LEGENDA O POTOPU

Šta je Bog video kada bi pogledao sa neba na svoju zemlju?

Ona više nije bila onakva kakvu je stvorio. Tamo gde je nekada raslo divno cveće, raslo je trnje i korov.

Mnoge životinje su podivljale, napadale i proždirale jedna drugu.

I ljudi su bili grešni. Mnogi su se lepo provodili ne mareći za Boga, nisu mu se ni molili niti su mu

prinosili žrtvu. Nisu pazili na ostala božja stvorenja biljke i životinje. Nisu ni mislili na Boga.

No ipak, bilo je i dobrih ljudi. Noje je napravio žrtvenik i redovno prinosio Bogu žrtvu i molio se. Bogu je bilo milo što ga Noje tako služi. Ali mu je bilo žao što ostali ljudi žive u grehu. Ljubio je ljude i želeo je da i oni njega ljube. Oni to

nisu hteli. Onda je Bog rekao:“Pustiću veliki potop da odnese sve nevaljale i

grešne ljude sa zemlje. Izbaviću samo dobre ljude – Noja i njegovu

porodicu.

POTOP

Bog je rekao Noju šta je odlučio da učini. Zapovedio je Noju da načini veliki brod u obliku kovčega.“Načini sebi kovčeg kao lađu. Neka bude na tri

sprata. Napravi mu krov, neka ima prozore i vrata. Načini i male pregrade kao sobe. Namaži ga smolom

iznutra i spolja, tako da voda ne može da prodre u njega. Kada kovčeg bude završen pustiću veliku

kišu. Biće toliko vode da će poplaviti celu zemlju. Ti i tvoja porodica ćete se izbaviti od potopa.”

IZGRADNJA NOJEVE BARKE

Noje je poslušao Boga i latio se posla. Morao je mnogo da radi, a njegovi sinovi Sim, Ham i Jafet su mu pomagali. Ljudi su ponekad dolazili da vide šta

Noje radi. On im je govorio o potopu koji će doći i da prestanu da žive u grehu. Međutim, oni su mu se

smejali i nisu hteli da ga poslušaju. Mislili su da neće biti potopa. Bog je gledao sa neba. Dao im je mnogo vremena da se pokaju, ali oni to nisu želeli, živeli su

na svoj grešan način. Posle 120 godina Noje i njegovi sinovi su završili kovčeg.

„I reče Gospod Noju:uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj;

jer te nađoh pravedna pred sobomovoga vijeka.

Uzmi sa sobom od svijeh životinja čistih po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu; a od

životinja nečistih po dvoje, mužjaka i ženku njegovu,Također i od ptica nebeskih

po sedam, mužjaka i ženku njegovu, da im se sačuva sjeme na zemlji.

Jere ću do sedam dana pustiti dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći, i istrijebiću sa zemlje

svako tijelo živo, koje sam stvorio.“

Noje učini sve što mu zapovedi Gospod, uđe u kovčeg sa ženom svojom, sa sinovima svojim i

njihovim ženama. Beše mu šeststotina godina kad otpoče potop.

Četrdeset dana i četrdeset noći voda je padala iz oblaka i izvirala iz zemlje. Pokrila je krovove kuća i

vrhove drveća. Svi ljudi i sve životinje koje su ostale na zemlji su se podavili. Na kraju je kiša prestala da

pada.

Noje je pogledao kroz prozor. Nije mogao da vidi ništa drugo osim vode. Sve se pretvorilo u ogromno

more. Samo se usamljeni kovčeg ljuljuškao na tom velikom moru. Nad vodom i iznad kovčega je bilo plavo nebo. Noću su treperile zvezde, i mesec je polako krstario

od istoka do zapada. A visoko iznad svih zvezda Bog je sve to gledao. Nije zaboravio Noja i poslao je vetar

da isuši vodu. Voda je opadala i kovčeg se polako spuštao. Noje ispusti gavrana koji je odletao i doletao

dok ne presahnu voda na zemlji. Kada je kovčeg dotakao vrh brda Noje je sačekao nekoliko dana i

onda je poslao golubicu.

Nadao se da će golubica pronaći neku granu da se na njoj odmori i da se neće vratiti. No golubica se ubrzo vratila. Posle nedelju dana Noje je ponovo

pustio golubicu. Ovog puta golubica se zadržala do uveče, a onda se vratila. Noje je otvorio prozor, a golubica je uletela i donela maslinov list u kljunu.

Noje je znao da su vrhovi drveća iznad vode. Sačeka još sedam dana i ponovo pusti golubicu, ali se ona više ne vrati. Voda se konačno povukla sa

zemlje.

Tada je Noje otkrio krov kovčega. On i njegovi sinovi gledali su zemlju. Bila je čista i lepa. Svuda su rasle nove biljke. Nisu još izlazili iz kovčega, čekali su sve

dok Bog nije otvorio vrata kovčega.„Izidi iz kovčega ti i žena tvoja

i sinovi tvoji i žene sinova tvojih s tobom;Sve zvijeri što su s tobom od svakoga tijela, ptice i

stoku i što god gamiže po zemlji,izvedi sa sobom, neka se raziđu

po zemlji, i neka se plode i množe na zemlji.“

Čim su izašli iz kovčega Noje je podigao kameni oltar i na njemu prineo dar zahvalnosti Bogu. Uzeo je

nekoliko čistih životinja i prineo ih na žrtvu. Bogu se svideo Nojev dar.

„Neću više kleti zemlje s ljudi , što jemisao srca čovečijega zla

od malena; niti ću više ubijati svega što živi, kao što učinih.

Otsele dokle bude zemlje, neće nestajati sjetve ni žetve, studeni ni vrućine, ljeta ni zime,

dana ni noći.“

Kao znak obećanja Bog je postavio prekrasnu dugu na nebu.

„Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zavjeta između mene i zemlje.

Pa kad oblake navučem na zemlju,vidjeće se duga u oblacima,

I opomenuću se zavjeta svojega koji je između mene i vas

i svake duše žive u svakom tijelu koje je na zemlji.“