Le vi ja tan od por cu la naPita nje Eu ro pe da nas ili

Mis si ng-li nk iden ti te ta bez moći*

ŽAR KO PAIĆ**

1. Do ba kraja ilu zi jaŽivi mo u do ba kra ja ilu zi ja. Sve što je vri je di lo za »mračno 19.

sto ljeće«, ka ko ga je naz vao Hei deg ger, još većim in ten zi te tom po-gađa suv re me no do ba. To se po naj pri je od no si na teh no-znan stve ne pris tu pe živo tu ko ji su se pre ni je li na go to vo sva pod ručja kul tu re, po tom na di gi tal ne mreže no vo ga društve no ga dje lo va nja u ko jem vir tual no st od ređuje gra ni ce stvar nos ti, a ne ob rat no, i pos ljed nje ali i naj važnije, na svjet sku fi nan cij sku kri zu. Na kon iz vjes no ga ban kro ta na cio nal nih eko no mi ja u ne kim eu rop skim zem lja ma i kri ze eu ro-zone (Grčka, Irska, Por tu gal, Špa njol ska, Ita li ja) neo li be ra li zam se od kra-ja 1970-ih do da nas i na da lje smat ra još uvi jek je di nom us pješnom eko nom sko-po li tičkom ideo lo gi jom, dok tri nom i teo ri jom stvar nos ti glo bal no ga ka pitaliz ma.1 Dis po zi ti vi moći s ko ji ma se služi u bor bi s an ti ka pita lis tičkim al ter na ti va ma proiz vo di su no vi jeg društve no ga raz vit ka. Teh no-zna nos ti, no vi me di ji i neo li be ral na eko no mi ja čine tri ja du suv re me no ga glo bal no ga ka pi ta liz ma. Nje go va je lo gi ka dje-lova nja u sažima nju in for ma ci ja (ro be) i šire nju vi zual nih ko mu ni ka ci ja

* Tek st iz la ga nja na ok rug lom sto lu Foruma In sti tu ta za mig ra ci je i na rod nos ti – Kseno-fo bi ja i mig ra cij ske po li ti ke: kom pa ra tiv ni pris tup – od ržanom 10. stu de no ga 2011. u Zag re bu.

** Viši predavač sociologije kulture i sociologije mode na TTF-u u Zagrebu. Glavni urednik časopisa Tvrđa i zamjenik glavnog urednika Europskog glasnika. Posljednjih godina izrastao u jednog od najplodnijih i najboljih hrvatskih esejista (Postmoderna igra svijeta, Gotski križ, Idoli, nakaza, suze, Mantaigneov rez, Slika bez svijeta: ikono klazam suvremene umjetnosti, Zaokret, Traume razlika, Posthumano stanje: kraj čovjeka i mogućnosti druge povijesti itd.).

1 Vi di o to me: J. Ha ber mas, »Na ch dem Ban kro tt – Th. As sheuer im In ter view mit Jür-gen Ha ber mas«, Die Zeit, 6. stu de no ga, 2008., br. 46.

14 ŽAR KO PAIĆ

(ka pi tala). Po li ti ka je pos ta la ko mu ni ka cij sko dje lo va nje me na džer skih eli ta u um reženim društvi ma da našnji ce, a kul tu ra spek ta ku lar na teat-ra li za ci ja sti lo va živo ta bo ga tih i slav nih (celeb ri ty cul tu re). Krug je zat vo ren. In teg ral ni spek ta kl doživ lja ja stvar nos ti kao raz mje ne do ba ra i us lu ga na sim bo ličkome i stvar no me tržištu cje lo kup nu je stvar no st de mok rat ske li be ral ne po li ti ke sveo na preob raz be u for mi teh no lo gi je vla da nja i preob razbe u sad ržaju me dij sko ga pred stav lja nja do gađaja. Nad zor no društvo sav ršeno od go va ra nar cis tičkoj kul tu ri građan ske rav no dušnos ti spram pat nji Dru gih. Taj se zat vo re ni krug svi je ta bez smis la ko jem značenje da je proiz vod nja me dij skih do gađaja u se bi ras-pada pred našim očima. Po li ti ka gu bi vje ro dos toj no st dje lo va nja slo bo-de, a kul tu ra se pret va ra u ma sov no me dij ski do gađaj bez po ru ke, čisti te ror zna ka bez pred me ta i pred me ta bez zna ka, u vi zual nu se mio ti ku ništa vi la.2 Do ba kra ja ilu zi ja ni je više ono što su pod ti me pod ra zu mi-je va li kon zer va tiv ni li be ral ni teo re tičari kra ja ideo lo gi ja/kraja po vi jes ti (Be ll i Fu kuya ma) od 1960-ih do 1990-ih go di na. Sa da se kraj ilu zi ja ne od no si više na uto pi ju an ti ka pi ta liz ma i po li tičko-i deo lo gij ske rui ne so ci ja liz ma u ra zličitim ver zi ja ma os tva re nim u 20. sto ljeću. Ra zor na lo gi ka dok ra jčiva nja po vi jes ti u zna ku teh no-znan stve ne ra cio nal nos ti i društve ne he ge mo ni je ka pi ta liz ma ula zi u pos ljed nji sta dij en tro pije. De leu ze/Guattari u jed nom raz go vo ru o bi ti na do la zećega društva nad zo ra to na zi va ju »deli ri jem ka pi ta liz ma u ko je mu je sve ra cio nal no osim sa mo ga ka pi ta liz ma«.3

Ako su ra ščara va nje i pov ra tak real nos ti bi le ključne ri ječi kri tičkih teo ri ja mo der ne još za Ma rxa i We be ra, ni je li začud no da se na is ho-du mo der no ga doba u ko jem ide je Eu ro pe naiz gled doživlja va ju svoj ra sap iz no va pos tav lja pi ta nje o smis lu pro jek ta s onu stra nu svih po vi-jes no-zem ljo pis nih, eko nom skih, po li tičkih i kul tur nih gra ni ca? Ri ječ je o pro jek tu stva ra nja uni ver zal no ga koz mo po lit sko ga po ret ka svije ta unu tar gra ni ca uma. For mu la ci ja je, da ka ko, kan tov ska. Pi ta nje o smi-slu pro jek ta Eu ro pe ne mo guće je sag le da ti sa mo kao eu rop sko pi ta nje. Ov dje tre ba ot klo ni ti unap ri jed očeki va ni pri go vor da je sva ka tvor ba ide ja Eu ro pe ap rior ni eu ro cen tri zam, čak i s dob rim nam je ra ma. Ra di se o pri go vo ru ko ji svo je ute me lje nje ima u po vi jes noj prak si gro zo-mor no ga ko lo ni ja liz ma, is kus tvi ma ge no ci da nad iz vor nim na ro di ma

2 J. Baud ril la rd, In the Sha dow of the Si le nt Ma jo ri ties...Or the End of the So cial and Ot her Es says, Se mio texte, New Yo rk, 1983.

3 G. De leu ze – F. Guat ta ri, »Ca pi ta li sm: A Ve ry Spe cial De li rium«, u: S. Lothinger (ur.), Chao sop hy, Au to no me dia/Semiotexte, New Yo rk, 1995., str. 18.

15Le vi ja tan od por cu la na

Af ri ke, Sje ver ne Ame ri ke, Azi je, ali i u unu tar njem de fi ci tu eu rop ske rep re siv ne to le ran ci je ma njina (Ro mi, žene, rod no/spolna dis kri mi na-ci ja). Pri tom se Eu ro pa ne ra zu mi je tek di je lom za pad njačke ci vi li za-ci je, uz Ame ri ku, Ka na du i Aus tra li ju. Mno go je više u pi ta nju. Go to vo da je pos ri je di čitav je dan svi jet up ra vo onih ide ja ko je su da nas pos ta le no vom dog mom neo li be ral ne ideo lo gi je glo bal no ga ka pi ta liz ma kao što su tržišna priv re da, ljud ska pra va, pri vat no vlas ništvo, shvaćanje slo bo de po je din ca. Je su li od sa mo ga počet ka to bi le fi k ci je i ilu zi je stvo re ne za to da pod jar mlju ju Dru ge, ili su bez njih svi bu dući pro jekti društve nih od no sa os tav lje ni na mi lo st i ne mi lo st kao sa i en tro pi je, možda čak i pa da u bez dan po vi jes no ga na zat ka?

Ovo je pi ta nje od lučno za sva ku bu duću ras pra vu o bi ti vla da vi ne u pos tglo bal no me do bu. Ci vi li za ci je se ne od ređuju tek svo jom vi so kom kul tu rom i um jet no šću u po vi jes ti. Po li tička vla da vi na u ko joj sim-bo lički način tvor be stvar nos ti ima pre sud nu ulo gu više je od de ko ra za vi so ke ci lje ve du ha. Zna mo da je Pe rik lo va Ate na bi la unu tar nji pros to r-vri je me naj višeg dos tig nuća duha sta ro ga svi je ta. Ali zna mo i da je za ti ra nje tra go va dru gih ci vi li za ci ja rod no mjes to skri ve no ga pa lim pses ta iz vor nos ti. To je pod ri jet lo one zna me ni te Be nja mi no ve iz re ke da su do ku men ti ci vi li za ci je uvi jek i do ku men ti bar bar stva.4 De-mok ra ci ja sto ga ni je sa mo uni ver zal no rješenje za pi ta nje slo bo de čo-vječan stva u na do la zećem raz dob lju pos li je po vi jes ti. Ona ima ka rak ter bit nog smje ra ci vi li za cij sko ga do se ga na pu tu spram ap so lu ta slo bo de u for mi slo bod no ga čov je ka i na ro da u slo bod noj za jed ni ci (društvu i državi).5 Za to je pi ta nje o bi ti de mok ra ci je da nas is to dob no pi ta nje o slo bo di na do la zeće za jed ni ce i nje zi no me smis lu, a kao tak vo i pi ta nje is tin ske bu dućnos ti Eu ro pe. Ne smi je se za bo ra vi ti da de mok ra ci ja ne pred stav lja vla da vi nu na ro da kao ma se ili svje ti ne. Is to ta ko ni je ri ječ o pre moći ka te go ri ja kvan ti te ta pred kva li te tom. De mok rat ska vla da-vi na je ot vo re no st slo bo de u po vi jes ti oz bi lje nja ide je čov je ka. Sto ga de mok ra ci ja na di la zi pro ce du ru, to je st prav no-po li tičko svođenje na prom je nu iz bo ra u okružju pred stav lja nja (rep re zen ta ci je) jed na kih i slo bod nih građana. Ali prob lem je up ra vo u od red bi načina ovog na-di laženja, pri je la za pre ko gra ni ca na ci je-države i su ve re nos ti na ro da u građan sko me društvu na ra zi ni svjet sko-po vi jes no ga ob zor ja koz mo-

4 W. Be nja min, No vi An đeo, Iz da nja An ti bar ba rus, Zag reb, 2008. S nje mač ko ga pre ve la S. Knežević.

5 Vi di o to me: De moc ra cy in What Sta te? (Agam ben, Ba diou, Ben said, Brown, Nan cy, Ran ciére, Ro ss, Ži žek), Co lum bia Uni ver si ty Pre ss, New Yo rk, 2011.

16 ŽAR KO PAIĆ

po li tske za jed ni ce. Ka da sva ka ide ja pred stav lja nja Dru go ga i nje go va in te re sa pos ta je upit nom zbog izo pačenja sa mo ga smis la de mok ra ci je kao život ne ide je slo bo de, ta da je na dje lu eli tar na ili teh nok rat ska vla da vi na. Ta kav način vla da nja oz načava pro ces to tal ne des truk ci je po li tičko ga uo pće. Ni je sto ga ni pošto začud no kad Ha ber mas u kri ti ci li be ral ne eu ge ni ke ili teh no-znan stve no ga vođenja po li ti ke kao bio-po li ti ke u suv re me nim za pad nim društvi ma bra ni pra vo de mok rat ske jav nos ti na nez na nje i pred ra su de pro tiv hiper ra cio nal no ga uma kom-pe ten tne ma nji ne.6 Taj prob lem proiz la zi iz unu tar njih pro tur ječnos ti iz među zah tje va teh no-znan stve ne eli te za po li tičkom moći na te me lju uvi da u struk tu re nap ret ka društva i pra va jav nos ti u ma sov no me de-mok rat sko me po ret ku da od lučuje o smje ru društve no ga raz vit ka, čak i uz ci je nu stag na ci je u od no su na dru ga društva.

Sje ti mo se da u pog le du vje re u nap re dak eu rop ske/zapadnjačke ci vi li za ci je iz među li be ra la i nji ho vih ra di kal nih kri tičara – Mil la i Marxa – i pod ci je nu ak tiv ne ili pa siv ne ko lo ni za ci je svi je ta, ne ma raz-li ke, osim, na rav no, u ra zu mi je va nju ci lja ili svr he po vi jes ti. Za li be-ra le je ri ječ o slo bo di i dob ro bi ti po je din ca kao te me lja za jed ni ce, a za mar ksis te o pra ved nos ti i jed na kos ti svih čla no va za jed ni ce, pri čemu je slo bo da po je din ca uv jet slo bo de za sve. Tko da nas go vo ri o Dru-go me iz van lo gi ke nap ret ka kao o kul tur no nes vo di vo me Dru gome, priča zap ra vo ilu zor ne priče. Ili možda pos tav lja u pi ta nje uni ver zal ne vri jed nos ti sa mog smje ra ka pi ta lis tičke ra cio nal nos ti globalno ga po-ret ka? Ako je ovo dru go pos ri je di, ta da smo suočeni s raz li ko va njem iz među ci lja i svr he po vi jes ti. Na ve de no raz li ko va nje u Po vi jes no-fi lo-zo fi j skim te za ma iz ričito raz vi ja Be nja min.7 Cilj je pi ta nje es ha to lo gi je, a svr ha pi ta nje te leo lo gi je. Ko načno i pos ljed nje te svr ho vi to sa bi ru se u ide ji oz bi lje nja po vi jes ti sa me. Mogućno st dru ge po vi jes ti s onu stra nu pro duk tiv ne ra cio nal nos ti sa me želje, ko ja se ob jek ti vi ra u for mi ro be-nov ca-ka pi ta la, još je uvi jek nešto za mis li vo, ali ne i os tva ri vo. Preokreta nje stvar nos ti u sa dašnjem sta nju kri ze neo li be ral no ga ka pi-ta liz ma svje doči da je smi sao po vi jes ti – nje zin cilj i svr ha – dove den u pi ta nje. Prom je na smje ra ni je tek pi ta nje prom je ne pu ta, ne go zaokre ta u načinu ra zu mi je va nja ide je i stvar nos ti Eu ro pe uo pće. Ov dje se ne ra di o jed noj Eu ro pi spram ko je se svi Dru gi ori jen ti ra ju. Ne ra di se ni

6 J. Ha ber mas, Die Zu kun ft der menschlic hen Na tur: Auf dem Weg zu einer li be ra len Eu ge nik, Suh r ka mp, Fran kfu rt/M., 2001.

7 Vi di o to me: G. Agam ben, The Mea ns Wit hout E nd: No tes on Po li ti cs, Uni ver si ty of Min ne so ta Pre ss, Min nea po lis – Lon don, 2000.

17Le vi ja tan od por cu la na

o dru goj Eu ro pi ko ja bi bi la i na da lje shvaćena kao nje zin tam ni Dru gi u značenju ira cio nal nos ti, fan taz me i na zat ka. To su sve kla sične po-li tičko-i deo lo gij ske fi gure sa moi den ti fi ka ci je tzv. pra vih Eu rop lja na nas pram svo jih vlas ti tih Dru gih (Is točne Eu ro pe i Bal ka na). Po vi je st tog nes po ra zu ma od ređuje pi ta nje po ložaja Eu ro pe kao od no sa »jez-gre« i »ru bo va«, sre dišta i pe ri fe ri je, ci vi li za ci je i kul tu ra. Zem ljo pis no određenje Eu ro pe sto ga je uvi jek pi ta nje geo po li tičke ori jen ta ci je u vre me nu i pros to ru, ali i de kon struk ci je ide je »pri rod nih« gra ni ca jed-nog je din stve no ga Bor der lan da u čita voj svjet skoj po vi jes ti do da nas.8 Shvaćanje Eu ro pe kao sre di ne iz među geo po li tičkih car sta va moći pri sut no je već u Hei deg ge ro vom Uvo du u me ta fi zi ku iz 1935. go di ne. Sre di na znači me ta fi zičko sa mous pos tav lja nje du ha ot vo re nos ti pro-tiv ra zor nih pro ce sa ni hi lis tičko ga opus tošenja Zem lje, oma sov lje nja čovje ka i nje go ve pret vor be u or ga ni zacij ski sklop teh ničko ga fun kcio-ni ra nja. Pro tiv u bi ti is te me ta fi zičke vla da vi ne lo gi ke šire nja i bro ja (Ame ri ke i Ru si je), Hei deg ger Eu ro pu mis li kao du hov ni bi tak svi je ta iz na do la zeće vre me ni tos ti ko ja ima ka rak ter apo ka lip tičke ot vo re nos ti svi je ta uopće, ne i nje go ve pom rčine. Eu ro pa je u tom od lučnom spi su za pro mišlja nje ide ja me ta fi zičko ga Za pa da du hov ni te melj i bez dan vlas ti te »sre di ne«, onog bi ti-iz među svjet sko-po vi jes nih car sta va bru-tal ne aku mu la ci je moći, gu bit ka ran ga svih stva ri i ni hi liz ma masov no-ga društva i kul tu re.9 Suv re me na po li tička geog ra fi ja Eu ro pe od go va ra u pot pu nos ti pret hod nom opi su. Kao što u svo jim ana li za ma to po ka zu-je Ba li bar na tra go vi ma De leu zea/Guattarija, po li tički pro sto ri Eu ro pe su u zna ku di ja lek ti ke te ri to ri ja li za ci je-de te ri to ri ja li za ci je, od nos no u pro ce su kon sti tu ci je na ci je-države mo der no ga do ba kao mo de la unu-tar nje i iz vanj ske in teg ra ci je pros to ra. Su ve re no st na ro da od go va ra su ve re nos ti na ci je-države unu tar te ri to ri jal no og ra ničeno ga pros to ra ko ji ni je od ređen sa mo gra ni com po li tičko ga pros to ra spram dru gih na ci ja-država, ne go po naj pri je gra ni com ad mi nis tra tiv ne, fi skal ne, voj ne, je zične vla da vi ne. Eu ro pa kao Bor der la nd na pu tu svo je ga re te-ri to ri ja li zi ra nja i u for mi nad na cio nal ne po li tičke za jed ni ce ni je car stvo svjetske po li tičke i eko nom ske moći.10

Raz lo zi za to ni su ni pošto sa mo u to me što je Ame ri ka bi la po-bjed ni com u Dru gom svjet skom ra tu, a Eu ro pa ideo lo gij sko-po li tički

8 E. Ba li bar, »Eu ro pe as Bor der la nd«, The Alexan der von Hum bol dt Lec tu re in Hu man Geog rap hy, Uni ver si ty of Nij me gen, 10. stu de no ga 2004.

9 M. Hei deg ger, Ein führu ng in der Me tap hysik, M. Niemeyer, Tübin gen, 1998., 6. izd.10 E. Ba li bar, »Eu ro pe as Bor der la nd«, str. 1-27.

18 ŽAR KO PAIĆ

ras ci jep lje nom na Za pad (ka pi ta li zam, li be ra li zam i de mok ra ci ju) i Is tok (ko mu ni zam, to ta litari zam i par tij sku dik ta tu ru). Eu ro pa se za raz li ku od Ame ri ke ne kon sti tui ra iz uni ver zal nos ti po li tičko ga na ro da i građan stva, ne go iz uni ver zal nos ti mis si ng-lin ka du hov ne, od nos no kul tur ne in teg ra ci je. U pr vom slučaju ri ječ je o po li tičkoj moći bez kultur no ga iden ti te ta, a u dru gom o iden ti te tu bez po li tičke moći. Ame rički iden ti tet iz građen je po li tički kao us tav na ka te go ri ja su ve-re nos ti na ro da iz du ha uni ver zal no ga građan stva, a eu rop ski je u stal-no me pro ce su pre vi ra nja iz među zah tje va za ci vi li za cijskom mi si jom Eu ro pe kao du hov no ga svi je ta uni ver zal nih ide ja slo bo de, to le ran ci je i pra ved nos ti te svođenja kul tu re na duh na ro da. Taj su kob iz među uni ver zal nos ti ci vi li za ci je i par ti ku lar nos ti kul tu re, ide ja Fran cus ke re vo lu ci je i nje mačke ro man ti ke, do danas je preos tao pi ta njem ute-me lje nja Eu ro pe kao [ne]moći dje lo va nja u svi je tu glo bal no ga po ret ka. Ka da se ustvr di da je Eu ro pa već bit no »de te ri to ri ja li zi ra na de-lo ka li-zi ra na i de kon strui ra na«,11 ta da to va lja shva ti ti po naj pri je kao stvar no sta nje gu bit ka nje zi ne struk tu ral ne moći u eko no mi ji i po li ti ci da nas, ali ne ma nje to vri je di i za shvaćanje kul tu re u suv re me no do ba. Euro-pa je »sre di na«, ono bi ti-iz među u pro ce su glo ba li zi ra nja s, do duše, pro mi je nje nim mo de lom dje lo va nja mo der ne na ci je-države. Ali to je dje lo va nje le gi ti ma cij ski i efek tiv no og ra ničeno zbog to ga što ne do-sta je stvar na sre dišnja po li tička moć u »po st-na cio nal noj kon ste la ci ji« glo ba li za ci je.12 Dru gim ri ječima, eu rop ska je po li tička geog ra fi ja u bi ti »kon zer va tiv na« za to što je ute me lje na u du hov no me bit ku ko ji se ar ti ku li ra kao sklop tzv. uni ver zal nih kul tur nih vri jed nos ti. Ko li ko god težnje spram pros vje ti telj skih ide ja vla da vi ne ra zu ma, slo bo de i znan-stve no-teh ničke in stru men tal nos ti bi le upi sa ne u mi sao ne po kušaje prev la da va nja zlo kob nih po li tičkih pod je la Eu ro pe u 20. sto ljeću, to li-ko je sa moiz vjes no da se taj pro je kt bez zbilj ske moći i sna ge u svi je tu ne može pro ves ti. Od sa mo ga početka dis ku rs eu rop skih ide ja na kon Pr vo ga svjet sko ga ra ta imao je nes kri ve no apo ka lip tički ton uka zi-vanja na ono je di no spa so nos no u pov rat ku Eu ro pe svo jim du hov nim te me lji ma. Ta ko su Hus se rl i Hei deg ger mis li li bu dućno st Eu ro pe. No, prob lem je up ra vo u tom mišlje nju s onu stra nu preu zi ma nja od lu ke za ra di kal nu po li tičku vo lju preob li ko va nja svjet ske po li tike moći

11 E. Ba li bar, is to, str. 10.12 J. Ha ber mas, »I st die He raus bil du ng ei ner eu ro päis chen Iden ti tät nötig, und ist sie

mögli ch?«, u: Der ges pal te ne Wes ten: Klei ne Po li tis che Schrif ten X, Edi tion Suh r ka-mp, Fran kfu rt/M., 2004., str. 68-82.

19Le vi ja tan od por cu la na

preu zi ma njem moći u od no su spram Ame ri ke kao im pe ri ja li be ral ne de mok ra ci je i glo bal no ga ka pi ta liz ma. Ima li uo pće dru go ga i dru kčije-ga smje ra Eu ro pe da nas ko ji bi mo gao od ržati svo ju po lju lja nu stvar nu moć, a da se ne pret vo ri u čudo višnu sup rot nost – po re dak au to ri tar ne de mok ra ci je, na cio na liz ma, ra siz ma i kse no fo bi je »jez gre« i »ru bo va« eu rop skih kon sti tu tiv nih na ro da?

2. Us tav ni pat rio ti zam ili koz mo po li ti zam?Eu ro cen tri zam u do ba kri ze ili čak nes tan ka Eu ro pe kao svjet sko-

-po vi jes no ga sub je kta moći u eko no mi ji i po li ti ci čini se uis ti nu neučin-ko vi tom sab la šću, a ne stvar nom pri jet njom Dru gi ma. Eu ro pa je da nas, da pa raf ra zi ram Slo ter dij ka, pos tim pe ri jal ni pros tor kra ja po vi jes ti i mu zea li zi ra ni pa rk na ro da bez moći. U nje mu, do duše, vla da ra vnoteža ideo lo gij sko ga stra ha od pa da u bar bar stvo 20. sto ljeća – fašizam i sta-lji ni zam – ali ni des ni po pu lis tički pok re ti, ni kse no fo bi ja, ni ra si zam, ko ji da nas pop ri ma značajke di fe ren ci jal no ga ili kul tu ral no ga ra siz-ma,13 još uvi jek ni su ma sov ni po li tičko-kul tu ral ni fe no me ni. Pri je su to neu ro tični res sen ti men ti du bo ko uko ri je nje no ga stra ha od Dru go ga ili reak ci je na mis si ng-li nk no vo ga eu rop sko ga iden ti te ta bez moći.14 Ono ne dos ta juće za eu rop ski iden ti tet u od no su na po li tički ka kav je pri-mar no ame rički u tvor bi države kao re pub li ka niz ma u do ba mo der no ga im pe ri ja čini se da je te melj ni prob lem ide je i zbi lje suv re me ne Eu ro pe. Gdje Ame ri kan ci pri pad no st na ci ji-državi svje doče us tav nim pat rio tiz-mom slo bo de ili ci vil nom re li gi jom, Eu rop lja ni se na la ze u kušnji iz bo-ra iz među kon kret ne o pćeni tos ti svo je ga užeg držav no ga na cio na liz ma i ap strak tne o pćeni tos ti tuđega šireg nad na cio nal no ga koz mo po li tiz ma. Ono što Eu ro pi ne dos ta je je st dvo je: eu rop ski po li tički na rod i koz mo-po lit ski us tro je no građan stvo. Dru gim ri ječima, u tra di ci ji mo der ne dio be na po li tičku državu i građan sko društvo, ne dos ta je joj mo der ni sub je kt in teg ra ci je ob jek tiv no ga du ha. Ali in teg ra ci ja je praz na bez vo lje za pri pad ništvom no vo me iden ti te tu. Da se može um ri je ti za Eu ro pu i nje zi ne du hov ne vrijed nos ti svje doče ri ječi mađar skih us ta-ni ka 1956. go di ne pro tiv sta lji nis tičko ga te ro ra i sov jet ske oku pa ci je svo je zem lje. Di si den tska li te ra tu ra is točno europ skih in te lek tua la ca

13 E. Ba li bar – I. Wallerstein, Ra ce, na tion, clas se:Les iden ti te tés am bi guës, La Découver-te/ Poche, Pa riz, 1997.

14 E. Ba li bar, We, The Peop le of Euro pe?Refl ections on Tran sna tio nal Ci ti zen ship. Prince-ton Uni ver si ty Pre ss, Prin ce ton – Oxfo rd, 2004.

20 ŽAR KO PAIĆ

u zat vo ri ma od go va ra is tom mo de lu kul tu ral ne bor be (Kul tur kam pf) ko ju je os mislio Gram sci kao lje vičar ski pro je kt he ge mo ni je no ve po-li ti ke, ali s dru gim pred zna kom – li be ral ne tvor be slo bo de po je din ca pro tiv svih ideo lo gi ja to ta li ta riz ma. Mog lo bi se čak ustvr di ti da su u Eu ro pu kao sklop uni ver zal nih vri jed nos ti du ha (hu ma nis tičke kul tu re i etičko ga ho ri zon ta smis la po vi jes ti) više »vje ro va li« is točnoeu rop ski in te lek tual ci u zat vo ri ma i lo go ri ma ne go li za pad ni od kra ja Dru gog svjet sko ga ra ta do pa da Ber lin sko ga zi da.15

Prob lem je, dak le, u to me što je up ra vo ta kav ne dos ta jući po litički iden ti tet u svo jim bit nim pret pos tav ka ma svo jev r stan kr hki te melj Eu-ro pe uo pće. Na rav no, Eu ro pa kao po li tički pro je kt koz mo po lit sko ga po ret ka ide ja unu tar fe de ra tiv no ga us troj stva i nužne »pos tna cio nal ne kon ste la ci je«, kak vu pos tu li ra Ha ber mas, počiva na ide ja ma ko je su ob li ko va le eu rop ski kul tur ni iden ti tet. Taj je iden ti tet de kon struk ci ja sva ke or gan ske kon cep ci je na ci je-države. A pa ra dok sal no je sa mo to što kroz nje go ve stru ne od je ku ju di so nan ce iz među uni ver zal nos ti i par ti ku lar nos ti kul tu re, između eu rop sko ga koz mo po li tiz ma i vjer no-s ti kul tu na ci je-države. Bez ob zi ra je li ri ječ o Her de ro vu Vol ksgeis tu, Fic hteo voj ide ji na cio nal ne fi lo zo fi je du ha ili kul tur no od ređenoj po vi-jes ti mo der nih na ci ja-država, is ta je me lo di ja. Eu rop ski iden ti tet još je uvi jek u tra ga nju za in teg ra tiv nim ili kon sti tu tiv nim značaj ka ma nečeg »višega«. To je is to dob no »više« sa mo za to što ide ju pri pad ništva Eu-ro pi od ređuje kao du hov nu službu svi je tu. Ali svi jet ni je nig dje drug dje ne go li u ok ružju za jed ni ce na ci ja-država kao pros to ra bli zi ne i pov jer-lji vos ti, za vičaja i ha bi tu sa slo bo de čov je ka.16 Eu rop ski iden ti tet kao pro je kt no ve kul tu re ne može bi ti par ti ku la ran u od no su na uni ver zal-no st po li tičke tvor be nad na cio nal ne za jed ni ce. Pos ve sup rot no, nje go-va je te melj na značaj ka up ra vo u prev la da va nju kul tu re kao or gan ske, kon tin gen tne, di fe ren ci jal ne od red ni ce mo der ne na ci je. Ris ki ram nešto naiz gled ne mo guće: po mi re nje ide ja ne dov ršeno ga pro jek ta mo der ne (Ha ber mas) i de kon struk ci je mo der ne po vi jes ti kao vla da vi ne »ve li kih priča« (Der ri da i pos tmo der na) u ide ji pro jek ta eu rop sko ga na ro da/građani na iz du ha no ve koz mo po lit ske kul tu re. Na pos ljet ku, up ra vo je ma ni fe st Ha ber ma sa/Derridae za no vu Eu ro pu pos ta vio u sre dište pi ta-nje in teg ra ci je na ro da/građana koz mo po lit ski shvaćene Eu ro pe s onu

15 Vi di o to me te mat ski blok »Emil Cio ran i sto lje će sum nje« u časopisu Tvr đa, br. 1-2/2011.

16 Vi di o to me: J. Der ri da, »Glo ba li za tion, Pea ce, and Cos mo po li ta ni sm«, u: Nego tia-tio ns: Inter ven tio ns and In ter views, 1971.-2001., Stan fo rd Uni ver si ty Pre ss, Stan fo rd – Ca li for nia, 2002., str. 371-386.

21Le vi ja tan od por cu la na

stra nu svih na cio nal nih par ti ku la ri za ma i s onu stra nu ob no ve ideo-lo gij sko-po li tičkih sab las ti po put pos tse ku lar ne kr šćan ske Eu ro pe.17 Ali pr va pret pos tav ka ta ko nečeg mo ra bi ti go to vo ne mo gući pro je kt na di laženja epo hal ne za kašnje los ti Eu ro pe u ar tikula ci ji eko nom sko--po li tičke moći u glo bal no do ba um reženih društa va. Kao što vi di mo, ta pret pos tav ka ne čini se ni ma lo real nom. Da pače, već sa ma činje ni ca što Ki na svo jim fi nan cij skim ka pi ta lom ot kup lju je du go ve eu rop skih država unu tar eu ro-zo ne i ta ko spašava na krat ki rok ide ju i stvar no st EU, ima za pos lje di cu »ti hu re vo lu ci ju« u glo bal noj eko no mi ji: ula zak no vo ga svjet sko ga vla da ra u eko nom ski pos r nu lu Eu ro pu. Kak ve će bi ti pos lje di ce tog do gađaja za bu dućno st svi je ta, ni je teško već sa da pred vid je ti.

Pot ra ga za mis si ng-lin kom eu rop sko ga iden ti te ta neiz bježno je pro-je kt pot ra ge za možda ipak još ne pos ve iz gub lje nom bu dućnos ti. Po-t reb no ju je stvo ri ti sa da i neod go di vo zbog re gu la tiv ne ide je svi je ta i »vječno ga mi ra«. Ka ko Ha ber mas ustvrđuje da su pr votni raz lo zi za stva ra nje Eu ro pe kao EU da nas iz gu bi li uv jer lji vo st, a to je sprečava nje no vih rat nih su ko ba iz među na ci ja-država, preos ta je rad na du ge sta ze – iz grad nja koz mo po lit sko ga po ret ka ko ji će osi gu ra ti »vječni mir« u svi je tu.18 Eu ro pa ne može ne bi ti dru go ne go li koz mo po lit ski pro je kt tran sna cio nal ne ide je slo bo de građani na, s jed ne stra ne, i uni ver zal ne ide je čov je ka kao nes vo di vo Dru go ga u svo jem ljud sko-su više-ljud-skom iden ti te tu. Što više, ne dos ta jući sub je kt tran sna cio nal ne po li ti ke kao me tapoli ti ke do gađaja slo bo de na do la zeće za jed ni ce pi ta nje je Eu-ro pe ne sa mo da nas, ne go i nje zi ne ne pos red ne bu dućnos ti.19 Sa mo je u tom pog le du prom je na smje ra eu rop ske po li ti ke – od neo li be ral no ga teh nok rat skog eko no miz ma do is tin ske de mok rat ske po li ti ke do gađaja – nužan uv jet za sa mous pos tav lja nje Eu ro pe kao pro jek ta no ve moći s onu stra nu kon cep ta na ci je-države, te ri to ri jal ne su ve re nos ti i og ra-ničene dje lot vor nos ti eu rop sko ga građan stva u sa dašnjoj po li ti ci. Go-to vo svi kri tički in te lek tual ci tu po li ti ku drže nev je ro do stoj nom. Nje-

17 J. Ha ber mas – J. Der ri da, »Af ter the War: The Re bir th of Eu ro pe«, FAZ, 23. lip nja. Vi di o to me: Ž. Paić, »Me lan ko li ja i re vo lu ci ja: Kul tu ra u pos tko mu nis tič kom op sad no me sta nju«, u: I. Čolović (ur.) Zid je mr tav, ži ve li zi do vi!: Pad Ber lin skog zi da i ras pad Ju gos la vi je, Bib lio te ka XX. vek, Beog rad, 2009., str. 205-235.

18 J. Ha ber mas, »Eu ro pa am Schei deweg«, Han del sbla tt, 2011.19 Vi di o to me: E. Ba li bar, »Ideas of Eu ro pe: Ci vi li za tion and Con sti tu tion«, Iris, br. 1,

1. trav nja 2009., str. 3-17, Fi ren ze Uni ver si ty Pre ss. O poj mu me ta po li ti ke vi di: A. Ba diou, Ab régé de méta po li tique, Seuil, Pa riz, 1998., a o poj mu na do la ze će za jed ni ce J.-L. Nan cy, The Ino pe ra ti ve Com mu ni ty, Uni ver si ty of Min ne so ta Pre ss, Min nea po lis – Lon don, 1991. i G. Agam ben, Die kom men de Ge mein scha ft, Mer ve, Ber lin, 2003.

22 ŽAR KO PAIĆ

zi ne su ak ci je is pod ra zi ne po vi jes no ga za dat ka. Mo ral ni ban krot vid ljiv je u ko rup tiv nom gra bežu u sra zu s fi nan cij skim ka pi ta lom ba-na ka i tran sna cio nal nih kor po ra ci ja, po li ti kom eli ta otuđenih od stvar-nih pot re ba i in te re sa građana naci ja-država. Ni je li zna ko vi to da je je dan od vo dećih nje mačkih in te lek tua la ca dru ge po lo vi ne 20. sto ljeća, kri tičar in stru men tal ne fun kci je me di ja kao in dus tri je svi jes ti, za go vor-nik fe de ral ne Eu ro pe, Ha ns-Mag nus En zen sber ger, na dod je li eu rop ske nag rade »Son ni ng« 2011. na Sveučilištu u Ko pen ha ge nu be zob zir no na pao Bruxel les/EU kao sje dište čudo višne bi rok rat ske ira cio nal nos ti i ban kar ske poh le pe, op tužujući elit ni klub Eu ro pe za iz da ju pros vje-ti telj skih ide ja ko je su omo gućile up ra vo tu i tak vu Eu ro pu. Umjes to du ha i kul tu re, eu rok ra ti se ba ve kar te li ma i ban ka ma, sub ven ci ja ma i pro pi si va njem pra vi la stvar no me živo tu. Um jes to Usta va slo bo de u svr hu dob ro bi ti po li tičke za jed ni ce eu rop skih građana, na dje lu je fari-zej ski duh zab ra na i san kci ja, bi rok rat skih pra vi la i teh nok rat ske do sa-de iza ko je se skri va pre zir de mok ra ci je i nje zin de fi cit.20 Sa me old sto ry – kao da se po vi je st po nav lja u cik lu si ma. Is to je pi sao i Miro s lav Kr leža 1930-ih go di na u svo jim ese ji ma o Eu ro pi, Bal ka nu i ma lo-građan skoj lju ba vi spram hr vat stva.21 Sa mo je raz li ka u to me što En zens-ber ger pri pa da tzv. »jez gri« Eu ro pe, a Kr leža nje zi nim »ru bo vi ma«.

U oba slučaja ra di kal na kri ti ka Eu ro pe kao stvar ne fan taz me, ko ja se sim bo lički ko di ra spo me nom Bruxel le sa, eu rok ra ta i fi nan cij skih kar tela glo bal ne eko no mi je, sa mo je jed na od bes kraj no mno go va ri-jan ti tzv. Kul tur kri tik. Sto ga ni je ri ječ o ra di kal noj kri ti ci, ne go o kri-ti ci ideo lo gi je Eu ro pe kao neo li be ral no ga čudo višta bez sa me kri ti ke »oružja« ove kul tu ral ne kri ti ke. Kri ti ka ideo lo gi je nemoćna je la men-ta ci ja o sa mom pred me tu kri ti ke bez ra di kal ne prom je ne uv je ta ko ji rep ro du ci ra ju društve nu stvar no st kao ilu zi ju ili fan taz mu.22 U tom

20 H.-M. En zen sber ger, San ftes Mon ster Brüssel oder die En tmündi gu ng Eu ro pas, Edi-tion Suh r ka mp, Fran kfu rt/M., 2011.

21 »Ti pič na je ev rop ska po ja va da su naj ve će ev rop ske is ti ne iz go vo re ne is pod vje ša la, na stra tiš ti ma, po tam ni ca ma i gol go ta ma, a te ras pe te i pop lju va ne is ti ne pos ta ju ev rop ske zas ta ve i vi jo re se vje ko vi ma. Ime na po ni že na i pop lju va na, ime na ži go sa na pre zi rom i po zi tiv nim za ko ni ma, ime na pre ga že na ci niz mom jav nog miš lje nja kao sra mo te pos ta ju ev rop ski svje tio ni ci ko ji svi jet le zah val nim po ko lje nji ma kao je di na na da u koz mo su. [...] Tri de se tak na ro da pu tu je da nas Ev ro pom, a sva ki od tih na ro da no si u ru ci stak le ni lji ljan svo je na rod ne ne vi nos ti. Za ljub ljen sam u se be sva ki taj po je di ni ev rop ski na rod kre će se nap ri jed s pog le dom up r tim nat rag, spram svo je ta koz va ne na rod ne proš los ti, kao Dan teo vi kri vi pro ro ci s li cem zav r nu tim spram straž nji ce u dva de se tom pje va nju ‘Pak la’.« M. Kr le ža, »Ev ro pa da nas«, u: Ese ji i član ci III, Sab ra na dje la Mi ros la va Kr le že u 50 sve za ka, Os lo bo đe nje-Mla do st, Sa ra je vo, 1979., str. 16-17,

22 Vi di o to me: T. Eag le ton, Ideo lo gy: An In tro duc tion, Ver so, Lon don – New Yo rk, 1991.

23Le vi ja tan od por cu la na

je smis lu kraj ilu zi ja o eu rop skom bla gos ta nju i sta bil nos ti is to dob no kraj jed ne uni ver zal ne ideo lo gi je (neoli be ra liz ma) u po seb nom te ri to-ri jal no me kon tek stu (Eu ro pa u pro ce su prošire nja na Is tok i Bal kan). U ovom slučaju ri ječ je, da ka ko, o Eu ro pi kao neo kon zer va tiv noj ideo lo gi ji »spa sa« i »sta bil nos ti«. O ko joj je to Eu ro pi uo pće ri ječ kao kon sti tu tiv noj ne gaci ji »ove« Eu ro pe te o ko jem i kak vom »euro pej-stvu«? Je li ri ječ o pa te tičnom elit nom shvaćanju eu rop sko ga iden ti te-ta sa zvu ci ma Beet ho ve no ve Ode ra dos ti kao uvo da u neo ko lo ni jal ni gra bež ne raz vi je nih ze ma lja Bal ka na i Is to ka eko nom sko-kul tu ral nim sred stvima ili pak o »eu ro pej stvu« dru kčije ga smje ra? Očito je da dru-gi/drukčiji smjer Eu ro pe pret pos tav lja još uvi jek nje zi ne kon sti tu tiv ne i re gu la tiv ne ide je za is tin sko dje lo va nje. Među ide ja ma ko je da nas ima ju dru go značenje za ci je lo su so li dar no st i brat stvo u jed na kos ti. Te se ide je ne od no se na pa ro le pro pa log real no ga so ci ja liz ma, ne go na bor bu za rad nička pra va u do ba re ce si je i kri ze neo li be ral no ga ka-pi ta liz ma, po tom građan ska/držav ljan ska pra va imig ra na ta u EU kao nep riz na to ga po li tičko ga sub jek ta eu ropsko ga no vo ga iden ti te ta i, na-pos ljet ku, bor bu za ljud ska pra va i pra va ko ja pri pa da ju pos tmo der no-me sklo pu svi jes ti o ug roženos ti pri rod ne oko li ne. Eu ro cen tri zam za to tre ba shva ti ti iz pos ve dru kčije per spek ti ve.

Ni pošto se ne ra di o »iz vanj skoj« ko lo nizaci ji dru gih na ro da, dr-žava, te ri to ri ja u po vi jes ti svim dis po zi ti vi ma moći, ne go po naj pri je o »unu tar njoj« pa ci fi ka ci ji kri tičko ga ot po ra ideo lo gi ji Eu ro pe kao tvrđave neo li be ral ne eko no mi je i neo kon zer va tiv ne, po pu lis tičke po-li ti ke. Prob lem s eu ro cen trizmom uto li ko je veći uko li ko se is to dob no kri ti ka ne us mje ri na nje go vo dje lo va nje u us pos tav lja nju dis kur sa »sta bil nos ti« i »nor ma li za ci je«. U tak vom sklo pu prom je na po li tičke vlas ti unu tar na cio nal ne države – des ni ca vs. lje vi ca – ni je od pre sud-ne važnosti ako je eko nom sko-po li tička pa ra dig ma vla da nja preos ta la nep ro mi je nje nom. To je u svo jim pre da va nji ma o bio po li ti ci 1970-ih go di na već jas no ustvr dio Fou cau lt.23 Za to des ni po pu liz mi s tzv. post-po li tičkim vođama ko ji sje di nju ju u svo jim prag ma tičnim po litika ma pri vat ne in te re se kor po ra ci ja, me di ja i spek tak la ni su više iz nim ka, već pra vi lo ko je go to vo da ima sna gu per ma nen tno ga iz van red no ga sta nja u sa moj de mok rat skoj pro ce du ri. Ber lus co ni je eu rop ska pa ra dig ma glo bal ne pos tpo li ti ke. Moguće ju je ime no vati in teg ral nim spek tak-lom me dij ske plu tok ra ci je. Um jes to kla sičnih de mok rat skih vr li na,

23 M. Fou cau lt, Power/Knowledge: Se lec ted In ter views and Ot her Wri tin gs 1972-1977. (ur. C. Gor don), Pan theon Boo ks, New Yo rk, 1980.

24 ŽAR KO PAIĆ

is ti ne, pošte nja, čas ti i pra ved nos ti, bo gat stvo u ru ka ma jed no ga ili više oli gar hij ski um reženih ka pi ta lis tičkih po du zet ni ka pos ta je uv je-tom mo gućnos ti po li ti ke uo pće. Koli ko se god po jam plu tok ra ci je kao mo der no ga izo pačenja de mok rat sko ga po ret ka po ve zu je s SA D-om u 20. sto ljeću, ni je teško zak ljučiti da Eu ro pu ta kav mo del vla da vi ne pot pu no dis kre di ti ra uto li ko više što je ideo lo gij ski hib rid pos tfašiz ma i neo li be ra li zma, vje re u »do mo vi nu« i fun da men ta li zam tržišta, u za-vičaj ni ku lt na ci je i ma te ri jal ne vri jed nos ti Za pa da.

Eu ro cen tri zam kao unu tar nja po vi jes na bit za pad njačke ci vi li za-cij ske »mi si je« može se uv jer lji vo de kon strui ra ti sa mo on da kad je pos ri je di is to dob no tros tru ka ope ra ci ja:a. Kri ti ka Eu ro pe kao kri ti ka ideo lo gij sko-po li tičke zlo po ra be nje zi nih

kon sti tu tiv nih ide ja u dru ge svr he.b. Kri ti ka Eu ro pe kao kri ti ka mo no cen triz ma i lo go cen triz ma, mi si je

tzv. po vi jes nih na ro da ili na ro da-država jez gre u odno su na na rode--države ru ba, pris va ja nja Eu ro pe u ime jed no ga iz vo ra ili te me lja ide je (npr. sa dašnja pos tse ku lar na ob no va ide je kr šćan ske Eu ro pe u pas to ral nim po ho di ma rim sko ga pa pe Be ne dik ta XVI.).

c. Kri ti ka Dru go ga kao ne-za pad njačko ga Dru go ga zbog doki da nja uni ver zal nih ide ja li be ra liz ma i de mok ra ci je u real no-pos to jećem sus ta vu glo bal no ga ka pi ta liz ma (Ki na i Ru si ja). Ov dje tre ba na gla si-ti da se ne ra di o ob no vi Wit tfo ge lo ve kri ti ke »ori jen tal no ga des po-tiz ma« kao mar ksov ske she me po vi jes no ga raz vit ka Za pa da i Is to ka, ko ju je ma te ri ja lis tički preok re nuo iz He ge lo ve fi lo zo fi je po vi jes ti.

Po to nja je kri ti ka u pra vi lu reak tiv na. Na jče šće po ka zu je dru gu stra nu Ja nu so va li ca kul tur no ga pe si miz ma kao teo ri je o de ka den ci ji za pad njačke ci vi li za ci je i Eu ro pe nav las ti to. Međutim, nje zi na je po-teškoća u to me što se kri ti ka Dru go ga kao ne-za pad njačkoga Dru go ga smat ra eu ro cen triz mom dru gim sred stvi ma. Nai me, ako se ra di o obra-ni vri jed nos ti uni ver zal nih ide ja Za pa da (Eu ro pe ili Ame ri ke), on da je tak va ob ra na ideologij sko-po li tička i pos ljed nji joj je cilj us pos ta va na rušene he ge mo ni je Za pa da. Naj bo lji prim jer tak ve kri ti ke Dru go ga je st kri ti ka is lam sko ga fun da men ta liz ma u oz log lašenom Hun tin g-tono vu teo re mu o su ko bu ci vi li za ci ja.24 Is tin ska kri ti ka Dru go ga kao

24 S. Hun tin gton, The Cla sh of Ci vi li sa tio ns and the Re ma ke of Wor ld Order, Si mon & Schus ter, 1996., o to me vi di: M. Rie seb ro dt, Die Rückke hr der Re li gio nen: Fun da-men ta lis mus und der »Kam pf der Kul tu ren«, C.H. Be ck, München, 2001. i Ž. Paić, Po li ti ka iden ti te ta: Kul tu ra kao no va ideo lo gi ja, Iz da nja An ti bar ba rus, Zag reb, 2005., str. 136-169.

25Le vi ja tan od por cu la na

ne-za padnjačko ga Dru go ga ni je tek kri ti ka par ti ku lar nos ti kul tu ra i ne dos ta juće uni ver zal nos ti pra va i ljud skih slo bo da iz van Za pa da. To je is to dob no kri ti ka po li tičke an ti mo der nos ti u zna ku pov rat ka re li gi-je. Ni ti do gađaji arap sko ga pro ljeća 2011. go di ne ni su još pot vr di li ka ko je uis ti nu ri ječ o de mok rat skim preok re ti ma i se ku lar noj na ra vi ra di kal nih prom je na u Egip tu, Tu ni su, Li bi ji. Pi rom je za zi va nje ne kog epo hal no ga do gađaja u rušenju to ta li tar nih po re da ka s is lam skom le gi-ti ma ci jom u tim država ma to tal ni promašaj po li tičke ana li ze zbi va nja (Ba diou i Žižek). U glo bal no me po ret ku re li gi ja sa da zau zi ma mjes to no ve ideo lo gij ske le gi ti ma ci je. Kul tu ra kao no va ideo lo gi ja is pražnju-je bit tvor be svi je ta iz uni ver zal ne po vi jes ti ide ja ko je su ob li ko va le Eu ro pu od novoga vi je ka do kra ja 20. sto ljeća. Ipak, ov dje je ri ječ o sug las nos ti dvi je naiz gled sup rot stav lje ne teo rij ske ori jen ta ci je: no vo-v je kov ne tran scen den tal ne fi lo zo fi je sub jek ta i pos tmo der ne de kon-struk tiv ne kri ti ke uni ver zal nos ti. Pi ta nje o Eu ro pi da nas za pris ta li ce oba shvaćanja bit no je pi ta nje ne više o vla da vi ni i moći za pad njačke ci vi li za ci je u pos tim pe ri jal no do ba. To je zap ra vo pi ta nje smis la svi je ta na kon ras pa da glo bal no ga svjet sko ga po ret ka i nje go ve ideo lo gij sko--po li tičke ilu zi je da je ka pi ta liz mu kao sus ta vu društve ne proiz vod nje živo ta prim je ren je di no li be ral no-de mok rat ski po re dak kao nje gov le gi ti ma cij ski ok vir.25

Do ba kra ja ilu zi ja znači da je ka pi ta li zam dje lot vo ran i bez li be ral ne de mok ra ci je. Taj zaok ret u shvaćanju od no sa eko no mi je i po litike ima bit ne pos lje di ce za ra zu mi je va nje od no sa Eu ro pe i svi je ta u glo bal no do ba. Po naj pri je, ti me se ras ki da s ide jom ka ko je ka pi ta li zam nužno oz bi lje nje ide je li be ral ne slo bo de po je din ca. Us pon Ki ne u glo bal noj eko no mi ji do jed nog od vla da jućih sub jekata/aktera uka zu je na kraj ilu zi je o ideo lo gi ji ljud skih pra va i slo bo da kao or na men ta li be ral no ga ka pi ta liz ma. Ko načno va lja od vo ji ti slo bo du po je din ca od nje go va svo-đenja na pri vat no ga vlas ni ka rad ne sna ge na tržištu. Po to nje ni je oz bi-lje nje ide je slo bode, ne go to tal ni ni hi li zam i des truk ci ja ide je čov je ka. Eu ro pa sto ga ne može bi ti mišlje na ni u kak voj neo li be ral noj rav no teži od no sa sna ga iz među ame ričko ga »ha rd« tržišno ga in di vi dua liz ma i eu rop sko ga »so ft« društva bla gos ta nja (wel fa re so cie ty). Već je u na ve de noj sin tag mi ri ječ o re vi zi ji. Um jes to ide je države bla gos ta nja ko ja se srušila u Eu ro pi kra jem 1970-ih ka da nas tu pa neo li be ra li zam u

25 Vi di o to me: S. Ži žek, Li vi ng in the End Ti mes, Ver so, Lon don – New Yo rk, 2010., Ž. Paić, Zaok ret, Lit te ris, Zag reb, 2009. i Pos thu ma no sta nje: Kraj čov je ka i mo guć nos ti dru ge po vi jes ti, Lit te ris, Zag reb, 2011.

26 ŽAR KO PAIĆ

eko no mi ji i neo kon zer va ti vi zam u po li ti ci i kul tu ri, a kon ce pt države pret pos tav lja ra za ra nje nad zor nih me ha ni za ma društva kao slo bod ne ig re tržišta i za jed ničkih in sti tu ci ja so li dar nos ti um reženih po je di na ca, po jam društva bla gos ta nja ne svo di se na ak tiv no ga građani na u bor bi s po li tičkim in sti tu ci ja ma države. Sa da je stvar is tov jet na ne ga tiv noj kon sti tutivnos ti Eu ro pe kao nad na cio nal ne po li tičke za jed ni ce. Druš-tvo bla gos ta nja je društvo spek tak la ili »društvo doživ lja ja« (Ger ha rd Schul ze) pos tmo der ne kul tu re sti lo va živo ta. No, taj je po jam am biva-len tan uto li ko što se um jes to prok la mi ra ne plu ral nos ti iz bora (sti lo va živo ta) sve svo di na no vi ob lik bi nar nih op re ka iz među bo ga tih i moć-nih eli ta te pros ječne i osi ro mašene ma se.26

Od sa mo ga počet ka no vov je kov ne ide je au to no mi je uma u nje go-voj dvoj nos ti kao teo rij sko ga i prak tičnoga u Kan ta pod ručje važenja je dinstva teo ri je i prak se bi lo je re gu la tiv no. Po jam svi je ta ko ji se oz bi lju je kroz ide ju Eu ro pe po jam je svi je ta kao etičkoga ob zor ja u be zuv jet no me tre ba nju (Sol len). Eu ro pa je, dak le, svi jet u pro ce su ozbi lje nja re gu la tiv nih ide ja kao kon sti tu tiv ne prak se. To je svi jet koz-mo po lit sko ga po ret ka ide ja i nji ma pri pad ne stvar nos ti.27 U dru go me ob ra tu to is to znači: Eu ro pa ni je zem ljo pis no-geo po li tički za da ni pro-s tor ili sud bin ski nas ta nje ni te ri to rij na ro di ma nas ta lim na kon pro pas ti Rim sko ga Car stva, već tvor ba uni ver zal ne po li tičke za jed ni ce, sklop du hov nih vri jed nos ti, za jed nički bi tak i svjet sko-po vi jes ni pro ces iz-grad nje »vječno ga mi ra«.28 U is ka za no me se po mi ru ju ide je Kan ta i He ge la, Hus ser la i Va lérya, Or te ge y Ga set ta i Hei deg ge ra, Ha ber ma sa

26 Vi di o to me: J. Ha ber mas, »Die pos tna tio na le Kon stel la tion und die Zu kun ft der De-mok ra tie«, u: Die pos tna tio na le Kon stel la tion. Po li tis che Es says, Suh r ka mp, Fran k-furt/M., 1998.

27 J. Der ri da, The Ot her Hea di ng: Refl ec tio ns on to day’s Eu ro pe. In dia na Uni ver si ty Pre-ss, In dia na po lis, 1992. Zna ko vi to je da se u Der ri dai nom pro miš lja nju ide je Eu ro pe i po li ti ke kao onog na do la ze će ga u au ten tič noj for mi po li ti ke gos top rim stva, pri ja telj-stva, da ra za jed ni ce, ide ja koz mo po lit sko ga po ret ka do vo di u sve zu s be zuv jet nim etič-kim či nom »ute me lje nja« no ve Eu ro pe iz van svo đe nja na neo li be ral ni eko no mi zam i teh nok rat sku po li ti ku od lu či va nja u real nim ok vi ri ma EU. Vi di: J. Der ri da, The Rig ht to Phi lo sop hy From The Cos mo po li ti cal Poi nt of View (The Exam ple of An In ter na-tio nal In sti tu tion), u: Et hi cs, In sti tu tio ns, and the Rig ht to Phi lo sop hy, Rowman & Lit tle fi e ld Pub lis he rs, Inc., Lan ham, Boul der – New Yo rk – Oxfo rd, 2002., J. Der ri da, On Cos mo po li ta ni sm and For gi ve ne ss, Rout led ge, Lon don – New Yo rk, 2001. O ide ji koz mo po lit sko ga po ret ka u glo bal no do ba vi di: D.Archibugi (ur.), De ba ti ng Cos mo-po li ti cs, Ver so, Lon don – New Yo rk, 2003.

28 Vi di o to me: P. Slo ter di jk, Fal ls Eu ro pa erwac ht: Ge dan ken zum Prog ram ei ner Welt-mac ht am En de des Zei tal te rs ih rer po lit scher Ab sen ce, Suh r ka mp, Fran kfu rt/M., 2002., K.P.Liesmann, Der Auf ga ng des Aben dlan des: Ei ne Re kon struk tion Eu ro pas, Son der za hl, Wien, 1994.

27Le vi ja tan od por cu la na

i Der ri dae. Ono što ni je, ali tre ba bi ti, pri pa da vri jed nos ti ma. Bez ide je na do la zećega ko je ni je, ali tre ba bi ti u re gu la tiv no me smis lu, ne može bi ti ni kon sti tu tiv nih ide ja ko je od ređuju stvar no st u nje zi noj složenoj ig ri eko nom skih, prav no-po li tičkih i kul tur nih po redaka značenja. Vri-jed nos ti, dak le, ima ju od no vo ga vi je ka ne tek re gu la tiv no značenje, ne go po naj pri je značenje ne ga tiv ne kon sti tu tiv nos ti po ret ka ko ji se idej no us pos tav lja pod ime nom Eu ro pe i eu rop sko ga iden ti te ta. Pod poj mom ne ga tiv ne kon sti tu tiv nos ti valja ra zum je ti po kušaj nor mi ra nja društve nih pro ce sa mo der ni za ci je i po li tičke prak se ko ja stva ra no vi po re dak ide ja suk lad no Spi no zi no me shvaćanju slo bo de kao cau sa sui u smis lu om ne de ter mi na tio est ne ga tio. Što se us pos tav lja nor mom ni-je tek ono što treba bi ti etički za da no. Ri ječ je o du hu za ko na. Iz nje go-ve moći nas ta je ok vir de mok rat skih pra vi la ig re u ok ružju te ri to ri jal no od ređeno ga kon cep ta na ci je-države. Ni je sto ga neo bično da će ci je la po vi je st mo der nih ide ja Eu ro pe i nje zi ne stvar nos ti bi ti u prije po ru, su ko bi ma, u zna ku uto pij skih pro je ka ta i rea lis tičkih, što više prag ma-tičnih rješenja, ko ja ne sa mo da ni su u skla du s ide ja ma i vri jed nos ti ma Eu ro pe uo pće, ne go su da nas u do ba glo bal no ga svjet sko ga po ret ka, eko nom ske i po li tičke kri ze neo li be ra lizma, uve li ke raz lo gom pre ispi-ti va nja smis la Eu ro pe uo pće, a ti me i sa mih ide ja ko je su ob li ko va le ovaj po vi jes ni pro je kt.

Ne ga tiv na kon sti tu tiv no st ni je pu ka ne ga ci ja us tav no-prav ne iz-grad nje države ili u slučaju uje di nje nja Eu ro pe fe de ra tiv no ga us troj-stva po li tičke za jed ni ce na ci ja-država. Nap ro tiv, ra di se sa mo o no vom načelu kon sti tu tiv nos ti. On ne pret ho di re gu la tiv nim ide ja ma, ne go se us pos tav lja tek on da kad re gu la tiv ne ide je gu be svo je ap rior no važe-nje kao što je, prim je ri ce, me to dička od sut no st Boga u svje tov no me po ret ku mo der ne de mok ra ci je.29 Ne ga tiv no st se kon sti tu tiv nos ti tre ba shva ti ti ana log no poj mu di ja lek tičke ne-i den tičnos ti. Mo del za to je Ador no va ne ga tiv na di ja lek ti ka s nje zi nom ključnom pos tav kom – isti-na ni je cje li na.30 Suv re me nu po li tičku tvor bu Eu ro pu možemo otu da shva ti ti kao ne ga tiv nu kon sti tu tiv no st. Nemogućno st za jed ničkoga dje-lo va nja u for mi nad na cio nal ne (fe de ra tiv ne) po li tičke moći proiz la zi otu da što Eu ro pa ni je ni sa vez država (kon fe de ra ci ja), a ni ti ugo vor ni sa vez međuna rod nih prav nih sub je ka ta kao što su na cio nal ne države (Li sa bon ski ugo vor).31 Budući da se nje zi na tvor ba zas ni va na ide ji

29 G. Agam ben, The Sta te of Excep tion, Chi ca go Uni ver si ty Pre ss, Chi ca go – Lon don, 2005.30 T. W. Ador no, Ne ga ti ve Dia lek tik, Suh r ka mp, Fran kfu rt/M., 1980. 2. izd.31 Vi di o to me: J. Ha ber mas, »Der eu ro päis che Na tio nal staat un ter dem Dru ck der Glo-

ba li sie ru ng«, Blätter für deut sche und in ter na tio na le Po li tik, 1998.

28 ŽAR KO PAIĆ

ne-i den tičnos ti cje li ne (nad na cio nal ne po li tičke za jed ni ce) i di je lo va (na ci ja-država kao sub je ka ta pro ce sa uje di nje nja), ne mo guće je dje lo-vanje pre ma načelu le gi ti ma cij ske učin ko vi tos ti vla da vi ne ko ja proiz-la zi iz shvaćanja »eu rop sko ga su ve re no ga na ro da«. Za to se na pe to st ko ja od ređuje prob lem kon sti tui ra nja mo der nih de mok rat skih po re da-ka iz među su ve re nos ti na ro da i po li tičko ga sub jek ta građanina pre no si na ra zi nu nad na cio nal ne po li ti ke. Ona je ne-i den tično st kao tak va, a to ima ne sag le di ve pos lje di ce po ned je lot vor no st i nev je ro dostoj no st po li tičke ide je Eu ro pe uo pće u do ba preus troj stva glo bal no ga svjet-skog po ret ka. Ne svje dočimo kra ju ide je Eu ro pe kao tak ve, ka ko tvr de ne ki apo ka lip tički gla so vi kon zer va tiv ne ob no ve ide je međuna rod-no ga po ret ka s ja kom na ci jo m-državom u sre dištu. Pos ve sup rot no, svje dočimo kra ju jed ne nužno i neiz bježno pro mašene »ide je« Eu ro pe i nje zi ne kao tične stvar nos ti u zna ku ras pa da neo li be ra liz ma u eko no-mi ji te neo kon zer va ti viz ma i des no ga po pu liz ma u po li ti ci. Taj ras pad ima cr te svo jev r sne no ve kul tu re ko ja je po svo jim do se zi ma pa ra dok-sal no ga učin ka.

3. Ban krot po li ti ka iden ti te ta: kse no fo bi ja i kul tu ral ni ra si zamJed na od naj značaj ni jih ra di kal nih kri ti ka ma sov no ga bar bar stva

kao na do la zeće značajke eu rop ske kul tu re bi la je ne sum nji vo knji ga Or te ge y Ga set ta Po bu na ma sa ob jav lje na 1930. go di ne.32 Te melj ne pos tav ke tog dje la kao di jag no ze du ha vre me na 20. sto ljeća osta le su do da nas, i to ne sa mo za pris ta li ce li be ral ne kri ti ke kul tu re neo bo ri-vim. Možemo ih in ter pre ta cij ski sažeti u četi ri prob lem ska sklo pa:1. Čovje k-ma sa u svo jem ne zad rživom de mok rat skom po ho du spram

in sti tu ci ja moći po li ti ke na dom ješta va po jam du hov ne eli te sro za-va njem ide ja na vul gar ni je zik eko nom ske lo gi ke pro fi ta.

2. Po li tička ar ti ku la ci ja ma se pret pos tav lja gu bi tak in di vi dual nos ti i au ten tičnos ti eg zis ten ci je, što do vo di do otuđenos ti eli te i nje zi ne društve ne apa ti je te do nas tan ka novih ob li ka du hov ne per ver zi je u svi je tu živo ta (od in dus tri je svi jes ti do me dij sko ga spek tak la).

3. Hi per de mok ra ci ja kao pri vid ak tiv no ga sud je lo va nja građani na u jav-nim pos lo vi ma um jes to sup til ne kom pe ten tne ras pra ve o bi ti stva ri zah ti je va ni ve li ra nje sve ga na ek vi va le nt pros ječnos ti pre ma uzo ru nas ta lom iz tržišno ga me ha niz ma rep ro duk ci je ma sov no ga društva.

32 J. Or te ga y Ga se tt, Po bu na ma sa, Gol den mar ke ti ng, Zag reb, 2003. Sa špa njol sko ga pre ve la D. Gerić Ko ren.

29Le vi ja tan od por cu la na

4. Pa ra do ks je ove ma sov ne psi ho pa to lo gi je mo der ne u to me što se u ime ide ja jed na kos ti, brat stva i pra ved nos ti kao te me lja de mok rat-sko ga po ret ka »is ti ne« ne us pos tav lja po li tički po re dak prim je ren ide ja ma ma sov ne de mok ra ci je, ne go nje go va pri vid na sup rot no st – auto ri tar ni i to ta li tar ni po re dak nes lo bo de ko ji dje lu je ideo lo gij-sko-po li tički u ime kla se, na ro da, ra se, kul tu re, i to ne kao ne pos red-ni de mok rat ski po re dak, već kao rep re zen ta tiv ni mo del ra di kal ne pseu doe li te moći.33

Pr vi sklop od no si se na vla da vi nu ka pi ta lis tičke eko no mi je kao ma-sov ne kul tu re u svim pod ručji ma svi je ta živo ta. To je car stvo nužnos ti ko je pod jar mlju je car stvo slo bo de na taj način što mi je nja sam ka rak ter um jet ničke proiz vod nje u kul tur nu in dus tri ju. Eu ro pa je do da nas u od-no su na Ame ri ku preos ta la spo jem za la zeće elit ne i uz la zeće ma sov ne kul tu re, a nje zi na je ori jen ta ci ja spram očuva nja uz višenih kul tur nih vri jed nos ti koje tre ba po du pi ra ti jav ni sek tor (držav ne sub ven ci je i fon-da ci je) pred met suv re me nih kul tur nih po li ti ka. Sve one da nas uz miču pred dik ta tu rom tržišta i zah tje va pos tmo der ne eko no mi je vi zual nih ko mu ni ka ci ja. Pri tom je zna ko vi to da se i sam po jam kul tur ne industri-je, ko ji je sko vao Ador no u kri ti ci ame ričke ma sov ne kul tu re za ba ve i rek la ma, preob ražava u no vi ob lik krea tiv nih in dus tri ja (di za jn, IT sek tor, us lu ge).34 Prom je na značenja po ka zu je fl ek si bil nu pri ro du glo bal no ga ka pi ta liz ma u no vom shvaćanju eko no mije kul tu re, a tek po tom prom je nu u shvaćanju smis la kul tu re uo pće.

Dru gi sklop po ka zu je na ko ji se način mi je nja po ložaj tra di cio nal-nih jav nih in te lek tua la ca u proiz vod nji kri tičko ga dis kur sa. Ma sov no društvo počiva na prag ma tičnom kon cep tu zna nja. Ideal hu ma nis tičke kul tu re nes ta je pred be zob zir nom lo gi kom tržišta ili tzv. stvar nim pot re ba ma društva. Um jes to uni ver zal no ga zna nja, sa da su pot reb ne po seb ne stručne kom pe ten ci je za fl ek si bil no do ba glo ba li za ci je. To je kon ce pt jav no ga zna nja kao ro be spre mne za pro da ju na tržištu (ready--made knowled ge) neo vis no o nje go voj upo rab noj vri jed nos ti, da se

33 Vi di o to me iz raz li či tih teo rij skih smje ro va tek sto ve P. Slo ter dij ka, Die Ve rac htu ng der Mas sen: Ver su ch über Kul tu kämpfe in der mo der nen Ge sellscha ft, Suh r ka mp, Fran kfu rt/M., 2000. i S. Günze la, »Der Beg ri ff der ‘Mas se’ in Phi lo sop hie und Kultur-theo rie (I-II)«, Dia lek tik, br. 2/2004., F. Mai ner, Ham bu rg, 2004.

34 Vi di o to me: F. Mul he rn, Cul tu re/Metaculture, Rout led ge, Lon don – New Yo rk, 2000. i J. Har tley, »From the Con scious ne ss In dus try to Crea ti ve In dus tries: Con su me r-crea ted con te nt, so cial ne two rk mar ke ts, and the growth of knowled ge«, u: J. Ho lt/A. Per ren (ur.), Me dia In dus tries: His to ry, Theo ry, Met ho ds, Blac kwe ll, Oxfo rd, 2008., str. 1-26.

30 ŽAR KO PAIĆ

pos lužim kla sičnim mar ksov skim ka te go ri ja ma. Ko mer ci ja li za ci ja zna nja u ma sov no me društvu od go va ra ma sov no me dij sko me pred stav-lja ju čov je ka ne više kao no si te lja društve nih ulo ga, ne go kao sub jek ta/aktera raz no li kih sti lo va živo ta. U tom per ver zno me sta nju zam je ne bi ti za po ja vu, jav no je zna nje u stva ri »taj no« kor po ra cij sko zna nje – a pa ra dig mat ski je prim jer to ga me dij ska pro mo ci ja krea tiv ne teh ničke in te li gen cije u sek to ru in for ma cij skih teh no lo gi ja u fi gu re sav ršenih teh nok ra ta suv re me ne glo bal ne di gi tal ne kul tu re (slučaj po koj nog Ste-vea Job sa, gu rua Ap pleo vih ino va ci ja po put IP ho na). Ne tre ba smet nu ti s uma da je ov dje ri ječ o ra di kal noj prom je ni ne sa mo ko ncepta društva zna nja, ne go i o ko načnom pro ce su do ki da nja i preob raz be jav nih in te-lek tua la ca u sveučilišni po gon or ga ni zi ran pre ma načeli ma tran sna cio-nal ne Kor po ra ci je. Re zul tat je to ga, da pa raf ra zi ram Ben di nu gla so vi tu kri ti ku iz da je in te lek tua la ca, pre tvorba au to no mi je i slo bo de uma u ko mer ci jal ni »spek ta kl dob ro volj no ga rop stva«.35 Bor ba stu de na ta u Eu ro pi i svi je tu pro tiv ko mer ci ja li za ci je vi so ko ga ob ra zo va nja ja san je po ka za telj struk tu ral ne kri ze cje lo kup no ga sus ta va.36 Ka da se zna nje pret va ra u ro bu na tržištu, ta da je lo gična pos lje di ca da in te lek tual ci više ni su mo ral na sav je st društva i kul tu re. Oni su sa mo pos jed ni ci kul tur no ga ka pi ta la ko ji op služuju kor po ra tiv ni sus tav ka pi ta liz ma, a nji ho va se fun kci ja »za ko no da va ca« i »tu mača« (Z. Bau man) druš-tvene stvar nos ti pret va ra u me dij ski nad zi ra no kruženje in for ma ci ja, po da ta ka i po ru ka. Me diok ra ci ja proiz vo di me diok ri te te, a me dio lo gi ja in ter pre ti ra svi jet ma sov nih ko mu ni ka ci ja u ko jem sve što je st pop ri ma for mu ro be/informacije.

Treći sklop od go va ra privid no me jačanju svi jes ti o važnos ti nad-zi ra nja cje lo kup nog pro ce sa od lučiva nja u suv re me noj de mok ra ci ji. Naiz gled kao da smo svje do ci in ten zi vi ra nja de mok rat skih ras pra va. Osim par la men tar nih dis ku si ja, pos vu da se me dij ski pos re du je jav ni di ja log o vri jednos ti ma i do se zi ma slo bod ne po li tičke ko mu ni ka ci je. Zahvaljujući no vim me di ji ma di gi tal na kul tu ra u vir tual no me pros to ru ot vo ri la je pros tor cyber de mok ra ci je, a društve ne mreže omo gućile su nad zor nad [ne]tran spa ren tnim zbi va nji ma u suv re me nom društvu. U

35 Vi di o to me: J.-F. Lyo ta rd, »To mb of the In tel lec tual«, u: Po li ti cal Wri tin gs, Uni ver si ty of Min ne so ta Pre ss, Min nea po lis – Lon don, 1993., str. 3-8, F. Fu re di, Whe re Ha ve All The In tel lec tua ls Go ne? Con fron ti ng 21st Cen tu ry Phi lis ti ni sm, Con ti nuum, Lon don, 2004. Ž. Paić, Moć ne po kor nos ti: In te lek tua lac i bio po li ti ka, Iz da nja An ti bar ba rus, Zag reb, 2006.

36 Vi di o to me: R. Mun ch, Glo ba le Eli ten, lo ka le Au to ri täte n:Bil du ng und Wis sen scha ft un ter dem Regi me von PISA, McKIn sey&Co., Suh r ka mo, Fran kfu rt/M., 2009.

31Le vi ja tan od por cu la na

nje mu eko no mi ja, po li ti ka i kul tu ra fun kcio ni ra ju kao mreža (ne two rk) u sus ta vu kom plek snos ti. Više ne ma hi je ra hi ja i jed nog sre dišta od-lučiva nja.37 Hi per de mok ra ci ja je, međutim, pri vid de mok ra ci je. To je gro tes kna ka ri ka tu ra de mok ra ci je up ra vo za to što se ni o čemu stvar no ne od lučuje unu tar ki ber ne tičke mreže. Um jes to moći prom je ne sta nja, um jes to prom je ne eu rop sko ga iden ti te ta u smje ru od ri ca nja od se-bičnih in te re sa na ci ja-država, po gub no ga na cio nal no ga par ti ku la riz ma, kri ti ke sro za va nja kon cep ta jav no ga inte re sa na pri vat ni in te res ka pi ta-lis tičkih kor po ra ci ja, na dje lu je ba bi lon ski kaos im plo zi je in for ma ci ja. Od in te rak tiv no ga šuma u ko mu ni ka ci ji naj veći pro fi t ima ju up ra vo tran sna cio nal ne me dij ske kor po ra ci je bu dući da je sek tor IT (In for-ma tion Tec hno logy) uv jet mo gućnos ti sva kog di ja lo ga u te le mat skim društvi ma da nas. Pos lje di ca ovog jav no ga dis kur sa hi per de mok ra ci je je na jče šće to tal na hi per tro fi ja bar bar stva, vul gar nos ti i te ro ra »gla sa na ro da« nad ma nji nom. U ovom slučaju uis ti nu je pos ri je di od maz da masov ne kul tu re nad preos ta ci ma one is tin ske eli te du ha prot je ra ne na kraj nje ru bo ve svo jeg pos ljed njeg utočišta u vir tual no me pros to ru. Kao al ter na ti va ovom sta nju rav no dušnos ti ili pri vid ne in te rak tiv nos ti koja zav ršava u in ter pa siv nos ti de mok rat sko ga djelo va nja, po kušava se ra di kal no pro mi je ni ti struk tu ral ni pred ložak me di ja i ko mu ni ka ci je.38 Kul tu ral na bor ba (Kul tur kam pf) na taj način za do bi va sve značajke an ti ka pi ta lis tičkih stra te gi ja me dij skih po li ti ka ot po ra u eu rop sko me me dij sko me pros to ru.39

Čet vrti je sklop pa ra dok sa lan. U kla sično me ob jašnje nju teo ri je Kul tur kri tik, što vri je di on da ne sa mo za Or te gu y Gas se ta već i za Spen gle ra, T. S. Eliot ta, Ben du, Va léryja, E. Jünge ra i dru ge za go vor ni-ke vi so ko ga du ha Eu ro pe i nje zi nih vri jed nos ti kao idea la, uo bičaje no se tvr di da je nas ta nak to ta li tar nih po re da ka, kao što su bi li fašizam i ko mu ni zam u Za pad noj i Is točnoj Eu ro pi, pos lje di ca dje lo va nja ma-sov ne psi ho lo gi je pok re ta u ko joj se ka riz mat ski vođa po jav lju je kao kris ta li za ci ja dje lo va nja čov je ka-ma se. Sr džba pot lačenih ma sa40 ko je ula ze na po li tičku po zor ni cu spram klas no i kul tu ral no od vo je nih eli ta

37 Vi di o to me: T. Ter ra no va, Networkculture: Po li ti cs for the In for ma tion Age, Plut to Pre ss, Lon don – Ann Ar bor, 2004.

38 R. Pfal ler, Die Il lu sio nen der an de ren: Über das Lus tprin zip in der Kul tur, Edi tion Suh r ka mp, Fran kfu rt/M., 2002.

39 Vi di o to me: G. Lo vi nk, Da rk Fi ber: Trac ki ng Cri ti cal In ter net Cul tu re, The MIT Pre ss, Cam brid ge Mas sac hu set ts, Lon don, 2003.

40 P. Slo ter di jk, Zo rn und Zeit: Po li tis ch-psycho lo gis che Ver su ch, Suh r ka mp, Fran k-furt/M., 2006.

32 ŽAR KO PAIĆ

od većine društva ar ti ku li ra se u ma sov no me pok re tu ko ji može ima ti sa mo raz ličite for me in teg ra ci je i ho mo ge nos ti, ali je u bi ti uni ver za lan po svo jim temelj nim od red ni ca ma:1. ideo lo gi ji par ti ku lar ne uni ver zal nos ti (kla sa, na ci ja, ra sa, vje ra kultura);2. au to ri tar noj struk tu ri po li tičko ga dje lo va nja – načelo ne do dir lji vo ga

Vođe;3. psi ho loško-po li tičkom res sen ti men tu spram Dru gih ili doživ lja ju

žrtve i po vi jes ne nep rav de svo je kla se, na ci je, ra se, kul tu re;4. na si lju i te ro ru spram et nički i kul tu ral no dru kčijih (stran ci, use lje-

ni ci, apat ri di);5. iz van red nom sta nju ko je do ki da prav ni po re dak na te ri to ri ju na ci je-

-države i prog lašava iz nim ku pra vi lom unu tar li be ral no-de mok rat-sko ga po ret ka vla da vi ne za ko na. Na dje lu je bio po li tička re gu la ci ja use lje ništva u priv re me nim lo go ri ma ili prih vat nim cen tri ma gdje po li ci ja preu zi ma ulo gu za ko no dav ne vlas ti i hu ma ni tar nih or ga ni-za ci ja i gdje se seg re gacijska prak sa no vo ga apar thei da op rav da va si gur nos nim raz lo zi ma uže na cio nal ne i šire nad na cio nal ne po li-tičke za jed ni ce.41

Ov dje je važno is tak nu ti da se kroz tra ga nje za shvaćanjem eu rop-sko ga po li tičko ga građani na kao fi gu re po li tičke in teg ra ci je kul tu ralno raz dvo je nih na ci ja-država ot va ra te melj ni prob lem suv re me ne Eu ro pe i nje zi ne stvar ne po li tičke ne moći u glo bal no me po ret ku. Is ključenje iz kor pu sa po li ti ka iden ti te ta u no vom eu rop sko me kon tek stu od no si se na ka te go ri je sta nov ništva ko je ni su po li tički priz na te ili su to tek dje lo mično.

Tvor ba eu rop sko ga građanstva sto ga je pro je kt tran sna cio na lo ga koz mo po lit sko ga po ret ka ko ji u prak si da nas pop ri ma pos ve sup rot ne učin ke. Već je uvođenjem šengen sko ga sus ta va nad zo ra tzv. vanj skih gra ni ca EU, ko je su istodob no zap ra vo unu tar nje gra ni ce, pot vrđena ri gid na po li ti ka is ključenja »ne-eu rop skih građana«. Dru gim ri ječima, sve veći do la zak use lje ni ka iz Af ri ke, Azi je, sta nov ni ka država Is točne Eu ro pe u zem lje EU – eko nom ska imig ra ci ja kao po li tički prob lem par excel len ce 21. sto ljeća – re zul ti ra poj mom ile gal nos ti. Međutim, ile gal no st ni je ni kak va skri ve no st i taj no st. Ile gal na je imig ra ci ja is to ono što De leu ze smat ra za ko rup ci ju u um reženim društvi ma nad zo ra glo bal no ga ka pi ta liz ma. To je sa mo [i]le gi ti man način dje lo va nja su-

41 Vi di o to me: G. Agam ben, The Sta te of Excep tion, Stan fo rd Uni ver si ty Pre ss, Stan fo rd – Ca li for mia, 2000.

33Le vi ja tan od por cu la na

s ta va ko ji au to poe tički stva ra svo je nep ri ja te lje i sa vez ni ke jer počiva na sus tav noj ek sploa ta ci ji ra da i de hu ma ni zi ra nju čov je ka. Imig ra ci ja je u EU pa ra dig mat ski slučaj iz van red no ga sta nja kao sus pen zi je pra-va u ime priv re me nih za ko na ko ji re gu li ra ju pro tur ječja neo li be ral ne ka pi ta lis tičke eko no mi je, a što je još Ma rx zvao »rezer vnom ar mi jom ra da«. Pa ra do ks je u to me što se iza to ga skri va dvos tru ka ig ra: s jed ne stra ne zah tjev za nad zi ra njem gra ni ca EU zbog opas nos ti od ras pa-da si gur nos nih sus ta va država, a s dru ge po ti ca nje up ra vo ile gal no ga use lje ništva kao »or ga ni zi ra nog no mad stva« unu tar gra ni ca Eu ro-pe zbog rep re siv no ga ka rak te ra neo li be ral ne eko no mi je, ko ja u ime fl eksi bil nos ti i pri la god be glo bal nim tržišti ma ka pi ta la tre ba rad ni ke na crno, is pod stvar ne ci je ne ra da za mak si mal no uvećanje pro fi ta. Ta se ci nička stra te gi ja ek sploa ta ci je imig ra na ta ideo lo gij ski op rav da va ti me što ka pi ta li zam is to dob no po tiče mul ti kul tu ral no st i in teg ra ci ju, a na cio nal ne države re gu li ra ju na pe tos ti iz među »do maćih« i »stra na ca« po li ti kom kvo ta. U tre nut ku pro bi ja nja kvo ta za use lje ni ke u eu rop ske države nas ta je očeki va ni učinak. Kse no fo bi ja i kul tu ral ni ra si zam od mar gi nal no ga po li tičkoga fe no me na pos ta ju »main strea mom« des no-po pu lis tičkih pok re ta u suv re menim de mok ra ci ja ma. To je ot počelo s Hai de rom u Aus tri ji, a svoj vr hu nac ima da nas u Ita li ji, Ni zo zem skoj, Fran cus koj i skan di nav skim zem lja ma ko je se suočava ju s imig ran-tskim sta nov ništvom Af ri ke, Blis ko ga Is to ka, Ki ne i Is točne Eu ro pe. Ali prob lem je u tome što neo li be ral ni ka pi ta li zam tre ba sa mo što nižu ci je nu ra da i što pro pus ni je rad no za ko no dav stvo u EU zbog vi so ke sto pe ras ta. Ta ko je mul ti kul tu ra li zam ko ji se uve li ke ras pa da kao kon-ce pt u Eu ro pi42 re zul tat ma nje mo ral no ga is kup lje nja Eu ro pe za svo ju neo ko lo ni jal nu po li ti ku u 20. sto ljeću, a više ra cio nal no ga iz bo ra da je stvar na ci je na mul ti kul tu ra liz ma kao kul tur ne lo gi ke neo li be ral no ga ka pi ta liz ma ma nja od šte te ko ja bi mog la nas ta ti ra di kal nom po li ti kom sma nje nja kvo ta use lje ništva u zem lje EU. Ksenofo bi ja i kul tu ral ni ra-si zam kao iz ra zi ban kro ta po li ti ka iden ti te ta eu rop sko ga »po li tičko ga građan stva« sa mo po ka zu ju ko li ko je up ra vo kul tu ra kao kon sti tu tiv ni čimbe nik in teg ra ci je Eu ro pe zap ra vo sred stvo/svrha ideo lo gij ske de-zin teg ra ci je Eu ro pe. Ona ne po ve zu je na ro de Eu ro pe i nje zi ne građane, jer eu rop ska kul tu ra ni je ništa dru go ne go li zr cal na sli ka eu rok rat ske tvrđave is ključivos ti, dak le, dis ku rs neo kon zer va tiv ne moći, već ih

42 Vi di o iza zo vi ma mul ti kul tu ra liz ma da nas: W. Kymlic ka, Mul ti cul tu ral Odysseys: Na vi ga ti ng the New In ter na tio nal Po li ti cs of Di ver si ty, Oxfo rd Uni ver si ty Pre ss, New Yo rk, 2007.

34 ŽAR KO PAIĆ

zap ra vo raz dva ja.43 Kad bi bi lo dru kčije, Eu ro pa ne ni ima la prob le ma s uselje ni ci ma i ek strem nim iz ra zi ma sr džbe pro tiv in sti tu ci ja eu rop-skih na ci ja-država. Do volj no je sje ti ti se po bu ne imig ran tske mla deži u Pa ri zu i dru gim gra do vi ma Eu ro pe 2007. go di ne.

Fi gu ra stran ca u kul tur no me pros to ru Eu ro pe nužno je i fi gu ra vječno ga apatri da. U nje mu »iz vor ni« Eu rop lja ni vi de svo ju tam nu sli-ku dru ge stra ne pros vje ti telj stva: ra si zam i ne to le ran ci ju, ma sov nu psi-ho lo gi ju kse no fo bi je kao trau mat sko ga os jećaja ug roženos ti od vlas ti te ne moći da se živi i dje lu je u skla du s koz mo po lit skim poret kom trans-na cio nal no ga građan stva. Mis si ng-li nk eu rop sko ga iden ti te ta je ono što je po vi jes no ra zo re no u Eu ro pi od sa mog nas tan ka mo der no ga do ba do kra ja Dru gog svjet sko ga ra ta – nes vo di vi Dru gi. Za to je kse no fo bi ja da nas u Eu ro pi ra di kal no an tieu ro pej stvo, ra za ra nje is tin skog eu rop-sko ga iden ti te ta kao he te ro ge nos ti i raz li ke, mnoštve nos ti i to le ran ci je. Od pro go na Žido va u svim eu rop skim država ma ti je kom sred nje ga vi je ka i mo der no ga do ba, prot je ri va nja Mau ra/Arapa iz Špa njol ske u ime kr šćan ske Eu ro pe i duha »urođene« na ci je, ho mo ge ni za ci je et nički čis tih pros to ra u do ba ap so lu tiz ma do mo der nih na ci ja-država Dru gi se sa mo rep re siv no to le ri ra, ali ni je priz nat kao kon sti tu tiv ni mo me nt iden ti te ta. Nes vo di vi Dru gi, ka ko ga od ređuje Der ri da, je st stra nac čiji je iden ti tet up ra vo u to me da je is to dob no ras puk li na u sa mo me se bi, svoj i tuđi, a raz li ka kon sti tui ra iden ti tet praz nim mjes tom slo bo de kao stal ne no ve tvor be. Eu ro pa je up ra vo mu kot r pna iz grad nja iden ti te ta iz du ha nes vo di vih raz li ka.44

Ra za ra nje in stitu ci ja građan sko ga društva iz nut ra nas ta je iz ra di kal-ne preob raz be po li ti ke pred stav lja nja po seb ne kla se, in te re sa društve ne gru pa ci je »o pćim in te re som na ro da«. For ma ove re vo lu cio nar ne [re]ak ci je u fašiz mu i ko mu niz mu je st pre ma Be nja mi nu i Ador nu es te-tizaci ja po li ti ke ko ja par la me nt na dom ješta va sta dio nom ili are nom. Dru gim ri ječima, sup stan ci ja ma sov no ga pok re ta fašiz ma i ko mu niz-ma je st amor fna ma sa (rad ni ka i pro le te ra, osi ro mašene sred nje kla se i voj nih struk tu ra moći), a sub je kt po li tička par ti ja autori tar ne struk tu re od lučiva nja s ide jom Vođe. To ta li ta ri zam se, međutim, ne može ob jas-

43 Tu pos tav ku ob raz la že na druk či ji na čin i F. Fu re di, Das En de Eu ro pas?, Ar gu men te Ver lag, 2009. On tvr di da su u bit nom fran cus ka po li ti ka in teg ra ci je imig ra na ta i bri-tan ski mul ti kul tu ra li zam pa li na is pi tu vje ro dos toj nos ti up ra vo za to što se po li tič ke eli te ne že le suo či ti s kri zom od red be što je to uop će da nas bi ti Fran cuz, Bri ta nac, a što bi ti Eu rop lja nin osim fra ze i ideo lo gij ske le gi ti ma ci je is klju či vos ti spram Dru gih.

44 J. Der ri da, Ro gues: Two Es says on Rea son, Stan fo rd Uni ver si ty Pre ss, Stan fo rd – Ca-li for nia, 2005.

35Le vi ja tan od por cu la na

ni ti bez ideo lo gij sko-po li tičko ga su ko ba s li be ra liz mom, a ne de mo kra-ci jom.45 Budući da je ri ječ o to tal no me ra za ra nju mo der no ga društva s ide jom slo bod no ga po je din ca, očito je da se ov dje ta kođer po jav lju je pot ra ga za mis si ng-lin kom tvor be no vo ga po li tičkoga iden ti te ta. Tko može pred stav lja ti vo lju na ro da ako je sa ma ide ja po li tičko ga na ro da i koz mo po lit sko ga građan stva Eu ro pe po gažena us pos ta vom no vo ga eu rop sko ga po ret ka zas no va nog na or gan sko me shvaćanju na ro da i auto k rat sko me načelu eli te/Partije? Ne smi je mo za bo ra vi ti da je faši-zam/nacizam iz vor ni eu rop ski ideo lo gij sko-po li tički fe no men. Nje gov po li tički dis ku rs ni je ništa dru go ne go li dis ku rs ra siz ma i kse no fo bi je kao sred stva oz bi lje nja to ta li tar no ga im pe ri ja u ime »iz vor nih eu rop-skih vri jed nos ti ra se i or gan ske kul tu re«. U svo jem me ta po li tičko me dje lo va nju no va eu rop ska des ni ca svoj prog ram iz vo di iz ide je o eu rop-skoj čis toj kul tu ri. Na taj način se mit ska tvor ba kul turno ga iden ti te ta Eu rop lja na svo di na ras no-na cio nal ne značaj ke ho mo ge nos ti »kr vi i tla«, a fašizam u svo jem pos tmo der no me ru hu sup rot stav lja et nop lu-ra li zam (zi do ve iz među na ro da i kul tu ra) li be ral no me shvaćanju mul-ti kul tu ra liz ma.46

Fašizam je ra zo rio li beral no shvaćanje mo der no ga društva i drža-ve, ali ni je ni do ta kao te me lje ka pi ta liz ma. Što više, iz među fašizma i ka pi ta liz ma u Eu ro pi ci je lo je vri je me do kra ja Dru gog svjet sko ga ra ta vla da lo međusob no pov je re nje, a ne bi bi lo pret je ra no ka za ti čak i skla dan suživot. Dog ma o ka pi ta liz mu i li be ral noj de mok ra ci ji kao in teg ral no me pok re tu ot po ra pro tiv unište nja ide je ljud skih pra va i pra va čov je ka očito se mo ra na pus ti ti jer je eu rop ski slučaj svo jev r sna pa ra dig mat ska iz nim ka. Ni je, dak le, stvar u to me da je elita moći nešto pos ve sup rot stav lje no ma sov no me društvu i nje go voj kul tu ri. Bez ma-sov ne pot po re na ro da stva ra nju to ta li tar no ga po ret ka u ko jem eli ta kao Par ti ja vla da čita vim društvom i državom ne mo guće je za mis li ti bi lo kak vo au to nom no po li tičko dje lo vanje otuđene eli te od svo je »ba ze«. Iz sve ga je raz vid no da se o Eu ro pi kao dis kur su kri ti ke kul tu re uvi jek mo ra go vo ri ti dvoz načno. S jed ne stra ne mo ra se go vo ri ti kao o Eu-ro pi na ci ja-država u pro ce su stva ra nja nad na cio nal ne po li tičke za jed-ni ce čiji je glav na ide ja stva ra nje je din stve no ga tržišta u preus troj stvu

45 Vi di o to me: G. Agam ben, Ho mo Sa cer: Die sou ve räne Mac ht und nac kte Le ben, Suh-r ka mp, Fran kfu rt/M., 2002. i mo je kri tič ko tu ma če nje Agam be no vih sta ja liš ta, Ž. Paić, »Bi je la es ha to lo gi ja: G. Agam ben i po li ti ka na do la ze će ga do ga đa ja«, u: Pos thu ma no sta-nje: Kraj čov je ka i mo guć nos ti dru ge po vi jes ti, Lit te ris, Zag reb, 2011., str. 189-230.

46 Vi di o to me: P. Kon dylis, Das po li tis che im 20. Jah r hun de rt: Von der Uto pien zur Glo-ba li sie ru ng, Ma nu tius Ver lag, Hei del be rg, 2001.

36 ŽAR KO PAIĆ

glo bal no ga po ret ka. To je Eu ro pa znan stve no-teh ničke ra cio nal nos ti i neo li be ral ne re to ri ke eko nom skog us pje ha po je din ca kao te me lja kor-po ra tiv ne struk tu re društva i države s onu stra nu po li tičke su verenos ti građanstva. Ono ne sa mo da je ra zo re no u svo jem is tin sko me dje lo va-nju spram na ci je-države, ne go je što više ne moćno pred eu rok rat skom eli tom ko ja po ve zu je in te re se tran sna cio nal nih kor po ra ci ja, naj moćni-jih eu rop skih na ci ja-država i EU kao Le vi ja ta na od por cu la na. S dru ge stra ne, mo ra se go vo ri ti kao o Eu ro pi ide ja u množini. Ni je pos ri je di jed na ide ja, već ono što Der ri da na zi va mo no lig viz mom Dru go ga,47 iako je ne sum nji vo dis ku rs Kul tur kri tik preu zeo pri mat nad svim dru-gim, po naj pri je uto pij sko-e ga li tarnim dis kur si ma Eu ro pe iz van tra di-cio nal ne dio be na elit nu i ma sov nu kul tu ru i po li ti ku.

4. Iz gle di za preok ret?Kak vi su uo pće iz gle di za Eu ro pu da nas? Pos to ji sug las no st go to-

vo svih su dio ni ka u jav no me di ja lo gu o Eu ro pi, ka ko onih teo rij ski raz ličitih orijen ta ci ja ta ko i onih ko ji pred stav lja ju ideal tip sku fi gu ru eu rop sko ga građana/držav lja na neo vis no o nji ho vim svje to na zo ri-ma i po li tičkom spek tru lje vi ce ili des ni ce, da je kraj nje vri je me za prom je nu smje ra eu rop sko ga pro jek ta. Pri tom se ne mis li tek na po-pra vak ne pop rav lji vih struk tu ral nih prob le ma dje lo va nja EU, ne go na ra di kal ni zaok ret u smis lu po li tičkoga dje lo va nja. To se od no si i na prom je nu in sti tu cio nal no ga po li tičko ga ok vi ra unu tar ko jeg se zbi va pro ces prošire nja EU na is tok, ali i na prom je nu u ra zu mi je va nju smi-s la pro jek ta tran sna cio nal ne i koz mo po lit ske po li ti ke gos to lju bi vos ti i ot vo re nos ti za Dru ge. Svi do sa dašnji pros vje di sin di ka ta, or ga ni za ci ja ci vil no ga društva, stu de na ta, an tig lo ba lis ta pro tiv poh le pe ban kar sko-ga sek to ra neo li be ral noga ka pi ta liz ma u proiz vod nji struk tu ral ne kri ze glo bal no ga po ret ka, a po seb no Eu ro pe, uka zu ju na mo zak ci je le ope-ra ci je: po li ti ku li be ral no ga ka pi ta liz ma u svim nje zi nim for ma ma, od des no ga po pu liz ma, neo kon zer va ti viz ma, »trećega pu ta« so ci ja lis ta, ko ja više ne služi ni ti in te re si ma na ro da eu rop skih na ci ja-država ni ti građani ma Eu ro pe na ko je se po zi va, ne go bru tal no me in te re su tran s-na cio nal nih kor po ra ci ja. Iz među zah tje va za pra ved no šću i jed na ko šću život nih iz gle da, što je eu rop ski pri je vod poj ma »sreće« koje ame rički us tav obećava svo jim držav lja ni ma još od vre me na očeva-u te me lji te lja

47 J. Der ri da, Mo no lin gua li sm of the Ot her: The Pros the sis of Ori gin (Cul tu ral Me mo ry in the Pre se nt), Stan fo rd Uni ver si ty Pre ss, Stan fo rd – Ca li for nia, 1998.

37Le vi ja tan od por cu la na

ame ričke de mok ra ci je, te pro lo ma kse no fo bi je i ra siz ma spram stra-na ca dru ge kul tu re, re li gi je i ra se kao kul tu ral ne ideo lo gi je »eu ro pej-stva« iz vor nos ti urođenih na ro da, ni je samo bit na raz li ka u shvaćanju po li ti ke i pro jek ta Eu ro pe. Još je veća raz li ka u smje ru dje lo va nja ko je Eu ro pu pri miče ili od miče od nje zi nih pos tav lje nih ci lje va.

Taj kon sen zus o prom je ni smje ra po li ti ke u ot klo nu od slu ge eko-nom skim lošim gos po da ri ma neoli be ra liz ma u rui na ma naj bo lje je u svo jim broj nim po li tičkim spi si ma i in ter ven ci ja ma de fi ni rao Ha ber-mas. Može se ka za ti da je up ra vo nje go va mi sao ključna za ra zu mije-va nje eu rop sko ga pro jek ta. Pi ta nje ko je se pos tav lja u svim nje go-vim dje li ma je st pi tanje mo gućnos ti dje lo va nja u ok vi ri ma li be ral ne de mok ra ci je, ko ja is to dob no prom je nom dje lo va nja pos ta je pro je kt ne dov ršene mo der ne. Vje ra u mo gućnos ti eu rop sko ga pro jek ta, bez ima lo ma lo dušnos ti i apo ka lip tičke prim je se kul tur no ga pe si miz ma, proiz la zi iz uvje re nja da je pros vje ti telj sko shvaćanje slo bo de, uma i to le ran ci je uv jet mo gućnos ti sva kog po li tičko ga pro jek ta Eu ro pe. Ispod tog stan dar da ni je mo guće ići. Uto li ko je pi ta nje Eu ro pe pi ta nje od rživos ti ide ja ko je od ređuju uni ver zal no st poj ma svi je ta uo pće. U kraj njoj kon zek ven ci ji, pi ta nje bu dućnos ti pro jek ta Eu ro pe, ne sa mo za Ha ber ma sa, je st pi ta nje smis la po li ti ke i kul tu re u suv re me no do ba. Za Ha ber ma sa je stvar jas na. Prom je ne po li ti ke ne može bi ti dok se ne iz gra di in sti tu cio nal na prav no-po li tička pret pos tav ka za dru kčije dje lo va nje. Prom je na od iden ti te ta bez moći u moć iden ti te ta, pri je laz iz kul tur no ga sa mood ređenja eu ro pej stva u po li tičko dje lo va nje vje ro-dos toj no ga ka rak te ra, a ne reak tiv no, opor tu no, mo guće je sa mo us va-ja njem Us ta va EU. Po li tička sta bil no st uv jet je mo gućnos ti eko nom ske sta bil nos ti, a ne ob rat no. Taj iz vor ni »re pub li ka ni zam« u eu rop sko me shvaćanju po li tičke de mok ra ci je is to dob no je kri ti ka glo ba li za ci je u eko no mi ji i po li ti ci, ali i kul tu re ko ja na pušta iz vor ne eu rop ske vri jed-no sti u ko ri st ma sov ne kul tu re glo bal nos ti bez iden ti te ta. Očito je da se ne može kon sti tui ra ti eu rop ski na rod ni ti eu rop ski građanin/držav lja nin bez za jed ničko ga os jećaja je din stva u raz ličitos ti. No, to ni je opor tu-na po li ti ka kul tur nih raz li ka, ko je su io nako neu pit ne, ne go po zi tiv na in teg ra ci ja na te me lju ko lek tiv ne spo sob nos ti dje lo va nja EU. I to ne kao elit no ga klu ba eu rok ra ta, ne go kao nad na cio nal ne moći ko ja u fe-de ra tiv no me us troj stvu po li tičke za jed ni ce ne pre ba cu je od go vor no st na dru ge u kri za ma kao što je svjet ska fi nan cij ska kri za ili prob lem ile gal ne imig ra ci je na kon građansko ga ra ta u Li bi ji.

Za Ha ber ma sa je sa mo ra zum lji vo da pi ta nje o to me kak vu se Eu ro-pu uo pće želi i gdje su joj kraj nje gra ni ce ni je više sko las tičko pi ta nje

38 ŽAR KO PAIĆ

pro ro ka i geog ra fa.48 Ako je do sad bi lo iz vjes no da je eu rop ski društve-ni mo del, čak i uz iz nim ku Ve li ke Bri ta ni je, dru kčiji od ame ričkoga, u do ba glo ba li za ci je on se uve li ke pro mi je nio. Um jes to držav no-in-ter ven cio nis tičke re gu la ci je priv re de i so ci jal ne si gur nos ti ot počela je neo li be ral na tvor ba tržišne utak mi ce u cje lo kup no me sus ta vu i svi je tu živo ta. Uza sve raz li ke, pa i ne po re ci vu prom je nu u struk tu ral noj ig ri svjet ske eko no mi je gdje uz Ame ri ku sa da Ki na, Ru si ja, In di ja, Bra-zil vo de glav nu ri ječ, Ha ber ma so va je mi sao čvr sto uko ri je nje na u mo der nu tra di ci ju pros vje ti telj stva. Po li tička tvor ba Eu ro pe nužan je uv jet mo gućnos ti za jed ničkoga dje lo va nja Eu ro pe i stva ra nja eu rop-sko ga iden ti te ta. To znači da se iz po li tičko ga iden ti te ta građan stva/držav ljan stva kon sti tui ra po li tički na rod ko ji preu zi ma ov las ti su ve-re ne vo lje na nad na cio nal noj ra zi ni. Na rav no, jas no je da net ko mo ra bi ti »lo ko mo ti vom« tog pro jek ta kao du go ročno ga pro ce sa. Za to je već na kon ma ni fes ta iz 2003. go di ne za no vu Eu ro pu su pot pi sa nog od Der ri dae bi lo jas no da shvaćanje na ro da »jez gre« nas pram »ru bo va« u Ha ber ma so voj po li tičkoj teo ri ji Eu ro pe pred stav lja kla sičan prob lem od no sa iz među he ge mo ni je ve li kih i spo red ne ulo ge ma lih na ro da u tvor bi bu duće po li tičke za jed ni ce. Na pos ljet ku, pi ta nje o uni ver zal no-s ti po litičke ide je Eu ro pe uvi jek se sla ma on da ka da se iza ide je uni-ver zal nos ti pre poz na je skri ve na moć he ge mo ni je po seb no ga na ro da ili kul tu re kao »iz vor no« eu rop sko ga. U sva koj fe de ral noj tvor bi po li tičke za jed ni ce to je ap rior no pi ta nje od no sa većine i ma nji ne u od lučiva nju. No, raz vid no je ipak da se ov dje ne ra di tek o su ko bu iz među »fe de ra-lis ta« i »kon fe de ra lis ta« ili pak na ci ja-država ko je ne bi htje le žrtvo va ti su ve re no st u ime eu rop ske zaštite i dob ro bi ti za jed ničko ga tržišta. Ra di se, nap ro tiv, o dru gom ti pu tvor be po li tičke za jed ni ce iz nečega što je is to dob no sa mo po ana lo gi ji ve za no uz mo der nu na ci ju-državu, a to je moć držav ljan ske svi jes ti ko ja omo gućuje Eu ro pi da se pos ta vi iz-nad po seb nih in te re sa Nje mačke, Fran cus ke, Ita li je ili bi lo ko je dru ge člani ce EU. Po seb no je važno da sva ka bu duća iz grad nja »pos tna cio-nal ne kon ste la ci je« iz du ha Us ta va ima za pret pos tav ku de mok rat sku po li tičku kul tu ru. U to me je Ha ber mas dos lje dan li be ral, ali i mno go više od to ga. Za nje ga je neu pit no da sva ki ob lik sro za vanja ove kul tu re u smje ru na cio na liz ma i šovi niz ma, kse no fo bi je i ra siz ma ne pov rat no dis kre di ti ra eu rop ske vri jed nos ti na ideo lo gij sku tvor bu traj no nes ta bil-

48 J. Ha ber mas, »I st die He raus bil du ng ei ner eu ro päis chen Iden ti tät nötig, und ist sie mögli ch?«, u: Die ges pal te ne Wes ten; Klei ne Po li tis che Schrif ten X, Edi tion Suh r kamp, 2004., str. 68-82.

39Le vi ja tan od por cu la na

nih na ci ja-država unu tar for mal ne struk tu re EU kak va je da nas. Bor ba za Eu ro pu su ve re nih građana/državlja na kao po li tičkoga na ro da bor ba je za de mok ra ci ju kao mo der nu ar ti ku la ci ju moći slo bo de u po li ti ci, ko ja eko no mi ji od ređuje pra vi la ig re, a ne ona njoj. U dru gom ob ra tu može se ka za ti pa raf ra zi ra jući Car la Schmit ta: ili Eu ro pa (pos this torija) ili građanski rat!

O po teškoćama ove al ter na ti ve sa dašnjoj kri zi dje lo va nja EU i spašava nju eu ro-zo ne ko ju mno gi pois tov jećuju s ide jom Eu ro pe uo pće, a to ni je sa mo vul gar ni ma te ri ja li zam eko no mi je, ne go očito pra vo sta nje stva ri, svje doči već te melj ni raz log urušava nja Eu ro pe i EU. Nai me, slom neo li be ral no ga ka pi ta liz ma u slučaju ban kro ta Grčke i do mi no učinka u mno gim eu rop skim država ma ko je su na ru bu iz-držlji vos ti fun kcio ni ra nja jav no ga du ga i sta bil nos ti in sti tu ci ja, pos ve je uz dr mao bi lo ka kav uto pij ski iz gled da se Eu ro pa uo pće može mis li ti u ka te go ri ja ma sa dašnje »kon fe de ra tiv ne aso ci ja ci je« ugo vor no po ve-za nih na ci ja-država. Dru gim ri ječima, kri ti ka Ha ber ma so ve ide je po-li tičkoga re kon sti tui ra nja Eu ro pe ne do la zi niot ku da drug dje ne go li iz unu tar nje apo ri je europ sko ga uje di nje nja. To je is to dob no raz log zašto mis lim da po li tička moć Eu ro pe ko ja bi proiz la zi la iz us tav no ga ute me-lje nja za jed ničke po li ti ke i tvor be eu rop sko ga građani na/držav lja ni na kao sub jek ta po li tičke tvor be eu rop sko ga na ro da ni je iz gled no rješenje, ia ko ima kao u neo kan tov skoj fi lo zo fi ji svo je »kao da« re gu la tiv no značenje. Ni je iz gled no rješenje sto ga što Eu ro pu ne pot re sa »nje zin« unu tar nji tek ton ski pot res izaz van ne kim unu tar gra ničnim prob le mom sa me Eu ro pe. U to me je Ha ber mas načel no u pravu. Nai me, nje go va je pos tav ka da je eu rop ska vanj ska po li ti ka uvi jek i svjet ska unu tar nja po li ti ka (Wel tin nen po li tik) zbog to ga što Eu ro pa ima »mi si ju« sre di ne iz među sup rot stav lje nih im pe ri ja moći. Međutim, svjet ska unu tar nja po li ti ka kao svjet ska vanj ska po li ti ka ni je pos tu lat ili pro je kt, ne go stvar na moć dje lo va nja ko ja ne ovi si više o dob roj vo lji u kon sti tui-ra nju »tre ba nja« (Sol len) iz ob zor ja etičkih vri jed nos ti, ako je ikad i ovi si la o to me. Neo li be ra li zam ni je eu rop ska dok tri na eko no mi je i po li tike, ne go ame rički mo del tvor be društva za glo bal no do ba, ko ji je Eu ro pi do nio ve li ki priv red ni pros pe ri tet od 1980-ih do da nas, ali i na go mi la ne struk tu ral ne prob le me ko ji se tek sa da po ka zu ju go to vo ner ješivim.

Ni je sa mo stvar u za kašnje los ti kon sti tui ranja po li tičko ga na ro da i po li tičke nad na cio nal ne za jed ni ce u do ba pos tglo bal ne kri ze svi je ta. Prob lem je u to me što eu rop ski moćni Dru gi i nje zin tran sna cio nal ni uzor u de mok rat skoj kon sti tu ci ji slo bo de i pra va – SAD – ni je više is to-

40 ŽAR KO PAIĆ

dob no i eko nom ski pok retač struk tu ral nih prom je na glo bal no ga do ba. Iz grad nja po li tičke vo lje za pro je kt Eu ro pe ne sa mo da je za kašnje la pred fu ri jom neo li be ral no ga ko lap sa eu rop skih eko no mi ja i po li ti ka, ne go je i bit no ne mo gućom mi si jom. Up ra vo sup rot no od želja i uto-pi je, ona se ne iz građuje dje lo va njem in sti tu ci ja na ci ja-država ili po li-tičkih eli ta. Pro vo de je »pok re ti ot po ra« pro tiv iz da je eu rop skih ide ja pros vje ti telj stva i mo der ne de mok ra ci je. S onu stra nu di ho to mi je eli te i ma se ti su pok re ti is to dob no no vi društve ni pok reti odoz do i umre-ženi u ak ci je ko ji na di la ze ig re pred stav ničke de mok ra ci je. Kao što je Kr leža bri ljan tno na pi sao u ese ju Ev ro pa da nas da je sva ka ve li ka eu rop ska is ti na iz go vo re na pod vješali ma i na stra tištu, a sva ki eu rop-ski dis ku rs slo bo de i pra ved nos ti ugušen tlačitelj skim me to da ma si le i nep rav de, da bi kas ni je bio slav ljen pod zas ta va ma na ro da kao sim bol Eu ro pe, ta ko se i da nas bor ba za Eu ro pu i nje zi ne ide je vo di sa mo na uli ca ma gra do va i na pros vje di ma pro tiv struk tu ral no ga Le vi ja ta na bez gra ni ca, čije su moći to li ko ve li ke i neuh vat lji ve da se stva ra ilu zi ja da je pri je mo guće za mis li ti apo ka lip su svi je ta ne go pro pa st ka pi ta liz-ma (Fred ric Ja me son). Iz gle di za preok ret sta nja stva ri upućuju na to da ni su u kri zi ide je Eu ro pe. U kri zi je Eu ro pa kao [ne]us pje li pro je kt sta bil nos ti po ret ka za jed ničko ga tržišta i učin ko vi tos ti su rad nje na ci ja--država u preus troj stvu svjet sko-po vi jes no ga sklo pa eko no mi je, po li ti-ke i kul tu re. Ko li ko još du go može pot ra ja ti ilu zi ja da bez struk tu ral ne prom je ne pa ra dig me društve ne tvor be stvar nos ti Eu ro pa ima iz gle de za bu dućno st više ne ovi si o njoj sa moj i nje zi nim sub jek ti ma/akterima, po li tičkim eli ta ma ko je se više ne mo gu odup ri je ti čudo višnoj lo gi ci moći da ka pi ta li zam može bez de mok ra ci je možda i na duži rok, ali da čovjek bez slo bo de više ne ma ni kak vog smis la osim u mah ni tom služenju teh no-zna nos ti ma i bio teh no lo gi ji do ka tar ktičke točke ak tiv-no ga ni hi liz ma. Ta je točka već do seg nu ta.

Preos ta je sa mo na da da Eu ro pa još uvi jek u od no su na preos ta li »svi jet« je di na može mis li ti i živje ti svi jet kao pro je kt uni ver zal nih ide ja de mok ra ci je, slo bo de i is ti ne. To ni je više pi ta nje Eu ro pe da nas. Pi ta nje je to na do la zeće za jed ni ce i nje zi na smis la u koz mo po lit sko me viđenju sta nja stva ri. Sve dru go je ne dos toj no mišlje nja i dje lovanja, reak cio nar ni po ziv na sve tu »krv i tlo« pro li ve nu uza lud, za svi jet kao Kor po ra ci ju i sa bir ni lo gor, su ve re no st pro fi ta bez gra ni ca, ništa vi lo i bes mi sao sve ga. Eu ro pa zas lužuje ra di kal no dru gi smjer kao put i za Dru ge. Pi ta nje je, međutim, ima li više uo pće vre me na i vo lje za ra di-kal ni preok ret.