenutno je unjemu 450 azanskih pilića koji su ovdepristigli sa starosti od osam nedelja.

Lovci Lazareva već razmmišljajušta dalje. U narednom periodu radiće nabušenju bunara u delu lovišta gde nema vode,iako za sada imaju dva bunara i ve-

trenjaču za napajanje divljači. Miladin Šarović

Da istoriju treba znati poštovati,pokazali su, svojim primerom, Lov-ci Lovačkog društva „PAPO 1923“ uBanatskom Karađorđevu, inače bitišuu okviru LU “Žitište” Žitište, na go-dišnjoj jubilarnoj Skupštini održanoj30.03.2013. god. Oni na koje se kao po-tomci ponosimo, su osamnaest veličan-stvenih, što su odvažno na Šar Majuru1923. godine, osnovali Lovačko društvo„ZEC“ koje od 1975. godine, sa novimimenom „PAPO“, koje su zdušno, iza-brali lovci, kao zahvalnost svom prvom

predsedniku i osnivaču, Iliji Vlaisavl- jeviću, nastavljajući tradiciju do ove jubilarne devedesete godišnjice, kojudanas njima uz zahvalnost i čast pro-

slavljamo, sa željom da se kontinuitettrajanja njihovog projekta ne prekida, ine gasi, odavde do večnosti.

Energija mladosti, entuzijazma imudrosti, nakon iskazanih reči pohvale,sa puno emocija, predsednika SkupštineLovačkog saveza Srbije, što izrekoše,Marko Tica, potom predsednici, Lovačk-og Saveza Vojvodine, Milan Pažin, ipredsednik Lovačkog udruženja Žitište,Radojica Ivančević, dobila je podstrek i još važniji zadatak, da ka stotom jubileju,nastavi ostvarenje zadate Vizije i Ciljeva,

vodeći brigu o obnavljanju i korišćen- ju prirodnih resursa, jer j edino tako semogu obezbediti potrebe generacijamakoje dolaze. Potomci solunskih dobro-

voljaca, kolonista i pečalbara, vaspita- vani su prije škole, istinom, sa kojomkroz život putuju, da sve što rade, dobroili loše, to samo sebi rade. Danas smoponosni na humani rad i domaćinskoplaniranje, članova Lovačkog društva,„PAPO 1923“ iz Banatskog Karađorđe- va, kao i gazdovanje lovištem uz analizei poboljšanja, prikazana u Godišnjemizveštaju o radu. Svečano i radno, uznova upoznavanja, gostiju sa gostima idomaćinima, lepim rečima i pričama,izatkano je ovo jubilarno druženje, koje

ostaje za večnost, u vidu slika i videozapisa, po principu, sve što nije zapisanokao da se nije ni dogodilo.

Bogdan Basta

Lovci Lovačkog udruženja „BačkoGradište“ u Bačkom Gradištu, u opštiniBečej, proslavili su sto godina organizo- vanog lovstva. Na predivnoj ceremo-niji proslave u prisustvu velikog brojazvanica od predsednika opštine Bečej,predsednika LSS pro.dr Zorana Popo- vića i predsednika LSV Milana Pažinasvoju slavljeničku besedu najpre je iz-rekao predsednilk LU Andrej Korenoj.On je sa ponosom podsetio da je maloorganizacija u Vojvodini koja se mogupohvaliti stogodišnjom tradicijom. Skupsu pozdravili i gosti iz opštine, LSS i LSV.

Za ovu priliku Lovačko udruženje

izdalo je i promovisalo pisanu mono-grafiju autora Stevana Petrovića inačečoveka koji se decenijama bavi prik-upljanjem istorijske građe o radu lovacana ovim prostorima i sigurno vlasnikanajveće zbirke lovačkih knjiga, značakai svega ostalog bit-nog i važnog za lov.Petrović je u ovojmonografiji subli-mirao značajan radlovaca ovog mes-ta, sistematizovao je problematiku uprethodnom peri-

odu u sedam poglavlja.Za ovakavu tradiciju i veli-

ki dorinos razvoju lovstva Lovačkisavezi Srbije i Vojvodine pojedincimai udruženju su dodelili odličja u vidulovačkih ordenja.

U tradicionalnoj međunarod-noj maniestaciji „Slovačke narodnesvečanosti“ lovci Kulpina uzeli suzapaženo učešće. U i ispred velepnoglovačkog doma koji su lovci Kulpina sa-gradili pre pet godina okupilo se više od500 što lovaca što znatiželjnika. Naravnoznačajno mesto u ovoj maniestaciji uzelisu i gosti iz Slovačke, iz Njitre i Zvolena.Kuvao se lovački parikaš, sviralo i pe- valo. Zaista impozantna maniestacija.Za nas bila je to prilika da porazgovar-amo sa predsednikom Lovačkog društ- va „Fazan“ Kulpin i upravnikom lovištaLovačkog udruženja Bački Petrovac IngBranimirom Plahćinskim. Kako smo

pisali pre pet godina ovo je prvo lovačkodruštvo u Vojvodini koje je napravilosopstveno preduzeće, DOO „Lovoaza“koje je evo unkcioniše do današnjegdana.

- Svi lovci, članovi našeg društvasu deoničari ovog preduzeća. Napraviliga smo sa ciljem razvoja lovnog i seosk-og turizma. Ovegodine uspeli smoda završimo dvaapartmana u lovač-kom domu i sadasmo spremni i zaseoski turizama.Lovni unkcioniše

besprekorno, rekao je Ing Plahćinski.Pored zaista impozantnog lovačk-

og doma napravljena su dva prihvatil-išta za azansku divljač povšine od po1500m2. Pored azan u lovno-turističkojponudi je i srndać. Slovačke narodnesvečanosti su nastavljene centralnommaniestacijom u Bačkom Petrovcu.

U čast Velike Gospojine, inačeseoske slave u Pivnicama, Lovačkoudruženje „LD Fazan“ priredilo je posedmi put za redom lovno-turističkumaniestaciju „ Pivnički kotlić 2013“ nakojoj je uzelo učešće tridesetak ekipa izokolnih lovačkih udruženja i članovaLU „Južna Bačka“ Despotovo u čijemsastavu Pivničani bitišu. Bila je ovo pri-lika da porazgovaramo sa predsednikomLovačkog udruženja „Južna Bačka“ Mi-lošom Stanojevim i predsednikom LU„LD Fazan“ Pivnice Perom Žigićem.

Lovačko udruženje „Južna Bač-ka“ nastalo je podelom nekadašnjegudruženja na nivou opštine Bačka Palan-ka. Pored Južne Bačke samostalno dan-as posluju Lovačka udruženja zajednoBačka Palanka i Mladenovo, sa sremskestrane odvojila su se tamošnja lovačka

društva i ormiralasvoje udruženje doksu preostala mestaostala u starom sas-tavu bačkopalanačkogudruženja . Tek, LU„Južna Bačka“ kojučine Pivnice, Parage,Despotovo i Tovariše- vo danas gazdujuna 15.000 ha lovnepovršine.

- Prošlo je godi-nu ipo dana od osniv-anja našeg udruženja i već sada možemo rećida je ovo bio dobar po-

tez, radimo bez problema, bez trzavica,

naši sastanci su kratki, efikasni i plodot- vorni. Ono što nas posebno krasi je dasmo uspeli da svakom članu, lovačkomdruštvu obezebedimo dovoljno au-tonomije i da se svako trudi da na svomdelu lovišta organizuje lovstvo mak-simalno. Svako ima svoj lovački dom,svoje zemljište i naravno organizujedomaćinsko gazdovanje sa ondovimadivljači. Ono što je zajedničko to je dase na nivou udruženja donose planovigazdovanja, nabavka divljači i sve onošto je zakon propisao. Na ovaj način us-peli smo da napravimo moćno lovačkoudruženje a da pri tome ostanu moćna ilovačka društva, rekao je za VLG MilošStanojev, predsednik LU „Južna Bačka“.

I upravo na primeru Lovačkog

udruženja „LD Fazan“ Pivnice ods-likavaju se reči predsednika Stanojeva.Ovo Lovačko udruženje pod veštimrukovodstvom Pere Žigića uspelo je danapravi hladnjaču za smeštaj i kontroludivljači kakvu nema ni jedno udruženjau Srbiji. Impozantna građevina koja ćeskladišti meso divljači po najstrožijimkriterijumima Evropske unije.

- Hladnjača je koncipirana da iokolna lovačka udruženja uz skrom-nu nadoknadu ovde mogu skladištitimeso divljači. Kapacitet je takav da unju možemo smestiti odjednom 50 grlakrupne divljači i oko 1000 j edinki sitne.Imamo dve komore, sa nultom azomgde samo rashladimo posle čega se možetransportovati u izvoznu hladnjaču Vo-

jvodinašuma i minusnu komoru u kojojmožemo lagerovati divljač na tempar-aturi od -18, rekao nam je predsednikŽigić.

Za ovako veliki investiciju sredstva su obezbeđena iz tri izvora, iz Fondaza razvoj lovstva dva milona dinara, LU„Južna Bačka“ dalo je 400.000 dinaraa ostalo, oko 1,5 miliona obezbedili suPivničani. Tako je ova velika i impozant-na hladnjača privedena nameni.

Dok smo mi razgledali hladnjaču,kotliću su vrili, kuvalo se i družilo. Ko je pobedio manje je važno jer kad se u jednom lovačkom udruženju ima ovakonešto pokazati kao što je pivnička hladn- jača pobedili su svi. Najpre lovci Pivnicai njihov predsednik Pera Žigić.

NOVA VOLIJERA ZA PRIHVAT FAZANSKIH PILIĆA

U PIVNICAMA NOVA HLADNJAČA

DEVEDESET GODINA LOVSTVAU BANTASKOM KARAĐORĐEVU

STO GODINA LOVSTVA U BAČKOM GRADIŠTU

ODRŽANE SLOVAČKE NARODNE SVEČANOSTI

JUBILEJI

VLG PRESS VLG PRESS

Detalj sa izrade volijere

S leva Živan Đurđev, Pera Žigić, Pivnice, Miloš Stano- jev, predsednik LU i Radomir Grigorijević, Despotovo

Najzaslužnijima odličja LSS i LSV


1918


11/19

Poznato je da je ovo sajber era dabez internet i acebooka ne može ni uwc da se ode. Tako je i Facebook dos-peo u lov. Lepo da i mi Balkanci vidi-mo ponešto lepo od evropskih lovaca.Međutim to je mač sa dve oštrice. Poredlepih otografija iz lova i onog što pratilov, prirode i druženja sve više na inter-net stranicama imamo priliku da vidimoi ono što ne priliči lovcima. Uz činjenicuda su za kompjuterima uglavnom mladiljudi i mladi lovci dobijamo pravu slikueventualne budućnosti kulture naših

lovaca. Listajući acebook stranice sve više imamo priliku da vidimo takozvanepozere lovce koji ne da ne znaju šta jelov nego nemaju, blago rečeno pojma kosu i šta su lovci. Reč dve o lovcima. Presvega zaštitari prirode, hvala i drugimtakozvanim zelenim organizacijamaALI da nije lovaca garantujem da većinadanašnje mladeži ne bi imala priliku dau prirodi vidi srnu, zeca, azana. Lov ilovac je viteška disciplina, kultura jed-nog naroda. Od šešira preko o dela lovcise poznaju iz kog kraja dolaze, barem jetako nekada bilo. Ili barem tako su nasučili stariji. Ali… šta mi mladi zapravogledamo. Sada ne možeš znati dali sisreo grupu lovaca ili PARAVOJNU or-maciju. Nema tu više ni kulture, ni lovneetike sve više je onih koji ne love negoubijaju ’’nabavljaju’’. Retkost je videti nainternetu slike lovaca kako prihranju- ju divljač(ima, nije da nema). Sve više je slika specijalno obučenih lovačkih jedinica za noćni lov, sa sve pratećom

opremom za tu vrstu plemenitog ubi- janja. Maskirna odela kombinezoni iantomke. Nisu tu samo krivi lovci vec ispecijalno opremljene prodavnice kojeu svojoj ponudi sve više imaju opremeza tu svrhu. Poznato je da mi olako pri-hvatamo sve novotarije sa zapada, takosmo uspešno i prihvatili njihovu lovačku(ne)kulturu. Maskirne kombine-zone,maskirne puške i naravno indijan-ske ratničke boje. Čemu sve to. Ukoliko je neko od tih sajber lovaca polagaolovački ispit sigurno je načuo ako sluča- jno nije pročitao da divljač ne razlikujeboje. E da, još nešto, pogotovo oni mod-erni što pored sebe i svoje puške imaju ikamuflirane pse sa prslucima u raznim

kamuflažnim dezenima. Čemu sve to dase i pas stopi sa okolinom u kojoj loviili da ne odaje vlasnikov položaj prli-kom lova. Ima o sam priliku da lovim salovcima iz inostranstva, malo nas čudnooni gledaju a Bogami i mi njih. Nama je još uvek čudno, a i smešno, da vidimolovca u lepom čistom odelu sa mašnomoko vrata. Nedelja jutro, čisti štalu, hranisvinje, obavi to i onako samo usput, izšupe uzme pušku i ide u lov. Ja razumemda za jedno pristojno lovaćko odelo tre-ba izdvojiti malo više novca ali to onda

imaš samo za lov a ne za svaki dan kadse radi nešto po kući. Počeo sam jednoa otišao na sasvim deseto, al nema veze.

Zašto je oprema za lov toliko sk-upa, jednostavno pomodarstvo. Gleda- jući filmove čitajući knjige primetimoda u lov iz sporta idu samo plemići igospoda lovatori. Šta onda naš pozersajber lovac pomisli, imam i ja para daj

da i ja lovim. Ode u prodavnicu ne zna- jući šta kupuje uzima samo najskupljuopremu. Prodavci ko i svi gledaju svakidinar, podižu cene proizvođači isto takoi tu nema kraja. E onda dolazi onaj deokada se pozeri vrate iz lova pa počnehvalospev. Te ubio sam to i to te napu-cao se ko na rontu(inače ronta nije ni video) i na red dolaze otografije iz lovaobavezno sa nogom koja gazi ubijenu

divljač(namerno ubijenu pošto oni nez-naju za reč odstrel). E da dobre su i oneotografije gde pozeri sede na svojoj lo- vini i vuku je za uši. PONIŽAVAJUĆE.Kada je neko poslednji put u lovu čuozvuk lovačke trube ili gledao kako lovciodaju poslednju počast divljači kako seuživa u samom činu lova i svega onogšto nam lov donosi. A ne samo pričamao kilaži prevedenom u komade kobasicaili porcija gulaša koje su pojeli. Na neko-liko otografija odstrljenih divljih svinjapročitao sam komentare tipa vepar težak

150kg vepar težak 200kg. Znači došlismo do tog da troejnu vrednost ocen- jujemo u kilogramima. Štaće nam ondalovni radnici i stručna lica za ocenu tro-eja kada to može umesto njih uspešnoda obavlja jedna kvalitetna pijačarskaVAGA.

Ako nastavimo ovim tempom zakoju godinu neće nam trebati ni zakon

o lovstvu ni lovačka etika. Nego samo jedan računar srednjeg kvaliteta i CD. Imoćićemo da se hvalimo kako smo sviMI postal VELIKI SAJBER LOVCI.

Zato prst na čelo i razmislimo gdenas ova moda sve vodi. Ako ni zbogčega drugog, zbog nas mladih koji želi-mo da lov bude ono što jeste, viteštvo,drugarstvo i poštovanje prirode, divljačii svojih drugova lovaca.

Stranka Zelenih Nemačke započe-la je novu kampanju protiv lova. Da

podsetimo, Partija zelenih u nemačkoj vladi vodi odlučujuću ulogu. To što suuvek jezičak na vagi odlučuje da igraju veoma važnu ulogu u donošenju krup-nih odluka u nemačkom Bundestagu isamoj Vladi. Kako naša redakcija sazna- je sve ankete pred nove nemačke izborepokazuju da će istu ulogu zadržati i ubudućoj Vladi Nemačke.

Valjda svesni velike uloge krenulisu u kapanju protiv lova. Vest da su Ev-ropskom parlamentu predali Deklaraci- ju kojom bi se zabranili uvoz svih tro-eja i mesa divljači u Evropsku uniju izzemalja koje nisu članice te ekonomske

zajednice odjknula je u čitavoj evropskoji svetskoj javnosti. Deklaracija sa takvimsadržajem kako saznajemo u CIC-u je već stigla u Evropski parlament a Svets-

ka lovačka organizacija CIC već pri-prema sastanak članica iz Evropske unije kako bi se sprečilo i pokušalo da ovadeklaracije ne dođe na dnevni red parla-menta. Ili ako i dođe da ne prođe.

Ukoliko bi ova deklaracija prošlabio bi to praktično kraj našeg lovnogturizma. I ne samo našeg. Lovci Ev-ropske unije danas mnogo love van tezone, posebno u Arici, Rusiji, Argentinii tako redom.

Upitan zašto takva deklaracija jedan od zvaničnika Partije zelenihnonšalantno je novinarima odgovorio:

- Želimo da otežamo lov lovcima u

samoj Evropskoj Uniji.Valjda će takvu nonšalanciju proz-reti Evropski parlament.

Na kvarnerskim ostrvima Cresu,Lošinju i Krku “uvezene” životinje tolikosu se poslednjih godina namnožile danapadaju tamošnju stoku i narušavajuekosistem.

Nekontrolisano razmnožavanjedivljih svinja i jelena lopatara preti eko-sistemu, ali i tradicionalnom ovčarstvu,turizmu i poljoprivredi.

Problemi su se pojavili zbog lovnogturizma pre 24 godine. Da bi se lovcimaobogatila ponuda pokretnih meta izKarađorđeva je dopremljeno 30 divljihsvinja, a sa Briona 30 jelena lopatara.

Divljač je prvo bila ograđena, aline zadugo jer su te životinje, koje nemaju prirodnog neprijatelja, srušile sveograde i potpuno se odomaćile i razm-

nožavale. Jedna divlja svinja dva putagodišnje na svet donese od pet do osammladih.

Za svaku odstreljenu životinju lov-ci dobiju 200 kuna od Županije, a lovci sLošinja još 300 kuna iz gradskog budže-ta. Samo u 2009. odstreljeno je1.200divljih svinja i jelena lopatara na Cresu iKrku, a u međuvremenu još hiljadu grla.

Divlje svinje rado jedu tartue.Posle černobiljske nuklearne katastroe,radijacija je ušla u lanac ishrane u švaj-carskom kantonu Tićinu - i ostala tamodo danas.

Divlja svinja je daleko od kultnogstatusa koji imaju vukovi: progone je nasve strane. Jer, ona važi za štetočinu koji,

rijući po zemljištu, temeljito uništavauseve švajcarskih seljaka. Zato meštanii lovci organizuju velike akcije isterivan- ja divljih svinja sa pojedinih područja,uz pomoć specijalno obučenih pasa,

pri čemu se te životinje nemilosrdnoodstreljuju.U Tićinu su ovih dana analizirani

uzorci mesa odstreljenih-divljih svinja, a rezultatisu zabrinuli vlasti togkantona. Savezni zavodza zdravlje je zajedno saVeterinarskim zavodomizmerio količinu cezijuma u deset uzorakatog mesa. Tri uzorka susadržala zabrinjavajućukoličinu cezijuma, u dvaslučaja više od 2000, au jednom slučaju višeod 3000 bekerela po

kilogramu mesa. Granica koja je za teživotinje dopuštena iznosi 1250 b ekerelapo kilogramu.

Meso kao nuklearni otpadStručnjaci smatraju da je to posle-

dica nuklearne havarije u Černobilju iz1986.Sličan problem je na jugu Nemačke

godinama zadavao glavobolje vlastima uBavarskoj šumi i Švarcvaldu gde ima do-sta tartua. Tamo su lovci jedno vrememorali da nose na kontrolu sve odstrel- jene divlje svinje, a u bavarskom parla-mentu se čak raspravljalo o predlogu dase meso divljih svinja proglasi sa nuk-learni otpad. Meso odstreljenih divljihsvinja u Tićinu je analizirano zato što suitalijanske vlasti, koje su otkrile taj prob-lem na svojoj teritoriji, alarmirale svojeseverne susede. Zna se da su i mnogedivlje svinje u Tićino i stigle iz Lom-bardije i Pijemonta.

Piše:Miroslav Šmorhaj, Lovačko društvo “Jedinstvo” Platičevo

SAJBER (POZER) LOVCI

vesti iz sveta

NEMAČKI ZELENI ZAPRETILI

DIVLJE SVINJE OKUPIRALE HRVATSKA OSTRVA

RADIOAKTIVNE SVINJE LUTAJU ŠVAJCARSKOM

Iz ugla mladog lovca

VLG PRESS

Poruka sajber ili pozer lovcima: OVAKO TREBA


2120


12/19

Tržište lovačkih karabina je kaotesto za palačinke. Dovoljno gus-

to i tesno a opet ima mesta za sve.Oružari su u neprestanoj trci da uzmusvoj deo kolača. Svake godine se poja-vi neki novi model koji skrene pažnjujavnosti nekim detaljem ili konceptom.Proizvođači, koji drže do sebe, trude seda budu barem korak od konkurencije.Neki to postižu inovativnim rešenjima,neko kvalitetom a neko cenom. Među-tim, gotovo po pravilu imamo lansiranjenovih modela, sa bombastičnim naja-vama i velikom medijskom najavom.U suštini retko dobijamo originalnostveć samo kozmetičke izmene i zatezan-je bora. Tu i tamo neki detalj vredanpažnje. Čudo je taj puškarski market-ing. Međutim...

Obično se poenta čuva za krajdrame. I u pozorištu i u novinarskim

tekstovima. Ovde će mo prekršiti topravilo. Dozvolite da poentu krije prvičin. Tehničke novotarije ostavljamo zakraj a da na početku predstavimo filo-zofiju i koncepciju novog modela M12.

Dobra konfigurcija za fer pare

Mauser je postao odavno gener-ičko ime za obrtno-čepne karabine. I

dan danas se sve meri po njemu. Čuvenimodel M-98 je odavno etalon pokom se porede mnogi sistemi.Setite se koliko smo putačuli komentare tipa, slič-no kao Mauser, un-

a p r e đ e n iMauser, loša

kopija Mau-sera i sl. Po

Piše: Predrag Đurđev

MAUSER M12Za svačiji džep...

Mauser je proletos ponudio tržištu novi lovački karabinretro koncepta. Na prvi pogled izgleda kao da su ponudiliPasata po ceni Golfa. Lepo zvuči a dali je baš tako...

njemu se dugo godina poredilo šta valja šta ne. Ali ova oružarska legen-da, proizašla iz vojnih koncepcija od1865. do 1898 godine, odavno baštinisvoja genijalna rešenja a pomalo i svojureputaciju. Posle Drugog rata, gigant izObendora je napustio model ’98 kaoosnov lovačkih karabina. Tu i tamo jenešto ostalo u ragmentima. Do duše,imao je Mauser i uspeha na tržištu samodelima M66, zatim M83 i posledn- jim M03. I pored svega, tokom dugogniza godina, mnoge firme su pravileodlične lovačke karabine na M-98 plat-ormi... ali ne i Mauser. Da podsetimo,Zastava M70 je ’devedeset osmica’ u98% originala.

I onda se neko iz konstrukcionogbiroa dosetio da spoji savremene i retro.Zapravo, cilj je bio da se pondi tržištu

kvalitetno, unkcionalno, precizno,dokazano u praksi /čitaj – već viđeno/a da pri tome karabin ima i neizbežnasavremena rešenja. I naravno, sve za erpare. Pored svega, materijali, podsk-lopovi, izrada i završna obrada su mo-rale imati karakteristike skupljih pušaka.Kocepcijski je bilo zadato da izrada po-drazumeva slogan ’sve od čelika’. Značinema plastike, aluminijuma, silumina isl. Da dodamo da je u projektnom za-datku figurisalo i to da poseduje rediza- jnirane karakteristične osobine izgle-da M-98. Jednom rečiju, kad pogledašpušku odmah moraš prepoznati Maus-er, pa makar i po krupnom natpisu. Jeri to je dominantno na njemu. I takose na sajmu IWA 2013. pojavi MauserM12. /ovo M12 je, pretpostavljate, go-dina nastanka/. Nov karabin jepobrao aplauze stručne, širokei medijske javnosti.

O p š -ti zaključak je

da je tržište dobiločvrstu, operativno dugov-

ečnu pušku, ergonomski skorosavršenu, klasičnog stila u pouzdanomkvalitetu, proverenih rešenja, u maniru’sve što valja na jednom mestu’ bez a-initeta ka nekim novotarijama. Reklibi da je to retro primerak ’stare škole’oružarstva u izvedbi ’Made in Deutsch-land’. Šta se tu može poželeti bolje... Dane zaboravimo, cena ovog karabina uAmerici je oko 1500$ /oko 1200 eura/ sa

plastičnim kundakom, dok se u Evropikreće oko 1600 eura sa orahovim kun-dakom. Sve u svemu, kvalitet u gornjemsrednjem, razredu a cena u donjem. Bra- vo ja Fabriku.

Tehnički detaljiU principu, ovde se radi obrt-

no-čepnom karabinu koji se bravi di-rektno u cevi. Bravljenje se vrši sa dvareda po tri bradavice otklonaotvaranja od 60 stepeni što je sada uobičajenapraksa.

Zat- varač je siste-

ma ’push eeding’ što

znači da nema bočnog iz- vlakača karakterističnog zaMauser m-98. Na zatvaraču postoji

spojnica sa trostepenom kočnicom većodavno dokazana na M3 modelu. Pos-toji i indikator napetosti mehanizmai igle koji i po mraku možete napipati.Puška se hrani odvojivim magacinom.Pomenimo jednu važnu karakteristi-ku. Sanduk puške je urađen po oblikui dimenzijama stare ’98-ice te se možekarabin iz nužde dopuniti ili hraniti iubacivanjem pojedinačnog metka krozotvor na sanduku.Takođe, sve montažekoje pasuju na M-98 sistemu pašu i maM-12. Isti su prečnici lukova na san-duku i isti dijametri i razmaci rupa zaprihvat montaže. Lepo i pametno. Na-

vike stečene kod starih vojnih ’mauser-ki’ ostaju i ovde primenjivi a pri tome,možete, recimo, skinuti montažu i op-tiku sa Zastave M-70 i staviti je na ovupušku. Okidački sistem je kao švajcarskisat. Iako se ne može podešavati reagujeu takmičarskom maniru. Cev je kovana,savršene trase sa ustima cevi u ’match’kvalitetu. Cevi, u zavisnosti od kalibrasu duge ili 62 cm. ili 62 cm. Treba rećida je ovo jedna od najpreciznijih pušakau svojoj konfiguraciji. Kundak može bitipo želji, plastični ili orahov. Oblik kun-daka je perektan, pruža mogućnostbrzog ubacivanja u rame a pri tom per-

ektno apsorbuje povratni trzaj po opal- jenju. Masa cele puške je oko 3.2 kg /kaokragujevački karabin M70/

Što se tiče ponude kalibara, nemašta nema. Svi poznati su tu, uključujući iseriju WSM kalibara.

Da dodamo još da se pravi utisako ovom karabinu može doneti tek kadga uzmete u ruke. Iz novinarskog pera ipar slika se može steći utisak... ali pravu vrednost M12 ćete osetiti u ramenu idok manipulišete sa njim. Dali se diviz Oberndora vraća na scenu na velika vrata sa klasičnim stilom? Videćemo, daprođe malo vremena. A dali je Mauseruspeo da napravi Pasata po ceni običnogGola? Mišljenja smo da jeste ili je vrlo, vrlo blizu...


2322


13/19

Faze u lovačkom odrastanjuHajde da sa malo duhovitosti

prozborim o ovoj temi. Kod kupovineadekvatnog oružja za lov postoje triosnovne životne aze. Prva aza je kadapostanemo lovci i, naravno, kupimokarabin u univerzalnom kalibru. Reci-mo da je to .30-06. Dok prvu cev u tomkalibru sedamdesetih godina prošlogveka nije doneo pokojni Duško Bojo-vić, Srbi nisu imali univerzalni kalibar...imali su samo jedan. Znači, super uni-verzalni. To je bio 7,9 ili stručno rečeno8x57. Prosto i jednostavno, jedna partija

i jedan kalibar... i šta vi tu ima mnogoda mislite. Tu i tamo ste kod nekog lo- vočuvara mogli da nađete po neki 7x57.Masovno prenaoružavanje kreće kada je Crvena Zastava izbacila model M70u kalibru 7x64, jer ‘taj’ može da dobacidalje od ovih već ‘prevaziđenih’. Ovde neračunam partijske uncionere koji su se,zbog raznih zasluga za narod i državu,domogli puške u nekom od kalibarakoji su za ono vreme bili ama. Dobarprimer je, kada sam pre nekih 5-6 godi-na, nabavio Borovnikov M98 u kalibru6,5x68, zaostavština iza jednog bivšeg

državnog činovnika. A u oružnom lis-tu piše kalibar 6,5 Carcano! Dovoljandokaz da čak ni miliciji u ono vreme nijebilo jasno o čemu se tu radi.

Kada prođemo tu prvu azu, akoneko uopšte izađe iz nje, stižemo dodruge aze. Svideo nam se lov i krećemou dalju kupovinu. Shvatimo da ništa uživotu nije univerzalno, pa ni kalibar. Da je drugačije, Dragan Džajić bi podjed-nako dobro igrao i levo krilo i beka, alinije. Ta druga aza ume da potraje - brzo,sporo, lagano, debelo...i sve to u raznimkombinacijama sa adekvatnim zrnima.

Piše: Nikola Ivković

DEBELO I SPOROILI MALO A BRZO?

Uticaj zrna... ali iz drugog ugla

Lovačka priča o adekvatnom kalibru je stara koliko i sam lov, da nepominjem stručne tekstove koji su napisani na ovu temu. Jedini prob-lem je što divljač ne zna da čita tabele, nego padne od onog metka kojije najviše zaboli i sačini najveću štetu...

Pravi košmar! Nekotu čak i zastrani.E, onda dođe onaposlednja treća azakada shvatimo da tonema više nikakve veze i da ‘sve to do-bro puca’. Ili si do-bro pogodio ili nisi,ili se jednostavno nakraju umorimo odtolike priče. Običnose desi da lovačkukarijeru završimosa istom onakvompuškom sa kakvomsmo i počeli.

PredrasudeAdekvatan iz-

bor kalibra za dru-gi, treći ili već kojipo redu karabin, umnogome zavisi odnačina lova i divljačikoju lovimo. Ako zanemarimo da ćemonovu pušku da kupimo zbog njene vred-nosti ili lepote, logičan sled stvari je da seprvo bira kalibar. Ako preerirate lov nasrndaća u Vojvodini ili lov na divokozeu planninama, Vaš izbor će logično bitikalibar do 7 mm sa početnom brzinompreko 870 metara u sekundi. Ako lovitena zatvorenijim terenima i kombinujetelov na srndaće, divlje svinje ili možda jelene, preporuka svih stručnjaka će biti7,62 mm pa gore, sa po četnom brzinomdo 850 metara u sekundi. Pomislićečovek, ništa lakše... E onda sednete uneku kaanu gde se okupljaju lovci i bal-ističari /a koji lovac nije/ koji su u stanju da Vam za pola sata pomere mozak.I to sve zbog svojih ličnih predrasuda

ili bolje rečeno ‘trauma iz detinjstva’. Aobjektivnost je uvek u drugom planu jerobično špriceri i ‘mučenica’ učine svojeuz preveliko listanje raznih kataloga izNemačke. A odakle bi druge i gledali,zar ne...

Večita dilemaU manje-više svim pravilnicima o

lovu stoji da je za odstrel sve krupne ev-ropske divljači, tom prilikom mislim napogodak u plećku ili prva rebra a ne onemajstorske pogodke u vrat, treger itd,dovoljan kalibar koji prenosi energijuod 2.500-2800 džula u trenutku nastrela.Uđete u tabelu, nađete gde piše J i shva-tite da su to manje više svi kalibri. Da

li ste izabrali pravi kalibar moći ćete daprimetite samo po izrazu lica lovočuvarakada Vam popunjava dozvolu za lov. Tui jeste osnovni problem, jer ta snaga iz-ražena u džulima ne garantuje da ćeteimati uspešan odstrel. Pod uspešnimodstrelom se podrazumeva da pogođe-na divljač ostane na mestu nastrela ili dane ode daleko.

Zašto treba davati prednost me-cima sa većim dijametrom zrna? Vrloprosto, i najgore zrno kalibra 8 mm ćese više otvoriti i napraviti širu prostrelnuranu od npr. 6,5 mm. A to i jeste poen-

ta. Pored toga, zrno većeg dijametra jesamim tim i teže, a teško se teže zaus-tavlja. Manje su podložna skretanju saputanje usled kontakta sa t ravom, pšen-icom, granama ili na kraju sa koskamaprilikom udarca u telo divljači. Desilomi se da u jednom pogonskom lovu dvaputa pucam iz kalibra 7x64 na 15 metarakroz žbun na divlju svinju koja je otiš-la a da zrno nije ni došlo do nje.

lovačke novine vlg07

Documents